IVO ANDRI KUA NA OSAMI I DRUGE PRIPOVETKE

Knjiga etrnaesta Dopunjeno izdanje

UVOD

To je jenospratna kua na strmom Alifakovcu, pri samom vrhu, malo podalje od ostalih. U prizemlju, u kome je zimi toplo, a leti hladovina, nalaze se prostrani hodnik, velika kuhinja i dve manje sumra ne so!ice pozadi. "a spratu su tri povelike so!e# jedna od njih, ona s lica, koja $leda na otvorenu sarajevsku dolinu, ima %irok !alkon. &o konstrukciji i veli ini, on li i na !osanske divanhane, ali nije $raen kao one od prirodno$ !elo$ drveta, ne$o je o!ojen tamnozelenom !ojom, i o$rada mu nije od o!lih 'tra!ozana(, ne$o od pljosnatih dasaka rezanih kao na !alkonima alpskih kua. )ve je to $raeno devedesetih $odina * ta no +,,- * kad su i domai ljudi po eli da zidaju kue 'pod plan(, sa iz$ledom i rasporedom na austrijski na in, i u tome napola imali uspeha. Da je to !ilo samo desetak $odina ranije, ta z$rada !i !ila zidana potpuno na stari turski na in, kao veina kua na Alifakovcu, a ne na '%vapski(, kako su $raene kue u ravnici oko .iljacke. Tada !i se %iroki hodnik na ulazu u prizemlje zvao 'ahar(, a !alkon na spratu 'divanhana(, i sve to ne !i imalo ovaj hi!ridni iz$led $raevine kod ije$ su podizanja /elje i planovi i%li u jednom pravcu, putem ne e$ novo$ i nepoznato$, a ruke, o i i sva ovekova unutra%njost vukli u dru0 $om, ka starom i uo!i ajenom. &riroda i raspored name%taja, !oja zidova, !e ki lusteri od kristala i 1

mesin$a, zemljane !osanske pei sa 'lon iima0( i domai ilimi po so!ama $ovore takoe o tom dvoj0stvu. 2znutra kao i spolja jasno se ita sudar dveju epoha i proizvoljna me%avina raznih stilova, pa ipak sve se to sliva u atmosferu toplo$ ljudsko$ pre!ivali%ta. Vidi se da stanovnici ove kue ne dr/e mno$o do spoljnje$ iz$leda stvari, ni do njihovih naziva, ali zato umeju da uzmu sve %to te stvari mo$u da pru/e za skroman, miran i udo!an /ivot ljudima kojima je vi%e stalo do /ivota ne$o do ono$ %to se o njemu mo/e smisliti, kazati ili napisati. Ovde stvari i z$rade u svojoj iskonskoj !ezimenosti i savr%enoj skromnosti prosto slu/e prirodno skromnim i sreno !ezimenim ljudima za njihove jednostavne i malo!rojne potre!e. Tu vlada onaj mir koji stalno /elimo a te%ko ostvarujemo u /ivotu, i jo% tako esto, !ez prave potre!e i na svoju %tetu, !e/imo iz nje$a, 3epo se mo/e /iveti i raditi u tim sarajevskim kuama. U ovoj o kojoj je sada $ovor ja sam pre nekoliko $odina proveo elo jedno leto. Ovo su se0anja iz te kue i iz to$ vremena. Ta nije re eno, samo neka od tih seanja# ona o kojima mo$u da $ovorim i umem ne%to da ka/em. )vetio jutro letnje$ dana. 4azdanilo se odavno i ja sam se okupao i doru kovao, ali jo% sam pun, od no/nih prsta do temena, kao neke ma$le, !ezo!li nih i !ezimenih nonih snova. Oni su me tako ispunili po%to su prvo izeli elu moju iznutricu i popili svu krv iz mene. )ad ljudi svuda u ovom $radu pristupaju poslu. Otpo inje op%ti radni dan za sve, pa i za mene. )amo, dok oni sedaju za odreen posao, sa manje0vi%e odreenim ciljem pred so!om, ja rasejano $ledam slike i predmete oko se!e kao tue i nove i, pravei se neve%t, o ekujem da moj posao otpo ne u meni. )a naivnim lukavstvom 5ko$a ja tu zavaravam i za0 +:

%to67 tra/im ju e prekinutu nit moje pri e, trudei se da iz$ledam kao ovek koji ne tra/i ni%ta, oslu%kujem da li se javlja u meni njen $las, spreman da se sav pretvorim u pri u, u deli jedne pri e, u jedan prizor ili jedno njeno lice. 2 manje od to$a8 u trenutak jedno$ prizora, u jednu jedinu pomisao ili pokret to$a lica. U toj te/nji ja o!ilazim oko svo$ cilja, ravnodu%an i !ezazlen na iz$led, kao lovac %to okree $lavu od ptice koju lovi, a koju uistini ne $u!i ni za trenutak iz vida ... .oram tako da radim, to mi je postala dru$a priroda. 9er, ono$ trena kad se u meni javi zra ak dnevne svesti i kad priznam se!i svoju nameru i kad svoj cilj nazovem nje$ovim imenom, znam %ta e !iti. Tanja od najtanje izma$lice, raspr%ie se sva ova atmosfera !ezimeno$ sna, i ja u se nai u znanoj so!i, onakav kakav sam u 'li noj karti( ili u spisku stanara svoje kue, ovek sa svojim utvrenim '$eneralijama(, !ez ikakve veze sa li nostima ili prizorima pri e : kojoj sam jo% malo as razmi%ljao, daleko od one prekinute niti koju sam, krijui to i od sama se!e, /eljno i uz!ueno tra/io. A tada, tada e * to do!ro znam;*odjednom posiveti moj dan koji je tek otpo eo i preda mnom e se, umesto moje pri e i mo$ posla, otvoriti nepodno%ljiva trivijalnost neko$ /ivljenja koje nosi moje ime, a nije moje, i smrtonosna pusto% vremena koja odjednom $asi svu radost /ivota, a nas u!ija polako. <to, z!o$ to$a sam ja tako sujeverno i sme%no ODrezan, tako !eskrajno strpljiv, i mo$u toliko da izdr/im !ez daha i pokreta, pritajen pod kupolom ovo$ jutra kao na dnu neko$ svetlosno$ okeana. Ali !iva da moj dan otoo ne i druk ije, a ne vre!am i ne o ekujem ja moje pri e ne$o one mene, i to mno$e odjednom. U polusnu, dok jo% ni o i nisam otvorio, kao /ute i rumene pru$e na spu%tenoj 11

roletni mo$ prozora, zatrepere u meni, same od se!e, isprekidane niti otpo etih pri a. "ude se, !ude me i z!unjuju. 2 posle, kad se spremim i sednem za posao, ne prestaju da navaljuju lica iz pri a i odlomci njihovih raz$ovora, razmi%ljanja i postupaka, sa mno/inom jasno odreenih pojedinosti. )ad ja moram da se !ranim i krijem od njih, hvatajui %to vi%e pojedinosti i !acajui %to $od mo$u na spremljenu hartiju.

=O"VA3&A)A

"aj$rlatiji i najnasrtljiviji od mojih posetilaca iz$leda da je tr!u%ati i drski =onvalpa%a 5u stvari >laude0 Ale?andre comte de =onneval, poreklom iz najvi%e$ francusko$ plemstva7. To je sna/an pedeseto$odi%njak, ukoljica, raspikua, $urman i veseljak sa otresito%u i samopouzdanjem francusko$ feudalca, sa prodorno%u avanturiste i !ludno$ sina koji smatra da ovek vre0di samo onoliko koliko ume da se pro!ije u svetu i nametne ljudima. "esravnjiv kavaljer, drzak na kocki, stra%an u dvo!oju. @ad se onemo$uio u francuskoj vojsci, pre!e$ao je protivnicima svo$a kralja i stupio u slu/!u !e ko$ dvora. Tu seA pod komandom princa <v$enija )avojsko$, istakao isto toliko svojim sposo!nostima koliko i svojim raspu00snim /ivotom i svojom kav$ad/ijskom udi. Du$i niz $odina je proveo u carskoj vojsci, do%ao do najvi%ih polo/aja, jer je !io majstor vojno$ zanata i ratnih ve%tina, a li no neustra%iv i hra!ar, ali na kraju se i tu zamerio svima, pa i princu <v$eniju i samom caru. "ajposle je, o$or en i !e/ei od kazne, napustio austrijsku slu/!u, pre%ao u Veneciju, a otud pre!e$ao u Tursku. 2mao je nameru da ode u >ari$rad, da sultanu ponudi svoje uslu$e, svoje znanje i iskustvo, za !or!u protiv !e ko$ dvora i da se tako osveti za pretrpljena poni/enja, ali $a nepoverljive turske vlasti nisu pustile dalje od )arajeva. Tu je, sa pratnjom

13

i poslu$om, uzeo pod najam veliku kuu na @ova ima kao privremeno !oravi%te. Taj !oravak u )arajevu produ/io se neo ekivano. &rolazili su meseci, pro%la je i ela $odina i nastupala ve i dru$a. Da !i skratio du$o vreme i raza$nao dosadu, nestrpljivi i preduzimljivi Brancuz, koji je imao razli ita i %iroka tehni ka znanja, ispitivao je oko )arajeva i po srednjoj =osni napu%tene rudnike. 2 u tom poslu se pona%ao samouvereno i si$urno, kao ovek koji na naro it na in osea materiju, lako hvata dodir sa sna$ama u zemlji, a ima dar da nanju%i !o$atstva koja se kriju u njoj. Tra/io je, kako se $ovorilo, zlato, a na%ao je kameni u$alj. >ovek otvoren i %iroke ruke, on se, ak i u ovoj nepoverij ivoj i zatvorenoj sredini, slo!odno kretao i lako povezivao sa ljudima svih vera i stale/a. Ca to vreme austrijska iplomatija inila je sve da onemo$ui svo$ $enerala dezertera, i da $a uni%ti pre ne$o %to mu poe za rukom da doe do >ari$rada i da tamo razvije svoj rad protiv =e a. Brancuski am!asador u >ari$radu imao je opet svoje razlo$e da se nimalo ne raduje dolasku francusko$ aristo0 krate, odmetnikaD; avanturiste u >ari$rad# z!o$ to$a nije ni od$ovarao na nje$ova mno$o!rojna pisma. U )arajevu su austrijski a$enti poku%avali ak i da $a otruju. Ali =onval se sprijateljio sa stare%inama sarajevskih jani ara, koji su $a uzeli u za%titu i u svemu $a poma$ali. Tada su Austrijanci mitom i prevarom uspeli na &orti da izrade nje$ovo izru enje. &red opasno%u da !ude vezan sproveden na austrijsku $ranicu, $de $a je o ekivala si$urna smrt, =onval je, po savetu svojih sarajevskih prijatelja, pre%ao na islam. @ao oveku filozofu i skeptiku, njemu ta promena vere nije padala te%ko, a time je jednim mahom osujetio sve planove svojih protivnika. @ao musliman, on sada nije mo$ao !iti izru en nijednoj hri%anskoj dr/avi. A kad se, posle jani arske po!une, promenio re/im u >ari$radu i iskrsla mo$u0 14

nost rata protiv Austrije, Turci su sami pozvali =on0vala u $lavni $rad, $de mu je poverena du/nost instruktora artiljerije. Oko sedamnaest $odina proveo je $rof =onval, sada Ahmetpa%a, u >ari$radu, sa svim peripetijama, padovima i dizanjima koje svaka slu/!a na visokim polo/ajima u Turskoj nu/no nosi sa so!om. Civeo je, kao i dotad, veselo i rasipni ki, svojski i slo!odno, vezujui se ili sudarajui se, !ez plana i ra una, sa Turcima i hri%anima, ne pokoravajui se nikom i ni em, slu/ei samo svojoj /elji da se osveti Austriji. Vr%io je savesno svoju du/nost tursko$ pa%e, ali u isto vreme vodio je prepisku sa u$lednim li nostima u Brancuskoj, izmeu ostalih i sa Volterom. )ve do samrtno$ asa prireivao je $oz!e na kojima je i$rao i pevao o!esne vojni ke pesme. &a ipak, umro je sa oseanjem /aljenja %to se nje$ov pepeo nee po0me%ati 'sa pepelom nje$ovih predaka(. Dok je umirao, o nje$ovu du%u su se otimali hod/e i katoli ki popovi iz &ere, za!rinuti i jedni i dru$i za nje$ovo ve ito spasenje o kome on sam nije nikad !rinuo. &o!edile su hod/e. )ahranjen je po islamskom o!redu, na najlep%em cari$radskom $ro!lju. Ali ovaj =onval koji, vi ui ispod mojih prozora i navaljujui na moja vrata, /eli da ue u moju pri u nije nikad onaj iz cari$radsko$ vremena, ne$o onaj i onakav kakav je !io kad je, najpre pre!e$ a zatim rene$at, /iveo $otovo dve $odine u )arajevu, ekajui dozvolu da krene put >ari$rada. Ako mi i poe za rukom da, ne od$ovarajui na nje$ove pozive, iz!e$nem nje$ovu posetu, znam pouzdano da e ponovo navratiti i da u $a svakako videti. Onizak i pre$ojen, sa nesrazmerno krupnom $lavom, on $ovori mno$o i $lasno, smeje se esto, kree se nemirno kao da kora a po u/arenoj kaldrmi, a slo!odno i drsko kao da je uvek i svuda u svom i na svom. Oko se!e stvara uvek vrtlo$. "ikad nije 25

sam. &ored dvojice nje$ovih telohranitelja, sa njim je uvek neko od poslu$e ili prijatelja. "a njemu je odelo otmeno$ zapadnja ko$ kroja, ali suvi%e jarkih !oja, a pored to$a uvek ne%to od no%nje ili oru/ja %to dodaje fantasti nu crtu nje$ovoj pojavi, neka !unda, %u!ara, peru%ka ili kolajna. "je$ovo lice, to je pravo udo. "a monoj lo!anji te%ka perika koja se esto pomera i ispod koje se ponekad mo/e nazreti kratko o%i%ana i $latko pri e%ljana, jo% posve crna kosa. &rast i !a!urast nos. O$romne i neo!i no pokretljive u%i, uvek crvene, crvenije od samo$ lica, o i$ledno vrlo osetljive re samo na svaki %um i zvuk ne$o na sve %to se de%ava oko njih. Eudno srezane plave i kao u novoroen eta iste o i koje kao dva nepomi na i ravnodu%na svetlila o!asjavaju nje$ovo lice. "a tom licu neprestano se sme0njuju opre ni izrazi# as je veselo i prijazno, as o!e0%enja ki podru$ljivo, as $ordo i nadmeno, as u!ila ki opasno. 2znad tih o iju $otovo da i ne postoje o!rve, dok nje$ovi smei, o%tri i u stranu za e%ljani !rkovi, jako razmaknuti na sredini, iz$ledaju kao da !e/e jedan od dru$o$. Firoko rase ena usta sa punim ulnim usnama, iza kojih neprestano sevaju sna/ni !eli zu!i. "eprirodno du$a, karikaturalno i drsko isturena donja vilica. "i%ta na tom licu nije potpuno i pravo na svom mestu kao kod dru$ih ljudi. @ad se pojavi pred vama, iz$leda kao da je neko nevidljiv, iza u$la, u %ali i o!esti, neo ekivano na %tapu isturio pred vas $rotesknu masku, u /elji da vas izrienadi, upla%i, nasmeje. )ama injenica da jedan ovek ima hra!rosti da tako iz$leda i da takvo lice pronosi svetom samosvesno i prirodno, !ez i najmanje$ sne!ivanja ili izvinjavanja, mora da ispuni svako$ uenjem i divljenjem. A provedete li petnaestak minuta u raz$ovoru sa tim ovekom, vi za!oravljate potpuno prvi utisak i nalazite da je to lice duhovito, zanimljivo, privla no, ak i leno. 2 postaje vam odjednom jasno kako je mo$uno da su 16

to$a tuci!rata, svaalicu i !ekriju volele mno$e /ene po <vropi i da su naj!olji ljudi tra/ili nje$ovo dru%tvo, dopisivali se i prijateljevali sa njim. )arajevski tr$ovci i 'ljudi od reda( zaziru od to$a nemirno$ i !ezo no$ stranca, ali meu dokonim !e$ovskim sinovima i mno$o!rojnim nezadovoljnim jani arima, on ima dosta prijatelja i po%to0valaca koji su mu istinski odani i ne mo$u da se otmu uticaju koji na njih stalno vr%i taj $roteskni ali nikad sme%ni pustolov i veseljak. On /ivi na juri%, upravlja se u svemu po svojoj ludoj, ali o%troumnoj $lavi# svoju filozofiju nosi u krvi. "je$ovi ciljevi se udljivo menjaju, ali on kora a put njih sa vazda istom hra!ro%u i !ezo!zir0no%u. Osvaja ljude, esto zao!ilazi i jo% e%e $azi zakone, provodi svoje udi i ostvaruje zamisli, nikad se ni za trenutak ne ustru ava da !ude ono %to je, i ne pomi%lja da se pravda z!o$ svoje izuzetnosti, ne$o drsko i sa podsmehom $leda na o!i ne ljude od reda i zakona, kao da je stvoren i da postoji samo zato da !i iznenaivao i z!unjivao svet oko se!e. )poso!an da voli i mrzi strasno i du!oko, on se celo$ veka lako vezivao i jo% lak%e suko!ljavao sa ljudima, sto puta dolazio u velike nez$ode, ali nikad nije !io u neprilici. Dare/ljiv i ludo velikodu%an u svemu i prema svakom, !io je isto tako vest i neumoljiv kad je tre!alo pronai novac i doi do nje$a. Civeo je u stalnoj euforiji naro ite vrste i raspro0stirao je oko se!e u %irokom kru$u. )vojim smehom zara/avao je i one iji jezik nije znao i koji $a nisu razumevali, a svojim suverenim $nevom, u stra%nim nastupima, udarao i o!arao kao stvarnom sna$om i oru/jem. Umeo je i da prezire kastu kojoj pripada i da se o!ilno i vesto slu/i i njenim povlasticama i njenim predrasudama. "ije poznavao sa/aljenja 5najmanje prema se!i;7 ni zavisti, tu$e ni malodu%nosti. =io je nezaja/ljiv u plotskoj lju!avi, ne zaustavlja0
G * @ua na osami

17

jui se nikad ni$de i volei uvek i svuda samo jedno jedino !ezimeno /ensko telo. "ije li io ni po emu na lepotane0 zavodnike, ali i takav ru/an i naprasit umeo je da se pri!li/i i uvu e pod ko/u /enama, i nema sumnje da je u seanju mno$ih /ena /iveo kao svirepa ali dra$a uspomena, po ne em velikodu%nom i toplom %to je iza nje$a i nje$ovih munjevitih ratni kih lju!avi ostajalo u njima. 2mao je fizi ku sna$u prema kojoj su $odine iz$ledale nemone. 53judi koji su !ili u nje$ovoj slu/!i dok je /iveo u )arajevu pri ali su udesa o toj snazi.7 9eo je i pio nemilice, a umeo i da /ivi nedeljama o hle!u i vodi. U nizu mno$ih ratova i !itaka u kojima je u estvovao 5!ilo mu je trinaest $odina kad je po eo da slu/i u francuskoj mornarici kao kadet;7 ranjavan je nekoliko puta. 9edna od najte/ih i najslavnijih nje$ovih rana !ila je iz poslednje$ austrijsko0 tursko$ rata. Te%ka turska pu%ka koja iz!acuje dva zrna vezana lan iem po$odila $a je posred tela tako da mu je rasporila tr!uh. .islili su da nee ostati /iv, ali je jedan vojni lekar Blamanac izveo pravi podvi$ hi0ru%ke ve%tine na njemu. Catvorio je, kako ka/u, veliku ranu sre!rnom plo om i sve za%io tako vesto da je =onval posle mo$ao da ja%e i pe%a i, da ide u lov i da se ma uje kao najzdraviji mladi. 5@ako je =onval imao o!i aj da esto 'puca od !esa(, nje$ov fle$mati ni lekar tvrdio je s ponosom da $ospodin $rof mo/e da pukne na svakom dru$om mestu osim na onom na kojem $a je on u%io i iskrpio.7 Ako i to nije samo jedna od stotinu izmi%ljenih ane$dota koje su se rojile oko nje$a; Takav je !io '!ijesni Brancuz(, kako su $a zvali u )arajevu, silovit, pomalo sme%an, vrlo nez$odan, a ipak privla an ovek# i takav, on je z!unjivao i uz!uivao mirni i !o$ati $rad )arajevo za vreme svo$ $otovo dvo$odi%nje$ !oravka u njemu. A posle to$a ostalo je i du$o trajalo seanje na nAe$a# u tom seanju, on je /iveo uvean i ulep%an i onda kad je 18

od sve nje$ove !esne sna$e postojala jo% samo %aka praha tamo u starinskom tur!etu u >ari$radu. 2 zato takav i sada udara na moja vrata i tra/i da ue preko reda, po pravu svo$ !onvalsko$ prvenstva koje on smatra ve nim, svuda%njim i neprikosnovenim. Ali ja ne volim preke i osione ljude, i pu%tam $a da eka. Ako ponekad i moramo da popu%tamo /ivima, ne moramo pokojnicima. A ne eka sam, ne$o u do!rom dru%tvu. Tu je jo% jedan pa%a. Cnam da mu oholi $rof =onval nikad i nipo%to ne !i ustupio ni nokat od svo$ prava prvenstva sa kojim se rodio i koje je neokrnjeno proneo kroz svoj ludi i neo!i ni /ivot, ali meni se nije lako o$lu%iti ni o ovaj poziv, iako nije nimalo nasrtljiv ne$o $otovo neprimetan.

G1

A32&A)A

2spod mojih prozora, kroz jutarnju sve/inu, pro0ja%e s vremena na vreme !iv%i mostarski vezir sa svojom pratnjom, Alipa%a 4izvan!e$ovi )to evi. &o !roju kopita i njihovom !atu raspoznajem kad ja%e kao vezir i $ospodar Herce$ovine, a kad kao pora/eni zaro!ljenik. @ad prolazi kao vezir i monik, on se samo ovla% javi, ne zaustavljajui se nikad, a kad ja%e kao ro! i osuenik, zastane malo pod mojim prozorom i izmenja sa mnom tiho nekoliko o!i nih reci. A u prvom kao i u dru$om slu aju jasno je da me tim estim navraanjem diskretno opominje da mu otvorim vrata moje pri e i u njoj dam mesto koje mu pripada. 4odio se +-,I. $odine kao sin stola ko$ kapetana Culfikara 4izvan!e$ovia, koji je imao %est sinova. Cameriv%i se ne%to stro$om i prekom ocu, oti%ao je kao mladi u Tursku, $de je proveo nekoliko $odina, a vratio se u )tolac tek posle o eve smrti, i to sa lepim imanjem u $otovom novcu. Jde je !io6 @ako je stekao6 To su mno$i pitali, ali to nije saznao nikad niko. Alia$a, kako su $a tada jo% zvali, !io je jedan od onih ljudi o kojima se mo/e saznati samo ono %to oni hoe da se zna. U!rzo po svom povratku, otpo eo je du$u i nemilosrdnu !or!u sa svojom !raom i dru$im od/ako0viima svo$a kraja za polo/aj prvo$ oveka u Herce$ovini. "aro ito du$o i te%ko nosio se sa svojim 20

!ratom .ehmedom zvanim Had/unom, 'hutovskim krvnikom(. "ajposle $a je u!io kod stola ke tvrave, posle pravo$ malo$ rata u kome je raja poma$ala Alia$u protiv omra/eno$ Had/una. Tada je ostao sam na popri%tu. U velikim po!unama !osanskih feudalaca protiv sultana * oko +,I:. $odine * 4izvan!e$ovi je !io uvek odlu no na sultanskoj strani. @ad je pokret !osanskih feudalaca slomljen, Herce$ovina je odvojena administrativno od =osne, a za prvo$ vezira u .ostaru postavljen je stola ki kapetan 4izvan!e$ovi. To je !ila na$rada za vernost sultanu i plod vi%e$odi%njih Alipa%inih napora. Od tada on e vladati Herce$ovinom onako kako je sam rekao kad je do%ao na vlast8 'Od danas ne tre!a niko vi%e da ide caru u )tam!ul. <vo vam )tam!ul * .ostar, a evo vam i cara u .ostaru;( To je !io jedan od onih malih sultana koji su uspevali da se, na du/e ili na krae, zacare u raznim turskim pokrajinama, u prvoj polovini K2K veka, kad je centralna vlast stala da $u!i i poslednje sna$e. Upravljao je 'svojom( zemljom kao pravi o%tar i lukav tiranin, ali i kao do!ar domain. "avodnjavao je zemlji%ta, na$onio da se sadi i $radi. Cidao je palate, naravno najvi%e za se!e i svoje, podizao d/amije i tekije# uveo je u Herce$ovini saenje pirin a, masline i duda, i $ajenje svilene !u!e# ak i kafu je poku%ao da sadi. Osetio je nadiranje austrijsko$ kapitala, prvi se povezao sa njim i po eo da prodaje austrijskim firmama koncesije za izvoz drveta. A za to vreme ratovao je i mirio se sa susednom >rnom Jorom i, %to je naj$lavnije, varakao se i la$ao sa vezirima u >ari$radu i pa%ama u Travniku. .itio je ko$a je tre!alo, dajui koliko tre!a. Uvek je !io za sultana, na recima i za reforme, ali u praksi, u svom pa%aluku, protiv njih. O!o$atio se, osilio i u$ojio, sa etiri /ene izrodio velik porod. Tako je $otovo dvadeset $odina vladao 'stro$o i pravi no(, po nje0

zi

$ovom mi%ljenju, a samovoljno i svirepo po mi%ljenju veine podlo/nika. @ao mno$i od tili malih sa0modr/aca po Turskoj >arevini, on je stvarno /eleo da u nje$ovom pa%aluku %to vei !roj ljudi !ude %to sreniji, ali da visinu to$a !roja i prirodu te sree odreuje on sam. 2z$ledalo je da e tako vladati do smrti i da e potomcima ostaviti zemlju i vlast. Ali potkraj /ivota, stari aro!njak zapleo se u svoje roene opsene i varke. 2 kad je, +,L:. $odine, poslan u =osnu Omerpa%a da najposle skr%i otpor feudalaca i uvede nizam, on je poku%ao da se tome odupre svojim toliko puta ispro!anim lukavstvom. Ali, ovo$a puta ni%ta nije poma$alo, ni la/ ni mito ni odu$ovla enje. )edamdeseto$odi%nje$ mostarsko$ vezira, sa ve na etom voljom i smanjenom sna$om, nadmudrio je mlai, lukaviji i !ezo!zirniji carski mu%ir Omerpa%a 3atas. O!orio $a je neo ekivano i potpuno, li%io $a vezirske asti, zaplenio mu sva imanja, i naredio da $a uhapse, posade na ma$are i provodaju, kao poslednje$ zlikovca, po celoj =osni i Herce$ovini, da ljudi 'vide u ko$a su se uzdali(, a zatim da se protera u Aziju. Tako je i u injeno. Ali kad je Alipa%a na svom $orkom putovanju !io u selu Do!rinju, u !lizini =anje 3uke, u!ijen je iznenada, na spavanju. 4e eno je da se jednom od askera koji su $a snrovodili omakla pu%ka. )ahranjen je u lepom, !elom tur!etu kraj Berhadpa%ine d/amije u =anjoj 3uci. &orodica mu je upuena u >ari$rad. Tu su neki od nje$ovih sinova postali u$ledni osmanlijski slu/!enici i prvaci. Takva je !ila sud!ina Jali! Alipa%e 4izvan!e0$ovia )to evia# ona je dovoljno poznata iz isto0rije, a ovde je samo kratko i nepotpuno ispri ana. Ali, ono z!o$ e$a AliMa%a sada /eli da ue u pri u i z!o$ e$a ipak ponekad zastane i poraz$ovara sa mnom, to nisu nikako !urne $odine nje$ovo$ uzdizanja, pa ak ni decenije nje$ove srene vladavine, nije to ni sama nje$ova stra%na smrt, jer on !ar 22

sada uvia da svak, pre ili posle, $ine od svoje najvee strasti. "jemu je stalo, ka/e samo do onih petnaestak dana kad je kao zaro!ljenik, okru/en Omer0pa%inim askerom, proveden kroz desetine herce$ova kih i !osanskih sela i $radova. U tim danima, na tom putu, u njemu je svanulo saznanje8 %ta ostaje od oveka koji odjednom sve iz$u!i i tako, li%en sve$a, stane na sopstvene no$e, sam i $o, protiv svih sila sveta oko se!e, !espomoan a nepo!ediv. Alipa%a je na vreme !io o!ave%ten da e Omer !iti poslan u =osnu kao vojni komandant sa naro itim ovla%enjima. On je znao ko je i kakav je taj ovek i preduzeo je sve %to je, prema nje$ovom shvatanju i dosada%njem iskustvu, !ilo potre!no da se od te !ede za%titi. Ca dvadesetak $odina otkad stvarno vlada Herce$ovinom, to mu je dosad uvek polazilo za rukom, pa valjda nema razlo$a da tako ne !ude i ovo$ puta. &restareli i samouvereni tiranin i $ospodar Herce$ovine isuvi%e je verovao u svoje du$o$odi%nje i opro!ano iskustvo i svoju dalekovidost, i nije ni pomi%ljao da mo$u naii i takve prilike u kojima e se nje$ova !ez!rojna, ve poslovi na lukavstva pokazati kao zastarela, ak opasna po nje$a, i da mo/e doi i takav ovek koji e $a potpuno prozreti i kome on svojim ve%tinama nee !iti dorastao. @ad mu je sada sti$ao seraskerov poziv da doe u )arajevo i da prisustvuje sve anom itanju carsko$ fermana, Alipa%a nije !io iznenaen# ljutio $a je samo neuo!i ajeno suv i o%tar ton to$a poziva, ali se !rzo pri!rao i uvideo da mu ne vredi ljutiti se i vreati. &ustio je poziv da prenoi, a sutradan je, miran i re%en, doneo odluku da ne ide u )arajevo li no, ne$o da po%alje sina Hafiza, koji je ve nosio titulu pase, i sa njim mostarsko$ vladiku 9osifa. 2^

&o star evom ra unu, to je !ilo dovoljno. "ajstariji i najdra/i sin !ie /iv dokaz i krupan zalo$ nje$ove vernosti i do!re volje da, kao i dosad, u svakoj prilici poslu/i sultanu# a vladika e svojim prisustvom pokazati kako Alipa%a pravilno razume sultanove reformatorske planove. "jihov zadatak je !io da na naj!olji na in uvere seraskera o Alipa%i0noj odanosti i da mu prenesu nje$ovo /aljenje %to z!o$ starosti i !olesti ne mo/e li no da doe. O!ojici je dao svoja kratka i jasna uputstva# naravno, jednom jedna, a dru$om dru$a, i svakom ponaoso!. =io je zadovoljan svojom odlukom. "je$ovi emisari su odmah krenuli, sna!deveni ne samo uputstvima ne$o i potre!nim darovima i ovla%enjima da stave u iz$led nove i vee poklone. Ali su !ili !r/i otud ne$o odovud. Omerpa%a ih je primio na neo!i an na in. U stra/arnici privremeno$ seraskerovo$ @onaka do ekali su ih sa vesto $lumljenim uenjem, kao nepoznate i neo ekivane posetioce. Tu im je na ne mno$o lju!azan na in re eno da se njihova imena ne nalaze na spisku pozvanih prvaka. &osle du$o$ ekanja rekli su im da dou sutra u rano jutro, pa e u toku to$a dana verovatno izii pred seraskera. Do%li su ve oko sedam sati, spremni na ekanje, ali ih je de/urni oficir prekoreo %to su zadoc0nili i odmah ih uveo u @onak. Ali, prava iznenaenja su ih tek ekala. U prostranom predso!lju sudarili su se $otovo sa $rupom uparaenih vi%ih oficira, koji su se !ili zaputili ka izlazu, i meu kojima su odmah poznali seraskera. =ez ikakva uvoda pozvao ih je da senu tu u predso!lju, $ovorei im sa nekom rasejanom 2ju0!azno%u kao u slu ajnom, privatnom susretu. )am je ostao stojei, prav kao sveca i naslanjajui se sa o!e ruke na !al ak svoje sa!lje. Eetvorica vi%ih oficira stajali su iza nje$a u stavu nemo$ po%tovanja. Dvojica poslanika su z!unjeno utala jedno vreme, 24

dok ih je pa%a netremice $ledao svojim jastrepskim po$ledom. A kad je Hafizpa%a, za/arenih o!raza, otpo eo spremljenu !esedu o svojoj misiji, on $a je odmah presekao. "jemu su, ka/e, uvek dra$i i do!rodo%li u$ledni $osti iz ove zemlje, ali pred carsko$ izaslanika tre!a svak da izie kao ono %to je, a ne kao ono %to nije i ne mo/e !iti. Ovde je, kako iz$leda, po0sredi nesporazum, a on nesporazume ne /eli i ne podnosi. U pitanju su tako va/ne stvari i tako krupni dr/avni interesi, da se sad ne pita ni za zdravlje ni za !olest, ne$o samo za /ivot i za smrt. Alipa%a, kao stari i verni carski slu/!enik, zna to do!ro. On mu /eli da !rzo ozdravi 5%to !r/e to !olje;7 i da $a uskoro vidi ovde, da !i sa njim i ostalim prvacima koji su pozvani mo$ao da svr%i %to tre!a. "jima /eli srean put. Audijencija je !ila zavr%ena. )erasker se mladiki lako poklonio prema vla0dici i izi%ao, a za njim nje$ovi oficiri, zvekui diskretno sa!ljama i mamuzama. Capanjeni emisari su jedva na%li izlaz. Jledali su se nemo i utke pitali da li je zaista ovim sve svr%eno. "ajposle su se toliko pri!rali da su uvideli da je naj!olje odmah krenuti natra$. "a putu su, u olovnom utanju, imali prilike da razmi%ljaju o na inu na koji su izi$rani i od!ijeni, kao i o seraskeru i nje$ovom iz$ledu i dr/anju, i sa svakim satom im je iz$ledao sve udniji i neprijatniji. A kad su stali da se primi u .ostaru, sve je potisnula misao, kako e izii pred Alipa%u i %ta e mu kazati. .eutim, stari vezir je primio vest o njihovom neuspehu kao najprirodniju stvar na svetu, ili se tako pravio. &osle dva dana on je, vodei sa so!om opet Hafizpa%u, oti%ao u )arajevo. Tu je izi%ao pred seraskera tako prirodno i vesto kao da je to oduvek !ila nje$ova jedina i najvea /elja. Omer mu je ukazivao naro ito po%tovanje meu ostalim prvacima,
25

ali $a je i zadr/ao du/e od ostalih u )arajevu, i tek kad je krenuo sa vojskom na @rajinu pustio $a je da se vrati u .ostar. Alipa%a je o!eao da e pomoi uvoenje nizama u Herce$ovini, a serasker je rekao da e, im svr%i stvar u =osni, doi i sam u .ostar. Ca$rlili su se na rastanku. 9o% iz )arajeva Alipa%a je naredio svome ka0vaz!a%i da neupadljivo pokupi ne%to do!re vojske i da zaposedne ulaz iz =osne u Herce$ovinu, ali tako kao da to radi na svoju ruku. >im je pu%ten iz )arajeva, oti%ao je u svoje konake na vrelu =une, da tu sa eka razvoj do$aaja. Omerpa%a je, posle prvih neuspeha, !rzo savladao !u ne i neuredne @raji%nike i odmah poslao u Herce$ovinu majora )kender!e$a sa ja im kom!ino0vanim odredoai vojske. )kender!e$ je, zahvaljujui !oljem naoru/anju i veoj disciplini svoje vojske, raz!io kavaz!a%in odred i u%ao u .ostar. Alipa%a se jo% pre to$a odrekao svo$a kavaz!a%e i pro$lasio $a odmetnikom i dr/avnim neprijateljem, a sada je poslao svoje ljude u sretanje )kender!e$u, da mu estitaju na uspehu. )kender!e$ mu je zahvalio i pozvao $a da se vrati u svoje konake u .ostar. "emajui kud, Alipa%a je to i u inio. )eraskerov izaslanik $a je do ekao sa velikim po astima i ve sutradan priredio sve anu ve eru u nje$ovu ast. &o svom o!i aju, )kender!e$ je ve na po etku ve eri !io pijan. Ali kad se ve era pri!li/ila kraju, on je odjednom ustao, kao najtrezniji, i dva puta udario dlanom o dlan. "a taj znak otvorila su se u isti mah dvoja vrata na koja je povrveo oru/an asker divlje$ iz$leda. Ca tren oka vezani su i Alipa%a i nje$ov sin. )tari vezir hteo je da zapita )kender!e$a %ta se ovo radi s njim, ali on mu je okrenuo lea i !ez rei izi%ao napolje. @ad su vezira izveli, mo$ao je da vidi da je i sva nje$ova pratnja povezana. 26

)ve je !ilo do!ro pripremljeno i lako izvedeno. Vojska koja je opkolila Alipa%in @onak odmah je po ela da plja ka i odnosi sve iz nje$a. 2ste noi po0hap%ena je i Alipa%ina porodica na vrelu =une. "iko prstom nije maknuo da pomo$ne starom pa%i, i on je zatvoren sa sinovima u $radsku kulu kraj mosta, jednostavno i !ez otpora kao da nije toliko $odina !io vezir i apsolutni $ospodar Herce$ovine. To se desilo u noi izmeu nedelje i ponedeljnika. Uhap%eni su ostali sve$a jedan dan u tom zatvoru, koliko da se vest o njihovom hap%enju pro%iri i izvr%i svoje dejstvo u narodu. Ve idue$ dana svi su jo% u rano jutro izvedeni iz zatvora. =ilo je o i$ledno da se sve izvr%uje po unapred pripremljenom planu. @raj fe!ruara meseca, kad u vazduhu nad .ostarom stane da se osea neki nemir. 9er, prolee ovde po inje vrlo rano da se nasluuje, a na$lo i neo ekivano se javlja, kao mona a !la$a eksplozija. Ovo$ prolea ima ovde nemira isuvi%e, jer dolazi ne samo iz zemlje i s visina ne$o i od te%kih i z!unjenih pokreta i sudara meu ljudima i vojskama. >ak i onaj ko u svim ovim nemirima i promena0ma ni%ta nema ni da iz$u!i ni da do!ije !udi se rano, pitajui se kakve uznemirujue vesti i stvarne udarce mo/e da donese dan koji nastupa. 2 ne izlazi mu se na ulicu. A ve malo istaknutiji ili imuniji ljudi i ne spavaju kod svojih kua, ne$o kod pouzdanih prijatelja# pa i tu sla!o svode san na o i. Ovaj utornik nad .ostarom !io je sun an i nemilosrdno vedar dan, prohladan, a proziran kao da je sav od najfinije$ stakla i kao da svaka iz$ovorena re , svaki pokret u njemu, mora odjeknuti kristalnim hladnim zvukom u zlatnomodrom prostranstvu. To nije o!i an utornik koji e, kao svaki dru$i, pro0cvasti i uvenuti od zore do sutona, ne, to je )udnji 27

dan u kome svetlost i senka ne rastu i ne opadaju i u kome e sve ostati uko eno i !ez promene, kao pozadina, dok se ne izvr%i %to tre!a da !ude izvr%eno. &o takvom danu, za rano$ jutra, doveden je na terasu pred starim kamenim mostom, kao na neku pozornicu, Alipa%a sa sinom i sa osmoricom dru$ih pritvorenika, nje$ovih H nih prijatelja ili otvorenih protivnika tanzimata i Omerpa%ine misije u =osni i Herce$ovini. Ca njima je i%ao odred od tridesetak nizama, konjanika i pe%aka, a u sporednim ulicama sa!ijala se i $urala itava mala komora natovarenih i nena0tovarenih maz$i i konja. )va je pa/nja i vojske i zatvorenika !ila usred0sreena na Alipa%u. U$ojen, te/ak i hrom, a nena0vikao pe%a enju, on je jedva i%ao# levom rukom se oslanjao na %tap, a desnom na rame svo$ sina HaN fizpa%e. "ajstariji vezirov sin nije !io ovaj Hafiz, ne$o "azif, koji je takoe imao ran$ pa%e, ali to je !io prerano u$ojen i razma/en $ospodi i, ve te%ka pijanica i veliki neradnik, kao da se !acio na strica Had/una. C!o$ to$a je Hafiz, im je dorastao, za0 menjivao oca u svim poslovima. Taj lepi i za svoje $odine neo!i no zreli ovek !io je radost i nada o eva. &okazivao je neo!i no razvijeno oseanje od$ovornosti i porodi no$ ponosa, ali ono$ koji svoju potvrdu ne tra/i u nipoda%tavanju dru$ih ne$o u sop0stvenoj uzdr/ljivosti, ni svoje odr/anje u sili i $ra!e0 /u ne$o u radu, ve%tini i predvianju. )ad on pati kako mo$u samo takvi ljudi da pate, skrivajui patnju. U neprijateljskim rukama ostavlja /enu velike lepote, jedinu za koju zna, i koja mu je nedavno rodila dru$o$ sina# ostavlja je kao da sve do!ro ostaje kod nje. 9o% vi%e pati z!o$ oca, prema kome je oduvek oseao veliku sinovsku lju!av i !ez$rani no divljenje. )tidi se * to je prava re * to$a oca koji 28

je omlitaveo i ote/ao i na kome ve od neko$ vremena primeuje ru/ne i zastra%ujue znakove starenja8 za!oravnost, pr$avost, neku nelepu lakomisle0nost, preterano samopouzdanje, tromost duha i sporost u odlukama. )trepi da e te sla!osti, koje je dosad samo on primeivao i prikrivao koliko je mo$ao, primetiti sada ceo svet. 2 /ao mu je nje$ovo$ veli anstveno$ starca, i !oli $a to, a vidi da ne mo/e pomoi ni njemu ni se!i. 2pak, ini %to mo/e i, ste$nutih zu!a, sa puno pa/nje i ne/nosti pridr/ava $a u hodu. &rilju!ljeni i izdvojeni od ostalih, otac i sin su sa injavali /ivu $rupu koja se kretala sporo ali sve ano, sa !olnim dostojanstvom, i zauzimala dosta mesta oko se!e. @ad su zastali na terasi, askeri su doveli pred njih sitno i tr!u%ato ma$are, sa tra$ovima samara na olinjaloj ko/i. ) vremena na vreme ono di/e veliku upavu $lavu i, /eljno vazduha i vidika, nemirnim u%ima stri/e proletnje ne!o. U/ur!an podoficir izdavao je nareenja. "e o!raajui se pravo i neposredno starom veziru, on mu je o%tro naredio da pojase to ma$are, a Hafiz0pa%i da $a vodi. "astala je z!unjena ti%ina, a odmah zatim udno o!ja%njavanje. Hafizpa%a je do0 kazivao revnosnom naredniku da je to nemo$ue, fizi ki nemo$ue. 9er, Alipa%a je, kao %to i sam mo/e da vidi, jedan od rastom najvi%ih ljudi u Herce$ovini 'tri ar%ina manje dva prsta( * a te/ak je preko devedest oka ar%ijsko$ kantara. Hafizpa%a je $ovorio tiho, ali o$or eno, menja0jui !oju lica# videlo se da mu je te%ko i stidno da sa ovim malim ovekom i pred ljudima raz$ovara o telesnim oso!inama starca koji stoji tu, utke naslonjen na nje$a. &odoficir je mra no i uporno od!ijao svaki raz$ovor i nestrpljivo tra/io da se odmah izvr%i nareenje, da se stari vezir posadi na ma$arca i da se tako vodi na putovanju. . O.,. ., 0

Do%ao je i ume%ao se kapetan, komandant ovo$ udno$ karavana, saslu%ao sina, po$ledao !olje oca kao i ma$are koje je stajalo po strani i /mirkalo na jutarnjem suncu. "ije tre!alo mno$o o%troumnosti pa da se uvidi da starac mo/e opkora iti ovo ma0$arence, ali da $a, onako visok na no$ama i te/ak, ne mo/e uzjahati, niti !i $a ono mo$lo poneti. =ilo je o i$ledno da se i ovde desilo ono %to se uvek mo/e desiti, a %to se u ovakvim vremenima i ovakvim vojskama esto de%ava8 neko je, ne$de tamo daleko, u nekoj kancelariji, po nekom drevnom propisu ili o!i aju, nadahnut mr/njom i revno%u, izdao nareenje ne poznajui ni oveka na ko$a se odnosi ni prilike u kojima se taj nalazi. 2 sad su svi stajali, kao pred neprelaznom liticom, pred stro$im vi%im nareenjem i pred potpunom nemo$uno%u da se ono izvr%i. @apetan je oti%ao da potra/i pretpostavljene i du$o mu je tre!alo dok je prona%ao neko$ i do!io odo!renje da svo$ su/nja natovari na maz$u ume0sto na ma$arca. .az$a je !ila vi%a i ja a od ma$areta, ali ranjava, mr%ava i olinjala od sla!e hrane i te%kih zimskih meseci u kojima je prenosila topovske delove od @onjica na kavaz!a%ine polo/aje koji su !ili postavljeni protiv )kender!e$a. "a njoj je !io dotra0 jao samar. )ad se pojavio onaj sitni, crnomanjasti narednik i /u no zahtevao da se izvr%i dru$i deo nareenja, da vezir uzja%e natra%ke, a da mu sin vodi maz$u. Opet je morao da se ume%a kapetan, koji je o!jasnio da se taj deo nared!e odnosi samo na prolazak kroz $radove, a kako e sad odmah napustiti .ostar i izii u planinu, to starac mo/e da ja%e kao i sav ostali svet, !ar dok ne naiu na prvi $rad. 2 ovo$ puta je narednik morao odustati od svo$ tra/enja, ali je zato zlurado naredio da se uz konje i maz$e povede i ono nje$ovo ma$are. 30

) mukom su izdi$li vezira i posadili $a na maz$u. &re to$a je neko preko samara !acio kratko e!e, a svi su se pravili da to nisu primetili. "ajposle je povorka krenula i !rzo se iz$u!ila u prevojima sivo$ kr%a. Dan je rastao i ja ao, a ljudi su oprezno po eli da se pomaljaju na dotle zatvorenim avlijskim vratima. &rvi duani su stali da se otvaraju. &ustim drumom ili planinskim putem jahalo se i pe%a ilo kako je ko hteo i mo$ao, ali im !i se na%li na ulazu u neki $rad ili vee selo, narednik je postavljao odreeni red. Vezir je morao naopako uzjahati maz$u koju je vodio Hafizpa%a. De urlija i !esposlen jaci sakupljali su se oko neo!i ne povorke kojoj je Hafiz u!rzavao, a narednik usporavao hod. )tari vezir !i tada, sa svo$ samara, !acao $nevne po$lede po sakupljenom narodu, kao da tra/i sve0doke za ovako ne uveno nedelo. =ez straha i ustru0 avanja on je, re/ei kao uhvaen kurjak, $lasno psovao Omerpa%u, nazivajui $a jednako .ihajlom i krmkoviem, i pretei da e !rzo stii sultanska pravda, koja je trenutno zadremala i dopustila toj poturici da /ari i pali i hapsi i u!ija prave muslimane koji su ovu zemlju uvek odr/avali i !ranili. Ali vezir se ve posle nekoliko dana na$lo izme0nio. Cautao je. Vidno omr%aveo i po$r!ljen, stopio se nekako. "je$ove krupne sivozelene o i, ije$ se po$leda nekad pla%ila vaskolika Herce$ovina, po!e0lele su kao da ih je mrena prekrila# one jo% $ledaju, ali ne vide i ne /ele da vide. "ej?7drezivana !rada je porasla tako da je nje$ov profil iz$u!io nekada%nju o%trinu. &rednji zu!i, odranije rasklimani, po eli su sad na$lo da ispadaju, i elo nje$ovo nekad tvrdo i u!ojito lice upalo je, postalo uko eno i !eskrvno, kao da je na odse enoj $lavi# a kad !i na tom licu !le0snuo redak zra ak /ivota, on !i odavao !la$u iz$u!ljenost i predanost dervi%a0prosjaka. Odelo na njemu, nemarno na!a eno i z$u/vano, po inje da !ledi od ki%e, sunca i pra%ine. &a ipak, ceo ovek na maz$i 31

do!io je, i sa svakim danom sve vi%e do!ij ao, izraz neke mirne, istinske veli ine, kakav nije imao nikad, ni u do!a svoje najvee sile i moi. &rolaznici su, u veini, zakretali $lavu u stranu od straha i sa/aljenja, jer je !ilo zaista nepodno%ljivo $ledati tako na$lu propast i toliki jad kome niko pomoi ne mo/e i ne sme. )amo je jedan mali duand/ija u Donjem Vakufu !acio strah pod no$e i na%ao u se!i sna$e da mu prie nasred ar%ije i, pozdraviv%i $a uljudno, upita da li mu %to tre!a. Vojnici su od$urnuli to$a oveka, o%inuli maz$u, i povorka je !rzo produ/ila put. Alipa%a, koji nije pravo ni video svo$ nepoznato$ po%tovaoca, od$ovorio mu je sporo i mno$o docnije, kad je ve !io daleko od nje$a. .uklim, nerazumljivim recima iz !e0zu!ih usta, zaraslih u !radu i !rkove, rekao je da mu ne tre!a ni%ta, jer $a je Alah i ranije uvek podr/avao, a sada, otkako je nepravedno dopao ropstva i nevolje, poma/e $a i daruje vi%e no ikad svim %to mu tre!a. To je iz$ovorio nekud u visine, iznad sve$a %to $a je okru/avalo. Uop%te, Alipa%a je poslednji deo svo$a puta pre%ao kao u nekom zanosu. Jledajui !ri/na lica i o!orene $lave seljaka i $raana oko se!e, on je oseao potre!u da ih te%i i ohra!ruje kao da su oni su/nji, a on zdrav, moan i slo!odan. )a postolja svo$a stradanja, kao sa najvi%e planine, on je sa$ledao i uvideo, ka/e, neke istine o ljudima i ljudskim odnosima, !olje i jasnije ne$o ikad ranije u svome /ivotu. Ali, sve je to u$a%eno onim askerskim metkom pod %atorom u Do!rinju, prosuto zajedno sa nje$ovim moz$om i vidom, i tako zauvek iz$u!ljeno. A to, ini mu se, nije pravo. 2ma stvari koje su samo tada i samo onako sa drveno$ samara i olinjale maz$e mo$le da se sa$ledaju, a koje !i tre!alo da se znaju, jer !i se tada nje$ov /ivot i mno$i nje$ovi postupci o!javili u dru$oj, pravoj svetlosti, i ljudi !i !olje znali da vladaju i da se vladaju. 2 to !i im !ilo od koristi. On je 32

tvrdo uveren u to. Cato, samo i jedino zato, /eleo !i on da se nje$ova prava i potpuna istorija iznese na videlo. Ako mo/e * do!ro, ali on ne moli i ne navaljuje. U !o$a je i tako sve zapisano. Ali ako mo/e, onda, eto, voleo !i, naro ito z!o$ dru$ih. )lu%am $a du$o i pa/ljivo, samo mi ponekad doe da mu upadnem u re i da mu ka/em %ta ja mislim o tome. Da, doe mi da to u inim, ali neu mu kazati ni%ta, jer ja ni iju pri u ne prekidam i niko$ ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji pri a o svom stradanju. 2 kud !ih ja do%ao kad !ih to inio. Onda pri a ne !i ni !ilo. A svaka pri a je, na svoj na in, i u odreenom trenutku, iskrena i istinita, i kao takvu tre!a je saslu%ati i primiti. )to$a, u topotu povorke koja zami e, slu%am te%ku i nejasnu poruku nekada%nje$ 'malo$ cara na Herce$o0 vini(, i mislim jo% du$o o toj vrsti ljudi. "ikad se oni ni sa im ne mire. 2 posle smrti kao da ostaje jo% ne%to od njihove strasti i /elje da pod !ilo kakvim vidom /ive i uti u na /ivot /ivih ljudi.

I * @ui)a na osand

$3

=A4O"

"e navaljuju luji na mene samo vikom, nametljivim smehom ili paradama i konjskim topotom ispod mojih prozora, i ne slu/e se samo moralnim pritiskom svojih istorijskih imena i va/no%u i u$ledom svojih li nosti, a nisu svi ni iz isto$ vremena ni !liski po sud!ini ili poreklu. 2ma ih odasvud i svakakvih. Cajedni ko im je samo to %to su se povremeno okupljali oko ove moje sarajevske kue i ostavili tu neko$ tra$a, nevidljivo$ ali stvarno$# tra$a koji je dovoljno /iv i sna/an da mo/e da poremeti ovo moje jutro namenjeno dru$im poslovima, poku%avajui na sve mo$une na ine da osvoji moje misli i uz!udi moju ma%tu. * <vo, na primer, ovaj %to ide hodnikom na ne ujnim donovima, ulazi samo0svesno, zajedno sa mirisom svoje jutarnje toalete. To je !aron Dom. 5@ao po nekom do$ovoru, sve jedan za dru$im, ljudi sa aristokratskim imenima;7 "ekada, odmah posle austrijske okupacije =osne, !io je ovde pune etiri $odine pristav kod Cemaljske vlade. Vodio je referat 'lovstvo i lova ke dozvole( ili, kako su pakosno $ovorile nje$ove kole$e, !io 'referent za lova ke pri e(. 4odom je iz Ftajerske, iz staro$ plemstva. Doteran i krut, pri hodu uvek malo na$nut napre, sa %tapom u jednoj i %e%irom i rukavicama u dru$oj ruci. Visok i pun ovek, austrijski dostojanstveno$ dr/anja, mrke masti, sa tankim o!orenim !rko0 34

vima i retkom !radicom kao neuspelom maskom. Od nje$ovo$ ju/nja ko$, $otovo ci$ansko$ lica udno odudaraju dva modra i odsutna oka. Te o i me0njaju i odaju celo$ oveka svojim jezerskim, as !oja/ljivo moleivim, as preterano o%trim i neu!ed02jivo si$urnim po$ledom. >ovek od trideset i %est $odina tre!alo !i da se nalazi ne%to vi%e na inovni koj lestvici, ali * odmah tre!a rei * on je ne0uspelo i upu%teno dete iz raz$ranate porodice u kojoj je ina e uspe%na vojna, civilna ili duhovna karijera odavno u tradiciji. &o eo je kao pitomac vojne %kole, ali je pre poru ni kih zvezdica udaljen iz vojske na lep na in. Ca crkvenu karijeru !ilo je kasno, na diplomatiju se nije mo$lo ni misliti. &oku%aj da ostane na porodi nom imanju i da vodi ekonomiju, takoe nije uspeo. "ajposle su $a poslali u upravnu slu/!u u 'okupirane pokrajine(, samo da se ne$de zaposli i skloni, a =osna i Herce$ovina su mo$le u to vreme sve da prime i podnesu. Ali, ni ovde nije !ilo iz$leda da e moi opstati i napredovati, jer nisu mo$li da mu povere nikakav posao za koji tre!a malo lo$ike, ta nosti i, naro ito, istinolju!ivosti. A osnovni uzrok i jedino o!ja%njenje svih tih !arono0vih neuspeha, to je, !ez uvijanja re eno, njeDAova uroena, detinjasta, ali udovi%na i nepopravljiva * la/ljivost. .no$i ljudi mno$o la/u na svojim dru%tvenim polo/ajima, u raznim zvanjima i poslovima, ali la/u smi%ljeno i povremeno, jer njima la/ slu/i samo za nevolju i samo kao sredstvo, kao oru/je u suko!ima interesa i am!icija. Ovde je o!rnut slu aj. >eo ovaj na$nuti i do!roudni !aron samo je sredstvo kojim se la/ slu/i !ezo!zirno i svirepo, i to na nje$ovu %tetu i sramotu. On la/e nezainteresovano, naivno, !ez svoje volje, i protiv nje, la/e kao malo dete, !ez PAereA i kraja, a sa uporno%u kockara, sa neponrav02jivo%u alkoholi ara. 2 to je ono %to nesrenom !a0 ronu oduzima svaki u$led u tuim i svaku vrednost

3*

IL

u nje$ovim roenim o ima, %to mu zatvara sve pu0teve, onemo$uuje srean /ivot u dru%tvu i porodici, z!o$ e$a mu se, as $ru!o i otvoreno, as iza lea i podlo, podsmevaju svi ljudi oko nje$a, pa i oni koji su po svemu sto puta $ori od nje$a. On je %lep i $luv, ali ne %lep za !oje i o!like, ni $luv za $lasove i %umove, ne$o slep0$luv za istinu stvarno$ /ivota i sve o!like u kojima se ona o!javljuje. )amo, dok ljudi imaju prema slepima i $luvonemima o!zira i sa/aljenja i nastoje da im pomo$nu svuda i u svemu, dotle prema ovom zlosreniku i nje$ovom nedu0$u svi pokazuju samo podsmeh, prezir i nipoda%tava0nje. 2 tu leka nema. 9er on nee nikad pro$ledati ni spaziti $ranicu koja u svakodnevnom /ivotu i raz$ovoru deli la/ od istine, ni smoi sna$e da se tu zaustavi. A kad mu ljudi ili injenice skrenu pa/nju na nju, onda je ve dockan, on je ve la/ov. Tako on, u stvari, nije ni mo$ao da sa$leda svoj istinski, u isto vreme sme%ni i /alosni polo/aj u dru%tvu# mo$ao je samo da $a nasluti, i to samo povremeno i posredno, ne nalazei nikad sna$e ni mo$unosti da $a oceni, shvati ili izmeni. @akva je !ila ta or$anska $re%ka u duhovnom mehanizmu ovo$ oveka koja $a je zavodila da od postanka svo$ ide u raskorak sa hodom utvrene i op%tepriznate stvarnosti6 )ta $a je na$onilo da ni najprostiju injenicu nije mo$ao saop%titi onakvu kakva je, ni onako kak( je ljudi oko nje$a oseaju, dodaje i oduzima, ulep%ava i preina uje6 "emo$ue je dati od$ovor na ta pitanja, jer stvar nije !ila ni tako jasna ni tako $ru!o jednostavna kao %to su to mislili i $ovorili plitkovi, cinici i podsmeva i u Cemaljskoj vladi, ljudi male pameti i tvrda srca, koji smatraju da su savr%eni i nadmoni samo zato %to oko se!e mo$u da vide poneko$ nesrenika ko$a je priroda u pone em prikratila ili unakazila. Ali i !ez svako$ du!lje$ ispitivanja jedno je !ilo jasno8 kad su u pitanju la/ i istina, izmeu normalno$ oveka 36

* ono$ %to zovemo normalnim ovekom * i !aro0na Dorna postoji !itna razlika, i ta razlika !i se mo$la pri!li/no izraziti ovako. &o%to ka/u o nekom predmetu sve %to se o njemu mo/e rei i %to je red da se ka/e, normalni ljudi zaute ili $ovore o ne em dru$om. Ca !arona tu tek po inje nje$ova /iva potre!a da jo% ne%to ka/e o tom istom predmetu, da $a dovede u vezu sa dru$im sli nim predmetima, o!o$ati, pro%iri, iskiti. Ukratko, on !i hteo svakoj stvari da pomo$ne da !ude !ar ne%to vi%e od ono$ %to po op%tem shvata0nju jeste i mora da je. Tu je po etak nje$ove te%ke mane8 la$anja. A kraj6 @raja nema, jer niko, pa ni sam !aron, ne zna $de e se zaustaviti. A svaki trenutak u nje$ovom /ivotu, svaka prilika i pojava oko nje$a mo$u da !udu povod za to. <vo, na primer, seta jedne ve eri onim slo!odnim prostorom ispod visokih topola na Hisetima. Av0$ustovska no. Vedro i toplo. &o$led na zvezdano ne!o uzdi/e i zanosi !arona, i to svuda i u svako do!a $odine. Oslo!aa $a sitnih /ivotnih veza i neminovnosti. Tada sa uz!uenjem vide kako se jedna zvezda padalica otkinu i prelete polovinom ne!a. Trenutak docnije sunovrati se dru$a. @ao uvek, !io je zadivljen uz!udljivom lepotom to$a prizora. Ali u njemu se odmah javi misao da su se ta dva ne!eska svetlaca mo$la lako otkinuti u isto vreme, suda0 riti se ne$de na sredini ne!a, i raspr%tati u veli anstven vatromet. Od trena u kome mu je ta pomisao, pro%la $lavom, on je, za!oravljajui svoje uz!uenje z!o$ zvezda padalica koje su stvarno preletale ne!om, mo$ao da misli samo na njihov sudar koji nije !io, ali koji je mo$ao !iti. 2 on ve zami%lja /ivo, do u pojedinosti, kako e sutra na ru ku u hotelu '<vropi( pri ati kole$ama o tom sudaru zvezda koji je posma0trao sino na svojoj ve ernjoj %etnji. Ca zadovoljstvom koje osea od to$ pri anja javlja se kao sen0 37

ka, !ojazan da e se nai neko ko e posumnjati u verodostojnost pri e i to, manje ili vi%e diskretno, i pokazati. =aron odmah o!ara zemlji svoje o i, suzne i zamorene od $ledanja u zvezdano ne!o. &a ipak, sumnje nema da se on svoje pomisli nee vi%e moi oslo!oditi i da e kad0tad, odsad pa do $odinu dana, ne$de u nekom dru%tvu ispri ati pri u o zvezdanom sudaru kao stvarnom do$aaju, sa !olnom /eljom da mu se veruje, unapred strepei od neverice i pod0smeha. Tako kad je sam, tako * i jo% $ore * kad je u dru%tvu. )vaki raz$ovor s ljudima za nje$a je prilika da u manjoj ili veoj meri ispolji svoju zlosrenu i neodoljivu potre!u za preuveli avanjem. On po ne mirno, prise!no, sa iskrenom /eljom da ka/e samo ono %to je $lavno i zaista potre!no, u svakom slu aju * samo istinu, ali u toku raz$ovora stane da se za$reva nezdravo i neo ekivano. )ve %to uje od svo$ sa!esednika uz!uuje $a i podsti e na pri anje, a sve %to ima da ka/e dolazi mu %turo i nedovoljno. .a%ta po inje da radi, da kiti i dopunjuje, a jezik ide za njom. 2 tu se ne$de de%ava da nje$ov $ovor nehotice i neprimetno, !ez smisla i potre!e, napusti sivu i tvrdu podlo$u istine. 4ei po nu da se kre%u i pale jedna o dru$u i da osvetljavaju neke vidike za koje do to$ trena nije ni slutio da postoje. 2 on sad, kao omaijan, ne samo %to potvruje sve %to $ovori nje$ov sa!esednik, i u svemu ide ak dalje i vi%e od nje$a, pro%iruje i poo%trava nje$ova $ledi%ta, ne$o i sam pronalazi nove dokaze za njihovu ta nost. @ao pijanstvo $a o!uzima neka nesvesna /elja da se pot0 ini, da !ude prijatan i sa$lasan po svaku cenu, neka nezdrava i nevoljna uslu/nost koju mu niko ne tra/i, od koje niko nema koristi, ponajmanje on sam. Tako je slatko otvarati nove iz$lede i mo$unosti, o!eavati vi%e i !olje, !iti %irok i velikodu%an, !iti sa$lasan po svaku cenu, pristajati na sve i ne pomi%ljati da mo/e doi dan plaanja, rok ispunje0 38

nja. 2 %to se vi%e udaljuje od istine raz$ovor mu !iva sve dra/i i prijatniji, osea $a kao slast u u$lovima usana, i ta slast raste, raste * iz$leda da e sad, evo, doi do vrhnunca i elo to proizvoljno ma%tanje pretvoriti u remek0delo la/i, u * istinu. "a /alost, taj trenutak ne nastupa nikad, jer on je ostao iza !arona, na ta ki na kojoj je, zlosrenik, i ne prime0ujui to, napustio podru je istine. Ali la$anje, nemilosrdno i nezasitno kao svaka strast, vodi svo$a lazova sve dalje i na$oni $a da tr i za ne im %to je davno i daleko ostalo iza nje$a. @ad !i mo$ao !ar da uti; Ali ne mo/e. A im otvori usta, on la/e. )ta, u stvari, tra/i !aron Dorn6 >oveka koji !i mu poverovao. Jodinama on strasno pri a i la/e, i sramoti se u o ima ljudi, i tro%i vreme i $u!i u$led, a celim svojim jalovim /ivotom i svim svojim izli%nim la$anjem moli samo jedno8 dajte, smilujte se, i poverujte mi; )amo jednom, samo za trenutak, da moja la/ !ude isto %to i ta va%a istina, pa posle neka ta svemona i neumoljiva, hladna i meni nerazumljiva istina vlada svuda, ve no i potpuno. )amo jednom; &a da se i ja iz!avim i oslo!odim. * 9edno$ jedino$ oveka on tra/i koji !i mu u jednom sekundu poverovao, ali potpuno, !ez senke sumnje, !ez tra$a kole!anja. Taj !i ovek, ini mu se, !io nje$ov spasilac. Desilo !i se udo koje su strasno i uzaludno i% ekivali svi alhemi ari svih vekova8 te%ko i !edno olovo nje$ove la/i pretvorilo !i se u suvo zlato prave i jedine istine. U tom trenu, on !i !io izle en. Oslo!odio !i se svoje mu ne, ru/ne i tiranske potre!e za la$anjem. Od tada !i mo$ao slo!odno da $leda u o i svakom, da ne strepi %ta ljudi misle o njemu i nje$ovom pri anju, jer !i si$urno znao da $ovori istinu i da druk ije i ne mo/e. Ali na nje$ovu nesreu, takav ovek nije se jo% na%ao, pa tako ni as nje$ovo$ iz!avljenja jo% nije kucnuo. =aronu nikad nije po%lo za rukom da protr i dokraja kroz 39

plamen svoje la/i, da polo/i jednom zauvek o$njenu 'pro!u istine(, i da osvoji trajno poverenje i po%tovanje ljudi. 9er, u trenutku kad se slast nje$ovo$ pri anja primicala vrhnucu, pre ne$o %to !i sti$ao do kraja svoje la/i, redovno se de%avalo da $a zaustavi i uko i ili sumnji av po$led sa!esednika ili nezadr/an smeh, i !aron je, $ru!o pro!uen i poko%en, padao sa svoje mese arske visine, na koju se !io uspeo, du!oko dole u svoju !edu malo$ i sme%no$, nepopravljivo$ lazova. Trud je !io uzaludan, pro!a neuspela. =io je osuen da i dalje sve vi%e i sve strasnije la/e, tra/ei uzalud onaj spasonosni trenutak kod oveka koji !i mu poverovao. &rolazile su $odine, a s $odinama nije !ivalo bolje. "aprotiv. Ona po op%tem shvatanju utvrena $ranica koja u ljudskom mi%ljenju i raz$ovoru deli la/ od istine, sve je vi%e !ledela i nestajala za !a0rona. U njemu se stalno javljalo mu no sa/aljenje prema onom %to se zove $ola injenica, i nikad nije mo$ao proi mimo nje a da ne oseti potre!u da je ne im zaodene, iskiti i ulep%a. To je !ilo neodoljivo. "i za %ta na svetu ne !i je mo$ao ostaviti takvu kakva je. 2 tako nije vi%e ni u %ali umeo da ka/e neku punu i istu istinu. Ona mu je sve vi%e iz$le0 dala $ru!a, jedna * neverovatna# i !ila mu je tako nepodno%ljiva da nije imao sna$e ni hra!rosti da je iz$ovori. =io je sposo!an jo% samo za poluistine od kojih je svaka ve od po etka nosila u se!i te/nju ka celoj la/i. &a i sve kad !i se de%avalo da smo$ne sna$e i ka/e elu istinu, niko mu nije verovao, jer je nje$ov $las patolo%ko$ lazova i mitomana !io suvi%e ra%iren i utvren. Tra$ove te svoje reputacije nazirao je u sva ijem po$ledu. A im !i nai%ao na prve znake sumnje i neverice, !aron je pri!e$avao svojoj navici i stavljao u pokret svoja stara i coro!ana la$ala, kako !i la/ima podupro i od!ranio svoju neshvaenu istinu. )lu aj je !io !eznadan. 40

.eu svojim kole$ama, krutim i, u veini, o$rani enim inovnicima, !aron nije mo$ao nai pomoi ni razumevanja. Oni sa najvi%ih polo/aja imali su prema njemu o!zira i $ledali mu u svemu kroz prste, z!o$ nje$ovo$ porekla i u$leda porodice kojoj pripada. Ali svi oni ni/i i srednji, meu koje je po svom inu i sam spadao, !ili su prema njemu zlo!ni, za vidljivi, neiskreni, drski ili nadmeni. 9edni su se dru/ili s njim i raz$ovarali, da !i mo$li da mu se iza lea podsmevaju, da $a o$ovaraju, i da prepri avaju o njemu i nje$ovim naivnim la$arijama nimalo !ezazlene, a esto i izmi%ljene ane$dote. Dru$i su se dr/ali daleko od nje$a, dajui se!i tako iz$led i $las oz!iljnih ljudi i nepodmitljivih po%tovalaca i !ranitelja istine. )amo onaj ko !i se u tada%njem )arajevu na%ao tako sam, !ez prijatelja i porodice, sa svojom sme%0nom manom kao sa porokom, samo taj !i mo$ao razumeti !eskrajne i zamorne %etnje !arona Dorna po tom $radu, vedrom i otvorenom prema ju$ozapadu, a mrkoDm i du%manski ste%njenom prema se0 veroistoku. U takvom polo/aju, !aron se, po svojim sklonostima i svom slu/!enom poslu, sprijateljio sa nekim sarajevskim !e$ovima, lju!iteljima lova i pia. .eu tim dokonim, veselim i u tivim ljudima koji nemaju o!i aj da svaku pri u stavljaju pod lupu istine, on se oseao mno$o !olje ne$o meu svojim zemljacima i kole$ama. Ali, u tom !osanskom dru%tvu upoznao se !li/e i sa * rakijom. A rakija je od to$ sna/no$ oveka u naj!oljim $odinama, koji ni dotad nije !io neki trezvenjak, ali koji je poznavao samo %tajerska vina i punti$amsko pivo, i to umere0no, na inila za tri $odine ne samo alkoholika ne$o pravo$ !olesnika, 'krpu od oveka(, kako su $ovorile nje$ove zlurade i pakosne kole$e. Ta !osanska rakija, pitka, meka i podmukla, koja je za nje$ovo lova ko dru%tvo !ila kao neka endemi na !olest sa kojom se du$o /ivi, imala je kod nje$a munjevito 41

razorno dejstvo. Tre!alo $a je posmatrati kako pije, pa shvatiti da nee du$o. &rvu a%u on ispija naiskap, stojei, sklopljenih o iju. Usta mu se tada z$r e u !olnu $rimasu. A zatim se odmah sav strese, pree dlanom leve ruke preko usana i z!ri%e onaj $r , otvori o i %iroko i po$leda vas kao ovek koji je izronio iz neke du!oke mutne vode. U svakom oku pojavi mu se tada, u spoljnjem u$lu, po jedna sitna, iskri ava svetla suza koja se odmah rastopi i tankom sre!rnom /icom op0to i elo oko. @roz ta dva svetla kru$a $ledaju vas nemo i du$o nje$ove safirno !istre o i, $ledaju vas sa /al!om, sa $nevnim uenjem ili nemonom pret0 njom u po$ledu. A posle te prve rakije, koja $a tako potrese i izmeni, on mo/e satima da sedi i da, miran i nepomi na lica, pijucka i ispija a%icu za a%icom. )vi su primeivali kako je rakija na$lo menjala svo$a lju!avnika !arona. 2z$u!io je /ivost pokreta i sve/inu lica. .anje je $ovorio, a manje, ili !ar druk ije, i la$ao. U nje$ovom $ovoru !ilo je ne e$ o$or eno$, izaziva ko$. 2z svake re enice je iz!ijala jetka po!una protiv to$ sveta neumoljivih injenica koje $a stalno uteruju u la/ i /ele samo jedno8 da !udu i ostanu takve kakve su, na$e, %ture i nezanimljive. &rimetno je kopneo i sve vi%e do!ivao iz$led !olesna oveka. 9avljali su se !olovi u jetri, zatim du$e i mu ne %tucavice koje su trajale danima. A kad je po eo da $u!i vid, stare%ine su $a prisilile da uzme du/e !olovanje i promeni sredinu. )arajevo $a vi%e nije videlo. Umro je, posle %est meseci, na svom porodi nom imanju u Ftajerskoj, primiv%i po pradedovskom o!i aju pri e%e iz ruke opata sused0 cistercitsko$ manastira. Ali je i posle pri e%a. no8 u samrtni kom !uncanju, tra/io malo !osanske %ljivovice i /alio za ve ernjim sedenjima i raz$ovorima na vrelu =osne, kraj )arajeva.

.eu tra$ovima koji su ostali na sarajevskoj kaldrmi i koji sada esto o/ive i kucaju na moja vrata i prozore, istorija !arona Dorna nije od onih krupnijih, nije slavna ni va/na, ni naro ito tra$i na, ali jeste /alosna. =eznadan slu aj. Upravo z!o$ to$a i voh da navrati do mene, jer je u meni, ka/e, osetio oveka koji se ne miri sa !eznade/no%u, koji $a strpljivo i sa razumevanjem slu%a i koji !i $a, ini mu se, mo$ao shvatiti, mo/da i poverovati mu, sa ijom !i pomou, u nepredvidljivom srenom trenut ku, mo$ao ak i preplivati to prokleto more la/i i najposle jednom, isplivati na o!alu istine. D A ja, pravo da ka/em, ne verujem u to, ali primam nekada%nje$ pristava Cemaljske vlade kad $od navrati, esto i kad mi to nije z$odno, i $u!im sa njim vreme vi%e ne$o %to !i mo/da tre!alo. "i sam ne !ih umeo pravo kazati za%to to inim. .o/da upravo zato %to je nje$ov slu aj tako naro it i toliko !eznade/aii.

42

43

J<O.<TA4 2 9U3@A

9utros, $eometar &. iz ). Tako se predstavio ve sa pra$a. 9edan od onih posetilaca koji ne prodiru i ne upadaju u ovu kuu svojom nasrtljivo%u ili uporno%u, ne$o se prosto odjednom nau u velikoj prizemnoj so!i, mo/e !iti upravo sto$a %to su tako uzdr/ljivi i mirni. 9o% se nisam ni osvestio, a ve sedim prema tome krotkom uljezu, oveku srednjih $odina, malo$ rasta i dosta jadno$ iz$leda. Qutimo. On $leda u zemlju, a ja posmatram nje$a. )ve je na njemu prose no i o!i no, ali i isto, doterano i kruto, kao za praznik u palanci. * Jeometar &. iz ). * ka/e on ponovo, pod0vla ei svaku pojedinu re .
___ ?

Jledam $a i uzalud napre/em pamenje. .eu poznanicima ne nalazim ni$de ni to ime ni to lice, ni u sada%njosti ni u pro%losti. .oj $ost ne samo %to strpljivo eka ne$o mi diskretno i poma/e. Jovori ne%to o susretu u vozu, o putovanju od =eo$rada do "ovo$ )ada. Davno ... pre mno$o $odina. Tre!alo mi je ne%to napora i malo vremena da se setim. &olako i postepeno iskrsavalo je u mom seanju posleratno vreme, ali posle 'ono$( rata, to jest dvadesetih $odina na%e$ veka. 3eto je i julska pripreka kakva samo mo/e !iti na toj ravnici kraj Dunava. &oslepodne odmaklo. 44

=eo$radska stanica kao i danas, uvek raz$raena i uvek se $radi, sad jo% umrtvljena /e$om. &utovao sam u "ovi )ad. )u!oti ki voz je stajao spreman. U%ao sam u va$on tree klase koji je iz$ledao prazan. To su !ili prostrani va$oni od trideset i dva numerisana i lepo rasporeena mesta, nepode02jeni pre$radama, zra ni i vedri, kao stvoreni za $rupna putovanja izletnika ili svatova# u njima putnici mo$u slo!odno da se kreu, poseuju od klupe do klupe, raz$ovaraju, $rle i pevaju. "a samom ulazu u va$on, zaklonjen iza otvorenih vrata, jedan ove uljak je ne%to petljao oko !rave malo$ kofera koji je dr/ao na krilu. Ustao je kao da hoe da mi na ini mesta pored se!e. Castao sam, ali samo za trenutak, re%en da potra/im malo podalje osamljeno sedi%te na kome mo$u mirno da itam, a ne moram da slu%am putni ke raz$ovore ili ak da i sam u estvujem u njima. Taj trenutak je iskoristio mali ovek da mi se predstavi, ceremoniozno a u/ur!ano kao da me tu odavno eka i /eli svakako da zadr/i. * Jeometar &. iz ). Umesto da ka/em i ja svoje ime, rekao sam da mi je veoma milo, i oti%ao odmah dalje, ak u suprotni u$ao va$ona. Jeometar je ostao jedan trenutak stojei, kao razo aran i neodlu an, a zatim je podi$ao svoj mali kofer u mre/u iznad $lave, seo na svoje mesto u u$lu, i ostao na njemu ruku sklopljenih u krilu, povijen, a male%an kao iz$u!ljena stvar. >ovek tu/na iz$leda, sitne $lave i /arkih o iju, o i$ledno nemi0 ran u se!i, a nepokretan spolja. )edeo sam i itao, a kad !ih s vremena na vreme di$ao $lavu, uvek !i se moj po$led susreo sa !oja/ljivim po$ledom oveka tamo u dnu va$ona. 2mao sam utisak da me te o i zovu i mole i tra/e moje !li/e poznanstvo, i valjda raz$ovor sa mnom.

