Alteracija

Pojam alteracije (lat. alteratio promena) ima u s etskoj muzi!koj teoriji neusa"la#ene i kontra$iktorne $efinicije. % poje$inim iz orima alteracija se smatra rstom <&romatike>, u $ru"im <&romatika> se smatra < rstom alteracije>, a nije retkost $a se o a $ a pojma poisto e'uju ( i$i $o$atak na kraju teksta). (a"lasnost postoji je$ino oko !i)enice $a je u pita)u po i#a a)e o$nosno, sni=a a)e * tona na polustepen. +ao rezultat s e"a o o"a nije$na o$ trenutno postoje'i& $efinicija za alteraciju ne omo"u'a a raz$ aja)e ni=e na e$eni& situacija, u kojima po i#a a)e isto" tona na polustepen ima razli!ite izra=ajne (ekspresi ne) posle$ice: 1) 2) 3)

Izra=ajni efekat: Jedva primetna ekspresivna oscilacija

Izra=ajni efekat: Preokret, <pomerawe>, utisak <novog po`etka>, raskid s prethodnim tonalnim ambijentom

Izra=ajni efekat: Velika <interna> tenzija, koja tra=i razre[ewe

,onalni centr nije prome)en

+ratkotrajna promena tonalno" centra

,onalni centr nije prome)en

.ara$ razliko a)a "ore na e$eni& situacija (#to zapra o i jeste primarna namena muzi!ke teorije), pojam alteracije tre/a re$efinisati. Alteracijom 'emo nazi ati promenu sklopa akor$a s ci0em ja!a)a )e"o e izra=ajne funkcije. ,onalna funkcija akor$a ostaje pri tome neprome)ena (na primer, $ominantna i $a0e ima ulo"u $ominante1 su/$ominanta za$r=a a funkciju su/$ominante). ,onalitet tako2e ostaje neprome)en (alteracija ne uzrokuje mo$ulaciju ili istupa)e). % skla$u sa o om $efinicijom, samo je$an o$ "ore na e$eni& primera * primer /r.3 * reprezentuje alteraciju. alteraciju % pr om i $ru"om primeru primeru se suo!a amo s hromatikom (melodijskom (pr.1) i moduliraju]om (pr.-)). .a razliku o$ &romatike, alteracija je interna poja a, koja ne o$i prema promeni tonaliteta. % celini uze , s r&a alteracije je $a produbi (poja`a) ekspresiju &armonsko" toka.

Alteracija
(tup)e i, koji se po i#a aju (sni=a aju)

4romatika
(tup)e i, koji se po i#a aju (sni=a aju)

55
C-dur c-moll

56

65
C-dur c-moll

555

VII

7ezultat: alterovani akor$i

7ezultat: vantonalni akor$i

8a primer: ,onalitet C*dur: dur hromatika, rezultat: promena tonaliteta (istupa)e, mo$ulacija), antonalni akor$ alteracija, rezultat: nema promene tonaliteta, altero ani akor$ hromatika, rezultat: promena tonaliteta (istupa)e, mo$ulacija), antonalni akor$ hromatika, rezultat: promena tonaliteta (istupa)e, mo$ulacija), antonalni akor$

Prema tome, altero ani akor$i u ek sa$r=e izme)en 55, 55 56 i 65 st9pa) lest ice:

C-dur c*moll samo u dur*u samo u moll*u

; olucija alteracije alteracije

; olucija alteracije D7 (C-dur, c-moll)

Prekomerna D o$ $ru"e polo ine <6555 eka (klasicizam) (relati no !esta)

= ostruko uma)ena D (>rank) %ma)ena D o$ $ru"e polo ine <6555 eka (klasicizam) (retka)

D9 s <rascepanom> k intom ((krja/in)

; olucija alteracije VII VII7 (C-dur, c-moll)

VII sa sni=enom tercom o$ <5< eka (romantizam) (retka) VII sa sni=enom tercom i k intom o$ <5< eka VII s po i#enom tercom (romantizam) o$ <5< eka (retka) (romantizam) (retka)

VII s <rascepanom> tercom ((krja/in)

VII s k artom (moll) o$ <5< eka (ruska muzika) (retka)

VII s k artom (dur) o$ <5< eka (ruska muzika) (retka)

; olucija alteracije II7 (C-dur, c-moll)

o$ klasicizma (nije retka) o$ klasicizma (!esta)

romantizam (uo/i!ajena) romantizam (uo/i!ajena)

+lasifikacija altero ani& akora$a

Postoje $ e rste altero ani& akora$a: altero ani akor$i pravilne strukture (stari nazi : $ijatonsko" tipa) i altero ani akor$i nepravilne strukture (stari nazi : &romatsko" tipa). Akor$i pravilne strukture u"la nom nemaju u s om sasta u prekomerne ili uma)ene inter ale i mo"u $a se na2u kao lest i!ni u nekom tonalitetu. Altero ani akor$i nepravilne strukture imaju u sasta u prekomerni ili uma)eni inter al (naj!e#'e je to inter al uma)ene terce, o$nosno, prekomerne sekste) i ne mo"u /iti lest i!ni akor$ u nekom tonalitetu. % nazi u akora$a nepra ilne strukture se sa$r=i pri$e <prekomerni> (o$nosno, <uma)eni>). 8a primer: nepra ilna struktura

C-dur: F As-dur: S

C-dur: +D e-moll: III

C-dur: W E-dur, e-moll: VII

C-dur: +D7

8ajzna!ajniji 8ajzna!ajniji altero ani akor$i pravilne strukture

a) /) c) $) fri"ijski troz uk: F ($urski) , f (molski) i N (napolitanski sekstakor$ ) prekomerna $ominanta (+D), prekomerna su/$ominanta ( +s) altero ani !et oroz uci ne$ominantne funkcije (W, R).

fri"ijski troz uk F D7 t

napolitanski sekstakor$ N k D7 t

3
N D7 t

prekomerna $ominanta (samo u dur*uA) +D7 T +D2 T

septakor$ na po i#enom $ru"om stup)u (samo u dur*uA) W T

trostruka za$r=ica R (dur) D R (moll) D

8ajzna!ajniji 8ajzna!ajniji altero ani akor$i nepravilne strukture

+ao #to je e' re!eno, altero ani akor$i nepravilne strukture sa$r=e prekomerne ili uma)ene inter ale * uma)enu tercu, )en o/rtaj (prekomernu sekstu) i prekomernu k intu.

Prekomerni sekstakor$ +G D

prekomerna seksta

prekomerna seksta

Prekomerni k intsekstakor$

+g D

prekomerna seksta +g K

prekomerna seksta

Prekomerni terck artakor$

+a3 D prekomerna seksta +a3 K

1E 11

= ostruko prekomerni terck artakor$ W3% Prekomerni sektakor$ na VII stup)u (!e#'e u moll*9) -X( T K

prekomerna seksta

uma)ena terca

113

%ma)ena $ominanta (prete=no u moll-u) -D7 t

uma)ena terca

(krja/ino a $ominanta (samo u dur*u) D* T

prekomerna k inta uma)ena k inta uma)ena terca

Primena u stilskoj stilskoj praksi <6555* <6555*<< eka

% /aroknoj muzici su se prime)i ali samo $ a altero ana akor$a napolitanski sekstakor$ i prekomerni sekstakor$ (/roje i - i B). % klasi!arskoj umetni!koj praksi upotre/0a ane su kako /arokne alteracije, tako i altero ani akor$i s /roje ima 3, ?, @, C, D, 1E). F romanti!arskoj umetni!koj praksi prime)i ani su s i "ore na e$eni altero ani akor$i (tre/a imati u i$u $a o aj popis nije potpun)

Izra=ajni efekat
Alteracija je eoma sna=no ekspresi no sre$st o, koje sna=no uti!e na muzi!ki izraz: upra o se o im o/ja#)a a za#to poje$ine rste alteracije nisu zastup0ene u &armonskom fon$u o$re2eni& istorijski& stilo a. Izra=ajno $ejst o alteracije za isi o$ tonsko" ro$a, o$ tipa alteracije, ali i o$ u!estalosti poja 0i a)a altero ani& akora$a u kontekstu * u skla$u s zakonom fona* re0efa, eliki /roj altero ani& akora$a $o o$i $o $e al acije )i&o o" izra=ajno" $elo a)a. Gs rt na umetni!ku praksu pokazuje $a se sni=avaju]e alteracije !e#'e ja 0aju u molu, st araju'i taman, mra!an ekspresi ni efekat. 7o/usnu, pomalo "ru/u ekspresiju pose$uje umawena dominanta koja * ero atno upra o z/o" o e okolnosti * pre$sta 0a izuzetno retko &armonsko sre$st o u klasi!arskom i romanti!arskom stilu (u /aroknoj muzici je nema). ;kstremno sna=an, mra!an, "oto o zloslutan u!inak ima umawena subdominanta (fes-as-c u tonalitetu c-moll, sre'e se izuzetno retko, samo u $elima (.>ranka), #to se o/ja#)a a )enom strukturom * tesko/an efekat IV sni=eno" stup)a u molu se $o$atno poja!a a nest arnim, irealnim, "oto o <&alucino"enim> karakterom prekomerno" troz uka. 8e#to /la=i, ali sli!an $epresi an u!inak pose$uje molski rigijski trozvuk (sre'e se izuzetno retko, u $elima (.>ranka i poje$ini& kompozitora << eka). .natno /la=e, mek#e, !ak poeti!nije $eluju alteracije septakora$a na VII stup)u u molu na primer, septakord sa sni=enom tercom ili sni=enom kvintom (pr i se sre'e ko$ Hopena, Hu/erta i Humana1 $ru"i se ja 0a skoro isk0u!i o ko$ Hopena). !rigijski trozvuk u $uru z u!i "ru/o i nepriro$no s o/zirom na )e"o o molsko poreklo.