45

"ije mi !ilo do to$a, i ja sam stalno o!arao po$led i nastavljao itanje. U Cemunu su u%la sve$a dva0tri putnika, ali oni su se ra%trkali po prostranom va$onu, podalje od mene. Tako je !ilo i sa ostalim putnicima koji su ulazili docnije na manjim stanicama. To je !io o!i ni putni ki voz i i%ao je dosta sporo. &a ipak, takav rasklimatan, star i rasu%en, na% va$on se tresao i poskakivao, $rmeo i zveketao tako da je prili no te%ko !ili itati, ali ja sam se $r evito dr/ao teksta pred so!om, iako su se %tam0 pani redovi pred mojim o ima esto kidali i me%ali. "aj posle, sti$li smo u "ovi )ad. Ustao sam, stavio knji$u u tor!u i izi%ao, namerno iz!e$ava0jui da po$ledam put protivno$ u$la va$ona u kome je ostao onaj moj saputnik, $eometar, iji me je po$led uznemirivao. 2 kad sam si%ao s voza i zaputio se ka peronu, ne%to me je vuklo da se osvrnem i jo% jednom po$ledam prozore va$ona koji sam napustio, ali sam se savladao i nisam to u inio. )ad, evo, sedi tu prema meni, u mojoj kui, isti onakav kakav je !io ono$ letnje$ dana u vozu, ali nekako !li/i, jasniji i si$urniji u svojoj iz$u!ljenosti. )amo je nje$ov $ovor tih i jednoli an, kao da pri a o nekom treem. 4aza!rao sam ovoliko. "je$ov $ro! se nalazi ve etvrt stolea na $ro!lju u ). Tu je pokopan jedno$ novem!arsko$ popodneva one iste $odine kad smo se sreli u vozu. Tri dana ranije naen je nje$ov les u mutnom rukavcu reke, u samom pliaku to$a rukavca. )ahrana je o!avljena uz u e%e $otovo svih $raana ). i uz pojanje sve%tenika, iako su svi tvrdo verovali da je po inio samou!istvo. 5@omisija u kojoj su !ili i lekar i sudija nije dala odreeno mi%ljenje.7 46

Ali ljudi su smatrali da je ovek !io iz$u!ljen jo% pre ne$o se iz$u!io u mutnoj vodi i u mulju !ezimeno$ re no$ rukavca, i da ne !i !ilo pravo jo% $a i ka/njavati z!o$ to$a. Do mene je do%ao, ka/e, po raz$ovor koji mu du$ujem jo% od ono$ letnje$ popodneva u vozu, pre mno$o $odina. 5@ao mutan vrtlo$ u meni se zakovitla%e mno$e $odine, sa svakojakim o!avezama, formalnim i stvarnim, ispunjenim i neispunjenim. Osetih ne%to kao $rizu savesti z!o$ za!oravljeno$ susreta u vozu. =ilo mi je odjednom jasno da ne valja suvi%e iz!e0$avati susrete i raz$ovore sa lujdima kojima su oni esto veoma potre!ni, ma kako nama !esmisleni iz$ledali i ma koliko nam neprijatni !ili. To nije ni lepo ni pametno. 9er, ako iz se!i nosti i z!o$ svoje udo!nosti i iz!e$nemo da saslu%amo oveka, mora0emo to, postieni, u initi mo/da docnije, u nevoljnom seanju ili u nekom snu, %to stvar ini samo te/om i neprijatnijom.7 2z razmi%ljanja me tr$nu $las mo$a $osta. * Upravo, do%ao sam * nastavljao je $eometar ne%to jasnije i /ivlje * do%ao sam da vas molim. <to. .. "a tu re 'eto(, moja $ostinska so!a se najpre preli nekom svetlom ma$lom, koja je !ivala sve $u%a, i potonu u njoj# a zatim, izmenjena, odmah izroni iz nje kao starinski va$on tree klase koji sa tutnjem i treskom juri na priizi od =eo$rada do "ovo$ )ada. U va$onu smo samo moj saputnik, $eometar u jednom mestu na ovoj pruzi, i ja. Ovo$ puta sedim do nje$a. &osle krae$ uvoda i malo$ oklevanja, on IR otpo eo svoju prili no du$u i neo!i nu pri u. &ri ao je nekim ispovednim $lasom, $ovorei !ez prekida i ne podi/ui po$led sa sklopljenih ruku u krilu. )lu%ao sam $a isprva sa sne!ivanjem i neve0ricom, a zatim sa pomireno%u, podle/ui isto toliko

47

su$estiji nje$ovo$ kazivanja koliko i svojoj radoznalosti koje sam se, u se!i, pomalo stideo. U krilu mi je le/ala neotvorena knji$a koju sam !io poneo da itam. .esto u kome $eometar /ivi sa mladom i neo!i no lepom /enom, zdravo je i vrlo prometno. Tu su mno$i roaci i veselo dru%tvo, a zarada odli na. "evolja je samo * kako da to ka/e6 * u tome %to je o/enjen, i %to tu svoju /enu 9ulku mora esto da tra/i po dru$im !li/im i daljim mestima, $de ona ima o!i aj da otumara kad $a napusti. 5<vo, i sad se vraa sa takvo$ jedno$ puta, i to nesvr%ena posla.7 S* 2 nije samo to. Od samo$ po etka, znate, 9ul0ka je volela $oste, a u na%oj varo%i svet je dru%tven. Tu je i vojska i * oficiri. A vi znate * vojska u miru, to je kao furuna preko leta. A znate i oficirski provod# slo!odna vremena imaju dosta, i $de zased0nu, te%ko se di/u. 2 pono proe ponekad. Tu je jedan kapetan, plav, )r!ijanac. Od prvo$ dana mi se nije svideo. 9a, znate, ne i$ram, ali oni naviju $ramofon pa i$raju. "ajvi%e 9ulka i kapetan. 2$raju i dru$i, ali njih dvoje malo0malo pa u dru$u so!u, a tamo polumra no, samo na nonom stoliu mala lampa sa a!a/urom od narand/aste svile. Tako se, ka/u, ove i$re naj!olje i i$raju, a tako i 9ulka voli. 9ednom ja o!iem kroz hodnik, pa na dru$a vrata u tu so!u, kad oni stali pa se ne mi u s mesta, kao o!amrli, a kapetan joj lju!i ruku. @akva je to sad i$ra6 U mestu i sa lju!ljenjem. 9a odmah priem i ka/em kapetanu sasvim oz!iljno8 '.olim vas, molim vas lepo;( 9ulki okrenem lea. A ve posle, kad su se $osti razi%li, ula je %to je tre!alo da uje. @azao sam joj svoje mi%ljenje i rekao da ja imam samo jednu ast, da je njena du/nost da je uva, i pripretio oz!iljno. 'T9ulka, moderiraj se;(, rekao sam. 48

)amo toliko. A ona do!ro zna %ta te reci zna e kad ih ja ka/em. Tre!alo !i da zna. &a ipak, iz$leda da ne zna, ili ne mari za njih. Mavo e $a znati. )e0dimo i divanimo kao ovek i /ena, o svemu %to tre!a, i prepiremo se pomalo, a imamo i o emu, jer se ni u emu ne sla/emo. 2 uvek sam ja u pravu, ali na kraju ispada tako kao da nismo ni%ta ni $ovorili "e proe nedelja dana, a ona sa nekim dru$im, oficirom ili civilom, svejedno, opet neki raz$ovori i %aptanja. '=liska du%a(, ka/e kad joj pre!acim. A ja %ta sam6( 'Ti si * ti(, ka/e. 2 ne zna% ni kud $leda, a kamoli %ta misli. 2 ne mo/e% da joj uhvati% kraja ni ra una. &osao do!ro ide i ja sam mno$o izvan kue, na terenu $de premeravam zemlji%te. @ad se vratim, sti/u mi anonimna pisma ili ak dolaze roaci i kazuju o posetama koje 9ulka prima. @ad joj oz!iljno predo im da to ne valja i da tako ne mo/e, ona se sla/e sa mnom. Odo!rava to!o/e sve, a radi i dalje po svojoj $lavi. "e pamti ni%ta i ne sea se ni e$a. To je fenomen, $ospodine. 2z po etka sam mislio da se pretvara, ali sam se posle uverio da stvarno za!oravlja. 2 tako se to neprestano ponavlja evo ve trea $odina. Dokazujem joj sve jedno po jedno, kao oveku, sve, da ne mo/e !iti lep%e ni jasnije, i ona slu%a mirno i $leda me !ez reci, $leda me, ali kad do!ro procenim i izmerim njen po$led, a ja to umem, jasno vidim da mi ne $leda u o i ne$o nekako pored mene, kao da je ne$de iza mojih lea, tamo dalje, va%arska %atra, otvorena %irom, jarko osvet02jena, i puna klovnova i cirkusanera. Hvatam je vrsto za ruku i tako primoravam da mi $leda u o i i da prati moj $ovor. Ona se prene i kao da se ak i postidi i malo pri!ere. '&a, evo, slu%am(, ka/e. Ali, %ta vredi %to tako ka/e kad ni pola minuta ne mo/e ta vera da ustali svoju pa/nju i da slu%a ono$ ko joj ne $ovori o onom %to nju
@ua na osami

49

zanima. A %ta je to %to nju zanima, to niko /iv ne zna. "i ona sama. Cna %ta je ne zanima. )ve ono %to se odnosi na mene, na kuu, na porodicu, na oz!iljne stvari. Dva minuta nisu pro%la otkako je rekla da me to!o/e pa/ljivo slu%a, a ja opet hvatam njen po$led kako prolazi pored mene i zaustavlja se tamo ne$de daleko pozadi, $de i$ra sam avo u cirkuskoj areni. Vidim joj to po sjaju u o ima. @ako da prisili% neko$ da te $leda kad on nee, a nee ni da ka/e8 neu; "aprotiv. 'Jledam te(, tvrdi jednako, a o i$ledno je da vidi dru$o i da ne misli na ono %to $ovori. A lice joj pri tom do!ij a neki mu eni ki izraz. 2sta je stvar sa sluhom. '.oderiraj se, 9ulka(, ka/em ja, opet u nekoj prilici, a ona ne ka/e ni%ta, samo sa dosadom sklapa o i. @ao da to, molim vas, ne%to zna i, i kao da je to neki od$ovor. A ako ponekad i ka/e ne%to, to je samo tiho i rasejano8 'da, da(, ili 'jeste, jeste(. 2 to zvu i kao odjek tue$ raz$ovora tuih ljudi. 2z po etka to i ne primeuje%, ali malo0pomalo !iva ti jasno da ta njena odo!ravanja idu mehani ki, iznad ono$ %to ti $ovori%, kao %to i njen po$led ide mimo te!e. To po inje da te ljuti sve vi%e i vi%e, i naj0posle mo/e oveka da dovede do, do... do !esa. 4azmi%ljajui o tom, ja sam do%ao do zaklju ka da ona vei deo ono$a %to ja ka/em * ma o emu $ovorio * prosto ne uje. "ee da uje, nee da napre/e i tro%i sluh. )amo se pretvara da slu%a, pa ak ne daje se!i truda da to pretvaranje iz$leda pri0roDlno i u!edljivo. &a to je da i najmirniji ovek po!esni i da izie iz takta. 9a ina e nisam takav# kod mene je takt iznad sve$a. Ali... Jovorim ja tako njoj, kao ovek /eni. To je moje pravo * je +D te6 * kao %to je i njena du/nost da me slu%a. A ona sve onako njenski8 potpuno 0

odsutna /ena. Upravo tu je, ali isklju ila aparaturu, i vid i sluh, oti%la duhom ko zna kuda i ko zna s kim, a ostavila umesto se!e neki $ramofon koji samo ponavlja8 'da, da(, 'jeste, jeste(. 2 to ide tako mehani ki, !ez veze sa onim %to ja $ovorim# potvruje i odo!rava, a i ne sa eka kraj re enice da vidi %ta sam rekao. &rosto uvredljivo; Cnate, mo/e ovek !iti miran po prirodi i do!ro vaspitan od kue, ali ima tako situacija u kojima sve to ni%ta ne poma/e. @ad oseti% da te neko ko /ivi s to!om toliko prezire da te i ne primeuje pored se!e, ne slu%a %ta ka/e% i ne od$ovara na tvoja pitanja, kao da ima posla sa detetom ili maloumnikom * udari ti krv u $lavu, i ti oseti% potre!u da se !rani% i da dokazuje% da si tu, /iv, i da nisi lud. De%ava se da se upravo u takvom trenutku otkine ono njeno 'jeste, jeste(. 9a se trzam i za$ledam !olje u lice uspavanoj lepotici pored se!e. '@ako6 )ta 'jeste(6( Trenutak ti%ine. @oliko je potre!no da se !ar malo vrati se!i, zatim mala z!unjenost, uvreen izraz lica i mucanje8 '&a jest, jeste ... to %to ka/e% .. .0( ')ta ka/em6 )ta sam kazao, sunce mu ne!esko;( Vi ui to, ja ska em sa stolice. Ona, to!o/e uvreena, pla e. Ve; )ad to, to je po$lavlje za se!e, $ospodine. )ta da vam ka/em o njenom pla u i njenim suzama, i jecanju i zaptivanju, i na!u!relim usnama i pocr0venelim o ima6 Ah, ti te%ki, !ezrazlo/ni pla evi, to je prava nesrea koja tako nailazi povremeno i neo ekivano i sve prevrne i uznemiri u kui. "a%a ma ka se nakostre%i i tumara po so!ama, 9ulkino psetance optr ava oko nas i laje !ez prestanka, otvaraju se vrata i prozori kod suseda koji /ele da uju tu na%u kunu muziku. )to je naj$ore, meni se takav pla ini izve%ta enim i ne mo$u da verujem u nje$a
4*

pa da me u!ijete. A plava /ena, kao %to 9e 9ulka, izmeni se od pla a potpuno# pocrveni u licu i po $rudima kao da su je odrali i iz$leda kao istinski ne0sreno stvorenje. 2 kad se ponada% da se malo sti%ala, da dolazi se!i, i zausti% da joj ka/e% neku lepu re , ona odjednom !ri/ne ponovo. )ukti iz nje pla i ini ti se da se nikad nee ni zaustaviti, ne$o da e se sva, onako !ela, sitna i puna ka, istopiti u suzama i ridanju. @a/em vam, $ospodine, to nije pla kao %to ima da /ene pla u, ne$o zemljotres, ali s tim %to se od nje$a i ne!esa ru%e. To je * ako ste $ledali * %umski po/ar8 ni%ta ne %tedi i ni im se ne mo/e zaustaviti. Taj njen pla ne da !lizu se!i, ne dopu%ta raz0 $ovora, ne zna mere ni razlo$a. Dok ona pla e, ne postoji ovaj svet, a sa njim ni kua, ni porodica, ni ja. )ve nestane u njenoj ciki i prasu. 2 sve mi se ini da to radi namerno i da potajno u/iva u tom svom $rcanju i zacenjivanju. UU.oderiraj se, 9ulka(, poku%am da je mirim, a pla !ukne ponovo, kao da sam kantu !enzina dolio na prituljenu vatru. A udni su ti njeni nastupi pla a, $ospodine, zaista udni. 2znenada nailaze, a isto tako prestaju odjednom. Te%ko je sa njima, ali jo% te/e !ez njih. Tre!a da znate da se moja /ena !ar jednom u mese0 cu oseti tako smrtno uvreenom. A kad taj trenutak nailazi6 To je te%ko znati i predvieti. A tada, ako ne doe do provale suza i pla a, nastupa ne%to $ore. 9ulka se di/e, juri kao furija, pakuje svoje li ne stvari i, !ez o!ja%njenja, odlazi kud !ilo, kome $od !ilo, majci, roacima, na ne iji sala%, ili u hotel u susednom mestu. 2 tu eka da doem po nju. A kad se posle naemo i pomirimo, nema ni reci o!ja%nje nja, izvinjenja, ili tako ne%to. A ja ne smem mno$o da zapitkujem, jer se !ojim nove eksplozije. )ad, ko da se tu snae6 2 %ta da se radi6 A ,#,. , (.i 2

@ad se ovek pita * a ja se neprestano pitam * %ta nju stvarno zanima, mo$ao !i zaklju iti samo pri!li/no8 i$ra, koje%tarije, !esmislice. 9ednom mi je, kad sam je malo ja e pritisnuo, priznala da !i najvi%e volela da i$ra $ola na trapezu u nekom jarko osvetljenom cirkusu, pred mno$o!rojnom pu!likom. To mi je $ovorila veselo i zaneseno, kao da za tre0 nutak nisam to ja, ne$o kao da nekom dru$om $ovori, nekom ko joj nije ni rod ni pomoz!o$. &a onda je odmah i to porekla. "e, ka/e, nije to ono %to ona hoe. Uostalom, nije ona to nikad ni rekla. Dakle, nije rekla. 2 to mi u o i ka/e. <to, takva je to /ena, i tako ja /ivim. )ad %ta6 <vo su dve $odine pro%le, a ne !iva !olje. "ije to lako, $ospodine. Do!ro sam vaspitan i meka srca ovek, pile kad kolju ja ne mo$u da $ledam, ali sve se !ojim po i0niu neko zlo jedno$ dana. Hou. Tu $eometar uuta. 2z$ledao je jo% sitniji i po0$ureniji i !io tamniji u licu ne$o kad je po eo da pri a. 9a iskoristih priliku i, otimajui se ma$iji nje$ovo$ pri anja, stadoh da se spremam za izlazak. =ili smo pred "ovim )adom. Voz je sa lupom i za0 $lu%nom piskom prelazio most na Dunavu. Va$on je !io pun dima od lokomotive, neke pra%ine i ve ernje$ tamnocrveno$ sjaja, kao da smo u kova nici. Di$ao sam se jo% pre stanice i stao da se pra%tam sa po$ru/enim $eometrom. )ti%ui mi vrhove prstiju sla!im a $r evitim stiskom svoje znojne ruke, on mi re e !ri/no, $otovo poslovno8 * Cnate, nikad ja to ne hih u inio. "a tom smo se rastali. Uzeo sam svoju ko/nu tor!u i zaputio se ka izlazu, ali nisam sti$ao do nje$a, jer je u tom trenu nestalo va$ona tree klase, i to !ez zama$ljivanja, !ez ikakvo$ prelaza, odjednom.

LI

Opet smo !ili u mojoj $ostinskoj so!i. )ve je !ilo na svom mestu, samo je $eometar !io ve ustao i, lak kao senka ali sna/an i nezadr/ljiv, kretao se prema vratima. Hteo sam da $a molim da ostane jo% malo, da pitam za neke pojedinosti, da tra/im o!ja%njenja. )ad sam ja hteo da pri amo, a $eometar je, kao ovek kome se /uri, iz!e$avao dalji raz$ovor, po%to smo onaj koji je tre!alo u svoje vreme da odr/imo, u vozu od =eo$rada do "ovo$ )ada, naknadno o!avili i zavr%ili. 2 nestao je kako se i pojavio, udesno i tiho. A ja sam sada !io taj koji je ostao zami%ljen, z!unjen i nezadovoljan.

>24@U)

Dan, jo% protkan ma$lom, prili no je odmakao, a niko nije nai%ao ispod otvorenih prozora ni dozvao me, niti je zazvonilo zvonce na kapiji mo$ dvori%ta. O!radovao sam se tom zati%ju kao zaslu/enom odmoru i neo ekivanom poklonu. Odmah posle doru ka izi%ao sam i ispeo se stepenicama koje vode u strmu !a%tu iznad kue da pro%etam i udahnem vazduha. Tu sam osetio da me stalno prati neko daleko i nejasno oseanje8 mno$o tame i mno$o jarke svetlosti# tru!e, !u!njevi, zadivljeni poklici, konjski topot, miris smr eve stru$otine, dah, %arenilo i zvu i cirkusa, i te%ka ti%ina prohladne palana ke noi# !ezrazlo/ni veliki zanos i isto takva i tolika poti%tenost. )ve je to u vezi sa snom koji sam usnio minule noi, i odmah $a za!oravio. Ali uporedo sa danom, koji je ja ao dole nad $radom i ovde oko mene, raslo je, z$u%njavalo se i do!ijalo sve nove i sve jasnije crte i to moje seanje na do$aaj iz detinj0stva, izazvano noa%njim snom. "a samom po etku te %kolske $odine, kad sam stupio u trei razred osnovne %kole, sti$la je u na% $rad uz!udljiva novina. "a prostranoj povr%ini Veliko$ pijaca po eli su jedno$ dana da sla/u neke $rede i letve i da $omilaju sanduke. 2dui iz %kole, mi smo se zaustavljali

LL

i posmatrali zaposlene ljude, strance i domae, kako predano, o i$ledno s nekim planom, posluju oko tih stvari, i kako u tom radu svaka od njih do!ija svoje mesto, svoj nov iz$led i time o!ja%njenje i opravdanje. )ve zajedno8 podi/e se cirkus. 9o% pre ne$o %to je dovr%ena velika %atra od sivo$ platna, u na%oj kui po eo je raz$ovor o tome da li tre!a ii na prvu predstavu to$a cirkusa, i da li tre!a povesti i mene. "isam razumeo sve %to su moji roditelji $ovorili, ali mi se inilo da je nemo0$uno da nee iskoristiti sreu koja im se pru/a. .anje je !ilo iz$leda da e povesti i mene. Takvo re%enje u inilo mi se isuvi%e lepo i povoljno, pa prema tome neverovatno i nedosti/no. 2 unapred sam oseao ukus uzdr/anih suza i amotinju ve eri u kojoj u ostati sa !a!a0)miljanom da ' uvam kuu(. Unapred sam znao da u i ovo$ puta savladati o$or enje, da neu zaplakati ni pokazati koliko mi je te%ko, i da e mi z!o$ to$a !iti te/e. A ipak su me poveli. )uze su nestale ne$de u meni, o$or enje sam za!oravio. Uostalom, ono se svekoliko pretvorilo u radost. Earolija je ve po ela. )ve je !ilo izmenjeno. 9ednoli ni /ivot koji sam toliko mrzeo, sav je preplavljen uz!uenjem, a uz!uenje * to je za mene pravi o!lik /ivota, jedini dostojan da se nazove tim imenom. 4anije se ve eralo, sve ano o!uklo. 2z kue smo izi%li sa prvim mrakom, kad se ina e redovno pre$ledaju prozori i zaklju avaju i kuna i avlijska vrata. )pu%tala se no, a meni je iz$ledalo kao da svie. 2zdaleka se videlo da je Veliki pijac osvetljen, a u toj svetlosti kretali su se ili stajali ljudski likovi kao crne siluete. 2znad ulaska u %atru podrhtavalo je %iroko o!asjano platno na kome je pisalo crvenim slovima8 '>irkus Veler(. "emirna srca i pritajena duha u%ao sam sa svojima u cikrus koji je !io jarko osvetljen. "ekoliko redova sedi%ta od neo!lanjanih smr evih dasaka sa injavali su pravilan kru$ oko 6

cirkuske arene posute de!elim slojem meke i /ukaste stru$otine. Eudo je ve osvajalo moja ula. 2$ra je po injala da se razvija. Oseao sam kako mi se lice /ari i o i plamte, a u d/epovima sam $r evito stiskao hladne prste. @roz vrelu ma$lu ukazivala su mi se meu $ledaocima poznata lica na%ih $raana, a ja sam se u udu pitao otkud oni tu, i odmah ih $u!io iz vida i za!oravljao kao poslednje ostatke /ivota koji smo ostavili iza se!e i koji sad sve vi%e !ledi i nestaje. U arenu su, uz smeh i radosno ptii je kliktanje, upala dva klovna. Tr ali su, preturali se, preskakali jedan dru$o$# sporazumevali su se samo mimikom i dovijali se kako da jedan dru$o$ nadmudri i %to !olje nasamari. Ova dva sme%na oveka u %arenim odelima, sa na!eljenim licima iz kojih su sjale ljudske i ljudski umne i tu/ne o i, zasenila su sve %to je dotle za mene zna ilo svet. A to je !io tek uvod u pravu veliku i$ru. Jrunula je muzika od limenih instrumenata i !u!njeva. &reda mnom se kao svetio, %areno i nemirno platno razvijao neki /ivot kakav nisam mo$ao slutiti da postoji, a koji sam, u se!i, nesvesno, odavno o ekivao. 9avljalo se, iz$leda, upravo ono %to mi je u estim asovima de a ke poti%tenosti toliko nedostajalo. 'To je, to je to;( * $ovorio sam sam se!i i u/ivao kao zase!nu, izdvojenu slast svaki trenutak vremena koje je !rzo prolazilo i svaku pojedinost prizora koji su se preda mnom odi$ravali. Ca klovnovima do%la su dvojica artista na trapezu. "jihovi zamasi i skokovi izazivali su divljenje, a kad !i njihova vratolomna smelost do%la do vrhunca, poneka /ena u pu!lici prekrila !i o i rukama i njen ustra%en, pri$u%en povik odjeknuo !i cirkusom. * Aaah; Catim su do%le ve/!e sa dresiranim konjima. )a strane je stajao direktor cirkusa u jahaem ode0lu# na $lavi cilindar, na no$ama visoke izme tesnih
57

sara. Ufitiljeni !rkovi na nepomi nom licu. Vitlajui du$a kim !i em u ruci, on je mirno i nadmono, kao neko vi%e !ie, upravljao elom i$rom. U$ojeni i sjajno timareni !elci i vranci o!ilazili su uokru$, propinjali se ili padali na kolena na pucanj !i a, i na isti takav znak odlazili iz arene. &oslednja slika izazvala je odu%evljenje i !urno odo!ravanje $ledalaca. "a vrancu !ez o!ele/ja i svetle pe$e, koji je tr ao izmeu dva !elca ni/a od nje$a, jahao je sna/an i pleat jaha u rasko%nom kostimu, a iza nje$a na!eljena i narumenjena /ena u svetlom trikou, samo sa kratkom pelerinom od modre svile, vezanom oko vrata. &o%to su nekoliko puta u inili kru$, /ena se, na pucanj !i a, vinula i ispela jaha u na ramena, a on je tada, o i$ledno velikim naporom, polako i oprezno po eo da se di/e. Ve idue$ trenutka on se, zavarav%i o i $ledalaca, ispravio i naoko lakim pokretom stao vrancu na sapi, pridr/avajui samo prstima leve ruke /enu koja mu je stajala na ramenima. &ripijeni jedan uz dru$o$, tri konja su jurila, !acajui kopitima stru$otinu po prvim redovima $ledalaca# na srednjem je stajao sna/ni jaha , sa po!edni kim izrazom lica, a na nje$ovim ramenima, uspravna i sjajna, /ena u trikou !oje tela, kao na$a, dok je za njom vijorila njena modra pelerina. &osle to$a veli anstveno$ prizora izi%li su radnici, prostrli %aren ilim i stali da zate/u /icu iznad arene, s jedno$ kraja na dru$i. Ti ljudi u svojim o!i nim radnim odelima iz$ledali su kao zalutali ovamo iz ono$ davno nestalo$ sveta u kome sam i ja nekad /iveo. "a /icu se ispela naro itim stepenicama mlada i$ra ica iz .aarske, po imenu <tel0ka. Direktor joj je pri tom poma$ao ceremonioznim pokretima. =ila je sitna, ne/nija i na iz$led sla!ija od one jaha ice, ali njeno telo je !ilo savr%eno vajano, u trikou od crne svile, sa posve kratkom zelenom suknjicom, jako na!ranom oko kukova, dok joj je /ut jelek stezao struk i sla!o prikrivao $rudi. U de0 58

snoj ruci dr/ala je laki kineski sunco!ran. "ajpre se kretala oprezno i sporo. 2z$ledalo je neverovatno da e prei preko te /ice. "ekoliko puta se zanjihala i zastala kao da e pasti, kao da ve pada, ali se krajnjim naporom, ma%ui levom, slo!odnom rukom i svojim sunco!ranom, ipak odr/ala i produ/ila da klizi po /ici. .eni se u tim trenucima srce od uz!uenja pelo u $rlo. A kad je sti$la na kraj /ice, vratila se kreui se ve lak%e i si$urnije. "a licu joj je stalno le!deo lak i !ez!ri/an osmejak. To za mene vi%e nije !io cirkus. Ta /ica je !ila razapeta od planine do planine, iznad neko$ proletnje$ predela, a devojka na njoj prelazila je le!dei, slo!odnija od ptice i lak%a od leptira, s jedno$ kraja %iroko$ vidika na dru$i, zajedno sa svojim skupocenim osmejkom. >ista i kao !estelesna, zvezda a ne /ena. 2z$ledalo mi je da udu i lepoti nema kraja, da ti ljudi sve mo$u, i ostvaruju sve %to zamisle. Cnaju %ta hoe, a %to hoe, to mo$u. "isu im potre!ne reci ni o!ja%njenja. Jovore pokretima. "e oklevaju, ne $re%e, ne dosauju se kao mi. "e la/u, jer im to nije potre!no, i ne dopu%taju nikom i ni em u se!i ni oko se!e da sla/e ili izneveri. U pouzdanju i iz0vesnosti se kreu i /ive. "e znaju za nesporazume i nedoumice. &reska u, le!de ili lete iznad sve$a to$a. Okrenuli su lea onom %to se tamo napolju zove /ivot, ali samo z!o$ savr%enije$ i lep%e$ /ivota. )re0ni su. Takvoj srei, inilo mi se, idemo u susret i mi. Vivot kojim smo do sada /iveli natkrivljen je, i potpuno i zauvek potisnut. )ve su prepreke o!orene. 2$ra e odsad !iti smisao i sadr/ina /ivota, a smelost i lepota nje$ovi redovni zakoni. )vi emo /iveti i kretati se tako i izvoditi sli ne i jo% vee podvi$e. @rut i zanemeo od tih otkria, !io sam za!oravio sve dru$o oko se!e, ne samo svoje su$raane

59

ne$o i roditelje sa kojima sam do%ao. Einilo mi se da sam potpuno sam, da i nemam niko$ svo$, da sam tu do%ao jedino da saznam i vidim kako se /ivi u tom velikom svetu i$re, !leska i veli ine, a posle da produ/im i sam tim putevima da, ja%ui ili le!dei u smelim skokovima, savlaujem kao i$rajui se prostranstva, radosno i lako, sa osmejkom na licu, srean %to me ljudi $ledaju i %to mi se dive. Ali upravo tada, kad sam hteo da se osmehnem tome trenutku u susret, desilo se ono %to sam najmanje o ekivao. @ad je i$ra ica sreno izvela i dru$i put svoj hod po /ici i vratila se na polaznu ta ku, za$rmeo je !u!anj i po!edni ki pisnula tru!a. 3epa /ena je di$la visoko svoj kineski sunco!ran, vesto se poklonila $ledaocima na sve etiri strane, a zatim, kao da je !ez te/ine, skliznula u naru je svom direktoru, koji je od!acio !i i do ekao je kao hladnokrvan i uzvi%en spasilac. Taj trenutak veliko$ trijumfa neo!i no se produ/io. U meni se javila sumnja, pa strah. &rva pomisao da !i to mo$lo na$ove%tavati kraj ove i$re. .uzika je tre%tala, u pu!lici je zavladao radostan /a$or, neki su poustajali sa svojih mesta# u arenu su upali klovnovi i preturali se i okretali na rukama kao /ivi to kovi. U%li su i ostali izvoa i pro$rama, klanjali su se i do!acivali poljupce pu!lici. 9edno po jedno, svi su oko mene poustajali. 9a sam ostao na mestu, nepomi an, dr/ei se o!ema rukama za dasku na kojoj sam sedeo. =olno otre/0njen, sa nevericom sam slu%ao i $ledao %ta se to de%ava oko mene. )ve je !ilo u pokretu. &rve lampe su se $asile, konji su rzali, klovnovi vri%tali, direktor pucketao !i em. 2z$ledalo je da mi se svi smeju. @raj, kraj, kraj; Tako dakle; Car te stvari imaju kraj6 &a to je onda kao da i ne postoje; Car i$ra i lepota mo$u da la/u6 C.ar su to samo !le%tavi, nestalni i prolazni prividi koji nas lako opsene i zavladaju nama da !i 60

nas isto tako !rzo i neo ekivano napustUi6 Ca%to su zametali onu i$ru kad su znali da nee i ne mo/e trajati6 2 %ta vredi sve to ako ne traje6 9edva su me urazumili i odlepili od mo$ sedi0%ta. "a izlazu sam se jo% jednom okrenuo i video kako radnici savijaju %areni cirkuski ilim, a dva klovna tr e oko njih i sapliu se uz veselu ciku i kreveljenje. @raj; )avijaju ilim * sve je $otovo; @raj; "apolju je !ilo mra nije i hladno. )vet se razilazio. .oj otac i moja majka uzeli su me izmeu se!e i vodili me, jedno za jednu, dru$o za dru$u ruku. ) naporom sam odr/avao korak sa njima. )tiskao sam zu!e i nastojao da zadr/im suze te%ko$ razo aranja koje me je ispunilo sve$a. 2z to$ seanja, koje je li ilo na /iv san pod suncem vedro$ jutra i do!ijalo sve jasnije konture, prenulo me zvonce. Dole na kapiji neko je jako i du$o zvonio. >uo sam kako mu otvaraju i kako $a uvode u kuu. )i%ao sam niz ono nekoliko stepenica, ne ekajui da me zovu. U $ostinskoj so!i nalazio se postariji ovek, stranac neki. Atmosfera te prostrane so!e menjala se esto iz osnova, a ponekad mi se inilo da se i o!im i ureaj njen menjaju, ve prema karakteru, iz$ledu i pona%anju $osta. )ad je ela prostorija !ila ispunjena nekom nela$odno%u i olovnom te/inom. &rema meni je na divanu sedeo oronuo i poha!an ovek. Da, poha!ano je !ilo ne samo nje$ovo odelo ne$o i lice i telo, ako se tako mo/e rei. "a njemu je !io komplet od sivo$ de!lje$ %tofa, po/uteo i iz$u/van. )voj crni okru$li %e%ir popovsko$ formata ovek je as stavljao na divan, pored se!e, as $a opet uzimao na krilo i $ladio, kao u neprUici. On je !io taj koji je iz$ovorio tu re . * Oprostite, ja sam u neprilici.D.# S T

Da, u neprilici je, to se vidi, ne samo sa %e%irom i ne samo sa odelom i cipelama nesavremeno$ kroja i iz$leda ne$o i sa jezikom kojim se izra/ava. To je !io pravi austrou$arski ovek, roen sredinom devetnaesto$ veka u Trstu, a umro pre pedeset i dve $odine u ovda%njoj !olnici. .ajka mu je !ila 2talijanka slovena ko$ porekla, otac >eh. Jovorio je i nema ki i e%ki i italijanski, ali nijedan od tih jezika nije znao tako do!ro da $a u raz$ovoru sa pravim "emcem, >ehom ili 2talijanom ne !i mu ilo oseanje manje vrednosti. "aj!olje je znao jezik cirkusa, jer je u cirkusu odrastao i vek proveo# zamalo da nije i umro u cirkusu. Tu se slu/io naro itim $ovorom koji je !io me%avina mno$ih jezika i podesan za o!ja%njavanje i nadvikivanje sa artistima, pomonim radnicima, pa i sa konjima i dru$im /ivotinjama. )a mno$o sne!ivanja, tra/ei reci, on je rekao da se zove 4omualdo =eranek, nekada%nji sopstve0nik i direktor cirkusa 'Veler(, a zatim je nastojao da mi o!jasni razlo$ svo$a dolaska. )eanja * ponekad, i pone ija seanja * mo$u da imaju veliku pokretnu sna$u. Dok se o ljudima ne misli i ne $ovori, oni mo$u da le/e i trunu ne0osvetljeni i nepomi ni u za!oravu. Ali kad ih jednom pokrene ne ije /ivo i sna/no seanje, onda tre!a ii do kraja# tre!a sve osvetliti sa svih strana, prikazati onako kako je uistini !ilo i, ako je potre!no, dopuniti. <vo te dopune. One noi, pre pola veka, kad je cirkus 'Veler( na Velikom pijacu, na itav sat pre svoje prve pred stave u na%oj varo%ici, zapalio svoje lampe, direktor je pre$ledao jo% jednom sav cirkuski materijal, ko stime na oso!lju i orme na konjima, pre!rojao prihod od prodatih karata na kasi, a zatim oti%ao u kola koja su mu slu/ila kao stan. Tu je le/ala nje$ova te%ko !olesna /ena Ana. U c f u... 62

Uzeli su se pre vi%e od dvadeset $odina. On je radio sa konjima u cirkusu njeno$ oca. Ona je !ila nje$ova vr%njakinja, puna ka i rumena erka jedinica staro$ Velera, iji je cirkus do!ro radio i !io poznat u celoj zemlji. .no$i su se otimali o tu na0slednicu, pametnu i do!roudnu devojku. )rea je poslu/ila nje$a. @ad je umro Veler, /ena i on su ostali jedini vlasnici cirkusa. "isu imali dece. Du$ niz $odina /ena je vodila kasu i knji$ovodstvo radnje. "jena %tednja i ume%nost poma$ale su da se cirkus odr/i i u nepovoljnim $odinama. =ila je rano pre$ojena i te%ka, ali uvek /ivahna, okretna i vesta u poslovima. Od pre pola $odine te%ko se raz!olela. )ad le/i sva ote ena i nepokretna, u kolima, na teret se!i i mu/u. Uvek je !ila lju!omorna. )amo, to je !ila ona laka i !ezazlena malo$raanska lju!omora, !ez zloe i $or ine, !ez pravo$ povoda i !ez posledica, koja je ak davala neku dra/ i /ivost njihovom /ivotu, punom rada, !ri$a i seljakanja. Tek otkako je po ela da po!oleva, stvar je !ivala sve vi%e te%ka i ne0 prijatna. )to je naj$ore, sad ima za lju!omoru i opravdano$ osnova. Direktor je zalju!ljen u i$ra icu na /ici, sitnu i laku a sna/nu i vestu .aaricu <tel0ku, kako mo/e da !ude zalju!ljen ovek na izmaku sna$e, u svojoj pedeset i nekoj $odini. To je !ilo neo ekivano udo, jer svi su $a poznavali kao trezvena i stro$a oveka koji nije nikad izdvajao nijedno$ od dvadesetak lanova svoje trupe. A nai%lo je to, ni on sam ne !i umeo kazati kad ni kako, na$lo, !ez mere i o!ja%njenja. "je$ova pa/nja odjednom se zaustavila i usredsredila na tu sitnu devojku koja je dotle !ila samo jedna od 'numera( nje$ovo$ pro$rama. &rivla ilo $a je sve %to je ona radila ili $ovorila8 svaka njena re , svaki pokret i po$led sla$ali su se u njemu i, na kraju, isounili $a celo$ nekom uzvi%enom i radosnom ne/no%u kakvu nikad nije poznavao ni slutio da postoji.

63

)vi u cirkusu znaju to i primeuju, i uvek se nae poneko da neku pojedinost direkcorovo$ ludovanja dostavi i !olesnoj /eni. 2 sada, dok on o!la i sve ano jahae odelo u kome nastupa u areni, ona $ovori tiho ali o%tro, ponavljajui svoj svakodnevni i kao molitva jednolik niz prekora, /al!i i opomena, pome%anih sa stenjanjem i uzdasima. Ona umire, ka/e, i za se!e nema vi%e %ta da !rine. )a njom je svr%eno. @raj; =o/ja volja takva; @raj; Ali ono %to je mu i i %to joj za$or ava posled0nje trenutke, to je nje$ova luda i sramotna veza sa tom <telkom koja mu mo/e !iti erka, ili jo% malo pa unuka. Caludila $a !elosvetska drolja koju su u njenoj trinaestoj $odini zaticali sa konju%arima, u slami ispod jasala. @ako $a nije stid i od !o$a strah6 @ako se ne seti njeno$ tate, staro$ Velera, koji $a je u inio ovekom, kad ve ne misli na nju koja mu je !ila dru$ i prijatelj, $odinama, u zlu i u do!ru. .isli li on, kukavac, da $a je <telka iza!rala z!o$ nje$ove mladosti, sna$e i lepote6 Car njemu, u nje$ovim $odinama i nje$ovom polo/aju, jo% tre!aju /ene6 Ali tre!aju .aarici nje$ove pare. Car on ne vidi %ta mu sprema i$ra ica6 Eeka samo da umre $azdarica pa da se ven a sa njim, a tada e lako istisnuti nje$a i ostati $ospodar cirkusa, sa njihovim jaha em )ivorijem, sa kojim i sada /ivi. "a prosja ki %tap e $a oterati. To je takva /ena, otrovnica. Videe on to. 2 tada e se setiti nje i njenih rei. "astojao je, kako je naj!olje umeo, da je razu0veri ili !ar umiri. A inio je to mlako i neve%to. * Umiri se, Andulko; Ti zna% da nije tako. * )ta nije tako6 Ako si ti o!nevideo, nisam ja %lepa. 2 konji i psi u radnji znaju $de provodi% vreme posle ru ka. "e samo %to ti prazni d/epove, ne$o ti je popila mozak i sr/ iz kostiju. <to si se sav usukao i olinjao. &o$ledaj se u o$ledalu da vidi% %ta je u i0 64

nila od te!e. A %ta ti tek sprema6 Cao mi te, jadan ove e, /ao; Vena se zaplakala, a on je zalupio vratima i, zakop avajui poslednja du$meta, otr ao u cirkus. A kad se po zavr%etku predstave vratio, $ladan i umoran, !olesnica $a je do ekala opet svojom jadikovkom koja nije imala kraja. 2 sad je tre!alo spavati tu pored nje, mislei na sutra%nje poslepodne koje e provesti sa <telkom. 9o% te jeseni /ena mu je umrla. &okopana je na katoli kom $ro!lju u Osijeku, $de je tih dana cirkus $ostovao. U!rzo se o/enio <telko.m. A posle je do%lo ono %to ne valja. "ekoliko nedelja ne e$ %to je li ilo na slo!odu i u/ivanje, a zatim nepune dve $odine $aenje, poni/enje i rvanja sa avolskom /enom koja $a je uni/avala i vreala, sa nekom divljom nasladom, svakom prilikom i na sve mo$ue na ine, u etiri oka i pred ljudima, ne ulep%avajui i ne krijui ni%ta. )am nije mo$ao da shvati %ta se to de%ava sa njim. Eesto i uzaludno se pitao za%to je tako oduzet i nemoan prema njoj, a otkud opet u nje ta sna$a i slo!oda i ta nezasitljiva potre!a da $a kinji i sramoti pred svima i na svakom koraku# i to sve vi%e i svirepije %to je on vi%e nastojao da !ude ne/an prema njoj i da joj u$odi u svemu. Oseao je samo da se topi i smanjuje i video da je, jo% za nje$a /iva, u radnji za$ospodario nje$ov name%tenik, jaha , <telkin dra$an, )ivori. &olovinom dru$e $odine * cirkus se posle du/e turneje po Hrvatskoj i .aarskoj opet vratio u )arajevo * <telka mu je saop0%tila suvo i poslovno da ona vi%e ne mo/e da /ivi ovako. Veli, ka/e, da ima dete# naravno ne sa njim, jer je on * to i sam zna * jalov i nemoan, a i kad to ne !i !io, ona nee dete od nje$a, ne$o od )ivorija. U tom je stvar. To je jasno8 /eli dete i ima0e $a. A nee ni%ta da krije i ni pred kim da la/e. 2 hoe, evo, da $a na vreme o!avesti o tome. On mo/e, ako /eli, i dalje da ostane pored njih# ako
L * @ua na osami

65

mu se ne svia, mo/e da ide. &o volji; 2 $ovorei to, $ledala mu je pravo u o i, !ez uz!uenja, !ez mr/nje, hladno i rasejano. "ije od$ovorio ni%ta# nije mo$ao, ne$o je po!e0$ao iz kola i sklonio se na skrovito mesto, iza %tala, $de se iz!acuje u!re, stru$otina i svakojaki otpaci i ostaci cirkusko$ /ivota. Tu je ostao du$o stojei nepomi an, %irei prste na rukama i $ledajui svoje dlanove kao da ih dotle nikad nije video. 2 tu mu je u jednom jedinom trenutku postalo jasno ono %to mu je dotad, evo ve vi%e od $odine dana, iz$ledalo tako nerazumljivo i za$onetno * as kao da jeste, a as kao da nije i ne mo/e !iti * i on je najposle shvatio. To %to je malo as stajalo pred njim i $ovorilo mu ono %to niko /iv smisliti nije mo$ao, a jo% manje dru$om oveku u lice kazati, to i nije <telka, devojka koju je on upoznao i po/eleo, tanku i $latku kao skli0zak miri%ljavo$ sapuna, ne$o sama smrt i crna propast kojoj se nije tre!alo ni primicati i od koje se sad valja !raniti. To je udarac koji sa ekuje oveka na nje$ovom putu, u neodreenom trenutku i na nepredvidljivom mestu, i menja odjednom potpuno sve u njemu i oko nje$a, i odreuje sve nje$ove dalje misli i postupke. 2sto$ dana kupio je velik lova ki no/. "ikad nije voleo oru/je ni razumeo ljudsku potre!u za njim. >ak i u tvrdom i $ru!om cirkuskom /ivotu, u kome se valjalo nositi sa ljudima i /ivotinjama svakojakih udi i raznih rasa, zazirao je od nasilja. Ali ovo$ puta nije mo$ao druk ije. =io je uveren da je to jedino ime !i se mo$ao presei onaj nevidljivo tanki i o%tri a neraskidljivi konac koji $a vezuje za <telku, i koji e $a udaviti si$urno ako $a, koliko danas jo%, ne prese e. "o/ je !io tu, ali nedostajalo je ostalo. Tre!alo je ostvariti odluku, ali tada se pokazalo da je to lak%e zamisliti ne$o izvr%iti. @ad se, pred podne, vratio iz varo%i i zatekao <telku kraj prostrto$ sto0 66

la, u inilo mu se da e lako prei put koji deli pomisao o udarcu od udarca samo$. Ali kad je pri%ao !li/e i izmahnuo no/em, pred njim se odjednom umesto sitne i ne/ne 'pti ice sa /ice(, kako su je u cirkusu zvali, na%la ljuta ti$rica koja ume da se !rani i ne zna %ta je strah. "ije odstupala, ne$o je i%la pravo na nje$a i levom rukom hvatala za $o no/, a desnom $a tukla po o ima. "asrtala je kao da !rani ne samo svoj /ivot ne$o i svoje jo% neroeno dete i ono$ svo$ pleato$ oveka koji svako ve e ja%e na vrancu !ez pe$e, a sa /enom visoko usrpavljenom na nje$ovim ramenima. On je vitlao no/em, smerajui na ono raz$olieno mesto ispod njeno$ !elo$ i ne/no$ $rla, jer je odranije jo%, sam ne zna za%to, zamislio da je tu ne$de vor ono$ smrtonosno$ konca koji valja po svaku cenu presei. Ali /ena nije dala !lizu se!i, !ranila se ne sna$om ne$o lakim leptirastim pokretima, i to tako kao da ima hiljadu ruku. A pri tom je vikala, ne vikala, ne$o urlala kao !rodska sirena u ma$li, na )avi. "je$ov no/ je sa naporom tra/io put kroz to neo ekivano $rananje i lepr%anje njenih hitrih ruku, i sporo se pro!ijao ka cilju. Tako je direktor iz$u!io nekoliko dra$ocenih sekunda, dok u so!u nije utr ao jedan od ona dva klovna i o!orio $a, s lea, jednim jedinim udarcem, Dozvali su policiju. @ad su $a podi$li sa zemlje, dr/ao je jo% jednako no/ u ruci, i !acio $a je tek na o%tar stra/arov poziv. Odveli su $a vezana i krvava, dok su njoj previjali sekotine na dlanu leve ruke. Cadr/an je u zatvoru, a posle upuen na posma0tranje. <telka je uzela advokata. Direktor se !ranio sam. =ranio se o%tro i odlu no, pa ipak, ili mo/da upravo sto$a, po$re%no i !ezuspe%no. Dokazivao je da nije neura unljiv. 5'Da, !io sam neura unljiv, ali samo onda kad sam onako ludo po/eleo mladu sitnu /enu sa /ice# ina e, ni pre ni posle to$a. Uostalom, to je moja nesrea, moja li na stvar. &a zar
5*

67

je pravo da za to !udem ka/njen i iz$u!im sve svoje, i samu slo!odu6(7 Celeo je samo jedno8 da o!avesti svet o svom slu aju i da poka/e na /ivom, nevero0vatnom primeru %ta mo$u zli ljudi i vesti advokati da u ine od oveka koji po$re%i u jednom trenutku i sam krene putem sopstvene propasti. Ali, stvar je i%la te%ko. "iko nije hteo da $a dokraja saslu%a ni mo$ao da shvati. Fto je naj$ore i prosto neshvatljivo, oso!lje cirkusa !ilo je protiv nje$a, a za novu $azdaricu i njeno$ lju!avnika, i tako i svedo ilo pred sudom. 3ekari i sudi je su mu pre!acivali %to je 'sla!u /enu( napao no/em. Euv%i to, u njemu se di$ao talas $orke ironije. )mejao se $romko. U eni su ljudi i stru njaci su, a ne vide da nije u pitanju sla!a /ena, ne$o lukava i krilata zmija; A kad je hteo da im doka/e da je !io prisiljen da se !rani, i sa sne!ivanjem i kao za se!e, pominjao svileni konac koji je pretio da $a u$u%i, oni su se zna ajno z$ledali izmeu se!e, umirivali $a i sa/aljivo tap0%ali po ramenu. 2pak, on nije $u!io nadu. Ali izdala $a je jetra. "ije do/iveo kraj svoje parnice. Umro je ovde u )arajevu i sahranjen je na $ro!lju u @o%evu. Tu je direktor zautao jedan trenutak, a onda se na$lo di$ao8 * 2zvinite %to sam vas uznemirio, ali sad znate sve. =ar onoliko koliko i ja. )ad mo/ete dopuniti svoje seanje iz detinjstva. 9er svaka stvar u /ivotu tre!a da !ude osvetljena sa svih strana. 2na e, ja ni%ta ne tra/im od vas, i neu vi%e da vas zadr/avam. 2zvinite; "espretno se opra%tajui, krenuo je put izlaza. &red so!om je nosio sa o!e ruke svoj veliki crni %e%ir, kao neki predmet koji je ranije za!oravio ovde i sad odlazi zadovoljan %to $a je na%ao.

9A@OV, D4UJ 2C D<T2"9)TVA

Do%ao je jedno$ jutra kad, slu ajno, nije !ilo niko$ od posetilaca. U%ao je mirno, pozdravio se i seo prirodno, kao ovek sa kojim nas vezuju poznanstvo i prijateljstvo iz detinjstva. =ili smo nekad susedi i i$rali se kao de aci na istoj jaliji, iako nismo i%li u istu %kolu, a posle smo se iz$u!ili iz vida. )e0am $a se !olje po neo!i noj zakrpi na pantalonama ili krasti na kolenu, koja nije htela da zaraste, ne$o po imenu i prezimenu ili nekim oso!inama. Ovo je nje$ova pri a. U detinjstvu je uo 5i zapamtio7 da li i na svo$ dedu .arka. A taj .arko !io je duner, ovek i majstor starinsko$ tipa. Do!ro je radio i prili no zaraivao. 2pak, nai%la !i ponekad rava $odina kad se malo $radi, pa prema tome malo i zarauje. &osle !i do%lo nekoliko do!rih $odina zaredom, ali u svakoj od njih !ilo je malo strepnje i straha od one posled0nje rave i od mo$unosti da opet takva neka naie. Va/io je uop%te kao do!ar majstor, a naro ito ve%tak za moderno $raenje krovova. Velik je !io u na%em $radu !roj krovova koje je on radio sa svojim pomonicima. &o tada%njem o!i aju on je, kao ovek majstor i domain, i%ao ulicom o!orene $lave, ali i tako idui znao je sve krovove koji su 'nje$ovi(, i s vremena na vreme !io podi$ao po$led do neko$ od njih, da vidi kako se dr/i i kako podnosi udi vremena. "a mno$e od tih krovova on je $ledao 69

68

kao na do!ro poznate useve ili vonjake koje je sam posejao i zasadio. Od krovova je /iveo, a od krovova i !olovao, jer su reumatizmi i sr ane mane !ile redovne !olesti dunersko$ esnafa. &a i neo!i ni na in nje$ove smrti vezan je za krov. &re ne$o %to e navr%iti pedesetu $odinu, popeo se tako jedno$ dana na tek zavr%en kuni tavan da izvr%i poslednji pre$led. @ako se du$o nije vraao, nje$ov pomonik $a je najpre dozivao, a zatim se i sam ispeo $ore. Tu $a je na%ao o!e%ena o tanku pomonu $redu tek dovr%eno$ krova. Otac je prekinuo porodi nu tradiciju i nije se !avio tim zanatom# 9akov po$otovu ne# tako je dun0erski zanat i% ezao iz njihove porodice. &a ioak, ne%to od nje$a je ostalo, jedna zajedni ka crta koja se, kao naslee, protezala dalje. 4adei na krovu, do pasa u njemu a od pasa u slo!odnom prostoru, 9akovljev ded se pri tom poslu as znojio od sunca i napora, as drhtao od vetra i promaje, as !ez!ri/no pevu%io, a as proklinjao sat u koji se rodio i psovao 'sve /ivo i mrtvo( * sam ne zna kome. Tako naizmence. A te razlike u tem0 peraturama i raspolo/enjima smanjivao je * rakijom. To je !io drevni dunerski o!i aj. To se znalo. C!o$ to$a se tada, po nekoj turskoj poslovici, i $ovorilo8 dunerin !iti, a ne piti, mo/e li !iti6 Ali i posle, kad je zanat nestao iz njihove porodice, i kad se ona rasturila, jedno je ostalo pri njima8 navika da svaki i najmanji poremeaj ravnote/e, !io on duhovni ili fizi ki, ispravljaju i lece * rakijom. Tako mu je inio otac, tako ini i on. A %ta to zna i, zna se. Upravo, i ne zna se koliko !i tre!alo. U stvari, oni se raaju poremeeni rakijom, onom koju su popili njihovi stari, a posle se dalje remete onom kojom se viaju i !rane od nasleene poremeenosti. To je za arani kru$. 2 suvi%e lepo re eno. U stvari, nje$ov, 9akovljev, polo/aj * trezveno $ledan i po%teno kazan * 70

nema ni e$ aro!no$ ni neo!i no$. =ankarski inovnik. &ristojna plata i si$uran polo/aj. Vena i troje dece. "ajstarija, devoj ica od trinaest $odina# ono dvoje mu%ke * mlai. &ored plate zarauje prili no, jer $a esto pozivaju kao stru njaka za pre$led ra una. Ali od sve$a to$a odlazi, ve odavno, polovina na pie, a dru$a na sve ostalo. &olovina najmanje. Cnao je da to nije uvek dovoljno za izdr/avanje kue i porodice. )lu%ao je to, isuvi%e esto, od /ene, a ponekad i od stare%ina. )vi $a osuuju. &re!acuju mu da je samo/iv i se!i njak, nedru%tven tip. "jihove prekore primao je ravnodu%no, i odmah za!oravljao. )a vi%e prava * tako je mislio 9akov u se!i * mo$ao !i on za njih, porodicu i stare%ine, da ka/e da su paraziti i da $a iskori%uju. Ali on to ne ka/e. On ne $ovori uop%te. Cnao je do!ro da mu svi zajedno ne mo$u ni%ta, jer on nije od onih %to posru ulicom, %to se zadu/uju ili izazivaju skandale. "ije takav da !i mo$li da $a otpuste, jo% manje da $a pro$lase neura unljivim. On je njima potre!an vi%e ne$o oni njemu. * A on mudro pije, oprezno i lukavo ide uvek do $ranice nedopu%teno$ i a!normalno$. Tu, na toj $ranici, najslae se pije. O!ja%e% $rani ni zid, pijucka% ma%ui no$ama, i posmatra% %ta se do$aa u o!a ta sveta, s jedne i s dru$e strane zida. A u neko do!a pre!aci% se natra$, na o!u stranu i, kao da ni%ta nije !ilo, ide% svojoj kui i /ivi% kao i svaki dru$i ovek, $raanin i slu/!enik, ma %ta o te!i mislili i $ovorili tvoji su$raani, pa i tvoji naj!li/i. U isto vreme osea% se nadmonim, jer zna% vi%e od ostalih ljudi i vidi% !olje i dalje od njih. A sutradan opet tako. )edne% sa rakijom koja u!rzo po inje da te di/e, dok te ne ispne na onaj $rani ni zid sa koje$ $leda% i onu drugu stranu sa njenim udesima. @ad !i ovek, ne%to, napisao sve svoje misli i oseanja u vezi sa onim %to tu ponekad sa$leda, i kad !i to o!javio, !ila !i to du$a i zanim0liva pri a, mo/da otkrovenje i knji/evni do$aaj. 71

Ali 9akovu to na um ne pada, jer se uvek udio onima koji pi%u, %tampaju, prodaju i rasturaju svoja saznanja i svoja intimna oseanja. Uostalom, on mrzi svaku am!iciju i utakmicu, prezire uspeh, i sa od0vratno%u $leda na sve %to se zove javnost. U slu/!i je isto tako, i jo% !olje. U $imnaziji je va/io kao odli an matemati ar. "astavnik matematike !io je tako odu%evljen nje$ovom 'izuzetnom o!dareno%u( da je u de aku 9akovu ve video $enija koji e ostvariti ono %to njemu nije po%lo za rukom, U svoje vreme on je !io siroma%an ak, ali matemati ki $enije. 2 on; &oslali su $a na univerzitet u inostranstvu. Tu je odmah zapa/en. )tari i u$ledni profesor to$a univerziteta hteo je da $a uzme za svo$ asistenta i da mu, kao prie, da za /enu svoju erku, postariju devojku, koja se opro0 !ala na pozornici i u dru$im raznim lepim ve%tina0ma. Ali tada je mladi, koji je toliko o!eavao, odjednom napustio sve i vratio se ovamo u zemlju, pa u svoje rodno mesto, $de je, kao nastavnik, $odinama izvodio jedan po jedan nara%taj od prvo$ razreda do mature, po injui uvek iznova. "i%ta nije napisao ni o!javio. Vivot mu je pro%ao siv i jednoli an. =io je planinar i voleo da peca pastrmke u $orskim re i0cama, ali ni u tome nije pokazivao neke strasti ni naro ite ve%tine. )ad /ivi kao starac, u penziji, i via se samo na jutarnjim samotnim %etnjama. Veliko je !ilo razo arenje to$a nje$ovo$ nastavnika kad se 9akov posle mature odjednom resio da ne ide na dalje studije i stupio na slu/!u u skromnu lokalnu !anku. U toj !anci 9akov je proveo etrnaest $odina. )vi su $a, naro ito u poslednje vreme, smatrali alko0holi arem, i to onim od naj$ore vrste koji 'pije ispotiha(. To je on znao, ali je isto tako znao da mu ne mo$u ni%ta, jer je meu naj!oljima na poslu, tako rei neophodan. U slu/!i je ne samo napredovao kao i dru$i ne$o je na$raivan. "ije se desilo

ono %to su mno$i predviali, a nje$ova /ena prva, nije mu 'rakija mozak popila(. "aprotiv, nje$ov mozak je pio rakiju, ali se dr/ao do!ro, i 9akov se, isto kao u a kim $odinama, kad je tre!alo da ide i studira za 'matemati ko$ $enija(, !rzo i nepo$re%no snalazio u ra unima i svakoj vrsti ra unskih poslo0 va. 2 sam je primeivao neizre eno divljenje i skrivenu zavist sla!ijih od se!e, ali nikad nije mo$ao da shvati e$a tu ima izuzetno$ i neo!i no$. Cnao je samo da se tim svojim darom !ar donekle iskupljuje u o ima sveta, i verovao da e tako !iti i u!u0 due. Tako je mo$ao da eka i do eka svoj valjda ne daleki kraj, jer otkria i zadovoljstva koja pru/a pie, kad se tako pije, prete/u sve one neprilike i !ede koje dolaze sa porodi ne, dru%tvene i slu/!ene strane. Tako je !ar 9akovu du$o iz$ledalo. "e$o, dru$o je %to oveka z!unjuje i pla%i. Dru$o i te/e; A to se te/e i kazuje. Tu 9akov uzdahnu $lasno, tu promeni i ton $ovora i polo/aj u kome je sedeo. "e, on se nikad nije !ojao stvarno$ /ivota ni odnosa koji vladaju u njemu. Ali se smrtno upla%io !ezimenih, nadmonih sna$a koje nevidljivo kru/e u ljudima i oko ljudi i o svemu odlu uju umesto njih, %to zna i da stvarno vladaju ljudima. A sve te sna$e imaju isto poreklo i mo$le !i da nose jedno zajed0 niko ime * alkohol. 4akija koju su na%i stari popili, kad nas nije !ilo ni u klici, kao i ona koju mi pijemo i moramo da pijemo, upravlja tokom na%ih misli, daje !oju na%im oseanjima i u znatnoj meri odreuje na% na in /ivota i na% odnos prema svetu. "a kraju, ta rakija je svuda oko nas, kao neprolazan okean od ko$a nema spasa. 9edno$ dana 9akov je uhvatio svoju erku kako, mislei da je niko ne vidi, /edno ispija malo piva %to je ostalo na dnu a%e. &o elom njenom dr/anju, njenim pokretima i naro ito njenom po$ledu, video je sa u/asom da je sve ve poplavljeno i zatrovano, i 75

72

potomstvo i potomci potomaka. Otrov je utoliko opasniji %to je postepen, prijatan i prividno !ezazlen. Eitavi nara%taji, oni ispred nas kao i oni iza nas, ro!ovi su alkohola i unapred osueni, pa ma %ta radili i ma kako se !ranili. Dete alkoholi ara, sve ako usled naro itih su!jektivnih okolnosti samo i ne !ude alkoholik, postaje ovek koji se ne snalazi u /ivotu i usled to$a mno$o i uzaludno pati, i pre ili posle propada. Vivei i razmi%ljajui u poslednjim $odinama svo$a /ivota, do%ao je do to$ zaklju ka. Alkohol je otrov koji ovakve kao %to je on vodi na svaki na in ka samou!istvu. 4azni su samo putevi kojima se do to$a dolazi i razli it samo o!lik to$a samou!istva, kao i suma !ola i patnje koja ih prati na tom putu. Ako alkohol oveka !rzo osvoji, i na ne u njemu !itne /ivotne centre, tako da telesno orone i duhovno klone do potpune o!amrlosti i uzetosti * to je povoljan slu aj, jer stvar, ma koliko da je ru/na i te%ka, !ar ne traje du$o# pod anestezijom alkohola, /rtva ne osea svoj pad, i umire ne sa$ledav%i svoje pravo stanje. .no$o je te/i i slo/eniji slu aj onih koji se odaju piu, ali i pored to$a du$o sa uvaju sve/inu duha i sna$u tela. "jihova osetljivost se razvije do !ola. "jihova misao ne stane i ne otupi, ne$o ih vodi po$re%nim putevima# i ukoliko je o%trija i pronicljivija, utoliko $ore po njih. "jihov duh je /iv i !udan, zapa/a sve, ali !oluje od neizle ive !olesti da se sa svim %to sretne i u$leda lako i nezdravo mesa, jedini i poistoveuje. Oni pate od po$re%nih predstava i manija ki vide se!e u svemu i misle da sve mo$u da prime u se!e. To ih na$oni da izvode po$re%ne zaklju ke i dolaze u nestvarne odnose sa ljudima i do$aajima. Unutra%njost tih ljudi li i na neku o%teenu telefonsku centralu koja radi, ali u kojoj su sve /ice isprepletane tako da oni uju stotine raz$ovora, poziva i pitanja u isti mah, a ne uju ono %to se na njih odnosi i %to !i jedino tre!alo da 74

uju, ne$o se samo uzaludno mu e da se u tom haosu snau. Oni ne vide uvek jasnu $ranicu izmeu ono$ %to jeste i %to nije, ne razlikuju ono %to mo/e !iti od ono$ %to ne !iva. >ovek otrovan alkoholom pati od povremeno$ ludila. "je$ov mozak je kao raz$ra0eno imanje u koje svak mo/e u svako do!a, !ez zapreka, ui i uneti %to $od hoe. 9akov se i ne sea kad je to po elo u njemu. Vrlo rano. 9o% u mladala kim $odinama, pre /enid!e, kad nije pio mno$o ni redovito. "a uv%i ne%to, iz novina ili raz$ovora, o raznim kraama i preva0rama, prestupima i zlo inima, po eo je da ih, odjednom i !ez ikakva razumna osnova i razlo$a, dovodi u vezu sa svojom li no%u. To se de%avalo naro ito kad !i o takvoj stvari saznao ne%to iz novina koje je, usamljen i nezadovoljan, itao kraj rakije, u u$lu neveselo$ !ifea, ili kad !i o tom uo on neprijatnih ljudi koji u $lasu imaju ne e$ prekorno$ i izaziva 0 ko$. Tada !i mu odjednom krv udarila u $lavu, ovratnik postajao tesan, i znoj orosio elo. Od to$ trenutka po injala je nje$ova 'veza( sa mra nim i ru/nim delom za koje do tada nije ni znao da postoji. )ve %to !i video, uo ili itao, on je sada primao i ispitivao samo sa jedne ta ke $ledi%ta8 da nije na neki dalek i posredan na in i on upleten u tu te%ku i odvratnu stvar6 Do!ro je znao i esto ponavljao sam se!i da tu nikakve veze nema i ne mo/e !iti. 9edno vreme !i i uspevao da se odr/i u toj jasnoj i lo$i noj svesti. Ali ve sutradan, ili jo% isto$ dana, povodom neke vesti u %tampi, neke reci koju !i uo u prolazu, ili mutno$ oseanja koje !i odjednom iskrslo u njemu, sve je po injalo iznova. Tek %to je zaklju io da 'veze nema i ne mo/e !iti(, uhvatio !i se!e kako $r evitim naporima misli tra/i a"i#i koji !i naju!edljivije dokazo nje$ovu nevinost u toj stvari. 2 opet !i uzalud nastojao da se seti svoje ADSjasne i lo$i ne svesti( i da pomou nje potisne sAAoja luda strahovanja. 2 u tim trenucima, on je, dodu%e, 75

znao da nema i da ne mo/e !iti ni senke od neke nje$ove krivice. &a ipak, sva je nje$ova unutra%njost !ila uznemirena i sve misli zamr%ene. "ije krivac ni sukrivac, toliko zna i uvia, a opet po ne em, sam ne zna po emu, mo$ao !i to i !iti. "ekim $lupim i zamr%enim sticajem okolnosti mo$lo !i se, na primer, desiti da i nje$ovo ime !ude u toku istra$e pomenuto, da !ude salu%avan, !ar kao svedok. Takve pomisli i takve !ojazni ko ile !i mu du$o rad i mutile svaku radost. 2 snivao !i o tome. A novine je otvarao sa strahovanjem, i sa strepnjom se odazivao na telefonske pozive, nasluujui mo$unost, sam ne zna kakvih to, te%kih i mra nih vesti i poruka. Takav poremeaj traje o!i no dve do tri nedelje, sa kraim ili du/im zati%jima, !ez kojih !i !io neizdr/ljiv, oduzima mu do!ar deo /ivotno$ veselja i radne sposo!nosti, esto dovodi do o ajanja i pomisli na smrt i nestanak kao jedini izlaz. A onda * stane da !ledi i i% ezava. 9o% ponekad se javi, pred ve e, sa !uenjem, u noi, kad i ina e sve aveti u oveku o/ive. "ajposle, nestane potpuno. C!ri%e $a spasonosni za!orav ili $a smeni, dru$im nekim povodom, neka nova po$re%na predstava, isto toliko /iva i mu na, i isto toliko nestvarna i prolazna. A za elo to vreme on /ivi kao i svaki dru$i ovek, vr%ei svoje $raanske du/nosti i kreui se meu ljudima. "ikom ne kazuje svoje patnje ni svoja strahovanja. 9er, nesrea i jeste u tome %to otrov alkohola najpre usami svoju /rtvu, stvori oko nje pustinju, odvajajui je, sve postepeno i pola$ano, od porodice, poznanika i prijatelja, od svih koji oveka okru/uju i ne daju mu da padne, a vezujui je sve vr%e za svet nepostojeih $rehova i uo!ra/enih od$ovornosti. 2 naj posle, iza svako$ ovakvo$ 'napada(, koji nestane !ez tra$a, ostaje ipak u oveku neki cm talo$. 2 %to je kriza !ila ja a i du$otrajnija, to je
76

talo$ crnji, te/i i o!ilniji. Tako da svaka naredna kriza zati e /rtvu manje otpornom i po$aa je ja e. 4azume se da /iv ovek !e/i od sve$a to$a, koliko mo/e, i spa%ava se kako ume. "e znajui ni%ta !olje, on i tu tajnu ranu, koju mu je zadao alkohol, leci * alkoholom. Tako je inio i 9akov, iako je lek poma$ao sve manje, a patnja !ivala sve vea, dok se nije jedno$ dana, posle petnaestak $odina mu enja, setio da i njihova kua ima tavan i potkrovlje. To je !ilo kao neko otkrie i spasenje na vidiku. U jednom trenutku, kad niko$ nije !ilo u kui, uzeo je du$i $ajtan od !elih zavesa koje je /ena tih dana dala u pranje, i zaputio se na kuni tavan. Tu je !io kraj. Ali, pri e o alkoholu nemaju kraja. =ar ne tako !rzo. &osle ve%anja na tavanu, koje je mno$e iznenadilo, 9akov je sahranjen na ko%evskom $ro!lju, a porodica je nastavila da /ivi, u senci ono$ %to se desilo, te%kim /ivotom, na tankoj penziji. 2 /ivela je, oskudno ali pristojno. .ajka je !ila okretna /ena, a deca su do!ro u ila. >erka je studirala tehnolo$iju i zavr%ila lako i do!ro svoje studije, ali upravo kad je tre!alo da do!ije name%tenje, o!olela je od te%ke, neizle ive melanholije. Dve $odine je provela u du%evnoj !olnici. &oslednjih meseci le/ala je kao mrtvac i od!ijala svako jelo. Hranili su je ve%ta ki. Tako se i u$asila jedno$ dana, neprimetno. )tariji sin je po$inuo kao student na samom po etku rata, pri nema kom !om!ardovanju )arajeva. .lai je zavr%io %kole i odavno je nasatvnik fiskulture. &re dve $odine se o/enio. To je sna/an i vedar ovek u najlep%im $odinama# ne pije kapi alkohola, ne pu%i, /ivi za sport i $imnastiku. Ali ko mo/e predvideti %ta e jo% !iti od nje$a, a %ta od nje$ove dece. <to, to je !leda i povr%na slika jedne porodice, ka/e 9akov na kraju. Ali, on nije do%ao da to ispri a. "ikako. 2 za%to !i to pri ao6 @akva mu je to tu/na slava; "ije uop%te u pitanju njihova porodica. Do!ro,
77

neka ide sve kud je po%lo; Ali takvih kao %to su oni ima na hiljade i hiljade. To je pitanje alkohola koji zamra uje, pod$riza i uni%tava ljudima /ivot kroz nara%taje. Usred mirnih vremena i civilizovano$ /ivota ljudi, otrovani piem predaka, truju sami se!e i svoje potomstvo, javno, mirno i slo!odno, kao da ine najprirodniju i naj!olju stvar na svetu. Car to nije pitanje kojim !i /ivi tre!alo da se poza!ave6 A zatim, onaj !eskona ni lavirint naslea koji se, kad je re o oveku, otima svakoj si$urnoj proceni, svakom i najsuptilnijem ra unu; &ro!lem je prost, i stravi an u svojoj jednostavnosti. "i zdravom i trezvenom oveku nije lako pro!ijati se kroz te%ki i slo/eni ljudski /ivot, i !iti ovek. )ve sna$e na%e$ tela i sve svetlosti na%e$ razuma jedva da su nam dovoljne da se odr/imo i napredujemo, a mi se jo% opijamo i trujemo, se!e i dru$e. 9e li to zaista tako6 2 kako je to mo$uno6 @ad !i se /ivi ljudi, koji svi odreda hoe i vole da /ive, sakupili ne$de, seli i zamislili se i, pre%av%i rukom preko o iju, upitali se je li zaista mo$uno da oni koji se tako uporno !rane od !olesti, patnje i smrti, u isto vreme sami $aje sve te !ede, i %ire ih na svoje potomstvo * tada !i valjda postalo jasno svima da tu tre!a ne%to menjati, da se tre!a !raniti. On zna da se protiv to$a zla i radi. &ostoji nauka, postoji dru%tvena !or!a protiv alkohola i nje$ovih posledica, kao i protiv svih dro$a i opojnih sredstava. Ali %ta je sve to6 Tu/no malo. &rotiv svake i najnevinije epidemije preduzima se i ini vi%e. Toliko nevolje su savladane i otklonjene zauvek od oveka, a pred ovim apsurdom stojimo nemoni, iako sve zavisi od nas samih. 4azmi%ljajui o tome, on se esto pitao za%to je tako. <to, na pri0mer, knji/evnost; &i%e se toliko# svuda, o svemu i svakojako# pa zar se ne !i mo$lo i o tome pisati6 Ali sna/no, o%tro. &rikazati stvari onakvima kakve jesu, opomenuti ljude, prodrmati savesti, alarmirati zakonodavce, hi$ijeni are, elo dru%tvo. 78

Tu 9akov zastae za trenutak, a onda polo/i o!e ruke dlanovima na sto, kao da !i hteo ja e da o!e0le/i svoje prisustvo, i za$leda mi se pravo u o i. * C!o$ to$a sam ja danas do%ao do te!e. Da !ar poraz$ovaramo. &oraz$ovarali smo. 4az$ovor je trajao du$o, a !io je onakav kakav je mo$ao !iti. Otprilike, kao da emo o$roman kameni !lok podi$li za deli sekunda uvis, pa $a opet pustili da se vrati u svoje le/i%te. .no$o reci i u!rzanih ili isprekidanih re enica, a sve zajedno8 ni%ta. U neko do!a 9akov se di$ao i oprostio kako se opra%tamo sa dru$ovima iz detinjstva koje smo vi0deli posle mno$o $odina * nekako sporo a rasejano. Opra%tao se kao ovek koji zna %to zna, ali ne /eli da dosauje i, stvarno, i ne veruje mno$o da e ne%to postii ovom posetom. 2spratio sam $a do u dvori%te. Oti%ao je ne okrenuv%i se i ne rekav%i reci. "estao je iza velikih avlijskih vrata, ali tako nekako da nisam primetio ni kako su se otvorila ni kad su se zatvorila za njim.

-1

&42EA

Do malo as je sedeo tu jedan od mirnih i prijatnih posetilaca, 2!rahim0efendija Fkaro. On je, uop0%te, izuzetak meu mojim $ostima. 4etko se javlja, a kad naie, ne ostaje du$o. Ve od prvo$ trenutka, on i sedi i raz$ovara tako kao da !i se svako$ asa mo$ao dii, u tivo oprostiti i * otii. A kad se desi da zasedne i da se raspri a, to je pravi praznik. "ikad on ne pri a o se!i, ne !rani se i ne pravda, ne veli a i ne namee. Dok dru$i redovno /ele da uu u moju pri u, i ponekad to neumesno i nasrtljivo tra/e, on !i, naprotiv, vi%e /eleo da $a ni$de ne pominjem i, ako ve iznesem neku od nje$ovih %ala, da ne kazujem ija je. 2spratio sam 2!rahim0efendiju, vratio se i opet seo na svoje mesto na kome sam $a sve dosad slu%ao. 2z$leda mi kao da nije ni napustio moju so!u, kao da je ne%to nje$ovo, nevidljivo ali /ivo i stvarno, ostalo iza nje$a tu i nastavlja da mi pri a, i to ne recima ne$o neposredno, samim /ivim smislom 2!ra0him0 efendijino$ pri anja. )lu%am ti%inu svoje so!e kako mi pri a dalje, i s vremena na vreme klimanjem $lave potvrujem to %to ujem. Da me ko sa strane posmatra, pomislio !i da nisam pri istoj pameti. A ja to slu%am sami, ina e ne ujni, izvor svih 2!rahim0efendijinih pri a. "je$ov otac, Hamida$a )karo, !io je u svoje vreme jedan od u$lednih ljudi ovo$ $rada. "je$ova 80

je re * re pravedno$ i neustra%ivo$ oveka * va/ila kod vlasti i meu $raanstvom i esto !ila presudna. O/enio se dockan, uvenom lepoticom iz )ulejmanpa%ia kue, a proveo je sa njom u !raku sve$a pola $odine. To je !ilo pre ne%to vi%e od sto $odina, u vreme kad je na =osnu sti$ao D/elaludinpa%a, pozvao se!i u Travnik prvake iz ele zemlje, i na pre varu ih sve poklao kao nemonu ja$njad. Hamida$a, koji je takoe !io pozvan u Travnik, ali nije hteo da ode i odvraao dru$e od to$ puta, otvoreno je iznosio svoje mi%ljenje i osuivao vezi0rova nedela. Upla%eni, ali /eljni pravde i odmazde, ljudi su $a slu%ali kako $ovori ono %to svi misle, a niko ne sme da ka/e. Ali to je trajalo sve$a nekoliko dana. 9edno$ petka, pre sumraka, kad se $raani vraaju svojim domovima, susrela su $a etiri oveka, na Atmejdanu, u !lizini nje$ove kue. Da !i mu na inili slo!odan prolaz, razdvojili su se, po dvojica sa svake strane. U tom $a je onaj naj!li/i, s leva, neo ekivano udario no/em u $rudi i o!orio na mestu. Uz povike kojima su zavarali svet %to se jo% nalazio na Atmejdanu, raz!e/ale su se u!ice na sve strane. Hra!riji prolaznici po eli su da prilaze u!ijenom i da dozivaju zaptije. Tada se desilo ne%to nezapameno. "a )karinoj avlijl lupnula su te%ka vrata, iz njih je istr ala mlada i lepa Hamida$inica, !ez fered/e i ja%maka, u arapama, onako kako se zadesila na doksatu svoje kue, sa ko$a je iz$ledala a$in povratak. &retr ala je, tako otkrivena, pola tr$a, sna/nim pokretom ruku raskr ila se!i put meu sakupljenim ljudima, i sa muklim vriskom pala po telu o!oreno$ oveka kome je iz $rudi poslednjim, sla!im klju evima %ikljala vrua krv. 3judi su, sne!ivajui se, zakretali $lave od ne0za!uljene /ene. U!rzo su iz avlije istr ala dvojica )karinih momaka. 9edan od njih doneo je !elu %i0

6 * @ua na osami

81

roku !o% u i njome pokrio /eni lice i stas, po%to su je najpre odvojili od mrtvaca. "a !o% i su odmah planuli tra$ovi njenih okrvavljenih ruku. Uveli su je u avliju, a zatim !iz pomo prolaznika uneli i pokojnika. Tako je * u to niko nije sumnjao * smrt do%la iz Travnika po Hamida$u )karu. To je !io jasan znak vremena. >arski namesnici u =osni pretvorili su se u o!i ne krvnike koji dolaze ne da primenjuju zakon i %tite $raane, ne$o da u!ijaju prvake, !ilo u samom vezirskom konaku u Travniku !ilo posredno, preko najamljenih u!ica, po svim mestima ove zemlje. O tom se o$or enim %apa0 tom pri alo po =osni, a uz to se, kao udo i stra%an primer, pominjala velika lju!av mlade /ene koja je po$azila sve propise i o!zire i nepokrivena istr ala na ulicu, meu svet. 9edni su je osuivali z!o$ to$a, dru$i !ranili i pravdali. "i%ta od to$a nije dopirale do Hamida$inice koja je potpuno potonula u nemu /alost za iz$u!ljenim mu/em. Tri meseca posle stra%no$ do$aaja rodila je mu%ko dete. 9o% sve$a $odinu dana ne$ovala je svo$a sina i dojila $a svojim mlekom, zatrovanim mr/njom i ne0pre!olnom /alo%u, i sve vi%e kopnila i venula, a zatim je oti%la sa sveta, ne na%av%i reci za ono od e$a je umrla. Tetke su prihvatile i odne$ovale posmr e. Od deteta je postao mladi, od mladia ovek. .o/e se nai jo% poneki starac koji $a se sea onakvo$ kakav je, dok je /iveo, hodao po )arajevu * pri ao. Eudan ovek. 2z do!re i imune kue, i %kole je u io, ali nekim poslom, onim %to se zove 'oz!iljan posao(, nije se nikad !avio niti se primao neko$ zanimanja. 4oaci mu upravljaju i nje$ovim delom imanja. @ad $a u$ledate, iznenadite se. Ono %to ste slu%ali o njemu kao o duhovitom pri alu, u potpunoj je suprotnosti sa nje$ovim iz$ledom. Onizak, rano 82

posedeo, sa do!roudnim faunovskim licem, retkih pokreta, a i ti su la$aini i te%ki kao da je sav zapleten u nevidljive lepljive konce iz kojih se neprestano i uzaludno izvla i. )por u svemu, a@ i $leda nekako sporo. "eprestano /mirka i sve ne%to popravlja, as na jednom, as na dru$om oku, as oko usta. )vaki pokret produ/uje %to vi%e mo/e. Tako je i sa recima. >edi i ote/e kao da !ira sve takve reci koje ne kazuju ni%ta i ne o!avezuju ni najmanje. )amo, ako posle kafe primi ponuenu rakiju, mo/e se desiti da po ne da pri a. @a/em 'mo/e(, jer se ni to ne de%ava esto. Tada se, kod dru$e a%ice, strese kao da z!acuje sa se!e sve one nevidljive konce i uzice, oslo!odi se /mirkanja i ono$ nervozno$ 'popravljanja( lica, ne pije vi%e ni kapi rakije, malo i pu%i. &rofil mu se izo%tri, rei povezu i $las ujedna i# sav ovek o/ivi, kao da okrilati# i tada $a niko ne mo/e stii ni nad0ma%ti ni u !rzini ni u duhovitosti ni u izrai%ljianju. Ono %to je u tim pri ama izuzetno i neo!i no, to je nje$ova sposo!nost da slu%aoce uvek iznenadi ne im * poznatim. "a /alost, nje$ove su pri e, kao mno$a usmena kazivanja, neponovljive. &ri svakom poku%aju da se one prenesu ostaje samo suvi kostur, i vi se i sami udite i u udu pitate kako i kada su se, u toku prepri a van ja, iz$u!ili /ivotni sokovi i velika dra/ 2!rahim0efendijine pri e. "i 2!rahim0efendija sam ne voli da ih ponavlja. U veini slu ajeva, on za!oravlja svoje pri e koje sa$ore kao ci$ar duvana, a nemaju imena ni po etka, ni jednom zauvek utvreno$ o!lika. Tako, ponekad, sedei meu prijateljima koji se, posle du$o$ i uzaludno$ o ekivanja, i ne nadaju vi%e pri i, on odjednom pro$ovori, kao da nastavlja neko davno zapo eto kazivanje, toplo i poverljivo, name0njeno samo vama. Ve od po etka, slu%aoci se tresu od uzdr/ano$ smeha, ali se savlauju, u /elji da im ne promakne nijedna re . &a ipak, retko se desi da 2!rahim0efen0
6*

83

dija uspe da ispri a elu pri u, jer im slu%aoci naslute njen kraj, koji je uvek neodoljivo sme%an, sve ko nice popuste, i oni prsnu u $rohotan smeh u kome se vi%e ni%ta ne uje. Docnije, kad se smeh sle$ne, 2!rahim0efendija je ve zavr%io svoju pri u i sedi miran i nepomi na lica. &osle mo/e satima da sedi, slu%ajui dru$e i sme%kajui se nedu/no, ali mo/e isto tako odjednom da po ne dru$u pri u, opet !ez pravo$ po etka, kojoj e se kraj isto tako iz$u!iti u op%tem smehu slu%alaca. )lu%ajui nje$ova pri anja iz$leda vam da to /ivot, !o$at i raznolik /ivot, pri a sam o se!i, a 2!rahim0efendija upada samo s vremena na vreme, na presudnim mestima, sa re 0dve, kao da je i sam slu%alac8 '<to sad;(, '>uj ovo;(, '"uto, vidi;( U tim nje$ovim pri ama ima trista uda i svako0jako$ jada, ali jo% vi%e smeha# ima krivica i krivaca, nasilnika, $lupaka i varalica, ima do!ri ina, /rtava ljudske $luposti i ljudske potre!e za varanjem dru$ih i se!e, ali sve je to osvetljeno naro itim na inom pri anja, pa iako mo/e da rastu/i oveka, ne mo/e da $a uvredi ni o!eshra!ri. Casmeje $a u svakom slu aju. )ve %to se u /ivotu javlja i de%ava, ljudi, do$aaji, /ivotinje i mrtve stvari, sve tu ima svoju vrednost i svoje visoko mesto. 2 sve se zavr%ava sme0hom koji ne !oli i ne o$or ava. &onekad ljudi koji po svojoj prirodi mrko i zloudno $ledaju oko se!e pre!ace 2!rahim0efendiji da je u nje$ovom neo!i nom pri anju sve u!la/eno, ulep%ano i povi%eno, a on im od$ovara mirno8 '"ee !iti da je tako. "e uljep%avam ja ni%ta. "e$o, da vi ru/no ne $ledate6( Ali, to !iva retko. O!i no on ne !rine o sud!ini svojih pri a ni o tome kako ih ljudi do ekuju i tuma e. "e !rani ih i ne o!ja%njava. )me%ka se i uti, ili pri a nove. )amo se s vremena na vreme i sam udi8 '"uto, vidi;( A ljudi vole nje$ove pri e i primaju ih takve kakve su# mno$i su, slu%ajui ih od mladosti, navikli na njih tako da im se ini kao da 84

do!ar deo /ivota, sa svim povoljnim i nepovoljnim do$aajima, tek u tim pri ama do!ija svoj pravi o!lik i puno zna enje# ono %to u njih ne ue mo/e se za!oraviti ili izmeniti, dok 2!rahim0 efendijine pri e /ive du$o i idu od usta do usta po celoj =osni. =ivalo je da neki prvaci, dr/avni slu/!enici i 'ljudi od posla( nisu do!ro primali ni 2!rahim0efen0diju ni nje$ove pri e u kojima su nalazili povoda za ljutnju i osudu, iako ne !i umeli pravo da ka/u za%to. )meju im se esto i sami, ali ih vrea, iz$leda, to %to se toliki ostali ljudi smeju, i ini im se da smeh, sam po se!i, mo/e da ima ne e$ razorno$ i da umanjuje u $raaninu smisao za red i poslu%nost. "e kazuju to jasno ni otvoreno, ali esto ispoljavaju svoje omalova/avanje prema 2!rahim0efendiji kao oso!enjaku i dokoli aru, koji sve pretvara u pri u i okree na %alu, i podsmevaju se prezrivo i njemu i nje$ovim pri ama i onima koji im se smeju. )ve to nije mo$lo uticati na 2!rahim0efeniju ni da ne pri a ni da pri a dru$a ije. Tako mu je /ivot pro%ao u pri i, sav kao neka pri a. Tako je i umro, posle navr%ene %ezdesete $odine, ne ujno kao prepelica u /itu. "ije imao ni e$ od o eve predu0 zunljivosti i !or!enosti. "ije se /enio ni ostavio poroda. "ije /iveo. Umesto takozvano$ stvarno$ /ivota, iji je udarac osetio jo% u maj inoj utro!i, sa$radio je se!i dru$u stvarnost, sa injenu od pri a. Tim pri ama o onom %to je mo$lo !iti, a nikad nije !ilo, i %to je esto istinitije i lep%e od sve$a %to je !ilo, on kao da se zaklanjao od ono$ %to je svakodnevno 'zaista( !ivalo oko nje$a. Tako je iz!e$ao /ivot i prevario sud!inu. )ad ve !lizu pedeset $odina le/i u $ro!lju na Alifakovcu. Ali /ivi jo% pone0 kad i pone$de, kao pri a.

85

4O=2"9A

To je susret koji ovek ne !i nikad po/eleo da do/ivi, ali koji se ne mo/e ni iz!ei. 2 ovo mi nije ni ispri ala ro!inja sama, ne$o te%ko i jednoli no talasanje ju/no$ mora koje, u tami, uporno udara o temelje drevne i mrke novljanske tvrave. Ono je do%lo jedne noi u ovu moju sarajevsku samou, pro!udilo me iz prvo$ sna i na$nalo da slu%am nje$ovu pri u. &osle pohoda u Herce$ovinu, koji je du$o trajao i o kome se mno$o $ovorilo, o ekivalo se herce$ova ko ro!lje. A kad je zaista sti$lo, razo aranje je !ilo veliko, ak i meu decom koja su, kao o!i no, istr ala i poredala se pored puta. 4o!lje je !ilo malo!rojno i iz$ledalo jadno. Veina je pre!a ena odmah na ar!ana%ki !rod koji je !io usidren u pristani%tu. .anjina, koja je ostala u $radu, pojavila se tek posle dva dana na tr/i%tu. Toliko je tre!alo da se ro!lje odmori, opere i malo !olje odene. .ali tr$, sa sitnom kaldrmom, !io je u senci, ispod strme stene i tvrave koja je na njoj. Tu su za prodaju ro!ova !ili podi$nuti kavezi od motaka ili letava. U tim kavezima ro!ovi su, izlo/eni po$ledima, sedeli ili le/ali, a izvoeni su iz njih samo na zahtev oz!iljnih kupaca koji !i /eleli da ih iz!li/e o$ledaju i procene. 86

U jednom, veem, kavezu !ilo je strpano pet mu%karaca, seljaka, sve starijih ljudi, a u dru$om, manjem, iepa, jaka i stasita devojka koja je privukla na se!e pa/nju jo% pri ulasku u "ovi$rad. Dr/ala se kao zverka, stalno prislonjena uz motke, kao da /eli da se provu e izmeu njih. &ored njeno$ kaveza sedeo je na niskom trono%cu jedan od dvojice uvara, dok je dru$i %etao o!alom. O!ojica su imala male pu%ke za pojasom i kratke !i eve o!e%ene o pojasu. Desetak koraka podalje, uz!rdo, zaklonjena iza jedne prizemne z$rade, !ila je kamena uzvisina sa malom !a%tom. Tu je sedeo tr$ovac ro!ljem i raz$ovarao sa kupcima. =io je stranac, ali poznat na ovoj o!ali, ovek suvonjav a vrst, o%tra po$leda i slo!odna dr/anja. Cvao se Uzun Ali. Euvari odozdo dovodili su tu pojedine ro!ove i ro!inje na o$led, i opet ih odvodili dole u kaveze. A kupac i sopstvenik !i nastavili raz$ovor o ro!u i po$aanje o nje$ovoj ceni i vrednosti. Tu je, kao prva to$a jutra, izvedena visoka devojka iz ono$ manje$ kaveza. Cvala se 9a$oda, !ila je iz sela &ri!ilovia. @upac je sedeo u hladovini, pored Uzun Alije. &red njim su se dimili du$a ki i!uci. 4o!inja se dr/ala kruto i zverala oko se!e zapaljenim o ima, iz!e$avajui sva iji po$led. Euvari su je naterali da ra%iri ruke, u ini nekoliko koraka, i poka/e zu!e i desni. )ve je !ilo u redu i na svom mestu8 rast, sve/ina i sna$a. Devetnaest $odina. 2stina, dr/anja je divlje$ i od!ojno$, ali to joj tre!a od!iti na njeno sada%nje stanje i raspolo/enje. Catim su je vratili u kavez. @upac koji je osmotrio ro!inju !io je me%tanin Hasan 2!i%, jedan od prvih a$a ovo$ primorsko$ $rada, ne mo/da po u$ledu, ali svakako po imetku. .r%av, ule$nutih $rudi i upala lica, pu%io je mimo + !ez znaka uz!uenja posmatrao veliko i rasko%no telo seoske devojke koje se pred njim okretalo i %i0

87

rilo. 2sto tako ravnodu%no raz$ovarao je, posle, preko sporih dimova, sa Uzun Alijom o ceni ove ro!inje. )vojim promuklim $lasom on ka/e tr$ovcu da je cena od dvadeset i jedno$ dukata ne uveno prete0rana, a ude%ena je tako ne !i li se kupac prevario pa 'zaokru/io( i ponudio dvadeset dukata, ali takva se %lepa mu%terija nee nai. Ako mu ponude petnaest, najvi%e %esnaest dukata, neka !ude srean. 2 to u nekom tamo daljem mestu, posle du/e$ putovanja i vee$ tro%ka, jer ovde se nee nai kupac ni za tu cenu. 4o!a je o!i na, a na otkup se ne mo/e ra unati, jer je selo iz koje$ je ro!inja sravnjeno sa zemljom i sve /ivo u njemu po!ijeno. 2 na kraju, herA ce$ova ki ro! se ovde te%ko dr/i, jer lako !e/i. Tr$ovac od$ovara ne%to /ivlje, ali isto tako sra unato ravnodu%no, i pita Hasana$u je li jo% ikad doveden ovakav /enski ro! u ovo malo mesto. Hasan0a$a uti i samo odmahuje rukom, a tr$ovac nastavlja8 * To nije devojka, ne$o tvrdi $rad. )am si video. "ije ovo vodano po pijacama za ro!lje niti je malo po ma$azama. A %to se otkupa ti e, ovo i nije ro!a za otkup. @o ovo jednom kupi * znaj do!ro; * taj to vi%e ne prodaje. A ako !a% hoe da proda, mo/e u svako do!a do!iti za nju svoje pare, i koji dukat vi%e. A %to se !e/anja ti e, svaki ro! mo/e po!ei. Ali, %ta da ti duljim; <spap $ovori; 4etka prilika; Catim $ovori jo% ne%to, sni/enim $lasom, $lumei topal i tu/no0poverljiv ton, tako kao da, to!o/e nehotice i na svoju %tetu, odaje samo svoju poslovnu tajnu. Hasana$a slu%a rasejano. Cna on do!ro da u tr$ov evim recima ima i la/i i istine, nasluuje otprilike i koliko la/i a koliko istine, ali nije to ono %to nje$ovom licu, pored sve prividne ravnodu%nosti, daje neki !ri/an i napre$nut izraz. U dru$om pravcu idu nje$ove $lavne misli.

On sam poti e iz do%lja ke porodice, !o$at je i uticajan ovek, ali skorojevi. 2 to takav da ni u snu, a kamoli na javi, ne mo/e da se oslo!odi misli o svom niskom poreklu koja sve nje$ove napore i sve uspehe vu e nani/e. "je$ova /ena je od Alaj0!e$ovia, najstarije i naju$lednije novljanske porodice. O/enio se pre %est $odina. &rve $odine na%la im se devoj ica. 9edva su je odr/ali. 2 sad je sla!a ka i zaostala u rastu. A /ena nema vi%e dece, niti e je, iz$leda, imati. Hasana$a, koji je oduvek !io poznat kao sladostrasnik i ovek neumeren u tim stvarima, nije se ni prve $odine zadovoljavao samo svojom /enom, a sada po$otovu. Ude%avao je stvari tako da u kui uvek ima poneko mlado i lepo stvorenje meu poslu$om. "e zato da !i se zadovoljio, jer u kuno eljade se ne dira, pa ma to !ila i ro!inja, ali je voleo da pored hladne i mr%ave /ene i !olesne keri vidi oko se!e ne%to sna$e i lepote. 2na e, izvan kue tra/i on kupovnu lju!av, pa i to krije od sveta, a naro ito od /ene, koliko $od mo/e. .r%ava, pametna, odlu na i, nadasve, $orda Alaj0 !e$ovika, koja stro$om materinskom rukom vodi sve u njihovoj kui, te%ko se miri sa nje$ovim skokovima, a Hasana$a ne /eli nikako da je uvredi i ozlovolji dokraja, ni z!o$ nje ni z!o$ njene u$ledne !rae. 5On je sa njenom !raom odrastao, zajedno sa njima ratovao, lovio i u estvovao u svakojakim mladala kim podviizma.7 Ona malo $ovori, ne /ali se i ne preti, ali je te%ko izdr/ati po$led njenih modrih alaj!e$ovievskih o iju. 9u e, kad mu je Uzun Alija u inio ponudu, on je u raz$ovoru sa /enom izdaleka na$ovestio da se javila do!ra prilika i da !i jevtino mo$ao na!aviti ro!inju koja !i poma$ala u kui ili radila u !a%ti. Vena $a je prekorno po$ledala, tako da je o!orio o i, i rekla da ona poslu$e ima dovoljno, da njoj ro!inja ne tre!a i da je nee trpeti u kui. To je kazala tiho ali tvrdo i odlu no, sa sla!o skrivenim
89

$aenjem u $lasu. &red tim $lasom i po$ledom, Hasana$a se oseao postien i nemoan, i redovno ustupao i odustajao od svoje namere, !ar prividno, a stvar izvodio posle prikriveno i zao!ilazno# ponekad i odustajao od nje. 2 sad, dok raz$ovara sa tr$ovcem o vrednosti i ceni ove ro!inje, on se sea $lasa i po$leda svoje /ene i nije jo% nikako na isto %ta !i se ovde mo$lo uraditi, i da li e uop%te moi da je kupi i dr/i u svojoj slu/!i. &a ipak, on produ/uje ovo po$aanje preko i!uka i sa prijatno%u i nekim $otovo ulnim zadovoljstvom slu%a kako Uzim Ali vesto hvali svoju ro!u. A dole, nekoliko koraka ni/e, seela je ro!inja u svom kavezu, podvijenih no$u, sklopljenih o iju, sa potiljkom za$lavljenim meu dve $ru!o tesane /ioke. "apre/e se da misli i da mi%lju o!uhvati svoj polo/aj, da potra/i izlaz ili !ar oceni stepen !ez0izlaznosti# napre/e se, ali uzalud. )ea se da je nekad umela da misli o svemu %to se de%avalo oko nje, i to ne samo o prijatnim stvarima ne$o i o nestalom jaretu ili nekoj dru$oj %teti, i o !olesti ili neslozi u kui ili u rod!ini. "i onda nije mo$la uvek da potpuno i dokraja domisli svaku svoju misao ni da sa$leda izlaz# pa ipak, mo$la je da misli i da $a mi%lju tra/i. Ali to je !ilo pre ne$o %to je nai%ao onaj crni dan i ne$o %to je nestalo njihovo$ sela i njeno$ roda sa njim. A sad ne mo/e ni to. "ema ni osnova za misao, ni sposo!nosti za napor. "ema njeno$ sela &ri!ilovia. Od nje$a je ostalo z$ari%te. >im je do temelja iz$orelo ono tridesetak kua koje sa injavaju njihovo selo, u istom trenu podi$li su se u njoj, sami od se!e, novi &ri0 !ilovii, crni, te%ki i mrtvi, i le/e joj u $rudima i ne daju da du!oko udahne, a ljudi se, njeni ljudi, ukoliko nisu po!ijeni, pretvorili u ro!lje i rasturili po svetu. 2 ona sama je ro!, i samo ro!. Tako /ivi i 90

jedino tako mo/e da vidi svet i ljude oko se!e, jer se slika sveta u njoj zamra ila i izokrenula. 4o! je ovek, ro!ovi su /ena i dete, jer od roenja do smrti ro!uju ponekom i pone em. 4o! je drvo, ro! kamen i ne!o sa o!lacima i suncem i zvezdama, rop0 kinja je voda, i %uma, i p%enica koja sad ne$de * ne$de $de nije po$orelo i potrveno * mora da klasa# ni njenom zrnu se ne ide pod /rvanj, ali mu valja ii, jer je ro!. 4opski je $ovor kojim se ljudi oko nje sporazumevaju, !ez o!zira na to kojim jezikom $ovore, i sav se mo/e svesti na tri slova8 ro!. 4opstvo je /ivot vaskoliki, onaj %to traje i dotrajava, kao i onaj koji je jo% u klici, nevidljiv i ne ujan. 4o! je san ovekov, ro!lje su uzdah, zalo$aj, suza i misao. 3judi se raaju da !i ro!ovali ropskom /ivotu, i umiru kao ro!ovi !olesti i smrti. )ve ro! ro!u ro!uje, jer nije ro! samo onaj %to $a vezano$ prodaju na tr$u, ne$o i onaj koji $a prodaje, kao i onaj koji $a kupuje. Da ro! je svak ko ne di%e i ne /ivi meu svojima, u &ri!iloviima. A &ri!ilovia odavno ve nema. "ema &ri!ilovia, nema njene kue ni njeno$ roda. &a onda da nema ni nje; To !i !io jedini lek i najkrai put ka spasenju. C!o$ /ivota odrei se /ivota. )talno joj se privida plamen, a sa njim upo0redo ide /elja8 nestati u tom plamenu; Da nestane, ali posve i zauvek, kao %to je sve njeno nestalo. Da, ali kako6 Otvoriv%i o i, po$led joj pade na sopstvene ruke, rumene i jake, pa na $ole no$e u tankim opancima, i one pune krvi, i te%ke. )ve to za nju nepostoji, i ne tre!a joj, ali eto tu je, /ivo i toplo, i protiv njene volje. A sve !i to, zajedno sa o ima koje vide, tre!alo da sa$ori i nestane, pa da se ona oslo!odi nesree i zlo$ sna koji za poslednjih nekoliko nedelja, !udna i u snu, ne prestaje da sanja. 9o% to da se z!ri%e, pa !i ona !ila opet sa svojima, tamo $de je sve njeno. 91

ii

Ali svet postoji, svet !ez &ri!ilovia, koji je isto %to i ropstvo i sram i neprestan !ol, a u tom svetu njeno telo, puno krvi, vatre i sna$e, neuni%tivo * di%e i traje dalje. &a kad je tako, onda neka nestane sveta, celo$ sveta, zajedno sa njenim telom. Tada e !iti ra un ist i izveden dokraja. "ee postojati ni%ta. Cna i, !ie do!ro, ili !ar podno%ljivo, jer nee imati %ta da se podnosi. Tako je mislila, a u isto vreme uviala je da njena sla!a i vrludava misao ne mo/e ni%ta# ni ka0tanca na kavezu ne mo/e prelomiti, a kamoli da po$asi ovo vida, i krvi i vrelo$ daha u njoj, ili ak ceo stra%ni, nevidljivi svet oko nje. "e mo/e, ali ipak ona oslu%kuje tu svoju misao i neprestano ide za svojom jedinom /eljom. "aslonjena leima na drvene pre a$e svo$ kaveza, odupire se no$ama o sitnu kaldrmu. 4uke su joj na prstima skr%tene, a o i sklopljene# kad ih za trenutak otvori, po$led joj krene sa kaldrme ispod no$u, preko mrtvo$ lica neke kuerine i njeno$ krova, na zidine crne tvrave i uzak pojas vedro$ ne!a iznad njih. Odmah zatim ona sklapa ponovo o i, vrsto, sve vr%e, kao da ih nije ni otvarala i kao da ni%ta nije ni videla. "e postoje vi%e kue, ni male ni velike, sve su po$orele, a ovo je zlo privienje. "e postoji ne!o, jer je nestalo u dimu i plamenu zauvek. "eAtre!a $ledati. "i disati ne tre!a. Disati to je isto %to i seati se, a to zna i ne videti ono %to $leda%, ne$o ono %to si video u svetlosti po/ara i vrtlo$u pokolja, ne znati do jedno8 da niko$ tvo$a nema vi%e, a da ti /ivi% kao udovi%te, i prokletstvo, i sramota. <to, to zna i disati. )ko ila je i stala kao zverka da premera prostor u kavezu. * "eu da di%em. "eu; Jovorila je to polu$lasno i siktala od $neva. 2dui tako iz jedno$ u$la u dru$i, ona primeti da je stra/ar, koji se !io za trenutak udaljio, ostavio 92

kraj samih vrata svoju rasklopljenu stolicu. &rvo se za$leda u nju, a onda u nu, provu e ruku izmeu /ioka, dohvati stoli icu za jednu no$u i stade da je okree i name%ta, dok nije uspela da je sklopi i uvu e u kavez. "e povezujui svoje misli i ne o!ja%njavajui se!i svoje postupke, oti%la je na dru$i kraj kaveza, rasklopila stolicu i postavila je uz same pre a$e, a zatim se popela na nju, kao %to ini dete koje ostane samo i po ne da izmi%lja neo!i ne i$re. Oslanjala se sve ja e leima o dve pre a$e kaveza, meu koje se sve du!lje u$lavljivao njen potiljak. U isto vreme pritiskivala je no$ama vrsto stoli icu ispod se!e. =ivalo je tako, ali davno u detinjstvu, da sedne u drvenu stolova u u kojoj ina e samo njen otac sedi, i da se celim naporom svo$ malo$ tela nji%e, i to samo na dve no$e velike trono/ne stolice. "ji%e se, i nji%e, nalazei !olnu slast u strepnji da !i mo$la iz$u!iti ravnote/u i pasti zajedno sa stolicom. )li no je i sada. @lati se, klati, dolazi do pada, posve !lizu, pa se opet vraa u ravnote/u, ali svaki put se sve manje vraa, a sve ja e za!acuje $lavu i sve je vi%e za!ija meu dve motke. To stra%no !oli, pe e kao plamen. Da, plamen, to ona i hoe u ovom trenutku, kad onim istim naporom koji svako mlado telo upotre!ljava za odr/anje i od!ranu, tra/i svoje tmi%tenje. "estati, da !i nestalo sve$a. Tako je, da nestane sve$a, sve$a %to /ivi i di%e, %to je stvarno i opipljivo i %to ima veze sa ljudima, sa o$njem, !itkom, pomorom ili ropstvom. Da nestane sveta; 2li da $a nije uop%te ni !ilo6 Da, nikad, nikad; To je !olje. To !i zna ilo da nije !ilo, i da ne mo/e !iti, ni krvi ni paljevine ni zaro!ljavanja, ni tu$e ni rastanka sa onima koje volimo. "i e$; )amo na dva mesta odupirala se o tvrdu podlo$u, potiljkom i ta!anima, a izmeu te dve ta ke, u $r evitom luku izvijeno elo njeno telo kao telo 93

mrtve ri!e. >vilei pri$u%eno od !ola, stezala je zu!e i $r ila mi%ie. Einilo joj se da !i tako mo$la zaustaviti i samo srce# $r !i prestao i, najposle, srce !i stalo, pao !i mrak koji se ne di/e, i nestalo !i nje i sveta. Odupirala se sve ja e, a u potiljku, u/le!ljenom izmeu dve vornovite motke kaveza, oseala je !ol koji !iva sve o%triji, i ve po inje da prelazi u tupost. &a to se ona, zajedno sa velikom o evom stolicom iz detinjstva, prevrnula i le!di u neprirodnom polo/aju# njena stopala ne dodiruju vi%e ni povr%inu male stolice ni sitnu kaldrmu, i njeno telo visi niz drvene motke, sa vratom ste$nutim izmeu njih. @ao da se odjednom svet o!rnuo# na njenim ta!anima, koji su ostali !ez upori%ta, kao da po iva ela zemlja, svom te/inom, i nemilosrdno sa!ija njenu $lavu sve du!lje meu dve tvrde motke koje se pretvaraju u om u, u tesnac kroz koji sada valja proi nekud na dru$u stranu, kao u trenutku roenja. Tupo i sla!o, ali neo ekivano !olno, ne%to pu e, u vratnim pr%ljenovima, a sa tim zvukom krenu telom talas mraka. &re ne$o %to je taj taman a o$njen talas sti$ao da je elu o!uhvati, u njoj jo% jednom /ivnu%e na$on i strah8 odjednom pomisli da se spa%ava i vrati u prvo!itni polo/aj. &oput munje %iknula je i razlila se po njenoj unutra%nojsti nova i jaka /elja da se otima i !rani od to$ pritiska i davljenja. "e, ne to; "e smrt; "ek !oli, nek mu i, ali neka ne u!ija; Civeti, samo /iveti, ma kako i ma $de, pa ma i !ez iko$ svo$, kao ro!. Ali, sve je to trajalo koliko munje traju. )amo se jo% jednom sva $r evito izvila, udarUa tupo o pre a$e, i ostala nepomi no, visei svom te/inom niz njih. &od velikim teretom mi%ii su !rzo popu%tali, jedan za dru$im. Qelo vidno polje i poslednje njene pomisli ispunila je tama protiv koje ne mo/e vi%e 94

ni%ta, jer se i sama pretvara u nepomi nost i tamu. 2 mimo njenih /elja, eto, sveta zaista nestaje. )tra%no. )tvarno. &otpuno i zauvek. .litavo i opu%teno, telo je sad visilo !ez pokreta. @ad je jedan od dvojice uvara pro%ao tuda i !acio ravnodu%an po$led na kavez, sa zaprepa%e0njem je primetio veliko telo lepe ro!inje, o!e%eno nisko, sa $lavom ukle%tenom izmeu /ioka. &o eo je da doziva dru$a kod ko$a su !ili klju evi. O!ojica su upala u isti mah u kavez. Videli su da je devojka jo% topla. 3ice je !ilo !eskrvno i ve malo izmenjeno. 2znenaeni i z!unjeni, jedva su uspeli da je malo podi$nu i da joj izvuku $lavu izmeu ste%njenih /ioka. @ao da tone samo u se!e, mrtvo telo se spustilo na zemlju i ostalo savijeno. 2spru/ili su je, klekli pored nje i na sve mo$ue na ine poku%avali da je povrate u /ivot, ali !ez uspeha. To je trajalo du$o. A kad su se di$li, uvari su ostali stojei pored njene $lave, nemono opu%tenih ruku, jedan sleva, dru$i zdesna. Jledali su se netremice i po$ledima utke pitali8 ko e se prvi usuditi da izie pred $ospodara, da mu po$leda u o i, i saop%titi vest o $u!itku i velikoj %teti koja se desila.

1L

V2VOT2

A jutros je i more do%lo pod prozore ove moje sarajevske kue na !re$u * daleko )redozemno more; * i pro!udilo me zapljuskivanjem svojih talasa i hukom ma%ina na !elom starinskom !rodu o!alske plovid!e u Menovskom zalivu. To je !io san, ali san koji me posle ni !udno$ nije napu%tao, i koji je sa so!om doneo du$o i uporno seanje na malen, ali jo% /iv davna%nji do/ivljaj. &utujui nekad sa dvojicom prijatelja po sever0noj 2taliji posetili smo, u !lizini drevno$ primorsko$ $radia, oso!enjaka i strastveno$ skuplja a svakojakih starina. 9o% na !rodu saznao sam, u raz$ovoru, dosta pojedinosti o njemu. Cnalo se da poti e iz imune i poznate $raanske porodice u Menovi. )vi su $a zvali profesorom, iako je odavno, jo% kao mlad ovek u tridesetim $odinama, napustio mesto nastavnika na vi%oj pomorskoj %koli i povukao se u ovu pustinju. Udaljena do!ra tri kilometra od morske o!ale i u malo$ $radia, nje$ova kua je !ila na osami, stisnuta meu padinama strmih !re/uljaka i sva o!rasla u zelenilo. &uteljak koji je vodio do nje !io je kamenit i sla!o odr/avan. Tu je /iveo taj ovek, u povr%nom dodiru sa me%tanima i sa mno$o!rojnim posetiocima0turistima, 96 sa

ali ipak kao neka vrsta usamljenika i udaka. )am je spremao se!i i.0Danu, koja se sastojala od hle!a, mle0ka i sve/e$ ili ukuvano$ voa, sam je o!raivao svoj vrt i ne$ovao vonjak uz pomo $luvonemo$ vratara iz susedno$ sela. Jajio je $olu!ove i dru$e ptice, sam je u$lavnom spremao ono pet0%est so!a na spratu, pretrpanih umetni ki izraenim predmetima i retkostima iz <vrope, Afrike i Azije. Tu je !ilo retkih primeraka name%taja, svakojakih alatki, jahaih pri!ora, zvona i zvon ia, svirala i !u!njeva, sinija i sofri, posua, lampi, fenjera i svenjaka svih vrsta i o!lika, slika, mapa, zastava i pomorskih si$nala. 9edino od oru/ja, nije !ilo $otovo ni%ta. U velikoj veini te stvari su !ile neo!i ne i izuzetne po svom iz$ledu, poreklu ili nazivu, a esto vezane za neku zanimljivu istoriju. "eki manji muzej mo$ao !i pozavideti ovom usamljenom pojedincu na nje$ovim z!irkama. Do nekih od tih predmeta profesor je do%ao porodi nim nasleem, a veinu je na!avio na svojim putovanjima u mlaim $odinama. )voje z!irke je popunjavao i o!navljao i sada, kupovinom ili raz0menom. )am je odr/avao i doterivao sve predmete i davao o njima op%irna i zanimljiva o!ja%njenja posetiocima, kojih je !ilo dosta, naro ito leti. )vet se odavno navikao da profesorovu usamljenu kuu smatra muzejom, nekom vrstom op%te svojine, a nje$a do!rovoljnim osniva em, uvarom i vodi em to$a muzeja. On je taj posao o!avljao kao prirodnu du/nost, sa nekom udnom revno%u. 5&onekom od posetilaca, kome je hteo da uka/e naro itu pa/nju, profesor !i pokazao i svoju skromnu $ro!nicu, oper0va/enu !elim kamenom i skrivenu u !a%tenskom zelenilu, o!ja%njavajui nasmejano da je svojim tes0 tamentom odredio da tu !ude sahranjen, a da sve nje$ovo pripadne op%tini.7 &a ipak, ni e$ od potuljeno$ ovekomrsca nije !ilo pri njemu. Dostojanstven i uzdr/ljiv, ali vedar, u tiv prema svakom, on
- * @ua

97

se i najmanjem detetu javljao malo stidljivim i veselim pozdravom. 2 pored to$a ne !i se mo$lo rei da $a me%tani naro ito vole# ima ih dosta koji i posle toliko $odina i posle svih dokaza nje$ove nese!i nosti i ove nosti zaziru pomalo od nje$a, ali $a svi po%tuju kao oveka istih ra una i do!rih namera. "je$ova mno$o!rojna poznanstva rasturena su po celoj 2taliji, a jednim delom i po svetu izvan je. Turisti koji jednom posete nje$ov muzej esto mu posle to$a pi%u i %alju zahvale ili savete, knji$e, novine ili prospekte. On se dopisuje sa mno$im anti0kvarima ili lju!iteljima i sakuplja ima starina. )vake zime otputuje na dve0tri nedelje, ostavljajui svoje z!irke zaklju ane, a u prizemlju kue, kao uvara, ono$ $luvonemo$ vrtara. "a tim putovanjima poseti poznanike i poslovne prijatelje, kojih ima dosta, i o!ie muzeje i !i!lioteke. Tih dana kad smo nas trojica, kao toliki dru$i turisti, posetili drevni $radi na o!ali i nje$ov neo!i ni muzej, profesoru %ezdeseto$odi%njaku navr%avala se trideseta $odina otkako /ivi na tom mestu, u istoj kui i na isti na in. =io je potpuno sed, a jo% lak u hodu i !rz i neumoran u radu. O!ilazei sa ostalima profesorovu kuu, so!u po so!u, z!irku po z!irku, slu%ao sam pa/ljivo nje$ova o!ja%njenja i ane$dote koje je pri ao upadljivom /ivo%u. @ad $od !i u tim ane$dotama !ila re o /enama i /enskoj lju!avi, a !ivala je esto, profesor !i zastao malo kod to$ predmeta, podvla ei svoje rei z!unjenim osmejkom koji je meni z!o$ ne e$a !io neprijatan. "a sva pitanja koja su mu postavljana od$ovarao je spretno i op%irno, kao da ima spremne od$ovore. 9a $a nisam upitao ni%ta. U svom o!ja%njavanju !io je si$uran, kao ovek koji $ovori neupuenima, i elo nje$ovo pona%anje !ilo je mirno i samosvesno. )amo ponekad, i to za trenutak, neuhvatljivo kratak trenutak, nje$ov po0 98

$led !i se odvajao od predmeta koji o!ja%njava i pla%ljivo ispitiva ki preletao preko na%ih lica. @ad smo se na%li ponovo u vrtu, spremajui se da napustimo muzej, profesor me je uhvatio lako za rukav, poveo malo u stranu i pokazao mi svoju !uduu $ro!nicu. @ako nisam nijednom re ju od$ovorio na to, on kao da se z!unio. To sam po$odio po nje$ovom !rzom po$ledu koji je, odvojiv%i se od $ro!nice, uz!ueno i !ri/no nastojao da pro ita izraz na mom licu. Dok smo se opra%tali i zahvaljivali mu, profesor se odjednom, onako $olo$lav i lako odeven, resio da nas isprati do !roda. >elim putem je $ovorio, od$ovarajui na sva pitanja op%irno i postavljajui sam se!i nova, kao ovek kojem je mno$o stalo da se vreme ispuni $ovorom i da tom $ovoru daje pravac. "je$ove rei su ponaj e%e !ile upuene meni, jer se u hodu stalno zadr/avao u mojoj !lizini. @ad smo sti$li na o!alu, !ilo je podne i !rod se ve spremao da krene. 2speli smo se !rzo na palu!u i odoz$o jo% mahali profesoru koji je stajao na molu. Opet mi se u inilo da o ima hvata moj po$led. )vakako, mahao je o!ema rukama kao stari poznanik i $ovorio je ne%to, ali se od jeke !rodsko$ zvona koje je o$la%avalo polazak i huke starinskih ma%ina nije mo$lo raza!rati %ta. =rod je manevrisao te%ko, i sporo se odvajao od o!ale, %kripei i sav drhtei. "je$ov drhat prelazio je i na mene, U tom trenutku, ponesen %umovima, $lasovima, pokretima na !rodu i o!ali, prelamanjem jake svet0losti na ne!u iznad nas i u zapenjenim talasima oko !roda, imao sam udan oseaj da se sve oko mene, zajedno sa mnom, pomera, kree i menja. O!ala je odjednom zaplovila nekud, u protivnom pravcu od mene. .ore isood nas neprestano se odliva i prazni, dok sjajno ne!o ne ujno klizi, kao o$romna pokretna kupola nad nama. Tonemo na dno i letimo uvis, 99

'i

i !rodimo, sve u isti mah. @reemo se u nekom novom pravcu koji se ne mo/e nazvati ni 'napred( ni 'nazad(, ni 'dole( ni '$ore(. Tako sam se nekoliko sekunda nalazio izvan svih /ivotnih stanja i polo/aja koje poznajemo, nazivamo ih odreenim imeni0mi i vezujemo za njih utvrene predstave. Odjednom je i u mojoj unutra%njosti, kao oko mene, planula neka nova svetlost# u du!okim i dalekim vidicima koje je ona sada o!asjavala, meni su se ukazala neviena prostranstva i otvorili daleki putevi. "isam znao ta no $de sam, ali !ilo mi je jasno da svuda mo$u dospeti, sve razumeti, na zemlji i u ljudima, i nepo$re%no povezati sve posledice sa njihovim uzrocima, sva em sa$ledati kraj kao i po etak. Dok se !rod, uz pisak sirene, huku ma%ina, i %um mora, sve vi%e zanosio zadnjim krajem, mo$ao sam jo%, u perspektivi koja se neprestano menjala, da vidim profesora na molu kako nam izrazom lica i mahanjem ruku %alje poslednje podzrave, i da ih uzvraam na isti na in. U tom ma$novenju neo!i ne i kratkotrajne vido0 vitosti, sve mi je postalo jasno. &a ovaj ovek je maskiran od $lave do pete, ne samo iz$ledom ne$o celim svojim spoljnim i mo/da i unutarnjim !iem; 2 ovaj neo!i ni, oso!enja ki i/vot, i ta velika i jedina strast sakupljanja retkosti i starina, i pri e koje revnosno pri a posetiocima, i ta smirenost i ne!ri$a za sve ostalo na svetu, i $ro!nica spremljena u zelenilu * sve su to samo maske. >eo taj nje$ov /ivot postoji samo u$esto dru$o$ i dru$o ja e$ /ivota koji je on davno od!acio od se!e, jo% pre ne$o %to je po eo njime stvarno da /ivi. )a o!ale profesor je * kako se meni inilo * mahanjem ruku i izrazom lica potvrivao moju misao. * U pravu ste; "ije moj /ivot ovo %to ste videli.

* Cnam, znam * od$ovaram ja o ima i rukama, u /elji da $a oslo!odim za!une i po%tedim te%kih o!ja%njenja. * .oj /ivot, moj nesueni /ivot kojim nisam nikad /iveo, posve je dru$o, a ovo je samo zamena ... A $ovor nje$ovih znakova ja od$onetam ovako8 )ve se to de%avalo i sve se resilo jo% davno, onda kad je, kao ovek iz u$ledne porodice i mlad nau nik 'sa velikim iz$ledima(, do%ao za nastavnika na pomorsku akademiju. )vima se inilo da je pred njim prav i o!asjan put iz!ranika, a on je ve tada uviao da nee du$o tim putem ii. &o nekim svojim postupcima, i jo% vi%e po nekim samo njemu poznatim na$onima i sklonostima, oseao je da $a sve vu e na stranputice kojih se !ojao $ore ne$o smrti. 5On je !io jedan od retkih kojima je dano da ve u mladosti upoznaju se!e i sa$ledaju put koji ih eka.7 U njemu se tada otvorila te%ka kriza iz koje su vodila samo dva puta# jedan8 u ludilo i samou!istvo, a dru$i8 u povu enost i oso!enja ki /ivot. &oslednjom sna$om razuma i volje, koju je jo% na%ao u se!i, on je iza!rao ovo dru$o. "apustio je porodicu, dru%tvo, polo/aj i 'lepu !udunost(. )ve neupadljivo, polako, kao posve prirodno. * &rvih nekoliko $odina proveo je na putovanjima. &osle se sa svojim z!irkama skrasio na ovoj o!ali, u !lizini ovo$ za!a eno$ primorsko$ $radia. Vrlo rano stekao je iz$led ko operno$ star ia i $las lju!itelja starina i oveka na svoju ruku. To mu je i tre!alo. 2 /iveo je tu, prijatan i koristan svima, stran sam se!i, a nikom !lizak ni otvoren. 2 tako je, hvatajui se kao !rodolomac za par ad tuih e$zistencija, uspeo da ispliva i da iz!e$ne svoj pravi /ivot, onakav kakav je mo$ao i morao da !ude, a da ipak i dalje postoji, AiWi i radi, pod vidom ove !ezazlene, malo neo!i ne li nosti. * A /iveti je uvek do!ro. Viveti, to je $lavno.

200

im

)a nekoliko pokreta i po$leda, sve je to ispri ano. A ja sam mu na isti na in od$ovarao. * Cnam, znam * uveravao sam $a * i /elim vam uspeha i dalje; Cnam i razumem; To je muka koju je mno$i imao sa /ivotom. @ad se ovek rodi, to je kao da $a !ace u du!oko, !eskrajno more. Valja plivati. &ostojati. "ositi identitet. 2zdr/ati atmosferski pritisak oko se!e, sudare, nepredviene i nepredvidljive postupke svoje i tue, koji ponaj e%e nisu po na%oj meri# a povrh sve$a izdr/ati jo% i * svoju misao o svemu tome. "ije lako ni jednostavno, a vrlo esto je iznad na%e sna$e. &a kako da ovek ne za/eli da se spa%ava i sklanja pod dru$i vid postojanja6 .no$i !i to uradio samo kad !i umeo i mo$ao, i mno$i je samo zato ono %to jeste, jer to mora da !ude i jer ne sme ili ne ume da se preo!razi kao vi. &rofesor mi znacima pokazuje da je tako, zahvaljuje na razumevanju i dodaje sa svoje strane jo% poneko o!ja%njenje. To je !io prijateljski raz$ovor !ez reci, sav od po$leda, pokreta i osmejaka. A onda je !rod zavr%io svoj zaokretni manevar i zaplovio prema pu ini. "estalo je o!ale i profesora na njoj. "isam ni poku%ao da pretr im na dru$u stranu palu!e i da $a jo% jednom vidim. &lovili smo mirno, iako ne !rzo, a pred nama se %irilo more i nad njim ne!o sa sitnim !isernim o!lacima. Uz!uen, oseao sam i dalje potre!u za raz$ovorom, i raz$ovarao sam sada sa tim o!lacima, ali dru$im recima i o dru$im stvarima. )unce raste iznad )arajeva i dan odmi e, a moje uporno seanje nikako se ne $asi. )tojim naslonjen na o$radu drveno$ doksata i posmatram $rad u kome oko !elih munara ima jo% malo neke mazne i rasko%ne ma$le, a s vremena na vreme ini mi se da plovim Menovskim zalivom. "a !elom starin0 +:G

skom !rodu, koji podrhtava i zaokree, podrhtavajui i sam, otiskujem se od kamenite o!ale i $ledam kako mi prijateljski ma%e stari profesor. Vetar mu mrsi sedu, ali jo% $ustu kosu. @ao nekad, pre toliko $odina. 2 pitam se da li je zaista jo% /iv 5u tom slu aju mora da je vrlo star;7, ili se najposle oslo!odio /ivota, i ono$ 'stvarno$(, u svom za!a enom muzeju kraj mora, i ono$ dru$o$ koji je tre!alo da !ude nje$ov, ali $a je on sreno iz!e$ao.

103

39U=AV2

"isu samo pojedine li nosti ili $rupe lica koje dolaze pred moju kuu ili upadaju u moju so!u, tra/e od mene ne%to, oduzimaju mi vreme, menjaju pravac mojih misli i okreu moja raspolo/enja po svojoj volji. Eitavi predeli ili $radovi, ulice ili ljudski stanovi doleu, kao lake vazdu%aste vizije no%ene seanjem, u /elji da ovde, na mojoj hartiji, nau svoj kona ni o!lik i svoje pravo zna enje i o!ja%njenje. U stvari, oduvek je !ilo tako. )amo %to se sada, u ovoj letnjoj ti%ini i velikoj samoi, de%ava jo% e%e i /ivlje. U meni traje neprestano o!ra unavanje sa $radovima, i ne samo sa $radovima ne$o i sa malim, najmanjim ljudskim naseljima. Jlasovi i mirisi oko mene, znaci i pojave na ne!u, promene i pokreti u meni, svetlosne %are moje roene krvi iza sklopljenih o nih kapaka, neo ekivana oseanja, ak i likovi i do$aaji iz snova * sve to mo/e da izazove u meni slike $radova i mesta u kojima sam !oravio, kroz koje sam pro%ao, ili koje sam samo iz daljine video kao o%tru siluetu u dnu vidika. "i za jedan $rad ne !ih smeo kazati da sam zaista uspeo da $a za!oravim. "e javljaju se esto, i nikad vi%e njih odjednom, ali znam da svi /ive u meni i da se svaki od njih, i posle mno$o $odina, vazda mo/e pojaviti u seanju, uvean ili smanjen, ali uvek pre0 o!ra/en kao neo ekivano i neverovatno privienje. +:X

To me esto zamara, ponekad i mu i, ali ne umem da se od!ranim i ne mo$u ni%ta da u inim protiv te udljive i uporne i$re. Tako $radovi, ulice i kue, ili samo delovi ulica i kua, iskrsavaju u mojoj svesti i postavljaju mi nova pitanja ili tra/e od mene, kao neplaen du$, od$ovor na stara na koja nekad nisam umeo da od$ovorim. Caklanjaju mi svet, tako da odjednom ne vidim ni%ta od ono$ %to je tu oko mene, /ivo i stvarno, ne$o samo ono %to se di$lo odnekud iz mene i nee da mi se skloni s puta ni makne s vidika. 2 ja napu%tam sve svoje misli i !ri$e, zanemarujem poslove i propu%tam prilike, a o!ja%njavam se sa ma$lom i fatamor$anom dalekih predela i tuih sud!ina. "a ju$u Brancuske. )ti$ao sam pred ve e u primorski $rad. "a ulicama je vladala velika /ivost. =ilo je uo i neko$ praznika. &rozori kafana i restorana !ili su iskieni razno!ojnim trakama od hartije. "atpisi su pozivali $raane da tu provedu pretpraz0 ni ku no. Odseo sam u starinskom hotelu u sredi%tu $rada, ali sam odmah izi%ao na %etnju. &osle du$o$ pe%a enja na%ao sam u za!a enoj starinskoj ulici mali !ar u kome nije !ilo te prazni ke atmosfere. Tu sam ve erao. U !aru je, kao i u celoj toj ulici, !ilo sumra no, nela$odno tiho, $otovo pusto. .rzovoljan $azda, sa de akom koji mu poma/e. )ve$a nekoliko $ostiju koji su se !rzo razilazili, po%to !i pojeli i popili svoje. Ca stolom do mene jednostavno odevena /ena. =elolika, stasita i krupna, punih a vrstih o!lika, ali na njenom licu i odelu ima ne e$ od nela$odnosti i ti%ine to$a !ara i te ulice. "ije !ilo te%ko po$oditi njeno stvarno zanimanje. &rva je otpo ela raz$ovor. Da li sam putnik i prolaznik6 )i$urno stranac6 Od$ovorio sam neodreeno i ponudio je da ne%to zalo/i i popije. 9eli smo du$o i zali0vali crnim vinom. &opili smo i kafe i popu%ili ci$arete, a zatim je pozvala ona mene njenoj kui na jedan liker.

i$

"jen stan je !io u !lizini, sastojao se od prostrane so!e, zakr ene jevtinim, aavim i poha!anim name%tajem, i od kuhinjice u kojoj se, o i$ledno, malo i retko kuva. U stanu je vladala z$usnuta te%ka i hladna pusto% kojom su !ili preplavljeni ulica kojom smo do%li i !ar u kome smo ve erali. Venu je ve ranije !ilo malo uhvatilo pie. )ad je popila na$lo dve0tri a%ice likera, nutkajui jednako i mene. Videlo se da pada u neku zami%ljenost. 4ekla mi je, rasejano $ledajui u zastrt prozor, da joj je milo %to mo/e da posedi ovako sa nekim ve eras i popila je jo% jednu, pa jo% jednu a%icu. Tada joj se jezik razvezao. Odjednom. 2 to na neo ekivan i neo!i an na in. "iko ne zna i niko ne mo/e razumeti njenu muku. Civela je prili no, kako ve /ive /ene njene vrste. 2mala je nekoliko stalnih klijenata, meu njima dvojicu0trojicu !a% oz!iljnih i imunih ljudi, u$lednih $raana. 2 sve je do!ro i%lo dok se nije pojavio taj 'njen ovek(. On je na radu u @omandi mornarice, narednik, stasit i sna/an i nao it, ali. .. * Vivotinja, $ospodine; )ta ka/em6 2 /ivotinja se pripitomi, a on nikad, ni im i nikako. To je mu itelj kakvo$ meu kr%tenim stvorenjima nema. )ta je to izmeu nas, ne umem da ka/em, niti !i to iko mo$ao shvatiti. "e mo/emo jedno !ez dru$o$, a /ivimo ... Tu zastade za trenutak, omahnuv%i nemono rukom, kao da ne /eli dalje da $ovori, ali se !rzo predomisli i nastavi8 * A /ivimo, ako se to mo/e /ivotom nazvati, kao niko. >im se sastanemo, izmeu nas po inje uvek ista i$ra8 ja lepu re * on psovku# ja milova nje * on udarac. >esto to traje vrlo du$o. 2 za udo, %to dalje, mene nje$ovi udarci sve manje !ole# ini mi se da me svaki od njih podi/e sve vi%e, da letim na njima kao na vatrenim talasima, i mo$la !ih tako leteti sama ne znam dokle, udalj i uvis. Tada se on +:R

prvi zamori i prestane. Tek posle vidim da mi je telo modro i izu!ijano, i tek tada oseam kako me svaki udarac izdvojeno i stvarno !oli. 2 mrzim $a tada kao svoje $rehe %to mrzim. &onekad se opet ve na po etku upla%im da !i me mo$ao tako i u!iti, pa po!e$nem odmah u kuhinju i zaklju am se. &onekad se opet njemu !rzo dosadi, pa prestane i okrene mi prezrivo lea. * Ca%to me !ije6 * pitam $a u takvim trenucima, i uzalud nastojim da mu sa$ledam lice i uhvatim po$led. * Ca%to6 Od$ovora nema. Da hoe !ar da me po$leda, mo/da !ih mu iz o iju pro itala ne%to, ali nee. "ee, prokleta mu du%a, ne$o zakree $lavu i * uti. A nee ni da me napusti, ne$o ostaje tu i, prvom prilikom, opet !ije. Ah, sve to li i na ludnicu, i $ore od to$a; A moram da ka/em da ima retkih, vrlo retkih asova zati%ja. Tada je takav kao da !i mo$ao !iti najpri0jatniji i najdra/i ovek na svetu. 5Cnam da to nee nikad postati, ali sve mi se ini tako;7 "e $ovori ni%ta, samo sedi i $leda, ali tako da ne znam %ta !ih od sree %to je on tu. &okrivam lice nje$ovim !elim lakim ka ketom kao maskom. 2znutra taj ka ket mi0 ri%e na nje$ovu kosu i * verujte; * na %umske ja$ode. "e na neki miris, neku frizersku vodicu, ne$o zaista na %umu i ja$ode za toplo$ mirno$ let0nje$ dana. A ja sam odrasla na selu i znam do!ro taj miris. To je sve %to od nje$a mo$u da imam. &a ipak, u takvim trenucima mislim da /ivim u raju. )amo, to se rede de%ava, i ne traje du$o. 2z$leda ti da si snivao. .alo posle to$a, on je opet onaj stari. Eudovi%te; "i%ta nje$a ne privla i, ni%ta on ne voli i ne ceni. U !ioskop ne ide, karte ne i$ra, sport $a ne zanima, novine ne ita. )ve je to, ka/e, za nje$a * !ale$a. "e vidi% da ima i e$ do e$a je njemu stalo. )premim ne%to za jelo, ne%to lepo i naro ito# ako je $ladan, on pojede !ez reci, ako nije * 107

prevrne tanjir i okrene mi lea. Taj osmejka na licu nema, ljudske reci ne iz$ovara. "i po$ledom nee da od$ovori na moju re . 2z$leda da je zaista i ne uje. .islim da mi ni imena ne zna, !ar nikad $a ne iz$ovara. @ao /ivotinje /ivimo. @ad mu to ka0 /em, on okree $lavu od mene. )akupim svu sna$u i upitam $a otkud to da je tako esto sa mnom, a da ja za nje$a i ne postojim. "ije ak ni lju!omoran na mene. @ako je to mo$uno6 * A on odmah sko i. 'Cave/i(, ka/e, 'jer e% opet !iti !ijena; A meni je dosadilo da te !ijem.( 2 zalupi vratima za so!om. Ali sutra ili prekosutra opet doe. 2 opet je sve isto. )ve isto; <vo, $ospodine, ako mi ne verujete; Vena /ustro ustade, malo se izma e, i zadi/e suknju, lako i prirodno, kao %to ine /ene iz naroda pred potokom koji tre!a da pre$aze. &red o ima mi se ukaza !elo prostranstvo njene te%ke !utine i na njemu, !o no, $rdna modra masnica u o!liku i veli0 ini mornarske cokule. Ustuknuo sam od te%ko$ stida i velike za!une# kao da se preda mnom odjednom otkrilo novo i po0ra/avajue lice prirode u kojoj svi /ivimo i u kojoj sam do to$ trena i ja /iveo. "isam znao kuda da $ledam ni %ta da ka/em. 2z neprilike me iz!avila /ena. 'Oprostite;( pro%aputa ona du!okim pri$u%enim $lasom, spusti suknju isto onako !rzo i lako kao %to je di$la, i sede i nastavi raz$ovor. * <to, to mi je ostavio ju e. &red praznik; 2 otputovao je nekud na dva dana. &o svojoj prilici roditeljima. "isam smela da $a pitam. Doi e pre0kostura opet. To je si$urno. A za%to6 Da uti, ili da psuje i da !ije nemilice. 2 tako to ide iz dana u dan, iz meseca u mesec. Calepila sam se za nje$a, i /iva se vi%e neu moi odlepiti. Cverski /ivimo. Trpim %to niko ne !i trpeo. &seto da sam kraj nje$a, vi%e !i mi pa/nje posvetio i !olje !i sa mnom postupao. Vidim da tako ne mo/e trajati. &a ioak traje, ali ja /ivim na mukama i u stalnom strahu. =ojim. 108

se, !ojim, $ospodine; 9er znam * u!iu $a jedno$ dana, u!iu $a si$urno. O!oriu $a sa pet metaka, krvi mi @ristove, kao /ivotinju. Vena se opet di/e i izvadi iz fioke nono$ stolia malen revolver na !u!anj. &okazivala mi $a je na sastavljenim dlanovima kao na porculanskom tanjiru i, kao da se zaklinje i !aje nad njim, $ovorila dalje. * <vo, spremila sam sve. 2 sad samo strepim i ekam. Cnam, u!iu $a u zlom trenutku. )i$urno. U!iu $a, a volim $a. "eka mi !o$ oprosti; Volim, volim, volim; 2z$u!iu nje$a i upropastiti se!e. Ono, pravo $ovorei, nemam $a ni sad, a propala sam i ovako. Ali %ta mi ostaje i %ta mo$u6 Da strepim i ekam. U tom mi /ivot prolazi. A oseam, oseam jasno, da se sve to ne mo/e do!ro svr%iti. Te ve eri se jo% do!ro svr%ilo. U neko do!a na%ao sam sna$e da prekinem njeno pri anje, koje je !ivalo sve sporije, da se di$nem i oprostim. @rupna /ena me je ispratila do kapije, zahvaljujui na asti, pa/nji i strpljenju. .ali !ar na u$lu !io je ve zatvoren. )tarinska ulica puna senki i te%ke ti%ine. =ilo je kasno. &osle du$o$ hoda sti$ao sam u sredi%te $rada. Tu je !ilo jo% /ivo. )ve vee kafane !ile su otvorene i jarko osvetljene. =io sam umoran i /edan, ali su me upravo ta /ivost i to osvetijenje od!ijali da svratim ne$de i popijem ne%to. Vrata mo$ hotela !ila su ve zaklju ana. .orao sam da zvonim. 2 u inio sam to !oja/ljivo, sa nejasnim oseanjem krivice. Einilo mi se da je vrlo kasno. 2z$ledalo mi je da dolazim iz daleka.

itsi

CU9A

@ad neko celo$ svo$ veka ostane pod nadimkom koji je stekao u detinjstvu, i /ivot provede tako, to ve dovoljno kazuje o njemu samom i o nje$ovom polo/aju meu ljudima. Ova starija /ena, koja /ivi jo% samo u mom prenaseljenom seanju, povijena u pasu, uvek za!raena surom %amijom, zove se Cuja. )amo tako i toliko. Vezana je za mno$o!rojnu $azdinsku porodicu Aleksia. "jihove kue su na pola sata hoda od kasa!e, meu !rdima, iznad !rze planinske reke razvedene u jazove, sa velikom stru0 $arom i valjaricom i mno$im sporednim z$radama. To je itavo malo naselje koje svi nazivaju Aleksia jazovi. Ta /ena %iroka do!roudna lica, sa plitkim spljo%tenim nosiem i svetlim !ez!ojnim o ima koje uvek imaju malo iznenaen ili upla%en izraz * ali samo malo, kao da se %ale * !ila je tu i do!rovoljan ro! i do/ivotni slu$a, i najdra/i lan porodice. )me0/urana, ali rumena, sitna i mr%ava, ali sna/na i /ivahna, Cuja je radila sve poslove, i postojala je samo u vezi sa njima, ali najvi%e se !avila decom. Ona je podi$la dva nara%taja $azdinsko$ pomlatka. @ako se koje rodi, !ilo mu%ko !ilo /ensko, ona $a prihvata, podi/e, UDUQuje, i prati $a, ako joj ranije ne umre, do /enid!e ili udaje. &orodica je velika i zadru/na, u njoj ima snaha i zetova, i nikad Cuji nije pone0stajalo posla, a ona se nije nikad zamorila da na 110

svoje ko% ate i uvek crvene ruke do ekuje novoro0en ad, kao presne hlep ie. Ca Aleksia keri i sinove, a zatim unu ad, pa i praunu ad, kako je koje padalo na zemlju, Cuja je oduvek !ila tu, takva kakva je, razumljiva i neophodna pored roene majke, a ponekad dra/a i !li/a od nje. )vi to znaju i samo tako mo$u da zamisle /ivot. )a Cujom se otkriva svet, sa njom se i$ra i !oluje, pla e i peva. Cuja se jede uz hle!, kao kajmak i med# sa njom se pozdravljaju $odi%nja do!a i praznici, veselo !eru rane tre%nje i rasecaju lu!e0 nice ili do ekuje prvi sne$# sa njom se pi%ki i kaki# $utaju se $orki lekovi, vade se prvi zu!i# njoj se poveravaju sitne %tete i krivice, prve neprilike ili radosti. Odavno se za!oravilo kad je i kako je do%la u Aleksie, i niko se ne pita %ta je ona njima ni %ta oni njoj. Cuja. Uvek pri ruci, nikom na teret, a svima korisna. U tom naselju ona se nalazi svuda $de su Aleksii i njihova neja sa svim svojim potre!ama. To su u stvari tri kue, podi$nute u toku pola veka, povezane i sa!ijene, kao da su se sudarile u tora tesnacu. &re$raivane i doziivane, one su s vremenom premostile i zaro!ile vodu i jazove pod so!om. A Cuja opslu/uje sve tri kue, i to tako da svima iz$leda da je, kao do!ar duh, svako$ trena prisutna u svakoj od njih, i svakom na usluzi. To je za nju jedini /ivot i ceo svet. Ona ume da $ovori samo o plemenu Aleksia, o njihovo deci i onome %to je u vezi sa njima. Ca%la je u $odine, a nikad je niko nije uo da je rekla %to$od o se!i ili zatra/ila ne%to za se!e. =ila je $luva i nema za prazne raz$ovore i /enska pri anja, a im ostane sama, nad nekim poslom, ona stane da %apue, mrmlja i pevu%i ne%to za se!e %to nije ni $ovor ni pevanje# to njeno krezu!o pukanje jo% je najvi%e li ilo na jednoli nu melodiju koju stru/e popac u zidu pored o$nji%ta. Decu je i 111

pla%ilo i privla ilo Cujino udno pevu%enje, i mi smo se esto, savlaujui strah i $u%ei smeh, prikradali da prislu%kujemo kako Cuja pe!a% ili pri a ne%to sama se!i. Takvu je znaju i pamte ne samo svi ukuani ne$o i mi koji smo, kao aci,D dolazili iz $rada da se i$ramo sa svojim dru$ovima, Aleksia unucima, i da !ar koji po$led !acimo na nje$ove lepe unuke, na%e vr%njakinje. Vi%e od pedeset $odina provela je Cuja u osoj0nom tesnacu nad vodom, u utij ivoj i predanoj slu/!i Aleksiima. )ahranila je svoje prve $ospodare, $azda00 .anojla i nje$ovu /enu, i nastavila sa svojom slu/!om. Tu je, posle mno$o $odina, ne$ujui njihove praunuke, i smrt do ekala. Caspala je jedne noi u svom so!i ku, i sutradan se nije pojavila na poslu. 2skrala se iz /ivota i iz porodi no$ kru$a, neprimetno i ne ujno kao %to je i u%la u nje$a. Aleksii nisu sti$li ni da se iznenade i za ude, toliko je te%ko !ilo zamisliti dalji /ivot !ez Cuje. U ovako jakim i !o$atim porodicama, naj!li/i i najdra/i pokojnici ne pominju se, naro ito ne pred ljudima izvan porodi ne zajednice. 2z$leda kao da ih pre/ale napre ac, te%kom i skupom /alo%u, jednom zauvek. "e za!oravljaju ih * to nikako * ne$o ih, kao !alzamovane, sahrane u du!inama svo$a pre0utno sporazumno$, nenaru%ivo$ utanja. Ta ista ast je ukazana i Cuji. Uostalom, posle Cujine smrti, pa ve i za posle0njih $odina njeno$ /ivota, nastupile su promene u sud!ini kue Aleksia. "jihov na$li uspon po eo je da sla!i i njihovo mno/enje da !iva sporije. To malo pleme, koje je postalo imuno, pa !o$ato, po elo je upravo z!o$ to$a da se osipa. .ladii, pa i devojke, odlazili su u svet i malo se ko od njih vraao u ove kue u Aleksia jazovima, a sve je manji !ivao !roj onih koji su ostajali da tu /ive, rade i sti u kao %to su im stari inili. Catim su do%li ratovi, mali i veliki, +GG

i sa njima pokolji, koji su upravo u tim krajevima !ili naj/e%i i najkrvaviji. 2 narod se proredio i raselio. Tako danas ima Aleksia po =osni i 9u$oslaviji, pa i po daljim krajevima sveta, ali u kasa!i nema vi%e niko$ od njih. A od poslednje$ rata nema ni onih njihovih kua ni $raevina nad vodom. )ad je to $omila o$orelih ru%evina meu isprovaljivanim jazovima koji se polako pretvaraju u mo varu. )ve %to su nekad !ili Aleksii, i %to se zvalo njihovo, traje jo% samo u nesi$urnom seanju poneko$ pre0/ivelo$ pojedinca iz kasa!e. A sa njima i Cuja, nji0 hovo eljade. Ona se danas posle podne, neo ekivano i !ez odreeno$ povoda, pojavila u mom dvori%tu, /iva i neizmenjena, onakva kakva je !ila u mom detinj0stvu. @ad sam je u$ledao na kapiji, sa njenim pove0likim zave/ljajem, podsetila me je na nekada%nje starice koje su, kad !i ve krenule kome u posetu, dolazile Y odmah na dan0dva. 2 u kuu je u%la tako prirodno i spokojno kao da e svakako ostati i na ve eri i na konaku. )edeli smo du$o i raz$ovarali o * Aleksiima. Ona je znala sve njihove sud!ine i /ivote do u pojedinosti. Od staro$ .anojla Aleksia, (0!a!e(, izuzetno$ oveka koji se izdvojio iz sive $omile kasa!lija i !io crni, utljivi koren iz ko$a su nikli Aleksii i sve njihovo, pa do praunuka koji su se rasturili po svetu i iz$u!ili !ez $lasa. U tom raz$ovoru poku%ao sam nekoliko puta da navedem Cuju da mi ka/e ne%to o se!i, o svom li nom /ivotu i poreklu, ali !ez uspeha. Ona je mo$la da $ovori samo o Aleksiima i njihovom kru$u u koji je u!rajala sve %to je !ilo u nekoj vezi sa njima, njihove roake i prijatelje, ortake i kmetove, suparnike i du%mane * sav njoj poznati svet. Ve je po elo da se mra i u so!i, a Cuja nije prestajala da pri a. 9a sam !io taj koji se zamorio da postavlja nova pitanja, uvidev%i da zaista ne ume
, * @ua na osami

213

ili nee ni%ta da ka/e o se!i. Tada sam, u sumraku i ti%ini, najpre kao izdaleka i neodreeno, a zatim sve !olje i jasnije po eo da raza!irem ono poznato pukanje i ote$nuto mrmljanje kome smo se nekad, u detinjstvu, podsmevali kao !a!a0Cujinoj sme%noj navici i nedu/noj sla!osti. .rak je padao sve !r/e a ja sam naprezao sluh i hvatao jednoli nu, upornu melodiju koju je Cuja ponavljala kao popac u toplom zidu. )ada mi se inilo da se ono %to mi je nekad iz$ledalo kao mehani ka i$ra stara kih usana, sve vi%e pri!li/ava ljudskom $ovoru, da nije li%eno smisla i da kazuje ne%to za mene novo i nepoznato. 2 slu%ao sam to pritajena daha, za!oravljajui se!e i vreme i mesto na kome sam. &reda mnom je tekla nejasna, ali /iva pri a o tome kako je Cuja dospela meu Aleksie, ostala meu njima i postala ono %to je !ila. To je !ilo davno, kad je )r!ija zaratila s Turcima i kad se uz!unila $ranica koja prolazi tu, iznad kasa!e. Jotovo na samoj $ranici !ila je kua Cujino$ oca. .ajke se ona sla!o sea, kao plave, visoke i mr%ave /ene, ali oca pamti do!ro. >rn, onizak i stamen ovek poskutljiva $lasa i vu jih pokreta. Vena mu je umrla rano, a on je ostao sam, sa dvoje nejake dece. "a%la se neka ostarela roaka, udovica, koja mu je vodila kuu i podizala decu, a nekako pred sam rat umrla je i ona od neke rednje. Ostao je opet sam, sa sinom od petnaest i erkom od etrnaest $odina, koju je od milo%te zvao Cuja. 4at i !una privla ili su $a, iz$leda, neodoljivo. Tada je resio da sina povede sa so!om, a erku da smesti u neku do!ru i si$urnu kuu. .anojlo Aleksi, zvani '!a!o(, !io je tada na po etku svo$a uspona, domain u naj!oljim $odinama, sa !ole%ljivom /enom i troje jo% nejake dece. &rva od njihovih kua nad planinskom rekom !ila 224

ie upravo dovr%ena. U tu kuu doveo je Cujin otac svoju devoj icu, predao je $azda0.anojlu i zakleo $a =o$om i svetim 9ovanom da je uzme u slu/!u i da je hrani i !rani, jer on nema kome da je ostavi. Catim se, !ez opra%tanja, iste noi zaputio strmim putem od spe ene crvene zemlje i iz$u!io u tamnoj %umi koja pokriva vrh planine. Vuju su Aleksia deca, tepajui, prozvala Cuja. =ila je plava i !eloputa, mr%ava, ali vrsta. "jena svetla o%tra kosa, de a ki kratka, kao da nije poznavala e%lja, %trcala je na sve strane. 9edva su je naterali da od!aci dotrajalu seosku suknju i jele e sa se!e i o!u e izno%enu $azdari inu haljinu $radsko$ kroja koju nije !ilo potre!no prepravljati, toliko je devoj e !ilo izraslo, a $azda0.anojlova /ena mr%ava i omalena. &oma$ala je radei u kui, ali utke i mr$odno, iz!e$avajui susrete i raz$ovore, i o!arajui po$led pred svakim. @ad !i za koji trenutak ostala !ez posla i nadzora, odlazila je iznad kue i $u!ila se iza visokih nasla$a jelove $rae. Tu se od planinske reke odvaja ozidan rukavac, stvara moan jaz i, malo dalje, zakree nani/e, ka stru$ari u dolini. "a tom mestu je velika vodena !rana i nad njom kratak natkriven most kojim se prelazi i na onaj strmi i uvek suvi put %to vodi u planinu. Caklonjena od sva ije$ po$leda, previjena preko $rede na o$radi mosta, volela je da $leda %iroki i daskama popoeni jaz ispod se!e i u njemu plitku vodu koja se tu, uzapena, savija i sa %umom spu%ta niz!rdo. Tu je ostajala %to je du/e mo$la. 2 to je !ilo jedino %to su joj zamerali Aleksii. Opominjali su je da ne izlazi, da se ne udaljuje i neA zavla i po !ud/acima, jer su vremena nemirna i /ensku eljadetu je vi%e ne$o ikad mesto u kui. &okoravala se utke i prividno, ali !i prvom prilikom opet nestajala i odlazila da, naslonjena na o$radu drveno$ mosta, posmatra tamnu vodu veliko$ jaza, kako se %iri, tanji, pa presavija kao zate$nuto platno
8*

225

na raz!oju, pre ne$o %to %umno krene nani/e. &ratila je nemirne %are i i$ru svetlosti i senki na tom platnu, i nikad se ne !i zasitila to$a $ledanja. &ri tom je, ne otvarajui usta, pevu%ila ne%to %to nije !ilo ni pesma ni razumljiv ljudski $ovor, i %to se, uostalom, $u!ilo u %umu vode koja pada. @ad se pokazalo da opomene i $rdnje ne poma/u, zapretili su joj da e je i%i!ati ako je uhvate tako daleko od kue. &a ipak je odlazila. 9ednom se tako desilo da je izmakla pred sam sumrak i, presavijena preko o$rade, ostala zanesena %umom vode i !rzim tokom sve novih slika koje promi u sa njom. Osvajala je vla$a i javljale se prve senke. )unce je zalazilo i stvaralo iskrzan pojas narand/aste svetlosti iza $uste mre/e crnih !orova na vrhu planine. Cuja je oseala da tre!a %to pre napustiti sve to i vratiti se %to !r/e kui, i $ovorila je to sama se!i i ponavljala polu$lasno, ali je te%ko !ilo odvojiti se od te $latke mlake $rede koja joj i priti%te i miluje $rudi, i rastati se sa tim trenutkom i tim mestom, /rtvovati svoju jedinu i veliku /elju8 da vidi %ta e !iti dalje, %ta iza ovo$ dolazi. A to je do%lo. 2 to onim strmim putem od spe0 ene crvene zemlje koji se odoz$o od %ume spu%ta pravo ka mostu. Jledala je niz vodu, pa u ne!o i poslednje tra$ove svetlosti na njemu. )asvim levo, u u$lu njeno$ vidno$ polja, odjednom se pojavila mala senka, kao mu%ica koja le!di u letu i koja se vi%e nasluuje ne$o %to se vidi. )enka se primicala i !rzo pretvarala u nejasan lik krupno$ oveka u %irokoj ka!anici koji se spu%ta niz!rdicom. 9edno vreme je nestao s vidika, jer je !io za%ao u prevoj, ali devojka je oseala da se sporim hodom, nevien, primi e sve !li/e, i da e $a taj crvenkasti put, koji !iva sve tamniji, sam po se!i dovesti na most. Tada e morati proi iza njenih lea, a most je tako uzak da e je nepoznati putnik, u prolazu, neiz!e/no okrznuti svojom ka!a0 116

nicom naro ito$ kroja i neodreene !oje. Unapred osea taj dodir i strepi od nje$a. 9o% !i mo$la napustiti most i iz!ei to, ali se ne mi e s mesta. .o$la !i se okrenuti da !ude !ar licem prema onom, kad proe mimo nje. &a ipak ostaje nepomi na u svom polo/aju8 na$nuta preko o$rade i za$ledana u ve potamnelu vodu koja sa %umom puni jaz, i promi e. Tako je o ekivala ono %to je nailazilo odoz$o s !rda, tamno, te%ko i neiz!e/no. "ailazilo je sporo, i neizvesno# kao8 i jeste i nije, i hoe i nee. '9este i hoe;( * Dok je to $ovorila sama se!i, oko nje je odjednom postalo tamnije i hladnije. 2za lea joj je ve stajao putnik s !rda i zaklanjao je svojim telom i svojim velikim o$rta em iz koje$ je iz!ijala planinska studen. )tajao je !ez reci i !ez vidljivih pokreta, ali ona je oseala da joj se + tako primi e !li/e, da je, kao mrak i vla$a, o!avija elu i da je priti%te sve ja e uz o$radu mosta. )avijena i okrenuta ka vodi, nije mo$la da mu vidi lice, ali $a je oseala ve svuda oko se!e i na se!i. 9o% se javljala pomisao da je valjalo ranije !e/ati odavde, da !i !ar sada tre!alo pru/iti otpor, ali sve je !ilo dockan. "je$ov pod!radak joj je ve pritiskivao teme, a nje$ove tvrde i hlade ruke klizile su uz njena ste$na. O!na/ena ko/a joj se je/i od studeni koja dolazi sa vode, od straha, od stida z!o$ $olotinje. &okrila !i se, to svakako /eli, ali ne mo/e. &onestaje joj daha, a pritisak !iva sve ja i, usredsre0uje se na jednom mestu, i pretvara u o%tar !ol. One dve ruke, koje su porasle, savijaju je sve ja e u pasu i u isto vreme lome du/ ele ki me# kr%e je kao %to se hle!ac prelama na etvoro, du/inom i popreko. )ta ini sa njom i %ta hoe od nje6 &ita se sa nemonom mr/njom, i $uta suze, o!ilne i $orke. "eka stra%na sila hoe da je prelomi po sredini, raskine i pocepa u komade. To e u initi si$urna ako nastavi da je ovako povija i priti%te. Ovako, valjda, u!ijaju oveka. 2 ko to mo/e izdr/ati6 @akOD &'

i ime !i se mo$la !raniti6 @ad !i mo$la !ar malo da se odvoji od o$rade, izmakne od nevidljivo$ o0veka nad so!om i da $a od!ije udarcem ili !ar vriskom, ali ne mo/e vi%e ni%ta. Taj !ol i taj teret su u njoj i na njoj. Tome se ne mo/e% ni odupreti ni prila$oditi. Tu je kraj. Oseti kako joj mrkne svest i kako sva tone u toj tami. "o je nastupala kad su za!rinuti ukuani pozvali momke iz stru$are i poslali ih da sa zapaljenim lu evima tra/e Cuju. Dozivali su je, osvetljavali u$love u kojima se hvatao mrak, dok nije prvi koji je stupio na most nai%ao na onesve%enu devojku i muklim $lasom dozvao ostale. 3e/ala je uz o$radu, savijena, splasla i smanje0, na, kao hrpica pocepane i !a ene /enske odee. &okupili su je i u hasuri sneli niz !rdo, do kue. "ekoliko dana nije dolazila k se!i. 2 samrtnu svecu su joj ve palili. 2pak je ostala u /ivotu. Cvali su popa 9ocu da joj ita Veliku molitvu. Ali najvi%e joj je, iz$leda, pomo$la jedna starica iz Do!runa svojim travama. 3e/ala je pet nedelja. A onda se jedno$ dana di$la, o!ukla, i !ez pitanja i o!ja%njenja po ela da posluje po kui, i da radi sve ono %to e tu do kraja svo$ /ivota raditi. 9o% du$o sam slu%ao Cujin nemu%ti $ovor. &ri ala je o $odinama to$a svo$ slu/enja, a to zna i opet samo o Aleksiima i njihovom porodi nom /ivotu, o tom kako su dolazili na svet, rasli, /enili se, i sami raali decu, !olovali i umirali. )eala se sve$a do u sitnice i sve je za nju !ilo jednako veliko i va/no, a htela je da i ja saznam sve o svakom od njih. 9ednoli no pri anje po elo je da me zamara, pa uspavljuje, ali nisam nalazio hra!rosti ni sna$e da $a prekinem. "a mahove sam $u!io nit te du$e pri e o Aleksiima# me%ala su mi se njihova imena sa 118

imenima njihovih roaka i poslovnih prijatelja. O i su mi se same sklapale i napadao me dreme/ sve ja e. "ajposle sam popustio i utonuo u mle ni o!lak mirno$ sna. "e%to je lupnulo i pro!udilo me. Tr$nuo sam se kao krivac i di$ao $lavu sa desne ruke koja je !ila utrnula. U so!i je mrak i ti%ina potpuna. C!unjen, $otovo upla%en, jedva sam napipao prekida , a kad je svetlost planula, video sam da u so!i nema niko$ osim mene. "i Cuje, ni njeno$ zave/ljaja. "avikao sam ja, otkako /ivim u ovoj kui, na $oste koji se neo ekivano pojavljuju, udno pona%aju, a zatim opet kao aveti nestaju, ali ova /ena me i svojim dolaskom i, jo% vi%e, svojim nestankom tako smela, da sam jo% du$o ostao nepomi an nasred so!e, trepui od jake svetlosti. 2 tre!alo mi je dosta vremena da se pri!erem i da naem put povratka u svoje stvarno ve e i ve ernje navike i poslove.

119

D4UJ< &42&OV<T@<

&O&OD"<

"ee !iti manje dosadno ako napi%em da je dosadno i velika smisla ne vidim u ovom, ali oko mene je tako pusto i prazno da je nu/no da na inim !ezutje%nu konstataciju, samo konstataciju8 da sam !io i /ivio i da mi je !ilo neizmjerno dosadno. Otkako znam za se meni je !ilo dosadno. &o danu mi je !ilo dosadno, jer mi nisu dali u postelju, a po noi, jer nisam mo$ao spavati. @ad me nije !olila $lava, !olio me je zu!, a kad me nije ni jedno ni dru$o !olilo, !io sam pitan iz matematike. Jrad u kome sam se rodio i u kome i danas /ivim prijestolnica je dosade. Tu se poznaju svi ljudi u $lavu# zna se koliko ko ima plom!iranih zu!a i ija /ena !oji kosu, zna se koliko je kome $odina i kako kome ide posao i ko je dus0ta!an. * 9o% od dadiljinih pri a, iz djetinjstva nisam uo ni%ta %to !i mi !ilo posve novo. Hladno mi je od samoe. 2z$leda da se je i mojoj dosadi dosadilo u mom dru%tvu i da me napustila i ona, pa sam sam * da mi se ne!o smiluje. Te/ak sam od svoje dvadeset i etiri puste $odine, siv sam, pra%an, kao u ljetno popodne, kad pada umor i pra%ina na o!uu i ii se ne mili, da !i se najrae izulo i le$lo odmah kraj druma i prekrstilo ruke u o ekivanju * ni e$a i $ledalo u ne!o. Veliko. &razno, )takleno. =eznadno. DD T .

123

Jospoe =o/e, iznad svih o!laka, po%alji mi o%tar miris otrovnih !ilina i sumpora i vulkana, rezak $las nonih zvijeri i potresa i $rmljavina, nepodnosiv sjaj munja i sun eva koluta i morske plo e, ocat i /u i ma koju medicinu, ali me ne zasipaj pepelom mojih popodneva, ne$o daj smisao i ljepotu danima mojim, jer $inem pod tvojim ravnodu%nim ne!om i isko ih iz svoje izve%tale ko/e od neuni%tive i posveene $luposti svojih su$raana. @oturoviu, miropomazani e dosade, najpametniji ovje e u na%em $radu. Vi la/ete kao poluslu/!ene novine i dosadan ste kao antialkoholisti ka !ro%ura. Jovorite mno$o i pametno. Te$lite mo$ kera za u%i i ma%ete mi prstima knji$e. Jovorite superiorno. Ca%to ste tako siv6 2 za%to Vam je $las pun !ora6 Ah, @oturoviu, dosadan ste8 kao popodne, kao mensa, kao ajanka, kao $ramofon, kao profesor ste; * &a to %to Vi sada $ovorite dolazi mi kao nekud poznato, fono$rafe, moj# ah da, to sam ja Vama pri ao neki dan; @oliko sam Vas puta samo izjurio i vi se uvijek !rzo povratite; Va%a !lizina izaziva u meni zle instinkte8 uvrede asti, tjelesne ozlede, zlo!ne o%tete tue$ vlasni%tva, nasilja, dru$o$, tree$ i posljednje$ slu aja. @idajte; $ledajte kako se i$raju kom%inska djeca, mazite se sapunicom pa se !rijte ili i$rajte sa svojim savremenicima no$ometa, ali * kidajte; Cijeva mi svaka pora od dosade. .oji dani su kao karikature kod kojih je veliki trup na kratkim no$ama. .oje popodne je du$o, !ez kraja. Ujedinjeno s ve erom ono ini komi ni trup mo$a dana. Ono se ledi i smrkava i iz$leda kao da nikad nee proi. Caludu je po$ledati na asovnik, zaludu je %etati so!om ili itati# dan le/i; * zove se utorak ili srijeda i zadaje !ol u lu!anji i ostavlja umor na licu. +GX

"evjerovatno je koliko se prepati svako popodne kad se ni(ta ne do$odi. 9edan sat. U kavani. Umor od mno$o$ /vakanja daje licima tu/an iz$led. Atmosfera je za$u%ljiva i nezdrava. &o inje varenje, u!rzano kavom i ci$arama. Usta koja dr/e ci$aru iz$ledaju ru/no i odvratno# ljudi !i tre!ali da se sakriju kad pu%e. 2za ru ka seDo /ivotu ne misli ni do!ro ni zlo i najradije se sjedi na somotu. )okovi i vrijenje. Jraani dahu i %tuca im se. Dva. &opodne slazi nad $rad. @ue do!ivaju pospana lica. Castori se spu%taju. "ezadovoljnici se klate po trotoaru. O ajnici sjede, s rukama u d/epovima, na !ulevarskim klupama. "eumoljivo, sijedo popodne se doti e sva ije$ tjemena. Tri sata. @od kue. "eko udara u klavir i ini pakost cijelom susjedstvu. @ao zu!o!olja, kao mrski poznanici stoji dan i u moz$u je popodne kao pro itana knji$a. )a/alno me $ledaju prozori mo$a susjeda s protivne strane, prazni prozori s !ijelim zavjesama i melankoli nim maminim fuksijama. Cnam svoj /ivot kao ru/nu pri u. Eetiri. @ue su se snu/dile nad svojim sjenama, vjetra nema i ki%a nee da ih umije. 2zludelim staklima sijevaju prozori. 2dem niz ulicu i stradam od !analnosti natpisa. 9au e tramvaj. Ca staklom kavanskih prozora ile neurastenici, $lava naslonjena na nemonoj ruci, /eljne o i piju %iroku ulicu, $le0 dajui s mlakom stra%u djevoj ice ispod etrnaest $odina i njine fino modelovane no$e koje %titi zakon. Djeca idu iz %kole. Djevoj ice se dr/e za ruke# dje aci se smiju. Dje iji $lasovi dolaze kao so no voe. &et. Do!a kad je !olesnicima $ore. )at je stao. Umorilo $a popodne, siva pra%ina je zasula nje$ove marljive kota e. )ve su stvari umorne. )to iz$leda kao da e sad pokleknuti na sve etiri no$e pod nevidljivim teretom. Tintarnica sahne. Artije /ute. +GL

@nji$e, vrsto sklopljene, smje%kaju se umorno zlatnim naslovima. "e zna se koja su do!a. )mrklo se je. =oli mA udni as izmeu dana i noi. .isao o du%i danima /ivljenja8 neiz!je/iva predstava po$nute, u!o$e /ene koja sjedi kraj male lampe i %ije kroz suze. 9a sam pustinja u pustinji. Vrijeme je za$onetka. Dan je vje nost. )ve je mra nije. )tvari mijenjaju lica. .u enje uzima novu formu# dosada se o!la i u crno. "ema mi spasa. Tamu pocijepa zvono, kao da zapjeva%e aneli. Ah, zvono, kao smijeh i do!ra vijest, uskrsno zvono nade u !lizinu !ia i toplinu /ive rije i, svjedod/!a o e$zistenciji. @o si, do!ri6 3istono%a6 Tetka iz provincije6 Einovnik vodovoda6 "e. * Oh, Vi ste to @oturoviu, moj dra$i, jedini prijatelju; Odmah, odmah u upaliti svjetlo;

@"<C )A TUV"2. O>i.A

=io je jedan knez 5ali uistinu !io, ne da ja to tek tako pri am7 koji je imao tu/ne o i i malu kne/evinu. "je$ova zemlja !ila je zaista malena, tako malena da !i on, kad !i se zamislio na popodnevnoj %etnji, uvijek pre%ao $ranice svoje zemlje i u%ao u susjedsku. Tolika je eto !ila nje$ova kne/evina, manja ne$o jedna do!ra %etnja. A o i je imao zaista tu/ne. 3epe, tamne, osen ane du$im trepavkama, a !eloo nica s lakim modrim tonom kao u mlade teladi ili jekti avih devojaka iz provincije. Vene su $ovorile da te o i '$ovore(, a mu%karci su utali. 5'Te!i sve $ovori;( rekao je rastreseno i mrzovoljasto jedan nov ar svojoj /eni.7 Ali knez nije mno$o mario za /ene ni za dru$e razonode. On je !rinuo !ri$u o svojoj zemlji i danju i nou mislio kako da je usrei. @ako je kne/evina !ila odve malena za kakva vea preduzea i planove, on je $radio mostie od trske i male mlinove, koji ne mo$u mljeti, ali je !ilo milina po$ledati kako se na potocima okreu !ez!rojni vitlovi raz!ijajui vodu s lopatice na lopaticu. On je podrezivao svaki $rm da ne raste preko mere i da !i zadr/ao neo!i nu formu una ili mno$okutnika, koju mu je on odredio. "asred kne/evine !ilo je jedno sta!lo, ina e kru%ka divljaka, to je !ilo najvee sta!lo u zemlji i s nje$a je knez za!ranio da se jede. &odanici su stro$o o!dr/avali tu za!ranu i to sta!lo je !ilo 127

126

poznato u cijeloj kne/evini pod imenom '"ajslae Voe(. >esto su ak iz najdaljih zemalja dolazili putnici da se poklone knezu tu/nih o iju# on !i ih primao, trepui i u za!uni %ta da im re e, a oni su odlazili o arani du!inom nje$ova po$leda i du!okim zna enjem nje$ove %utnje. 2 do$odi se jednom da je kne/ev po$led pao na jednu /enu kao sjena u kojoj se ona raz!olje. To je !ila plava i mlada /ena jedno$ slikara, koji je /ivio od svojih slavnih slika i lepih verskih napisa, koji su visili po hramovima. )likar je !io ovjek onizak i sna/an, a veseo i pun neke nutarnje vatre u /ivotu i radu. "enavikla na la/ i pretvaranje, ona poe sva !lijeda do slikara i re e mu s onim !olnim mirom koji razoru/ava i kojim $ovore /ene kad istinski lju!e8 * Vidila sam kneza. "e mo$u ti dulje !iti /ena. 9a moram da idem njemu, da mu slu/im svojim tijelom, i svojom du%om, koliko to jedna /ena mo/e. Do%la sam da ti to ka/em. Eini s mene %to hoe%. )tajala je pred njim opu%tenih ruku, sva o!asjana nesreom, kojoj se ne mo/e umai. A niski slikar, ovjek velike du%e, okrenu lice od nje i eka%e tako sve dok nije oti%la. Od kad su zapisane prve pri e ne pamti se da je !ilo dvoje dostojnijih lju!avnika koji su se ljep%e rastali pred zlom, koje mo/e svako$ da zadesi. Ona poe knezu. @ad je stala pred nje$a, premi0rui od nje$ova po$leda, nije vidjela ni%ta do nje$ovih o iju. &onudi mu se s izrazom krivca, i ostade da mu slu/i. &roe dosta vremena. Ali ima dana u $odini kad se /ena ne mo/e zadovoljiti po$ledom. U na%im knji$ama nije zapisan !roj tih dana, jer on nije kod svih /ena jednak. Ali svaka ih ima. Takvi dani doo%e, nakon mno$o ekanja, slika0revoj /eni i kne/evoj 2ju!ovci. "ajednom se sva /ena 128

promijeni. Cai$ra%e joj mi%ii, ra%iri%e se o i i na!re0ko%e usne. Ona priti%te rukom lju!i ast atlas na $rudima. A po$led joj stra%an, stra%an za itav pedalj iznad kne/eve $lave. Jovorila je knezu vi%e vrelim dahom ne$o nejasnim rije ima. On je $ledao u nju svojim po$ledom od roenja, a ona zastade pred du!okom %utnjom to$a po$leda kao pred vodom preko koje se ne mo/e, i tada po prvi put vidje nje$ovu malu lu!anju, uska plea i nikakve no$e. Vena pade pred saznanjem nove i poslednje nesree, lijevi joj o!raz zadrhta i sve joj se tijelo savi u pla . @nez ode, %utljiv i vas u po$ledu. Dani idu, a !ol nee da proe. To je strasnije od pre!ijene /ivotinje i posje ena sta!la. )novi i pomama svih mi%ia, a krv staje as u $lavi, as u srcu. 9edna ruka je kod slikara, a dru$a kod kneza, pa je razapinju da urla od !ola i umire od sramote. A jedno jutro se di/e sa svo$ lo$a /ena, prevarena i o ajna, pomisli jo% jednom na slikara, koji radi kraj prozora u o%trom i finom mirisu !oja i na nje$ove ruke jake i svje/e oprane poslije rada, pomisli na svoju sreu od nekad i na nesreu od sada pa do vijeka * i izie na tr$, $dje je u sjeni '"ajslae Voke( sjedio knez, okru/en svojim podanicima i udivljenim posjetnicima iz daleka. Oni su, uvijek u sjeni nje$ova po$leda, slavili kneza, ureenje nje$ove dr/ave i sve darove koje mu je =o$ dao. )vi se za udi%e da u to do!a i na neprili nu mjestu pristupa /ena knezu. =ila je !lijeda iako je sva $orila. @nez je $ledao u nju o ima koje o aravaju i zaustavljaju, ali ona, /ena nesrena i mu ena najveim !olovima koje priroda poznaje, ne poniknu pred njim, ne$o raskinu /eljnom rukom ar nje$ova po$leda kao pau inu, i prije ne$o je tko mo$ao sprije iti * stra%no je rei; * pijunu mu $lasno i /estoko u o i. * &fu;
1 * @ua na osami

129

Catim se kao olak%ana okrenu. 9edan as zaprepa%tene %utnje, a onda je razneso%e na ma eve. Ali knez je oslijepio. &oslednje %to je vidio !ile su njene usne vla/ne i crvene. =ez o iju on je !io u!rzo svr$nut. 2 nevjerojatno je kolika je !ila mr/nja i odvratnost, %to je %irio oko se!e. Ona je !ila jednaka nje$ovoj nekadanjoj moi. U cijeloj zemlji nije se mo$lo nai ni jedno pseto koje !i $a vodilo, ne$o je kuckao %tapom po svijetu, $ladan i !os. 2 za udo8 ni knji$e, u kojima je najpre zanisan ovaj do$aaj, ne nalaze samilosne rije i za !ijedno$ kneza# poslije jedne pouke mladiima, zavr%uju rije ima8 '0... jer je pljuva ka ovake /ene dovoljna a se otruje cijelu vojsku najvee$ cara, a kamoli ne jedno$ ovjeka0(.