Povi[avaju]e alteracije imaju $ru"a!ije izra=ajno $ejst o: za razliku o$ tamne ekspresije sni=a aju'e alteracije, one po e'a aju <ener"etski na/oj>, koji u $urskom kontekstu asocira na ener"iju, uspon, sna=an "est i sl. Hto se ti!e stan$ar$ni&, u stilskoj praksi <6555*<5< eka usta0eni& alteracija II i DD (primeri B,C,D,1E), )i&o o ekspresi no $elo a)e znatno je ma)e ispo0eno i prakti!ki se s o$i na pro$u/0e)e, po$ la!e)e rutinske ka$encijalne eze izme2u su/$ominante (II, DD) i $ominante, o$nosno, ka$enciraju'e" k artsekstakor$a. % dijatonskom kontekstu klasicizma i rano" romantizma o aka <"est> je s akako proiz o$io o$re2eni efekat ali je )e"o a sna"a istro#ena u kasnijim stilskim perio$ima. (amim tim, i u sferi alteracije $eluje uni erzalni zakon fona*re0efa: poja e, koje su za s oje $o/a pre$sta 0ale re"e tokom e oluti no" raz oja pret araju se u on, #to po$sti!e umetnike na potra"u za sna=nijim izra=ajnim sre$st ima. F o om smislu, istorijska kulminacija u raz oju alteracije (i uje$no )ena posle$)a e oluti na faza) ost aruje se u (krja/ino om opusu, "$e mo=emo na'i prakti!ki s e )ene ekstremne forme: VII septakor$ sa (isto remeno) povi[enom i sni=enom tercom (u dur*u) i nonakor$ D sa isto remeno povi[enom i sni=enom kvintom. ;kspresi no $elo a)e o i& akora$a je kompleksno i izmi!e er/alnim $eskripcijama kao, uostalom, i $elo a)e s i& $osa$ spomenuti& rsta alteracija, za koje je o $e ponu2ena samo po r#na i ok irna karakteristika. Iuzi!ka teorija &roni!no pati o$ ne$ostatka najneop&o$nije" oka/ulara, ezano" za ekspresi ne aspekte $elo a)a muzike, /ez koje" li!i na nemo'an </irokratski>, nominalisti!ki <popis> ionako o!i"le$ni& !i)enica.

1E

=efinicije alteracije iz teorijske literature: 1) Alteracije su &romatske promene tono a $ijatonski& lest ica (#armonija, J.Peri!i') J.Peri!i' -) Alteracija je &romatska promena lest i!no" stup)a sa ci0em $a se on pri/li=i suse$nom lest i!nom stup)u na polustepeno rastoja)e. Postoje tonalno*sta/ilne i tonalno*la/ilne alteracije. (#armonska analiza, =.=espi') =.=espi' 3) Alteracijom se nazi a promena lest i!no" tona po i#e)em ili sni=e)em za polu*stepen, !ime se $o/ijaju o2ice na i#e ili nani=e ispre$ poje$ini& lest i!ni& tono a. Postoje tonalno*sta/ilne i tonalno*la/ilne alteracije ($nciklopedijski leksikon) :) Alteracijom se nazi a promena stup)a na i#e ili nani=e, koja ili poja!a a "ra itaciju nesta/ilno" stup)a prema sta/ilnom (unutar*tonalna alteracija), ili st ara no e "ra itacije, koje o$e napu#ta)u tonaliteta (mo$uliraju'a alteracija) (armoni, ,.Iller) ller ?) Alteracijom se nazi a polustepeno zao#tra a)e u tonalitetu postoje'i& "ra itacija /ez promene funkcije akor$a i /ez napu#ta)a tonaliteta (%nik armoni armoni, ., ., ., .) @) Alteracijom se nazi a &romatsko po i#a a)e ili sni=a a)e nesta/ilni& tono a, koje poja!a a )i&o u "ra itaciju ( , .) B) Altero ani akor$ je s aki akor$, koji sa$r=i &romatski prome)ene stup)e e. 7azlikuje se unutar*tonalna i mo$ulaciona &romatika. ( , Kri"ore ) C) Po$ alteracijom se po$razume a ja!a)e tonalne "ra itacije nesta/ilni& tono a (stup)e a) zara$ postiza)a melo$ijske i &armonske razno rsnosti (%nik armoni, . ) D) Alteracija sni=a a ili po i#a a lest i!ni stupa), o$nosno, ra'a mu pr o/itan zna!aj (&uzi`ki re`nik, 4.7iman 4 7iman) 7iman 1E) Alteracija je &romatska promena akor$sko" tona sa ci0em intenzi ira)a )e"o e funkcije (Harmonielehre, Christian Khn) 11) Altero ani akor$i se sastoje o$ esencijalni& &romatski& tono a, o$nosno, tono a, koji ne pripa$aju lest ici. 8e* esencijalni &romatski tono i su &romatski prome)eni tono i, koji se koriste u ulozi anakor$ski& tono a (Tonal Harmony) 1-) % tonalnoj &armoniji altero ani akor$ je akor$, u kome su &romatski prome)eni je$an ili i#e tono a, no !ija funkcija ostaje neprome)ena (New Grove Dictionary of Music) 13) Alteracija je po i#a a)e ili sni=a a)e tona /ez promene )e"o o" nazi a Wikipedia

11