2)@UF<"9< U Q<3292 =4O9 I,

"eo ekivano i %umno otvori%e se vrata na eliji !roj I,, u njih stade uvar 9akov i pozva $a da ide. @renu%e hodnikom u kom su ve $orela svetla. Uspe%e se uz dvoje stepenice. Eetiri puta je stra/ar otvorio i zatvorio razna vrata od /eleznih re%etaka. Onda jo% tri stepenice i peta /elezna vrata, pa se nae u hodniku sudnice. Oseti miris duvana. Castade i udahnu du!oko. "ajpre jedna drvena vrata pa onda dru$a, po0kovana zelenim suknom, i oni uo%e u kancelariju. Ovde je jo% !io dan. U ini mu se da je so!a nepodno%ljivo za$rejana. "iska drvena o$rada, koja mu je sezala tek do kolena, delila $a je od sudijina stola. )udac $a ponudi da sedne ali on, pokoravajui se nekoj davnoj misli, ostade stojei. Ca jednim manjim stolom, po strani, seeo je praktikant i ekao da po ne zapisnik. =io je mlad ovek, ali sa !ujnom !radom i nao arima. Capo e ispitivanje. @roz svih ovih %est meseci, on je svaki dan i svaku no po nekoliko puta ponovio u se!i sve ono %to e kazati kad $a prvi put izvedu pred suiju. 2stina, taj $ovor se tokom meseci menjao i po o!liku i po sadr/aju. "ajpre je to !io du$ i o%tar protest protiv nezakonitosti, nasilja i svireposti. Jospodine sudijo, protivno svakom pravu i zakonu, ja sam toliko i toliko meseci dr/an u prizem0 232

130

noj samotnoj eliji, !ez ikakve istra$e i ispita. "a putu u ovaj zatvor ja sam !ijen od neod$ovornih prolaznika, pa i od samih vojnika koji su me vodili, a da za to nisam dao ni najmanje$ povoda sa svoje strane. U zatvoru sam u svemu $ore tretiran ne$oli najo!i niji ka/njenici ija je krivica utvrena i osuda zakonski osna/ena. U jednoj vla/noj prizemnoj eliji ja sam proveo elu zimu !ez pei, !ez topla odela. S Olovku i hartiju nisu hteli da mi daju. 2ako nisam ni saslu%an ni osuen, morao sam o!ui ro0!ija%ko odelo. 3ekar nije heo da me pre$leda, ni da mi veruje. Uzalud sam tra/io da me predvedu mom istra/nom sudiji. 9a neu, $ospodine sudijo, da vam dulje o!ja%njavam svu nezakonitost ovakvo$ postupka, ne$o se koristim ovom prilikom, kao prvom, da najodlu nije protestujem . .. itd. , Toliko puta je, odre%ito ma%ui rukom i preme0rajui eliju, iz$ovorio polu$lasno taj $ovor, toliko je puta nou odlu io da promeni ovu ili onu re . Ali poslednjih meseci on je sve vi%e skraivao svoj $ovor, dok $a nije kona no * jedne noi kad nije mo$ao da spava od studeni i !ola u nateklim z$lo0 !ovima * sveo na sve$a deset o$or enih reci. )ad, kad je najposle stajao pred sudijom i kad je tre!alo da $ovori, misli mu se raz!i%e, raseja%e nekud po sitnicama. Jledajui u sudiju i pisara, prvi put se seti da nema okovratnika ni kravate. )vaki as je sezao rukom za $o vrat. Oseao se kao ovek koji sanja da je na$ meu svetom. "a sudijina op%ta pitanja davao je podatke o se!i kao o nekom treem licu. &osmatrao je ruke, lice, kosu u sudije, pera i lepo za%iljene pisaljke pred njim, no/ za se enje hartije. )ve to po iva kao ne%to smisleno i lepo u ovom toplom kancelarijskom vaz0duhu, u kome je miris toliko /eljeno$ duvana. "ikad ne !i poverovao da e te sitnice moi toliko da $a z!une i zanesu. Z# 132

Catim mu se po$led ote na prozore, koji su mu se inili nekako razvaljeni i sme%ni, jer su !ez re%etaka. &reko uske ulice videla se siva fasada velike kue s mno$o prozora. "a jednom je visila krletka s kanarincem. Odjednom, isto kao u snovima, izdvoji se iz tame jedna /ena, prie krletci, !aci jedan ravnodu%an po$led na ulicu i prozore sudnice, zatim ne%to re e kanarincu, uze krletku i, dr/ei je u visini lica i jednako tepajui ptici, iz$u!i se opet u so!i. =ila je mr%ava, u tamnocrvenoj kunoj haljini. &renu $a povi%en $las sudijin. * Vi tre!a da se sa!erete, a ne tako... /elite li da od$ovarate na pitanje ili ne6 * Velim. S* Onda, molim .,8 Tu se ne$de u njemu javi seanje, i misao da !i tre!alo da se on srdi i protestuje. Ali nikako nije mo$ao da se smiri. O i su mu se otimale s predmeta na predmet, a u no$ama je po eo da osea nemir. Eini mu se da drvena o$rada, o koju se oslanja ko0 lenima, la$ano ali stalno nekud puzi, i on sam da dolazi sve vi%e u neki sme%an, napre$nut stav koji $a zamara. @roz prozore !ez mre/e i re%etaka ulazilo je mno$o svetlosti, od koje su mu ne samo o i treptale ne$o se i mi%ii na licu stezali i poi$ravali. @roz to treptanje, kao kroz neku tanku i nemirnu zavesu, videli su se sudija i pisar, mirni, jasno ocrtani na za$asitom zidu, okru/eni kancelarijskim predmetima nepomi nih i o%trih kontura. [ To samo on trepti. "je$ove o i kao da se sastaju sa svetlo%Au ne$de u jednoj liniji koja sve dalje odlazi. On ste/e lice i upire no$e, ali se mi%ii samo dehmi no pokoravaju. "e samo o i, on se ceo izdvaja, $u!i $ranice, rasta e u prostoru. ) mukom nastoji da sa!ere i upotre!i ula. 233

.isao, koja jo% mo/e sve da kontroli%e, doziva kao kroz san ne%to sli no. )ta6 )ta6 2 odjednom se seti 9elene, onakve kakvu je pos0lednji put video u onoj velikoj !olnici, u so!i koju je delila sa nekom ru/nom i skromnom /enom. )e0dela je, kraj lepe i !ele postelje, s malo uzdi$nutim no$ama i s rukama na kolenima. )o!a je !ila puna jake danje svetlosti, koja se od!ijala od !elih zidova. 9elenina plava $latko pri e%ljana kosa je i sama sjala i %irila sve !lee talase svetlosti, tako da njeno teme nije vi%e imalo znane linije, ne$o se neodreeno $u!ilo i spajalo sa svetlom dana. 2 njena ruka, kad !i je maknula, nije imala jasno ocrtano$ o!lika, ne$o su joj se konture, prozra ne i svetle, produ0/avale i $u!ile u danjoj svetlosti. A za svakim pokretom je ostajao tanak, svetao i valovit tra$, kao da se kree kroz retku te nost. On nije skidao o iju s nje# sve mu je to !ilo tada kao predznak i nerazumljivo udo. &etnaest dana posle to$a, 9elena je umrla. Da li nam se pred kraj !ri%u ovako $ranice u vidljivom prostoru6 Da li se i ja ovo tooim, ilim, $u!im6 9e li ovo ve predeo $de nas nesrea dovodi, a smrt do ekuje6 * Ca vas !i to !ila olak%avajua okolnost kad !iste o!jasnili8 u emu je ta nesrea koja vas je do vela . ., Hteo je da o!jasni sudiji kako on nije rekao, ili !ar nije imao nameru da ka/e nijednu re , ali uto u povi%en $las. * &ridr/ite $a; Dajte mu vode * vikao je sudija. &osle opet uje sudiju. * "ije vam do!ro6 * Do!ro mi je, ali ,.# * )ta /elite6 * Da me na sun anu stranu.## premestite... 134

Odnekud doneso%e i konjaka, ali on nije mo$ao da pije, za$rcavao se i ka%ljao neprestano. )aslu%anje se moralo prekinuti. @ad $a je stra/ar izveo, hodnici su !ili puni tame i kratkih od!lesaka svetlosti po podu i zidovima. Oni su silazili niz stepenice. 9edna za dru$im, zatvarala su se /elezna vrata dok ne sio%e u du$i prizemni hodnik, u kom koraci odjeknu%e kratko i tupo. Cveknu lanac, muklo lupnu /elezna pre a$a na eliji. @ao i svaki dan kad se vraao sa %etnje, zapahnu $a leden i ustajao vazduh, koji u prvi mah uvek iz$leda kao da se nee moi podneti, a na koji se uvek ipak navikne. )ede, a stra/ar, mimo o!i aja, zastade u vratima, po$leda po eliji i, radi ne e$a, re e koliko je mo$ao !la/e. * Taako; * i zatvori pa/ljivo vrata. )edeo je neko vreme, nepomi an, sav jo% z!unjen, a onda oseti studen, rasklopi postelju i le/e. Ali im se za$rejao, otpo e i$ra ma%te i /ivaca. "ije ni slutiti mo$ao koliko $a je izmo/dilo i osla!ilo ovih %est meseci. @ao da dodir sa stvarnim /ivotom vi%e i ne podnosi. )rce mu strahovito !ije# ini mu se da kao u0A nak prolee od kukova do $rla, jednomerno i o%tro8 dole0$ore. )asvim proizvoljno, nepovezane i neo ekivane izlaze slike od malopre. "aie miris duvana kao val8 dok on hoe da $a udahne, ve je pro%ao. Catim mirno sedi sudija, ruku dr/i na upija u od mramora. 2spod u%iju, tamo $de po inje vrat, rumeni mu se ko/a. Tako ljudi koji do!ro i umereno /ive, po nu da rude kao ja!uke kad dou u izvesne $odine. 2$ra mu du$o pred o ima ta rumen, pa se onda razie, i Vidi kako mr%ava /ena nosi kavez s kanarincem. &a opet iskrsava sudija koji $a pita8 Uv)ta /elite6(, kao da je u%ao u neku prodavnicu. &a vidi z!unjena stra/ara i !ednu misao u njemu, i pisara, i stotinu 13

!esmislenih pojedinosti. A u isto vreme mora da od$ovara nekom na neka sve zamr%enija pitanja. )ko i i ispe se na stoli ispod prozora, prisloni usta uz re%etku i po e da udi%e vazduh, odmereno i !rzo. Ca prvih dana, lane u av$ustu, kad !i $a napala nesanica i inilo mu se da se $u%i, on se esto nou ovako dizao i i%ao da udi%e vazduh, pa !i se posle mirniji vraao u postelju. =i mu i ovaj put lak%e ali im le/e opet otpo e i$ra lica i stvari, !esmislenih pokreta i mu nih pitanja. U iz!ezumljenom drhtanju okretao se s tim vrtlo$om, dok se sam od se!e ne$de ne zaustavi8 on iz$u!i svest i zaspa. &renu $a ne%to. &ro!udi se, ali !ez one \ma$lice i postepeno$ dola/enja se!i, ne$o na$lo, odjednom8 iz sna u javi, iz nesvesti u nesreu. ) dvori%ta se !ese javilo malo neke neverovatne svetlosti, koja kao da iz dna elije svie. On se za$leda u tu svetlost, i tada u !udnoj svesti pro ita $otovu i nepromenljivu misao8 * )vaki /iv ovek i$ra sa sud!inom kocku. 9edni iz$u!e, dru$i do!iju. Ti si iz$u!io. Da li $a je ta misao pro!udila, ili mu tek sad na um pade kad u$leda ono malo svetlosti6 "ije se raala ni razvijala, ne$o odjednom, svr%ena i ela, pade i pritisnu i ispuni svest i zai$ra neizdr/ljivo, kao /eravka u nedrima. Mipi s postelje. &o e da premera eliju, da ska e na prozor. &rostora je hteo, a samo je udarao od prozora do vrata, od zida do zida. &oku%a da opet udi%e vazduh, ali nije mo$ao da di%e pravilno. Jde da !e/i, okovan zidom od %est koraka du/ine i dva %irine, zatvoren sa ovom novom mi%lju, kao sa zmijom u sanduku6 Jr io se, pripijao uza zid, ali je jasno uo kako mu neko, ko mu se tako !lizu uneo da mu ne vidi ni%ta dru$o do !oju o iju, $ovori# * .ilioni su do!ili tu i$ru. Do!io je sudija, i pisar, i ona sirota /ena s kanarincem, i onaj stra/ar 136

tankih !rkova, u izmama, %to je i podal i svirep, %to uzima i zakida hap%enicima sve %to mo/e, i on je do!io, samo si ti iz$u!io. 2z$u!io jednom zauvek, sve i da ima ne$de neki dru$i /ivot, na nekoj dru$oj ravni, sa nekim dru$im, !oljim merama, pa i da dos0pe% tamo, to ne mo/e da promeni nepromenljivu injenicu8 da si ti jednom, na ovoj ravni, iz$u!io. 2 taj kao da je poznavao svaku nje$ovu misao u ovih %est meseci, u!ijao ih je sve redom. * Eetrnaest stepenica vi%e, i petora vrata da lje, tamo $de po inje slo!oda, ulica i $rad, tamo ovo sve mo/e i da ima neko dru$o ime8 /rtva, ideja, mu0 eni%tvo, !or!a, ali ovde, prijatelju, ovde nema dru $o do te proste injenice, !ez ukrasa i !ez opoziva8 ti si iz$u!io. )ta je ko do!io i %ta e jo% !iti to je svejedno, ali ti, ti si prokockao i sad ima% jo% samo nekoliko puta da premeri% ovu eliju, kao majmun koji u kavezu mena/erije $rize svoj rep i $loe re%etke. )avijao se na postelji, pritiskivao lice uz slam0nja u i zatiskivao dlanovima u%i, ali je ipak jasno uo kako mu $ovori. * .a %ta se na %irokom svetu do$odilo, ti vi%e uela nema%, nit i%ta vi%e pod ne!om mo/e iz t!oji# z$lo!ova isterati taj hladan vetar. 2 to mu je sve $ovorio ne vi%e spol ja, ne$o unutra, u samom moz$u, a njemu je dolazila /elja da se !ije po $lavi, da uutka taj $las. On zari nokte u meso oko uha i pritisnu svom sna$om teme o zid. Oseti !ol u lo!anji, a onaj $las kao da se, potisnut, poma e ni/e, do u sam vrat, i slu/ei se nje$ovim roenim $rlom, re e mirno8 * &raaka% se, nadi$rani; )koi opet kao pod udarcem, prie vratima, s namerom da zazvoni, ali kraj samo$ zvonca zastade jos jedan tren. 9o% jednom za/ele svom sna$om da se pro)udi* da ni%ta ne !ude istina, ali onda sam se!e uveri da je ovo ve pos"e )u+enja* i pritisnu du$me. 137

"ajpre u kako pade ta!lica i onda otpo e prodiran, poznat $las zvona. Cadrhta kao pred ne im %to se vi%e ne da opozvati ni popraviti. 5)vaka elija ima takvo elektri no zvonce. A da !i uvar znao iz koje elije zvoni, ima na svakim vratima okru$la crvena ta!lica od lima. Ona je prislonjena uz dovratnik, a im ko zazvoni, ona padne, str%i u hodnik i tako ve izdaleka pokazuje iz koje elije zvoni. Cvono ne prestaje da zvoni dok uvar ne doe i ne podi$ne opet ta!licu.7 T* 4rrrr. Tuklo je zvono u potpunoj ti%ini. Ca/ele da $a zaustavi. Da nikako nije zvonilo; Ali je zvono tre%talo kroz tamu, !udilo sve i pokazivalo na nje$ovu eliju. Da li to pod raste, ili se on primi e podu6 )ve se zanjiha i pomeri. 2 onaj isti $las istim tonom re e8 * &a, mo/e i da se zvoni, ali kad neko u ovo do!a noi zvoni za pomo, zna i da je s njim kraj. @ad je stra/ar u ne ujnoj o!ui do%ao, nae $a onesve%ena ispod samo$ zvona.

&4V2 DA" U 4ADO)"O. J4ADU

5&ismo na%e$ prijatelja iz 2talije7

UU=io sam u pustinji, sam sam0 cit, medu divljim zverima i ak0 repima, napola mrtav od posta +, i pokore * pa ipak mi se inilo pokatkad kao da ujem huk pesama i i$ara veselih rimskih devo jaka.( ,!- .eroni$

'&rijatelji moji, vi se seate; 2 onaj $rad, i na% /ivot u njemu, vi jedini do!ro znate# ne !i imalo nikakva smisla da ma kome dru$om o tome $ovorim. "ikad nisam voleo 9u$# sad $a mrzim. )ama priroda je kaznila ju/ne zemlje i njene stanovnike, osudiv%i ih na ve iti post, da celo$ veka jedu samo salatu i ri!u, i to sve na zejtinu, i dav%i im sivkaste pejza/e od /alosnih cipresa koje nose $orak i sitan plod, ili pretencioznih pomorand/i i ju/nja ko$ cvea, koje ne miri%e i ne veseli. "aravno da svet koji /ivi na tom tankom re/imu mora da je pun predrasuda, i da lako doe do po$re%no$ shva0tanja8 da /ivotu, kakav jest, ima %ta da se doda ili oduzme. 2 zato mno$i od njih provode vek svoj u jalovim poslovima i $orkim !or!ama, a sve sa ne0mo$unim perspektivama u neku ve nost i nepror laznost. A %ta ostaje meni koji, vrativ%i se sa )evera, postadoh stranac i u roenoj zemlji6 Da se seam.
239

138

i da vam pi%em ovo du$o pismo. 5)reni i zadovoljni ljudi ne pi%u nikako, ili veoma kratko.7 )klapam o i i $ledam radosni $rad. &rosut u ravnici, iz$leda !eskrajan, zapljuskuje !re/uljke i nadaleko rasteruje %ume. Tako, s visoka, i ne li i na varo%, ne$o na neki aro!an usev, veselu njivu. To je radosni $rad. &osut sna$om, sav u linijama koje se lome, povijaju, lete. Vesela, topla arhitektura, !ez sme%nih pretenzija na neprolaznost, s neo ekivanim zavr%ecima, puna dosetaka i na$lih prelaza koji iz$ledaju kao lavine $romko$ smeha, koje nikad ne prestaju da se ore. )ve u njemu $ovori, peva, smeje se, ili nasmejano uti. "iti znam ta no kad je i mene o!uzelo to pijanstvo, nit verujem da e me ikad potpuno ostaviti. )ve je to jo% od ono$ prvo$ Cimsko$ dana kada sam sti$ao. Fezdeset kilometara pre samo$ $raa, na nekoj stanici, de aci odeveni u !elo prodaju vrue i masne kola ie, samo %to ih ne poklanjaju. A takav je topal i mirisan dah %to $a ti kola i %ire kroz jutro, da se ve iz nje$a predosea o!ilje i mirna radost $rada. &a onda ulazak. Ulice i duani puni svetiljki, ali nijedna ne miruje. Vid se oveku uzima od !leska. 9ednooki automo!ili stri/u i ropu. "a fijakerima visoki nasmejani ko ija%i, u%iveni, kao lutke, u so0mot i krzno. )itan led, kao iskre, vrca ispod kopita i sipa, %alei se, u lice. * 0-0-0-0-0-! * @ud si zino6 * Dr/D levo. * 3evo, levo, lju!i te !rat; * "alevo0o0o0o ... 2 ovde se ko ija%i prepiru, kao svuda na svetu, ali u smehu. )leva i zdesna, kao na ameri koj izlo/!i, teku strelovito duani i veliki jarki prozori. =lesne dra0$uljarski, pa se zanjiha i suzi, sme%aju se !rilijanti, asovnici, zlato i kristali, pa se pretvaraju u delika0 149 D

te%e8 projure !anane, sirevi u staniolu, su%ena ri!a !i!lijske veli ine, i tanke fla%e# pa sve prelazi u prozor s tkaninama jarkih !oja, s perjem i !le%tavim sitnicama, koje do!ivaju i $u!e svoj smisao na /enskom telu, pa u dru$i sa knji$ama i mapama celo$ sveta. 2 sve to u sekundima. 2skrsava hotel. Osvetljeno, zastrto, toplo stepeni%te. 2str ava poslu$a iskreno u tiva, malko, prijatno, $otovo familijarno nasmejana. )am prtlja$ ulazi. &rostran crveni lift, kao na$ove%taj prijatne so!e, hoe ve da krene, kad $a de ak na$lo zaustavlja. Upada jedna mlada /ena, $rlei svoje krzno na $rudima, kao da nosi mezim e. 3ift mili !ez %uma. &romi u spratovi kao povr%ine mle no$ svetla. .ladost i njena neodoljiva /elja ne tra/e naro ito$ povoda da otpo nu raz$ovor. &ovod je dao de ak sa lifta, puna kih o!raza i prasto$ nosa. 5Da nije to, pomi%ljao sam posle, onaj !o$ lju!avi ko$a su stari toliko slikali kao de aka.7 "a%e so!e su !ile na istom spratu. 4astajui se na hodniku, ja joj rekoh da me je toliko z!unila svojom pojavom, da mi se, kako sam stranac, mo/e desiti da po$re%im !roj so!e. * "e !ih rekla. Jledajui vas, iz$leda mi da ne mo/ete ni u kom slu aju po$re%iti. Uzajamni nepreterani komplimenti krila su svake lju!avne akcije# oni imaju uvek svoj smisao, njima je sadr/ina nepotre!na. Ona i% eznu u vratima svoje so!e, stiskajui oko lica krzno puno smeha. 9edan sat docnije, sedeo sam u toj istoj so!i. )edela je na tamnom divanu, u haljini $olu!i je !oje i, $rickajui okoladu, $ovorila. >erka je po%tansko$ inovnika iz provincije# etiri sata !rzim vozom. Dolazi tako pokatkad u prestonicu roacima. Ovaj put je odlu ila da odsedne u najveem hotelu, da vidi kako je to, i hoe li joj se %to$od 141

desiti. )ta da radi6 <to, ne $ovori !o$zna kako francuski, ali ima talenta za strane jezike. Jine za putovanjem. "aro ito !i volela da mo/e videti ju/nu 2taliju i severnu Afriku. "jen stric, koji u njihovoj varo%ici ima manju !anku, stra%no je voli# pa ako neke akcije, !rodarske ili tako ne%to, sko e, o!eao joj je da e je povesti u &ariz. Dra$i !o/e, daj samo da te akcije, kojima ona ne zna imena, %to pre i %to vi%e sko e. 9er, njoj je stra%no /iveti ovako, ne poznavajui strano$ sveta. * To je !ilo jedno od onih skrovitih !la$a na koja, po svoj prilici, misle sociolozi kad pi%u o skrivenim mo$unostima, do!rima, sna$ama i lepotama, koje ima provincija da dade velikim $radovima. To je !ila ona retka, malko opora, palana ka lepota, koju nam samo redak slu aj donosi, i koju posle du$o pamtimo. To je !ila /ena koja upravo dolazi iz male varo%i i koja je ve prekora ila svoju palana ku konvenciju a jo% nije nau ila novu, veliko$radsku, pa sto$a se daje lak%e i !r/e ne$o palan anka, a vi%e i !olje ne$o /ena iz veliko$ sveta. To je !io as koji je u /ivotu /ena redak, i koji traje veoma kratko. Taj as je proticao preda mnom. 9a sam sedeo na nekoj maloj nez$odnoj stolici od modra somota, a ona na divanu. 2spitivala me sa onim naro itim mirom koji ima svaka savr%ena /enka, pa ma !ila zver u %umi. @ako je u velikim $radovima6 2$ram li6 )viram li6 &evam li6 )vi ljudi s 9u$a pevaju. 9esam li video vladaoce i prin eve6 Jlumice i operske pe0va e6 9esam li $ledao kako se filmovi izrauju6 @akva je razlika izmeu 4ima i &ariza6 A 3ondon6 "o$e je !ila privukla na divan, i sedela je tako sa rukama sklooljenim u krilu, i $ledala me kao zaneseno dete. Htela je da joj pri am samo o sve anim do$aajima, velikim li nostima. >im !ih se u $ovoru dotakao rada, !or!e, oskudice, ili ma kakvo$ nesklada, ona me je prekidala.

* )ta ima da se !ore6 2 u nas u varo%ici ima tako jedan klu!. .oj otac ide tamo sa ostalim inov nicima i tr$ovcima# ka/e da izmenjuju misli. 9adni ljudi; A kad je, jednom0dvaput u $odini, !al u klu !u, ni parket ne mo$u da u$la aju kako tre!a... 2 odjednom !i $u!ila stav deteta koje zaneseno slu%a, i njeno lice !i do!ivalo neki neo ekivan izraz. @osa joj se razi$ra u nemirne !i eve, o i malo stisnu i do!iju odlu an sjaj, ruke ra%ire, profil istakne ja e. * )ve !ih ja to druk ije uredila..8 2 $ledajui je tako izmenjenu, !io sam zaista sklon da poverujem da !i, !ar za jedan as, !ila u stanju da zaustavi i smiri sve svetske !ri$e i sporove i uvede neki svoj red. 2, za vreme koje sam proveo u njenoj so!i * nemo$uno je kazati koliko je trajalo, jer se to vreme asovnikom ne mo/e odrediti * ona je tako, na udesan na in, po nekoliko puta menjala stav i iz$led i pokazivala mi se u neo ekivanim izrazima i o!licima. 9e li to !ila mudra /ena iz pri a sa 2stoka, ili siroto devoj e koje vas sretne u sumrak i drhtavim $lasom pita $de je ta i ta ulica6 "isam mo$ao da raza!erem. To je !ila prva lekcija koju mi je davala radosna prestonica radosne zemlie. Cnam samo da se u neko do!a di$la, kao kraljica koja daje znak da je audijencija zavr%ena. @ad sam je sutradan potra/io u njenoj so!i, !ila je ve otputovala. * Ali evo $de isoisah, do kraja i sitno pisano, elo ovo o$romno pismo, a ne mo$oh da opi%em do samo Drvi dan, i to %turo i !ledo. A $0le je ela $odina koju sam proveo s vama, priiatelji moii, u radosnom $radu6 Ona je u meni. 2 dok prolazim ovim ulicama, uskim, uvek pomalo vla/nim i mra nim, koie su praene ne za /ivot, neffo za to da niz njih ote e neko mutno vreme, ja se priseam svako$ 143

142

dana i svake noi provedene u radosnom $radu, jer od sve$a na svetu radost nas najdu/e podr/ava i naj!olje krepi.( Tako nam je, odmah po svom odlasku, pisao na% prijatelj iz 2talije, a pismo je kru/Uo meu nama, od ruke do ruke.

)TVO4<"9<

ni li ni udes ili ona neka naro ita napast koja ljudima sa =alkana ne da nikad da miruju, ili o!oje zajedno, naterali su Makovia da se okrene oko /ene en$lesko$ kapetana. Tolike /ene u pansionu i na pla/i8 $ojne Holan0eskinje, pod%i%ane i $ovorljive Brancuskinje, 4uskinje sa %tapiem u ruci, sa udovi kim velom i sa pro%lo%u, pa malko zate$nute ali ipak pristupa ne Austrijanke. Ali ne; On lomi no$e oko te rumen0kaste, po%iroke tue /ene koja miri%e na isto ru!lje i detinji sapun i sva svoja oseanja izra/ava u vokalima, i to ih ne tre!a svih pet. Dosta su joj o i a. "a$la%avajui razno i varirajui ta dva vokala, ona izra/ava sve %to mo/e da oseti8 odu%evljenje, ne$odovanje, radost, uenje. Ona ima !ale zu!e i %irok hod <n$leskinja, lice !ez pudera i o i s mirnim sjajem plitke vode pod !ledim ne!om. 9o% prvo$ dana, kad je sti$ao i upoznao se s $ospoom Taundlej i njenim mu/em, kapetanom, Makovi se nenadano setio svo$ oca, pokojno$ $azda .anojla i ono$ %to je kao dete slu%ao o njemu. To seanje $a je mu ilo ali ta pri a mu nije silazila s pameti. "je$ov otac se tek !io o/enio kad je krenuo u Trst po tr$ovini. 2 tu u Trstu, %etajui jedno$ dana

t44

10

@uda na osami

+XL

pored o!ale, u$leda tada uvenu $lumicu "inu &o0katera $de se kupa. )utradan je pro%ao opet8 i ona mu se, videi $a onako pristala u fesu i narodnom odelu, nasmejala. Trei dan je zaorio toliko da je po%ao za njom na trampolin a kad se ona s trampo0 lina !acila u more iz$u!io je i on ravnote/u i pao za njom. Caljuljao se tur od %irokih ak%ira, zalepr%ao tra!olos i kianka na fesu poletela o ajno uvis. Tu u moru su se odmah upoznali. 2 otad pa za tri mese0ca nisu se rastajali. .orao je tast iz )arajeva da doe pa da $a iskupi i dovede. =io je velik skandal o kome su i novine pisale. Cato je valjda i 9akov Makovi ouvek prezirao $lumice, mrzio novine i !ojao se mora. * .i kad iziemo na more, neminovno po ini mo ma kakvu $lupost * ponavljao je sam se!i sva ki dan. &a ipak se povazdan ne odvaja od $ospoe Ta0undlej a kad nou dockan doe kui, on se, po svom davna%njem o!i aju, uostalom o!i aju mno$ih oso!enjaka i propalica, ovako sam $rdi i raz$ovara. * O ika 9akove 5tako su $a nekad nazvale dru$arice na universitetu i tako i on sam se!e voli da zove7, ma$ar e stari, $de ti je razum i dostojan stvo6 "ije ti dosta %to zanemaruje% radnju i kuu ne$o se jo% skita% po inostranstvu, tro%i% o evinu i hvata% se sa /enama. Ama kakvim /enama, 9akove6 @od tolikih /ena ti se vezo uz neku <n$leskinju, koja ne zna ni %ta je lju!av ni %ta je prelju!, i se!i $ovorio. Tada !i ona iskrsavala pred njim u svoj svojoj animalnoj srei i rumenom zadovoljstvu svojih mi%ia, sa sme%kom i sa trideset i dva zdrava i !ela zu!a. Topla stvar, roena !ez srca, da /ivi !ez misli, i$ra tenis, ita /"ustro!ani $agazin* /vae, ra0 una . .. * @akvo je to stvorenje6 * pita se sam, u mraku, i osea da !i mo$ao sa svakim /ivim da se 146

o!jasni, samo ne mo/e s njom. .o/da !i sve ovo pro%lo, da samo jednom vidi iskru u njenom oku, jedan na$ao i uz!uen pokret, da je vidi tu/nu ili zanesenu. Ali ne. Ona stoji pred njim kao o$romna ku$la od slonove kosti, o!la, $latka, hladna, nepo0 mi na a on je kao !u!ica koji uzalud pu/e uz nju i uvek ponovo pada odakle je po%ao. * &a onda po$leda niza se8 * =u!ica; )ram te !ilo, zar ne vidi% koliki si6 [ [ [ 2 tako, $nevan na nju i jo% vi%e sam na se!e, le$ne. )pava, misli da spava a u stvari uspavljuje i zavarava svoju misao. A i ako odista zaspi, kad se ujutro !udi, prvi !lesak svesti o!asjava misao koja se nije ni odmicala8 * @ako da po nem kad nemam za %to da je prihvatim. Hristos je u!io; A zatim se opet ceo dan kree oko nje, iznalazi reci koje !i je pokrenule, i$re koje !i je zanele. Tako i opet doe no kad kapetanica, po%to je pojela svoj !iftek i popila a%u mleka, ode da spava a kapetan s ci$rarom u zu!ima sedi i i$ra !rid/. Tada se i Makovi povla i u so!u, hoda $ore0dole ili se !aca na divan pa onda opet ska e u neodoljivoj potre!i, da se o!jasni s tim stvorenjem ili !ar sa samim so!om. Dolaze mu lude misli, da ide da luna na njena vrata, da je nazove najpo$rdnijim imenima, da iz0!udi pansion, da se po!ije s kapetanom, da po$ine, ali da skine sa se!e tu muku. 2li, da je sutra kad !udu opet $azili pliak, o!ori, ma koliko vri%tala i !ranila se, i da je u zapenu%enoj i zamuenoj vodi salomi pre ne$o %to iko mo$ne da joj prisko i u pomo. Da u ini ma %ta, samo da prolomi ovo oko se!e, da prisili to mutavo stvorenje da ka/e ma %ta, da cikne, pre!ledi. )amo tako skandal neki mo/e da $a spase od ludila. . 2 stojei raskora en nasred so!e, kazuje sam se!i8

10*

Mt

* >ika 9akove, ika 9akove, ovo nee izdo!riti. =ie pune novine tvoje !ruke. Ali kad se zamori od to$ hodanja i praskanja i kad le$ne, njemu se opet uka/e jutro%nje plitko more po kom su njih dvoje $azili. Opet $leda kako po $latkoj povr%ini dolazi prohladan aprilski vetar i %iri tanku mre/icu od jedva vidljivih valova, pri0 mi e se strelovito i kad sti$ne do njenih no$u, prelazi joj kao jeza uz listove. 2 prislanja lice vrsto uz jastuk, u !eznadnoj, neizrecivoj ne/nosti.

&A@AO

@ad nastupi prolee konzul se raz!ole o snova. "a sam prvi dan prolea, u noi, on usni da je osuen na smrt. .ol!a za pomilovanje, ekanje, strah, /alost, tako $a potreso%e i izlomi%e da je dva dana hodao potpuno satrven. 2 tek %to se oporavio od to$ !ezumno$ sna, on usni jedne noi u/as za koji nije nikad ni slutio da mo/e da postoji. Te noi le/e malo ranije. =io je prijatno umoran ali do!re volje i io, pa mu se nije odmah spavalo. U/ivajui u dodiru postelje, on je, kao %to to esto !iva, pomislio jo% jednom8 da li ima %ta %to me za0!rinjuje i pe e, i radi e$a !i tre!alo da sam tu/an6 "ema. U$lavnom nema. Oduvek je imao o!i aj da sam se!i postavlja to pitanje, ali otkako je po eo da stari voleo je da na nje$a daje ne$ativan od$ovor. Da !i jo% poja ao prijatan oseaj od to$ od$ovora, on se kratko i povr%no seti te%koa i nez$oda koje su $a nekad mu ile i koje su sad sve pro%le ili nisu nikad ni !ile oz!iljno te%ke. Camisli jo% ne%to prijatno i daleko o se!i, proma%ta malko, pa zaspa. Tada otpo e crna i$ra. "e zna se kako, $de, ni kada * jer nijedna mera na%ih odnosa ne dopire onamo $de se to de%avalo. "ajpre usni konzul svoj san od pre nekoliko dana. Osuen na smrt. )am kralj dolazi da mu to saop%ti. @ralj je sve an, tu/an, a on, konzul, nasmejan, $otovo veseo, neo!rijan i $ola vrata, u samoj ko%ulji 148 +X1

i pantalonama, kako tre!a da su oni koji idu na strati%te. Jovori sve ano isprsiv%i se. * 9a znam da je moja smrt potre!na otad/!ini i narodu. Vrtvujem se !la$odarna srca. A Vi, Veli anstvo, vladajte sreno i !udite du$a veka. )vi pla u, a on se samo sme%i, ali tu/no, kroz skrivene suze, tako da to i nje$a samo$ dira, i nadima se od veli ine, i sa nemarnim, !la$im pokretom $ovori8 * @rvnice, inite svoju du/nost. "e%to !olno /i$nu $a u najdu!ljoj du!ini tela# onako, otprilike, kao %to je kod pada s visine pome0%an strah od !ola i neminovne smrti sa sla%u da se leti. Einilo mu se da $a je po samom srcu posekao krvnik. To je !ila !olna ali sve ana smrt. Udarac je !io tako jak da $a je nosio nekud kroz prostore. <to, smrt je !ila i pro%la, a on i dalje osea taj isti oseaj !ola i slasti, leti od ono$ zemno$ udarca, ali ne pada ne$o se di/e uvis. To je onaj svet. <to, sti/e. )edi u sivom prostoru. 2 ako ni$de ne pi%e, i nema niko$ da mu ka/e, on zna, to je raj. '4aj(, 'Srajski]0c; * >elo$ se /ivota $ovore te reci, pa ipak ni katihete ne veruju da to postoji. 2 ovek je postien %to se i nehotice za udio kad je video da ono, u %to je ceo /ivot verovao, zaista postoji. On je sedeo usred to$a sivo$ prostora, kome nije mo$ao da vidi jasno ni o!lik ni $ranice. =ilo je ne%to kao neka o$romna dvorana, ali je sve !ilo od jedne neviene materije, i sve u jednoj svetlosivoj, nezemaljski sivoj !oji. &rolazilo je neko nepoznato vre0me. On je po eo kona no da se osvre oko se!e i da se pita za%to on mora ovako da sedi, i dokle e to. Ali u tom sivom prostoru, koji $a je okru/avao, nije ni$de mo$ao da nazre nijedno$ znaka, ni pokreta, koji !i mu od$ovorio. &a ipak $ledajui du$o tako, on po e da nazire, ravno prema se!i, u sivom prostoru, jedna $otovo isto tako siva vrata, jedna od 1 0

onih prostih sivih vrata u so!ama za samce. Vrata su !ila malo od%krinuta i, upravo !olje od samih vrata, on je video onaj uski crni otvor, iza ko$ je !ila tama. Ostao je du$o prikovan po$ledom za ta od%krinuta vrata. )ta je to6 )ta zna e ta vrata6 Ca%to su malko otvorena6 @uda vode6 U njemu se, u du!ini, du$o ljuljalo ne%to te%ko i mra no, dok se kona no ne otr/e i ispliva na povr%inu svesti. Ali to %to mu se javilo u seanju !ilo je tako davna%nje, prosto i neznatno, da nije mo$ao da veruje da je zaista tako. &re mno$o $odina, kao sasvim mlad ovek * nikad nije voleo svoju mladost, ni mladost uop%te, jer je u svakoj mladosti video ne%to po etni ke i nisko, kao neki neznatan ran$ u karijeri * jest, pre mno$o $odina, on je jednom sedeo ovako, a prema njemu su !ila ovakva vrata, i isto ovako malko otvorena, tek koliko da ovek mo/e da proviri ili uje %ta se napolju de%ava. 2 nekom mu nom sporo%u po e u njemu da se razvija sav do$aaj. 9est, u svojoj mladosti 5i opet taj oseaj $nu%anja i nela$odnosti;7 on je stanovao kod jedne !iv%e $lumice i udovice neko$ novinara, ili tako ne%to. Ona je /i0vela sama, !ila je osiroma%ila, seda, sva z!orana, i drhtala je od starosti. 2znajmljivala je jednu so!u sa predso!ljem, strepela uvek da je njen kirajd/ija ne u!ije, i krala mu je i zakidala od o$reva i svetla. 2mala je slu%kinju, jedno zrikavo i u!o$o devoj e, sitno i neu$ledno, od neke ni/e rase, stvorene da slu/i. )vako ve e, ve oko osam sati, devoj ica !i smestila staricu u krevet i, kroz nje$ovo predso!lje, odlazila u kuhinju na spavanje. On je to zapazio, i, jedne ve eri, ostade u to vreme namerno kod kue. Da !i je uo, ostavio je malko otvorena so!na vrata. Tako je vre!ao dok se na uskom otvoru nije ukazao sjaj# to je dolazila mala sa sveom u ruci. On je tada otvorio vrata i zovnuo je pri$u%enim $lasom u so!u. .ala je oklevajui u%la, /mirkala je od !lizo$ svetla, i !ila je o ito malokrvna, pospana i umorna. +LG

Tada ju je on prihvatio za mi%icu, tanku i sla!u mi%icu sirotinjske dece, ispod proste, $ru!e tkanine. &itao ju je8 * @oliko ti je $odina6 i nastojao da se sme%i, ali je samo raste$ao usne. 2 sad uje svoj pri$u%en $las, i svaku svoju re , i raspoznaje jasno iza reci svoju skrivenu misao. Videi kud $a vodi to seanje, on sko i, kao ovek ko$a dave. )tajao je stisnutih pesnica i raz0ro$a enih o iju. )ta je ovo6 @ud su $a doveli6 )ta zna e ova od%krinuta vrta6 On nee da se sea; Ovo je neka podla varka ili neki stra%ni nesporazum. @akav je ovo raj6 Hteo je da !e/i ili da zatvori ona vrata koja su stajala jednako pred njim u sivom prostoru. Ali sve to ovde nije !ilo mo$uno. Tu su neka rajska odstojanja i dimenzije. 2 ni%ta se ne mo/e. Okretao se da ne $leda ta vrata, ali ona su zjapila za njim i !ila $a nekom naro itom promajom u lea, a promaje se !ojao celo$ svo$a veka. @ona no mu se inilo da mu vrata prilaze s lea i da $a ona crna pru$a ti%ti kao studeno, o%tro $vo/e, od $lave do pete. Okretao se na$lo. Vrata su stajala u sivoj daljini, prosta i nepomi na, malko samo od%krinuta, kao i malo as. Otvor je !io uzak i crn, i u njemu je mo$la svaki as da zatrepti nemirna svet0lost svece koju neko pronosi predso!ljem. 9o% jednom se di/e u njemu $nev, kao drhtanje i suze, ispuni $a sve$a i udari mu na usta i na o i. )ta je ovo6 @o je ovo izumio, da nje$a mu i, ovako sama, izdvojena i prikovana u ne!eskim prostorima6 2 za%to upravo ovo6 Ovo sitno i sramotno, sme%no i !edno, iz te $lupave i odvratne mladosti6 Car nije imao dru$ih $reha i poroka u /ivotu6 Car nije posle u /ivotu $re%io sa tu/im /enama, sa rod!inom6 Car nije klevetao, la$ao, o$ovarao, tvrdi io, krao, pa i u!ijao na svoj na in6 Car je malo $reha u du$om /ivotu i lepoj karijeri6 &a od sve$a da mu nau tu !ednu scenu iz davnine, !ez dostojanstva i !ez ikak0

ve lepote; 9er, kona no, i $resi imaju svoj ran$. A ovo, %ta je6 Curio je neko vreme, nepomi an i satrven, u onu crnu pru$u na vratima, i kad vide da se ni%ta ne mi e i ni%ta ne menja, niti ima iz$leda na promenu, on se$nu rukama za $lavu8 Car su jedna stupidno i podmuklo od%krinuta vrata dovoljna da kazne za svu ve nost6 2 odjednom mu !i jasna ova stvar u svom njenom nepromenljivom u/asu. * &a ovo i nije raj. Ovo je .#8 "e dovr%i misao, ne$o pade sa vriskom. Uzvik koji mu je cepao $rudi !io je ovde nevidljivo sitan, i nije mo$ao ni da se krene, a kamoli da !ude zapa/en u tim sivim !eskrajnim daljinama. Einilo mu se da pada kroz neki prostor koji !iva sve studeniji. "astojao je da se zaustavi. ) velikim naporom otvori o i8 i opet mu se ukaza ona crna pru$a od%krinutih vrata. @ona no $a studen pro!udi. 3e/ao je na pou, pored postelje i !uljio, jo% uvek u nesnala/enju, u jednu crnu pru$u na podu izmeu dve razmaknute da% ice parketa. 9edva di/e $lavu s poda. U$leda sivo svitanje kroz razmaknute zavese, i za jeca. "e di/ui se od!auljao je, onako etvorono%ke, u susednu so!u, $de mu je spavala /ena. &ao je po njenoj postelji i mucao iz!ezumljeno8 * <v$enija ... ima pakla .,. &ostoji pakao; U !elu, sva uvezana, sa licem masnim od poma0e i rukama !ledim i mekim od $licerina, ona je sedela nad njim i nastojala da mu di$ne $lavu s jor$ana i milovala $a po neiz!rijanom licu i retkoj kosi, slepljenoj hladnim znojem. * "ema, mili, nema; Ustani, ne !oj se, ni e$a nema; Tako je nesvesno od$ovarala na nje$ove reci isprekidane jecanjem a meutim je i sama krila u/as, + savlaivala se da ne pla e i ne drhti. +LI ,

252

9U3)@2 DA"

To su !ili oni najlep%i sarajevski dani, kad prou prve i najvee vruine, kad po ne da crni seme u ja!uci, kad priroda zaustavi dah8 da vi%e ni%ta ne raste i jo% ni%ta ne vene# kad se leto ujedna i u mirnoj i rasko%noj dozrelosti sve$a. U te mirne i lepe dane )arajevo je plamsalo !unom. U zelenilu i sjaju odi$ravali su se svaki dan !urni i siloviti prizori. 2 toliko su leto i priroda mirni da su i te uz!une, o!asjane tim danima, do!ivale ne%to mirno i !ezazleno i iz$ledale kao i$ra i kao neka sve anost koja je u vezi sa letom i sazrevanjem. 2pak, svak je ispod sve$a to$a i nesvesno nasluivao oskudicu, opasnost i !lizinu smrti. To je izazivalo u masama dva posve opre na oseanja. ) jedne strane, po/rtvovanost, veliku moralnu osetljivost i stro$ost prema se!i i dru$ima, /elju za dostojanstvenim i uzvi%enim uop%te# a s dru$e strane, naj0 neo!i nije prohteve i strasti, i !olesnu te/nju da se %to !olje iskoristi i utro%i to malo dana i do!ara %to jo% ostaje. )ve ljude kao da je ispunila svest o va/nosti i sve anoj veli ini svako$ dana i svako$ asa. )vak je i%ao mrk, oru/an, dostojanstven, i u svakom se javljala /elja da tu sve anu stro$ost prenese i na dru$e. .ed/lis za!ranjuje to enje rakije. Caotije hvataju po ulicama !esposlene mladie, $one ih u Ta!iju da tamo pretovaruju municiju ili da, ko0 1 4

na no i tamo !esposleni sede. Tek, svak hoe da ne%to Duradi za op%tu stvar, da doprinosi, isti i ureuje. D/amije uvek pune ljudi. )vet daje o!ilnu milostinju prosjacima i u okovana ekmed/eta na tur!etima. )vak daje ne /alei i ne mislei na sutra. "iko se ne !rine za ru ak ni za ve eru. 9ede se $de ko sti$ne i, odnekud, ima sve$a. .alo ko spava kod svoje kue ne$o po stra/arskim mestima i lo$orima, a i onaj koji spava ne mo/e da sastavi ni ceo sat da $a ne pro!udi ili pu%ka ili !u!anj ili vika8 9ekdur Alah; 2 u hri%anskim kuama koje iz$ledaju zaspale i kao izumrle ne spava se i ne kuva redovito ne$o se as silazi s decom u podrum, as penje na tavan i osmatra kroz !ad/u. 2 !ez prestanka se moli =o$u. )vak moli. Ca se!e, za svoje, ili za po!edu one stvari koja se njemu ini pravedna i jedina sveta. A u isto vreme se ispoljavaju u masama i pojedincima strasti i prohtevi za koje pre ni sami nisu znali ili su ih pri$u%ivali od stida ili straha pred kaznom. )retaju se posve nepoznati ljudi, lunjaju sokacima oru/ani, neispavani, razdra/eni, kolutaju o ima i %kripe zu!ima, $ledaju na kome !i iskalili !es koji ih $oni i razapinje. Viaju se poznati $raani, ljudi koji su do ju e $ledali samo svoju kuu i svoj posao a sada se zaturili pu%kom i tor!om i opasali pusatom, napustili kue pa idu pred hrpama $olaa i mlade/i koja peva. 0tud ide 1u2tija* & ru3i $u 4utija* A u drugoj #je"a s!je5a 6oni 7!a)u do 8e5a9 2 u najudaljenijim i najsiroma%nijim elovima varo%i svak je osetio da se vlast pokole!ala i da se otela iz ruku onih koji su je do sada dr/ali, iako nije znao u ije je ruke pre%la. U op%tem nemiru i 255

za!uni niko nije ni%ta radio. )vak je o ekivao ne%to. @ona no se svet navikao da svako$ dana mora ne%to da se desi ili !ar da doe neka krupna vest. A kad slu ajno dan proe mirno, svetina !i ekala jo% du$o, do u kasno ve e, i nije htela da se razie kuama. Ovaj poslednji dan jula meseca doneo je ve sa svitanjem svoje iznenaenje8 pu%tanje ro!ija%a. &re dva dana .ed/lis je odlu io da se isprazne sve apsane i da se ro!ija%i koji su sposo!ni za oru/je svrstaju u ete i otpreme na sever. Tu odluku doneo je .ed/lis neo ekivano i !rzo, u nizu dru$ih neo!i nih i prekih odluka. "ije se ta no ni znalo ko je prvi izneo taj predlo$# iz$ledalo je kao da se oni koji su $a izneli ipak stide da $a javno !rane, a s dru$e strane, niko nije smeo da mu se otvoreno odupre, da ne !i iz$ledao mlak i nepouzdan# tako je i prihvaen, !ez raspravljanja, u onom $rozni avom odu%evljenju s kojim se sve prihvaalo. Ve u zoru to$a dana svet po e da se iskuplja na Hat0 mejdanu. .alo posle izlaska sunca stado%e da izvode prve apsenike. Oko same kapije ekali su roaci i pa/ljivo $ledali u one koje izvode, o ekujui svak svo$a. @ad !i se pojavio onaj ko$a ekaju, oni su kr ili put laktovima i otimali $a iz ruku stra/ara. )amo, mno$o je vei !io !roj onih koje niko nije ekao. Ti !i neko vreme !oja/ljivo i s nesnala/enjem kru/ili po$ledom po licima oko se!e pa !i se onda, odvikli od hoda, spu%tali na zemlju, pored samih no$u onih koji ekaju. )vet im je davao duvana i hle!a, odvajajui od ono$a %to je spremio za svoje. =ilo ih je sve vi%e, i da ne !i zakr ivali put onima koji jo% tre!a da izau, oru/ani do!rovoljci su ih razme%tali po Hat0 mejdanu, sve do kameno$ mosta. A kako je most ve !io do!ro o!asjan suncem i kako narod voli da prisloni lea uz topal kamen, oni se u!rzo poreda%e s o!e strane mosta. Tu su sedeli ne $ovorei $otovo ni%ta i ne $ledajui ni dru$ove ni +LR

prolaznike. .eu ra%irenim no$ama, na zemlji, dr/ao je svaki po drveni anak koji je izneo iz zatvora. 9edan Arnautin koji je tu na o%ku imao mlekarsku radnju i%ao je sa %e$rtom i iz jedno$ ka!la sipao svakome redom po mericu mlaenice u anak. To je inio za sevap. U isto vreme silazili su niz !re$ oni koji su !ili zatvoreni u Vutoj Ta!iji. To su !ili te/i krivci, osueni na du/e vreme. .eu njima je !ilo o$romnih 2judeskara i sitnih nekih ove uljaka, nakaznih kao udovi%ta. "e samo da su !ili odeveni u dronjke, zarasli u !radu i !osi, ne$o je veina !ila /i$o0sana i osakaena. =ilo ih je !ez uha, !ez nosa, !ez no$e, oravih i zrikavih. Osla!eli i navikli na okove, oni su se kretali te%ko i nespretno, samo su im zver0ski pa/ljivi po$ledi %i!ali po svemu. "jih nije niko sa ekivao. 2z uumatsko$ zatvora na Hat0mejdanu jo% jednako su izlazil apsenici, samo u ti%ini, jer je $u/va oko vrata prestala. Tada se posve nenadno prolomi /enski vrisak, promukao i stra%an. 9edna >i$anka razdrljenih $rudi i uma%tene kose tr ala je kao iz!ezumljena oko sina ko$a je ekala jo% od jutros i ko$a su joj sada najposle izveli. "a samom pra$u apsanskih vrata stajao je mlad >i$anin, mr%av kao kostur, /uta lica, modrih usana, sa kosom punom pleve, !lesava iz$leda i tako sla! da stra/ari nisu smeli da $a puste iz ruku. Okovi, koje su mu malo as skinuli, na/uljili su $a i te mu se rane dale na zlo, tako da su mu no$e oko lanaka !ile crvene i nate ene kao stupe. Vmirkao je ne shva0tajui o i$ledno %ta se ovo s njim radi, izludeo od $ladovanja, mraka i tu e. >i$anka, koja je posle ono$ prvo$ stra%no$ vriska ostala kao skamenjena, po ela je da nari e ponovo, tr ei iz!ezumljeno od sina koji se klatio meu uvarima ka sakupljenom svetu, kao da tra/i pomo. U tom tr kanju i tim urlicima !ilo je ne e$ i sme0 +L-

%no$ i jezivo$. "aposletku se toliko smirila da je prihvatila sina, ali kako nije mo$ao da ide, sela je odmah pored samih vrata i polo/ila $a preko krila kao neku veliku lutku. &relazei nemirnim rukama preko ule$lih $rudi sinovljevih i rana na nje$ovim no$ama, lelekala je iz $lasa. * )aj!ul, edo, kakav si mi to6 2 kako je mladi mrsio neke reci !ez veze i smisla, ona je udarala u jo% strasniji jauk. * )aj!ul, du%o, %ta mi to $ovori%6 )vet koji se jedno vreme kupio oko >i$anke i slu%ao njeno naricanje za!avio se sada oko novih apsenika koji su izlazili i nije vi%e o!raao pa/nju na nju. 2 ona sama se zamorila i sti%ala. Dr/ei jednako sina na krilu, prestala je da kuka i tra/i pomo od onih oko se!e, ne$o je za!a ene $lave i sklopljenih o iju %aputala neka nerazumljiva ci$anska !ajanja i kletve pravo put ne!a. &ored mosta, $de po inju duani, stajala su dvojica duand/ija u senci svojih duana i raz$ovarala. 9edan od njih, stariji, izra/avao je licem nezadovoljstvo sa ovim %to se de%ava# ko/a mu se oko usta stezala i rastezala u !ez!rojne !ore. "ije mu se svialo ovo pu%tanje apsenika. Onaj dru$i !akalin je shva0tao stvar mirnije. * &a, niko ih i ne pu%ta. @ad dou ovaka vremena, sama se vrata na hapsu otvore. * Ama lako je otvoriti, ne$o kad se jednom otvore, te%ko ih je zatvoriti. Vidi% li ti ovo %to vrvi6 * Tha, !una ko !una; Dok su oni tako raz$ovarali, prima e im se polako jedan od otpu%tenih ro!ija%a. 9o% je te%ko vukao no$e, ali su mu o i ve i$rale slo!odno i lopovski. @retao je $lavom levo i desno, kao da nju%i. &rie im posve !lizu i pro$ovori muklo, sa ne im potmulim i preteim u $lasu. 8* Daj mi koju %ljivu, a$a; +L,

)tariji !akalin z!ora jo% vi%e lice u $rimasu punu $or ine i otpora. Onaj mlai zakrenu $lavu u stranu. 4o!ija% prie sepetu, uze sam pre$r%t ranih %ljiva, strpa ih u nedra i odlunja dalje te%kim, ne ujnim korakom. O!a !akalina ostado%e u utanju. .lai je !io !led i z!unjen, a stariji, zelen od jeda, tr/e se na$lo i po e da zatvara duan. * .o/e% slo!odno da zatvori%, $ovorio je mlaem tr$ovcu. Danas ti je uzeo %ljivu a =o/e daj da do $odinu ili do mjesec ne uzme i %ljivik u kome je rasla. )amo tre!a da po ne; 2 dok je u/ur!ano dizao epenak, ruke su mu drhtale od o$or enja, jer se elo nje$ovo !ie !unilo protiv nereda i uzimanja !ez mere i ra una. &re ne$o %to je odmakao dan i osvojila vruina svi su apsenici !ili pu%teni. Varo% ih je !rzo $utala i primala u se# i oni sami nastojali su da se %to pre i %to potpunije iz$u!e meu svetom. 9edni su jo% to poslepodne primili oru/je u avliji =e$ove d/amije i, $rlatiji i revnosniji od ostalih do!rovoljaca, ve krstarili po varo%i. Ali !ilo ih je dosta koji su se odmah posakrivali po udaljenim mahalama ili oti%li pravo u sela po okolini, jer su se !ojali da se vlast ne predomisli i ne vrati ih ponovo u zatvor iz koje$ su udom iza%li. Tako je to$ julsko$ dana !una !ila poja ana otpu%tenim ro!ija%ima i primakla se za do!ar korak svome vrhuncu

tm

ZANOS I STRADANJE TOME GALUSA

&red ve e jedno$ od poslednjih dana meseca 9ula +1+X. uplovio je :e"go"and u tr%ansko pristani%te. =rod koji je dolazio iz >rveno$ mora nosio je ne samo ljude i ro!u ne$o i dah i raspolo/enje tropskih krajeva. 3uka u koju je !rod to ve e sti$ao od$ovarala je vrelinom, %arenilom i naro itom /ivo0%u potpuno raspolo/enju koje je !rod doneo. =ilo je vreme dozrelih vruina kad se dan i no $otovo i ne razlikuju, samo %to mesec smeni sunce, a u svako do!a dana i noi podjednako se radi i seta, jede i peva. Vreme kad se o /ivotu mo/e pomisliti sve, osim da prolazi. Vreme kad prvo $ro/e na$rne u $rad i kad ko%tica u vou po inje da crni. &ovrh sve$a to$a, to je !io dan uo i o!jave rata )r!iji. .o!ilizacija je !ila ve otpo ela. Varo% se prelila kao a%a. U!rzao se i promenio tok /ivota, a u svima moz$ovima i$rala je po jedna dotle nepoznata iskra. Cato su to ve e molovi !ili puniji sveta ne$o o!i no, i svetla pred kafanama e%a i /ivlja. )amo su vino$radi po o!roncima palili jednoli no i mirno svoje idili ne vatre. &ored muzika pred kafanama i svirke koja je ispunjavala radni ka pred$raa javljale su se svaki as odnekud vojne muzike, sa svojim te%kim i sve anim tonovima koji na$one sumanutu jezu uz ki mu i !ezrazlo/ne suze na o i. )ve to nije !ilo nimalo neo!i no Jalusu koji je doputovao na :e"go"andu iz Adena, i koji nije ni 160

slutio %ta se u svetu de%ava. 2ma vi%e od dva meseca da nije uzeo novine u ruke. )ad, pri povratku, on je na !rodu viao en$leske novine sa krupnim naslovima o sarajevskom atentatu, uo je i raz$ovore saputnika o tome. &ri rei )arajevo, kad je prvi put pala, ne%to $a je hladno i neprijatno poznato preseklo po pasu. Ali sve to nije du$o trajalo. Danas, nama koji znamo sve %to se posle to$a de%avalo i de%ava, iz$leda $otovo neverovatno da je0 dan ovek tako olako i kao u snu prolazi pored do$aaja koji e za ceo svet i za nje$a li no !iti od presudne va/nosti. .i danas, rastrzavani i napaeni svak na svoj na in, ne mo/emo vi%e ni da zamislimo mir, vedrinu i !ez!ri/nu slo!odu s kojom je ovek jo% u letu $odine +1+X. mo$ao da putuje i da * /ivi. Jalusu se to utoliko lak%e desilo %to je !io u punom jeku svo$ 'tropsko$ ludila(, kako je doc0nije u ratnim $odinama zvao svoj zanos iz to$a leta. Cato nje$a sav ovaj huk i %arenilo u Trstu nisu ni najmanje iznenadili. To, %tavi%e, nije !ila dovoljno visoka temperatura za nje$a. 9er on je jo% jednako nosio u krvi i na ko/i o$anj kojim se ispunio za onih petnaest dana provedenih u Adenu. @ao krunu i /ezlo koje se ne ispu%ta, on je nosio svoje oseanje 'veli ine sveta(, i !io %lep i $luv za sve ostalo. Tre!a samo da makne jezikom i o!li/e nepce i usne, pa da $a sve$a proe to nje$ovo oseanje koje $a je o!uzelo jo% pre ne$o %to je u$ledao Afriku, i nije $a vi%e napu%talo ni asa, ni u snu, za sve vreme. Tih petnaest dana u Adenu; Ve kod dolaska D Aen, silazei s !roda, jedno$ ne isto$ francusko$ pak0!ota, on oseti u se!i dotle nepoznat, sna/an i aktivan mir, i !rzinu i vrstou u odlukama. * Ovde u ostati petnaest dana; Odseca vreme i rasporeuje $a si$urno i !ez kole!anja. )ve %to vidi, uz!uuje $a du!oko i prijatno. )ve %to pomisli, izaziva odmah dru$e, radosne misli, nove ili znane.

++ * @ua na osami

Il

&ovazdan $o, le/i ili hoda iz so!e u so!u. @raj od ar%ava je topal kao krzno. )eta, peva, ita pri lampi, jer su svi prozori vrsto zatvoreni. @ad pre!aci no$u preko no$e, o!raduje se tome kao ne em novom i zna ajnom. @ristina, so!arica, i slu$a, jedno Arap e od desetak $odina ali sitno i nedoraslo kao ona mala $ospodska %tenad sa pametnim j /ivim o ima, ulaze i izlaze s vremena na vreme. )vaki put $lasno pozdravljaju, i on im svaki put $lasno odzdravlja, kao u kakvoj ceremoniji. 9edno poslepodne, le/ei tako posle jela, potr!u%ke na hladnoj asuri, proe $a sve$a oseanje neko$ zanosa, prostruja kroz nje$a svuda, i kona no se skupi i na$omila u $rudima, toliko da mu dah odu/e. U tom trenutku oseti !o$atstvo i %irinu sveta. 2 to odjedno$ elo !o$atstvo i svu %irinu sveta 2 kao od udarca, osta iz$u!ljen. 9edva hvatajui dah, doe se!i. =io je z$r io ruke, lice pripio uz asuru, iz usta mu je tekla o!ilna i !istra pljuva ka. )li no oseanje imao je samo jednom. To je !ilo u posve dru$im prilikama i na dru$om kraju sveta. =io je novem!ar mesec. On je i%ao na neku za!avu. "o vedra i studena, zvezde !istre i daleke, zemlja smrzla. @oraci su odjekivali. "ajednom u visoko iznad se!e kliktanje divljih $usaka koje se sele na ju$. &odi/e $lavu put vedro$ nono$ ne!a. Tada mu isti ovaj rasko% ispuni $rudi, sve do $rla. Oseti !o$atstvo i %irinu sveta. &etnaest dana u Adenu prolaze pola$ano, mile kao neko !eskrajno platno i %ume kao slap. Onakav smrtonosno moan zanos kao ono poslepodne, na asuri, nije se vi%e ponovio, ali je ostavio u njemu jednu vatricu od koje mu se neprestano zanosila $lava i ko/a na njemu pretvarala u krut, vreo i dra$ pancir. To svoje Oseanje moi i dostojanstva !ez $ranica, on je nje$ovao i razvijao u se!i, tim lak%e %to u svojoj okolini ni$de nije nailazio na otpor koji !i $a ohladio i razuverio. 262

Uve e se redovno o!la io i izlazio u %etnju, naj0pre po uroeni kom delu varo%i, pa onda pred hotel '<splanad(. 2z zidova jo% !ije vrelina. Te/ak zadah mora, pra%ine, loja, natrula voa. On seta, razmahuje !i em oko se!e i mesa se meu svet. 4az$oni decu koja uzalud rasipaju vodu iz vodovoda. Jrdi ne0 ko$ ko ija%a kome su se za$lavila kola u neku kapiju, i daje kratke i jasne nared!e $de da se upre. )to dalje ide, sve mu se vi%e ini da je on postavljen nad ovom varo%i, da je na njemu !ri$a i od$ovornost za sve. A ovi poluna$i i u/ur!ani ljudi svi su nje$ovi podanici. Tada !i se jo% ja e isprsio i %iroko kora ao. * )to ovaj narod ne ide da spava6 Tako !i i%ao sve do mra nih opkopa $de su po injala prva adenska utvrenja i odakle se videlo kako se na !astionima !elasaju %lemovi i palucaju !ajoneti nonih stra/ara. Tada !i se vraao u varo%. &red hotelom, na terasi na kojoj su u etiri o%ka tinjale raspaljene velike kadionice s nekom materijom koja rasku/uje, do ekivao $a je sa du!okim poklonima >rnac u !elom odelu sa zlatnim du$metima i $ajtanima. Jalus !i sedao u veliku pletenu stolicu uz koju je !ila pri vr%ena lepeza na ekrk. 2za nje$ovih lea lepezu je la$ano okretao nevidljiv de ak. &io !i svoje hladno pie dr/ei visoko $lavu. "iko$ nije $ledao ni video. A kako su mu u%i !ile ispunjene %umom lepeze i strujanjem sopstvene krvi, inilo mu se da ostali retki $osti po!o/no ute ili o!azrivo %apuu. Tada !i se potpuno prepu%tao svome oseanju veli ine, i mislima i a%tanjima o savr%enoj /eni. @ad se navr%i petnaest dana, kako se sve de%avalo lako i kao samo od se!e, po e @ristina da mu vadi i pakuje stvari. On !i sedao u fotelju i pu%ei $ledao kako se sve sla/e u kofere. @ad je sve !ilo $otovo, on se jo% jednom pro%eta, na$ kao o!i no, kroz sve so!e, pre!rajajui zatvorene ko0 uY 163

fere i doti ui sve jedan po jedan !i em. "a doksa0tu, u senci, nae @ristinu $de jeca, a kraj nje .a$0!ul, njeno Arap e, i ono pla e i njenim skutom oti0re o i. Jotovo se $anu. "asmije%i se. * &odanici pla u. &osle, na :e"go"andu* dok !i stajao visoko na palu!i, $de je provodio najvei deo vremena, inilo mu se opet da on nosi !ri$u o !rodu i nje$ovom putu. Jledao !i za!rinuto napred i, klimajui $lavom, odo!ravao pravac i !rzinu. 2 sada, dok se pred njim pru/ao Trst, u velu dima i pra%ine, pro/ete sjajem sunca koje je za%lo, sa svetlima koja se pale kao neo ekivane $irlande, sa muzikama koje se ukr%tavaju, i% ezavaju, pa opet javljaju, kao po planu neke i$re, njemu doe sve to prosto i razumljivo, kao posve prirodan nastavak sve$a %to mu se dosada de%avalo. 2 $ledajui s palu!e kako se pale svetla u nizovima, ele ulice odjednom, on se jo% samo pitao8 kakva mu radosna iznenaenja sprema ova varo%. &rvi dodir sa $radom prisilio $a je da se malko sa!ere i otrezni. )tro$ pre$led, policijski i lekarski. >arina. Hladni i !ezo!zirni 9evreji u menja nici. &osle ve ere, idui u hotel, zapahnu $a amotinja i za!rinuta ti%ina neo!i no rano opustelih ulica. &o trotoarima su se !eleli, z$u/vani i razasuti, ve ernji listovi i krupnim slovima javljali neodreene i pro0tivre ne vesti. Jalus ih nije ni po$ledao. Hotelska so!a mu se inila uska i !edna. "ou je ustajao i i%ao na prozor da di%e. 2pak $a okrepi vrst san pred zoru. )utra ujutro, izi%av%i iz hotela, ponovo je ose0tio da $a $rad $u%i, i kako je tre!alo da tek nave e krene iz Trsta, odlu i da se popne na Opinu. =ilo je vrlo rano, ali ulice su ve odjekivale od nekih u/ur!anih prolaznika i od de aka koji su prodavali novine. '.irno re%enje ili odlu an korak6(, 'Ultimatum )r!iji;(, 'Delimi na mo!ilizacija6(, '0.inistar0 164

0predsednik demantuje sve alarmantne vesti(. 2 opet $a taknu ne%to hladno i !ri/no iz tih protivre nih vesti. Ali samo za trenutak. &red so!om je $ledao vino$rade na o!asjanoj strmini. 2 im sede u tramvaj, koji je pod velikim usponom vozio na Opinu, za!oravi sve. @ako se voz penjao uz strminu, tako u njemu po e da o/ivljuje staro oseanje iz Adena, oseanje rasko%a i o!ilja. &od njim se postepeno %irio $rad u rumenom sjaju i jutarnjoj sve/ini. .ore i%arano, naizmenice, viju$avim strujama i velikim $latkim povr%inama ti%ina. =rodovi kao zaleeni. A iznad sve$a * izma$lica koja predskazuje /e$u. ) rukama u d/epovima, odupirui se no$ama o sedalo prema se!i, Jalusu se inilo da raste sa uspinjanjem voza. &red restoranom na Opini, kao jedini $ost, jeo je slatko sve %to su mu iznosili i zalevao !elim vinom. &osle doru ka di/e se i izie na najvi%u $lavicu sa kamenom kulom na kojoj je lepr%ala zastava. &ope se /eleznim stepenicama na vrh kule. Terasa od kamena !ila je !ela i isprana. 9utarnji ve0tar udljivo je pomicao na vrhu visoke motke etiri limena slova O^)", koja ozna avaju etiri strane sveta i pokazuju smer vetra. Carao lim je %kripao i cvileo o%tru i isprekidanu melodiju. U visini je zastava vijorila, zate$nuta kao jedro# njeno platno je pucketalo8 pprppprpp. U daljini se vidik vedrio, na moru su !le%tale prostrane ti%ine uokvirene na!oranim strujama. Jalus se odupirao rukama o kamenu o$radu, kao %to ine $ovornici sa !alkona. Ovo pristani%te samo je deo jedne uvale koja je deo vee$ zatona, koji je u 9adranskom moru, koje _e i samo tek jedan zaliv )redozemno$ mora, koje je opet samo mali deo... Tu mu se misao z!uni i po e da kru/i kao onaj limeni 2stok*Capad*)e0Aer*9u$ iznad nje$ove $lave. Da, evo, tu su !eskrajni prostori, mase i daljine# sve izmeu se!e povezano, sve u kretanju i stal0

+RL

noj promeni. 2 sve se to odjednom ukazuje Jalusu prepleteno, izukr%tano i uklopljeno jedno u dru$o, i sve mu dolazi nekako nez!rinuto i prepu%teno samo se!i. @ao da je ceo svet postavljen na nekoj strmini, uvek u opasnosti da se surva u haos. O tome svemu valja misliti i !rinuti. To le/i na dnu svih nje$ovih oseanja, kao pretnja i strah, i mra an talo$ zanosa koji $a ne napu%ta. &red podne krenu u varo%. Voz se spu%tao klizei na$lo i !ez %uma, i $olicao mu utro!u i prekidao dah. Varo% je vrila. Jalus peva, raspevao se jo% otkako je krenuo s !re$a, ne %to !i hteo da peva, ne$o %to ne mo/e da zadr/i u se!i more $lasova koje se talasa i di/e neprestano, i mora da ote e. &eva !ez reci, %to $od mo/e ti%e, samo za se!e, '0za svoju du%u(. Jalus silazi s voza kao u snu. Ulazi u varo%. &rolazei kroz $lavne ulice, jednako pevajui, on posmatra u velikim staklima i o$ledalima duan0skih prozora jedno$ mladia u iz!ledelom odelu, sa ulu!ljenim %e%irom, sa $lavom sme%no priklonjenom ka desnom ramenu, sa radosnim, suznim o ima u crvenom licu, koje je z$r eno u zanosnu ali !olnu $rimasu. &o$leda se, za uen, nekoliko puta u tim prozorima, ali po%to ta varka 'jevtinih ivutskih o$ledala( nije imala ni e$ zajedni ko$ sa njim i sa nje$ovim velikim, dostojanstvenim zanosom, on je prezre i odmah za!oravi, kao i novine i ljude i sve ostalo oko se!e, i kora a%e dalje pevajui. @ad !i $a tramvaji ili automo!ili za$lu%ili, on !i podizao $las u /elji da ih nadvi e i da sam se!e !olje uje. Tako sti/e u pristani%te, na veliki molo koji je !io pun sveta. 2 opet de aci vi u neke vesti i prodaju vanredna izdanja novina. Jalus samo podi/e $las i nastavi svoju piskutljivu melodiju. 9edva se pro!ija kroz $u/vu koja se splela ispred ukotvljenih !rodova. &rolazei izmeu sveta i prazni no$ Ca$o0 ra, po !elim plo ama, na podnevnom suncu, njemu 166

doe da vikne ili zapeva u sav $las. Ali se svladavao. "a nekoliko koraka od :e"go"anda stade i zauta posve, jer se nije mo$lo dalje i jer su $a naj!li/i za ueno posmatrali i pokazivali jedan dru$om. .o/da !i se na tom i svr%ilo i ne !i se desilo ni%ta naro ito. Ali dok je on tako, $u%ei uz!uenje u se!i, $ledao svet i more i lae i sjaj razliven po svemu, odjednom pu e s !re$a top, a za njim huknu mukla sirena izdaleka, zazvoni jedno zvono, pa dru$o, pa tree sa !re$a )veto$ Musta, dostojanstveno i te%ko. @ao da se sve na neki znak javljalo. 2 u sav taj huk i tutanj, i opet kao na neki znak, ciknu sirena i na lai kraj nje$a, o%tro i radosno, za$lu%i i posu sve sitnom rosom. 2 to povrh sve$a; Jalus za0drhta i za!ruja, od ta!ana do temena se ispuni zvukom. =ilo je nemo$uno uzdr/avati se vi%e. &odi/e %e%ir i, jedva odi%ui, viknu nekoliko puta u sav taj %um8 * Ura; Urraaa; Osana, narode i svijete; Htede da vikne jo% %to$od na jo% kom jeziku, da !i $a ovaj svet !olje razumeo, ali po$ledav%i oko se!e * zastade. Video je, kao dosta puta u /ivotu, ra%irene o i i tua lica i na svima onaj sa/alno 2ju0!opitljiv izraz kome ne !i znao imena, ali koji je poznavao odavno, kao %to se poznaje naro it ukus ili miris. 9o% jednom se u njemu ma e ne%to kao stid i razum, kao poslednji napor da se zadr/i na toj strmini niz koju se otisnuo, da se ne izdvaja iz sveta koji $a okru/uje. Ali je !ilo dockan. Unutarnji plamen $a o!uze celo$a. )ve oko nje$a po e da se kole!a i mesa. )unce mu le/e na samo lice. &relomi%e se katarke, nakrivi%e kue, izme%a%e se !oje sa zastava, krovova i /enskih %e%ira8 o!livale su $a krupne suze. Jr mu ste/e lice i $rlo. 3iudi mu na ini%e mesta da proe 5kao da se u njemu samom protr/e ta !olna, studena !razda7# svi se sklanjahu. On proe postien. "it je %ta video, nit mo$ao vi%e da pusti

GR-

$lasa. )amo jo% nekoliko puta u za!uni i kratko mahnu %e%irom. 9edva po$odi da $a opet metne na $lavu. 2 iz$u!i se. &ola sata docnije !io je uhap%en. To je !io prvi dan rata sa )r!ijom. "areenje za hap%enje sumnjivih lica !ilo je ve dostavljeno tele$rafski policiji svih veih $radova u .onarhiji. .eu prvima koji su u Trstu uhap%eni !io je i taj sumnjivi =osanac %to je doputovao iz inostranstva, ije je udnovato pona%anje jo% pri dolasku !roda palo policiji u o i, i koji je, kona no, danas u podne, na molu, po eo meu masom sveta da vi e neke nerazumljive, po svoj prilici revolucionarne poklike. "je$ove stvari preneso%e iz hotela u policiju. Tu su $a sutradan ispitivali samo kratko i formalno. )ne!ivajui se od uda * jer to %to je oseao nije jo% !io strah ne$o uenje * on je uzalud uveravao da je !io u Adenu z!o$ nasledstva koje mu je ostavio stric, !iv%i oficir, tr$ovac u Adenu, da ne zna ni%ta o ratu ni o politici. 4e eno mu je samo da e docnije imati dovoljno prilike da o!jasni svoje dr/anje. Oko %est sati pred ve e odveo $a je jedan /andarm iz policije u $lavnu hapsanu u illici @o0roneo. =ilo je rumeno predve e, puno pra%ine i zvukova kao i ju e kad je :e"go"and sti$ao u pristani%te, samo su ulice !ile jo% /ivlje i sve kue iskiene zastavama. @ao da se eka samo da se smrkne, pa da otpo ne neki sjajan vatromet i sve anosti po ulicama i !a%tama. U potpunom nerazumevanju, Jalus je kora ao sitno i !rzo, u desnoj ruci je nosio ko/nu tor!u a za levu $a je pridr/avao /andarm, visok i ri ovek. @ako je to !io jedan od prvih uhap%eni0ka koji se javno sprovodi, i kako su ulice i terase pred kafanama !ile pune uz!uena sveta, pred Ja0lusom je i%ao %apat i %irilo se od usta do lista !ezu0

mno $ovorkanje svetine. 9edni su $ovorili da je to student iz =osne koji je hteo da di$ne u vazduh !rod odreen za prevoz mo!ilisanih rezervista# dru$i su $ovorili da nije, ne$o da je onaj =osanac na mestu streljan 5danas u podne, na molu, dok je klicao8 /ivela revolucija;7, a ovaj %to $a vodi /andarm, to je 4us koji je hteo da zatruje vodovod i potruje ne samo $arnizon ne$o i sve $raanstvo. "a %irokoj raskrsnici kod ulaska u ulicu @oroneo, svetina se z$usnu oko njih. 9edan ovek u uniformi marinr sko$ podoficira viknu prvi8 * "a ve%ala; Ca njim se osu%e povici protiv )r!ije i 4usije, protiv atentatora i uhoda. 9edan onizak ovek, opu%tenih !rkova, odeven u crno, sa ise enim prslukom kao u kelnera, prese e im put, zao!ie /andarma, i udariD Jalusa no$om odostra$. Udarac nije !io jak. Jalusu samo zu!i %kljocnu%e. Ali u tom kako je taj ovek, sa iz$ledom kelnera !ez posla, utke pro%ao ispred njih, i kako $a je malo zatim mu ki i sramotno, opet !ez reci, udario, !ilo je ne e$ i $adno$ i stra%no$. To Jalusa ustra%i i unizi, a svetinu ohra!ri i za$olica. &ovici u esta%e. 9edna sredove na /ena sa na!uhlim podo njacima pljimu dvaput na Jalusa i ostade vi ui za njim8 * "ieder mit 4ussland;D Vandarm je $onio iz!ezumljeno$ mladia da produ/i korak, tako da $otovo trkom sti$o%e pred kapiju. )a raskrsnice su za njima jednako vikali. U kancelariji za prijem hap%enika uvedo%e $a u spisak, oduze%e mu sve stvari, asovnik, perorez, novac, skido%e mu ko/ni pas i odvedo%e $a i zatvo0ri%e u eliju na prvom spratu. Tu je stajao, kao iz$u!ljen, na sredini elije i o!ema rukama pridr/avao pantalone koje su mu sada spadale. &o$led mu pade na suncem opaljene ruke, i to $a prvi put ovo$ pos0
D Dole 4usijal

lepodneva podseti na Aden, na put na lai i elo nje$ovo doju era%nje 'carevanje(. 2 odmah se taj spomen pretvori u /iv i o%tar !ol. 2ako jo% nije mo$ao da shvati smisao ni vidi razlo$ svemu ovom, ipak mu je i taj !ol i ova elija i oni udarci i po$rde, i sve %to se s njim de%avalo od ju e, dolazilo ve kao neka davna%nja stvarnost s kojom se srodio ne zna kada, ali prisno i nerazdvojno. * Tr$nu $a svirka i klicanje pri$u%eno daljinom i zidovima. To demonstranti valjda prolaze pored samih apsana. @roz %um ljudskih $lasova prodiru tanke tru!e i o%tar mar%. Tada se prvi put prokide nje$ov zanos. Oseti u toj svirci nejasnu strahotu ne e$ %to dolazi i %to $a kona no odnosi i !aca onamo kud $a je poneo onaj $adni udarac od malopre, na protivnu stranu od celo$ to$a slo!odno$ i raspevano$ sveta napolju, na stranu na kojoj je stradanje, poni/enje i poraz. Hteo je instiktivno da za epi u%i, ali ni%ta nije poma$alo, jer je taj mar%, sad ve kao ne%to davno poznato, tre%tao i harao u nje$ovoj unutra%njosti. To su !ile prve tru!e novih vremena u kojima e nestati, mo/da zauvek, radosti slo!odna /ivota, i u kojima e na kraju ovek jesti oveka kao zver %to jede zver, samo sa manje smisla. Ali tada on to u svojoj 'tropskoj $lavi( nije mo$ao jo% jasno da raza!ere i potpuno shvati. )amo se spusti na slamnja u, zadrhta, i o!ori o i kao krivac.

4UMA")ia =<JOV2

4udo, !elo !e$ovsko mesto. @rajem av$usta me0seca +,-,. $odine. Do!ar i !eo drum koji vodi sve od Vi%e$rada do &ljevalja, tu se penje na najvi%u ta ku. 3evo od druma je strma i stenovita o!ala i du!oko ispod nje zeleni 3im, sa skelom, a desno do samo$ druma, kao nje$ov !eli uzao. 4udo, sa !elim kuama i do!rim ardacima, sa uvenom d/amijom, majstorski zidanom, !elom i tankovrhom. "asred mesta %edrvan, !o$at vodom i okru/en klupama, zidan po istom majstoru, od isto$ !elo$ kamena od koje$ i d/amija. Oko mesta dvostruk venac vonjaka i njiva, rodnih, lakih za rad i prijatnih za oko. 2 to do samih kua i oko njih $usti vonjaci, tako da kue iz$ledaju kao utonule u zelenom pamuku, a posle njih %irok pas njiva izukr%tanih meama i $ranicama od kamena ili od $rmlja. Te njive se penju do prvih o!ronaka $de na$lo, $otovo u pravoj crti po inje kamenjar u kom raste jo% samo kriva divljaka i po neki orah ko%tunac. A iz kamenjara di/e se pravo u visinu tamna i !esputna planina. Od sino se u 4udom saznalo da je austrijska vojska u%la u Vi%e$rad, da e !iti upueni odmah manji odredi ka Uvcu, i to jedan preko =ijelo$ =rda a dru$i preko 4udo$. 171

+-:

)ada se u araluku Husein!e$a &erleza domaini do$ovaraju, %ta da se radi i kako da se do eka strana vojska, !or!om ili predajom. U stvari, u veanjima su vodili re !e$ovi, jer 4udo je !e$ovsko. Ostali domaini su samo odo!ravali ili sle$ali ramenima, $ledajui $ovornike onim za!rinutim po$ledom koji narod ima kad nastupe krupni do$aaji, po$ledom koji vidi sve %to !i mo$lo !iti, ali ne vidi ono %to jest. &o eo je najstariji meu !e$ovima, Husein!e$ &erlez. Jovorio je mudro i nejasno. )vi su oseali da to nije prava re . Jovorio je vi%e sto$a %to je to tu/no pravo starosti da ka/e prvu re , ne$o %to je imao ne%to da ka/e ili %to je nekom !io potre!an nje$ov savet. &osle nje$a $ovorili su ostali !e$ovi redom, po stare%instvu. U svima $ovorima !ilo je i te%kih pretpostavki i krupnih reci, ali jedno samo nije se mo$lo u njima nai8 jasna odluka o tome %ta tre!a raditi i kako tre!a postupati u ovom trenutku kad se jedna tuinska armija primi e, kad je turska vojska odstupila !ez !or!e i kad je njihovo mesto otvoreno i svakome na udarcu, !ranjeno samo onim %to oni mo$u i umeju. "a kraju, od tolike neodlu nosti i tako uporno$ iz!e$avanja odluke i zao!ila/enja istine, stvarnost se sama od se!e ocrtala pred o ima svako$ pojedino$ od prisutnih. )vaki se naprezao da ka/e ne%to %to nije ru/no i ne iz$leda kukavi ki, a %to ni najmanje ne o!avezuje. A kad su se svi tako izredali i iz$ovorili, !ilo je re eno sve osim ono$a %to u istini misle. Tako se njihova misao sama izdvojila, i kad se od!aci sve %to je re eno, ona je ostajala, jasna i ista u onome %to nije re eno, a %to su svi znali i oseali u tom trenutku. A njihova zajedni ka misao je !ila ovo8 jest, tre!a !raniti veru i zemlju od svako$ neprijatelja i krv proliti i /ivot dati u toj od!rani, ako ustre!a. Ali nije dopu%teno $inuti !ez potre0 172

!e, jer ko tako $ine, $ine ludo, u korist neprijatelja i smanjuje lakomisleno !roj !ranilaca iste vere kojih nikad nije dosta. 4udo nije zemlja na enaru ili poslednja ta ka na krajnjoj $ranici carevine nit je ovo pedesetak ruanskih pu%aka poslednji $las i poslednja od!rana 2slama. Tre!a dakle propustiti neprijatelja da proe. Drum je du$a ak a u cara zemlja velika i $radova mno$o# %to ne zadr/i 4udo, zadr/ae dru$i. A tre!a neko i da ostane pored druma, ko e znati ljudski sa ekati potu enu %vapsku vojsku kad se !ude vraala od &ije val ja. <to, to !i rekli svi u jedan $las da svaki od njih, !ojei se sramote i prekora, nije o ekivao da to dru$i ka/e. &rotiv te nekazane istine koja je iz!ijala iz svih $ovora i predlo$a, kao jedina /elja i op%te mi%ljenje, ustao je jedan jedini ovek, 2!rahim!e$ Hamza$i. Hamza$ii su od najstarijih i naj uvenijih porodica u elom ovom kraju. Ca njih se zna da vode poreklo od do!runskih 4ajkovia, a ime im je po nekom Hamza$i, prvom potur enom 4ajkoviu. Ca etiri stotine $odina /ivot sa svim promenama nije ih mo$ao pomeriti vi%e ne$o %to je od Do!runa do 4udo$. Ta kua je davala najvee junake i naj!olje !ranioce ovo$ kraja. )ad ih ima sve$a jo% dve kue u 4udom. Ovaj 2!rahim!e$, ovek miran, u$ledan i imuan, sa kuom punom dece i svako$ !o/je$ !la$oslova. "je$ov mlai !rat Ali!e$ nije mu !io ni po emu sli an8 To je !io plav ovek, visok i lep, ali mra ne naravi i neo!i no$ /ivota. 9o% u mladosti se zavadio sa !ratom i odvojio od nje$a i od sestara. "ije se /enio, /iveo je na svom delu imanja i provodio dane u poslu i lovu, !ez dru$o$ dru%tva osim poslu$e. 2ma jedanaest $odina da nije reci pro$ovorio sa !ratom. "i o =ajramu mu nije odlazio. "ekad se $ovorilo da su se razi%li z!o$ neke devojke ili z!o$ neko$ tajno$ novca koji se uva u 173

njihovoj porodici i prelazi, pod zakletvom, sa oca na sina. Ali i to se za!oravilo i svet je uzimao taj neo!i ni /ivot dvojice !rae Hamza$ia, kao stvar svr%enu i oduvek poznatu, ne tra/ei vi%e razlo$a ni o!ja%njenja i ne o ekujui izmirenja. 2 sada, kad je 2!rahim!e$ uzeo re , svi su po$ledali u nje$a sa po%tovanjem i 2ju!opitstvom, samo je nje$ov !rat Ali!e$ $ledao uporno u ilimsku %aru pred so!om. A 2!rahim!e$ je $ovorio pola$ano, nadu$a ko i mirno. "je$ova misao je !ila neumoljivo prosta i jasna i potpuno opre na misli koja je iz!ijala iz svih !e$ovskih $ovora pre nje$a. Jovorio im je, otprilike, ovo8 )vi su uli %ta putnici $ovore i primili sinonu poruku iz Vi%e$rada o velikoj vojsci koja nastupa. Uostalom, slu%aju oni odavno ta pri anja o !erlinskom kon$resu, o sporazumu careva, o silnoj austrijskoj vojsci koja ide da taj sporazum izvr%i i primeni. Otkako je sveta i veka to je tako. 9edni $ovore, dru$i slu%aju, ali stvari ostaju na svom mestu. A stvar je u ovome8 ne vojska, ne$o eta jedna koja !i htela da proe put Uvca i &ri!oja, ne mo/e da ne udari na 4udo. To su naselja koja privla e promet i !la$ostanje, ali i svaku napast i opasnost. @o tu /ivi, taj stoji na stra/i, hteo0ne hteo, jer nit vojska na svom putu mo/e zao!ii 4udo, nit se 4udo mo/e ukloniti vojsci. Ako ima neki ratni pohod, i ako ide preko ovih krajeva, put mu je na 4udo. A kad e nastati ratovi i naii pohodi, to nije u rukama 4ua0na ni ruanskih !e$ova, ne$o u volji sud!ine i odlukama careva. 4uansko je samo, kako e ih do ekati i propustiti drumom pored ko$a /ive. 2 %ta najposle vrede sva ta pri anja i svi ti podaci o onome %to se, iz$leda, primi e6 )ve to ne menja ni%ta na stvari. Ako su pri anja la/na, mo$u samo da nepotre!no za!rinu i z!une oveka, a ako su istinita, i opet od njih nema koristi, jer %to je tu je. )va saznanja

o veli ini austrijske sile ne mo$u napraviti od jedno$ 4uanina dva ni od litre !aruta oku. )a o$rani enim sredstvima, 4uani stoje pred jasno odreenim zadacima. Tome se ne mo/e ni%ta dodati ni oduzeti. )ve ostalo je u !o/joj ruci. U svakom slu aju, ne zavisi od 4uana ni od njihove volje. Cnali su oni i do sada da je svet velik, da su carevi moni, uvek /eljni rata i osvajanja, da imaju vojske !ez !roja. Cnaju oni do!ro da u svetu ima oru/ja !olje$ od njihovo$ i polo/aja povoljnijih i tvrih ne$o %to je njihov. @ako ne !i to znali6 Ali %ta vrede takva saznanja, kad ovek mora da se !ije sa oru/jem koje mu je =o$ dao i na polo/aju na koji $a je sud!ina postavila. >ovek mo/e imati punu $lavu kao hafiz i znati svu silu i spremu svih careva i sve vojske i !itke ovo$a sveta, ali %ta mu to vredi kad svoju !itku svak !ije na jednom par etu zemlje koje mu je dato i pod uslovima koji su mu nametnuti. Tu se !ije, tu se $u!i ili do!iva. &rema tome, najpametnije %to se sada mo/e u initi to je spre iti %to se spre iti da, pa ekati. &ovui kunu eljad %to se mo/e du!lje u unutra%njost ili ako za to nema vremena, skloniti ih u peine iznad 4udo$, a sve %to je mu%ko i doraslo izvesti na drum i tu do ekati vojsku kako se tuinske vojske oduvek do ekuju na svome pra$u. =ar tu nema %ta oklevati ni dvoumiti se. &osle takvo$ 2!rahim!e$ovo$ $ovora nastalo je meu !e$ovima z$ledavanje, pa !oja/ljivo zamucki vanje, pa najposle %umna $raja kojom su hra!rili sami svoj kukavi luk. Jovorili su svi u jedan $las ono %to niko od njih sam ne !i smeo da ka/e. U na elu svi su se sla$ali sa 2!rahim!e$om, ali u stvari svi su !ili protivni nje$ovom samou!ila kom predlo0 $u o davanju otpora jednoj celoj vojsci. 2 ne samo da nisu pristajali da se 4udo !rani oru/jem ne$o nisu dopu%tali ni misao o tako ludom i !eskorisnom podvi$u. , ,, , , .. # *

174

171

9edini od !e$ova koji do kraja sednice nije uzeo re ni otvorio usta !io je Ali!e$ Hamza$i. On je pa/ljivo itao uvek istu %aru u ilimu pred so!om, sve dok z!or nije zaklju en. Tada je !ez reci i pozdrava i on oti%ao svojoj kui kao i svi ostali. .anje0vi%e preutni zaklju ak ovo$a sastanka !io je u tome da se ni%ta ne preduzima do sutra u podne, a sutra je i tako petak i ljudi e se sastati kod d/amije na d/umu, i tu e se odrediti ta no i jasno o dr/anju koje tre!a zauzeti prema neprijatelju, ako se pojavi. Dotle e stii i neki ljudi koji su izaslani prekim putem ka Vi%e$radu i doneti ta nije podatke o toj vojsci koju niko jo% nije video, ali o kojoj svi $ovore. "ikad se nisu vratili ti ljudi koji su izaslani niti je ikad do%lo do do$ovora kod d/amije. U samu zoru osvanuli su austrijski je$eri u zelenkastim uniformama. U retkom lancu, sa pu%kom preko ruke, pri%li su 4udom, ali ne drumom odakle su ih o ekivali, ne$o samom ivicom ono$ kamenjara koji opasuje mesto. "a drum su si%li tek kod velike esme, kad su se sa visine uverili da je sve mirno i da se ljudi ne iskupljaju na otpor. .eutim, prvi koji je pri%ao esmi pao je po$oen metkom iz !lizine. 2za jedno$ kamena ispod puta, di$ao se tada 2!rahim!e$ Hamza$i. )a malom pu%kom u ruci, potr ao je ka vojnicima koji se razma0ko%e u stranu. 9edni pado%e po drumu a dru$i su pucali stojei. On ispali jedan metak put njih, ali proma%i i pade odmah svom du/inom ukoso, preko samo$ druma. 9e$eri su jednako pucali, prvo u le%, pa onda u svaki sumnjiv zaklon u okolini. Tek tada mu prio%e naj!li/i. U tom trenutku pu e ponovo pu%ka sa mee iznad puta. 2 opet jedan vojnik pade po%to se pre0savi dva puta, prvo u kolenima pa u pasu, i ostade tako le/ei sa rukama na tr!uhu i $lavom na kolenima. "a sve strane prsnu%e vojnici, a iznad puta,
176

iz jedne napu%tene kre ane, prekrivene trnjem, di/e se mlai Hamza$i, Ali!e$, ispali jo% jednu pu%ku, o!ori jo% jedno$ vojnika koji pade nauznak. Tada se je$eri sa!ra%e i zasu%e $a olovom. &o$oen, Ali!e$ sko i na drum, ali pade u jarak. )amo su mu ispru/ene ruke dr/ale !eiu ivicu puta. &isnu tru!a ne$de iza zavijutka. Ca u%e se podo0 ficirske pi%taljke, si$nali i reci komande. Vod je$era koji je !io si%ao esmi povu e se, pretr avajui svaki otkiiven prostor izmeu $rmlja i $omila kamenja. "a kraj jedno$ %ljivika, u zaklonu, komandant austrijsko$ odreda sa!irao je svoje vojnike. .islei da ima pred so!om otpor i zasedu, on je nastojao da pripremi ponovo ulazak u 4udo, sa !oljim osi$uranjem i novim rasporedom. Dan je odmicao i sunce ja alo. "a letnjoj /ezi 4udo je utalo. 3e$ao neki tajac na !a%te i kue kao u zimskoj noi, za velikih sne$ova. 9edino deca u povoju, %to ne znaju za ovaj svet, zapla u pone$de $lasno i njihov pisak %to prolama ti%inu oko kue iz$leda o%tar i neprirodno jak, kao da pla u i za sve odrasle koji moraju da ute. "a drumu pored esme jo% uvek le/i 2!rahim!e$ Hamza$i# popre io se preko druma, sav ustremljen kao i$ra koji se !acio za loptom. .alo povi%e od nje$a, u travi pored puta, ni ice le/i nje$ov nepomirljivi neprijatelj, !rat. A Tek pred podne krenu%e je$eri ponovo. "a svima kuama su ve odavno visili !eli ar%avi u znak predaje. Ali vojska se primicala 4udom sporo i oprezno, kao opasnoj svetinji punoj junaka re%enih na sve.

A * @ua na osami

+--

T42 D<>A@A

To$a dana nije se niko mo$ao po/aliti na jednoli nost i dosadu sarajevsko$ vremena. Ako su dotad svi dani li ili jedan na dru$i, taj je !io zaista ispunjen uz!udljivim novostima. Ve od samo$ jutra u trafikama su prodavane slu/!ene novine sa crveno00/utim okvirom, sa !osanskim $r!om u za$lavlju i krupnim napisom8 do!ro nam do%li visoki $osti; =ilo je i stihova. U jedanaest sati tre!a da sti$nu u )arajevo ercherco$ 4udolf, carev sin, i nje$ova supru$a )tefanija. U vazduhu ima neko$ hladno$ uz!uenja. ) vremena na vreme uju se tru!e i !u!njevi i daleki zvuk vojni kih mar%eva. &re deset sati !ile su du/ .iljacke postrojene sve %kole, srednje i osnovne, zajedno sa nastavnicima. @rstarili su !rkati stra/ari na visokim konjima, prolazili fijakeri u kojima su se videli inovnici u crnim reden$otima ili uniformama, sa nenavu enim !elim rukavicama kao mar%alskim %tapom u desnoj ruci. 2 pored svih opomena nastavnika, %kolska deca su /a$orila !ez prestanka. "aro itu muku je imao sa svojom decom krupan i mrk hod/a najvee$ mekte!a sa =jelava. Banati an i uporan ovek koji jo% nije mo$ao da se prila$odi novom stanju, on nije nikako pristajao da nje$ova deca vi u8 /ivio; kao i hri%anska i

jevrejska deca. )am je na%ao od$ovarajuu formulu# on e prou iti dovu, a nje$ova deca e viknuti8 amin; A dru$o, nje$ova su de ica !ila sva u nanulama i kako nisu mo$la da miruju, njihova drvena o!ua klepetala je po novom trotoaru tek asfaltirane o!ale, tako da se ni njihov pozdrav ne !i uo kako tre!a. Ali, kao toliko puta u /ivotu, sve se nekako resilo samo od se!e. @ad su odjednom po eli da $ruvaju topovi sa tvrava koje okru/uju )arajevo, uska dolina se ispunila za$lu%nim tutnjem i sve /ivo nekim upla%enim uz!uenjem kao pred stihijom pri0 rodnih pojava. U isti mah odjeknu%e zvona sa crkava, prvo s jedne pa sa dru$e, sve ja e i ja e# zvukovi su im se sudarali ne me%ajui se i %irei jezu uz!uenja kroz zatalasan vazduh. 9o% nisu izdu%ili po0slednji topovi a o!alom je projurila povorka ko ija u kojima niko nije uspeo da vidi /ive ljude ne$o perje, ordenje i uniforme raznih !oja. Visoki hod/a je mahao %i!om i nepotre!no ponavljao svome si!ijanu8 * "anule u %ake, pa vi Dte8 amin; Od vike, $rmljavine topova i tutnjave ko ija nije ni sam se!e uo. &rofesori i u itelji su rukom i o ima davali deci znakove da vi u8 /ivio;, kako im je za poslednjih dana toliko puta $ovoreno. 2 vikalo se. @ao da se na du$oj traci $lasovi pale jedan o dru$i i%la je nejasna vika du/ o!ale, uporedo s ko ijama, ne%to kao8 liioooo! 2 sve se to me%alo sa za$lu%nom zvonjavom i topotom !esnih konja i poslednjom topovskom jekom koju su !liska !rda dodavala jedno dru$om. 2 to je !ilo sve. )va su ta sjajna i velika $ospoa nestala ne$de, na$lo kao %to su i do%la, kao da su u zemlju propala i to ne ovde u ovom istom $radu ne$o ne$de na dru$om kraju sveta. 2 sve je odjednom projurilo, u$aslo, umuklo, ali tako odjednom
12*

178

+-1

da je /ivot ostao mno$o jednoli niji ne$o ranije, dolina u/a, !rda vi%a i tvra, ne trepte vi%e od zvuka, ne!o !ez sjaja. )totine i stotine de jih o iju i srca na%lo se pred prazninom. Ca veinu tih de aka ostalo je samo jo% da se ide suvi%e do!ro znanoj kui $de ekaju nejasni i nemili %kolski zadaci# da se, sa zadocnjenjem, poru a u!o$i !osanski ru ak. =ez!rojna deca razno$ uzrasta i razli ito$ odela povrvila su sa o!ale i kao poto ii posle pljuska $u!ila se u svima pravcima, po mahalama, a tu su se opet delila i u sve manjim i manjim $rupama odlazila u svoje sokake. U strmi, kratki i krivudavi Deda$in sokak u%la su istovremeno, istovremeno ali ne zajedno, tri de aka. 9edno je !io sin Avda$e )ena!ije, dru$o &etra .ajstorovia, tree udovice .are >olieve koja je kuvarica u @atehetskom domu. Taj Deda$in sokak je kaldrmisan u vidu %irokih stepenica, u njemu je mali !roj kua, a on sam je ne samo strm ne$o i do!ro na$nut na jednu stranu, tako da se kaldrma stepeni%ta lepezasto %iri i li i na re!ra na skeletu neke pretpotopne /ivotinje, koji je jednim delom potonuo u zemlju. U tom sokaku pome%ale su se u novije vreme kue ljudi raznih vera. Capravo, tu imaju sve$a tri z$rade za koje se mo/e kazati da su kue, sve ostalo su potleu%ice u kojima stanuje sirotinja. Tri de aka su u%la u te tri jedine kue koje zaslu/uju da !udu nazvane tim imenom, svaki u svoju, !ez pozdrava. Te noi je sjalo )arajevo u vatrama svake vrste. Od ono$ sud!onosno$ dana pre stotine $odina, kad su trupe princa <v$enija )avojsko$ zapalile ovaj $rad, pre ne$o %to e se povui iz nje$a, nije !ilo ovoliko o$nja i sjaja po $radu i oko nje$a. )ve tvrave koje sa injavaju venac oko )arajeva osvetljene erdanima treptavih svetlosti. "a strmim 180

padinama nevidljivih !rda, izjedna enih sa tamom, podrhtavaju velikim pravilnim slovima od svetlosti natpisi8 4udolf0)tefanie 5a iznad crtice koja vezuje dva imena8 carska kruna7, zatim Hoch; ^illkommen; "a svima d/amijama upaljeni kandilji uokru$ oko munare iz$ledaju kao stotine cvetnih krunica od zelenkaste svetlosti rasturenih po tamnom polju. 2znad njih zvezde u ve itim poretcima, a ispod njih sva varo% ustreptala od zatalasne svetlosti po ulicama i prozorima kua. Cvani ne z$rade su osvetljene i spolja. A sve vee kue imunijih ljudi imaju na prozorima po nekoliko stearinskih sveca koje nemo i tiho sa$araju kao na oltaru nevidljivo$ !o/anstva. Oko !iv%e$ vezirovo$ @onaka ima najvi%e svetlosti i pokreta. )vi su prozori osvetijeni. U prostranom dvori%tu plamte !uktinje. &e%ice ili u ko ijama na kojima $ore fenjeri dolaze zvanice, visoki vojni i civilni dostojanstvenici, sve%tenstvo svih konfesija, pro!rani predstavnici imuno$ $raanstva u narodnim kostimima ili evropskoj no%nji. )vi su oni, zajedno sa svojim ko ijama, utonuli ne$de u @onaku koji je iz$ledao kao neki zase!an i jasniji vir svetlosti u op%toj vatrenoj reci. "iko od stanovni%tva nije mo$ao znati ni zamisliti kakav je taj /ivot u jarko osvetljenom @onaku, %ta se tamo radi, jede i raz$ovara. Veina nije ni mislila o tome. .o/da je neko jo%, sedei za ve erom, pomenuo 'carevo$ sina i carevu snahu(, pa je svak pre%ao na svoje dnevne navike i o!i aje. 4amazanski post po eo je pre nekoliko dana, sto$a su mno$i duani otvoreni i nou, a kafanice po strmim o!roncima pune sveta. =anjski !rije$ je sla!o osvetljen kao i sve ostale strme mahale $de nema zvani nih z$rada ni inovni kih stanova. &o prozorima sina$o$e na .ejta%u $orelo je nekoliko neve%to razme%tenih sveca, pa ih uvar po$asio jo% pre ne$o %to su do$orele, malo po uroenom na$onu %tednje, ali jo% vi%e z!o$ to$a +,+

da !i mo$ao da ode da spava a da ne !rine o svetlo0sti na sina$o$i i opasnosti od po/ara. A odmah iza sina$o$e je Deda$in sokak, $otovo potpuno u mraku. Od tri pomenute kue u tom sokaku najvea je Avda$e )ena!ije, tipi na sarajevska kua imunije$ muslimana, !ela, na sprat, sa prostranom divananom u mu%epcima i !o$atom zelenilu stare loze, sa !elom avlijom, o$raenom visokim zidom. )a strana $de nema zida podi$nuta je visoka drvena o$rada. 9er, za poslednjih desetak $odina po ele su u ovu ulicu da doseljavaju hri%anske i jevrejske porodice. "eki su se muslimani z!o$ to$a iselili# Avda$a je ostao, ali je morao o$raditi kuu tako visokom o$radom da !i je za%titio od svakojakih po$leda. 9o% jedna !a%ta i jedan ni/i zid dele nje$ovu kuu od kue $azda &etra .ajstorovia. To je jaka i prostrana prizemna kua, sva u vou i lozi. &etrov otac, $azda )tevo, kupio je tu kuu pre desetak $odina, pred samu smrt, ne %to je imao suvi%e $otova novca, ne$o %to je hteo da na neki na in osi$ura osmoro unu adi. 9er nje$ov sin, $azda &etar, !ujna i nemirna $lava, nije davao mno$o jemstva za to. )tari $azda )tevo je $ovorio8 * 9a se nisam rodio kao $azda, ne$o sam do%ao u )arajevo $onei tuu stoku, ali sam isto tako si$uran da moja unu ad, pored ovakvo$ oca, nee umrijeti kao $azde. Taj 'mladi( $azda &etar !io je ovek ve u pedesetim $odinama# voleo je vino, i to vi%e ne$o %to je red# prav, sve an u hodu i $ovoru, on je i z!o$ to$a a i po prirodi imao ne e$ paradno$ u elom pona%anju i iz$ledu i ne e$ fantasti no$ i nestvarno$ u svemu %to je $ovorio i radio. Takvo je !ilo i nje0 $ovo poslovanje u tr$ovini i nje$ovi postupci sa ljudima, a naro ito u svojoj kui i sa svojima. 2mao je lepu i rano uvelu /enu koja mu je izrodila desetoro dece, od kojih je osmoro !ilo /ivo# ona je !ila 182

nje$ova nema /rtva i nje$ov naj!la$odarniji slu%a0lac 9er, $azda &etar voli da $ovori i da sam se!e slu%a, ali da $a i dru$i uju i slu%aju, s tim da $a ne prekidaju. Do $azda0&etrove kue di/e se zelenkasto o!ojena kua novije$ tipa# ona je na sprat, od .ajstoro0vieve kue deli je samo uska i vla/na perda, dok je sa dru$e dve strane opkoljava mlada ali lepa !a%ta. To je @atehetski dom, svojina katoli ke crkve. U njemu /ivi zajedni ki nekoliko katoli kih sve%te0nika iz sve tovno$ klera, koji vr%e du/nost kateheta po sarajevskim %kolama. U kui i oko nje vlada uvek mir. 9edini zvuk koji svakodnevno prodire iz te kue to je svirka harmonijuma, pa i ona pri$u%ena i /alo0vita, troma i spora kao ptica niska leta. 5C!o$ te svirke najvi%e je mrzeo Avda$a )ena!ija svoj novi hri%anski kom%iluk.7 )ve tri ove kue, tihe i sla!o osvetljene, iz$ledaju kao zamrle, ali varaju svojim iz$ledom. U svakoj od njih ima /ivota i nemira, ako ne u pokretima, svakako u mislima i recima. Avda$a )ena!ija, ta!ak po zanatu, ve odavno ne radi sam, ne$o samo preprodaje izraenu ko/u, a u tom $a do!ro slu/i srea kojoj on, naravno, dodaje i svoju tr$ova ku ume%nost. Avda$a je povu en ovek koji malo $ovori, sa !ledim licem i plavim o ima u kojima ima neko$ dervi%ko$ zanosa. Ve eras je u '0/enskoj strani( kod njih veliko sijelo. U ovu malu so!u Avda$a se povukao sa najstarijim sinom, rumenim sanjivim de akom, ko$a o ev %apat jo% ja e uspavljuje. Avda$a je jeo slatko, ali ne preterano mno$o za iftar. Uzeo je a!dest i klanjao teraviju i sada %apatom iz$ovara redom kuranske dove u kojima se skru%eno moli za sve pravoverne ljude i zahvaljuje !o$u za sve !la$odati, i zavr%ava8 S* Jospodaru na%, oprosti nam na%e $rijehe i na%a prekora enja u na%im poslovima, o!aspi nas 183

strpljivo%u, ustali no$e na%e i pomozi nas protiv nevjerni ko$ naroda; &ri tome on kruto i visoko di/e $lavu prema otvorenom prozoru na koji se navalila !ujna loza kao $usta zavesa. 4umeni de ak slu%a %apat o evih molitava na arapskom, koji se u nje$ovoj $lavi mesa sa %umovima neo!i no$ minulo$ dana. )ve $a to prite/e zemlji i uspavljuje. On se otima snu, ali !ez uspeha, i sa sve veim naporom i sve rede podi/e o ne kapke koje sklapa san. U .ajstorovia kui eca pospala rano. Jazda &etar ve erao sam, za sinijom koja je samo za nje$a. &o%to su izneli sofru, jedno vreme je %etao nemirno po so!i, pijuckajui s vremena na vreme crno vino i dolivajui a%u iz visoke !oce od !elo$ stakla, i%arano$ crvenim $ranama. Tada je u%la 9evra, plava, krotka i uvek kao nasmejana# sela je skromno pod samu lampu i izvadila neko pletivo. Jazda &etar je velikim pokretima dohvatio de!elu i iskrzanu ;es$ari3u i stao da ita neku pesmu o tursko0 cmo0$orskom ratovanju. "ajpre je itao mimo i pevuclji0 vo, na$la%avajui rei, ali je sa svakim stihom padao sve vi%e u vatru, delio reci na slo$ove koje je naro ito na$la%avao i podvla io8
)anak snila !ula kola%inska U !ijelu $radu @ola%inu

hod/e sa susedne d/amije, mlad $las, o%tar, tanak, kao elik koji se tanji i savija, ali se ne lomi. Jazda &etar mi e usnama, kao da jo% iz$ovara stihove, i ska e na no$e, naliva a%u. &osle ;es$a<ri3e* dolazi o!i no na red =e"i4a Kata!asija* jer &etar, kako !iva stariji, sve je vi%e sklon crkvenom ne$o mirskom pojanju. )ada on i ne uzima knji$u, ne$o nervozno odlazi ka prozoru i, kao da nekom od$ovara, intonira iska%lj avaj ui se8
@edri livanskije;..8

@olutajui o ima as na /enu, koja $a $leda preko pletiva, as prema nevidljivom hod/i ne$de u tami i daljini, crven u licu, on ka/iprstom desne ruke daje sam se!i takt, povija $lavom za melodijom i peva8
3ikuj nes, )ione, Vozvi$rajte $ori, o$lasisja tru!o, )o an$leski dvori.

Ho/a sa munare, ne$de u tami, vikao je monim, o%trim $lasom, ote/ui svaki slo$ do nerazumljivosti8 * Haje alesalah, haje alesalaaah;D A &etar je dizao svoj !ariton i, unosei se tt sam prozor, nastavljao pesmu8
@rasno proevietajte, vas mir napoljnjajte, @edri livansldje, kedri livanskije;

Catim su se stihovi nizali sve !r/e i !r/e, sve /ivlje i krvavije, sve kroz neke krvi i po$i!ije, dok ne pree u pravo zapevanje8
AlD se soko do!ro zamjenio, Tri u!io a dva o!ranio Dok je svoju $lavu 2z0$u0!iii0ooo

@ad je zavr%io, o i su mu sjale /arom i suzama, iz$ledao je kao ovek koji ne zna %ta e sa so!om od veliko$ uz!uenja. Okrenu se /eni a zatim, ne znajui %ta da joj ka/e, prihvati nervozno a%u. 2 nevidljivi hod/a je !io umukao.
T Hol na molitvu, hoi na molitvu;

U ti%ini koja nastaje iza poslenje$ ote$nuto$ i pla evno$ zvuka, uje se kroz otvoren prozor $las 184

1^

u susednoj so!i, u nizu pospale dece, !udan je najstariji de ak koji je jutros !io na paradi. On di/e sa du%eka $lavu i oslu%kuje o evo sve /ivlje i $lasnije pojanje i strah $a je, pomalo i stid nekako to$a, kako se njemu ini, neumesno$ i neprirodno$ zanosa# i sa strepnjom se pita, da li osim nje$a i nje$ove majke, za koju zna da je tamo sa ocem, iko jo% uje to udno pojanje. Vivo /eli da ono prestane i da u kui zavlada mir, i u toj /elji $leda put nezastrto$ prozora kroz koji se nazire kao sla!a mese ina odsjaj rasvetljene varo%i. U zelenoj, novoj kui koju zovu @atehetskim domom takoe nije tiho kao %to na prvi po$led iz$leda. 2stina, harmonijum je odavno zamukao. Ali u trpezariji sede jo% trojica kateheta sa $ostom, der0ventskim /upnikom )tjepanom Bi%iem, jednim od prvih svetovnih sve%tenika /upnika u =osni. Taj Bi%i va/i kao neki lukav i 'politi an0( ovek# %kolovao se kod fratara, ali je napustio njihov red i sekularizirao se, im mu se za to ukazala prilika. Vodi se neka du$a i !eziz$ledna politi ka prepirka u kojoj Bi%i vodi $lavnu re . .alen hodnik dell tu trpezariju od kuhinje. U tom hodniku su, desno i levo, vrata od dve malene so!e u kojima stanuje kuvarica .ara i njen sin Bilip, ak od etrnaest $odina, visok, plav de ak sa udnim modrim o ima koje /udno $ledaju u svet. &ri svetlosti male lampe on ita neki za$re!a ki prevod8 >i!ot ,!etog A"ojzija 6onzage* za #r!ats4u 4ato"i54u $"ade?Eitajui do%ao je do mesta u kom se $ovori da je svetac !io tako edan da ve u desetoj $odini svojoj nije dopu%tao ni majci da $a za$rli i da je pored roenih sestara prolazio o!orenih o iju. "ad tim stavom de ak se savi kao od !ola i zatvori o i, /elei neodoljivo da !e/i ne$de daleko i da ita ma %ta dru$o. 186

Oni iz trpezarije su otvorili vrata, jer su hteli da provetre prostoriju koja je !ila puna $usto$ du0vansko$ dima, a iz!e$avali su da otvore prozor, kako se prepirka ne !i ula u kom%iluku dru$e vere. Onako savijen od nejasne misli i !olno$ nesnala/enja, de ak je i ne htijui morao da slu%a uzvike i iskidane re enice iz trpezarije. "ekim la/no mekanim i samouverenim $lasom onaj Bi%i je $ovorio ne%to o otrovu li!eralizma, o tome kako ne tre!a nikome nasedati. Od$ovarao mu je jedan du!ok $las, pravdajui se8 * Ti ima% pravo da je li!eralizam otrov koji se uvla i u dru%tvo i razara $a. Ali nema% pravo kad okree% $lavu od pro!lema koji se ve javljaju i koji e se sve vi%e javljati. 9er na% ulazak u jednu evropsku dr/avu ne zatvara ne$o otvara nove pro!leme. * Cnam, znam ja tvoju pri u o a$rarnom pitanju. A ja ti ka/em da to pitanje nije na redu, a i kad !ude, mi emo $a isto politi ki rije%iti. Tre!a $ledati realno. Dvanaestak hiljada kmetova katolika nisu nikakav pro!lem, u z$odnoj situaciji i uz pomo vlade... * A za ostale6 pitao je krupni $las. )ta e% sa ostalima6 * Ostali6 Ha, ostali; Tu mora da je Bi%i u inio neki pokret ruke ili izraz lica koji je izazvao $lasan smeh dvojice kateheta i samo$ Bi%ia, a nezadovoljno mumlanje krupno$ $lasa. De ak je !acio knji$u i po!e$ao u dno so!e ka prozoru, u nemonoj /elji da po!e$ne od sve$a %to ljudi oko nje$a $ovore ili pi%u. Tako je prolazilo to ve e u tri susedne kue u Dea$inom sokaku, dok je dole u nizini sav prostrani $rad !le%tao u sjaju treperave svetlosti.

>4V<" >V<T

"astavnik latinsko$ jezika i razredni stare%ina !io je sredove an profesor, rodom odnekud iz Vojvodine. Cvao se... )ad vidim da i nije tako lako u jednom danu kazati kako se zvao. Cvao se u detinj0stvu Vasilije >okrljan. 9o% u $imnaziji on je osetio da mu to prezime zvu i $ru!o, nekako i ru/no i sme%no, kao izdajni ki, zvu ni tra$ nisko$ i tamno$ porodi no$ porekla ko$a se on i u snu i na javi stidi i koje zata%kava i krije $de $od sti$ne i koliko $od mo/e. Oduvek nezadovoljan sa svim na se!i i oko se!e, on je resio da promeni !ar ono %to se promeniti da# na univerzitetu je po eo da se potpisuje >okrljanovi, ali kako to nije !ilo mno$o lep%e i otmenije, on se, kao mlad nastavnik, resio da promeni prezime u =asi"je!i@- Takav je, kao nov ovek. Va%a Vasiljevi, do%ao pre desetak $odina u =osnu, u sarajevsku $imnaziju. &a ipak, kao %to pas nosi uvek na nozi neki tra$ lanca sa ko$a se otr$ao, za njim je, kao neka $re%ka mladosti i predmet podru$ljivo$ o$ovaranja, do%lo i nje$ovo staro ime >okrljan. Ali aci $a nisu zvali ni starim ni novim prezimenom, ne$o nadimkom koji su mu sami dali, Durhcu$.D =io je iz neko$ malo$ mesta u Vojvodini, sin on%tinsko$ stra/ara, poslednje od celo$ niza ece koja su sva rano poumirala. Otac mu je !io pijanica
T Durchzu$ 5nema .7 * promaja.

i nasilnik, tip sitno$, su!altemo$ inovnika iz velike i slo/ene administracije o$romne austrijske carevine. &otuljen i po$nut ovek, kao da na leima nosi elu udovi%nu z$radu svih inovni kih klasa i ran$ova, od kojih je svaki vi%i od nje$ovo$, on je vr%io du/nost u $ranicama propisa, ali se, u tim $ranicama, svetio svemu i svakome z!o$ to$a svo$ tereta i svo$ nisko$ polo/aja. &la%io je decu. Tukao je hapsenike koliko je smeo i mo$ao, a svoju /enu uvek i kad $od mu se prohtelo. Vea zla nije inio samo sto$a %to nije imao prilike, jer ih niko nije tra/io od nje$a, ali u du%i je !io spreman na njih. Opijao se esto, tj. kad $od !i $a astili seljaci i $raani koji su u nekoj sitnici zavisili od nje$ove do!re volje, i tako se alkoholom izdizao na neke trenutne i nestvarne inovni ke stepene o kojima je trezan ma%tao, a koji su trajali samo dokle traje pijanstvo i tra/ili sve novo pie. 9edinac sin to$a policajca alkoholika istakao se u %koli do!rim pamenjem i, jo% vi%e, velikom po slu%no%u. 9edan od nje$ovih profesora, imuan i nastran ovek, poma$ao je de aku da svr%i $imnaziju i da do!ije stipendiju za univerzitet. )in op%tinsko$ stra/ara oti%ao je u =e na studije i po savetu svo$a profesora i za%titnika oda!rao da studira klasi nu filolo$iju. )tudirao je sve propisane predmete, sa istom mravljom marljivo%u sa kojom je u io u $imnaziji, ne naslutiv%i nikad smisao ni veli inu nauke i ostav%i /eljan sve$a %to veliko$radski /ivot pokazuje a nikad ne daje siromahu studentu iz za!a eno$ mesta i !edne porodice. Dok je svr%io studije, umrli su mu i otac i majka, a on je postao nastavnik latinsko$ jezika isto kao %to je mo$ao postati poli cijski ili %umarski inovnik sa 'fakultetskom spre mom(. &osle nekoliko $odina slu/!ovanja pre%ao je u =osnu, $de su za nastavnike !ile ne%to malo vee plate i postojala !r/a mo$unost avanzovanja u slu/!i. .

188

i$

Tu se u aurio u svoj /ivot profesora0!irokrate, kakvi su u veini !ili tada nastavnici srednjih %kola u )arajevu, i tu je propu%tao kroz svoje ruke nara%taje !osanskih de aka0 $imnazista, ulivajui im na svoj na in u $lavu osnove latinsko$ jezika i klasi ne kulture. =io je ne/enja i samotnik, potuljen i jeak hipo0honder, rano osedeo, vi%e nekako posiveo. U nje$ovom na inu predavanja vladala je smrtonosna dosada. &o njemu su de aci dolazili do zaklju ka da to %to se zove latinski jezik i nije neki jezik koji su ma kada /ivi ljudi $ovorili, ne$o da je od svo$ postanka samo 'nastavni predmet]], neka vrsta kazne i prokletstva, ne%to kao re%etke koje de aka odvajaju od sve$a ono$a %to $a privla i i emu !i mo$ao da se raduje. On je u io ake latinskom jeziku tako da im je moralo iz$ledati kao da u tom jeziku ni%ta nije povezano ni ritmom ni smislom. "e samo izmeu pojedinih imenica i $la$ola ne$o ni izmeu o!lika i pade/a isto$ $la$ola ili imenice nije !ilo nikakve veze, isto kao %to se svaka re enica u ila odvojeno, !ez ikakve veze sa tekstom iz ko$ je izvaena i /ivotom iz ko$ je tekst nikao. "je$ov particip pasivni od $la$ola tan$ere stajao je sam za se!e, izdvojen od /ivo$ $ovora i zdravo$ mi%ljenja ljudsko$, kao stra%ilo i zamka za rasejano$ ili upla%eno$ de aka, kao o!ru kroz koji u cirkusu proteruju jadne dresirane pse. Tako su stvari $u!ile sadr/inu i sve pro itano ostajalo !ez smisla i koristi, i tako su aci mo$li da lome zu!e na te%kim o!licima jedno$ 'mrtvo$( jezika a da nikad ne shvate sadr/inu ono$a %to itaju, da ni za trenutak ne osete sve ono razumno, ove no i slo!odarsko %to se krije u tom tekstu. )ve rimske i $r ke klasike on je smatrao samo kao neku vrstu vi%ih inovnika, profesora, vi%ih jedino po ran$u# svi su oni za nje$a u istoj dr/avnoj 190

slu/!i u kojoj i on, i svi oni, zajedno sa njim i celim ostalim %kolskim sistemom predstavljaju neku vrstu prepreke na putu koji ak tre!a da pretr i od detinjstva do inovni ke karijere, tj. do hle!a, polo/aja i dru%tveno$ u$leda. )ve to tre!a da u!ije u de aku !ujne /ivotne na$one, da mu %to vi%e zakloni i /ivot sam, da mu ve na prvim koracima salomi volju i za$orca vek, pa da vidi * maj in sin; * %ta je to karijera i kako se te%ko i skupo plaa, kako !i posle umeo da je ceni. 2 na sve heroje anti ko$ sveta i na same !o$ove iz mitolo$ije on je $ledao kao na visoke dostojanstvenike 'izvan ran$a(, kao na neku vrstu vi%e zva0ni ne ustanove u dr/avi kojoj slu/i i on. Uop%te, sve na ovom svetu, i samu nauku kojoj je 'slu/io(, on je $ledao kroz tekstove vladinih raspisa i nareda!a, kroz razrednu knji$u i kroz svoj notes u kome je za nje$a !io o!uhvaen ceo svet, sreen po az!u nom redu i ocenjen ocenama od pet do jedan. Vasiljeviev vaspitni meto sastojao se u tome da v7.hvata( ake i da ih ispituje kad su nepripravni, da ih vre!a na ulici u sitnim de a kim $re%kama. "ajvee zadovoljstvo nalazio je u tome da ismeva ili ka/njava ake koji ma u emu poka/u ne%to ori$inalnosti ili /elju da se !ave ma im %to je izvan usko$ %kolsko$ pro$rama, koji je on svojim policijskim shvatanjima su/avao $de $od je i koliko $od je mo$ao. )vako i najmanje odstupanje od %tamna0no$ teksta u ud/!eniku smatrao je te%kim prestupom i ka/njavao $a i svojom ironijom i lo%im ocenama i svim sredstvima koja mu stoje na raspola$anju. )vaka i najmanja slo!oda ili novina u mi%ljenju ili u na inu izra/avanja, svaka, i najnaivnija mladika po!una protiv autoriteta vlasti i dru%tvene hijerarhije izazivale su kod nje$a sr evit, histeri an otpor i $nev, $nev koji je !io otprilike mera nje$ovo$ G1G

straha od tih autoriteta i nje$ovo$ po%tovanja te hijerarhije. >ovek se esto sa uenjem mora zapitati8 otkud kod nekih malih ljudi, malih i po li noj vrednosti i po njihovom dru%tvenom polo/aju, takva %lepa privr/enost postojeem redu, takvo fanati no o!o/avanje utvrenih i drevnih ideja i ustanova koje im ni po emu ne !i tre!alo da !udu !liske, takva !esna mr/nja na sve %to je novo, %to mo/e da zna i promenu i napredak. Ali imao je i taj neprijatni ovek svoju sla!u ta ku. =ojao se promaje. Maci, koji su $a u veini iskreno mrzeli, iskori%avali su tu nje$ovu maniju i !ili su pri tom nemilosrdni i dovitljivi, kako samo deca mo$u da !udu. C!o$ to$a je i do!io nadimak Durhcu$. 9ednom, u nastupu !esa, on je upotre!io tu nema ku re za na%u re 8 promaja. Otada $a aci i nisu dru$a ije zvali izmeu se!e. A !ojao se promaje nenormalnim, pani nim strahom. Taj strah od vetra i promaje kao da je po ne em od$ovarao nje$ovoj mr/nji protiv novina i promena. U svakom razredu imao je po jedno$ aka, jedno$ od onih uslu/nih i revnosnih, kome je !ilo stavljeno u zadatak da pre profesorovo$ dolaska pa/ljivo zatvori sve prozore. Ali ostali aci su esto nalazili na ina da prevare 'ker!era( koji je !deo nad promajom i da u posled0njem trenutku neprimetno odvmu kvaku na prozoru. @ad !i profesor u%ao na vrata, struja vazduha !i otvorila krilo na prozoru i nastala !i promaja. 2 ma kako ona neznatna !ila, profesor !i se uhvatio za $lavu i stao da vi e od !esa i straha. * Catvarajte, nevaljalci; Ca0tva0raj0te; Tu !i nastao kikot i $rcanje od pri$u%eno$ sme0ha, a najvi%e su se smejala ona dvojica0trojica de aka koji !i prisko ili, to!o/e revnosno, da zatvore prozor, a koji su, u stvari, i udesili elu %alu. +1G

Takve su se %ale i ina e esto de%avale. Usred Vasiljevievo$ predavanja iz ko$a je uvek vejala smrtonosna dosada, di$ao !i se odjednom neki od drskih u enika, oti%ao do prozora, uverio se to!o/e da li je vrsto zatvoren i oz!iljno se vratio na svoje mesto uz op%ti smeh i kikotanje ostalih. &rofesor je $rizao usne i sumnji avo $ledao mladia, ali mu nije mo$ao ni%ta. Odnos izmeu aka i profesora Vasiljevia !ivao je iz $odine u $odinu sve $ori, dok se $lavni deo nje$ovo$ vaspita ko$ rada nije pretvorio isklju ivo u !or!u sa mlado%u i mladala kom o!e%u nje$ovih aka, sa njihovom ve nom potre!om za i$rom i sme0hom, za promenama i zanimljivim novostima. On kao da je samo sa te strane i mo$ao da ih vidi. )talno je strahovao od a ko$ podsmeha, a to strahovanje inilo $a je naro ito sme%nim. Od njihovo$ smeha njemu se stezalo $rlo i ledilo lice, ispunjavala $a je mr/nja koju je oseanje nemoi dovodilo do !esnila. Taj zdravi, zarazni i neutoljivi de a 0ki smeh njemu je na mahove iz$ledao kao silna poplava koja navire ne samo iz de a kih $rudi ne$o iz ne!a, iz zemlje i svih /ivih stvorenja na njoj. 2 on je mrzeo ne samo tu decu ne$o i ne!o i zemlju i sve /ivo u njima i na njima, sve %to se kree, %to di%e, sja ili leti. 2 nou je, u snu, viao !ez!rojno mno%tvo nasrnejanih lica koja prete da $a sa svojim smehom preplave i odnesu, dok on $u%ei se uzalud poku%ava da vikne ono %to je toliko puta ponovio u razredu8 * )amo se lue smeju !ez razlo$a, a ja ne vidim ni$de nikakva razlo$a smehu. On je patio od to$ de a ko$ smeha i nemira i kao od li ne muke, koju niko ne razume, i kao od op%te nevolje, koja preti svemu %to je sveto i oz!iljno, podriva temelje svako$ rada i celo$ poretka, i koja e, ovako naoko !ezazlena, najposle preplaviti
+I * @ua na osami 2g3

sve i pretvoriti /ivot u %e$u i sprdnju, a svet u i$ra ku. U toj svojoj du!okoj odvratnosti i stalnoj !or!i on je nalazio malo razume van ja i pomoi kod dru$ih ljudi, a to $a je jo% vi%e utvrivalo u nje$ovoj idio0sinkraziji i ispunjavalo pesimizmom i oseanjem usamljenosti. 2 sami profesori, nje$ove kole$e, pokaza`ali su, kako se njemu inilo, mno$o mlakosti i !ez!ri/nosti u tom po$ledu. Veina njih nije se stvarno mno$o razlikovala od profesora Durhcu$a# i oni su u su%tini !ili povr%ni, hladni nastavnici i poslu%ne !irokrate, i oni su se !orili protiv !ez!rojnih i !eskrajnih a kih nesta%luka, i oni su !ili esto stro$i pri ocenjivanju i ka/njavanju, ali niko nije potpuno delio nje$ove sme%ne !ri$e i nje$ova mani0ja ka shvatanja, ak su se pomalo i podsmevali mrkom ne/enji i oso!enjaku, koji stvari uzima sa tra$i ne strane. 9edino u svom moma kom stanu, u jednoj vla/noj kui, u osojnoj .jedenici, nalazio je potpun mir i oseao se !ar privremeno za%tien od ironije i nemira o!esne mladosti. )tanovao je kod penzio0nisano$ po%tansko$ inovnika. >eha. Jazdarica mu je !ila de!ela, mrzovoljna i uredna /ena. Dece nije !ilo ni u kui ni u !li/em susedstvu. U profesorovom stanu je vladao uvek vla/an polumrak i u njemu mrtva ki mir i mehani ki red. Ali %ta vredi kad je ta kua samo oaza, a !oravak u njoj samo predisaj6 >im pree kuni pra$, eka $a na svakom koraku ta !u na i nemirna mladost koja ume samo da se cereka i misli samo na %ale i !esposlice. &onekad mu se inilo da je sa svih strana opkoljen tom nezrelom nesvesnom stihijom mladosti, da zemlja kipti i drhti od mlade krvi koja $oni na pokret i tra/i sve nove i nove o!like nemira. A svake $odine raaju se novi nara%taji dece, kao da iz zemlje ni u, iz njih !rzo rastu i priti u novi aci, i dok 194

uzaludno kroti% jedne, ve nailazi nov talas. 2 sve je to u o ima profesora Durhcu$a zeleno, drsko i o!es0no, sa ustima raste$nutim od uva do uva, sa mislima ra%trkanim na sto strana, !ez oseanja du/nosti, !ez respekta za starije, !ez smisla za red, sklono svakoj %ali i razonodi, nepristupa no savetu, neosetljivo za prekor, ne %tedi niko$ a ne ume da se uva samo, zimi je kod klizanja, leti kod kupanja, u jesen kod !er!e, a u prolee kod svakojakih fantazija i !esmislica# ukratko, uvek kod neke opasnosti, dan$u!e ili lakrdije, a daleko od nje$ove stro$e rei i nje$ovih oz!iljnih lekcija. To je mlade/ od njene jedanaeste do njene devetnaeste $odine, i sa tom stihijom se on !ori $odinama, a osea da u toj !or!i on sa svakom $odinom !iva sla!iji i ustupa stopu po stopu tome neuni%tivom neprijatelju. Uredan i !esprekorno oz!iljan /ivot koji oduvek vodi, ne odr/ava $a u snazi i mladosti. "aprotiv, on stari na$lo i pre vremena, !r/e od svojih kole$a koje su manje uredne i oz!iljne. U etrdeset petoj $odini, on je i sed na slepoo nicama, elava temena, mr%ava lica nezdrave !oje, a naduvena vrata, nesi$urnih pokreta i nestalna po$leda upla%enih i /alosnih o iju. Uredan je, ali na neki nemio na in, a %tedljivo i starovremski odeven, leti u sivom a zimi u crnom odelu, kao inovnik po$re!no$ dru%tva. 2 kad takav stane na podijum i nasloni se jednom rukom na katedru, a dru$om se uhvati za !radu, aci se u poslednjim klupama ve pri$u%eno kikou, ali kad im $lasom muklim od $neva ka/e da su !udale, da u svetu nema razlo$a smehu, na0 protiv, naprotiv. .. tada se de aci savijaju od $r evito$ smeha, uzalud zatrpavaju dlanom usta i kriju lice pod klupu. &rofesor stoji nepomi an, sav naje/en kao !olesna vrana, i sa mr/njom u po$ledu i drhtajem u $lasu $ovori jetko8 * )ta ima tu sme%no6 To je /alosno;
13*

+1L

A razred se trese od nezadr/ljivo$ veselo$ smeha. Takav je ovek i nastavnik !io profesor Vasi02jevi, zvani Durhcu$. Onaj ko !i posmatrao nje$a i nje$ov rad, mo$ao !i vek provesti razmi%ljajui o tome kakve veze ima ovaj inovnik0 predava sa peda$o$ijom, koja tre!a da podi/e i stvara zdrave i srene ljude i $raane, kakve veze sa naukom ili umetno%u, i nikad ne !i na%ao od$ovor na to pitanje. Ali, ukoliko je nastavni sistem tada%njih austrijskih $imnazija u =osni imao za cilj da u mladom oveku i !uduem $raaninu u$u%i svaku klicu samostalnosti i u!ije /elju za ma im ori$inalnim, stvarala kim, vi%im i lep%im, ovaj nastavnik je !io savr%en slu/!enik to$a sistema. =olje re eno8 on je nastojao svim silama da to !ude. <to, taj i takav profesor Vasiljevi i%ao je i to$a jutra +. maja +1:R. $odine, kao vazda, istim putem, u isti sat put svoje %kole. =ilo je ne%to pre devet sati, ulice su izuzetno mirne i kao opustele. @rstare /andarmske patrole, na u$lovima po jedan od $radske policije. Eudna ti!ina. )arajevski radnici resili su to$a prolea da prvi put proslave meunarodni praznik rada, &rvi maj. Ali profesor Durhcu$, koji je /iveo samo za se!e. tj. za svoju usamljenu udnja ku e$zistenciju i svoju struku * a videli smo u emu je !ila nje$ova 'struka( * nije, naravno, znao %ta se sve de%ava i %ta se sprema meu sarajevskim radnicima, koji su za nje$a !ili dalek i nepoznat svet. On je, dodu%e, ve od lanjske $odine slu%ao pone%to o radni kom pokretu u )arajevu# i novine su pisale o tome, ali on je novine itao povr%no i neredovno. "e !i se mo$lo kazati da je !io potpuno ravnodu%an prema toj stvari. "aprotiv, nje$a je i ljutila i pla%ila pomisao na to kao na svaki nered i svaku te/nju za prome0nom, i !olelo $a je pomalo kao li na uvreda. 196

9edne nedelje, kad je vodio svoj razred u crkvu, sreo je $rupu mladih radnika, ljudi i /ena, zakienih crvenim cvetovima, i%li su ne$de !rzo i $ovorili ne%to /ivo. To su !ili 'socijali(. )ve neki /ustri ljudi, a na licima im, kako se njemu ini, usplahireni, izaziva ki izraz. Osetio je du!oku odvratnost prema tim nemirnim ljudima# u crvenim cvetovima njihovim video je ne%to nezdravo i opasno, kao da ta jarka !oja kazuje ne%to %to se ne $ovori i %to, iz$ovoreno, donosi nemir i nesreu# kao da je na rupici od kaputa iz koje je virio karanfil stala da iz!ija krvava iznutrica svako$ pojedino$ oveka. Uz!udili su $a za trenutak i ozlovoljili, ali ih je isto tako !rzo i za!oravio. @ao i mno$i ljudi nje$ovo$ zvanja i polo/aja, i on je na sav taj radni ki pokret i na manifestacije i suko!e koji $a prate $ledao izdaleka i sa visoka, otprilike onako kao i na sva ostala zla i ne0 z$ode sa kojima dr/avna uprava ima da se !ori, kao na stvari koje se nje$a ne ti u, uveren da u velikom dr/avnom mehanizmu postoje pozvani koji o tome !rinu i koji e i tome zlu stati na put i savladati $a, kao %to savlauju epidemije i dru$a zla i nevolje. On se tim pitanjem ne !i uop%te !avio da ono danas, na dan +. maja, nije samo do%lo u nje$ov razred i potra/ilo $a. 9er ako je profesor prolazio %lep, $luv i nem kroz /ivot, nisu nje$ovi u enici sedmo$ razreda. Ve tri nedelje se $ovori po varo%i da &rvo$a maja radnici nee doi na posao, da e 'socijali( to$a dana or$anizovati proslavu i razviti crvene !arjake, da vlast nee moi to dozvoliti, da e doi do suko!a. 2 u sarajevskim novinama !ilo je nekih polemika povodom tih vesti. Uo i &rvo$ maja o!javljeno je velikim plakatima da Vladin povjerenik za $rad )arajevo za!ranjuje to$a dana, na podru ju $rada, svaku proslavu, svako sakupljanje uop%te, i svako isticanje radni kih 197

am!lema, crvenih zastava, crvenih cvetova it. )ve to pod pratnjom stro$e kazne. @ad je svanulo sun ano i sve/e jutro &rvo$ maja, velika veina radnika nije oti%la na rad, iako je !io radni dan, ne$o se prazni ki odevena prosula po sarajevskim ulicama. .o!ilisana je sva policija i sva /andarmerija# u pripravnosti je !ila i vojska. &olicajci i /andarmi su rasterivali i najmanje $rupe radnika, tr$ali svaki i najsitniji crven znak iz ruku ili sa $rudi, hapsili mu%ko i /ensko za najmanji poku%aj neposlu%nosti ili otpora. =ilo je dosta takvih malih suko!a, ali radnici su, o i$ledno po planu, iz0!e$avali susrete sa policijom, razlivajui se kao voda po svim ulicama i kapijama. Tako je velika veina uspela da se prokrade do u @ova ie i kad se policija setila da zatvori put preko mostova na .iljacki, na hiljade radnika, sa skrivenim am!lemima i savijenim zastavama, ve je uspelo da pree .iljacku. "a drumu koji vodi u 3ukavac i koji je ve izvan 'podru ja $rada )arajeva( sastavila se odjednom velika povorka# nad njom su se vile crvene zastave, a svaki radnik !io je zakien karanfilom od crvene hartije. "admudrena policija ostala je u $radu. )vi komandiri su do!ili stro$ ukor i poo%trene nared!e, a oni su to utrostru ili i preneli na svoje pot injene, tako da je svaki policijski stra/ar i%ao sada kivan i nakostre%en, i !udno pazio da mu $de ne promakne ma i jedan jedini nezaposlen radnik ili najmanji crven znak. A tamo izvan varo%i /andarmi su, rastureni u mno$o!rojne patrole, pratili povorku sa strana i u 3ukavcu opkolili elu poljanu na kojoj je otpo eo pravi z!or sa $ovornicima i klicanjem. To nije znao niti je slutio profesor Durhcu$, koji nije itao ni novine ni letke ni o$lase, ni raz$ovarao sa ljudima, ni $ledao oko se!e na ulici, ne$o o!orene $lave !rzo prelazio kratki prostor od stana do %kole, ali sve su to znali i do!rim delom i videli 198

nje$ovi aci sedmo$ razreda. "eki od njih su pre dolaska u %kolu o!i$rali ceo $rad, posmatrajui kako policija raz$oni radnike i otima im crvene cvetove# mno$i su tr ali zajedno s radnicima, radosno kupei razasute karanfile, i vi ui iza u$la8 'Dole sa!lja%i; Vivio maj;( jer su to i radnici vikali. Cato su neki od njih i zadocnili na as i zato i sada sede kao na i$lama, jo% zadihani i rumeni od uz!uenja i zadovoljstva, vike i tr anja# zato se sa%aptavaju i za$ledaju meu so!om, prividno prate ono %to im se $ovori i rasejano od$ovaraju na pitanja, ali vidi se da u isto vreme oslu%kuju zvukove spolja. Taj poja ani nemir svo$a i ina e uvek nemirno$ razreda, profesor je do!ro oseao, iako mu nije znao pravi razlo$. U razredu je vladala neka sparna i razdra/lijva atmosfera, tako da je profesor naredio da se izuzetno otvori jedan prozor, i to onaj u dnu so!e, daleko od katedre, ali da se niko i nipo%to ne usuditi otvoriti u isto vreme i vrata. Cnojio se i treptao o ima. "astojao je da vikne i $rdnjama privu e i ve/e njihovu pa/nju. * )ta je vama danas6 @o da ste se ludih $ljiva najeli. "e uspevajui da smiri ake i da im pa/nju zadr/i na onome %to $ovori ili %to ih pita, profesor je poja avao $rdnje# ve ih je nazvao alovima, praznim tikvama, smrdljivim !u!ama i strvinama, kad mu se odjednom re odu/e i otvorena usta uko i%e8 u poslednjim klupama neko je s jedno$ kraja na dru$i do!acio crven cvet koji je u luku preleteo ceo razred i iz$u!io se meu acima. >rven cvet; To je dakle; @ad je one nedelje video $rlatu $rupu 'socijala( i crvene cvetove na njima, on je osetio odvratnost, mr/nju, neki svra!e/ u mi%iima i potre!u da li no, svojim rukama pomo$ne da se taj svet uutka i vrati na posao, da ne !ude po ulicama ni jarkih !oja ni drskih reci ni $lasno$ smeha. AU ovo sada, da nje$ovi aci, u

G11

nje$ovom razredu, do!acuju jedni dru$ima crven cvet kao da su !ravari sa stanice ili ci$lari iz @o%eva, to $a je porazilo. Cato je i stajao tako jedno vreme, otvorenih usta, kao okamenjen. A onda se pri!ra, prosikta ne%to nerazumljivo i sav naje/en, po$nut i napred ispru/enih ruku i ra%irenih prsta, poe kao u napad. 2%ao je pravo ka klupi u koju je pao cvet, ali pre ne$o %to je do%ao da nje$a * nevidljiva ruka $a !aci, i visoko iznad profesorove $lave, u crvenom luku, cvet prelete i pade na dru$i kraj razreda. &rofesor se okrenu !rzo oko se!e. Tako se razvila udna i$ra. @ao %to lopta u i$ri ide od njike do ruke ka svome cilju, tako su aci do!acivali jedan dru$om crveni karanfil, uspevajui uvek da zavaraju profesoru o i. A on je, kao nedorastao partner u toj i$ri, tr ao za cvetom, okretao se oko se!e, nastojei da $a ne iz$u!i iz vida. )kakao je sme%no od jedno$ aka do dru$o$. @ad !i mu se u inilo da je do!ro video kod ko$a je aka pao cvet, on !i pritr ao, stao pored nje$a, $ledao $a trenutak o%tro, ispitiva ki, a onda !i mu najednom naredio da rasklopi stisnute pesnice. .ladi !i to u inio. 4uke su mu !ile prazne. "astao !i $rohotan smeh celo$ razreda. &rofesor je tr ao i posrtao dalje. Canesen svojim o$or enjem i pravom lova kom strasti, profesor nije primetio da je jedan od aka iz poslednje klupe uspeo da iz!aci cvet kroz otvoren prozor. Maci su, odu%evljeni i$rom, i dalje dizali ruku, as jedan as dru$i, kao da ne%to !acaju. Cadihanom i prevarenom profesoru, kome je sve vi%e udarala krv u $lavu, ukr%tale su se crvene linije pred o ima i on je tr ao sa jedno$ kraja na dru$i, hvatajui cvet ko$a vi%e nema u razredu. "ajposle je naredio da se prozor zatvori, zatim da svi ustanu i da ruke sa ra%irenim dlanovima di$nu uvis, a on je po$nut etverono%ke i%ao i kao lova ki pas tra/io ispod klupa crveni cvet. "ad njim se talasala %uma

od nemirnih prstiju, krivila se mladika lica u $r evitom smehu i !ez!rojnim $rimasama, a kad !i on na$lo podi$ao $lavu i nepoverljivo po$ledao u njih, sve !i se ruke smirile, sva lica iz$ladila i o i celo0mudreno o!orene $ledale preda se. 2zmu en, ojaen, profesor je najposle odustao od uzaludno$ tra$anja, vratio se na katedru i rekao izmenjenim $lasom koji nije !io daleko od pla a8 * Do!ro; Do!ro, ja u vam pokazati da ima vlasti i da ovde mora !iti reda. =io je toliko uz!uen da nije mo$ao da se seti nijedno$ od svojih po$rdnih izraza, ili su mu za ovako stra%an slu aj svi iz$ledali presla!i. Uto je sreom zazvonilo zvono. &rofesor je rekao da niko ne srne izii iz razreda i da niko nee danas otii na ru ak dok se ne nae taj, taj ... to, to ... od mr/nje i o$or enja nije mo$ao da ka/e %ta, ne$o je samo mahnuo pretei rukom, uzeo svoju svesku, i zalupio vrata za so!om. U z!ornici i kod direktora Durhcu$ je napravio itavu uz!unu. >rven cvet; Uzalud su $a sti%avali i pitali $de je taj cvet. On je samo siktao i vikao isprekidanim re enicama da je stvar krupna i da ne mo/e proi samo tako, !ez istra$e i kazne. "eki nastavnici su se smejali u dnu z!ornice. 2 sam direktor sa zlatnim cvikerom i prosedom !radicom, ovek ije lice retko zna za osmejak, vrteo je $lavom u nedoumici, slu%ajui kako Durhcu$ oz!iljno pri a o svom lovu na crven cvet. @ad je direktor izi%ao, da !i u samoi doneo odluku o Durhcu$ovoj /al!i, nastavnici su se jo% vi%e osmelili, prilazili svome kole$i, koji je jo% uvek drhtao od $neva, i sa la/nim sau e%em zapitkivali $a o pojedinostima nje$ove !or!e sa acima. &rofesor matematike, )lavonac, strastven lovac, krupan i punokrvan ovek koji voli do!ro da pojede + popije, do $ru!osti iskren, pri%ao mu je sa %irokim pokretima i svojim prostosrda nim na inom rekao8 G:+

200

* Ama, kole$a, ko zna da li je to i !io crven karanfil. =eari su to ti u sedmom, znam ih ja, i u stanju su da izmisle svaku huncutariju. Durhcu$ se uvreeno ispravio. * .olim, ja nisam ni lud ni pijan. 9a alkoholna pia ne pijem. Ali, $ospodo, ja vam moram kazati da ja neu stvar ostaviti tako i da u i na vi%em mestu, ako tre!a ... Tu Durhcu$ovo lice postade odjednom za itav ton tamnije, nje$ove modre i vodnjikave o i prome0ni%e !oju i u njima se javi ne%to opasno i po$ano. &rofesor matematike ne do eka kraj re enice, nasmejani po$led nje$ovih krupnih, crnih o iju, o iju lovca i matemati ara, odjednom u$asnu i on ustuknu kao da je na$azio na zmiju. )meh u z!ornici pre0stade. >eo razred je zadr/an zaista preko ru ka u %koli. )am direktor je vodio istra$u. Maci nisu priznavali ni%ta. "i uo!i ajena pretnja da e z!o$ jedno$ ili dvojice svi stradati nije ovo$ puta pomo$la. Oni iz prvih klupa, koji !i mo/da i odali, nisu zaista znali ni ko je doneo cvet, ni da li je to i !io cvet, ni da li je !io crven. Videli su samo da je $ospodin profesor tr ao i hvatao ne%to nevidljivo meu posled0njim klupama. A oni iz poslednjih klupa nisu priznavali ni%ta. "ikad nije !ilo nikakvo$ cveta u razredu niti su $a oni do!acivali jedan dru$om. =io je otvoren jedan prozor i oni su mislili da se $ospodin profesor naljutio i ustr ao z!o$ * promaje, pa su svi mahali rukama, pozivajui one koji su naj!li/i da zatvore prozor. To je sve. "ajposle, kad se ni na koji na in nije mo$ao ne samo pronai inkriminisani cvet ne$o ni dokazati da je zaista postojao, stvar se svr%ila tako %to je ceo razred do!io ukor. &rofesor Durhcu$ je od!olovao taj slu aj sa crvenim karanfilom. Celen u licu od razlivene /u i, zakop an kao da je okto!ar a ne maj mesec, on se 202

vukao jo% itave dve nedelje kao ranjenik i $ovorio tankim mu eni kim $lasom. )ve to, naravno, nije ni najmanje tronulo nje$ove ake sedmo$ razreda. Oni su mu se i dalje svirepo smejali i podsmevali na svakom koraku. Tako je okon ana i !rzo zatim i za!oravljena uz!una z!o$ crveno$ cveta koji se pojavio u nemirnom sedmom razredu $imnazije, $de uz!une ni ina e nisu !ile retke. Ali taj crveni cvet * u stvari par e spletene /ice i malko vesto izreckane i savijene crvene hartije * imao je svoju dalju istoriju i postao sud!onosan za dru$e ljude, koji nemaju nikakve veze ni sa sedmim razredom, ni sa nje$ovim razrednim stare%inom, profesorom Durhcu$om. 9er, u sud!onosnim vremenima svaka i najmanja stvar mo/e postati sud!onosna. 5A U0Usud!onosnim( mi o!i no nazivamo nemirna vremena dru%tvenih preloma i izuzetnih do$aaja, sred kojih se odjednom naemo, a njihove uzroke, njihov smisao i doma%aj ne mo/emo i ne umemo potpuno da sa$ledamo ni pravo da izrazimo.7 Ali o svemu tome !ie $ovora na dru$om mestu.

203

"A )U"EA"O9 )T4A"2

Du/a ne$o %ira, tamni ka so!a sa deset postelja imala je dva velika prozora okrenuta pravo ka istoku. Ti prozori su, upravo zato %to su otvarali slo!odan vidik na pred$rae, imali ne samo o!i ne re%etke, de!lje od mu%ko$ palca, ne$o su !ili zastrti i naro itom eli nom, $usto pletenom mre/om. Ta mre/a nije mo$la da spre i jako jutarnje sunce da svako jutro !aci dva du$a i %iroka ilima malo pri$u%ene svetlosti preko poda, postelje i protivno$ zida. Ta !la$odat i taj rasko% trajali su sve do pred podne. Tada su sun evi ilimi po injali na$lo da se skupljaju i skrauju, kao da ih neko izvla i. A kad !i sunce stizalo na zenit, i poslednji kraji ak svetlosne prostirke izmileo !i ispod re%etaka i nestao ne$de u sun anoj svetlosti, razlivenoj po slo!odnom delu nepoznato$ $rada, kao %to dva potoka nestaju u moru. Od nas desetorice zatvorenika, veina je !ila prili no ravnodu%na prema svemu tome, ali !ilo nas je dvojica0 trojica mlaih koji smo svako$ jutra sa0 ekivali sunce i sedeli ili %etali u jednom od ona dva pojasa svetlosti, kao u najlep%oj !a%ti. &rozori te na%e velike elije na treem spratu otvarali su vidik iznad nekih !eskrajnih !a%ta, krovova niskih kua, a na samom ne!u, u dnu vidika, ocrtavala su se dva tornja i dva ja!lana, nepomi na poput tornjeva. 204

Takav je !io taj na% vidik8 sve je svetio i prostrano, a ni%ta nije ni jasno ni pristupa no. 2pak, sa desno$ prozora mo$li smo, sa malo napora, sasvim po strani videti dva prozora neke visoke kue, i to jedan do!ro i u celosti, a dru$i samo nejasno i napola. Tre!alo je do!ro saviti %iju i ukositi po$led izmeu zida i ivice re%etke, pa da se to vidi. Ta dva prozora 5u stvari jedan i po prozor7 pripadala su nekom $raanskom stanu na treem ili etvrtom spratu neke za nas ina e nevidljive kue8 oni su za nas dvojicu0 trojicu mladih i 2ju!opitljivih predstavljali ne%to kao komadi ljudsko$ /ivota u slo!odi, kao mo$unost radosno$ iznenaenja i pro0mene, a promena je u zatvoru $otovo uvek radost. &rozor koji se video ceo, mi smo zvali * pozornica. "a toj pozornici mi smo $ledali svako$ jutra jedan isti kratak i svakida%nji prizor. Oko sedam sati izjutra na tom prozoru, na kom se iza mrtvo$ stakla nazirala zavesa kao !elo re no dno ispod tamne povr%ine vode, nastao !i nemir, nemir koji uz!uuje i o!eava promenu koje su na%e o i tako /eljne. .i !ismo pritisnuli lica ja e izmeu zida i /ice. Tada !i se prozorska krila, zajedno sa odrazom mrtvo$ predela u njihovim staklima, otvorila i nestala u mra nom otvoru prozora. "a prozoru !i se za trenutak pojavila * /ena. &ojedinosti na njoj nismo mo$li da raza!eremo, ali se njena !ujna plava kosa, na tamnoj pozadini, isticala ja e od !eline ruku i njeno$ lica nejasnih crta. Vena !i odmah zatim nestala, da se posle nekoliko trenutaka pojavi ponovo, sada sa du$uljastom krletkom u rukama. &ropinjui se na prste i izdu/ujui struk, ona !i ve%ala svoju krletku o nevidljivu kvaku u $ornjem delu prozora. U toj krletki !ila je neka ptica koju smo vi%e nasluivali ne$o %to smo mo$li da je sa$ledamo, ali koju smo u svojim dokonim tamni kim raz$ovorima nazvali kanarincem. &tica je, iz$leda, ponajvi%e mirovala# samo s vremena na vreme, kad !i preletela
205

s jedno$ kraja krletke na dru$i, mi !ismo je nejasno nazreli kao /ut list no%en vatrom. "ekako pred podne /ena se javljala opet na prozoru, propinjala se i naviklim pokretom skidala krletku, odnosila je u za nas nevidljivu du!inu so!e, a zatim zatvarala prozor, spu%tala !elu zavesu i nestajala iza nje. Qutei i zaneseni, mi smo $ledali prozor kako se otvara, plavu /enu na njemu, a kad !i se ona iz$u!ila u tamnoj du!ini so!e, onda njenu krletku sa pticom koja se vi%e nasluuje ne$o %to se vidi. 2 tada smo sa istom pa/njom ekali as skidanja i od0 no%enja krletke i zatvaranja prozora. &osle to$a nastupala je du$a popodnevna i ve ernja amotinja i i% ekivanje sutra%nje$ jutra. &rizor sa prozorom !io je veliki do$aaj na%e$a dana# mi smo se spremali za nje$a, pratili $a pa/ljivo i /udno, a esto posle to$a jo% du$o o njemu raz$ovarali. Upu%tali smo se u !eskrajna na$aanja o nepoznatoj /eni, o prilikama u kojima /ivi. "eko je izmislio da se zove <va, i tako smo je zvali. 2 ptici smo nadenuli neko ime, vi%e ne pamtim kakvo. "ismo mi !ili ni prvi ni poslednji ro!ija%i koji iza re%etaka, zidova i !rava, hvatajui !ezna ajne komadie dnevne stvarnosti, snivaju san o slo!odnom /ivotu i dodiru sa svetom i ljudima. Ali nisu svi stanovnici na%e elije !ili isto$ mi%ljenja i raspolo/enja. =ilo ih je koji nikad nisu pri%li prozoru i koji su se podsmevali na%oj 'pozornici( i na%im du$im hap%eni kim pri anjima u vezi sa njom. U tom se naro ito isticao jedan sed, pakostan i /u an ovek po$ana jezika i ne iste ma%te. =io je %pekulant, u poslednje vreme sopstvenik neke papir0nice, a sada pod ista$om z!o$ la/no$ !ankrotstva i zlonamerne paljevine osi$urane ro!e. &o krevetu koji je zauzimao zvali smo $a ' i a iz u$la(. O 'no0liti kim( je $ovorio s prezirom. Voleo je du$a pri a0 206

nia, a mrzeo na% smeh i na%e tiho pevanje, koje mu je uvek iz$ledalo suvi%e $lasno. "je$ove su primed!e !ile uvek mra ne, a nje$ove pri e skaredne do odvratnosti. .eu nama mladiima, lju!iteljima 'pozornice(, smatralo se preutno da je ru/no i nedozvoljeno praviti neukusne primed!e i $ru!e %ale na ra un /ene sa krletkom. C!o$ to$a je dolazilo do neverovatnih prepirki i o%trih suko!a. Jotovo redovno sa starcem iz u$la. 2 danas mi iz$leda da je taj ovek na$onski i du!oko mrzeo sve %to je mlado, novo, pokretno i neo!i no. * "e mo$u da ih $ledam * re/ao je i a * ne mo$u da ih $ledam kako se veru kao majmuni uz onaj prozor, krive vratove i tucaju se $lavama. .i smo na nje$ove pakosne primed!e od$ovarali posmehom, ili onom !ez!ri/nom ravnodu%no%u koja je veliki dar i mono oru/je mladosti. Ali kad je prvi put rekao zaista $adnu re za /enu sa krletkom, mi smo kao jedan sko ili na nje$a. &lanula je jedna od onih udnih hapsanskih svaa izvan razuma, koje na$lo iz!ijaju a !rzo se $ase i za!oravljaju. On je nizao ru/ne reci, koje su za nje$a o i$ledno !ile potre!a, a mi smo !ranili nepoznatu /enu i istotu svojih postupaka i namera prema njoj. * Jle, $le, kako su kavaljeri ova mlada $ospo da; * cerekao se stari !ankroter. A mi smo mu, sva trojica u jedan $las, od$ovarali da je !ezo!raznik i da ne dozvoljavamo da tako $ovori. "aro ito je o$or en !io najmlai meu nama. Taj sna/ni mladi na etih plua, koji je uhap%en na le enju, !io je lako razdra/ljiv. 4odom iz =oke, on je po /elji roditelja studirao prava u =e u, a po svo0 joj sklonosti !avio se muzikom, za koju je imao dara. Visok, lep, do!ro razvijen, u !eloj majici !ez rukava, stajao je nasred elije, stisnutih pesnica, vatrenih o iju, okrenut prema star evom u$lu. )av cep0tei, vikao je8 207

* 9ezik za zu!e, po$ani jedna; * Jle ti mladia; @o e meni za!raniti da $ovorim6 * 9a u ti za!raniti; 2 ako samo jo% jednom la0ne%, za!oraviu tvoju sijedu kosu i spljo%tiu te kao stjenicu uz taj zid, Ume%ali su se ostali i razvadili ih. Ali starac je od tada ipak !io ne%to oprezniji u $ovoru, !ar kad je !ila re o 'na%oj( /eni sa prozora. )amo je re/ao i $rickao svoje !ele ekinjaste !rkove. >elo$ to$a leta mi smo iz dana u dan posmat0rali svoju malenu i u!o$u pozornicu. @ako se leto primicalo kraju i sunce izlazilo sve docnije, i u na%oj eliji !ivalo je sve manje svet0losti. 9edno$ jutra, polovinom septem!ra, ustali smo kao o!i no i kao o!i no !ili na na%em prozoru. 9o% se crveno sunce !orilo s ma$lama. Eekali smo ne%to du/e ne$o o!i no. &rozor se nije otvarao. )ati su prolazili 5.i sata nismo imali, ali smo po suncu, po odla/enju i dola/enju uvara i raznim %umovima u kui znali uvek koliko je sati.7 "i /ene ni krletke. C$ledali smo se izmeu se!e i opet o!arali o i. "aj0posle smo se jedan po jedan povukli u so!u, ali !i svaki as poneko od nas iskoristio priliku da proe pored prozora i !aci po$led napolje. Vena se vi%e nije pojavila, ni sutra ni prekosutra. &rolazili su dani, a niko nije otvarao onaj visoki prozor sa staklima olovne !oje. &rvo$ i dru$o$ dana utali smo kao o/alo%ena porodica. Catim su po eli raz$ovori i na$aanja. )ta se mo$lo desiti6 &utovanje6 =olest6 )mrt6 "eka drama u porodici6 * )ve je mo$uno i sve je predmet du$ih raz$ovora kod ljudi u zatvoru. >i a iz u$la zadovoljno se sme%kao i pravio polu$lasne podru$ljive primed!e koje mi, zaneseni u svoje raz$ovore, o!i no ne !ismo ni uli. Ali jedno$ dana do%lo je izmeu starca i ono$ studenta =okelja

ipak do suko!a, z!o$ koje$ smo iz$u!ili sun anu stranu i !ili rastureni po dru$im elijama. "ekako pred ru ak, kad je razdra/ljivost kod ljudi najvea, raz$ovarali smo opet o nestanku /ene sa krletkom. )tudent je $ovorio kako e, ako $a ikad puste iz zatvora, odmah otii da vidi %ta je !ilo sa njom. * A nee% prvo na koncert6 * zapitao je pa kosno i a iz u$la. )tudent je ranije, u na%im ve ernjim raz$ovorima o tome %ta e ko uraditi 'kad izie( zaista uvek $ovorio da e mu prvo !iti da ode na neki koncert. S* &a, otii u, da!ome, i na koncert, ali u se prvo popeti do njeno$ stana * od$ovorio je sa hladnim prkosom mladi. To mirno pouzdanje o i$ledno je dra/ilo starca, i on je $unao polu$lasno neka crna predvianja o mladievom izlasku na slo!odu. .ladi je na to od$ovarao sa smehom da jeste dodu%e tu!erkulozan, ali ipak veruje da e izii pre mno$o$ dru$o$. 2zazvan aluzijom na svoj slu aj, starac je siktao8 * 2zii e% ti, maj in sine, odavde etverono%ke, ako uop%te izae%, i nee ti na um pasti ni da $lavu podi$ne%, a kamoli da se popne% do one tvoje . .. )tarac je /enu sa krletkom nazvao ru/nim imenom. U tom trenutku mladi se za!oravio. )a dva skoka !io je u u$lu i ve je dr/ao i u za $u%u. "astala je $raja i trka. 9edva smo ih rastavili. )uko! je !io takav da se nije mo$ao sakriti od tamni kih vlasti. )tudent je ka/njen sa dvadeset i etiri sata posta u mra noj samici sa tvrdim le/a0jem, a nas ostale raselili su po dru$im zajedni kim elijama. &roveli smo tu du$u i te%ku zimu sa dru$im mislima i !ri$ama i u dru$a ijim raz$ovorima i prepirkama. Cauvek sam iz$u!io iz vida nenrijatno$ i u iz u$la, a du$o se nisam video sa onim dru$om,
^ * @ua na osami

208

209

studentom prava. Tek ne$de potkraj te $odine sreo sam $a u tamni koj !olnici, $de sam proveo sve$a dva dana. Udesili smo da le/imo jedan pored dru$o$. =io je omr%aveo, $rozni av, imao je nezdravo rumenilo na licu. .eu hap%enicima u !olnici $ovo0 rilo se da dotraj ava. &o%to smo izmenjali oskudne tamni ke vesti o polo/aju na svetskim rati%tima, $ovor je do%ao na na% nekada%nji /ivot u eliji na sun anoj strani i na do/ivljaj sa starcem iz u$la. '&o$an jedna;]0] * rekao je moj dru$ sa vatrom u o ima, pokazujui svoju uroenu sposo!nost da se nad onim %to mu je odvratno z$adi i strastveno o$or i. Te noi smo raz$ovarali du$o, %apatom da ne !ismo pro!udili dru$e. Jovorili smo o ratu, o na%im zajedni kim /eljama, planovima i iz$ledima, pa zatim o muzici, o /enama, o /ivotu, sve !ez reda i na preskok, kako mo$u da $ovore mladi ljudi u takvim prilikama. )tudent je le/ao s rukama za!a enim i sklopljenim pod $lavom. "ije mu se spavalo i nije mo$ao da uti. U neko do!a ispri ao mi je da je one noi, koju je po kazni proveo u mra noj eliji na tvrdom le/aju, usnio /enu sa prozora. Do%la je, ka/e, tiho i neprimetno, pri%la mu sasvim !lizu, propela se na prste, visoko di$la ruke, o!esila iznad nje$ove $lave svoju krletku, i isto tako ne ujno i% ezla. Qele noi krletka je sjala vi%e nje$ove postelje kao sunce. "evidljiva ptica u njoj pevala je radosnu, jednostavnu melodiju. 2 ta divna melodija, ni pravo zapamena ni posve za!oravljena, pratila $a je od tada svuda i * mu ila stalno. Ona $a mu i i sada. )ve mu se ini da je zna8 pa inak, nit ume da je ta no ponovi, nit mo/e da je se oslo!odi. )tudent je zautao, kao da spava, ali meni se inilo da je !udan i da u se!i ne ujno peva, tra/ei uzalud udnu melodiju.

)3UEA9 )T<VA"A @A4A9A"A

)amo ljudima koji u su%tini ne vole niko$ i ni%ta do same se!e mo/e tako du!oko i trajno da omrzne /ivot kao %to je tih okto!arskih dana +1XX. $odine omrznuo )tevanu @araj anu, privredniku i kuevlasniku. A to kod nje$a nije od danas ni od ju e# ima do!ra $odina dana otkako je to po elo. U dve reci mo/e se kazati ko je i %ta je )te van @arajan. On je do%ao u =eo$rad +1G:. $odine kao mali !ankarski inovnik odnekud ispreka. 4adio je dve0tri $odine uporno i predano, uslu/an i strpljiv a hladan kao stakleni %alter za kojim je sedeo. Tako, dok talas lako$ !o$aenja nije i nje$a izdi$ao kao tolike dru$e i na inio od nje$a samopouzdana oveka, domaina i privrednika. Takvih na$lih uspeha, koji menjaju i samo$ oveka, a ne samo nje$ov dru%tveni polo/aj !ilo je u na%em tzv. poslovnom svetu tih $odina dosta. )lu aj )tevana @arajana zanimljiv je samo po tome %to mo/e da poslu/i kao %kolski primer takvo$ uspona, savr%en i ' ist( u svima svojim o!licima i fazama, kao uspeo eksperimenat. Ca kratko vreme @arajan je sazidao prvu kuu, doveo /enu iz uticajne !eo$radske porodice u nov stan, i na kapiji te kue prikovao malenu ali jaku ta!licu od mesin$a na kojoj je !ilo urezano nje$ovo ime, ni%ta do ime )te van @arajan, a to i ne zvu i
14*

210

211

kao ime /iva oveka ili naziv preduzea ne$o kao neka %ifra u tr$ova koj korespondenciji. &oslovne veze )tevana @arajana razvijale su se neprestano, imetak je rastao i pretvarao se u nove, !olje i si$urnije investicije kojima se lak%e rukuje, jer on je sada mo$ao da !ira i od!acuje. "e%to svojom ve%tinom, a ne%to pomou /eninih roaka kojih je !ilo svuda, na svima 'pozicijama(, on je postao akcionar najsi$urnijih preduzea koja su se $ranala i po =osni i )loveniji, lan od!ora u dve najvee !eo$radske !anke# sazidao je jo% dve velike kue, $raene od prvih !eo$radskih arhitekata, na naj!oljim 'placevima( koje mu je /ena donela, oslo!oene poreza. Te tri velike kue i prazni 'placevi( sa !arakama na samoj o!ali Dunava, donosili su mu prihod koji je prelazio sumu od +L:.::: dinara me0se no. A sve vi%kove on je ula$ao sa najveom pa/njom, samo nasi$urno. Tako su nje$ovi kapitali !ili rasporeeni kao do!ra vojska, rasporeeni i o!ez0!eeni sa ve%tinom, oprezom i mudrim predvianjem svih mo$uih mo$unosti. Tada je i on u licu, $ovoru i dr/anju uzeo onaj izraz hladne i nadmone si$urnosti koji $a vi%e nije ostavljao. )amo ljudi sa o$rani enim du%evnim vidikom i velikom moralnom ravnodu%no%u mo$u da pokazuju takvu si$urnost u nastupanju prema dru$im ljudima i prema svemu %to /ivot donosi. @od @arajana je taj izraz doteran do savr%enstva. On je prolazio kroz /ivot kao visok, nao it ovek odmoreno$ dr/anja, pravilnih crta lica i ne samo lica ne$o pravilne reci i hoda, pravilno$ pokreta i po$leda, ra una i rukopisa, sve$a %to je na njemu i %to dolazi od nje$a. "je$ov mir nije poremetila ni neprijatna injenica da u !raku nisu imali dece, ni /enina $lupost, koju je, uostalom, otkrio jo% za vreme kratko$ vere0ni ko$ /ivota. 4edak je slu aj, da se $lupa /ena s $odinama ne prozli, naro ito ako se njeno zdravlje 212

ili njene ekonomske prilike po$or%aju. Ali @arajan je i tu imao sreu. "jihove su prilike !ile i ostale vi%e ne$o povoljne, a nje$ova /ena je !ila i ostala zdrava, mirna i odana domaica, koja je nalazila da je sve na svetu na svom mestu, a naj!olje i najsavr0%enije stvorenje u tom savr%enom svetu da je njen mu/. Tako je, si$uran u svemu, pravilno /iveo )tevan @arajan i pravilno !i i umro valjda i pravilno !io sahranjen da nisu u svetu nastali potresi, promene i udari protiv svake i najtvre pravilnosti i si$urnosti. Veliko nema ko !om!ardovanje =eo$rada, R. aprila +1X+. $odine, i slom dr/ave koji je nastupio odmah posle to$a )tevan @arajan je podneo !ez vee %tete i stradanja, !ez du!lje$ potresa u se!i. @ao o!azriv ovek, koji ume da predvia, on je R. aprila sa /enom !io ve u Vrnjcima. U =eo$rad se vratio krajem aprila. Varo% je zatekao u ru%evinama, a narod u te%koj za!uni i svakojakim nevoljama, ali od nje$ove tri velike kue samo je jedna !ila neznatno o%teena. "jihov veliki i lepo ureeni stan !io je sa uvan, jer je kuvarica, pre anka, ostala u stanu i sa uvala sve netaknuto. 9ednu od najveih so!a ustupili su nema kom oficiru, koji ne samo da nije !io na smetnji ne$o im je umno$om !io neka vrsta za%tite, jer je !io 'Austrijanac, fin ovek(. A kad je okupaciona vlast po ela sama da o/ivljava i pokree poslove i u finansijama i u privredi, @arajan je oprezno i pola$ano sredio sve svoje pozicije u !ankama i akcionarskim dru%tvima u kojima je !io na ma koji na in an$a/ovan, i prila$odio se novim prilikama i propisima. "jemu je, kao poslovnom oveku, !ilo jasno da za ovo vreme va/i jedno pravilo8 pre/iveti $a. &re/iveti sa %to manje %tete i !ez vee$ an$a/ovanja. @o pre/ivi, tome e se sve popraviti i nadoknaditi.

213

A pomisao na vreme koje je !ilo 'pre ovo$a( i koje e za one koji pre/ive !iti opet posle U@7vo$a(, davala mu je sna$e i strpljenja. Tako se, posle $ru!o$ i na$lo$ 'poremeenja( u aprilu +1X+. $odine, za )tevana @arajana i nje$ov uski kru$ opet sve smirilo i nekako sredilo. Vivot se sveo na mudro i strpljivo i% ekivanje, a to i% ekivanje, i pored neiz!e/nih te%koa i mno$ih strahovanja, nije !ilo neizdr/ljivo. )poso!nosti, koje su nekad od do%ljaka i u!o$o$ !ankarsko$ inovnika iz +1G:. $odine na inile imuno$ i u$ledno$ !eo$radsko$ zeta i rentijera, pokazale su se u nesmanjenoj vrednosti i sada, dvadeset $odina docnije, kad je =eo$rad !om!ardovan i zemlja okupirana od "emaca. =ez!rojne su i zaista velike !ile !ede i stradanja koja su nailazila za tih ratnih $odina na ovaj kleti =eo$rad, ali )tevan @arajan je uspeo da nje$a i nje$ovu kuu ne po$odi nijedno od velikih okupacionih zala. Oduvek je va/io kao ' ovek koji ima fini nos i do!ro oko(. Taj nje$ov nos mu je pomo$ao i ovo$a puta da namiri%e sve opasnosti unapred, a do!ro oko da ih iz!e$ne kad nastupe. 2 na svako pitanje8 '@ako ste6( on je mo$ao miran kao uvek da od$ovori8 'Da zlo ne uje, do!ro sam.( Ali krajem +1XI. i po etkom +1XX. $odine kao da je zlo ulo. &otkraj zime po elo je sve vi%e da se $ovori o savezni kom !om!ardovanju. 4adio je otvoreno predupreivao svet, a "emci su po =eo$radu preduzimali mere, koje su jasno pokazivale da se zaista o ekuje !om!ardovanje. "areeno je stro$o zamra ivanje prozora. Vr%eni su pro!ni alarmi sa sila/enjem u podrum, o!aveznim za sve $raane. Tu su se slivala etiri tuceta kirajd/ija visoke @araja0nove kue i stvarala ludu $u/vu, a on je morao da se mesa sa tim ljudima koje dotle nije ni poznavao i od kojih ni mese nu kiriju nije li no primao. 214

) vremena na vreme javljali su se zaista savezni ki avioni, ali samo kao izvidnice. "ema ka pro0tivavionska artiljerija $aala ih je !u no i uzaludno, a par ad rasprsnutih $ranata padala su nou na @arajanovu terasu kao $rad# on ih je sutradan kupio i posmatrao na dianu, kao da ita zie porU@e neko$ dru$o$ sveta. Tada je stalo da se mra i i lice )tevana @arajana, dotle mirno i jasno kao ra un !ez ostatka. Te%ka !ri$a uvukla se u nje$a i prvi put u /ivotu kod nje$a su stali da se javljaju znaci lake nesi$urnosti u mi%ljenju i dr/anju. @ad neka !ri$a i strahovanje z!o$ nje uzmu u oveku maha ovako kao %to je !io slu aj sa )teva0nom @arajahom, onda se taj mo/e smatrati ve kao po!een, !ez o!zira na to da li e ili nee nastupiti ono e$a se on !oji, jer on propada od !ri$e i strahovanja a ne od njihovo$ ostvarenja. @arajanova reputacija razumno$, hladnokrvno$ i neustra%ivo$ poslovno$ oveka nije !ila mno$o preterana# onoliko mo/da koliko su preterane sve dru%tvene reputacije# on se zaista nije u svom poslovnom /ivotu 5a to je zna ilo# u /ivotu7 ni e$a !ojao, ni kriza ni iznenaenja ni podvala# nikad nije zadrhtao od ljudske reci ili po$leda, od pisma ili tele$rama, ni od zvonceta na vratima ni od telefonsko$ poziva. &olo/aj na koji se !io ispeo u svom svetu !io je lep, dovoljan da sa nje$a mo/e po$ledati elo prostranstvo i potpuno savr%enstvo to$a sveta, ali ne preterano visok, tako da je na njemu !io za%tien ne samo od svako$ te/e$ i neo ekivano$ udarca ne$o i od na$lo$ pada s visine. Ona si$urnost, koja je oduvek osnovna te/nja i nedosti/ni cilj svako$ $raanina, !ila je u nje$ovom slu aju ostvarena do mo$ue$ maksimuma. On je znao da u svetu ima strahota, naro ito u ratnim vremenima, ali je smatrao i tvrdo verovao Pa je dru%tvo kome pripada tako savr%eno i tako 21

mono da je izuzeto i za%tieno on njih, !ar od onih naj$orih, i da je u toj izuzetnosti i nje$ov $lavni smisao. Tako je i !ilo uvek, i za vreme ekonomske krize +1I:. $odine i po etkom rata +1I1. i docnije pod samom okupacijom. 2zri no ili preutno to su priznavali ljudi, sve vlasti i sve ustanove sve$a sveta, u svima promenama i prilikama, ili su se !ar tome pokoravali. 2 @arajan je /iveo sav pro/et oseanjem vrednosti, sna$e i lepote to$a svo$ izuzetno$ i neprikosnoveno$ sveta. U tome je !io izvor nje$ove si$urnosti. To $a je esto ispunjavalo oseajem ne0 pomuene sree i mirne veli ine. =ilo je trenutaka, naro ito u jutarnjim asovima, kod doru ka i itanja novina, kad se to oseanje pretvaralo u ne%to %to je $otovo li ilo na zanos, nadimalo $rudi, pelo se kao uz!udljiv talas u $rlo i sve do o iju# i jo% malo pa suze. Tako je !ilo nekad. Ali ovo sada.## @arajan se sve te/e !ranio od udno$ oseanja da je onaj nje$ov svet do/iveo mu ki i te/ak udarac, i da propada od nevidljive ali smrtonosne pukotine na se!i. A to zna i da sve propada, ostaju samo $orke misli i du!oko razo aranje u dr/ave, ustanove, ljude i sve ono %to oni $ovore ili preduzimaju, fizi ki !ol od sve$a i fizi ka nesavladiva odvratnost prema svemu. 2 sve je to raslo, raslo, dok se jedno$ majsko$ dana nije prolomilo i pretvorilo u du!oko, neprizna0vano ali o i$ledno o ajanje. )ve se to desilo !rzo i pored svih o ekivanja *A neo ekivano. "a prvi dan Uskrsa, oko deset sati pre podne zapi%tala je sirena na uz!unu. @uvarica je po$asila vatru u kuhinji i otr ala za $ospoom, koja je, iz!ezumljena od straha, ciktala, $rdei sve ljude oko se!e i dozivajui u pomo sve svece sa ne!a. To je @arajanu !ilo stidno, tu/no i $adno. Da ne !i morao da $leda i slu%a iz!ezumljenu /enu u podrumu, on zastade u prizemlju, u nadi da !i uz!una mo$la da se razmine na ovome, kao %to je 216

esto !ivalo poslednjih dana. U tom trenutku po ele su da padaju prve !om!e. 9edna je pala na prazno zemlji%te pored nje$ove kue. 2 ta nje$ova kua se potresla, za%kripala u svim sastavcima, krenula nekud i ona, kao izludela. =rave su na vratima popustile i prozorska stakla poprskala. On je tu kuu stekao u svojim srenim $odinama, poznata mu je od du!okih temelja na !etonskoj plo i do vazdu%astih mansarda na petom spratu i ravno$ krova sa terasama. Cna ta no sve tro%kove u vezi sa njom kao i kretanje prihoda koje ona od!acuje. )ve hartije koje se odnose na njen postanak i njeno odr/avanje nalaze se u nje$ovoj kasi, a sva seanja u nje$ovoj $lavi. To jest nalazila su se. Ali sada ovo ne valja ni%ta ni sa kuom ni sa $lavom. Od udarca one naj!li/e !om!e njemu je izmeu lo0!anje i ko/e na temenu pro%ao studen vetar. 2 taj vetar ima i ukus i !oju i miris i neku naro itu studen. 2z podruma dopire vriska /ena i dece. Tamo se svetlost u$asila a pra%ina od u$lja i maltera ispunila sve prostorije. 2z$leda da je smak sveta. &a ipak nije !ilo tako. )ve se !rzo sti%alo i umirilo, a oko dva asa posle podne dat je znak da je opasnost prestala. @arajan se oprezno ispeo u svoj stan, pridr/avajui mehani ki /enu ispod ruke. Devo j ka im je ve ranije javila da u stanu nema vee %tete. "a dvema so!ama su delimi no polupani pro0 zori i eksplozija je u!acila ne%to %ljunka i zemlje sa prazno$ terena. Jazili su po staklu i zemlji, i raz$ledali. )ve je !ilo na svom mestu. 9avilo se olak%anje. Devojka je /ivo mela i istila, kuvarica je pod$revala ru ak, /ena je, o/ivela i vesela, tr karala i $ovorila !ez prestanka, kao pijan papa$aj. 2 na ulici svet se $lasno doziva i nervozno smeje. O i$ledno, svi su radosni %to su ostali /ivi i lako 217

se mire sa $u!icima sa kojima se jo% ju e ni u mislima nisu mo$li da pomire. Tako je otpo elo to leto u kom e se tako, esto i u raznim o!licima smenjivati samrtni strah i panika sa oseanjem radosti %to je ovek /iv i itav kao i nje$ovi naj!li/i i sve %to je nje$ovo. )tevan @arajan nee u estovati ni u jednom ni u dru$om. Eim je ono$ prvo$ dana izi%ao iz podruma, on je prihvatio za telefon, u nameri da potra/i nastojnike u svojim ostalim kuama. Telefonska veza je !ila prekinuta. "i%ta. Jluva pusto% i $ro!an muk i hlad vejali su, kako se njemu inilo, iz slu%alice kao iz crno$ am!isa. Hteo je da u tu prazninu vikne8 'halo(, ali nje$ovo roeno $rlo !ilo je isto tako nemo i uzeto. Oti%ao je da nato i a%u vode, ali vodovod je !io prekinut# iz slavine se umesto vode javilo 2jutito frktanje, zatim je ne%to zapi%talo ote$nuto i tu/no, i $roteskno, kao podru$ljiv fa$ot u orkestru, a zatim * mra na i $luva ti%ina, ista kao ona iz telefonske slu%alice. &o/urio je da otvori radio, ne !i li uo kakve vesti o !om!ardovanju, ali radio je !io mra an i nem# elektri ne struje nije !ilo. Tada je @arajan ostavio sve i seo u fotelju kao poko%en, onako u kaputu i sa %e%irom na $lavi, kako je iza%ao iz podruma. Od tada je provodio dane u tom polo/aju, u polumra noj so!i, uvek sa %e%irom na $lavi, o$rnut i onda kad su po ele vruine. 9er u njemu je ostalo ne%to od ono$ smrtonosno$ vetra od prve !om!e, i ta mu se studen %irila od $lave celim telom. Ca vreme uz!una, koje su u estale, on je silazio utke u podrum, ali im !i se vratio, sedao je u svoju fotelju, z$r en, sa podi$nutom jakom i %e%irom na!ijenim na o i. Vena je esto prilazila toj fotelji, nastojei svojim sla!im duhovnim sna$ama da $a malo raz$ovori i razvedri, ali on je samo utke odmahivao $lavom.

Odmah posle ono$ prvo$ !om!ardovanja, on je poku%ao da sa njom raz$ovara i rekao joj nekoliko reci koje su mu se inile isu vi%e !lede i sla!e da izraze nje$ovo o$or enje i !eznae. * @ad je do%lo do to$a da i ovakve mirne i estite $raane !iju iz visina !om!ama kao crnce ili !andite i da im i imanje uni%tavaju $ore ne$o %umu i ledinu, onda nema vi%e /ivota ni rada ni si $urnosti. Ovo nije rat, ovo je kraj sve$a; * Cverovi; * rekla je /ena $lupo i neumesno. On ju je samo presekao po$ledom i osetio se jo% vi%e neshvaen i sam u svom o ajanju. Dolazili su nastojnici iz o!e kue i donosili posle svako$ !om!ardovanja vesti, ute%ne vesti8 da su kue ostale ele, predla$ali sitnije opravke ili pro0menu kirajd/ija. On ih je, prvi put otkako $a poznaju, slu%ao tupo i odsutno, sa utanjem koje je prelazilo u nemost. To ih je najpre iznenadilo, pa s vremenom po elo da pla%i. &ozivali su $a u !anke, na sednice upravnih od!ora, on je na sve pozive od$ovarao da je !olestan. Dolazili su, kao i ranije, kumovi i prijatelji, poslovni ljudi kao i on %to je. &ri ali su o /rtvama !om!ardovanja, o skloni%tima, o cenama namirnica, o iz$ledima i o!rtima veliko$ rata, o strahu od !olj%evizma, koji kao tiho ti%tanje na o/i ici prati sada svako jutarnje i ve ernje itanje novina ili slu%anje radija. A sve se na kraju svodilo na to da je ipak $lavno8 pre/iveti. @arajan je utao. Te%ko mu je !ilo da ih slu%a, kao da sa svakom rei uveavaju teret koji mu priti0ste $rudi, i samo $a je o!zir u tivosti na$onio da se pretvara kao da prati raz$ovor, ali $a nikakav o!zir + mkakva u tivost nisu mo$li naterati da sam ma %ta ka/e. .eu poslovnim ljudima $ovorilo se da je @arajan vUiz$u!io nerve(. "eki su dolazili naro ito da to provere, ali on ih nije udostojao ni pa/ljiva po0 219

G+,

$leda, a kamoli o!ja%njenja. 2zlazei od nje$a, jedan od tih @arajanovih poslovnih prijatelja prekinuo je diskusiju o @arajanovim /ivcima i rekao suvo i stvarno8 * )ta ima6 &re$oreo kao sijalica. Jotovo. .a ko dolazio i ma %ta $ovorio, @arajan nije vi%e nalazio ni reci ni osmejka. &o eo je rede da se !rije i neuredno presvla i# odelo nije menjao. A od same pomisli na ma kakav, pa i najmanji posao, u njemu se dizalo dotle nepoznato oseanje fizi ke odvratnosti. 2 %to je naj$ore, sve to %to $a ko i, $u%i i u!ija ne mo/e se ni im izraziti, nikome kazati, !ar ne uo!i ajenim izrazima i ne ljudima oko se!e# mo/da samo jaukom i suzama, ne im kao muzika i pesma, i nekako izvanredno sve ano, pred licem celo$a sveta. U seanju mu je, sam ne zna otkud i za%to, iskrsavao neki slepac, ko$a je davno, kao dete, uo kako zapeva i !o$orada na nekom va%aru, u masi uzavrelo$ naroda. ) mukom je raz$onio udne misli i takva dotle nepoznata oseanja, i samo je ja e stezao usne i pri$rtao kaput oko se!e. C!o$ @arajanovo$ dr/anja posete su !ivale sve rede. @raj nje$ove fotelje u ala je /ena. Tu$a je njenim o ima davala neki jadan, /ivotinjski izraz koji @arajan nije mo$ao da podnese. Jonio ju je od se!e, ali ona se neprestano vraala i uporno $a posmatrala, tra/ei uzalud ma kakvo$ tra$a od nekada%nje$ @arajana i nje$ovo$ poslovi no$ 'nosa( i 'oka(. Tako su prolazili nedelje i meseci te poslenje ratne $odine. )a )tevanom @arajanom !ivalo je sve $ore. Otkako je ono za prvo$ !om!ardovanja, u maju mesecu, stao da mu mrkne /ivot i $or a vek, to nije prestalo sve do ovih okto!arskih dana. A kad je 'zapucalo( oko =eo$rada, pa po !eo$radskim uli0 220

ama i kad su unezvereni ljudi stali da se preseljavaju u podrume, uz upla%eno dovikivanje, @arajan ih je utke $ledao kao slepce i maloumnike, koji su iznenaeni i uz!ueni ne im %to je njemu odavno jasno i izvesno. &resedeo je %est dana u podrumu kao i svi ostali, ne u estvujui ni jednom reci u !ez!rojnim raz$ovorima, ne od$ovarajui ak ni /eni na njena luda i upla%ena pitanja. )tra%ni su !ili ti dani. &edesetak du%a sa!ijeno u tesnim za$u%ljivim i polumra nim prostorijama, ispre$raivanim o$radama od letava na onoliko ode02jenja koliko ima stanova. &ra%ina, ne istoa i stra%an zadah. )vetlost sla!ih podrumskih sijalica. &iska sitne dece, neprestano kretanje i /a$or, !esmisleni raz$ovori i prepirke, !ezrazlo/ni pla ili smeh ste%0njeno$ i upla%eno$ sveta. A spolja dopire huka i tutanj !or!e koja se vodi danju i nou, svim mo$uim oruima, as ne%to dalje, as strahovito !lizu. A onda je do%ao i tome kraj. =or!e su umukle i u podrum su upali neki uz!ueni mladi ljudi vi ui8 * Oti%li su, oti%li; <vo na%ih. 2zlazite, evo na%ih; @arajan je iza%ao poslednji, vukui no$e kao !olesnik, z$u/van i !led, sa !radom od nedelje dana. &red nje$ovim o ima ulica se ukazala u rumenom sjaju jesenje$ jutra kao procvetala pokretima, !ojama i poklicima. &osle %est dana provedenih pri sla!oj podrumskoj svetlosti, on je /mirkao, o i su mu !olno suzile# prizor pred njim iz$ledao mu je lud i nestvaran. 2 u $rlu $a $u%e suze. Vrea $a svaki pokli kao u!od i$le, a njih ima na hiljade i sve se roje novi. Odvraa lice od sve$a to$a, ali tada na svojoj AA&iji, pred samim o ima, vidi plo icu od mesin$a i na njoj use eno si$urnim, pravilnim slovima8 )te0van @arajan. )am ne zna za%to, ali mno$o !i dao 221

da mo/e da ukloni tu ta!licu, da je prikrije ma ime, samo da je sunce ne o!asjava. Ali ne nalazi sna$e da to u ini. Okree se opet ulici koja !iva sve /ivlja. Vene, vojska, civili sa pu%kama i crvenim trakama oko rukava. To su njihovi 'na%i]]; ka/e @arajan sam se!i. 2 sve to uzavrelo i zatalasalo od uzvika i pokreta. Eini mu se da do ovo$ asa nije znao koliko ruku i koliko usta ima na svetu i kako silno mo$u da vi u i strahovito da izmahuju. &odi/e o i uvis, tra/ei ne$de tamo !ar mirnu ta ku, ali uzalud. Tamo $ore u visini, na petom spra0tu jedne kue, na$nuo se neki ovek preko !alkona i nastoji da pri vrsti novu i jarku zastavu. Toliko se na$nuo da mora pasti, ini se @araj anu. )vuda isto8 rizik i !ezumlje, misli @arajan, svuda isto; 2 toliko $a dra/i taj ovek koji, prezirui opasnost i sve zakone opreza, hoe da na vrto$lavoj visini utvrdi zastavicu, da se za!oravlja potpuno i po inje da $rdi, da vi e. * =udalo, pa%e%; )ilazi, !udalo; * vikao je kroz suzan $r piskutavim $lasom, koji niko nije mo$ao da uje, i mahao rukama prema !alkonu u visini. @ako su svi vikali i mahali, niko na nje$a nije o!raao pa/nju. @arajan se oseti tada tako sam i neshvaen i u$ro/en na toj ulici da se povu e u hodnik, samo da ne $leda to %to od sada tre!a, valjda, da se zove /ivot. Ali tek %to je u%ao u hodnik zasu $a sa stepeni%ta tutanj koraka i radosna vika ljudi i /ena koji su u tom trenutku silazili odoz$o. 2 @arajan ne krenu uz stepenice u svoj stan, $de su /ena i devojka ve spremale i ureivale so!e, ne$o se, ne znajui ni sam %ta radi, spusti u podrum, iz koje$ je pre pola asa izi%ao. Odozdo $a zapahnu stra%an zadah. 2 ono malo svetlosti !ilo je u$a%eno, ni%ta se nije raza!iralo. 222

&ri$u%eno je ei kao ranjena zverka, on se svaki as udarao o stolice i razne dru$e predmete koji su ovih posljednjih dana !ili sneseni u podrume. "ekako napipa put do svo$a odeljenja i nae onu $omilu od svakojakih otpadaka, stru$otine i sitno$ u$lja na kojoj je proveo %est dana i noi. )ame se no$e savi%e, same o i sklopi%e, i !ez misli i reci on le/e u mrak i ne istou kao u svoj roeni $ro!.

223

LICA

&ojedina no ili u povorkama, ljudska lica se javljaju preda mnom. "eka iskrsavaju nema, sama od se!e ili meni nepoznatim povodom, a neka se javljaju, kao na u$ovoren znak, na re ili re enicu koja ih prati.

Cvezano$ ne!a i ljudsko$ lica nikad se ovek nee moi na$ledati. Jleda% i $leda%, i sve je vieno a neznano, poznato a novo. 3ice, to je cvet na toj !iljci koja se zove ovek. >vet koji se kree, menja izraz8 od smeha, zanosa, ili zami%ljenosti do !eslo0vesne tuposti ili do nepomi nosti mrtve prirode. Otkako znam za se!e, ovekovo lice je za mene najja e osvetljeni i najprivla niji deli sveta koji me okru/uje. &amtim predele i $radove, i mo$u da ih izazovem u seanju kad hou i zadr/im pred so!om koliko hou, ali ljudska lica, koja sam $ledao na javi i u snu, javljaju se sama od se!e i ostaju pod mojim po$ledom mu no du$o ili !olno kratko, /ive pored mene ili nestaju udljivo i trajno, da ih vi%e nikakav napor seanja izazvati ne mo/e. =iva da naie jedno jedino i le!di preda mnom du$o i zaklanja ceo vidljivi svet, a !iva da navale stotine, hiljade lica, kao !ujica koja preti da poplavi i odnese moju svest. 2 dok $radove i predele $ledam kroz svoj do/ivljaj i kao deo se!e, moj raz$ovor i o!ra un sa ljudskim licima nema kraja. U njima su za mene ucrtani svi putevi sveta, sve pomisli i sva dela, sve /elje i potre!e ljudske, sve mo$unosti ovekove, sve %to $a dr/i i di/e, i sve %to $a truje i u!ija# sve ono o emu ovek ma%ta, a %to retko !iva ili nikad nee !iti, do!iva u njima, najposle, svoj o!lik, ime i $las.

)eljak u zrelim $odinama. )eljakovo lice ispa0raju i rasto e rad i !ri$a oko zemlje, sunce i ki%a, vetar i sne$. )tezanje zu!a i $r napora koji se stalno ponavljaju, /mirkanje i treptanje kojim se o i i li ni mi%ii !rane od nemilosrdne jare, od mraza ili vejavice, iz!razdaju to lice u svim pravcima i daju mu !oju mrke ili zarudele zemlje, nad koju se tako esto na$inje. =ojazan od zamke ili iznenaenja, napor da po$odi tue misli i planove a da ne oda pre vremena svoje, sve to udari svoj pe at na to lice. 2 pre ne$o %to seljak navr%i etrdesetu $odinu, ono je ve modelirano i zavr%eno. @o/a tvrda i mrka. .i%ii se ocrtavaju vidljivo. 9a!u ica isko ila, vrat z!oran i pro%iren. O i ne $ledaju, kao u mladosti, sa potpunim paralelizmom, ne$o svako ide malko svojim putem. )ve je izraeno i odvojeno jedno od dru$o$, a iznad sve$a le/i ravnote/a i mir zrelih $odina.

* )to da me otpustite6 To i ujem i * vidim. Vidim staru ka aru. )va aava i ispolivana komom i sasu%enim ko%ticama, zakr ena kacama i svakojakim otpacima, nikad !ez promaje. "a %irokim vratima stoji $azda .arko. Vi0Aa mu samo lea, ali jo% !olje no$avice suknenih ak%ira i plitke cipele tursko$ tipa. 9er, meni nema vi%e od %est $odina, a pored to$a sedim na de!eloj $redi, sa pre$r%tima punim suvih %ljiva. Ali zato vidim omaleno$, sitno$ oveka nadni ara u iskrp0
+L * @ua na osami

224

225

2jenom pa ipak pocepanom odelu. &o tom odelu i po elom dr/anju to nije seljak ni $radski radnik, ni prosjak ni luda, ni uop%te ovek sa odreenim me0stom u dru%tvu. Takvo mu je i lice, naro ito lice. C!r kano, sivo, ukoliko se mo/e $ovoriti o nekoj !oji, po njemu je mo$ue odrediti do!a /ivota, ono uop%te ne kazuje ni%ta do svoje krotke maloumnosti. O i, nos, usta, !rada, sve to postoji, ali zajedni ko$ izraza nema sem jedno$ jedino$8 !eda. To nije ni !olest, ni $lad, ni siroma%tvo, ne$o sve to zajedno, $omilano iz nara%taja u nara%taj, sa!ijeno u nov i na0 ro it izraz !ede, koja ima stotinu uzroka ali zato nema leka ni imena. * )to6 A $azda .arko od$ovara mimo i kratko. '"isi za mene(, ka/e on. '"isam, znam da nisam(, ka/e ovek na vratima, ni/i od zemlje koju svi $azimo, smanjen do nepostojanja, pokoran ne ovom $azda00.arku, ne$o svojoj vekovnoj i nedo$lednoj !edi. '"isam( * ponavlja on i odmah, kao da ne ume da pove/e dve proste misli i da izvede zaklju ak, dodaje tupo i /alosno8 ')to da me otpustite6( "isam zapamtio dalji tok raz$ovora ni re%enje, ako $a je !ilo. Ca mene su zauvek ostala o!ojica, i $azda i nadni ar, tako na %irokim vratima i na novem!arskoj promaji, prvi okrenut meni leima a dru$i licem, licem ljudske !ede, koje nije mo$uno ni opisati ni iz!risati iz seanja. &re mno$o $odina. "a o!ali Atlantika. Omalen vojnik nosi na desnom ramenu neeksplodiranu $ranatu, koju su malo as iskopali iz peska. .alko je po$nut pod teretom, ali mlad i vrst. @ao da smrt samu nosi na ramenu, on $azi %to mo/e i ti%e i lak%e, i kora a sitno i udno, sa nekim finim oprezom, kao po /ici da ide. A lice, selja ko, tvrdo, i oplemenje0 226

no ovim trenutkom, i pre!ledelo. U tom trenutnom Dledilu nasluuju se i nepotpuno savladan strah i neophodnost du/nosti, /elja da ne ostane du/an /ivotu a da ne postane plen smrti. )vi se mi, kao i sve /ivo, svako$ trenutka !orimo sa smru. U !ez!rojnim i raznoli nim izrazima, ta !or!a se o$leda na ljudskim licima. )vu tu ljudsku !or!u video sam, sa/etu i u njenom najplemenitijem vidu, na licu vojnika koji je, vr%ei du/nost, nosio na ramenu neeksplodiranu $ranatu.

9o% jedno lice. ')a uvaj !o/e;( * ka/e neko. Ali to ne $ovori to lice, ne$o neka od po$nutih i umotanih /ena %to stoje u dvori%tu, sa!ile $lave i %apuu. To lice ne prati ni zvuk ni pokret. Vidim $a samo u ti%ini i nepomi nosti. =ila je $lumica i stanovala na istom spratu sa nama. .eni je mo$lo !iti osam ili devet $odina. 3epa mlada /ena slala me je s vremena na vreme da joj kupim ci$areta ili odnesem pismo na po%tu. "a$rada mi je !ila krupna mirisna !om!ona iz aro!ne kutije i * $lumi ino prisustvo. &ustila !i me da posedim na maloj stolici od /uto$ somota, pored njeno$ divana. 9er, $lumica je, kad je !ila kod kue, stalno le/ala ispru/ena na tom divanu. )edeo sam sa zanosom $ledao njeno lice, koje nikad vi%e nisam za!oravio. U izrazu to$ lica !ilo je ne e$ sanjivo$; odsutno$, a u licu samom najvi%e mesta zauzimale su o i. 2mala je tamne, ali ne posve crne o i, koje su s vremena na vreme presecali as safirno modri, as za$asito zlatni odsevi neke svetlosti za koju se nije mo$lo videti odakle dolazi. A na mahove sve se to $asilo, i te njene malo ja e ispuA ene o i postajale su u$a%ene i slepe, kao o i na anti kim kipovima.
15*

227

To su !ile neo!i ne i sjajne, kratkovide i $otovo nepomi ne o i, koje je ona osvetljavala i $asila iznutra# po nekim samo njoj poznatim zakonima neke njene re/ije, o i kojima ona nije ni /elela toliko da $leda i vidi koliko da dru$e oslepljuje i zavodi. 9a sam ih $ledao sa nevinim detinjskim divljenjem, ali ne zadu$o. 9o% te iste $odine, kad se doselila, u tom istom njenom stanu, $lumicu je u!io jedan mladi, !o$ata%ki sin, sa etiri metka iz malo$ revolvera. Dolazile su i odlazile neke komisije, $lumica je odnesena u prosekturu i sahranjena ko zna $de. "a vrata njeno$ stana udareni su pe ati. Vene su u dvori%tu %aputale. AU)a uvaj !o/e(; 9edino %to se od $lumice jo% zadu$o sa uvalo, to su neo!i ne o i u de akovom seanju. 2 sve tako, jo% jedno lice, pa jo% jedno. Hteo !ih da ka/em ne%to i o njemu, da $a zadr/im samo za tren oka, ali pre ne$o %to sam $a do!ro sa$ledao, ono se zama$ljuje i nestaje. Ca njim munjevito nailaze dru$a, potiskuju se, preska u i smenjuju, lila0ze u mene. 2 ja vi%e nisam ja, ne$o !ezimeni nemi prostor preko koje$a strelovito, na svetlosnoj traci !ez kraja i po etka, prelaze u vijornim povorkama ljudska lica, tako da se $u!im u njima, nem i !ez lika, kao u vejavici.

U ><U92 =4O9 ++L

Dvanaest dana proveo je mladi u maloj prizemnoj eliji !roj I,# prva dva dana sam, a daljih deset delei uski prostor sa jednim starcem, knji$ovoom, koji se zvao &ostru/nik. .r%av, po$nut i lji$av ovek, sa na$nutim cvikerom na velikom povijenom nosu. .u no je nje$ovo podmuklo u0tanje, koje ote/ava dah, a jo% te/e nje$ovo pri anje dvosmislenih, $adnih pri a u kojima je !latio sve %to je lepo i isto na svetu. Tada ne zna% $de da se dene% ni kuda da $leda%. .ladi se !ranio kako je naj!olje umeo * strp0 ljenjem, potpunim povla enjem u se!e, i svojim roenim mislima. Te%io se sla!im od!leskom nevidljivo$ sunca, koji je posle podne padao u eliju. To !i trajalo kratko, ali za to vreme on !i sedeo zanesen i, pevu%ei jedva ujno, posmatrao na svojim rukama taj !ledi, posredni odsjaj iz$u!ljeno$ sunca, pretakao $a s dlana na dlan kao nevidljivu, dra$oce0nu te nost i aroliju pomou koje je stvarao zlatan, neprelazan zid izmeu se!e i &ostru/nika i &ostru0/nikovo$ sveta. A sada je opet ovde na sun anoj strani, u velikoj eliji !r. ++L, sa desetak veinom poznatih dru$ova, $de ima u izo!ilju sunca i sjaja. To je !ila prava or$ija svetlosti. Od %est sati izjutra pa do podne sunce je udaralo, najpre pravo a zatim koso, u tri velika prozora. &a iako je na prozorima pored 229

228

re%etaka !ila i $usta mre/a od /ice, so!a se ipak punila sun evom svetlo%u koja je, pri$u%ena /icanim spletom, padala u tri %iroka pojasa po podu i po slamnja ama. A i kad sunce potpuno napusti eliju, nekako posle ru ka, mladi je mo$ao jo% du$o da $leda nje$ov sjaj po krovovima dalekih kua, na vrhovima ja!lanova i %iljcima nekih crkvenih tornjeva. 2 on $a je $ledao, prislanjajui elo uz metalnu mre/u, za!oravljajui eliju iza se!e i ljude u njoj. 5Oni su $a smatrali utljivim oso!enjakom, ponekad $a i zadirkivali, ali on je sve razoru/avao svojim osmejkom.7 Tek sa sumrakom nestajalo !i sunca svuda i potpuno. Tada se mladi povla io na svoju slamnja u i to '/iveo od rezerve(. 2 kad !i zaspao, u njemu je, i u najdu!ljem snu, !ilo !udno malo svesti o suncu i sutra%njem danu, i malo strep0nje da taj dan ne !ude o!la an. &a i kad se de%avalo da sunca nema, mladi se nije odvajao od svo$a prozora. Tada je posmatrao daleke !a%te i ja!lanove, na kojima je jesen !rzo menjala !oje i sporo o!like. A kad !i $a zamorila daljina, spu%tao je po$led ispod prozora, $de se u kosoj perspektivi mo$ao lepo videti deo hapsansko$ dvori%ta, sa sivim, ispranim i u$a/enim plo ama, kao nekim ilimom, po sredini. &reko tih plo a prolaze esto zaposleni hap%enici pod teretima koje nose u nevidljiv ma$acin. Oni kriomice !acaju po$led u visinu $de iza mre/e mo$u da nazru siluete nepoznatih dru$ova na prozorima. Dalje se vidi leva polovina velike kapije koja se retko otvara, jer su u njenom desnom krilu ise ena manja i odavde sla!o vidljiva vrata na koja ulaze i izlaze slu/!enici i posetioci iz $rada. 2znad te starinske kapije, sa te%kom /eleznom pre a$om i pokovanim !ravama, di/e se providan tornji od !ela kamena, $raen 'na preslicu(, sa tri luka. U srednjem, vi%em, otvoru visi neveliko zvono. 2zlo/eno vazduhu, vetru i ki%i, pozelenelo i potam0 250

nelo, verovatno odavno nepokretno, ono ve dece0nijama i ne zvoni, jer na kapiji postoji elektri no zvonce koje se javlja kad $od ko$a pu%taju unutra ili napolje, i iji o%tar zvuk dopire i do elija na spratu. "e slu/i vi%e ni za slu aj uz!une, jer za to postoji itav sistem naro ito jakih elektri nih zvona. 2 ono je, kao i taj kameni tornji na tri luka, samo ostatak pro%lih vremena i stare arhitekture na ovoj ina e mno$o do$raivanoj i modernizovanoj tamnici. Jledajui to starinsko napu%teno zvono, koje je nad/ivelo svoj zadatak, pred o ima !i mu esto zat0reptao ma$len veo, protanjio se pod uticajem sun eve svetlosti, i umesto nepomi no$ zvona pred njim su iskrsavali likovi i do$aaji iz ma%te ili iz pro%losti. &o etkom marta meseca ove $odine, u Birenci, upoznao se u pansionu 'Al!ion( sa !ratom i sestrom @artanen. =ili su iz Binske. Alisa i <d$ar. "joj je !ilo dvadeset pet, najvi%e dvadeset %est $odina, on je !io tek pre%ao dvadesetu. Otac im je do%ao u 2taliju pre desetak $odina, sa elom porodicom. Tu je najpre umrla majka, a zatim, pre dve $odine, i otac. "jih dvoje /ive sada u ovom skromnom pansionu. Vive tanko, ali lepo i veselo. )tudiraju o!oje. .ladi se najpre sprijateljio sa <d$arom, svojim vr%njakom, koji je student prava kao i on, a zatim i sa sestrom, vitkom i plavookom devoj kom sevemja ko$ tipa. Ona sprema doktorsku tezu na filozofskom fakultetu, a u isto vreme izdr/ava i se!e i !rata prevodei za neke strane listove i tele$rafske a$encije, jer pored finsko$ zna jo% i ruski, nerna ki, italijanski, en$leski, i ko zna koliko jo% nekih jezika. "jena doktorska teza je8 2storija zvona, od njihovo$ postanka i u svima zemljama sveta. )vih zvona, od klepetu%e na %vaj carskoj kravi do stakleno$ zvonca u kineskoj pa$odi. "a jesen tre!a da zavr%i svoju tezu i polo/i doktorat. 231

Viveli su u do!rom prijateljstvu. Alisa je, iako samo koju $odinu starija od njih, imala prema o!ojici stalno neki materinski, pokroviteljski stav. "jih dvojica su je zvali '$uvernanta(. .ladia je privla ila ta mr%ava devojka sa atletskim stiskom ruke, koja je /ivela samostalno i znala %ta hoe u /ivotu, ali mo$la i da pocrveni z!o$ sitnice. Uve e su esto sedeli u !a%ti njihovo$ pansiona, a nedeljom !i i%li na historijske %etnje( po Birenci, u kojima je Alisa !ila neumoran i savr%eno o!ave%ten vodi . 2z svo$ veliko$ znanja ona je vadila samo slikovite pojedinosti i pri ala im kao zadivljenoj deci pri e. &red manastirom )v. .arka, u kom je nekad /iveo mra ni i tra$i ni kaluer )avonarola, ona im je, u sun ano nedeljno jutro, pri ala istoriju veliko$ manastirsko$ zvona. @ad je )avonarola do%ao u suko! sa duhovnom i svetovnom vla%u, on se sa svojim pristalicama !io zatvorio u ovaj manastir. U kratkoj !or!i vojska je provalila u manastir i pohvatala )avonarolu i nepokorne kaluere. Tom prilikom su kalueri najveim zvonom, zvanim &ia$nona, zvonili na uz!unu, pozivajui svoje ljude u pomo. @ad je )avonarola, sa dvojicom dru$ova, osuen i spaljen kao jeretik i !untovnik, pro$onjeni su i izvoeni pred sud i ostali dominikanci, kao i nje$ove pristalice iz $raanstva. .a kako iz$ledalo neverovatno, sueno je, i to du$o i oz!iljno, i velikom zvonu kojim je )avonarola pozivao na uz!unu. &resuda je $lasila da se to zvono pro$na iz $rada. 2 ono je zaista stavljeno na kola i odvezeno iz Birence. A kroz ceo $rad i%ao je za kolima $radski krvnik i !i em %i!ao to izdajni ko zvono koje je u estvovalo u po!uni. @a/u da je mno$i tvrd dominikanac plakao kao dete z!o$ tih udaraca zadatih njihovom zvonu. 232

Ali to nije nikakva naro ita oso!ina ovo$ $rada. U KV2 veku jedan ruski knez je proterao u )i!ir zvono varo%i U$li , jer je prilikom jedne po!une pozivalo $raanstvo na ustanak protiv vlasti. @ad su po!unjenici savladani i pou!ijani ili pro$nani, ka/njeno je i zvono. Tom zvonu su, kao %to se radilo sa najte/im krivcima, odse ene u%i i istr$nut jezik00klatno. )vuda na svetu su zvona delila sud!inu ljudi, jer su u estvovala u najzna ajnijim, radosnim i tra$i nim, trenucima njihovo$ /ivota. ')vuda(; * U tom trenutku u mladiu je odjednom u$asnula ela prolena Birenca, kao pre$o0rela sijalica, i stra%nom sna$om vratila se svest o stvarnosti i polo/aju u kom se nalazi. &red nje$ovim po$ledom opet je hapsanska kapija sa zvonom na vrhu. Veza sa pro%lo%u je prekinuta. Ali samo za trenutak. U nje$ovim navla/enim o ima, to zvono sa kapije po inje da se topi i tanji i pretvara u ma0 $lu, a iz te ma$le sve ja e prosijava sunce, i u nje$ovom sjaju lepo se opet vidi poplo an trAA$ pred manastirom )veto$ .arka u Birenci. &o njemu kora a nasmijana tanka a sna/na devojka u crnini i pri a o )avonaroli i zvonima. Jrmeo je, ka/e ona, protiv raspu%teno$ /ivota firentinsko$ $raanstva i nemorala meu rimskim sve%tenstvom. * O$ni cosa fanno per danaro, e le campane loro suonano ad avarizia, e non chiamano che pane* danari* 3ande"eA2zmahujui /ivo svojom rumenom sitnom pesnicom, Alisa je opona%ala $las zvona i skandirala prve slo$ove od te tri poslednje rei8 * &an; Dan; @an; Tako su i%li kroz Birencu, zaustavljali se pred crkvama i javnim z$radama, a devojka im je o!0
, . D )ve %to ine, ine za novac, + zvona nllhova zvone samo 2z ia@omosti i jednako dovikuju jedno isto8 #"e)a* tio!a3a* s!e@a"

233

ja%njavala istorijat tih z$rada, a, naro ito zvona koja vise u njihovim zvonicima i kulama. &red z$radom u kojoj je nekad zasedala firentinska )i$noria, ona je tuma ila ulo$u i zna aj zvona koje je sa to$a tornja pozivalo narod Birence na uz!unu. @lju to$a zvonika dr/ao je lan vlade koji se menjao svaka dva0tri dana, a u nekim vremenima i svako$ dana. Tako je svaka izdaja i zloupotre!a !ila isklju ena. A kad !i jednom to zvono jauknulo i zacilikalo, sve %to je mu%ko i za !or!u sposo!no laalo se oru/ja i trkom izlazilo na ulicu, i /ene su spremale vrelo ulje kojim e, sa prozora, do ekati neprijatelja. Velika su !ila znanja te devojke o zvonima i !ez!rojne ane$dote koje je u do!rim trenucima ume0la da pri a. "ije uvek !ilo lako ni pratiti sva njena pri anja. Ali mladiu i nije !ilo toliko stalo do zvona koliko do Alise @artanen, koju su u pansionu zvali ,ignorina Barta 5Jospoica Hartija7. 9er, slu0 %ajui mo$ao je i da je $leda, a to je !ila velika radost, i svakim danom sve vea. A svejedno je !ilo o emu devojka $ovori, jer ona je davala svu dra/ i pravi zna aj onom %to pri a. Vrativ%i se iz &ariza, $de je provela nekoliko dana, pri ala je sa odu%evljenjem o kineskim zvonima koja je videla u muzeju# i ne samo videla, ne$o im, do!rotom jedno$ kustosa, i $las mo$la da uje. Tvrdila je da su sva zvona u <vropi povezana meu so!om, kao neki rod, dok su kineska !ez veze sa ma im poznatim, strana i druk ija, $ovore dru$im jezikom, dru$o ne%to dovikuju oveku i dru$o tra/e od nje$a. "e zna% %ta. Jlas im je kao slu ajni zvuk u prirodi koji se javi jednom samo, na jednom mestu, pa nikad vi%e, ni$de. Cato kad posle ujete dru$o kinesko zvono, to je nov do$aaj, slu aj za se!e. 234

Tu je svojim !o$atim $lasom, koji je i%ao od kristalno$ cilikanja do mukle $rmljavine, opona%ala $las jedno$ zvona prema stihu neko$ kinesko$ pes0nika. >Djan$ * cDjan$; Dia * dia; JDan$ * $Dan$; @sjun$ * ksjun$; .ladi je zadivljen slu%ao, mislei kako za ovu udnu devojku, za koju, iz$leda, nijedan jezik sveta nije potpuno stran, ni du%e zvona nemaju tajne. Ali ona nije samo pri ala, ne$o je htela da uje od svako$ pone%to o zvonima. Capitkivala je i mladia i navaljivala da joj ka/e kakva su zvona u nje$ovoj zemlji, emu sve slu/e i u kojim se prilikama upotre!ljavaju, $de se liju i kako ih nazivaju. .ladi je !io z!unjen i pomalo postien %to nije umeo ni%ta da joj ka/e. Da !i prikrio svoju z!unjenost, on je upadljivo isticao da nikad nije voleo ni zvona ni zvonjenje, jer $a ne zanimaju 'svete( stvari, vezane za sujeverje. A ona mu je pri$ovarala da ima povr%an i suvi%e isklju iv na in mi%ljenja. )tvari po se!i, ka/e, nisu ni svete ni proklete. )ve zavisi od upotre!e, dok upotre!a zavisi od ljudi. * A o i su joj pri tome do!ivale izraz jednostavne oz!iljnosti. 2pak, na njeno navaljivanje, a jo% vi%e z!o$ tih o iju, on se setio jedne pri e o zvonima koju je davno slu%ao. U seanju mu je iskrsla slika iz rano$ detinj0stva. 3etnje predve erje, jo% rumeno od /arko$ dana. On sedi u strmoj avliji. Avlija je sva kaldrmisana sivkastim o!lutkom iz Drine, a svuda unaokolo oivi ena !le%tavo!elo okre enim ci$lama i uskim pojasom razno$ sitno$ cvea koje cvate na smenu. )edi pored svo$ dede po majci, Camfe )elakovia. )a divljenjem $leda nje$ovo mrko iz!razdano lice, nje0 235

$ovu kvr$avu sna/nu ruku, koja stalno dr/i sre!rom vezeni ci$araluk sa de!elom ci$aretom, !oja/ljivo i po!o/no prelazi svojom malom rukom preko o%tro$ smee$ sukna nje$ovih %irokih ak%ira. 5>e0lo$ /ivota pojam ljudske ruke i mu%ko$ odela ostade, po ne emu, vezan za seanje na tu ruku i to sukno, koje je posmatrao u petoj ili %estoj $odini svo$a detinjstva.7 Camfo od!ija spore i modre dimove i pri a onima oko se!e, i ne o!raajui pa/nju na mali%ana koji mu sedi do no$u, ono %to mu je pri ao otac )ofren o prvom, malom, zvonu vi%e$radske crkve. "a desetak $odina pre dolaska Austrije, na!ave Vi%e$raani zvono ne$de u )r!iji. &renesu $a kriomice, u vrei soli, na volovskim kolima, i sa$rade malu, $otovo neprimetnu drvenu zvonaru uz samu crkvu. Ali zvono nije ostalo du$o u njoj. Caratilo se i po!unilo na $ranici. "a$rnula turska vojska u Vi%e$rad, pa ne iz!iva iz nje$a. A vojska neka zla i dokona# u sva%ta se mesa i svuda zaviruje. &opa nema, crkva zatvorena. Tada je .uja$a .ezil0d/i, u$ledan a du%evan ovek, zovnuo Camfino$ oca )ofrena i rekao mu8 * Vidi% kakva su vremena nastala da ne valja ni po jednu vjeru. "a ula carska vojska da imate zvono i hoe da $a skine. A zvono ti je, %to se ka/e, takva stvar8 visoko stoji, daleko se uje, i sakriti se ne da. "e$o slu%aj, )ofrene, pametan si ovjek, mo/e !iti fesata, pa %to da z!o$ jedno$ zvona stradate# ve $ledaj te $a sami skinite i sklonite, dok ne mine ova hu ka. )ofren je zahvalio, i jo% iste noi sa dvojicom op%tinara, oz!iljnih i poverljivih ljudi, skinuo zvono i sakrio $a u svoj ham!ar u /ito. A posle su $a na0mazali zejtinom, o!lepili voskom, uvili mu%emom i zakopali u zemlju. Cakleli su se da nikom o tom ne $ovore. 236

Eetiri $odine je zvono !ilo zakopano. U tom vremenu je )ofren umro i ostavio tajnu sinu Camfi, koji je tada !io mladi. A kad su se vremena promenila, iskopali su zvono i o!esili $a na nje$ovo staro mesto. A posle su na!avili jo% dva, vea. Ova %to i sada zvone o praznicima i po$re!ima. 2 stra%no je i slatko !ilo slu%ati 'edina( pri anja u te udne sate izmeu dana i noi, koji nemaju ni e$ zajedni ko$ sa o!i nim ljudskim vremenom, ne$o iz$ledaju kao da su i sami za pri u stvoreni. )lu%ati o nepravdama i pro$onima, o mukama sa zvonima i sa sva im dru$im# uop%te, o va/nim i krupnim stvarima koje se samo odraslima de%avaju, a koje u se!i imaju ne e$ nadljudski te%ko$ i do suza zanosno$. To je !ilo nje$ovo jedino seanje u vezi sa zvonima. Celeo je da $a saop%ti Alisi, kao poklon. Ali jedno je setiti se, a dru$o ispri ati svoje seanje. )ad mu se odjednom inilo da je taj nje$ov Vi%e$rad nekako sitan i !ezna ajan, dalek svemu ovda%njem, da se nje$ov /ivot ne mo/e ovim strancima ni o!jasniti. 2pak se resio da pri a, ali pri ajui stalno se pitao, u se!i, da li nje$ova istorija o kasa!alijskom zvonu mo/e uop%te da stane pored onih istorija o zvonima iz veliko$ sveta, koje je esto slu%ao od Alise. >as mu je iz$ledalo da mo/e, as da ne mo/e. &a ipak je na%ao sna$e i ispri ao sve dokraja, ali sa dosta za0 stajkivanja, oklevanja i skraivanja. A zatim je, z!unjen, zautao. Alisa je !ila odu%evljena pri om koja je, kao /iv primer, potvrivala njena saznanja iz knji$a o zvonima u zemljama koje su /ivele pod islamskom vla%u. Hra!rila $a je da ispri a jo% %to$od, ako zna. U isto vreme, pre!acivala mu je %to je tako malodu0san i %to potcenjuje se!e i svoje. Tap%ui $a po ra0 237

menu, $ovorila mu je da za nauku ne postoje mali i veliki $radovi i zemlje. "ema tako sitno$ zvona da nje$ova istorija ne !i mo$la !iti va/na ni imati svoje mesto meu istorijama ostalih zvona u svetu. Tako je sa zvonima, jer je tako i u svemu ostalom. 2 mladi je !io sada zadovoljan# samo mu je !ilo /ao %to ne zna ni%ta vi%e o toj temi# pomi%ljao je ak da ne%to izmisli pa da ispri a, ali za to nije imao sposo!nosti. &a i tako kako je, on se sa ovom Alisom lako sporazumevao kad su u pitanju zvona, ali te%ko u onom %to je za nje$a !ilo $lavno. Ve posle prvih dana poznanstva ona mu je potpuno zasenila svet, stojei pred njim kao jedina /ena i jedini cilj. U njenom po$ledu on je nalazio me0sta za sva svoja nadanja, i ona najsmelija, ali im !i u inio najmanji i najneviniji poku%aj da to ostvari, devojka $a je od!ijala eli nim pokretom svoje ruke, hladno i neumoljivo. Vraala $a na nje$ovo mesto kao nevaspitano deri%te. A minut0dva docnije, on je opet tonuo svojim po$ledom u njene sjajne o i, koje su mu davale vi%e ne$o %to je on mo$ao da o!uhvati i podnese. 2z$ledalo je kao da $a samo o ima voli# i to samo o i nje$ove. "ije mu lako !ilo, tako mladom, /eljnom i neiskusnom, dizati se neprestano i padati na toj vrto$lavoj ljulj a%ci izmeu previsoke slasti i predu!oko$ razo aranja. &olo/aj je iz$ledao !ezizlazan i muka !ez kraja. Ali kraj je do%ao sa rastankom koji, kao svi tada%nji rastanci, nije iz$ledao potpun ni kona an. 3etnji raspust nije ve nost. 'Do vienja;(, rekla mu je iskreno i sa onim svojim du!okim, du$im po$ledom koji, uprkos svemu i pored sve$a, o!eava sve. 'Do vienja(, napisala mu je u prepisci koja je do%la posle rastanka i koja se sva sastojala od dve karte. )ti$av%i u Trst, on joj je nanisao kartu. Du!oko, mladiki nesrean z!o$ rastanka, hteo je da ka/e ne%to lako i veselo, a malo prkosno, da itavu o$rom0 238

nu, nepriznavanu i nezaovoljenu lju!av sakrije pod nekoliko namemo o!i nih rei. 2spalo je neve%to. 2z neke nema ke knji/ice Jeteovih citata, koju je itao putem u vozu, uzeo je slu ajno naenu re enicu8 'Die ^elt ist eine Jlocke, die einen 4iss hat, sie klappert, a!er klin$t nicht.(D 2spod to$a je dodao8 'Do vienja u tom svetu;( Od$ovorila je odmah. @ao toliko puta u raz$ovoru, pre!acila mu je i sada da nepravilno misli i da je sasvim na$ao u svojim sudovima, ali je kartu i ona zavr%ila sa te dve reci koje $a sada peku kao dve /eravke8 'Do vienja;( A tu je !io i kraj prepiske, jer je sutradan uhap%en i doveden u ovu neo!i nu kuu sa zvonom iznad kapije. Otkako je u zatvoru, seanje na prijatelje iz Birence nije $a napu%talo, ali je tokom vremena me0njalo i o!lik i sna$u. &rvih dana !io je tako ozlojeen, z!unjen i upla%en, da je mo$ao samo o svom novom /ivotu da misli. )eanja na Alisu navaljivala su i tada, ali on ih je suz!ijao i vraao tamo u slo!odni svet iz koje$ su dolazila. Einilo mu se da su isuvi%e !olna i da ih nee moi podneti, da takav rasko% ne mo/e se!i dopustiti u polo/aju u kom je. Ca!ranjivao je se!i da se sea. 2 sam <d$ar. sa svojim oz!iljnim a vedrim licem i istim, jednostavnim mislima, te%ko je nalazio me0sta u eliji u kojoj se manje pati %to se manje sea. Ali posle prve nedelje, kad se zaprepa%tenje malo sle$lo i navika po ela svoj tihi i neosetni rad, stao je da pu%ta Alisu k se!i, da se kupa u njenom po$ledu i di%e u atmosferi njeno$ edno$ tela, isto$ i !ez mirisa kao severnja ki vazduh. A ona mu je prilazila sve e%e i sve prisnije, !ez nemilosrdno$ otpora i stro$osti, koje je pokazivala u Birenci. Dodu%e, svako !uenje i vraanje u tamni ku stvarnost D )vet je naprslo zvono koje klepee ali ne zvon3 23C

!ilo je i sada vrlo !olno, ali on $a je primao kao neminovnu cenu kojom se plaaju velike radosti. A otkako je u ovoj eliji na sun anoj strani, meu do!rim ljudima, sa dalekim vidikom i sa starinskim zvonom pred o ima, on je dopu%tao se!i da misli du$o i /ivo o devojci iz pansiona 'Al!ion(, i ona mu je sada esto satima i satima !ivala ono %to je mo$la da !ude nekad u Birenci da je imao vi%e sree, da su ljudski odnosi jednostavniji, i da su !li/i na%im li nim snovima i /eljama. Dani su prolazili i !ivali sve krai, !ez sunca i vidika, koji je sada sve e%e osvitao, pod ma$lom, ali mladi se nije odvajao od svo$ prozora. "alaken, sa elom oduprtim o tvrdu /icu, on je mo$ao satima da $leda to malo zvono koje mu je sada zaklanjalo svet i postalo jedini cilj, da ne odvaja o iju od nje$ovo$ zelenkasto$ nepomi no$ metala, kao da ita knji$u !ez kraja ije se stranice same okreu. 2 itao je * nije od nje$a zavisilo %ta * svako$ dana dru$o, svako$ sata druk ije. Eitao je o /ivotu ljudi, onakvom kakav se mo/e u nje$ovim $odinama, sa ovo$ mesta i ovakvo$ prozora, da nasluti. Eitao je o suncu, slo!odi i slo!odnom kretanju, o svemu %to onakav ovek u ovom polo/aju mo/e da misli i /eli i sanja. Eitao je i o nali ju sve$a to$a, o tesnom tamni kom prostoru, o zamr%enom, uzajamnom dejstvu neumitnih dru%tvenih navika i ustanova, pisanih i nepisanih zakona, o svemu onom %to smele ili samo neoprezne pojedince dovodi u ove prostorije, o tamnoj, tra$i noj strani ovekova /ivota, koja je sva od sumnje, nepoverenja, prevare, sile, straha i stradanja. Eitao o istoriji sveta kakva se ukazuje zaprepa%enim i /eljenim o ima kroz splet eli nih /ica, na zelenoj pozadini metala nepomi no$ hap0sansko$ zvona. 2 ta istorija sveta, koja o!uhvata stolea velikih, te%kih i slavnih do$aaja, $ledana iz nje$ovo$ sada0 240

%nje$ polo/aja, dolazila mu je malena, jadna, puna nesporazuma, uzaludnih muka i !esmislenih katastrofa, luda i $rozna. A naprotiv, nje$ov mali i !ezimeni /ivot javljao se u svetlim, velikim slutnjama pro itanih knji$a i nasluenih istina, u talasima muzike, slikama sa pe% ane o!ale pored Drine u /arke letnje dane, ili sa 3un$arna po kome, kroz sun ano jutro, mirno i slo!odno ide prema njemu Alisa @ar0tanen, devojka sa )evera, koja ne zna ni %ta je porok ni nesrea ni strah od /ivota, ne$o, ista i umna, kora a pravo, verna zakonima koje nosi u se!i. @ora a, kora a, ali se ne pri!li/ava, niti on mo/e da joj se pri!li/i# neprestano idu jedno dru$om u susret, ali avetinjskim hodom koji ne menja odstojanje, samo zamara i mu i oveka kao lud i la/ljiv san. 2du, idu, ali se ne mo$u dozvati ni spora0 zumeti, i nee se nikad sastati, jer je ona na nekoj svetloj a on na tamnoj strani /ivota. 5Otkako je u tamnici, za nje$a ta Birenca u se0anju i nije stvaran $rad, ne$o aro!ni predeo ve i0to$ prolea !ez promena, kao %to ni nje$ovi prijatelji tamo nisu o!i ni ljudi, ne$o izuzetna, srena !ia koja ne !oluju, ne stare, ne umiru, ali ne mo$u do nje$a kao ni on do njih.7 U takvim trenucima, kad !i muka porasla do vrhunca, on je /ivo /eleo da se desi udo i da se pokrene zaralo i na nepomi nost osueno zvono iznad kapije. Einilo mu se da !i ono, onako maleno i neu$ledno, i !a% zato %to je takvo i na takvom mestu, mo$lo da razvije silan i izuzetan zvuk koji !i pome0rio odjednom sve $ranice, sve snove i sve jave ljudske, i da !i ovek posle to$a mo$ao da /ivi u miru i slo!odi, pa ma ni e$ dru$o$ pod ne!om ne imao. Ali kako se udo nije de%avalo, i kako je zvono ostajalo u svojoj nepomi nosti, kao da je zato i stvoreno i samo takvo i mo/e da postoji, mladi !i se sa sun evim zalaskom okretao od svo$ prozora i, o!ne0
+R * @uda na osami

241

video, teturao do svoje slamnja e, sklopljenih o iju, da se za$njuri u svoju tamu i tako oslo!odi !ar nepodno%ljivo$ ko%mara. A sutradan !i $a svitanje zaticalo opet na prozoru. )ta je dru$o mo$ao6 Valja ' itati( i de%ifrovati povr%inu nepomi no$ zvona 5kao %to se mora /iveti, jesti, piti i disati7, iako ne zna% %ta e% saznati, kakve e% slike na njemu videti i j8ro itati. 9er, dru$o$ vidika nema. Tako je to i%lo sve do kraja okto!ra meseca. Tada je !roj sun anih sati !io ve znatno smanjen. )ve je vi%e !ilo ma$lovitih i ki%nih dana, sve se ranije smrkavalo, u eliji je !ilo hladno i vla/no. 2 ona sun ana Birenca, koja je iz$ledala ve na i nepro0menljiva, !ivala je sve dalja, sivlja i hladnija. A devojka sa )evera, Alisa @artanen, sve je !r/e prelazila male kamene pjacete, kao da od neko$ !e/i, i sve se rede pojavljivala na o!ali reke Arna. )ad je !ila !ri/na i smanjena, sva utonula u ki%ni o$r0 ta # pod pazuhom desne ruke stiskala je ko/nu tor!u sa poslednjim podacima za svoju doktorsku tezu o zvonima, i nije imala reci ni osmejka ni za ko$a. =ilo je jasno da se i kod nje sve mra i i $asi, samo njeno u eno delo raste i primi e se svom zavr%etku. A posle, kad i to !ude okon ano, nee se, valjda, vi%e ni pojavljivati# iz!ledee i ona, kao privienje koje se hranilo suncem i ma%tom. Tada e nestati i nje. A ovde, jesen e dovesti zimu, i /ivot e, li%en svake lepote, milosti i utehe, ostati samo * tamnovanje i neizvesnost. O i$ledno, tim putem krenulo je sve %to se de%ava u eliji i izvan nje, u zama$ljenom predelu i na par etu sivo$ ne!a iznad nje$a. To !i se i ostvarilo u punoj meri da se jedno$ dana ipak nije desilo ... 242

Desilo se ono %to je nemo$uno, nai%lo %to je neo ekivano. =io je poslednji dan okto!ra, ili prvi novem!ra meseca. 5Datumi se u ovoj eliji uvek pomalo !rkaju7. Vla/no i tmurno. &o udaljenim !a%tama pada poslednje li%e, ali ne onim lakim, lelujavim padom suvo$ lista, ne$o se, mokro i ote/alo, sunovrauje samou!ila ki na zemlju. .ladi je $ledao ispod se!e zvono na kapiji, koje je od vla$e i o!la no$ dana do!ilo mrku !oju i sumoran iz$led. 9ednoli no i uporno zvonila su zvona sa nekih crkava, kao da se nadmeu meu so!om, nastojei da zaro!e sva iji sluh. )polja je dopirao zadah dima i !a%tensko$ truljenja, re%etke su !ile hladne i lepljive kao odvratni vla/ni prsti. U ustima se kupila $or ina, ko/a osipala mraznom jezom. Tamnica je vladala svima ulima ovekovim. =io je jedan od onih trenutaka kad se usred dana mrak sklapa oko zatvoreno$ oveka, i sve hoe da $a u!edi da nema dru$o$ izlaza do8 svis0 nuti. Tada se pokrenulo uvek nepomi no tamni ko zvono i posti$lo ono %to sva zvona svih hramova na svetu i sva zvonca po svim predso!ljima, sudnicama, skup%tinama i kancelarijama ne !i nikad mo$la da posti$nu * razvilo je $las koji od$ovara lu nom rasponu ne!esko$ svoda nad nama, i zvu nom eks0 plozijom neo!uhvatnih razmera koja i uni%tava i oslo!aa, i sve odnosi i sve re%ava, pomaklo s mesta ono %to je op%te smatrano nepomi nim, o!javilo nastupajui vek pokreta i promena. "a iz$led jo% nepokretno, 'mrtvo( zvono iznad kapije, kao poneseno op%tom jekom zvona iz $rada, pustilo je u jednom trenutku tup, jedva ujan zvuk. To je !io avetinjski tih udarac klatna, kao kad u %umskoj ti%ini jedna jedina krupna kap padne na vla/nu stelju od opalo$ li%a, ali zatim je do%ao dru$i, ne%to ja i, a za njim u!rzana povorka zvukova
16*

243

koji su !ili jo% tihi i promukli, ali sve sna/niji jedan od dru$o$a. "jima su se pridru/ivala odnekud sve nova zvona i svakim udarcem klatna otvarala sve nove, dotle zapu%ene izvore nepoznatih zvukova. 2 ta zvonjava je rasla, pela se do sve novih visina, od kojih je svaka iz$ledala kao vrhunac, a nijedna to nije !ila, jer !i je odmah nadvisila nova. 2z$ledalo je da su se svi elementi ovekovo$ sveta, jedan za dru$im, rafalno pretvarali u zvuk, i odmah, sudarajui se i lomei, kretali na svoj $romki put po vasioni. )vi postojei $lasovi i %umovi sad su se slivali u tu d/inovsku zvu nu reku koja sve plavi i nosi8 tektonski prelomi i potresi zemlje koja se raslojava, lomi i sle/e u du!inama, tresak $romova, jeka ponora, huka voda, fijuk tajfuna, orljava usova, pucanje drveta i kamena. U tom tutnju !io je i zajedni ki $las svih zvona, svih koja su ikad doprla u podr. je mladievo$ sluha, kao i onih !ez!rojnih koja nikad nije uo, o kojima je samo itao ili samo slu%ao od mudre Alise. 5Onih po!eenih, osuenih i ka/njenih u 4usiji ili u Birenci, o!orenih i polomlje0 nih u po/arima i verskim ratovima, ono$ koje je nje$ov deda )ofren zakopao a ono posle izi%lo iz zemlje, sve do ovo$ elektri no$ zvonceta koje $a ovde !udi svako$ jutra u svitanje.7 Tu je !io i $las svih tru!a, svih ro$ova, $usala, !u!njeva, $on$ova, sirena, klopala, inela i pran$ija, sve$a ime je ikad ovek davao zvu ni izraz svoioj sili, !or!i i hra!rosti, svoioj nevolji, tesko!i i od!rani, ili svojoj po!ed0ni koj radosti. )vet je ostao nem. 2sceen je iz nje$a i posled0nji ton. 9er, ova silna i munjevito !rza lavina zvukova odnosila je sa so!om i najmanji zametak $lasa, sve do cvrkuta ptice i ljudsko$ %apata i smeha, do!ro$ ili zlo$. U njoj se za o$luvelo$ mladia $u!ilo sve %to je ikad taklo nje$ovu !u!nu opnu, sve do rezanja ono$ policajca u civilu koji mu je u nosled0njem trenutku slo!odno$ /ivota $adno opsovao maj0 244

ku studentsku, i do mucanja ono$ malo$ prosedo$ prodavca duvana sa kojim je zajedno uhap%en, i koji je na samom ulazu u ovaj zatvor istupio iz reda, ra%irio ruke kao da je re%en na neki veliki podvi$, a zatim rekao tiho, jadno i pla evno8 vU&a za%to mene, $ospodine6 9a... ja sam niko i ni%ta;( * i to je $ovorio jednom pohcajcu u uniformi koji je !io z!unjen, umoran i upla%en !ar isto toliko koliko i on sam. U tu lomljavu utonulo je i sa njom oti%lo i sve ostalo %to zvu i i je i, sve do najti%ih i najskromnijih ljudskih %umova. Tiho zveckanje pri!ora kojim je u veselom restoranu pojeo poslednji ru ak na slo!odi, no/em i vilju%kom, za prostrtim stolom, kao ovek. 2 pljuskanje vode kojom se umio ujutro ono$ dana kad je uhap%en. 2 nje$ovo polu$lasno, zadivljeno, izaziva ko 'ah;( koje je isto$ jutra do!acio nepoznatoj devojci na O!ah, poslednjoj /eni koja je pored nje$a pro%la. >ak i njeno nasmejano utanje u kome i nije mo$lo !iti $lasa, ali je !ilo neko$ slatko$ od$ovora. Da, svi su $lasovi sveta potopljeni i uutkani. 9er ko ovo zvono jednom uje, taj o$luvi zauvek, za sve ostalo, pa i za $las to$a zvona samo$. 9er on vi%e i nema sluha, ne$o pretvoren u jeku zvona putuje sa njom, i sam kao zvuk u !ujici zvukova, koja !iva sve vea i sve !r/a. 2z$ledalo je da iz zemlje izvire. Osetio je kako je ispod nje$a sna/no i strelovitom !rzinom potekao zvu ni ilim i potkinuo $a s no$u u istom trenutku. &omislio je da se odupre, da odr/i ravnote/u, ali dalje od pomisli nije do%ao. &odi$ao je ruke ka u%ima u sla! od!ram!eni pokret, ispravio se u celoj svojoj visini, pustio neki tup, jedva ujan $las, i u istom trenutku pao nauznak. &ri padu je udario desnom rukom o jednu od onih malih stolica !ez naslona i prevrnuo je. 2spunio je ceo slo!odni deo so!e. 245

)vi su poskakali na no$e. "eki su ostali tako, uko eni, dok su hra!riji i prise!niji pritr ali o!orenom mladiu, koji je le/ao nepomi an, ali sav zate$nut kao da !i svako$ trena mo$ao da sko i. Videlo se da mu mi%ii na vratu $r evito podrhtavaju, a na ustima se pojavljuje !ela pena, kao $usta sapunica. )tali su da se di/u, sudaraju i ukr%tavaju $lasovi. S* &odi$nite mu $lavu; * "e dirajte $a; * "e vodom. @lju dajte; )ta !ilo $vozdeno tra/io je neko, iako je !ilo jasno da $vozdenih predmeta ovde nema. Ti $lasovi su se me%ali sa o%trim i drhtavim cili0kom alarmno$ zvonca, koje se neko setio da prtisne. &ro%lo je dosta vremena dok je do%ao de/urni stra/ar, a jo% vi%e dok su mladia, koji se sada trzao i kidao, mo$li da prenesu u tamni ku !olnicu. 3judi koji su ostali u eliji utali su jo% nekoliko trenutaka kao okamenjeni, u strahu i neprilici, a onda su po eli odjednom da $ovore svi o svemu. )ta je to %to je ovo$ sna/no$ mirno$ mladia tako odjednom pokosilo6 Da li je to epilepsija6 )ta je tre!alo uraditi, a %ta nije6 )ta sve mo/e dalje !iti sa njim6 * 4az$arala se du$a i uzaludna hap%eni ka raspra !ez kraja i smisla. 9o% nekoliko dana raz$ovori su se kretali oko nastupa koji je onako neo ekivano o!orio visoko$ do!roudno$ studenta. Ali pro%la je jedna nedelja, pa i dru$a# mladi se nije vraao# o njemu se $ovorilo sve rede, sve manje, pa najposle i potpuno prestalo. 9edno$ dana neko je na %etnji u dvori%tu saznao da je mladi odveden iz zatvora, kao te/ak !olesnik, ali niko nije znao kuda. 9o% jednom se tada povela re o njemu i nje$ovoj !olesti, ali je raz$ovor !rzo u$asnuo, jer nije nalazio hrane. "ad visokim mladiem sklopilo se vreme kao mutna voda i odnelo $a iz elije !r. ++L, daleko i nepovratno. 246

)U"><

@rajem okto!ra pozvali su mladia na prvo saslu%anje. @ad $a je stra/ar posle dva sata doveo natra$, nastalo je u eliji ++L malo uz!uenje, spasonosno uz!uenje, jer svaka elija /udi za uz!uenjem i promenom. 9edni su $a $ledali ispod oka, dru$i, mlai i slo!odniji, prilazili su mu $lasno i otvoreno. T* @ako je !ilo6 * Do!ro; * od$ovarao je mladi, jedui ohlad0nelu i crnkastu ka%u iz limene posude koja $a je ekala na stolu. * Mavola do!ro; * rekao je kao jeka stara ki $las ne$de iz u$la. Ali mladi nije o!ratio pa/nju na pakosnu pri0med!u# nje$a je jednako dr/alo uz!ueno raspolo/enje. O!razi i u%i !ili su mu za/areni, oseao se kao sve ar, /eleo je da se smeje i da $ovori. 5Tek kad mrak padne i kad ostane sam u svojoj postelji, po e0e none misli da u svojoj crnoj svetlosti ispituju sve %to je rekao i %to nije rekao.7 Deset ljudi u eliji na%lo je !ar neki nov povod za raz$ovor i nastojalo je da $a iskoristi %to !olje. .ladi je veselo od$ovarao svakom. Ali taj raz$ovor je u$asio isti onaj starac iz u$la. U trenutku zati%ja, on je rekao suvo i neprijatno8 * "e$o, pakuj se ti, mladiu# te!e e da pre0 meste.
247

II

pita neko od onih * )to da $a premeste6 koji mrze starca. * Cato %to je propis takav. Eim po nu da ispituju oveka, oni $a premeste u samicu. To se zna. Ovo je neka $re%ka. Ali premestie te si$urno. .ladi se snu/di i uuta. 4az$ovor splasnu. &remestili su $a sutradan, na jedan sat pre ru ka, kao %to uvek rade. 4umen onizak stra/ar pojavio se na vratima. * Vi; &akujte se; .ladiu zai$ra srce i stade dah, kao da se spu%ta na 2julja%ci. )tarac iz u$la ka%ljucnu. )tra/ar viknu8 * )ta me $ledate6 &akujte se. =rzo, !rzo; Ca minut, stvari su !ile u zave/ljaju i zave/ljaj pod pazuhom. "espretno se okrenuo i rekao 'z!o$om( ravnodu%nom dru%tvu. * Vorbarts;D * .ar%; 2znenaen i iz$u!ljen, mladi je idui du$a kim hodnikom slu%ao tupu jeku koraka, svojih i stra/a0revih. 9a0ti; 9a0ti; Ve posle nekoliko prvih koraka njemu se inilo da je svet samo du$a ak hodnik, a jedini mu stanovnici on i nje$ov stra/ar. 9edini znaci /ivota, !at njihovih koraka * ja0ti, ja0ti * i sla!a jeka kojom im od$ovara prazan hodnik i koja se sastoji od dva a, jedno du$o i tamno, a dru$o kratko i svetio8 a0a, a0a; )pusti%e se za dva sprata. 2 opet du$a ak hodnik, potpuno sli an onom $ornjem, samo kao rav !rat, tamniji i za$u%ljiviji. Cdesna, retki prozori sa re%etkama i $usto pletenom /icom, a sleva, pokovana vrata na elijama. * Haalt;A * viknu stra/ar, kao da predvodi eskadron konjice.
D Vonv)rts; 5nem.l * "apre; G Halt 5nem.7 * stoj;

5&odle/ui jednom naro itom, !izarnom i uzaludnom na inu mi%ljenja koji se razvija kod utamni enih, mladi je mislio8 Ovaj vi e !ar deset puta ja e ne$o %to je potre!no. Cna i da u toj izli%noj vici tro%i +::: posto ener$ije vi%e ne$o %to je potre!no da se jedan nenaoru/an i pokoran ovek zaustavi u hodu. )av taj suvi%ni utro%ak sna$e plaam ja. Cato ova stalna stra/arska dernjava ne samo da vrea ne$o !oli i sla!i hap%enika kao udarci ili stvarno pu%tanje krvi. Uostalom, sve izdatke oko ovo$ va/no$ i slo/eno$ aparata koji se zove tamnica plaamo mi, hap%enici. * @ao neka laka, sjajna i vesela ku$la ispe se i spusti trenutno u njemu zavr%etak te misli8 ovi ljudi koji su pravi, asni, naoru/ani i plaani, /ive, /ive moralno i materijalno, od su/njeva koji su po slovu zakona krivi, !ednici !ez asti i moi. To se ne !i mo$lo dokazati, tu na mestu, u ovom trenutku, o i$ledno i za ceo svet, ali za nje$a je to !ila /iva, stra%na i jasna istina, utoliko strasnija %to je nemo$uno o!javiti je i dokazati. )ta !iva, pitao se mladi, od takvih saznanja koja !lesnu trenutno i umru u oveku ili sa ovekom, a ipak !i !ila od neke va/nosti za sve ostale ljude67 "a eliji pred kojom su se zaustavili !io je !roj I,. )tra/ar otvori, za$leda pa/lijvo visoki mali prozor i re%etke na njemu, kr a$ i praznu policu, i zalupi !ez reci vrata za mladiem, koji ostade neko vreme nasred elije ne pu%tajui stvari iz ruku. Qelija je !ila malena, ali sa dve /elezne poste0. 2je izmeu kojih se jedva mo$lo proi, i dve stolice od ne!ojene amo vine. Do ru ka je vreme pro%lo dosta !rzo. 2zmerio je eliju uzdu/ i popreko, raz$ledao oskudne predmete u njoj i komadi sivo$ zida koji se vidi kroz visok prozorak. Catim je seo i mislio o tom ko$a e mu u!aciti na dru$u postelju. U tim mislima !ilo je i straha i nade, ali su sve zavr%avale strahom. Tamni ke misli !rzo uzleu, ali !rzo i padaju.

248

249

@ad se svr%i ru ak i kad izneso%e sudove, otpo0 e prvo popodne u samici. &o%to je nje$ova pa/nja !rzo i pohlepno pokupila i utro%ila sve %to je ova u!o$a elija pru/ala, otpo e posmatranje i tro%enje samo$a se!e. Du$o je slu%ao %um u svojim u%ima. 2z$ledalo mu je kao da to zujanje ja a i raste, i na mahove mu se pri injalo kao da e se ono pretvoriti u odreen zvuk, mo/da u ljudsku re &a/nja je !ivala sve napre$nutija, o ekivanje sve /ivlje, i kad je ve iz$ledalo da je do%lo do vrhnunca i pri!li/ilo se ostvarenju, odjednom !i onaj %um padao ponovo u jednoli no !eznadno zujanje koje ne kazuje ni%ta. Tako se s vremena na vreme ponavlja ta !olna plima i oseka razdra/eno$ sluha. A udo se ne de%ava. U i$ru su po ela da ulaze i ostala ula. &re sve$a o i. &o$led mu je padao na ruke koje su po ivale na kolenima. &osmatrao je /ile, nokte, !ore, naro ito one koje idu oko z$lavkova kao dvostruki sitno pleteni lan ii. &raznina je otpo injala istu i$ru sa vidom kao ti%ina sa sluhom. @ad se du$o za$leda u te ruke %to miruju na kolenima, po inje da zami%lja da su to ne ije ruke i da se nada da e se one odvojiti i ispuniti prostor pred nje$ovim o ima novim nevienim i radosnim pokretima i rasterati samou i amotinju. Jleda ih zaneseno, pri inja mu se da se la$ano pomi u i odvajaju. "ada ludo raste. <vo, sad e se slo!odno dii ruke dru$o$ /ivo$ !ia; Ali kad ma%ta doe sasvim !lizu ostvarenja, zanesen po$led se vrati u stvarnost8 pred njim le/e samo nje$ove poznate ruke, vezane za nje$a i utamni ene s njime. Tada samo nemono makne prstima, kao napola mrtav insekt. A ve idue$ trenutka po$led mu se uko i i zama$li, i ponovo otpo inje kratka iluzija, osuena unapred na !eznadan pad. "a svojim nepomi nim rukama hap%enik je naj0pre i u$ledao sunce. "e sunce scmo, jer ono ne do0 250

pire nikad u ovu eliju, ne$o nje$ov rumeni, daleki, posredni od!lesak. Veliko afri ko sunce, koje je pre tri meseca slo!odan $ledao kako se di/e nad )redozemnim morem, !ilo je ni%ta prema ovom jedva pri0metnom sjaju. 4a%iri malko prste. &odi/e lice prema prozoru, kao da je taj prozor nevidljivo sunce. * 9edno je sunce. 9edno isto svuda. Jovorio je sam se!i, u zanosu, i odmah su mu se reci pretvarale u pevanje i lice u zanesenu, nas0mejanu $rimasu oveka koji je preplavljen i zas0lepljen jarkom, neizdr/ljivom sun anom svetlo%u, i naslonjen na o$radu !roda * peva. .ora i $radove, planine i polja, on nije mo$ao da vidi. Ali to nije !ilo ni potre!no. )ve je imao, sve je !ilo !lisko, prisno i mo$uno, jer je u$ledao sunce. To nije vi%e !io veliki sjajni kolut koji $a je dopratio kroz $radske ulice do tamni kih vrata. "e, to %to je on sada znao kao sunce i zvao suncem, to je !ilo ovo nevidlijvo a sva$da%nje, nemirno i drhtavo strujanje koje je ispunjavalo i pokretalo svaki deli ne samo nje$ovo$ tela ne$o sve$a oko nje$a, i same mrtve stvari. )unce * u isto vreme i te nost i zvuk i dah, sa ukusom vina i voa, stalno u pokretu, sa /arom vatre i sve/inom vode, i %to je $lavno, neiscrpno i nepresu%no * sunce. * &ostoji samo sunce * $ovorio je sam se!i kao pijan, mislei kako !i se te rei mo$le pevati kao melodija. Da, u stvari postoji samo sunce, a sve ovo %to /ivi, di%e, $ami/e, leti, sja ili cvate, samo je od!lesak to$a sunca, samo jedan od vidova nje$ovo$ postojanja. )va !ia i sve stvari postoje samo utoliko ukoliko u svojim elijicama nose rezerve sun evo$ daha. )unce je o!lik i ravnote/a# ono je svest i misao, $las, pokret, ime. )ad to zna jasno i !ez dvoumljenja, kao %to nikad ni%ta do sada u /ivotu nije znao. <to, to je 252

na%ao u dnu mra ne i vla/ne elije u kojoj je !io nevin zatvoren. 2 od to$a je ceo zvu ao kao /ica i oseao potre!u da peva, sam ne zna da li $lasno ili ne ujno, uvek istu misao i istu melodiju. O, vasiono, %ta ima u tvojim visinama, neznanim, slo!odnim i prostranim, iza one modre ne!eske opne, kad se ovakva !la$a od saznanja kriju po jadnim ljudskim tamnicama; 2 %ta nose u se!i svemirske ma$lice i komete koje preleu ne!om, kada ovo jadno ljudsko telo, iz$ladnelo, u senci i vlazi, !ijeno i ustra%eno, mo/e da razvije ovaj /ar i ovoliki zanos radosti; Uistinu, najvee udo !ilo je u tome da se ovo telo, pod teretom velike iluzije i silno$ zanosa, dr/i u ravnote/i, koliko0toliko, i da mo/e da savlada ovu neodoljivu potre!u za letom i kliktanjem, i da se nekom udnom, opet sun anom, protivte/om dr/i da se, umesto kliktaja, ne raspe u ne ujnu eksploziju kao sun ana zlatna pra%ina koja se $u!i u suncu. Oseao je na mahove da mu u utro!i $ori i sja elo sunce i da mu se dijafra$ma podi/e i talasa kao plamen i da mu taj unutarnji sjaj !ije i suklja na o i, na nosnice, na sve pore. Tada je imao !olne i divne trenutke veliko$, nezadr/ljivo$, /itko$ smeha, koji je navirao iz nje$a kao topljeno zlato, i tako sna/no da je %irio usta, kao peva , od !ojazni da se ne u$u%i ili da ne prsne. A sunce u njemu ne prestaje da sja, svemono i jedino, neiscrpno, nepresu%no. 2z to$ zanosa prenu%e $a zveket klju eva i %kljo0canje !rave. Delila se voda po elijama. Dolazilo je vreme spavanju. "ije ni primetio da je elija !ila ve mra na. U tom trenutku nad njim se, visoko na samom plafonu, odjednom, kao sama od se!e, zapalila sijalica opletena /icom. =rzo se svukao i le$ao u levu postelju. )ve mu je iz$ledalo !la$o i do!ro. )pavao je tvrdo, sanjajui neprestano sjajno sunce i neke mone, fantasti no odevene ljude i /ene kako 2 2

se suncu klanjaju. A oko njih nepre$ledna stada i te%ka natovarena kola, koja se savijaju i %kripe pod teretom !o$ate /etve. A kad je, sutradan u svitanje, hladno i sumra no svitanje, !io pro!uen o%trim i hladnim zvukom hapsansko$ zvona, udio se, !ez !ola i o$or enja, %to je no puna sunca i !o$atstva, a jutro sivo, u!o$o, !ez zra ka i videla.

2 3

&4<DV<E<4U92 >A)

&isar !osansko$ izaslanstva Dra/eslav seeo je za uskim stolom, a sa dru$e strane du!rova ki lekar, 2talijan, koji $a leci i o!ilazi svaki dru$i0trei dan, oval o predve e. &isar je krupan i te/ak ovek u etrdesetim $odinama, zarastao u kosu i !radu, sa tamnim podo njacima u !ledom, pod!ulom licu. A lekar, ist i sitan a /ivahan star i, rumena lica i svetlih plavih o iju. )vojim nepravilnim du!rova kim $ovorom lekar je sipao profesionalne savete, a pisar se, sklapajui povremeno o i od umora, pravio da $a slu%a. On je posvr%avao sve %to je danas tre!alo da !ude uraeno i sad * dok se du!rova ki dan, proleni a siv, polako !li/i kraju * mo/e da misli samo o svom umoru i nezadovoljstvu. Umoran je od nezadovoljstva, a nezadovoljan i samim so!om i svim oko se!e. 2ma vi%e od $odine dana da $a ne napu%ta neka mrzovolja koja samo raste. 2 sve mu vi%e iz$leda da se iskvario i zamra io /ivot, svuda, tamo $ore u =osni i ovde na moru. Da, i ovaj Du!rovnik, i on se menja, mo/da manje primetno, ali i on na$ore. <to, ni vino nije vi%e %to je !ilo. "ekad je ono posle dru$e du!rova ke kupe po injalo da peva u njemu i da $a, kao krilat o$anj, o!asjava i podi/e od zemlje. "iko mu tada nije !io ravan, niko potre!an. )am sa so!om je 2 4

vodio du$e, vesele raz$ovore. Vino je kliktalo. A sada, posle pete * i ne pro$ovara. @iselo je, pe e na o/i0 ici, izaziva crne misli, !ezrazlo/nu ljutnju na ljude, i nesnosnu %tucavicu. >ak ni san ne donosi, ne$o eamo tup dreme/. )ve se izmenilo i izopa ilo. Dodu%e, ovaj du!rova ki medik, !ezo an @ala0!rez, meketav kao jare, uverava $a, evo, u protivno. Jovori cini ki. Vara% se, ka/e, sve je isto u svetu oko te!e. .anje0vi%e isto. A $lavna promena je u te!i. "e valja ti crna d/i$erica. "atekla je i zade!ljala. <to, to je; C!o$ to$a ti sve crno vidi%. )ve ti pada te%ko, sve iz$leda podozrivo i nesavr%eno, vee i opasnije no %to je. 2 jo% da ti ka/em, i po deseti put8 sve je to od pia. "e$o tre!alo !i da ve jednom poslu%a% %to ti $ovorim. "ije za te!e usoljena !osanska jar evina ni vino sa )ipana, kojim suvi%e esto a uzaludno $asi% /e, ne$o tre!a da pije% trave koje sam ti dao i da jede% o!arenu ri!u i !litvu na ulju. Tako se hrani, miruj, a iz!e$avaj svaku !ri$u i suvi%no razmi%ljanje, i ozdravie% posi$urno, i svet e u tvojim o ima !iti opet onakav kakav je !io. Ako ne poslu%a%, !ivae sve $ore, i zavr%ie se kako ne valja. Jleda $a sa mr/njom. Jadi mu se kad uje o tim travama i o morskoj ri!i, naj$oroj hrani. &a onda8 da ne razmi%lja6 A on je za elo vreme dok mu je lekar dro!io o mirovanju, o vinu, jar evini i travama, nastavljao u $lavi svoju misao. Ono, pravo $ovorei, istina je; =olestan sam i sla!, te%ka zlovolja izjeda me iznutra i ko i spolja, jedva nalazim sna$e da posvr%avam neophodne poslove, a zamaram se i mu im posmatrajui neprestano sve oko se!e i mislei o svemu, o%tro, !rzo, neumoljivo * i ko zna da li ta no * kao da sam za sve vezan i za sve od$ovoran. <vo, ova napola $ola uzvisina, sa tamnozelenim vrtovima i povr%inama puste, spe ene zemlje u prevojima sivo$ kr%a. GLL

stoji odvojena, na ulazu u $rad, nekako kao proka0/en ovek, krivac. Ovo je najvetrovitija i najne0plonija ta ka Duhovnika. Tu ne raste !ujno i raznovrsno drvee kao na dru$im mestima, ne$o pa0tuljkaste pinije sa o ajni ki z$r enim $ranama, izvi0 janim u ritmu i pravcu severno$ vetra. .rke na kr%evitom rtu, po$nute sve u isto8I pravcu, one iz$ledaju kao okamenjen poslednji zamah sinonje$ vetra, kao notni znak nje$ovo$ crno$ fijuka koji je tek ne$de pred zoru prestao. "akazne su i * vrste. Vivot im ne vredi mno$o, a smrti im nema. <to, na takvom je polo/aju ova 'kua $ospodina !ana( u kojoj odsedaju !osanski poslanici i dru$i dr/avni ljudi sa pratnjom, i u kojoj $a ovaj du!rova ki lekar sada mu i svojim !r!ljanjem. Visoko postavljena prostrana $raevina od kamena, na sprat. Ona je do!ro $raena i skupo plaena du!rova koj $ospodi mu nim !osanskim parama, pa ipak nije dorasla ostalim $ospodskim kuama dole u $radu. Da pita% za%to, od$ovora nee% lako nai. 2zdvojena je i kao stidljivo povu ena * stidljivost !ez otmenosti; * a otkako su je =o%njani kupili, iz$leda i njima samima kao da je primila ne%to od njihove prostote i neskladne nema%tine, i da odudara od $osparsko$ prirodno$ dostojanstva dru$ih z$rada. Ah, to njihovo prokleto dostojanstvo; 2 lako je kao pahuljica na ne ujnom letnjem da%ku, i te%ko kao zlato i elik, sliveni u nerazdvojnu celinu, i jasno kao vedar dan na moru, i za$onetno kao !olest i smrt. 2ako poti e od !o$atstva, ono se novcem ne mo/e kupiti. 9er ni pare nisu, iz$leda, iste. Vrednost jedno$ dukata zavisi, pored ostalo$, i od to$a u ijoj se ruci nalazi. Da, takvi su manje * vi%e svi ovi stanovnici primorskih $radova. Vesti, hladni, uznositi u svojoj ne0dosti/nosti, kao da iz ove slane vodurine, razlivene u neljudskim koli inama, iz ovih razjapljenih vidika i !ezo no$, nepodno%ljivo$ sun ano$ /ara crpu ma0 2 6

$i nu sna$u i aro!nu lakou koje se ne mo$u ni kupiti ni oteti ni nau iti. @ao da su neki nevidljivi, skupoceni deo se!e zapisali zlim silama i po tu cenu kupili sjaj /ivota, skladnost pokreta i lepotu o!lika, svuda, u svemu, jednom zasva$da. Takvi su. .o/e% sve u initi da im se pri!li/i%8 i kupiti palatu po skupu i preteranu cenu, i postati $raanin njihovo$ $rada, sa svim naslovima i pravima 5!ar na per$amentu sa $r!om i pe atom;7 i primiti njihova pravila ophoenja, i opona%ati $ovor, i odevati se kod njihovih kroja a * ali izjedna iti se sa njima ne mo/e%. 9er kad sve to posti$ne%, tek onda vidi% koliko ima od te!e do njih, od =o%njaka $or%taka do &rimorca $ospara. Ali o tome ne vredi duljiti, jer takva razmi%ljanja kraja nemaju. 5A mo/e !iti zaista da i zdravlju %kode.7 4azmi%ljati o tome, to je kao okretati meu prstima $latko i okru$lo zrno njihovih !roja0nica i tra/iti na njemu neku novinu i promenu. To o!lo zrno i podsea me na jednu takvu stvarcu koju sam video nekad u Du!rovniku, na $latku i pravilnu !ledo/utu loptu od takozvane slonove kosti. 2z daleka donesena i$ra ka, iz krajeva $de /ive slonovi, udne /ivotinje d/inovsko$ rasta, sa kljovama od !elokosti. A ta lopta je tako majstorski raena, zao!ljena i u$la ana, da je mo/e% okretati satima, do zamora, do o ajanja, tra/ei na njoj ne%to novo, a ona je uvek ista, sa svih strana i u svakom polo/aju. To se zove u$laeno; Eudo; &a ipak, ne%to ti ne da mira, i ona sama te mami i vara i na$oni da je i dalje preme%ta%, okree% meu dlanovima, i da joj tra/i% dru$oja i polo/aj, za koji zna% da $a ne mo/e% nai, kao neki nov o!lik koji ne postoji, ili otkrie koje ne nastupa. &itao sam Du!rov anina koji mi je pokazao tu retkost8 (0 >emu slu/i ova stvar ica6( 52z iskustva sam znao da sam uvek po$re%io kad $od !ih pokazao svoju radoznalost i upitao ih %to$od. Ali, eto, preva0
li * @ua na osami

257

rih se;7 On me je samo po$ledao. Videlo se da me prezire i da sam mu sme%an z!o$ to$a pitanja. 2 najposle je procedio ne%to kao od$ovor. Eemu slu/i6 &a ne mora !a% svaka stvar da slu/i ne em. .o/e !iti * onako. "e pitam $a %ta !i to mo$lo da zna i '0onako(, jer vidim da se o!jasnili ne !ismo nikad ni do0 veka. <to, takva je ili sli na i ta stvar sa primorskom ve%tinom i u$laeno%u i na%om $ru!o%u i nespretno%u * stvarna i neporeciva, ali o!la i $latka, !ez re%enja i od$ovora. Onako; .o/e% da je okree% do nesvesti, sve uzalud. Osea% je na svakom koraku, a ne mo/e% je ni o!jasniti ni ukloniti. 2 kivan si z!o$ to$a i na se!e i na njih, iako to ne !i nikad nikom priznao. "i samom se!i. A sakriti se ne mo/e. =ar ne pred so!om. * "e mo/e; * rekao je odjednom tiho. Ta polu$lasno iz$ovorena re , koja je po!e$la iz nje$ovih misli i prekinula lekarevo pri anje, uz!udila je starca neo!i no. &o eo je da vi e na svo$ pacijenta. * @ako6 )ta 'ne mo/e(6 2 za%to 'ne mo/e(6 "e mo/e da dr/i o!i nu dijetu; )ve ovek mo/e, ako hoe da /ivi, a mora da /ivi. .ora; * &a do!ro; Do!ro, eto, da /ivim; * otezao je Dra/eslav rasejano i neu!edljivo, !ranei se, kao od napasti, od nasrtljivo$ lekara i od raz$ovora o le enju i /ivotu. U so!i je po eo da se hvata mrak. >im je to primetio, lekar je sko io i stao da se opra%ta. Dra/eslav $a je ispratio, najpre do kuno$ pra$a, a zatim, neo ekivano, i preko lepo poplo ano$ dvori%ta, sve do kapije. Tu su se jo% jednom pozdravili i lekar je stro$o i usrdno ponovio svoje savete i preporuke. >rveni sun ev zalazak, tamo ne$de na moru, pro!io je o!lake i iznenada o!asjao ceo $rad posrednim, za$asitim sjajem. )tojei na otvorenoj kapiji, Dra/eslav je $ledao za ko opernim i icom kako /ivahno odmi e niz strmu ulicu i tone u rumenom 2 8

du!rova kom sumraku. =io je miran i odjednom odo!rovoljen. "ije mu se vraalo u kuu iji su prozori !ili mra ni. Ovde je sve/ije i svetlije. )ve/ina je mirisna, poslednja svetlost jo% malo ru/i asta. A ne e$ kao muzika ima u predve ernjoj ti%ini. "ji0 %ui se la$ano, zajedno sa otvorenim krilom kapije, Dra/eslav je mislio. U stvari, lep je ovaj kraj i do!ro je ovo !la$o podne!lje, nisu tako ravi ni ljudi, a dra$ mi je $otovo ovaj doktor $unalo, koji tako !rine o meni kao da su u pitanju nje$ovo zdravlje i nje$ov roeni /ivot. 9o% u za/aliti za svim ovim kad se, za koji dan, vratim u =osnu i naem meu svojima. Tako je !ivalo posle svako$ povratka. Cnam, od!olovau svoj !oravak u predelu !la$e zime i slanih voda, kao neo!ja%njiv $reh. 2 osetiu se pomalo ali !olno tu svom rodnom kraju, z!o$ koje$ sam se toliko oseao strancem i usamljenikom u zemlji pod ju/nim ne!om. Tako nas /ivot, kole!ljive i nedosledne, o!manjuje i zanosi, pa trezni i razuverava, pali i $asi, za$reva i rashlauje. Tako nas kopno i more dodaju jedno dru$om, !acaju i mrve i tro%e i $la aju, !ez cilja i vidljiva smisla. Tu se Dra/eslav tr$nuo, otimajui se razmi%ljanju u koje je opet !io po eo da zapada. &a/ljivo je zatvorio vrata. Dvaput je o!rnuo u !ravi veliki i te%ki klju , a zatim $a zadenuo za pojas, i krenuo put kue u kojoj je toplim sjajem ve treptala zapaljena uljanica.

17*

GL1

DVA CA&2)A =O)A")@OJ fl)A@A D4AV<)3AVA

Eini mi se da do!ro poznajem ove Du!rov ane, $ospare i tr$ovce, redovnike i moreplovce, pa ak i o!i ne pu ana. U ovih petnaestak $odina, %est puta sam silazio u njihov $rad, kao pisar, sa na%im pre$ovara ima, i tu provodio nekad krae a nekad i du/e vreme. )lu%am ih kako $ovore, posmatram ih kako iz$ledaju, kako se kreu, i nastojim da proniknem u njihove misli, u poreklo njihovih zakona, navika i predrasuda. 2 neprestano moram da mislim o njima, kao da sam plaen za to i z!o$ to$a jedino i do%ao ovamo. To mi pokvari mno$o zadovoljstvo i za$orca mno$i as. Ovo je vrsta vodozemaca. Vivei kroz nara%taje na kopnu i na moru, i njihov na in mi%ljenja, i njihov $ovor, i sve %to za se!e i oko se!e stvaraju i ine * sve je to postalo dvojako, dvosmisleno i dvoli no. Ca sve su sposo!ni. &livaju i rone, tr e i penju se uz drvo# samo %to ne lete# di%u na plua, ali i na %kr$e# kad tre!a, ne di%u uop%te# u sva%ta se pretvaraju i svakim imenom nazivaju, a ipak uspevaju da ostanu ono %to su. )vemu su dorasli. 5"a%a $ospoda se do!ro oznoje kad sa njima pre$ovaraju;7 U svakoj prilici i svakom polo/aju znaju %ta tre!a. @ad ih po$leda%, sve je na njima i oko njih mono i sna/no, uredno i lepo, a ipak nekako kole!ljivo, 260

neuhvatljivo i neshvatljivo. &o stro$im zakonima i osve%tanim pravilima se vladaju, sve im je predvieno i utvreno, a pored sve$a to$a * kao u snu /ive. &ona%aju se kao da e ve no trajati, a stalnosti ne poznaju. 9o% najstalnije %to imaju to je kole!ljiva vrednost njihovo$ novca. Takav kakav je, on je tvri od $radskih zidina# za nje$a /ive, nad njim le!de, u njemu jedino nee nikad da prevare i ne mo$u !iti prevareni. 5Tako tra/e drevna tr$ova ka i nov arska pravila;7 2 sunce ponekad pomr a, a perper u d/epu je perper. On je za njih stalnost i mera stalnosti svih stvari i odnosa. )ve ostalo je u njih tako da mo/e i !iti i ne !iti. )ve se mo/e recima izmeniti, !risati iz /ivota i ponovo vratiti u /ivot. )talnost se utvruje zakonima, a ti njihovi zakoni su stalno u slu/!i prila$o0avanja promenljivoj stvarnosti. A promenljivost je na elo ovo$ /ivota na dva elementa, na zemlji i vodi. 2 dok te tvoj du!rova ki pre$ovara u!euje u ne%to, nikad ne zna% da li $ovori s kopna ili s mora. "e znam da li i on sam !a% posi$urno zna. .islim da ne. Dok sedi% sa njim na kamenoj klupi, pored tvrdo$ zida nje$ovo$ palaca, i pre$ovara%, u ini ti se odjednom da ste se neosetno navezli na more i da ve plovite, a to zna i da ti vesla%, a on kormani u pravcu koji samo on zna. Vozi te kud hoe. A im si se sa njim ukrcao, odmah si se osetio iz$u!ljenim j nemonim. 9asno ti je da ste pre%li na neverno tle na kom e se po svoj prilici sve do!ro i po%teno svr%iti, ali na kom isto tako ni%ta nije nemo$ue ni isklju eno, a svaka %teta mo/e !iti samo na tvoj ra un. 2 to sve !ez sile, na lep na in, i po zakonu. "jihovi !rodovi su drveni i pokretljivi, ali svaki i najmanji od njih nosi sa so!om u svet ne%to od sna$e i tvrdoe njihovih palaca i hridi u koje su ukopane. Tako se oni dr/e i dovijaju u /ivotu. 9ednom no$om na svom kopnu, dru$om na svom !rodu,

GRG

ovaj $rad se otiskuje sa malo sna$e daleko napred. To je u po etku nje$ove istorije moralo iz$ledati opasno i neverovatno, ali se zatim pokazalo da se mo/e i tako /iveti, i du$o, i do!ro. Du$o6 Da. Do!ro6 "e. Do!ra tu, ako emo pravo, nema mno$o. Dodu%e, !o$ati su i uveni, na svoj na in i u$ledni, i $ordi na svoj u$led, ali %ta vredi kad su sve to morali suvi%e skupo da plate6 Da !i se odr/ali i da !i !ili ono %to su, i %to misle da su, morali su da sti u, i to !rzo i neprekidno, kao %to di%u. )va%ta znaju i sve$a imaju, ali sve je to, pre ili posle, moralo da slu/i sticanju. Ono im je postalo dru$om prirodom. .isliti, zna i za njih misliti na sticanje 5ili $u!itak, svejedno7. 2 ta misao se s vremenom uvukla u njihove naj8U9crovitije /elje i postupke, u njihove lju!avi i mr/nje, u njihove snove i molitve. &a sad se ne raz!iru pravo sami u svojim mislima ni oseanjima, ne znaju kad su lukavi i $ram/ljivi a kad nisu, i ne mo$u vi%e da !udu velikodu%ni ni pravi ni onda kad im to tre!a i kad !i zaista hteli. Tome tre!a dodati preteranu %tedljivost, koja je, priznajem, nerazdvojna od njihovo$ na ina /ivota i neophodna, ali koja se !rzo pretvorila u nezdravo tvrdi enje. 2 ovde ve sada $otovo da nema otvoreno$ po$leda, ni pru/ene ruke, ni slo!odne reci, osim po izuzetku, a jo% malo pa nee !iti ni nese!i ne pomisli. "jima se de%ava ono %to se de%avalo uvek u takvim prilikama, po svim primorskim $radovima i repu!likama8 da mno$i od njih posti$nu ono %to su hteli, a iz$u!e se!e. Ta njihova strast pre0 rasla ih je ve toliko da je, na kraju, njihova /elja za sticanjem stekla njih, zajedno sa svim onim %to su po te%ku cenu stekli. Tako ih ja $ledam i takve ih vidim, dok /ivim ovde meu njima.

22 "apu%tanje rodnih planinskih predela i silazak na more iz$ledaju nam, u prvi mah, kao stvari izuzetne dodu%e, jer to ne ine mno$i, ali ipak prirodne i ne naro ito te%ke ni opasne. 2stina je da veina na%ih ljudi /ivi i umire tu $de se za ela i rodila, ali ni putovanje nije neko udo ne uveno. &utovati ne zna i !iti udovi%te, jo% manje8 !iti iz$u!ljen ili mrtav. "e. &a ipak, opasnosti su vee i promene te/e ne$o %to to predviamo kad napu%tamo zavi ajni kraj i zamenjujemo $a dru$im, u kom je sve druk ije, i to vi%e ne$o %to se nama u prvi mah ini. @o ostane da /ivi i vek provede u rodnom kraju i zavi ajnim prilikama, tome se na /ivot talo/i naro ita za%titna skrama, zaodeva $a i pokriva nasla$ama i !ojom vremena u kome /ivi zajedno sa onima sa kojima je krvno vezan. A odlazak u dru$u zemlju, sa dru$a ijim prilikama, raz$oliuje nas, vraa na mladala ka nesnala/enja, u do!a prvih iskustava8 ne podmlaujui nas stvarno, produ/uje i !o$ati na% /ivot# uveava na%u telesnu i duhovnu pokretljivost, a tro%i nam !r/e sna$u. U svakoj od tih promena ima ne e$ lepo$, ali neprirodno$ i rizi no$. )ilazak na more vea je pustolovina ne$o %to mi u na%oj lakomislenosti mislimo. U prvi mah iz$leda nam da se nije mno$o izmenilo. "e%to malo oko nas, a $otovo ni%ta u nama. 4astinje na%e$ kraja pratilo nas je sve do nadomak morske o!ale# tu se dodu%e ono menja, ali zemlja i kamen ostaju isti. Tome tre!a samo jo% dodati more, veliku koli inu slane vode, sa neo!i nim ri!ama ispod $latke ili nemirne povr%ine. 2 to je sve. Ali nije tako. U!rzo, mi po injemo na se!i i u se!i da primeujemo promene. @ru$ na%ih intere0sovanja !iva %iri, ali i manje odreen i si$uran. 3ice u lice sa tim modrim o$ledalom koje je stalno pred nama, mi po injemo i prema se!i i prema dru$ima 263

262

da se ophodimo vi%e sve ano i manje uzdr/ano. Firina nas zavodi. Oseamo potre!u da i u $ovoru pro0menimo neku re ili du/inu jedno$ slo$a, prila$o0avajui se novom ritmu $ovora oko nas. Vrlo vero0vatno da se i u na%em hodu i u pokretima mo/e pri0metiti neka novina. U na% na in mi%ljenja ulazi iz0vesna jasnost i vedrina, poslovima pristupamo mirnije, i ini nam se da ih svr%avamo lak%e i !r/e. Ali i kad ih o!avimo sve kako tre!a, ostaje u nama nela$odnost koja nam kazuje da stvar nije izvr%ena dokraja, da kopneno zalee koje smo ostavili iza se!e tra/i od nas jo% ne%to. 2 to oseanje du$a i o!aveza, koji se $omilaju, prema izneverenom kopnu talo/i se u nama i pretvara, s vremenom, u stalnu poti%tenost. "i na in na%e$ odmora i spavanja nije vi%e isti, kao ni priroda na%ih snova. <lementi mora, koje stalno unosimo u se!e, sa hranom, piem i disanjem, menjaju nas kao kuu u kojoj se od podruma do tavana vr%i veliko i%enje i spori, neshvatljivi, ali stalni preo!ra/aj. @ad ostanemo sami sa so!om udno nam je i z!unjeni smo, kao u dru%tvu ne/eljeno$ stranca. &redve e, kad se za trenutak okrenemo ka planinskim lancima koji su rumeni od zapadno$ sunca, a iza kojih je =osna, javlja se lak strah u o!liku pitanja8 @ud smo to za%li6 @ud ovo sve vodi6 =ojazan da se nismo, mo/da i neosetno, ve ukrcali na ove njihove lae koje su im pre e od kopna, da sa ovim ljudima, koji kao i da nemaju ko0rena, i ne znajui ve !rodimo po nepoznatim zakonima ka neizvesnim ciljevima. &rekor i kajanje. &omisao da smo se suvi%e du$o zadr/ali, da se valja vratiti tamo otkud smo svi do%li i da e za sve ove podvi$e i promene tre!ati nekom pola$ati ra un. @ome6 @akav6 To, naravno, ne znamo, ali ze!nju oseamo. .alo0malo, pa se opet zapitamo mo/e li ovo zaista !iti i ostati ovako, sve lako i jednostavno, lepo i slo!odno, a !ez posledica, od$ovornosti i o!ra una 264

tamo $ore, po nekom kopnenom, zavi ajnom klju u i ra unu. Odsustvo !ri$a i te%koa po inje da nas za!rinjava i da nam pada te%ko. )ve e%e pomi%ljamo na neminovni povratak, a sve nam te/e iz$leda nje$ovo izvr%enje, i u daljini ve se nazire dan kad !i povratak mo$ao postati nemo$u, a ostati nam samo nepodno%ljiva, prekoma pomisao na nje$a. "aravno da se mi, po svr%enim poslovima, vraamo u svoju zemlju, svojima. Ali tu ne nalazimo mira ni zadovoljstva. "aprotiv. U nama nastaje novo o!ra unavanje, samo u o!rnutom smeru. )tvarno, ono je otpo elo ve na prvom kona i%tu meu planinama, na povratku. 2 sad nam ostaje da tu, kod svoje kue, nevidlijvo ali stvarno, od!olujemo svoj du$i !oravak u predelu !la$e zime i velikih slanih voda, lak%ih navika i lep%ih o!lika, kao neo!ja%njiv $reh. Tu nam je sada neprestano pred o ima nali je one poti%tenosti koja nas je mu ila dok smo !ili na moru. )ad nam se stalno ini da smo ne%to za!oravili dole na toploj o!ali, da smo imali pa iz$u!ili neo!i an poklon neke !udue sree. )ve nam iz$leda kao da smo mo$li postati ne%to dru$o 5a dru$o, to je lep%e i savr%enije;7, da smo to, kao u snu, za nekoliko trenutaka zaista i !ili, ali da smo se pro!udili i, evo, na%li opet pod starim i stro$im zavi ajnim ne!om u !oji svakodnevice, sa nejakim suncem kome se uvek /uri. 2 kad vidimo crn /ilav !ori uz sivu liticu, sve se priseamo da on ima tamo dole roeno$ !rata, slo!odnije$, lep%e$, vitkije$. 2 kad iz$ovorimo ili ujemo neku re , mi u tom trenu esto pomislimo da se ona iz$ovara, i tamo, ista ovakva kakva je, pa ipak $laa i druk ija, radosnija i lak%a za ono$a koji je iz$ovara, a jasnija i prijatnija za ono$ koji je slu%a. 4azlika je samo u !oji ili du/ini jedno$ samo$lasnika, ali u tom samo$lasniku je lepota jednom vienih primorskih predela i iz$u!ljeno$ rasko%a primorsko$ sveta. 2 susreti i dodiri sa na%im !osanskim ljudima izazivaju u nama nela$od0 26

na poreenja. >esto nam se u ini da iz njihovih $or0 %ta kih reci i pokreta !iju %umski mrak i planinska amotinja. Te/ina i stro$ost u svemu, a ne vidi% emu ni za%to, kad je o i$ledno da se mo/e /iveti i lak%e i jednostavnije i !ez!ri/nije. =la/e i pravi nije po inje% da sudi% &rimorce i njihov na in /ivota, a cena kojom taj /ivot plaaju ne iz$leda ti vi%e previsoka# skuplja i te/a ini ti se neve%tina i krutost oko te!e. "jihova u$ladenost sad ti, u seanju, ne dolazi vi%e ni udovi%na ni odvratna, i odjednom te povu e /elja da opet udahne% dah slanih voda i u$leda% otvorene i pitome predele !ez zloslutne tajne i pretnje u dnu vidika, da jo% jednom vidi% sitne i lomne umetni ke predmete koji ne slu/e ni em do nasladi o iju, a koji nisu tako izli%ni i nepotre!ni kao %to to na prvi po$led mo/e da iz$leda na%em $or0%ta kom oku. 2 de%ava se, !ilo u snu ili na javi, da taj primorski svet, koji ti je nekad iz$ledao kao sme0%na i $re%na i$ra, izie ponekad preda te, i to ceo odjednom, i povu e te potajno ali sna/no da se i ti malo poi$ra% te i$re, pa ma posle morao z!o$ to$a opet osuivati i njih i se!e. Tako, dok $leda% zamornu, sivu !osansku $olet, ezne% za 9u$om i kaje% se z!o$ svojih !rzopletih i po$re%nih sudova o moru i &rimorcima. 2, eto, sad si pomalo, a !olno, stranac u svom rodnom kraju z!o$ koje$ si se, tamo dole, u predelima pod !la/im ne!om, isto tako oseao usamljenim tuincem. 5u ranijoj verziji nadovezuje se jo%87 Tako nas /ivot, kole!ljive i nedoslene, o!manjuje, zanosi i razuverava. Tako nas kopno i more dodaju jedno dru$om, i mrve i tro%e i $la aju, !ez cilja i vidljiva smisla.

@OD 3<@A4A

289

)teno$raf More &ejak oti%ao je to$ dana zaista lekaru, poznatom psihijatru. @ao o!i no %to !iva, izvr%enje odluke na koju se du$o skanjivao i re%avao !ilo je lak%e ne$o %to mu je to ranije iz$ledalo. )e0dei u ekaonici, on se sada presli%ava kako e %to krae i %to jasnije 5a ipak %to laskavije po se!e7 ispri ati lekaru svoj slu aj. "avr%io je nedavno etrdeset dru$u $odinu /ivota. "ikad nije !olovao. &u%i preterano, ali alkohol pije umereno. Umeren je i u svemu ostalom, samo /ensko dru%tvo voli mo/da i suvi%e. To * da. 2 radi mno$o. Takav mu je posao, a mno$o mu i tre!a za /ivot. Ca roditeljske $rehove i oso!ine ne zna, jer je rano iz$u!io oca, a majku i ne pamti. Tako je ponavljao u se!i od$ovore na pitanja koja !i mu lekar mo$ao postaviti. &ejak je !io ono %to se zove lep mu%karac srednjih $odina, neo!i no visok, do!ro odeven i ne$o0van. 2zraz lica usredsreen i miran. Vivi kao samac, ne/enja, va/i kao imuan ovek do!ro$ ukusa, koji voli oz!iljnu muziku i ima samo !ezazlene strasti kao %to su8 plivanje i veslanje, amaterska foto$rafija i, zimi, skijanje u slovena kim planinama. Odavno radi svoj posao kao jedan od naj!oljih steno$rafa ne samo u ovom $radu ne$o u celoj zemlji. Caposlen je u velikoj dr/avnoj ustanovi, a pored to$a radi na raznim kon$resima, sastancima i $odi0 267

%njim skup%itnama. Cna nekoliko jezika. )voj posao je ve po eo kao majstor i u!rzo je do%ao do takvo$ savr%enstva da $a ni on sam nije mo$ao prevazii, kao %to $a dru$i nisu mo$li dostii. "iko ne !i mo$ao rei u emu je tajna nje$ove ve%tine. )am nije nikad o tome razmi%ljao. Akro!atski je hvatao reci u letu i prenosio na hartiju !rzinom zvuka kojom su iz$ovorene. &a i pre ne$o %to su !ile dokraja re ene. 2 nikad se ni kod jedne nije zaustavio, nikad se nije zamislio o njenom smislu, o snazi kojom je kazana, ili o nameri koja stoji iza nje. )ve su reci !ile za nje$a jednake# ako su se po ne em razlikovale, to je !ilo samo po !roju slo$ova od kojih su sastavljene i po sa/etosti i jasnoi steno$rafskih znakova kojima ih tre!a preneti na hartiju. )vi predmeti ljudsko$ znanja i zanimanja za nje$a su !ili jednaki, kao i sva raspolo/enja i mi%ljenja ljudska, i u svima njima on se snalazio sa istom lakoom, dok !i ih hvatao i !acao na hartiju. Tako je $odinama snimao !eskrajnu reku ljudsko$ $ovora, verno i uvek ta no, mislei samo na tu ta nost, a kad !i, isto tako mirno i savesno, izdiktirao svoj steno$ram i zavr%io rad, on !i skupio svoje mno$o!rojne olovke, oprao ruke, i odlazio za svojim razonodama i navikama. To je du$o trajalo tako. &re ve $odine osetio je prvi put zamor, ne%to kao dosadu. "i%ta se nije pro0menilo u nje$ovom savr%enom sluhu ni u hitrini nje$ovih prstiju, to ne, ali su $a dosada i laki umor na$onili da $leda oko se!e vi%e i druk ije ne$o %to je to dosad inio. 4anije, on je mirno i ravnodu%no prelazio preko lica skup%tinara i kon$resista ije je $ovore !ele/io, kao preko !ezimenih predela. )ve je video i uo, a ni%ta nije stvarno dopiralo do nje$ove svesti. )ad je, sam ne zna otkud ni za%to, po eo da se zadr/ava na pojedincima, da im ispituje izraz lica i posmatra pokrete, da razmi%lja o njima, da ih dovodi u vezu i uporeuje sa dru$im ljudima. 2 268

%to je vi%e $ledao, sve je vi%e neo!i nih i dotle ne0primeenih pojedinosti zapa/ao. "je$ovom odjednom izo%trenom po$ledu sad se otkrivalo, na primer, da svakom jasnom i odreenom pokretu ovekovom prethode jedan ili vi%e nerazvijenih i neprimetnih pokreta koji su esto u suprotnosti sa onim posled0 njim, priznatim i svakom vidljivim. )li no i sa recima. &re je svaka iz$ovorena re , jasna i izdvojena, padala u isti mah na nje$ovu hartiju, !ez oklevanja i nepo$re%no. A sada se nje$ov sluh nekako udno i neprirodno profinio, tako da pored jasne kazane reci uje i dru$e, sli ne ili ak suprotne, koje su joj u $ovornikovoj svesti prethodile, samo nisu do!ile $lasan izraz. )ve to ini skupove kojima &ejak po du/nosti prisustvuje mno$o slikovitijim i zanimljivijim, ali $a u isto vreme i ko i u poslu, rasejava i zamara. A to neo!i no, o%trije zapa/anje nje$ovih ula !iva sve ja e i na mahove prelazi $ranice ono$ %to se smatra i zove normalnim. "a $odi%njoj skup%tini neko$ va/no$ profesionalno$ udru/enja, kojoj je prisustvovalo oko tri stotine lanova, mi%ljenja su !ila jako podeljena i odnosi izmeu lanova zao%treni. Veina je !ila naro ito nezadovoljna predsedni%tvom i predsednikom li no. "iko o tome nije jo% $ovorio otvoreno i zvani no, ali se ekala samo prva re ne0 zadovoljstva, pa da joj se svi pridru/e. &ejak je prelazio po$ledom preko dvorane. )va su sedi%ta !ila popunjena a sredinom, izmeu njih, i%ao je, kao razdeljak, uzak prolaz prekriven du$im crvenim ilimom koji se zavr%avao ispred predsed0nikove tri!ine. Dok je posmatrao taj uski ilim, &e0jaku se u ini da nje$ova crvena !oja, na samom po etku, tamo kod ulaznih vrata, po inje da treperi, plamsa, da se odvaja, podi/e i kree. )ad se ve vidi kako ide du/inom ilima i kao pramen crvene pra%ine, pun plamenih jezika, podi$nut i no%en vatrom, z$u%njava se i raste. 269

Taj tamnocrveni o!la ak sve se vi%e z!ijao i sve jasnije do!ivao o!like oveka koji /ustro i napada ki kora a. @ad je sti$ao do ispred predsedniko0vo$ sedi%ta, on je podi$ao ruku tako /ivo da je pred0sednik malo ustuknuo. 2 upravo u tom trenutku kad se o ekivala ovekova prva $nevna re z!o$ koje se, valjda, i di$ao i do%ao do predsednika * sve se odjednom razi%lo. &ejak je trepnuo o ima u neverici i po$ledao !olje. )vi su skup%tinari !ili na svojim mestima. &red izdi$nutim predsednikovim sedi%tem nije !ilo niko$. Uski ilim sredinom dvorane le/ao je, ist i nepokretan, u svom mirnom mineralnom crvenilu. &rvi $ovornik upravo je tada po eo da !iranim recima ali o%tro pretresa rad predsedni%tva. &ejak je nastojao, i uspeo, da se sa!ere i da ne propusti nijednu re $ovornikovu. 9ednom dru$om prilikom steno$raf je, dok se $ovornik iska%ljavao, podi$ao $lavu i odjednom mu se u inilo da sa zidova te e o!ilna, !istra voda, i to takvom !rzinom da je ve idue$ trena poplavila elu dvoranu. )a svo$ steno$raf sko$ podij uma on je lepo video da su svi kon$resisti u vodi, najpre do pasa, a zatim do $rla, i da se s o ajni kim naporima propinju na prste kako !i odr/ali $lavu iznad povr%ine vode, i pri tom zevaju kao ri!e. @ad se prenuo i po$ledao oko se!e, nije !ilo ni tra$a od poplave. Jovornik se !io iska%ljao, srknuo malo vode iz a%e, i produ/io $ovor. &ejak je opet uspeo da uhvati prvu re i !ez najmanje$ prekida nastavi tamo $de je stao. Takvi i sli ni, sitniji i krupniji do$aaji ponavljali su se u nepravilnim razmacima. &ojedini od njih izdvajali su se i ostajali u seanju kao nerazumljiva senka. "astavljala se i$ra ula u kojoj je ovek sve e%e slu%ao reci koje nisu re ene i $ledao munjevite prizore koji se nisu desili. U toj i$ri se ono %to nije i ne !iva me%alo sa onim %to jeste. &ejak se pitao za!rinuto da li on ta svoja vienja samo u ma%ti za0 270

misija ili ih stvarno vidi. .orao je da prizna sam se!i da ima trenutaka kad zaista vidi ono %to dru$i ne vide# a ko$a po nu tako privienja da o!leu, pa ma !ila i naj!ezazlenija, taj ulazi u nemiran period svo$ /ivota, kao u pustolovinu sa nepoznatim krajem. "eo!i ni su !ili ti na prvi po$led !ezna ajni trenuci &ejakovih privienja. &roleti ispred nje$a !ezo!li na senka ili padne odsev stakla u prozoru koji neko ne$de otvori, a on vidi ljudski lik koji tr i ili dra$ocen, sjajan predmet kako se ru%i. 2 tada se udek desi da za!oravi se!e i sve oko se!e, da samo za nemerljivo kratak tren poveruje, i to potpuno, u ono %to mu se privida. Ve idue$ trenutka on je $ospodar svojih ula, ovek svoje stvarnosti, i svestan da mu se prizrelo. Ali posle svako$ takvo$ 'iskliznulo$( trena on !i se na toj kosoj ravni, na kojoj /ivi u poslednje vreme, na%ao !ar za korak ni/e ne$o %to je !io pre to$a. 2mao je on i ranije takvih trenutaka, jo% od prve mladosti, ali oni su !ili vezani za izuzetne prirodne pojave, vedri, ak i zanosni, i nisu ostavljali iza se!e ovo ledeno i stravi no oseanje zaprepa%te0nosti i iz$u!ljenosti. U jesen, kad u rojevima leti i pada li%e u parku# zimi, kad vejavica $ustim sne0$om zatvori svaki vidik i uhvati oveka u svoj kovitlac# u noima, kad vetar trese prozorima neo!i nom sna$om, uz neprirodne zvuke. 2 tada je !ivalo da mu se pokole!a zemlja pod no$ama i javi pomisao da se de%ava ne%to izvan reda stvari, da je priroda isko ila iz svo$ koloseka i krenula novim putevima ili !espuima. Ali nikad mu se ni tada nije desilo da se ceo potpuno iz$u!i u tom oseanju# uvek je jedan deo svesti o se!i zadr/avao, i 'do ekivao se na no$e(, uz!uen, dodu%e, ali io, $otovo radostan, kao posle zanimljivo$ a !ezopasno$ izleta. .eutim, ovo sada nije do!ro i !iva sve $ore. &otresi su sve 271

ja i, vizije sve punije smislom i sadr/ajem, trenuci odsutnosti sve du/i i opasniji, a vraanje u stvarnost sve sporije i nepotpunije. U nje$ovom profesionalnom radu i odnosu sa ljudima stvar se jo% ne pri0meuje, ali nje$a mu i i za!rinjava. &ejak je po eo da se pri!ojava samo$ se!e. A ono %to se desilo pre neki dan na jednom meunarodnom kon$resu nau nika koji se odr/avao u na%em $radu, upla%ilo $a je dokraja i najposle na$nalo na ovaj korak. @on$res je zasedao u jednoj od najveih dvorana. 4aspravljalo se mno$o i /ivo, ponekad ak i /ustro. @rupni i punokrvni )kandinavac koji je to$a jutra predsedavao morao je s vremena na vreme da opominje kon$resiste. .r%avi nau nik na $ovornici nizao je matalnim urlikavim $lasom svoje !rze reci i kratke re enice. )ve/ i odmoran, &ejak ih je do!ro hvatao. )ve je teklo prirodnim, uo!i ajenom tokom. Odjednom se jedna $ovornikova re izdvoji i suknu uvis kao raketa, ponavljajui se neprestano, a zatim prsnu, tamo ne$de u visini, i sa jakom eks0 plozijom rasu se u pojedine slo$ove. "a taj znak, kao na pucanj starterovo$ pi%tolja, nastade nemir i kretanje u redovima kon$resista, neuo!i ajeni nemir i neverovatno kretanje. "e verujui roenim o ima, &ejak je posmatrao oveka na $ovornici. Okrenut ka predsedniku, on je neprestano ponavljao re kod koje je zastao, i pri tom istezao i duljio vrat, lepr%ao du$im rukama kao krilima, ukratko8 %epurio se i urlikao. Ca$ledan tako u $ovornika koji se o i$ledno trudio da li i na urana, steno$raf nije odmah ni primetio %ta se do$aa u dvorani# a kad je pre%ao po$ledom preko nje, video je da se postepeno ali !rzo pretvara u mena/eriju. Jovornik koji je tako odjednom si%ao s uma, prekinuo svoj ove ji $ovor i stao da se pona%a kao domaa /ivotinja, dejstvovao je zarazno na ostale lanove. @ao da je neko pote$ao nevidljivu ru icu 272

i time otvorio !ranu i pustio monu reku dotad nepoznatih ener$ija i o!lika, ljudska atmosfera ovo$ skupa potpuno je izmenjena. 9edan po jedan, kon0$resisti su po eli da se pona%aju kao /ivotinje raznih vrsta i imena. Tu i tamo !ilo je jo% sne!ivanja i kole!anja, ali $ledajui levo i desno od se!e svoje poznate i uva/ene kole$e kako jedan klike i kljuca kao detli a dru$i mumla i trapavo kora a kao med0ved, i najpri!raniji su od!acivali poslednji o!zir, popu%tali unutarnjem na$onu, i sa o i$lednim zadovoljstvom po injali da zvi/de, kre%te, urlaju, siku, zavijaju i roku poput ptica, sitnih zverki, kurjaka ili veprova. "eki $u u ili cvrkuu i nji%u se zajedno sa zami%ljenom $ranom na kojoj sede, neki se majmunski e%u i prote/u, kao da ljudi nisu ni !ili i nikad se druk ije ni vladali nisu. "ajdu/e se savlaivalo i uzdr/avalo predsed0ni%tvo. Ali u jednom trenutku pridi/e se malo sam predsedavajui i, na op%te iznenaenje, stade da laje kao krupan !ernardinac, du!okim, fle$mati nim lave/om. To ohra!ri i najuzdr/ljivije. Odjednom se pokaza da mno$i od prisutnih imaju savr%eno razvijena svojstva vu jaka ili prepeli ara ili malo$ i /ivahno$ foksterijera. Tako se na predsednikov 'vau0vau( osu elom dvoranom lave/ i kevtanje. U opt%oj $raji i mete/u, iznenaeni steno$raf nije mo$ao ni da zapazi svako$ pojedinca. Cadr/avao se na onima koji su po o!liku i sposo!nostima svo$a tela u o i$lednoj suprotnosti sa /ivotinjom koju predstavljaju. Takvi su naro ito privla ili nje$ov po$led i odlikovali se 0mese arskom smelo%u i neo0 doljivom komikom pokreta. 9edan plavokosi i te%ki de!eljko, do!ro one$o0van i sav okru$ao, veruje za se!e da je sitna i %arena tropska ptica koli!ri. 2speo se na klupu i pred iznenaenim kole$ama skakue kratkim skokovima, uz tanke ote$nute cvrkute.
+, * @uda na osami

273

"eki mrkoput i omalen Orijentalac, u$ojen, tr0!u%at, kratkovrat i kratkono$, seta sredinom sale, uo!ra/avajui da je vitak, lak i dostojanstven jelen osmak, a visoko uzdi$nutu $lavu okree as levo as desno, svestan da na njoj nosi dra$oceni nakit svo$ !o$ato$ ro$ovlja. Dok jedan mr%av i visok dele$at isposniko$ iz$leda le/i na crvenom ilimu i jedva ujno roke i dahe kao pre$ojena domaa svinja. @od nekih se te%ko mo/e po$oditi, ili se samo nasluuje, koju /ivotinju /ele da predstavljaju. 5"a primer, onaj %to je nale$ao na klupu i, nepomi an, zevajui kratko i jednomerno, uti kao ri!a.7 Ali svaki i$ra svoju ulo$u oz!iljno i svesrdno, srean %to mo/e da opona%a voljeno /ivin e i da mu pusti slo0 !odna maha. 2 ko zna kako !i se dalje razvijao i dokle !i oti%ao prizor pred &ejakovim o ima da se na$lim trzajem nije oslo!odio svo$a privienja, !olno i odjednom, kao %to ovek izroni iz ludo$ i mu no$ sna. "apor koji mu je za to potre!an !io je velik. 9avio se !ol, kao da mu se eone kosti zate/u i prete da prsnu i da se rastave u %avovima. Uhvatio se za $lavu. &red njim se ukazala dvorana sa svojim o!i nim iz$ledom. "i tra$a od /ivotinja koje je malo as $ledao i slu%ao. &redsednik se !io upravo malo na$nuo preko stola prema $ovorniku i lju!azno $a podsetio na poodmaklo vreme i na !roj $ovornika koji jo% ekaju na svoj red. 2zdu/iv%i vrat i zakrenuv%i $lavu prema predsedniku iznad se!e, $ovornik se u tivo iz0vinjavao urli ui8 * .olim, molim, molim; O i$ledno, ceo prizor koji se &ejaku !io ukazao nije trajao ni pun sekund, onoliko koliko traje vreme izmeu dve prirodno iz$ovorene reci, a o!e te $ovornikove reci on je uspeo da uhvati na svojoj steno$rafskoj hartiji# tako, ni $re%ke ni zastoja nije 274

!ilo ni ovo$ puta u nje$ovom poslu. )amo mu je srce ja e kucalo# to je !io jedini tra$ neo!i no$ do/ivljaja. "apre/ui sve sna$e, izdr/ao je do kraja svo$a turnusa, a kad je do%lo to vreme, mirno je ustupio mesto dru$om steno$rafu i napustio salu. Oti%ao je u prostoriju za toaletu, oprao ruke i ovla/io znojno lice hladnom vodom. )rce mu je jo% tuklo u!rzano. =ri%ui se sreo je u o$ledalu svoj unezveren po$led. Jledajui se!i u o i, pitao se %ta sve mo/e doi i %ta e mu se jo% prikazati u po !ela dana, u deliu jedno$ sekunda, ovako kao danas. 2 da li e ti prizori, kao do sada, trajati samo jedno ma$novenje pa se razii, tako da on mo/e jo% da uhvati iduu re $ovornikovu, ili e po eti da $u!i vezu i do/iveti da vidi kako se ela nje$ova ve%tina kida i ru%i, a on sam tone u svetu privida i ludila6 @ud ovo vodi6 2 de%ava li se ovo ikom osim njemu6 Od$ovor nije nalazio, samo je oseao strah u se!i kako raste. Tada se resio da ne eka nipo%to nova privienja i nove potrese, ne$o da ode lekaru. 2, evo;

18*

G-L

)U)4<T

ZHvalim ti po%tenu zimu na%u;( To ka/e polu$lasno, vi%e u se!i, jedan od !osanskih pre$ovara a. A svi ostali pomi%ljaju odmah na !osanske zime sa sne$om na krovu i o$njem u kui, sa vu jom ili li0si jom !undom napolju, sa !elinom pred o ima, sa o%trim vazduhom koji do dna plua unosi istu planinsku sve/inu. 2 zajedno sa tim pomislima svi oni, u se!i ili %apatom, %alju u !estra$ ovo du!rova ko nikakvo vreme, koje nema prvo$ imena, jer prolee nije, jesen nije, a zimom $a niko ovde ne naziva. Tako su $ovorili ili mislili !osanski ljudi koji su u mesecima fe!ruaru i martu !oravili u Du!rovniku i vodili du$e i zamr%ene pre$ovore u ime !osansko$ !ana. A kad je jedan od njih i pred nekim od domaina iz$ovorio re 'zima(, !ledunjavi Du!rov anin $a je po$ledao odnekud izdaleka i sa visoka, polu0 stro$o0polunasmejano, kako samo oni umeju, i rekao mu kao neiskusnom detetu koje ne zna %ta $ovori i oveku koji ne zna da se pona%a8 * U Du!rovniku * to znajte, $ospodine * nema zime. 9o% nou, u postelji, pod pokriva em, !osanski izaslanik se kajao i ljutio na se!e %to se tako !ez potre!e i neoprezno izlo/io toj finoj zajedljivosti koja ti na$oni krv u $lavu, ali protiv koje ne ume% i zaista ne mo/e% ni%ta. 276

Ti raz$ovori o zimi !ili su samo izraz op%te$ raspolo/enja, jer =osanci su !ili pomalo ljuti na du!rova ke pre$ovara e !ezizrazna lica i slatke reci, koji stvari uvek ulep%avaju, i sve ne%to tutolje, kriju i zamazuju, pa ak, evo, ni svoju zimu nee da nazovu pravim imenom. 2 ina e su =osanci !ili ovih dana zlovoljni i na!ureni, samo su na mahove, odlazei u dru$u krajnost, padali u neku poverljivu !oleivost i pri ali vi%e i du/e ne$o %to tre!a. )ve je to pratio i opa/ao dijak Dra/eslav, rodom =oji, $lavni pisar ovo$ izaslanstva. On zna do!ro svoje ljude, a nije mu posve nepoznata ova 'slavna op%tina du!rova ka(. Ovo mu je trei put da silazi u Du!rovnik. "e !i mo$ao rei da poznaje njihov domai /ivot i navike, to ne, ali upoznao je neke ve%tine i o!like njihove kancelarije za prepisku sa stranim zemljama i $radovima, a po inje da upoznaje i njihov na in poslovanja i pre$ovaranja. 2 sada on $leda pa/ljivo sve oko se!e, i Du!rov ane i svoje# ni najmanja pojedinost mu ne izmi e, pro0 cenjuje sve mirno i hladno, i razume i jedne i dru$e, !ar mu se tako ini. @o tako posmatra sve %to $a okru/uje, tome se lako mo/e desiti da vidi i ono %to mu ne tre!a. Dra/eslav je tako video jedno$ dana i kerku .arina 3ukarevia, samo u prolazu i kratko video, a !olje !i !ilo da nije ni to, jer sada ne !i morao nou da !udi i, prevrui se na lo$u, da se o!ra unava sa so!om i sa dru$ima u se!i, dok ju$o vina mu e i huji, nadvikujui se sa talasima zanjihano$ mora, i ljulja $radom * !ar tako se njemu ini * kao sla!o ukotvljenim !rodom. 2sto tako ne !i mu se de%avalo da ujutru ustaje neispavan i umoran tako da $a !osanski knez 4adivoj, tvrd i stro$ ovek koji sve vidi i ni%ta ne pra%ta, $leda podozrivo ispod sedih o!rva i siktavo pita8

277

* 9e li, =ojicu, %ta je s to!om6 @akav si to, kao da su te vodenice mljele6 A stvar je !ila mno$o prostija ne$o %to je to slutio knez 4adivoj koji je oko se!e lako pronalazio krivice i stalno tra/io krivice. 2 po ela je ovako. Du!rova ki prvaci ne vole da pokazuju ni%ta od svo$a, ni !o$atstvo, ni eljad, ni /ivin e, ni imanje, ak ni svoju ve%tinu ili pamet, vi%e ne$o %to je potre!no, pa ipak se to$a puta desilo da je dijak Dra/eslav na suncem o!asjanoj 3ukarevievoj taraci video nje$ovu petnaesto$odi%nju kerku 3uci ju. Taj susret * ukoliko se tu uop%te mo/e $ovoriti o nekom susretu * !io je uz$red, slu ajan. On je sedeo u raz$ovoru sa domainom i jednim du!rova kim ve%takom i kali$rafom# raz$ovarali su o raznim vrstama pri!ora za pisanje o cenama, kad je iz $rada sti$la devojka sa majkom i tetkom, u prazni nom odelu i raspolo/enju. Vene su se !rzo iz$u!ile u kui, a 3uciju je zadr/ao otac nekoliko trenutaka na taraci. 4az$ovarala je samo sa njim, ali o!raajui se licem i dvojici $ostiju. 4ekla je, malo mazno, da umire od /ei i srknula vode iz o eve netaknute a%e. Dra/eslav je ispod oka $ledao njene pokrete, slu%ao reci i uhvatio njen osmejak, vi%e na0$ove%taj osmejka koji je nestao pre ne$o %to se pravo pojavio. A zatim je i ona, oprostiv%i se ne/no sa ocem i pokloniv%i se $ostima, nestala u velikoj kui koja se Dra/eslavu u inila puna mraka i studeni. 4asejano se oprostio sa 3ukareviem. Te%kim korakom je napustio taracu i sa fe!ruarskim mrakom sti$ao na Jradac. Vreme se menjalo na$lo, po injala je te%ka ju/ina i sve se !olje mo$lo uti kako more ja a i tmulo !ije o kamenu o!alu. U '!osanskoj kui( do ekao $a je njihov momak, plav i utljiv ovek !ri/na iz$leda i opu%tenih !rkova, i predao mu zapaljenu malu uljanicu sa sla!im plamenom. &isar se ispeo strmim stepeni0 278

ama, koje su mu ve eras dolazile jo% strmije, i du$im hodnikom po%ao put svoje so!e. )tavljajui no$u pred no$u i svetlei sam se!i, za$ledao se i nehotice u /i/u svetiljke koju je nosio u nemirnoj ruci. 2 tu je, u samom srcu to$a plamena, jo% jednom u$ledao ceo prizor sa devojkom na taraci, kao izuzetan i neo!i an do/ivljaj. )ve je !ilo kao danas posle podne, nijedna sitnica nije izostala, ali sve izdi$nuto ne$de visoko, sve ano i zna ajno, okupano sjajem kakvo$ tamo nije !ilo. )ve je trajalo mno$o du/e, jer su pokreti !ili usporeni, a retke rei produ/ene, sve u nekom divnom prostranstvu !ez $ranica i vremenu !ez mere. Video je sve jasno, ali u stvari $ledao je samo devojku. &osmatra je opet kako se odvaja od /ensko$ dru%tva i nevidljivim ali si$urnim korakom ispod haljine koja je pokriva elu, od no/nih prsta do pod!ratka, prilazi ocu. 3icem dete, a stasom i sna$om zanosno lepa /ena. )ve on to sad !olje vidi, i sve mu je !li/e, jasnije i razumljivije, i njen oso!en polo/aj jedinice kerke, pametne lepotice, u porodici u kojoj nema mu%ke dece, %to njoj daje vea prava i vi%e slo!ode# i njen hod koji se, verovatno, naro ito u i ili, mo/da, u krvi donosi na svet# i njen skromni nakit koji se jedva nazire# i na $lavi !eo preves od najtanje$ isto nja ko$ tkanja koje treperi i kad ni$de tra$a od vetria nema. Jleda je opet kako pije vodu. )rkue samo, dr/ei veliku o evu a%u o!ema rukama# zatim je odla/e, i o!a ka/iprsta priti%te na vla/ne usne. Tim ovla/enim prstima prelazi preko ela i slepoo nica. 2 sve to izvodi prirodno, $otovo neprimetno kratkim i !rzim pokretima koji podseaju na neke fine i @lale retke /ivotinje, kao %to je severna !ela lasica /arkih o iju, sa malo tela a mno$o krzna, isto$ i skupoceno$. 2 jo% vi%e i udnije. Eini mu se da !i

279

se krupni i retki cvetovi, koji cvetaju samo u ju/nim krajevima, tako hladili kad !i imali sposo!nost sve0snih pokreta. )ve je to $ledao i o svemu mislio, /ivo i iskidano, svoje misli. &itao se, sam ne zna za%to, otkud tolika lepota u jednom stvoru, na jednom mestu. To izaziva za!unu i poremeaje svake vrste. )am ne zna% %ta da radi% i kako da se pona%a%. "e mo/e% zastati pred njom pa $ledati, a ne mo/e% proi i vratiti se svojoj kui, kao da ni%ta nisi ni video, jer to ide za ove0kom, mu i $a danju i javlja mu se na snu i nesanici. 9e li zaista to ta lepota o kojoj se u pri ama pri a, ali je malo kome dato da je sretne, koja prolazi, ka/u, kao rosa, i uvek je ne$de ima, i niko ne mo/e da je uhvati i zadr/i za se!e6 2 koliko to $odina mo/e da traje6 Hm, koliko6 Vena se !rzo o!atali, i kad je najlep%a i najsna/nija. To je u nas poznato. Ali ko zna da li je i ovde tako. .o/da se to ovde ne$uje i pothranjuje i odr/ava, vodicama, mastima, vrad/!i0nama. @o e to znati6 "a moru je ovaj $rad i na pra$u otvoreno$ veliko$ sveta; Cnaju ovde ljudi mno$o to$a %to mi ne znamo, i mo$u %to se u nas ne mo/e. )vakako, to se $ore, u na%im krajevima, ne !i odr/alo du$o. Uostalom, luda je i sama pomisao na na%e krajeve u vezi sa devojkom sa tarace. "i u mislima ne valja me%ati jedno s dru$im. To cveta i docvetava ovde, ali to se ne presauje. 2 nikad se nije desilo da je lepota iz onih predela $de je ima u izo!ilju pre%la u one $de je nema i $de je, po svoj prilici, ne mo/e ni !iti. U tim mislima !io je sti$ao do vrata svoje so!e# samo malo ih je od%krinuo, a pod iznenadnom promajom plami ak na svetiljci stade da se povija i treperi. &o Dra/eslavu i po otvorenim vratima zai$ra%e nemirni jezici od sjaja i mraka. Ona latica plamena navrh fitilja u svetiljci poi$ravala je i tre0 280

perela sve ja e i !ivala sve manja, dok se najposle ne otr/e, polete uvis kao jedna jedina iskra, i u$asi se. U toj iskri iz$ore u isti mah i ceo prizor sa tarace, zajedno sa mislima koje su $a pratile. Ostav%i odjednom u potpunoj tami, Dra/eslav se, ne pu%tajui svetiljku iz ruke, okrenuo ka stepenicama i stao $lasno da doziva momka iz prizemlja.

281

4ACJOVO4 &4<DV<><
5odlomak7

)ta se sve ne de%ava sa zvukom u ovoj sarajevskoj dolini, naro ito u severoisto nom delu $rada, $de se ona su/ava u pravi klanac. 9eka je ovde redovna pojava. )vaki zvuk se od!ija od strmih, iz0uvijanih padina i ponavlja, i to ponekad i dva i tri puta. @ad se u jednoj avliji drva cepaju, svaki udarac sikire uje se do u trei sokak. 5&rvo ide zvuk sam, a na izvesnom odstojanju za njim nje$ov odjek, koji je malo izvitoperen, kao da mu se ru$a.7 @ad koko% snese jaje u jednoj mahali i o$lasi se svojim kakotanjem, to uju odmah i dva susedne mahale. A %um .iljacke, koja tu po inje da pada svojim plitkim slapovima, ispunjava dan i no, !ez prekida, tako da $a stanovnici vi%e i ne primeuju. &reko leta, kad je voda mala, tanak i o%tar, a u jesen i zimu potmuo i du!lji, taj zvuk je sastavni deo njihove ti%ine, i samo kao tamna pozadina za sve dru$e zvukove. )ve ovde odzvanja muklo, ali se uje ja e i dalje ne$o u donjem, %irem delu $rada. C!o$ to$a svi nastoje da $ovore tiho, i u kui i na ulici. Tome ih od detinjstva u e. A ve /enska eljad, kad ima posla u avliji, sporazumeva se samo %apatom i znacima. @ad se izuzetno desi da neka mlada i zdrava izmearica u naponu sna$e, za!oravljajui red i o!zir, prasne u $lasan smeh, to je za %irok kru$ suse0da pravi do$aaj. O tome se jo% du$o pri a i sa ue0 282

njem i osudom na$aa iz ije je avlije mo$ao !iti taj smeh i hajnak. Ti%ina vlada tim krajem, a kad se u njemu i javi neki ja i, neuo!i ajen zvuk, on vi%e slu/i kao mera za du!inu te ti%ine koja $a pre ili posle prelije i po$asi. U tom kraju %etaju pored .iljacke 2!rahim efendija 9amak, zvani )tam!olija, i 2!rahim efendija )karo. Oni su dru$ovi iz detinjstva, u ovom kraju $rada su im rodne kue, ali su 'dva 2!rahi0ma( imala posve razli ite /ivotne putove. )tam!olija je plav i tanak etrdeseto$odi%njak, dostojanstven, odmerenih pokreta, uvek nekako prazni ki sve an, sav i u svemu doteran i u$laen. 9o% u a kim $odinama oti%ao je nekim roacima u )tam!ol# a kad je zavr%io %kole, tamo je i ostao i, s vremenom, zauzeo visoko mesto u dr/avnoj administraciji. )ad je poslan u =osnu, sa vezirom Hajrudin0 pa%om, da mu u ovim nemirnim i mutnim vremenima poslii/i kao U0Upoznavalac ljudi i prilika(, jer vezir sam, kao tuinac, ne zna mno$o o zemlji koju tre!a da ureuje i smiruje. 2!rahim efendija )karo ne%to je stariji od svo$ dru$a iz detinjstva, crn, sitan i nemarno odeven, sa faunovskim licem i do!rim o ima. Takoe %kolovan i u en, on nije nikad napu%tao rodni $rad, nije imao zvanja ni polo/aja, niti ih je tra/io. Civeo je o se!i i za se!e, kao ovek oso!enjak ko$ su svi znali, voleli i po%tovali. Umeo je lepo da pripoveda i voleo je da slu%a lepe pri e. To je sve. Ovo nije njihova prva %etnja. )retnu se ovako s vremena na vreme, poraz$ovaraju nekad du/e nekad krae, a svi ti njihovi raz$ovori nali e jedan na dru$i i zavr%avaju na isti na in. 2 danas su i%li pola$ano uz .iljacku, desnom o!alom, i zaustavili se, kao o!i no, na podno/ju strmo$ Alifakovca, kraj lepe esme iji te%ki mlaz 283

vode hu no pada u kamenito korito, a op%ta ti%ina mu poja ava zvuk. Eesma je uz sam zid koji opasuje d/amiju i u kom je %iroka kapija zeleno o!ojenih vrata. &ored kapije nalazi se uzidano kameno sedi%te, i o!i no na njemu posede dva imenjaka, odmarajui se od svoje %etnje, pre ne$o %to krenu natra$. Tu se uje pri$u%en %um /ive vode, i one sa esme i one od .iljacke, i vide se vrhovi !elih kamenih ni%ana oko d/amije. Odvojeno i sklonito mesto, kao stvoreno za raz$ovor, a i za utanje, kad raz$ovor zapne. 9o% putem, dok se pri!li/avaju esmi i d/amiji, )taim!olija postavlja svoja uvek ista ili sli na pitanja. * &a kako je, imenja e6 )karo ne od$ovara odmah, ne$o posle izvesno$ vremena, kao da je prvo i%ao nekud i tamo pitao neko$ %ta da od$ovori. * @ako je, to i sam vidi%. Do!ro. * =a% 'do!ro(6 * Do!ro, %uur, do!ro. * Ama, ima od do!ra !olje * ka/e )tam!olija, %alei se na stam!olski na in, hladno i !ez osmejka. * 2ma, mo/e !iti da ima, ali to * nije do!ro. * Ca%to nije do!ro, po emu nije do!ro6 * &a eto, kako da ti ka/em * od$ovara )karo polu$lasno i sanjivo * kad je ovjek do!ro, on zna na emu je i sjedi s mirom, a to '!olje( $oni te da tra/i% !olje i... to kraja nema. &usti; )tam!olija pu%ta, ali ne prestaje da pita. * &a %ta ima novo6 * &a ima sva%ta i koje%ta, ali novo$ * ako emo pravo $ovoriti * nema ni%ta. * =o$me, kad ovjek slu%a %ta svijet po )arajevu pri a, ne !i rekao da nema. * "ema, nema, vjeruj ti meni; A to %to neki pri aju nemoj ti da slu%a% ni uzima% srcu. "i%ta to nije. Otkako je svijet postao, uvijek se meu ljudi0 284

ma jedni isti konci pletu i mrse i raspliu, samo se ljudi mijenjaju, pa im to iz$leda novo. * Ali sada su ti konci mno$o zate$nuti, pa i krvavi, ko %to zna%. * Ah, pusti to, takvi su vazda i !ili. Dru$a ije ne mo/e !iti * od$ovara /ivlje i $lasnije )karo, kao da se prenuo, a zatim pada opet u svoj polusan, iako ne prestaje da $ovori. )adr/ina )karine pri e, u kojoj )tam!olija s naporom raza!ire smisao, a sla!o uje pojedine rei i re enice, nazire se kao kroz ma$lu. )misao !i !io ovo. @rvav je ovek ispod ko/e, krv $a pokree i zaustavlja. Ono, ka/u, krv je nekad !ila slo!odna, kao danas %to je vla$a u zemlji i rosa na U%u, po0ne$de je sipala kao ki%ica, a ne$de tekla kao poto i. )ve je to tako !ilo dok nije stvoren ovek i uz nje$a toplokrvne /ivotinje koje oveku slu/e. Tada je sva dotle slo!odna krv upotre!ljena za njihovo stvaranje i preto ena u ovekove i /ivotinjske dama0re, kao /iva sila koja e ih pokretati i dr/ati na no$ama, dok im je sueno. Uzapena i zatvorena tako, krv se otad neprestano !uni i talasa, i !ijui o zidove krvnih sudova tra/i izlaz, u /elji da iz!ije na sunce i da opet slo!odno te e kao nekad. To i jeste ono %to /ivotinje na$oni da nasru jedna na dru$u, %to ovek pokree i ne da mu da miruje ni da dru$e ostavi na miru, ne$o $a $oni da proliva krv, as tuu as svoju. Dok to pri a, )karo $ovori sve sporije i nejasnije, kao da sri e sa neke iz!ledele hartije i kao da !i svako$ trena mo$ao posve zautati. )tam!olija slu%a, ali po inje da $a izdaje strpljenje, hteo !i da ustane, da vikne, da raspra%i ovu mra nu i sme%nu aroliju,A i upita svo$a prijatelja %to ne $ovori jasno, ne$o %u%ka i $ro!ari, i tera %e$u sa svojim sa!esed0nikom i sa samim so!om. Umesto to$a, on savija dlan desne ruke oko uha, na$inje se sve !li/e )kari

28

i povlauje mu klimajui $lavom, iako $a sve manje i manje razume. A )karin $ovor !iva sve nejasniji, te e kao siva povorka muklihi slo$ova od kojih se ni jedna jedina potpuno razumljiva re ne mo/e sastaviti. U jednom trenutku )karo je di$ao $lavu, po$ledao $a i upitao odjednom $lasno8 '<, je li ovako6( )tam!olija je na%ao sna$e da potvrdi, a zatim je nastavio da postavlja pitanja. * <vo, ja se sve pitam %ta li je ovim ljudima u =osni krivo pod carskom vlasti, i %ta im to toliko smeta6 * <, to ja ne znam. 2 to niko valjda ne zna * ka/e )karo neo ekivano $lasno, $ledajui )tam!o0liji pravo u o i, a zatim po inje opet da pri a. &ri ao je sada o !osanskom konetu sitna tela a krupne $lave, upavom, tr!u%atom, pretovarenom i sla!o hranjenom hajvanu. Takav ti je, ka/e )karo, i !osanski ovek, takav ili sli an. Jami/e to !osansko kljuse, sve no$u pred no$u, as kalovitim pute0vima, as kamenjarom i klancima# teret je velik na njemu a ono sla!o, ali je naj$ore %to je po$re%no natovareno, pa mu jedna strana prete/e zemlji, dok se dru$a odi/e i zanosi, a niko$ nema da podr/i i pomo$ne# niti ima% mesta ni vremena da rastovari% /ivin e, kao %to !i !ilo red, da teret raspodeli% kako tre!a, i da mu !ar tako olak%a%. 2 opet )karo spu%ta $las, sve ni/e i ni/e, kao da !aje, kao da uspavljuje neko$, kao da i sam pada u san, ali san u kom $ovori. Uzalud se )tam!olija napre/e da raza!ere smisao tih iskidanih reci od kojih je svaka trea mo/da razumljiva, a sve su zajedno nejasne. "a mahove $a o!uzima o$or ena ljutnja na to$ svo$ dru$a i imenjaka, i na sama se!e, i na ono$ koji $a je na$ovorio da se vrati u rodnu =osnu kao vezirov pomonik i ovek koji va/i da zna jezik ove zemlje i narav njenih ljudi, meu kojima ima roaka i prijatelja. 9er kako koji dan 286

prolazi, on sve !olje uvia kakvo$ se te%ko$ zadatka olako prihvatio, i kako u stvari malo zna o tim ljudima koji su mu svi pomalo li e na ovo$ nje$ovo$ nastrano$ dru$a )karu. )trah $a hvata od ovo$ $rada koji mu esto, ovako predve e, dolazi kao tamnica %umova i zvukova, predeo za$onetne i opasne ti%ine, nedore enih misli i preutanih reci. U isto vreme seanje $a prenosi natra$ u veliki )tam0!ol na moru, $de je sve $lasno i otvoreno, jasno i odreeno, i ljudi i njihov $ovor, i ne!o nad njima. =ar tako mu se ini u ovom trenutku i sa ovo$ mesta, dok posmatra nad$ro!ne kamenove i slu%a romor )karino$ $lasa koji ne kazuje ni%ta ne$o se mesa sa %umom vode i zajedno sa njim uvire u ti%inu. A ve nekoliko minuta docnije )karo e 'zavr%iti0( svoje %aputanje i po eti sam od se!e da pri a neku dru$u od svojih istorija, koja e, kao veina )karinih pri a, opet le!deti ne$de izmeu ne!a i zemlje, !ez mno$o veze sa onim %to !i vredelo uti i saznati, i u stvari !iti mno$o vi%e potre!na njemu koji je kazuje ne$o onom ko je slu%a. &o etak e !iti i tu jasan i reci razumljive, a zatim e )karin $las stati da se spu%ta i da prelazi u sipljivo %u%ke0tanje, praeno pokretima ruku i $rimasama ali ma0nje0vi%e nerazumljivo. Uzalud $a )tam!olija opominje da $ovori $lasnije, jer on na svaku opomenu iz$ovori jasno nekoliko reci, pa opet prelazi u svoje !ajanje. Catim poku%ava da $a $ru!o prekine, da $a otr$ne od nje$ovih !ajki i %aputanja i navede na put o!i no$ raz$ovora o onom %to se kree i de%ava tu pred njima, meu /ivim ljudima. Hvata $a za pe% od anterije i trese njime, kao da $a !udi. * "e$o, slu%aj, ka/i ti meni... Ali sad )karo prekida nje$a, ne dopu%tajui mu da iz$ovori svoju /elju, i !rani se jasnim recima i prirodnim $lasom, ali tu/no.

* @azao !ih ja te!i, !rate moj, kazao sve %to hoe%, i ono %to ne !ih nikom... * &a do!ro, evo ja te pitam ... * &ita%, i kazao !ih * kome !ih ako ne te!i6 * ali vidi% moje nevolje8 ne znam ni%ta. "e znam, pa eto. Dok %utim i razmi%ljam, ini mi se da jo% pone%to i znam, ali im me tako neko zapita %to$od, u meni se smrzne i uko i i ovo malo pameti, pa da me pita% koji je dan danas, ja !ih stao da zamuckujem, i nisam si$uran da li !ih smio rei utorak li je, srijeda li je, a kamoli %to$od dru$o. Otisnem se i ja ponekad i po nem da $ovorim tako o pone0 em, ali u toku $ovora sve !olje i !olje vidim da ne znam do!ro ono o emu $ovorim, i sve se vi%e zapliem, pla%ei se da u svom neznanju ne ka/em %to$od %to nije pravo ni istinito, i tako ne o$rije%im du%u. &a onda i zamuknem. &usti; U )tam!oliji se opet podi$o%e otpor i zlovolja. Dolazi mu da ustane i podvikne. * Dosta, !rate, s tom va%om du%om; @o o e mu, vi o njoj# kao da niko osim vas i nema du%e# i kao da sav ostali svijet tre!a samo da !rine i pazi kako da se vi ne o$rije%ite o tu va%u du%u. Dolazi mu, ali se savlauje. 2 raz$ovor dvojice prijatelja kraj esme te e dalje, iako ve padaju prve senke sumraka i u njima kameniti nad$ro!ni ni%ani !ivaju !elji, a )karo po inje sve e%e da trlja dlanom sanjive o i.

V<U@2 4A)&U)T

2zmeu ostalo$, 3azar mi je jednom prilikom ispri ao i ovo. @ao de ak i mladi, je sam, pored ostalih tele0snih i duhovnih te$o!a, poremeaja i !olesti, !olovao i od svojih letnjih raspusta. "eke sam sreno za!oravio, a nekih se sa strepnjom i nerazumeva0njem seam i danas. Deset meseci sam i%ao u svoju nemilu $imnaziju, rasejano slu%ao predavanja koja sam te%ko shvatao i profesorska pitanja na koja sam jo% te/e od$ovarao. Ca vreme zimskih dana sanjao sam o julu i av$ustu mesecu, o suncu i !istroj reci sa o!alama toplo$ peska, o vou i i$rama, o pticama i ri!ama, o slo!odnim danima !ez o!aveza i zadataka. A kad !i to vreme veliko$ raspusta nastupilo, javile !i se redovno dru$e nevolje i te%koe. @akve6 To nije lako ni na!rojati ni o!jasniti samom se!i, a kamoli ispri ati dru$om. Ta dva meseca letnje$ odmora, kojima sam se radovao kao iz!avljenju, !ivala su za mene esto za$or ana i pokvarena neodreenom !ri$om ili nekom mu nom i napasnom mi%lju, koja te iznenada pritisne i zaro!i, koju ne sme% nikom da ka/e%, sam ne ume% da je pravo proveri% i oceni%, a nema% sna$e da je se oslo!odi%, !ar ne dok traju letnje vruine i dani odmora. 2 svaki put je povod !io dru$i. 9ednom, to je !ila neka uvreda kojoj sam !io jedini sve0
26 * @uda na osami

II

288

289

dok, koju sam otrpeo !ez od$ovora, i koju samo ja umeim pravo da shvatim i protuma im. Dru$i put, to je !ila neodreena ali otrovna sumnja u dru$e ljude, u neko$ od dru$ova ili ukuana. 2li misao o nekom unutarnjem neverstvu prema samom se!i i onom %to je naj!olje u meni# ili neka strava polno$ porekla, !ezumna i neverovatna i te%ka, ne%to kao nevidljiv lanac pod kojim kleca% a nema% hra!rosti da $a prizna%, ni sna$e da $a nosi%, ni ve%tine da $a potpuno prikrije%. Ukratko, neka uporna po$re%na predstava koja se pretvarala u pravu !olest mojih letnjih dana. 2z$ledalo je da su !ol i poti%tenost letnjih dana le/ali oduvek spremni i $otovi u meni, kao mina koja samo eka paljenje, a da je povod eksplozije !io neva/an, esto slu ajan, ponekad potpuno !esmislen. Cavr%io sam peti razred $imnazije i u%ao u %esnaestu $odinu /ivota. Te $odine se u meni javila strast za istorijom i arheolo$ijom. &ozajmljivao sam izvan %kole i itao !ez reda i mere popularna arheolo%ka dela, pa i takva koja su prevazilazila moje $odine i moja znanja. To itanje me je potpuno za0nelo i z!unilo. Canemario sam u enje %kolskih predmeta i jedva se provukao da sa najni/om ocenom preem u %esti razred. =io sam sla! i malokrvan, i im sam sti$ao kui poslali su me na selo da !ih se oporavio. )elo je !ilo za!a eno i zaostalo, na strmom podno/ju divlje planine. Cvalo se Du!ovik i sastojalo se od dva naselja. Jornji i Donji Du!ovik. Donji Du!ovik je imao %kolu, /andarmerijsku kasarnu, kafanu i dva duana, a Jornji Du!ovik je sa injavala $omila sto arskih kua, na$nutih i pocmelih. Vezivao ih je strm, nejednak put od dva kilometra, koji je u stvari !io %iroka vododerina, puna kamenja, %ljunka i svakojako$ nanosa.

Giveo sam u Jornjem Du!oviku, kod imunije$ seljaka. &od uticajem ranije arheolo%ke lektire u meni se uvre/ila misao da svaki oovek ima ne$de svoje ru%evine, neku svoju, ma i skromnu, vekovima zatrpanu Troju koja eka na nje$a da je otkrije i poka/e svetu. Voen tom po$re%nom mi%lju, ja sam od prvo$ dana po eo da tra/im humke koje !i mo$le da kriju neke ru%evine, a kako njih nije !ilo, ja sam ispitivao vododerine izmeu Jornje$ i Donje$ Du0!ovika i $oleti oko njih. Ca$ledao sam o%tre, tanke slojeve sivkasto$ %kriljca koji su, kao sasu%ena re!ra nekih d/inovskih skeleta, virili iz /ukaste zemlje, ili sam sakupljao sitno kamenje, tra/ei na njemu uzalud tra$ove ljudske ruke iz pro%losti. U prve dane inio sam to !ez uz!uenja i !ez stvarne nade i oz!iljne pomisli da !ih mo$ao ne%to 'otkriti(. Ali se na tom nisam mo$ao zaustaviti. .u ila me je stra%no dosada seosko$ /ivota !ez promene i %arenila. =olovao sam od selja ke mle ne hrane i patio od mladike potre!e za novinom i 4azonodom, za nekim sam ne znam kakvim velikim do/ivljajima i radosnim iznenaenjima. )ve me je to zaslepljivalo i zavodilo da na putevima i po ur0vinama ovo$ za!a eno$ kraja tra/im tra$ove neko$ /ivota u pro%losti, ne%to sa im !ih se mo$ao mislima i ma%tom povezati i tako svom %turom i usamljenom /ivotu dati malo !oje, %irine i izuzetnosti. 2 tra/io sam uz!ueno i revnosno, prezirui i zao!ilazei sve ono %to je tu, %to o ima mo/e% da vidi% i prstima da opipa%, a !ludei za onim e$a nema i %to je samo plod tvoje ma%te i /elje. "isam ni primetio kako sam i kada po eo da i se!e u!rajam meu one koji su * kako sam u knji$ama itao, kopali, tra/ili i nalazili u kamenu, drvetu i metalu jasne znake ljudsko$ rada i /ivota minulih vekova. U svom tra/enju postajao sam sve /ustriji i ne0 strpljiviji, iako nisam znao ni mo$ao znati %ta upra0
19*

290

291

vo tra/im, i za%to to inim. &olazna ta ka ostajala je sve dalje iza mene, zatrpana za!oravom. .eni se sada inilo da tre!a samo jo% malo da napre$nem pa/nju i poja am napor, i preda mnom e iz ovo$ rastr$ano$ i $olo$ kr%a iz!iti, kao $ejzir /ivota, te0 melji neko$ naselja ili hrama, tra$ nekih zidova, kle0sano$ dovratnika ili pra$a, ili !ar neki natpis, izlomljen i ne itak, ali utoliko uz!udljiviji. Eitao sam da je to polazilo za rukom tolikim ispitiva ima pro%losti i zemljine utro!e, koji su ponekad takoe !ili diletanti, samouci i siromasi, pa za%to ne !i i meni6 &a sam, s vremenom, i prestao da se!i postavljam takva pitanja. &rolazio sam pored /ivih ljudi oko se!e, njihovih kua i njivica, njihovih radova, i$ara i raz$ovora. Ca!oravljao sam potpuno ko sam i %ta sam, odakle dolazim i $de sam, a svojim stvarnim /ivotom smatrao sam rasko%ne i uz!udljive slike velikih arheolo%kih otkria, koje su moja misao i uskiptela ma%ta stvarale na tamnoj pozadini seoske amotinje. 2%ao sam po selu, jeo, pio i /iveo prividno kao i ostali, raz$ovarao s ljudima, pone%to i itao, alf sam na sve to $ledao kao na sporedne i dosadne stvari, samo kao na smetnje i prepreke koje mi valja savladati i prevazii. .islio sam8 samo da se javi taj ne$da%nji /ivot jednim slovom ili razumljivim o!likom, samo da znam da je postojao, i da moje tra/enje nije !esmisleno i uzaludno. A posle, sve e !iti lak%e i lep%e. Doi e same od se!e i te radosti i veliki do/ivljaji i sve ono do e$a je meni toliko stalo i na %to je smatram da imam pravo. 9er, $de ima takvih tra$ova, zna i da ima nade i mo$unosti za sve. 2stina, jedino opravdanje i jedini dokaz da je tako !ila je moja uporna misao da !i tako mo$lo i tre!alo da !ude. Ali ovako, !ez to$a * $u%im se, ini mi se, i svisnuu. 2 zato moram da tra/im. Tako /ivim kao u $roznici. Vei deo dana po0srem puteljcima i !esputnim kr%om, napre/em vid. 292

sa$injem se i lomim. &onekad mi se u ini da na ravnoj povr%ini o!i no$ kamena vidim tra$ove ruke i dleta, ali radosna iznenaenja takvih samoo!mana ne traju vi%e od nekoliko trenutaka. =rzo se poka/e da to %to $ledam, i %to mislim da vidim, nije dru$o do samo slika moje roene /elje, i moju kratku radost z!ri%e tada oporo razo aranje ija $or ina traje zatim du$o. To su !ili mu ni dani. Vivim i $azim ovim seoskim putevima, a sve mi se ini da je takav '$oli( /ivot i sve ono %to $a sa injava8 raanje, rast, opadanje i nestajanje, a !ez neko$ znaka i imena, !ez vidljivo$ tra$a ovekove misli o svemu tome, !ez svako$ poku%aja o!ja%njenja se!i i dru$om * ne0 dostojan i nemo$u. 2 kad sumrak stane da nailazi, meni je te%ko napustiti moje !eziz$ledno tra/enje i vratiti se praznih ruku kui. 2 moji domaini i dru$i ovda%nji seljaci prime0uju, o i$ledno, to moje dokono lutanje oko sela i $ledaju me, kako mi se ini, podru$ljivo i sa ne0poverenjem. )eoski u itelj isto tako, i $ore. To je visok i po$nut, jo% dosta mlad ovek, cm, kao opaljen, du!oko$ $lasa i tvrda po$leda# ima !olesnu /enu i troje dece# $lavna mu je !ri$a kako da do!ije preme%taj iz ovo$ za!a eno$ sela dole u na%u varo%icu, $de je ne samo plata vea ne$o su i svi ostali uslovi povoljniji. 2 upravo tome oveku sam se ja, u svojoj !ezazlenoj zanesenosti, hteo da poverim, !ar donekle. "ije ni poku%ao da me shvati, ni /eleo da me raz0uveri. Toliko je !io z$ranut i o$or en mojim ma%tanjima i smelim pretpostavkama. 4ekao mi je kratko i krto da $ovorim koje%ta, da mi je neumerena lektira o i$ledno udarila u $lavu. A zatim, kao da jo to malo, dodao je svoj sud o svima $imnazistima mo$a nara%taja. Tvrdio je da smo svi uo!ra/eni, vetro$onje i neradnici, dok su on i nje$ovi ne$da%nji dru$ovi !ili skromni, vredni i %tedi%e. Ca mene 293

li no misli da suvi%e visoko letim a da sam ne znam %ta hou. * =olje !i ti !ilo da istera% te !u!a iz $lave i da se okane% tvoje arheolo$ije. Car je za te!e da ispituje% tra$ove nekih starih kultura, i to tamo $de ih nema i ne mo/e !iti6 "ije to posao za tvoju pamet i tvoje $odine. To je !olesno uo!ra/enje. Umesto to$a $ledaj ti, !olan !rajko, da utvrdi% malo !olje one %kolske predmete u kojima se khma%, jer ina e ni%ta od te!e. 2 sve tako $ovori u itelj, jetko, prezrivo, $otovo sa mr/njom u $lasu, kao da su ta moja mladala ka ma%tanja neka li na uvreda za nje$a. A ja se mu im i ne znam pravo %ta me vi%e vrea i !oli8 nemilosrdni i ru/ni na in na koji u itelj sa mnom raz$ovara, ili to %to oseam da !i mno$i nje$ovi prekori, !ar ukoliko se na mene odnose, mo$li !iti i opravdani. 2pak, najvi%e me !oli %to me stalno naziva '!olan !rajko(. "e !ih mo$ao kazati ta no %ta te dve reci zna e, ali po ne em oseam celim !iem da to nisam i neu da !udem. @ao %to u takvim slu ajevima o!i no !iva, taj $orki i hladni ovek uspeo je svojim savetima samo da me uvredi i unizi, ali ne i da me urazumi i odvrati od mojih fantasti nih predstava. &rolaze dani, du$i, vreli, sa rosnim, !ledim svi0 tanjima i sa rujnim zalascima sunca, koji svako predve e ispune ovu visinsku dolinu tamnocrvenim /arom, a zatim se na$lo pretvore u planinsku no u kojoj su zvezde retke i li e na te%ke kapi zlata, zalutale u mra no prostranstvo. &rolaze dani a ja ne primeujem ni%ta od promena koje sa so!om donose u /ivotu oko mene, ne$o jednako tra/im i S * jednako * ne nalazim ni%ta osim !ezo!li ja i haosa koji priroda vaja i dro!i u svom %lepom hodu, !ez vidljiva smisla. "edosti/nost cilja i odsustvo svako$ iz$leda ne U0 Uotkrie( samo jo% poja avaju moju revnost i zao%travaju moju strast. Celja za znakom i 294

tra$om ljudske ruke iz pro%losti neprestano je rasla, a sa njom i oseanje usamljenosti i uzaludnosti, kao i poti%tenost i mu enje, i to sa svakim danom sve vi%e, u nekoj nemilosrdnoj proporciji, kao %to raste zla du/ni ka kamata. )reda je !ila lak%a od etvrtka, a su!ota te/a od petka. 2 tako redom, dalje, u susret nepoznatom ali verovatnom danu kad e sve morati da se slomi pod teretom $roznice i nezdravo$ uz!uenja k je me stalno opseda i $oni. 2pak, do to$a nije do%lo. Oslo!odio sam se i te svoje letnje !olesti, kao i tolikih dru$ih, sli nih, pre i posle nje. 2 to nekako odjednom. @ad se zavr%io raspust i kad sam se vratio prvo u na%u varo%icu a zatim u $rad u kome je !ila na%a $imnazija, sve sam te svoje letnje tlapnje i muke za!oravio# kao da su sa samom promenom mesta nestale. A kad !ih se, docnije, i setio pone e0$a, udio sam se sam se!i da sam ikad mo$ao imati takvu misao, i to kao neku moru i neki te/ak zadatak pred so!om. Jde ti je !ila pamet6 * pitao sam se. @ako si, pa ma i samo u snu, mo$ao pomisliti da je neko u onoj pusto%i i divljini ikad po/eleo da u tvrdom materijalu ostavi tra$a svoje misli i svo$a lika6 2 %ta ti je tre!alo da z!o$ to$a, zanemarujui sve dru$o, kvari% svoje sun ane, slo!odne dane raspusta6 Od$ovor na ta pitanja, da!o$me, nisam nalazio, a nije mi !io ni potre!an, jer je najposle nestalo i tih seanja i takvih prekornih pitanja upuenih samom se!i. )ve je to !ilo u udnom i tajanstvenom vremenu kad se iz detinjstva prelazi u mladike $odine i sve to le/i odavno, istrulelo i u prah pretvoreno, u mra nim, za!ravljenim podrumima i% ilelih seanja, sa hiljadama dru$ih mladala kih uo!ra/enja i privienja, snova i strahova, koji su me nekad varali i mu ili po nekoliko letnjih dana ili nedelja, a zatim se pokazivali kao ono %to su * porod zapaljene naa%te 29

i $roznice, zmajevi od hartije, prolazne !olesti pre0lAznih $odina. &a ipak, i danas meni se do$aa da idui ne$de divljim kr%em, zastanem pored neko$ kamena, jer mi se za trenutak u inilo da !i viju$e i linije na njemu mo$le !iti o%teeni i iz!ledeli tra$ovi neko$ natpisa ili ornamenta raeno$ ljudskom rukom. Tada uhvatim se!e kako, uz!uen, nastojim da te 'Sznakove( od$onetnem. Ali to ne traje du$o. =ar meni se tako ini. =rzo se prenem i mimo produ/im put, ostavljajui za so!om ono par e stene, koje me 9e prevarilo i zaustavilo, da ami tamo $de je, kao kamen medu kamenjem.

)A4A>2

u prostranoj i /ivoj >ar%iji postoji, kao iz$u!ljen, jedan tesan i kratak sokak koji nema svo$ imena ne$o je poznat kao o$ranak Velikih sara a. 2 tu su samo sara ki majstori i o!uarske zanatlije za meku o!uu, ali oni manji i noviji. 5&etnaestak duana sve$a.7 Oni sede, podvijenih no$u i o!orene $lave, kroje i seku ko/u, pirlitaju i pulaju konjsku opremu, a ima ih koji prosto krpe o!uu i duan im li i vi%e na o!i an ovei sanduk koji se zalepio za pravu radnju neko$ pravo$ majstora. Ali svi su oni, zajedno sa tim svojim soka iem, u svemu i po svemu deo >ar%ije i /ive njenim /ivotom i di%u njenim duhom. )trehe na duanima su niske a sokak uzak i zato li i vi%e na neku natkrivenu prostoriju u koju i sun ana svetlost i ar%ijska !uka prodiru te%ko i samo povremeno. 2 vla$e ima mno$o u toj uli ici, i neke vla/ne i sumra ne ti%ine u koju je potpuno utkan jednoli an !at majstorskih ekia. )amo ponekad i izuzetno izdvoji se neki $lasniji uzvik prolaznika ili onih koji, kao kupci, sednu na epenak da pola$ano pre$ovaraju o kupovini i da se strpljivo i dostojanstveno po$aaju o ceni. )eljak iz )arajevsko$ polja okree u rukama lep i i%aran jand/ik i tiho nita za cenu. Fesnaest $ro%a, od$ovara majstor. )eljak uti jedno vreme, kao da ne mo/e k se!i da doe od uenja# namerno 297

zm

uti jo% du$o posle to$a, kako !i pokazao koliko je z$ranut tako visokom cenom, a onda ka/e jo% ti%e, kao da se te%ko pri!ira od udarca. * )esnaes, ka/e%6 * Toliko; * od$ovara majstor, ali stvarno ne iz$ovara ni tu jednu re , ne$o to izra/ava samo odlu nim pokretom istureno$ pod!ratka. )eljak okree i za$leda sa svih strana ko/ni jand/ik, spolja i iznutra, i ne%to %apue, a majstor nastavlja svoj posao sa prezrivo odsutnim izrazom na licu. )eljakovo %aputanje pretvara se polako u reci i posve tih $ovor. On je, ka/e, u prolazu, video kod jedno$ dru$o$ sara a ovakav jand/ik za trinaest $ro%a. "e prekidajui posao, majstor mu od$ovara hladnokrvno da je po$re%io %to $a nije odmah kupio. * Trines, tako mi !o$a veliko$ * kune se seljak * isti ovakav; * Trinaest, more !itD, a isti ovakav * ne more. 2 opet ti%ina, koju samo utvruje i pokiva ujedna en klepet mno$o!rojnih ekia. Cvu ni talasi nje$ovih udaraca plove vazduhom i sudaraju se ili izmeu se!e ili sa svojim sopstvenim odjekom koji se vraa s dru$e strane ulice. )ve se to na kraju mesa i potire meuso!no, i stvara karakteristi no zvu no tkanje radno$ dana iznad vla/ne i sumra ne uli ice koju sun eva svetlost ne o!asja nikad do dna. )eljali sedi tu jo% neko vreme, naporno i uzaludno smi%ljajui kako !i naterao ovo$ majstora na po$aanje, dok najposle ne nae sna$e da se odlepi od epenka i krene dalje. "ovosti ni promena u ovoj ulici nema mno$o. Uz!uenja su retka. .o/da e da proe to$a isto$ dana mulazim sarajevske policije, praen zaptijom, kuckajui sa!ljom o kaldrmu, otpozdravljajui as levo as desno, i nazivajui neke majstore po imenu. Ako se zaustavi na nekom od duana, majstor e mu u tivo napraviti mesta da sedne i odmah poru iti kafu, ali ako proe !ez zastajanja, svi e mu 29:

zadovoljno po$ledati u lea, jer ovi ljudi od posla ne vole da $u!e vreme, a dodir sa dr/avnom vla%u i njenim predstavnicima iz!e$avaju koliko mo$u. Vi%e promene i nemira unese u taj /ivot, s vremena na vreme. )tanka, vitka i sna/na devojka, kao prekinuta u pasu, sa ednim i umiljatim licem plavu%e0lepotice. Ona slu/i kod jedno$ $azde na Varo%i. @ad ide u ar%iju ili kad se vraa, sa punim zem!iljem, esto proe kroz ovu uli icu. To joj je najkrai put. &rati je uvek neka starija /ena Ui mu%ko dete, pa makar !ilo od pedlja. Dvojica kom%ija, sara a, sede u svojim duanima, deli ih samo drvena pre$rada od smr evih dasaka koje je vreme malo razmaklo. @ad naie devojka, oni odmah, kao na neki poziv, podi$nu malo $lave i prou po$ledom odozdo pa navi%e, uz njene dimije, njen struk, sve $ore do njeno$ svetlo$ lica i o!ore0 nih o iju. To su nemerljivo !rzi i kratki trenuci. Devojka je ve pro%la, a dvojica majstora sede uko eni, sa nepomi nim rukama na poslu, i $ledaju u pravcu u kom je nestala. "e vide se, ali uju jedan dru$o$. * 2h, lijepa stvora; Aman, ljudi, ljepote u !o$a; * 9azuk %to je u onoj vjeri; * Ama, kad je vidim onakvu, ja i za!oravim koje je vjere ko. * 2ma% pravo. @o e jo% i na njenu vjeru misliti6 )ve to $ovore muklim $lasom, manje0vi%e svaki za se!e, i vi%e po$aaju ne$o %to uju pojedine reci. Devojka je odmakla# talas uz!uenja koji ide za njom smiruje se. 9avlja se mlai sara . * )ta ono ti re e6 Ouaj s dru$e strane samo odmahuje rukom. * Vala ni%ta, kom%ija. Ti%ina i lupa alata. A ima ih mlaih i manje uzr/ljivih i o!azrivih. Huso krped/ija, na primer. @ad devojka mine i, . 299

kao le!dei, nestane iza u$la, on !aca eki, spu%ta no$e sa epenka i /ustro navla i nanule, kao da e sad krenuti za njom. Ali * razume se * ne krene, jer nema puta za lepotom koja nepovratno prolazi mimo nas. "e krene, ne$o ostane nekoliko trenutaka tako zami%ljen, a zatim z!acuje nanule, podi/e no$e na epenak, podvija ih opet poda se, i vraa se svome poslu, ali sada nemilice udara ekiem zate$nutu ko/u pred so!om, da odjekuje sara ki sokak. To Husino plaho vito kretanje u poteru za lepotom koja prolazi, i to na$lo 'spla%njavanje( i vraanje svakodnevnom radu i ustaljenim starim navikama * postoji kao odavno utvren prizor, koji se ponavlja s vremena na vreme, uvek sli an i nikad isti. To unese svaki put malo /ivosti i veselja u niske i sumra ne duane0radionice. )vi se smeju, manje0vi%e $lasno i otvoreno. Osmehnu se, onako ispod !rka, i stari, u$ledni majstori. To %to ini ovaj krped/ija ne !i oni nikad smeli ni mo$li u initi, pa nije red ni da se smeju, ali je svaki od njih, u se!i, zadovoljan %to postoji neko ko sme i mo/e. &ored kupaca i prolaznika u redovne $oste ove uli ice spadaju i prosjaci i ar%ijske lude, prema kojima se svak ovde odnosi uzdr/ljivo, sa nekom !oleivom i sujevernom pa/njom. &onekad neko od tih poremeenih ljudi proe pevajui ili nepristojno vi ui, ali majstori produ/uju svoj posao, strpljivo i utke ekajui da ta !eda i napast od umo!olnika ili otpeva svoje i uuti, ili zamine i, zajedno sa svojom pesmom, utihne iza o%ka. A kad se kraj neko$ epenka zaustavi slepac ili sakat i unaka/en ovek u dronjcima, ko$ je sud!ina iz!acila iz reda zdravih i sposo!nih ljudi, majstor odmah vadi iz drvene kutije !ez poklopca sitnu !akrenu paru i spu%ta mu je sa mno$o pa/nje u ispru/enu ruku, %apui ne%to ne ujno i ne di/ui po$led na nje$a. &ri tom on svojoj maloj nov anoj /rtvi dodaje i te svoje sa!rane i sve ane pokrete i taj molitveni %apat,

kao svoje prilo$e za od!ranu od svih zala koja mo$u u svako do!a naii na svako$a /iva oveka. Tako u radu i tr$ovanju, u raz$ovorima, ponekad i u smehu, u smeni lica, poznatih i novih, doe i vreme ru ka kad majstori, opet sa!rano i pa/ljivo, pojedu ono %to im u !akrenim joltasovima donese neko od kue. 2sto tako, i jo% !r/e proe popodne, kad sao!raaj zamre i poslovi se smanje. Jotovo neo ekivano zahladni senka i u!ledi svetlost dana, %to ovde na$ove%tava da se pri!li/ava sumrak. .ajstori tada otpasuju pre$a e, o!la e se i o!uvaju i, povu eni u dno duana, !roje novac i sla/u $a u naro itu ko/nu kesu. Fe$rt sakuplja alat, a otpatke ko/e i istr$ane konce i opute z$re u jedan u$ao. .etalni predmeti zadr/avaju jo% neko vreme svoj pozajmljeni sjaj. Tada nastaje, kao po nekom drevnom ritualu, oz!iljni i sve ani trenutak zatvaranja duana. &omonik ili %e$rt di/e i spu%ta krila epenka i provla i drveni mandal preko njih# ali poslednji deo te va/ne operacije vr%i uvek majstor li no# on stavlja veliki katanac na kraju mandala, zaklju ava $a i vraa klju se!i za pojas# ini to savesno i pri!rano, prelazei * kao da vra a * dlanovima preko ka0tanca i daske na kojoj visi# u tmuloj svetlosti koja !ledi, lice mu do!ij a smiren izraz kao u oveka koji smatra da je i danas do!ro proveo dan i uradio sve %to je red i %to valja, pa i sada to, evo, ini od!ijajui od se!e pomisao na krau ili po/ar ili neku dru$u %tetu i nez$odu, koju no mo/e uvek da donese, i preporu ujui 5!ez reci7 za%titi do!rih sila elu ar0%iju u kojoj je i nje$ovo do!ro i imanje zatvoreno. "e!o je jo% svetio iznad sara ko$ sokaka kad se majstori razilaze svojim kuama koje su, u veini, rasturene po o!roncima !re$ova oko $rada, na Vratniku, nad @ova ima ili ak ne$de na vrh =istrika. )a velikim zem!iljom o desnom ramenu, u kome nose ono %to su preko dana na!avili za kuu ili za 301

300

decu, kora aju polako strmom ulicom# i %to se vi%e penju, sve vi%e ulaze u jo% o!asjane predele $rada. @ad se oni koji su malo stariji zamore, sednu kPaj neke esme, na etvrtast i !eo kamen, kao na uo!i ajeno i spremno odmarali%te. )avijaju i zapale duvan i, idui po$ledom za duvanskim dimom, $ledaju prostrani $rad u dolini i poslednji sjaj sunca koje zalazi na zapadu, tamo iza Huma. Tada prelaze u mislima jo% jednom do$aaje dana%nje$ dana. 9edan pre!rojava ponovo pazar ili sa!ira veresiju, dru$i rasplie konce neko$ neprijatno$ susreta, ili misli na sutra%nju !ri$u# a neki e, !acajui po$led put /ara koji plamti oko sunca na zalasku, jo% jednom u$ledati devojku0 lepoticu koja je jutros pro%la sara kim sokakom. Jleda je kako, vi%a i lep%a ne$o ikad, poput privienja kora a elom %irinom vidika# vidi i na!ore njenih dimija, sa injene od ve ernje$ sjaja i tankih o!laka, kako se viju i pre0pliu iznad za/areno$ kratera u kome tone sunce, i tu, jedan po jedan, sa$araju kao na loma i.

3<J<"DA O &O=U"2

2 ovo nam je, izmeu ostalo$a, pri ao 3azar, Veli ina 5i strahota7 ljudske sud!ine nije samo u na inu na koji ovek dolazi na svet ni u tome kako se te%ko !ori za svoje odr/anje i kako !rzo odlazi pod zemlju, $u!ei sve svoje i se!e sama. Ta veli ina i ta strahota o$ledaju se, ini mi se, isto toliko u ko!noj snazi ovekove ma%te, u nje$ovoj sposo!nosti da, tako sitan i sla!, prolazan i u$ro/en, zamisli i istka svetove i odnose koji su prema njemu isto ono %to okeani, kontinenti i sazve/a prema zrnu peska ili kratkove nom mehuriu na povr%ini vode. .oje su de a ke $odine !ile trovane le$endama i !ajkama. =ilo ih je dosta, i svakojakih. &ojedine od njih su se naro ito isticale, zaklanjale sve dru$e i davale svoj pe at elom jednom kraem ili du/em vremenskom periodu. &onekad pomislim da od njih nisam stvarno nikad izle en, jer ih je za!orav potiskivao, ali nije mo$ao da ih potpuno iz!ri%e. 9a sam ih za!oravljao, a one su se svetile. Takva je i le$enda o po!uni i padu ne!eskih anela koju nosim iz najranije$ detinjstva. 9er, kad sam docnije, u zrelijim $odinama, nailazio na nju u knji$ama i pesni kim delima, to je !ila samo ne/eljena i /alosna potvrda. .no$o pre to$a uo sam je od jedne starice, po!o/ne /ene, rodom odnekud iz srednje =osne.
303

202

&una ka, skromno ali pa/ljivo odevena, ta /ena je svojim sitnim pa jim korakom i%la po sarajevskim kuama i * pri ala. Ona je i /ivela od to$ hodanja i pri anja i, kako se meni inilo, jo% i u/ivala u tome. O!i no !i do%la ve u rano jutro i ostajala na ru ku i preko celo$ dana u toj kui. "jena pri anja slu%ale su /ene i naro ito deca. )tariji mu%karci nisu voleli da je uju, a i ona je iz!e$avala da pri a pred njima. Ca vreme pri anja, /ene nisu prekidale svoje kune poslove, a i starica je plela ili krpila ili e%ljala vunu, i to uvek za kuu u kojoj to$a dana pri a. "e seam se kako se zvala, a nisam to valjda znao ni onda, i tako je ostala !ezimena, ali /iva u mom seanju. Od te starice uo sam prvi put pri u o po!uni anela koji su poku%ali da se otmu ispod !o/je vlasti i da sami postanu !o$ovi, o tome kako su ih !o$ i !o/je si"e u !oju porazili, a zatim kaznili za njihov zlo in ve itim prokletstvom i pro$onstvom iz raja. Vojske pora/enih !untovnika !acane su u talasima pravo dole u pakao. Jospod je prosto ispraznio po!u0 njeni ke predele svojih ne!esa, istresao je iz njih !untovnike kao %to vodeni ar istresa !u!a%va!e iz !ra%njave vree. 2 danas se pitam je li mo$uno da su takve slike i takva shvatanja mo$li izai iz usta nepismene siroma%ne starice, koja je, podvijenih no$u, ista i umiljata, sedela pored prozora i preko svo$ ru no$ rada ili fild/ana kafe, koji je dr/ala u ruci, pri ala o postanku vidljivih i nevidljivih svetova i sud!ini svih stvorenja6 2 danas ne mo$u da o!jasnim se!i otkud ova le$enda o neverstvu, porazu i kazni, na samom po etku /ivota. 2, %to je jo% udnije, otkud u meni, onda kao i danas, stalan i nepomirljiv otpor protiv te le$ende i seanja na nju. Od to$ padanja nepre$lednih raz!ijenih armija * pri ala je !a!a tiho i zna ajno rr stvorila se ki%a 304

talasa koja je kao slap vezivala ne!eske visine s paklenim du!inama. 2 to !ez kraja i prestanka. )aam se, slu%ao sam to sa u/asom i u isto vreme sam /eleo da ni%ta ne !ude istina, da !a!a sve to izmi%lja i la/e. )ve sam inio da se oduprem takvim mislima, da z!ri%em taj !ezumni prizor, a on se, naprotiv, i vremenski i prostorno %irio i pro0du/avao. U mojoj de joj ma%ti neprestano je da/dilo i da/dilo# vekovima i vekovima, do u !eskraj, u nemerljivom rasponu vremena, plju%tao je sa hukom i rikom vodopad rajskih osuenika, od svo$ nepoznato$ ne!esko$ izvora, odoz$o pa nani/e, ka svom neizvesnom i nedosti/nom odredi%tu. "je$ova nepo09amna strahota !ila je kao neka mera !o/je$ $neva i ne!eske sile. A !a!a je pri ala dalje, o paklu i paklenim mukama, o raju i rajskim slastima, o na%oj planeti Cemlji i o pravim i krivim ovekovim putevima na njoj, od kojih oni prvi vode u raj, a dru$i u pakao. "e$de u toku to$a pri anja, o!amro od straha i ne$odovanja, ja sam i zaspao, onako kako sam sedeo sklup an i z$r en na Uimu, do maj ino$ kolena. A kad sam se pro!udio, !a!e vi%e nije !ilo. )a rukama punim poklona koje joj je dala moja majka, oti%la je dalje, da pri a po dru$im kuama. Ali dok je jo% !ila u nas i nizala svoje !ajke, za!oravila je, u pri anju, da se vrati na svoju prvu sliku i da zatvori onaj ne!eski jaz iz ko$ je pustila !ujicu i ki%u pora/enih prokletnika. 2li sam ja, mo/da, ve !io zaspao kad je to u inila6 Tek, za mene ta provala ne!eskih o!laka, s vejavicom ratni kih telesa, nije nikad prestala. "e vidim i ne ujem njen pljusak iz!liza, ali na mahove raza!irem kako potmulo hu i ne$de u dnu mo$a za!orava, i ponekad je ta njena huka tako jaka da me pro!udi usred potpune ti%ine vedre mese ine noi# a de%ava se i danju, u trenu0cirna kad me nemir sveta satera u tesnac, da se odjednom uka/e na mom unutra%njem vidiku kao
G: * @ua na osami

I:L

o$romna tamna zavesa zloslutne ki%e u dnu olujno$ predela. U takvom jednom trenutku, jo% u de a kim $odinama, ja sam osetio nejasnu vezu i kao neku srodnost s ne!eskim pro$nanicima, i pomislio da !i svi ljudi mo$li !iti iz te porodice osuenika, a sve %to je ljudsko * samo sastavni deo te pora/ene ne!eske vojske. C$aen i o$or en, uspavao sam da se otresem te misli, ali ona se vraala kao povremeno ludilo. U takvim asovima inilo mi se da je na% li ni /ivot samo trenutak u tom du$om padanju koje jo% traje, jedan trenutak u vremenu izmeu osude koja je izre ena $ore u visinama i njeno$ izvr%enja koje nas o ekuje ne$de dole. A to vreme traje veko0vima. Tako * mislio sam dalje, * sva znana i neznana istorija ovekova mo/da i nije dru$o do to padanje kome je po etak za!oravljen, a kraj neostvaren i nedo$ledan. Tako mi ljudi jednako padamo, i tako e nam i daleko potomstvo padati, jer nismo dose$li dno to$a pakla na koji smo osueni. U toku to$a strmo$lavo$ leta, koji smatramo na%im postojanjem, mi stvaramo i razaramo, u/ivamo i patimo, !olujemo, starimo i umiremo. A na%a unutarnja muka * to je nejasna svest da je sav ovaj na% /ivot samo neprekidno survavanje, sa tam.nim uzrokom na po etku, a sva na%a nada u neodreenoj i !olnoj pomisli o nekom tvrdom tlu na kraju, na kome emo razmrskani, najposle nai smirenje u nepostojanju. A najstra%nije je to %to mi se ponekad javljala i pomisao da takvo$ tla tamo dole i nema, i da emo mi ljudi, !iv%i ne!eski /itelji, ka/njeni pa !a eni nekad, odnekud sa visina, padati ovako u rojevima, !ez kraja i prestanka, iz nara%taja u nara%tai, da smo u stvari osueni na /ivot koji je sav u ve itom letu na$lavice i nani/e. ) $odinama i sazrevanjem za!oravio sam i tu le$endu, kao i tolike dru$e !auke i strahove detinj0stva. )amo u trenucima velike iz$u!ljenosti, koji 306

su ponekad nailazili, osetio !ih ne%to kao jezu i u/as sunovratno$ leta0padanja. &a je s vremenom i to i% ezlo. A jutros, u praskozorje letnje$ dana, pro!udio sam se na$lo iz ko%marsko$ sna u kom se, posle toliko $odina, javilo seanje na otrovnu, avetinjsku le$endu iz detinjstva. )ko io sam sa postelje i otr ao do prozora. Tu sam, kao ovek koji se spa%ava, na$lo i !u no podi$ao roletnu, i odjednom se na%ao pred licem morske pu ine na kojoj je !le%tao visok zlatan stu! prvo$ sun evo$ od!leska. &ozdravio sam $a radosno, kao istinski znak spasenja.

20*

307

DU=4OVAE@A V<9Ae2>A

O i$ledno, !osanskom pisaru Dra/eslavu !ilo je ovo$ puta sueno da se do poslednje$ dana svo$a !oravka u Du!rovniku o arava i razo arava, zanosi i trezni, sve naizmenice# ukratko8 da se stalno o!ja%njava i razra unava sa ovim $raom i sa svim onim %to u njemu vidi, oseti i do/ivi. )tvarao je zaklju ke, pa ih menjao ili od!acivao i donosio protivne. 9er, kako iz$leda, ovde ovek do%ljak nije nikad ni u najo!i nijim stvarima na isto da li su zaista to %to mu iz$ledaju da su i da li z!ilja zna e ono %to imenom kazuju. 2 jo% * da li zna e samo i jedino to. Takvo je osnovno oseanje koje te ovde prati, ma o emu mislio ili $ovorio i ma %ta radio. "eka vrsta neizvesnosti, nepoverenja u se!e i u sve oko se!e. <vo i ova njihova zima nije druk ija. "astupili su prvi dani dru$o$ meseca nove $odine, a ti jednako sedi% z!unjen i zlovoljan i tra/i% u mislima pravo ime za njihovo UUpeto $odi%nje do!a(, za ovu du!rova ku zimu koja oveku strancu za$or ava /ivot, a domai ljudi je ne priznaju u raz$ovorima, i jednostavno se prave da je ne primeuju. &a i kako da joj nae% ime i odredi% mesto kad se neprestano menja i preo!ra/ava. >as ti iz$leda kao produ/ena jesen kojoj ne vidi% smisla ni svr%etka, a as kao neko kiselo i !eznadno nedono% e od prolea# jedno$ dana je sva od tanke ali eli ne studeni, koja se uvla i u te!e, u!ija volju i ledi misao, a sutradan ti 308

pokazuje neo ekivano cvee i voe u vrtovima i topli rasko% vredro$ ne!a i mirno$ mora, koji podsea na opojnu lepotu leta. Od to$a odjednom ote/a odelo na oveku, i !r/e krene krv u /ilama. )amo metal i kamen, pri studenom dodiru, kazuju istinu i nemilosrdno odaju stvarno $odi%nje do!a. "ajposle, i zima je kao i sve ostalo ovde8 sve mo/e !iti, i ni%ta nije odreeno ni pouzdano. A danas je do%lo, kao pokladna %ala, veliko iznenaenje u !elini. 9o% od sino se oseao neki nemir u svemu, neko treperenje i !ujanje u visinama, ne%to kao neodreena slutnja i nejasan na$ove%taj. .ore kao da menja $las i pravce svojih struja# iz$leda da je ne$de u du!inama prodrlo daleko u kopno i da sad, tu ispod nas, tutnje i klju aju nje$ovi moni virovi i vrtlozi, a od njih jedva osetno podrhtava zemlja i sve %to je na njoj. "e%to te $oni da potra/i% mirno mesto i da se skloni%, ali posle nekoliko poku%aja uvia% da takvo$ mesta nema, da $a ne mo/e !iti, i ostaje% tu $de si. Tako je Dra/eslav i zaspao na talasima tih jednomernih drhtaja kao na nevidljivoj njihaljci. &ro!udio se u ono do!a kad no po inje da prelazi u dan, ali se to jo% ni po emu ne vidi, ne$o se samo nasluuje. "ije ustao odmah. 3e/ei $r evito savijen u klupko, poku%avao je da toplotom svojih dlanova urriiri !olove u jetri koji su $a pro!udili. 2 zaspao je posle izvesno$ vremena, ali $a je iz polusna kojim je !io zaplovio, sada raz!udila neo!i na !elina koja je nadirala spolja. =ilo se razdanilo. "apolju je sve prekriveno sne$om, i vidik je zastrt $ustim velovima satkanim od !elih pahuljica# oni se velikom !rzinom spu%taju odnekud sa visina, susti/u se u letu, a zatim se jedan za dru$im meko i jednomerno prostiru po zemlji. Od njihanja i treptanja tih sne/nih velova iz$leda da se sav predeo nji%e.

309

=rzo se o!ukao i izi%ao u dvori%te. &rizor je !io nov i udesan8 zemlja se povezala s ne!om i sve se izjedna ilo u sivoj !elini. 4astresit i lak sne$ !io je ve napadao do lanka i jo% je vidno rastao i %irio sve/ dah oko se!e. Ta sve/ina uz!uuje Dra0/eslava, $oni $a na pokret, kao na i$ru, izaziva u njemu /elju da posmatra $rad pod sne$om i more, ra% e%ljano i kudravo, sa tankim, !rzim talasima, koji su po o%trim $re!enima takoe !eli, kao da nose sne$ na se!i. Jrmlje po o!roncima !re$ova napra0%eno je sne$om, a na $radskim krovovima sve se ja e hvata !eo pokrov. "aj udnije iz$ledaju !a%te oko kua na ivici $rada. "iske palme sa lepezastim li%em prosto su zatrpane i li e na humke sne$a. 4etka drveta plemenite crno$orice opu%taju $rane pod sne/nim teretom i postaju sli na svojoj $or%ta koj !rai u =osni, za zimskih dana. Visoke pinije su na$lo posedele a 'ljuta( pomorand/a, na kojoj je ostalo jo% ne%to od !o$ato$ roda, pokazuje sad ispod sne/ne kitine svoje plodove /arke !oje. "a ulicama tiho, $otovo pusto# retki su odrasli prolaznici# samo de aci su veseli i njihove i$re $lasnije. Devojke metu napadao sne$ sa doksata i kapija, !rane se sa lakim sne!ivanjem od pahuljica u rojevima koje im zasipaju lice i nedra, i pri tom se i same smeju svom neo!i nom poslu. 2na e, $rad iz$leda z!unjen i /ivot u njemu poremeen od ove neo ekivane meave, koja je ovde retka i li i najpre na laku i$ru, zatim na o!esnu %alu, a u isto vreme nosi u se!i ne%to od pretnje i opomene. )ve je to, na mahove, iz$ledalo te%ko i oz!iljno, ali nije trajalo du$o. @ako je dan ja ao, vejavica je sla!ila, vidik se %irio, oni vetrom no%eni velovi od sne/nih pahuljica postajali su sve redi i tanji, iza njih se nasluivala svetlost nevidljivo$ sunca. 3judi su po eli da izlaze na poslove, mokre ulice su o/ivele. 310

9o% pre ru ka sne$a je, kao udom, potpuno nestalo# zadr/ao se samo na krovovima, u prevojima i na osojnim mestima, i to ne zadu$o. )unce je sjalo sa vedra ne!a i da nije !ilo lako$ i prohladno$ severoisto no$ vatra, ovek !i mo$ao pomisliti da je usnio nevreme i sne$. =osanski i du!rova ki pre$ovara i sastali su se tek posle podne to$a neo!i no$ dana# neki od Du!rov ana nisu ni tada do%li. Dok su !ili sami, =osanci su, u o ekivanju, raz$ovarali samo o iznenadnoj salaukovini ovo$ jutra, a kad su sti$li njihovi domaini, poku%ali su da i njih uvuku u svoja pri anja, ali ni9co od domaih nije hteo reci da ka/e o tome, ne$o su stalno skretali raz$ovor na tekue poslove. A im su prve senke popodneva ispunile usku i hladnu dvoranu, Du!rov ani su se di$li i !rzo oprostili. "ovi sastanak je ure en za sutra ujutro. =osanci su ostali jo% neko vreme tu, raz$ovarajui /ivo, ali %to je mo$uno ti%e meu so!om. )tojei podalje, Dra/eslav nije mo$ao da uje %ta $ovore. @oliko je po iskidanim re enicama koje su dopirale do nje$a mo$ao da zaklju i, $ovor nije !io vi%e o sne/noj oluji, koja ih je sve iznenadila svojom neo ekivanom pojavom, i jo% vi%e svojim na$lim nestankom, ne$o o nekim posve novim i nepredvienim predlozima koje su du!rova ki pre$ovara i upravo danas, odjednom, izneli pred njih, dovodei tako u pitanje $otovo sve %to je dosad iz$ledalo u$ovoreno i o!ostranim pristankom ve utvreno. 2znenaeni i zaprepa%eni, !osanski pre$ovara i su se jo% neko vreme prepirali meu so!om, ali ne ujno, %apatom. )amo u jednom trenutku Dra/eslav je uo kako mr$odni i netrpeljivi knez 4adisav, za!oravljajui se, povi%enim $lasom upada nekom u re . * &usti ti to. Cnam ja njih. U sva%ta e se pretvoriti, samo da posti$nu ono %to su naumili. 311

\:

1 'I

U!rzo posle to$a napustili su dvoranu, nako0stre%eni, o!orena po$leda i ste$nutih zu!a. Ostav%i sam, Dra/eslav je zaklju ao hartije i izi%ao pred kuu, odakle se mo$ao videti donji deo $rada sa javnim z$radam , crkvama i kuama u$lednih $raana i velikih tr$ovaca. "e!o je !ez o!la ka. "a krovovima i tornjevima 9o% malo rumenila sa pu ine $de je sunce valjda ve za%lo. Vazduh je !la$, vrtovi kao umiveni u predve0 ernjem sjaju. 2 poslednja travka se ispravila, oslo!odila i do!ila svoj stari sva$danji iz$led. 3istovi na pomorand/ama i limunovima svetlucaju kao sitna o$ledala. Tanak dim sa o$nja na kom sa$orevaju neke mirisne $rane dopire iz susedne kue. Euje se kako se redom zatvaraju te%ka kuna vrata i drveni kapci na prozorima. )ve to $leda i slu%a Dra/eslav, posmatrajui ispod se!e ni/i deo $rada, kao da $a ita. .oni i imuni ljudi ovo$ neo!i no$ mesta * ka/e on sam se!i * sad se spremaju na kratku mo litvu, jo% krau ve eru i, valjda, mimo spavanje. .eu njima vlada oseanje spokojstva i si$urnosti. )ve im iz$leda u redu i kako tre!a. "jihovi !rodovi su u zaklonjenim pristani%tima, njihov novac na si$urnom mestu, pod dvostrukim klju em ili do!rim jemstvom. @una eljad zdrava i na !roju, a oni koji rade i slu/e vezani su vrsto za tu slu/!u, jer od nje /ive. "a ulazima u $rad svuda su stra/e. 4o!a je po duanima i !ez!ednim skladi%tima, a u ma$azama i du!okim podrumima sve %to nije za pokazivanje. Vatre su svuda po$a%ene. &o drevnom o!i aju i utvr enim pravilima u injeno je sve %to se razumno mo/e u initi da !i se mirno provela i ova no u njihovom $radu nad kojim, pored sve$a to$a, !diju jo% i nevidljive sile, jer $a * kako to oni tvrdo veruju * njihovi sveci i za%titnici sa ne!a uvaju od zlih ljudi i prirodnih nepo$oda, od svake !ede, %tete i rizika. A . ,, Y 312

)ve zaista iz$leda sreeno i mirno, a u tom op%tem miru i skladu na%lo je svoje mesto * i tu pokopano zauvek * i seanje na onu $ru!u i udnu, a kratkotrajnu vejavicu od jutros. Takav je ovo $rad, ili takvim se !ar Dra/eslavu ini, dok $a posmatra sa ovo$ mesta, u sumra nom asu ovo$ zamorno$ dana.

313

4A"9<"2@ U )<3U

Verovatno da u malom herce$ova kom selu zvanom Du!ac nikad niko nije pomislio da e u njemu le/ati i !olovati u$ledan stranac, putnik, ak iz Du!rovnika. )elo je od sve$a nekoliko hri%anskih kua, siroma%no, nedaleko od druma, ali sklonjeno, i nikad se niko od putnika nije tu zaustavljao ni !ora0 vio. )amo, evo, nu/da i zao slu aj na$nali su ljude i na to. 9edan du!rova ki karavan napadnut je sred %umovito$ prevoja herce$ova ke visoravni, u samo predve erje, na vrlo drzak i neo ekivan na in. Ve $odinama se nije sli na stvar desila u tom kraju. "apad je izvr%ila neka neuredna, !elosvetska !anda, koja je dolutala odnekud iz Arnautluka. &ratnja karavana pokazala se vesta i pouzdana. "apada i su od!ijeni posle !or!e prsa u prsa. 4o!a je spa%ena# iz$u!ljeno je sve$a nekoliko konja. Veliku hra!rost i prise!nost pokazao je tom prilikom mladi du!rova ki $raanin )tjepani, koji je uzeo u e%a u !or!i i ranjen je udarcem jata$ana po desnoj ruci. 4ana je !ila te%ka i du!oka# od nje i od pre/ivi_eno$ uz!uenja ovek je do!io ve sutradan $roznicu, i to jaku, kao da je sve %to tre!a za nju nosio jo% odranije u se!i, a ovaj neo ekivani udarac zapalio i raspirio tu vatru. 4ana je !ujala i $orela. Tree$ dana te%ko se dr/ao na konju, !ilo 314

je jasno da se sa njim nee moi dalje putovati i da mu tre!a %to pre potra/iti odmor i le/aj. @ad su sti$li nadomak malo$ sela Du!ca, vo karavana resio je da )tjepania ostave na le enju kod si$urnih ljudi u !oljoj seoskoj kui to$a hri%an0sko$ sela u kome /ivi starica0 vra ara, uvena po uspe%nom le enju rana, a da karavan produ/i put do )arajeva, odakle e se posle po!rinuti o ranjeniku. )vakako da ni ovaj du!rova ki poslovni ovek i u$ledan $raanin nije nikad pomi%ljao da e $a put dovesti u kameno, zatureno selo Du!ac, i da e tu morati provesti nekoliko dana, le ei se od rane i ekajui pomo svojih su$raana. Tresla $a je $roznica i morila /e. 3judi oko nje$a, po prirodi nepo0verljivi i upla%eni, !ili su predusretljivi i nespretni. O i$ledno je !ilo da su hteli da mu pomo$nu, ali to nije !ilo lako ni jednostavno. Onako $rozni avo$, z!unjivali su $a ve svojim iz$ledom i navikama. A pored to$a, dosaivali su mu prisustvo i !liskost /ivotinja, teladi, koza i pile/i, muha i mrava. @ao $rozni avo privienje iz$ledala mu je i seoska vra ara, koju su doveli da $a leci. To je !ila neka o%tra, nastrana /ena koja je vero0vala za se!e da je vidovita i da zna svakoj !olesti lek, i koja je to verovanje uspela da prenese i na svoje ljude, pa i na velik !roj sela unaokolo. Tako se pro ula. )ad /ivi od to$a $lasa, i ona i sva mno$o!rojna eljad u njenoj kui. Do!ro /ivi, jer !olesnika ima svuda i svima je potre!na nada u njihovom otimanju za $oli /ivot, i sa tom nadom i$ra ova /ena svoju kockarsku i$ru u koju ne ula/e ni%ta od svo$a, prema tome ne $u!i ni%ta, a esto do!iva. Ona ih leci travama, !ajanjem, posveenom vodicom i molitvama koje esto imaju su$estivnu mo i u kojima su reci neo!i ne i sa injene od zvu nih, svetlih samo$lasnika i tvrdih, strmenih su$lasnika, od strasnih za$rcavanja, uzdaha i usklika.

I+L

&re ne$o %to i%ta po ne da radi, vra ara ka/e ukuanima da je !olest te%ka, a le enje slo/eno, ali ona e se poduhvatiti posla i izle iti !olesnika pod uslovom da mu ima leka i da mu je sueno da ozdravi i jo% /ivi. Ukoliko nije ... Tu sklapa o i i %iri ruke, %to zna i da se mo/e le iti rana ili !olest, ali da protiv sud!ine smrtan ovek ne mo/e ni%ta. Ona je i sada u%la !ez pozdrava i !acila unaokolo o%tar po$led kojim je /elela da sve oko se!e z!uni i pot ini svojoj volji. Catim je iz nekih krpa i zave/ljaja izvadila suv i pocrneo koren, otkinula komadi s kraja i smrvila $a meu stara kim prstima. Tim prahom je posula ranu sa koje je prethodno o%trim pokretom str$nula zavoj. 4anjenik je osetio svra! koji se sve !r/e pretvarao u !ol. )ko io je stenjui $lasno. Vena $a je, o i$ledno navikla na takve na$le pokrete, hvatala za skut i sti%avala mrmljajui. * =udi miran; "i%ta to nije. Cna% kako se ka/e8 na ljutu ranu, ljutu travu. Tako i jeste. )to ne !oli, to i ne lije i. Cato, !udi miran. .iran; 2 $ovorei to, i dalje je vrsto dr/ala ranjenu ruku, $ledajui u stranu, ne slu%ajui i ne o ekujui nje$ov od$ovor. =ezo!zirno i $ru!o je zakretala i savijala tu ruku, oslu%kujui pa/ljivo i napre$nuto da nije naprsla kost u njoj. Ca!ranila je da ranjeniku daju da pije, iako je on to neprestano tra/io, /ivo se /alei na /e. Dala mu je samo fild/an neke mlake i odvratne te nosti, $luva za sva nje$ova tra/enja mleka i vode. 2z$ledalo je kao da je za nju rana $lavno, a ranjenik sporedan. Uop%te, ona se pona%ala osorno, $otovo neprijateljski, i prema !olesniku i prema ukuanima. 4az$onila je decu, o!recivala se na starije, a sa ranjenikom se stalno rvala oko ranjene ruke, kao da je ta rana samo njena !ri$a# ona tre!a da je leci i izle i, a svi su joj u tome, i ukuani i ranjenik, 316

na smetnji, i svojom neve%tinom i lakomisleno%u samo odma/u. Cato ona mora da se !rani od njih, da vi e i $rdi, kako !i svi oni %to !olje upamtili njena nareenja i %to ta nije ih izvr%avali i iz!e$a0vaU sve %to smeta ozdravljenju. ) pravom se mo$lo pomisliti da su neprijatnost i tvrdoa $lavni deo njeno$ le enja, i da se rana na oveku samo ovako krutim na inom, o%trim recima i velikom stro$o%u leci. Tako se stvara oko te rane kao neki ljut i hladan o!lo$ koji spre ava da se ona zatruje i dade na zlo. A to je $lavno, dok je sve ostalo sporedno i neva/no. Vreme je neprimetno odmicalo, a oseanje ste$e i nela$odnosti raslo. "a kraju je sve to zajedno iz$ledalo kao da je rana neka krivica, a le enje zaslu/ena kazna. 2 !olesni stranac0putnik le/ao je nepomi an i savijen, oseao se telom i duhom smanjenim i potisnutim. 3e/aj je tvrd, a pokrovac o%tar i hladan, hrana te%ka i od!ojna. O ljudima oko se!e ne zna %ta da misli# svi se dr/e podalje i !acaju !oja/ljive po$lede u ovaj u$ao koji je prepu%ten njemu i niko ne prilazi osim mladia koji $a slu/i, dok se svak odmi e koliko mo/e, a on $leda i vidi i slu%a i uje do!ro sve oko se!e. "aravno, vidi i uje kroz $roznicu koja $a trese i savija i koja mu ispunjava usta vatrom i priti%te nepce kao suv, tvrd i o$roman teret. * &otr i, 4adojka, vidi% li ti koja su do!a dana6 To dovikuje prekomo jedna /ena dru$oj, valjda starija mlaoj, a njemu se stalno ini da su svi $lasovi poo%treni i poja ani. Da, koje je do!a dana6 2 koje$ dana6 To se i on pita. U ovom sumra nom kutu seoske kue, za koji je prikovan, ne razlikuje se mno$o dan od noi# jedino po kretanju i $lasovima ukuana, a i to %to uje da ljudi $ovore on te%ko dovodi u vezu sa svojim /ivotom, kao %to ne 317

shvata svrhu ni namenu predmeta koje $leda oko se!e. "e razlikuje dan od noi isto kao %to ne !i mo$ao odrediti mesto na kome se sada nalazi i na kome $a je, u zao as i na zlu putu, ru/an udes zaustavio. Da, koje je do!a, to se i on pita, uspravlja se u postelji, prinosi o ima povelik d/epni sat i pa/ljivo posmatra nje$ov !roj anik. &re nekoliko $odina on je od svo$ strica, uveno$ !ar!a 9akova )tjepania do!io tu dra$ocenost na poklon. Takvi d/epni satovi na eli no pero, %to se navijaju klju iem, izumljeni su u <n$leskoj, a izrauju se u "irn!er$u. &utujui tr$ova kim poslom u taj $rad, !ar!a 9akov je kupio tu novinu, kao svad!eni poklon svom sinovcu. )at je !io u veli ini krupnije $lavice luka, sa jako ispup enim i lepo izraenim zaklopcima od sre!ra, navijao se svako$ dru$o$ dana, a radio je do!ro, !olje i ta nije od velikih asovnika na $radskim tornjevima. U !or!i sa raz!ojnicima na drumu, )tjepani je sa uvao svoj dra$oceni sat u nedrima, ali je sa prekinuto$ crno$ $ajtana spao i iz$u!ljen klju i kojim se navija. Hladan i nem kao mrtvac, sat je sada pokazivao neko preminulo, mrtvo vreme, trenutak kad je, nenavijen, prestao da kuca, i nije !ilo nade da e o/iveti i proraditi, jer je klju i nepovratno nestao. =olesnik se esto savijao nad lepim predmetom, dok mu se misao vraala na nestali klju i, tanku i sitnu stvar, kao stvorenu da se iz$u!i ili zaturi, a neophodnu da povrati /ivot ovom satu i tako ozna i meru vremena koje sada $luvo prolazi. Taj iz$u!ljeni crni klju i le!deo je stalno pred nje$ovim u/arenim po$ledom8 iz po etka je !io izdvojen i sam, a zatim okru/en !ez!rojnim dru$im klju evima, malim, srednjim i velikim, koji su u rojevima navirali odnekud. To otkriva oveku udovi%nu istinu i kazuje mu da nije nestao samo mali 318

klju nje$ovo$ sata ne$o da se $u!e i rasipaju svi ostali klju evi nje$ovo$ /ivota. U $rozni avom snu on je sada $ledao udan prizor8 svi klju evi iz njihovih kua tamo u Jradu napu%taju svoje zaklju ane !rave, okreu im lea i zatim, kao povorka sivih i mrkih /ivotinjica, $ami/u, tr e i odmi u putevima koji vode iz Jrada. Jledajui ih, on se pita neprestano %ta je to. =esmislice i strahote kakve se samo u privienjima mo$u videti; )ve su !rave, od onih na $radskim vratima do najsitnijih sandu ia, kasa i ka%ica po kuama i duanima zaklju ane namrtvo i sad ljudi nemaju ime da ih otklju aju, jer su se klju evi odmetnuli i raz!e/ali po svetu. To je poremetilo /ivot i svako poslovanje u Jradu. To z!unjuje i mu i i nje$a u tra/enju nje$ovo$ klju ia, dovodi $a do o ajanja i na$oni da se neprestano pita kud je sve ovo krenulo i na %ta e izii. @ako da u ovom povrvelom mete/u od klju eva nazre i raspozna sitni klju i svo$ d/epno$ sata, kad mu se po$led muti i kad mu vidik zaklanja treptava zavesa od vatru%tine6 =olesnik se $r i i pokriva lice dlanom one zdrave ruke, a /ene se krste, izlaze pred kuu i tu raz$ovaraju : tom kako se jadnik mno$o mu i na svom lo$u. Deca, koja sve zapa/aju i u svemu na svoj na in u estvuju, odmah to prihvataju. Ftrkljast de0 ak, prasta nosa, okupio u dnu dvori%ta oko se!e mlau !rau i sestre i, nastojei da opona%a starije, $ovori im sau esnim %apatom. * .no$o se mu i; * @o6 * pitaju oni, uola%eni. * Onaj !olesni * ka/e de ak, trudei se da $ovori znala ki i oz!iljno. "jihov %apat ne dopire do ranjenika# skloolje0nih o iju, on se !rani od privienja koja nasru na nje$a i u isto vreme oslu%kuje kako mu krv u rani zloslutno ekia i kuca kao sat. 319

)3<&A>

.ora da sam !io nejako ete kad sam prvi put uo pri u o neo!i nom slepcu, jer mi je posle uvek iz$ledalo kao da je znam otkad znam za svoj /ivot i za se!e. To je !io ovek koji je jo% u ranom detinjstvu oslepeo i kome niko od lekara nije mo$ao pomoi. 2pak, iz$leda da je nje$ov slu aj !io ne%to manje te/ak ne$o %to su slu ajevi tolikih dru$ih ljudi koje je zadesila ista sud!ina. Od samo$ po etka svoje nesree on je pokazivao izuzetnu snala/ljivost, i kretao se lak%e i slo!odnije, i sam vr%io ne samo mno$e jednostavne radnje ne$o i poslove za koje su sposo!ni samo ljudi koji vide. To kretanje !ilo je prostorno o$rani eno, sporo i o!azrivo, ali dosta si$urno. 2 kako je i ina e !io !istra uma i /iva duha, a do!ar po srcu i estit po vladanju, napredovao je u /ivotu i lak%e snosio svoj te%ki neu$. "adaleko se !ilo pro ulo o tom slepcu koji se, !ez vodi a, $otovo slo!odno kree. To je izazivalo 2ju!opitstvo ne samo lekara ne$o i svih ljudi koji su $a poznavali ili samo uli o njemu. )vet se, posve prirodno, pitao %ta je to %to ovom neo!i nom slepcu poma/e i %to $a vodi kroz /ivot. &itali su neki i nje$a. Ali on nije hteo ni 320

s kim da raz$ovara o tome, niti je kome kazivao %ta je to %to mu u nje$ovom neo!i nom /ivotu poma/e. "a pitanja dokonih ljudi, pa i na opravdano 2ju!opitstvo nekih lekara, on nije nikad davao odreen od$ovor, tvrdei da tu nema ni e$ neo!i no$ ni tajanstveno$, i da se on, kao i toliki dru$i slepci, kree po nekom njemu samom nepoznatom na$onu. A ponaj e%e je iz!e$avao da $ovori o tome, skreui uvek raz$ovor na dru$e predmete. .eutim, mi znamo u emu je !ila stvar, %ta je !ilo to %to je slepo$ oveka vodilo u nje$ovom kretanju i %to je on kao veliku tajnu krio od dru$ih ljudi. 5Cnamo jer nam sveznajua pri a to kazuje.7 >ovek koji je u detinjstvu iz$u!io vid do!io je u isti mah od prirode neo!i an dar8 pred njim se u!rzo o!reo neo ekivan putovoa. U stvari, to je !io pokretan pramen svetlosnih zraka u o!liku malo$ ja$njeta od /e/ena zlata i isto$ sjaja. A to %to je on, u nedostatku odreeno$ imena, nazivao 'zlatno ja$nje( !ilo je sa injeno od !ezimene iskonske svetlosti koja /ivi u svakom od nas, a da esto ni sami nismo svesni njeno$ postojanja i da je ljudsko oko nikad ne sa$leda. To udesno ja$nje kretalo se na neki neo!ja%njiv na in svuda ispred slepca. &lovilo je ili letelo, naizmeni no, ili prosto i%lo hodom, a pri tom je stalno %irilo oko se!e mirnu svetlost, neku vedrinu kakvu ljudi koji imaju zdrava o!a oka nikad ne vide. U kru$u te svetlosti kretao se slepi ovek i svr%avao svoje poslove kao i svi ostali ljudi. @ad !i dolazilo vreme sna i odmora, ta svetlost !i se sama od se!e $asila, da se ponovo pojavi im se ovek odmori, pro!udi i otvori o i. To je !ila tajna o kojoj slepi ovek nije nikad $ovorio. Qela nje$ova izuzetno srena sud!ina po ivala je na toj tajni koju je on krio i uvao kao o inji
G+ * @ua

321

vid. 2 ceo svoj na in kretanja i pomo koja mu je to kretanje omo$uavala on je od samo$ po etka smatrao velikom tajnom izmeu se!e i nepoznatih sila koje mu u tome poma/u. 2 ta pomo mu je iz$ledala utoliko dra$ocenija i si$urnija ukoliko je !ila * tajna. Ca nje$a je !ilo jasno da tajna ovde mora da postoji i da ostane zauvek tajna, jer kad !i je kome !ilo od ljudi otkrio, nestalo !i, kako mu se inilo, i uda koje njemu osvetljava put, omo$uuje kretanje i ini /ivot podno%ljivim. Tako mu je prolazio /ivot, o$rani en i ne lak, zna i8 sli an /ivotu ostalih ljudi oko nje$a. Tako !i valjda i starost do/iveo i smrt do ekao, ali sud!ina je na%a ljudska takva da ni iji /ivot ne stoji u mestu ne$o se, na na%u sreu ili nesreu 5 as na jedno as na dru$o;7, razvija i stalno menja. 2z$leda da i u ovom slu aju uzrok $u!itku i nesrei tre!a tra/iti u tim ve itim oso!inama ovekova postanka i rasta, u injenici da zajedno sa ovekom, sa porastom nje$ove sna$e i volje, rastu i mo$unost i verovatnoa nje$ovo$ stradanja pa i nje$ove propasti, a !roj i priroda tih stradanja, kao i as propasti zavise, manje0vi%e, od slu aja. &o lo$ici to$a i takvo$ ovekovo$ razvitka slepi ovek je, valjda u trenutku iz$u!ljenosti i nerazumljivo$ pomra enja, Du inio ono %to se od nje$a najmanje mo$lo o ekivati8 odao je nekom svoju /ivotnu tajnu, koju je dotad revnosno uvao. @ome6 Ca%to6 @ako je !ila mo$una takva samou!ila ka nesmotrenost6 * Takva i sli na pitanja se o!i no postavljaju pred velikim, neshvatljivim ljudskim tra$edijama i $u!icima, pa i ovde. Ali od$ovora nema, jer pri a o tome ni%ta ne kazuje. Tek, jedno$ dana, jedno$ trena, onaj pramen svetlosnih zraka ispred slepca zadrhtao je, u$asio se, planuo jo% jednom, pa se opet u$asio i *T nestao zauvek, kao tamna ta ka u ve itoj tami. 322

)lepi ovek, ostav%i !ez svo$a svetlosno$ vodi a, iz$u!io se ne$de u isti mah. 9avlja se pomisao da je i on nestao u nekom svetu u kome ne postoji ni svetlost ni tama, ni vid ni slepilo. Ali ko to mo/e i pouzdano kazati, kad otud ne dopire do nas ni najmanji !lesak ni najsla!iji $las. "i%ta. &a tu i pri a $asne i prestaje.

323

"<DOV4F<"A &4OCA

"A +YAT2")@:9 QU&4292

5odlomak7

"i u nemirne letnje mesece $odine +,-,, kad Le )arajevo vrvilo od oru/ana i usplahirena ljudstva, Arhimandrit )ava nije napu%tao svoj o!i aj, da svako ve e pro%eta onom utrinom, na levoj strani .i02jacke, pored 3atinske uprije. Visok, suv, pr$av i plahovit, ali navikao da se svladava, on je imao pamet koja je prelazila kru$ nje$ova /ivota u )arajevu, i am!icije kojima ni on sam nije znao $ranica. =io je asketska priroda, opora i stro$a prema samom se!i i prema dru$ima. 2mao je samo dve strasti8 politiku i duvan. &olitika mu nije dala da postane vladika a duvan mu je ni%tio zdravlje. &atio je s vremena na vreme od trovanja nikotinom i od sr anih $r eva koji su $a satima dr/ali na $ranici izmeu smrti i /ivota. "a prstima, u !radi, na ko/i lica, svuda se Arhimandritu naziralo to nikotinsko /utilo. )amo su mu o i, velike i sive, !ile !istre i pune neko$ isto$, hladno$ sjaja. Ova nje$ova popodnevna %etnja pored .iljacke !ila mu je jedina razonoda i jedini pravi odmor, jer za vreme %etnje nije pu%io. Ali ta %etnja !ila je u isto vreme i neka vrsta audijencije koju je Arhimandrit i !udui vladika davao prijateljima i poznanicima. )amo %to sada nije !ilo niko$ od poznanika da mu prie. Jazde, )r!i i 9evreji, koji su voleli da 327

pro%etaju sa Arhimandritom i da kroz kucanje zrna na !rojanicama izmene po koju re , praznu i $otovo !ez zna enja ali dostojanstvenu, lju!aznu i $azdin0sku, povukli su se u svoje kue i nisu izlazili nikako. Doktor @e et, zami%ljen i rano ostareo ovek, sa licem tu/no$ maioni ara, nije se ovih dana pojavljivao nikako, kao ni doktor Jalantaj, rumeni .aar, darovit i do!ar alkoholik sa !leskom deliri0juma u o ima. "estalo je i sitno$, !istro$ fra0Jr$e, '2ju!eznej%e$ protivnika(, ko$a je Arhimandrit podru$ljivo zvao fra0@irilom ali ije je italijanske citate cenio i voleo vi%e ne$o %to je hteo da poka/e. 9edini je ostao pop 4isto "ovakovi, stalan pratilac Arhimandritov na tim %etnjama. @rupan i do!ri ina, on je iako neo!razovan i priprost ovek, cenio i voleo Arhimandrita i !io mu slepo odan i poslu%an. On je !io jedini /iv ovek u )arajevu kome je Arhimandrit )ava mo$ao da ka/e po neku svoju misao. "e zato %to !i $a pop 4isto, siromah, razu0meo, ne$o %to je Arhimandritu ponekad dolazilo da svisne i %to je morao, pa ma crnoj zemlji, da ka/e ne%to od ono$a %to mu je lomilo d?i%u i od e$a je hteo da mu prsne mozak. Otkako se po elo po$ovarati o povla enju turske i dolasku austrijske vojske i otkako je u%ao nemir u narod, Arhimandrit je imao !ri$a i poslova koje nije nikom poveravao. 2 ovo$a julsko$ dana, pred ve e, Arhimandrit je %etao kao uvek, prav i dostojanstven, u desnoj ruci mu du$, crn %tap pokovan sre!rom, a u levoj crvene !rojanice. Uz nje$a pop 4isto. U neko do!a, pojavi se iz .erhemia sokaka inovnik austrijsko$ @onsulata Herkalovi ili '$ospodin Toma(, kako $a je zvala ar%ija. * &onem en 3i anin, !iv%i podoficir, on je imao onu prirodnu li ku darovitost, o$rani enu ali jaku, kojom 3i ani prodiru i uspevaju svuda u =e u, u >ari$radu, u 4usiji ili u Americi. On je sam, svojim znanjem i 328

svojom mukom uspeo da doe do ovo$a polo/aja, %to nije mala stvar za selja ko$ sina iz 3ike, Tomu 4kala. On je !io svestan svo$a uspeha, $rejao se na njemu kao na jedinoj srei koja je dovoljna da ispuni ceo /ivot. "ije se nikad /enio. 4adio je sa odu%evljenjem i revno%u svoj posao. @ao svi selja ki sinovi i samouci, !io je dovoljan sam se!i, nena et sumnjom i porokom, jednostavan, istrajan i lukav. Ca Herkalovicem je, u propisnom razmaku, i%ao dra$oman @onsulata, .ato @ulier. &op 4isto se naka%lja, Arhimandrit se tr$nu iz misli, i odmah mu se elo smr e, jer nije voleo to$a re ito$ 3i anina. &ozdravi%e se odve lju!azno i $lasno. Otpo e%e raz$ovor u kom je Arhimandrit na0memo i uz inad upotre!ljavao nema ke izraze i itave re enice na nema kom. Jovorili su o svemu i sva em, ali Arhimandritu je !ilo jasno da je Herkalovi poslan da sazna nje$ovo mi%ljenje o !iHii i do$aajima koji nastupaju. Herkalovi je $ovorio sve ano8 * "isu laka vremena, pre asni. Danas ima svak svoju !ri$u, i vojnik, i inovnik, i * sve%tenik. Tu se u Arhimandritovom licu tr/e, kao nepri0metna i zla munja, osme jak kakav se via samo kod ljudi koji du$o /ive meu ni/ima od se!e. Ali odmah mu se lice slo/i u neki zami%ljen i miran izraz. Ca$leda se nekud, za jednu podlanicu iznad Herkalovieve kape i, prekinuv%i $a, iz$ovori kao da ita8 * )ta ete, $ospodine# mi sve%tenici moramo da vodimo !ri$u o ovom na%em narodu# naro ito u ovakim prilikama, kad se spremaju velike promene i va/ni do$aaji. Herkalovi $a prekide provokatorski i neve%to8 * O, ja mislim, pre asni, da Vi ne tre!a da se pla%ite za sud!inu va%e$a naroda koji e se uje diniti pre ili posle. ,, A , 8 A. j a 8#]... 0i #,,#, .(

* 9a se !rinem za nje$ovo odr/anje a %to se ti e ujedinjenja, ne !rinem se ni najmanje# i to je zato, $ospodine, jer je ono * nemo$uno i neostva rivo, i, kao takvo, ne mo/e !iti predmet raz$ovora izmeu oz!iljnih ljudi. Ovo poslednje mu je rekao nema ki. Tu Arhimandrit spusti po$led i nastavi $ledajui inovniku ravno u o i8 * Vi znate, mi )r!i /ivimo rastureni po Austro0U$arskoj, )r!iji, >rnoj Jori, =osni i Herce $ovini, i )taroj )r!iji, dakle pod pet raznih uprava i vladavina. Da !ismo se ujedinili mi !ismo morali , oru/jem u ruci suz!iti Austriju sa =alkana, isterati Turke iz <vrope, i po!editi =u$are. A to su sve zadaci i planovi ije izvoenje je, dozvoliete, nemo $uno i zamisliti. Tu se Arhimandritove o i udno ra%iri%e i o!asja%e /uto lice kao osmejkom. On jo% jednom ponovi, ovo$a puta nema ki8 * "emo$uno i neostvarivo, lie!er Herkalo0 vitsch. Uzalud je Herkalovi hteo jo% da $ovori o ovim stvarima. Arhimandrit se lju!azno i malko rasejano oprosti i od%eta niz .iljacku sa pop04istom koji je po!o/no stupao uz nje$a. Herkalovi ostade pored kamenite o$rade i za$ledao se u .iljacku na kojoj se javljao crven od!lesak sun eva zalaska. '"emo$ue i neostvarivo;( '"e mo/e !iti predmet raz$ovora izmeu oz!iljnih ljudi;( @azae $eneralnom konsulu te reci. @onsul e !iti zadovoljan, izvestie .inistarstvo, i sve e tako !iti u redu. 9er, $eneralni konsul Vasi 5Vassitsch7, takoe pokato0li en i ponem en )r!in, ne voli neprijatne vesti ni komplikacije. On ne voli ni Herkalovia. 2 zato e mu Herkalovi kazati umirujue rei Arhimandritove ali mu nee kazati svoju sumnju, ovo %to je vi%e
330

ne$o sumnja i %to $a kao neka li na neprijatnost o!uzima sve$a, u ovom asu, dok stoji zami%ljen pored 3atinske uprije. Do!ro, 'nemo$uno i neostvarivo(. Do!ro je ako Arhimandrit i nje$ovi zaista tako misle. Ali, ako jedno$ dana za/ele da te nemo$ue planove ostvare6 5@oliko je ponosne $or ine !ilo u recima i neprijatno$ sjaja u po$ledu Arhimandritovu;7 Ako se ve sada potajno nose u se!i tom mi%lju6 )ve se u Her0kaloviu podi/e i po!uni protiv takvih !ezumnih i nedo$lednih planova. * Cna da ne !i ni%ta koristilo da svoje sumnje i !ojazni ka/e $eneralnom konsulu# zato e ih zadr/ati u se!i i s vremena na vreme mislie o njima, za se!e i za svoj ra un. 9er on, Herkalovi, ima svoju malu filosofiju za koju ne nalazi upotre!e u kancelariji i koju on ne$uje privatno, tako rei izvan kancelarijsko$ vremena. Da, kazae konsulu sve onako optimisti ki i ute%ljivo kako mu je rekao 'Der Teufelspope( * tako su zvali Arhimandrita u @onsulatu * ali u se!i, zadr0/ae uverenje, da raz$ovori sa ovakvim ljudima ne umiruju i ne vesele. 2 prvom prilikom, kad ostane sam, razmi%ljae o tom. &renu se iz misli. )ve je !ilo crveno oko nje$a. )unce je za%lo u /aru, meu dva ja!lana, Herkalovi se tr/e i poe !rzo preko 3atinske uprije. =ilo $a je malko stid dra$omana i prolaznika, %to je, u sve anoj uniformi, ostao tako du$o zami%ljen pored reke, kao neko a e.

332

&O4UE"2@ .U4AT

U dane Had/i03ojine !une, jula meseca +,-,. $odine, )arajevo je !ilo uzavrelo kao uz!unjena ko%nica. Velika, mirna varo% sva se pretvorila u !unu. .e%aju se drevne, ve ite ljudske strasti sa sitnim svakodnevnim interesima i suko!ima, a sve to zajedno sada do!iva velika zvu na imena i sve se pokriva sve anim recima i parolama koje jo% ju e nije niko znao ni iz$ovarao i koje e ve sutra !iti zamenjene dru$ima ili prosto za!oravljene. )arajevo je oduvek znalo za takva vremena kad se o!i ni $raani, ljudi do!ri i du%evni, $re%ni i sla!i, odjednom pretvore i podele u heroje i izrode, svece i prokletnike, i o!nevide za sve ostalo %to je do sada ispunjavalo njihov /ivot i vezivalo ih jedne za dru$e. 2 sada je ovaj $rad zanosno, $otovo svesno do/ivljavao svoju sopstvenu istoriju. 2ma razlike u na inu kako isku%enja i nesree dolaze na jedan $rad ili jednu zemlju i kako ru%e, mu e i u!ijaju. Caraza, $lad i morija satiru ljude tiho i polako i pod njihovim /rvnjem sve sud!ine li e jedna na dru$u. 2sti znaci na po etku, sli na muka, isti kraj. "i !o$atstvo ni sila ni ve%tina ne mo$u tu da unesu mno$o razlike. Dok !une i ratovi, naprotiv, donose !rza i !u na stradanja i fantasti nu raznolikost u patnji i umiranju. Ali na sve te razne li ne sud!ine nije se u te dane or!aala pa/nja niti je ko nalazio sna$e i vre0 332

mena da se njima !avi. &a ipak, ni%ta nema te/e, lude i jadnije od tih slu ajnih i izli%nih tra$edija, i ni%ta nije dostojnije na%e pa/nje i na%e$ sau e%a od tih pojedina nih nesrea koje prou nezapa/eno, nadvikane, za$lu%ene i potrpane op%tom uz!unom i mete/om. U %ta!u vojno$ komandanta Velipa%e !io je konji ki poru nik .urat0efendija 4u% uklija. Fkolovan oficir, lep, plav ovek veselih o iju i $ospodsko$ dr/anja. To je !io jedini od Velipa%inih oficira ko$ je domai turski svet voleo i pozdravljao. &re $odinu dana umrla mu je /ena pri prvom poroaju. To se znalo u celoj varo%i i svi su pomalo u estvovali u nje$ovoj nesrei. 2z$leda da $a je taj $u!itak du!oko potresao. On to naravno nije kazivao ni pokazivao, ah od to$ vremena ostala je kao neka sena u nje$ovom stalnom osmehu i laka zami%ljenost na elom liku. Otac mu je !io )arajlija po roenju, ali je jo% kao de ak poslan u vojnu %kolu u )tam!ol i vek je proveo u vojsci. Du$ niz $odina je !io komandant 4u% uka. Tu se i o/enio i decu izrodio. Cato su .urat efendiju zvali 4u% uklija. Velipa%a $a je neo0 !i no voleo, ali jo% pre odlaska Velipa%ina iz )arajeva .urat0 efendija je dodeljen valiji .asharpa%i, z!o$ svo$ poznavanja jezika i naroda. Tu je slu/io kao oficir za vezu i tuma . 2 %to su vremena !ivala te/a i nemirnija, on je postajao sve korisniji i po0 tre!niji. U poslednje vreme on je stalno tr ao izmeu valije koji nije ni%ta smeo, vojske koja nije ni%ta mo$la i "arodne vlade koja nije nikad ta no i slo/no znala %ta hoe. U vezirovom @onaku on je !io jedini koji nije $u!io svoj osmeh, iako je !ilo vrlo te%ko raditi sa upla%enim vezirom, iz!ezumljenim narodom i z!unjenim i pokole!anim ostacima vojske !ez prave komande. Camarala $a je i mu ila ta slu/!a, jer nije od$ovarala ni nje$ovo prirodi ni nje$ovom vaspitanju.

333

Tako je u etvrtak, G-. jula, kad je na onom %irokom prostoru izmeu @r%le i @onaka po ela da se iskuplja oru/ana svetina, valija poslao .urat00efendiju u @r%lu da svima oficirima preporu i strpljenje i krajnje uzdr/ljiv stav a ujedno da vidi kakvo je stanje i raspolo/enje u vojsci. &oru nik je izi%ao na sporedna vrata i pro%ao pravo kroz $omilu koja nije !ila toliko $usta koliko uskome%ana i $rlata. On je !io od onih prirodno hra!rih ljudi kojima su nepoznati !rzi i nezdravi skokovi ma%te i kod kojih strah sporo i te%ko dopire do svesti. Cato je vi%e sa uenjem i 2ju!opitstvom posmatrao svet oko se!e. Veina je li ila na pijane ili sumanute ljude. "ikad nije video toliko neprirodnih, u isto vreme i sme%nih i stra%nih $rimasa i pokreta. Uz!unjeni ljudi su vitlali pu%kama i hand/arima iznad $lava, %irili ruke kao da hoe sa nekim nevidljivim da se $rle. 9edan je, sme%ei se neprirodno, dr/ao u uzdi$nutoj pesnici $o no/, stisnut po sredini, a niz o!na/enu ruku tekao mu je mlaz krvi. Dru$i je i$rao na jednoj nozi, ali !ez osmeha. =ilo ih je i koji su mirno sta0 jali po strani, ali mra ni, %kripei $lasno zu!ima od uzdr/ano$ $neva, naslanjajui se rukama na oru/je u ko/nom !ensilahu pred so!om i $ledajui oko se!e ispod oka po$ledom koji je $ovorio8 jo% danas moram po initi neko zlo. 2 svima su !ile zaoaljene i ne iste o i, isko ile /ile na rukama i za!rekli vratovi kao da su svi otrovani istim otrovom. @roz tu $omilu pro%ao je .urat0efendija mirno i u%ao u @r%lu. &o%to je uznemirenim, o$or enim ili ravnodu%nim oficirima doneo vezirovu poruku da ni im ne izazivaju svetinu i da !ez velike nu/de ne od$ovaraju na izazivanja, on se opet vratio istim putem u @onak. "ije pro%lo ni pola sata od to$a, poru nik se nalazio jo% u .asharpa%inom predso!lju, kad puko%e napolju dve pu%ke $otovo u isti mah, dim u dim. 334

A odmah zatim osu se vratra, nepravilna ali jaka. &o zvuku se mo$lo raspoznati da se pucalo sa ulice, ali i iz @r%le. Vrata se na vezirovoj so!i otvori%e. U%trca%e se oficiri i poslu$a. @roz poluotvorena vrata .urat je $ledao .asharpa%u kako stoji nasred so!e, iz$u!ljen, !led i uzdi$nutih ruku, uko eno $leda pred svoje no$e, kao ovek koji nemono posmatra po/ar ili poplavu ne$de ispod se!e. 2sto$ dana posle podne do%lo je kod valije izaslanstvo od etiri lana "arodne vlade. Valili su se o%trim recima protiv jutro%nje$ krvoprolia. Tvrdili su da je redovna vojska o i$ledno namestila !usiju !raniocima vere i zemlje, jer su mrtvi i ranjeni !ili samo iz naroda pred @r%lom. Cahtevali su da se pronau i kazne krivci, a zatim, kao prvu meru, da im se odmah izru i poru nik .urat0efendija 4u% uk0lija, jer je on, po op%tem mi%ljenju i verovanju, naredio da se puca na narod. .asharpa%a se izvinjavao, uveravao izaslanike o svojim naj!oljim namerama, ali u svom strahu i potpunoj z!unjenosti nije na%ao ni jedne reci da od!ije te !esmislene optu/!e i da ka/e jasno i odlu no ono %to je !ilo stvarno i istinito8 da je do pu%karanja do%lo slu ajno, kao %to esto u ovakvim prilikama !iva, da nije !ilo nikakve !usije, da nije postojala uop%te nared!a da se puca, a da poru nik .urat nije ni u kom slu aju mo$ao takvu nared!u izdati. &osle krae$ raz$ovora koji je sav pro%ao u o%trim optu/!ama izaslanika i u .asharpa0%inim izvinjavanjima, pa%a je pozvao .urat0efendiju i pla evnim $lasom, ne $ledajui mu u o i ne$o ne$de u kolena, naredio mu, upravo molio $a vvda poe sa ovim u$lednim prvacima( i da njima i Vladi o!jasni neosnovanost optu/!e. &red tim jadnim vezirom i pred ova etiri starca, namr$oena i nepristu0 pa na razlo$u, poru nik nije mo$ao da se snae. &ozdravio je utke i po%ao sa njima. U dvori%tu ih je ekalo dvadesetak oru/anih ljudi Had/i03ojine $arde. &oru nik zastade i okrenu se.
335

"iko$ nije !ilo na stepeni%tu. )vi su prozori !ili pusti i ceo @onak kao izumro. Tada oseti kako pre0te$nu ona masa u dvori%tu i povu e $a so!om ka ulazu. Oko nje$a su se izmenjivali podmukli i nerazumljivi po$ledi. )a svakim korakom etiri 'u$ledna prvaka( sve su vi%e zaostajala a oru/ani ljudi ravo$ iz$leda sve vi%e opkoljavali poru nika. &omi%ljao je da se odupre i da odlu nim pokretom i umesnim recima u ini kraj ovoj podloj i nedostojnoj i$ri u koju $a je !acio .asharpa%in kukavi luk i u koju $a sve vi%e uvla e ljudi u svemu $ori i ni/i od nje$a. 2z$ledalo mu je da tre!a samo da u ini taj pokret i iz$ovori te reci pa da sve !ude postavljeno na svoje mesto, da se vaspostavi pravi odnos izmeu nje$a i ove rulje koja ne zna %ta hoe, i da se on vrati u @onak a oni da produ/e, postieni, putem kojim su i do%li. &a ipak, on nije nalazio sna$e ni mo$unosti da to u ini, ne$o je, naprotiv, i%ao sve !r/e i sve dalje sa njima. 2 %to se vi%e udaljavao od @onaka, sve je manje !ilo verovatnoe da e to moi u initi. 2ma trenutaka kad se i najja a li nost lomi i kad ni sna$a ni prise!nost ni vaspita0nje ne mo$u ni%ta. Dok su pre%li >arevu upriju, od nasmejano$ i neustra%ivo$ oficira koji je jutros onako mirno pro%ao kroz svetinu nije ostalo mno$o. .eu oru/anim olo%em, kroz ulice pune uz!unjeno$ naroda i%ao je jedan unezveren mlad ovek u uniformi, dok su se prolaznici zaustavljali i drsko i zlurado $a $ledali. Ta dokona i uzrujana masa do!ila je prvu /rtvu, oficira u omra/enoj nizamskoj uni0 formi. Oko nje$a i ispred nje$a se %irio prvo %apat, pa /a$or, pa urlik. * Ovaj je naredio da se puca. * &ou!ijao toliki svijet; * "a vje%ala murtatina; * "a kolac; Oru/ani "ik%iani, iz!e$lice, ozlojeeni, rasku0eni i zloudi ljudi, zastajali su i posmatraili ih sa 336

zadovoljstvom. "e znajui ko$a vode ni za%to, pretili su tome oficiru, pokazivali rukom kao da se kolju. * Tu e si najtanji; Tu e si najtanji; "eki od njih su se me%ali meu pratioce i dovikivali mu iz!liza, pokazujui na nje$ovu uniformu8 * )kidaj te !enevreke, esareva slu$o; &ratioci su i%li o!orena po$leda, stisnutih zu!a, !ledi od uz!uenja i neko$ po!edni ko$ zanosa kao da vode skupoceno$ ro!a, zaro!ljeno$ u velikoj !ici, a ne poru nika koji je malo as si%ao meu njih, nenaoru/an i nasmejan, niz !asamake vezirovo$ @onaka. &red njima je ve i%ao $las o velikom uspehu "arodne vlade koja je prisilila vezira da joj izru i krivca za jutro%nji pokolj pred @r%lom. )vakom je to laskalo kao nje$ov li ni uspeh i u svakome dizalo neki talas ponosno$ odu%evljenja koji je do sada samo tra/io povod pa da se di$ne. A sa o!e strane ulice %irili su se povici i psovke kao vatra. )itni ljudi iz naroda zastajali su i vikali iz punih $rudi ono %to su uli da ostali vi u ili ma %ta dru$o %to svetina vi e kad joj se pru/i z$oda i prilika. Tako su $a proveli sve do medrese kod =e$ove d/amije, $de $a zatvori%e u jednu $otovo praznu u ionicu. @ad se na%ao sam, lice mu je $orelo kao da je kroz vatru pro%ao. )ede na $o minderluk pokriven asurom, ne znajui %ta radi, sklopi o i i rukama pree polako preko sjajnih du$meta na mundiru. To %to je ostalo jo% od dana pro%lo je !rzo i neosetno, sve u nekom neodreenom ali /ivom i% ekivanju ne e$a %to !i ceo nesporazum o!jasnilo i sve okrenulo na do!ro. Umesto to$a udesno$ i spasonosno$ re%enja, koje !i tre!alo da na$lo i /ivo otvori vrata na so!i, nastupao je sumrak, ne ujan, podmukao i neumoljiv. Trenutak kad hapsenik oseti kako se elija ste/e oko nje$a kao om a, kad prvi put zadrhti pred neprelaznom noi !ez sna.
A * @ua na osami

337

.o/e ovek posle da provede i dvadeset $odina na ro!iji, ali prva no koju je pro!deo u zatvoru ostaje u nje$ovoj svesti izdvojena i neza!oravna, kao neka ro!ija u ro!iji. Te prve noi ovek se savija i lomi, !ori i miri !ez izmirenja sa tom neo!i nom ljudskom ustanovom. Te prve noi mno$i sa$leda ono dru$o lice /ivota od koje$ se zanemi za ceo ostali vek i o!nevidi za sve ostalo. U prvim trenucima .urat je primio 5!ar tako se njemu inilo7 ovo neo ekivano hap%enje i zatvaranje u ovu neo!i nu tamnicu vi%e sa srd/!om i uenjem ne$o sa strahom i $or inom, primio je onako kako mlad konji ki poru nik prima sve %to mu se desi u slu/!i ili izvan nje. * 2 kud mene !a% da oau u tolikoj carskoj armiji6 Ta pomalo zlovoljna, pomalo nasmejana re enica, sa jednom psovkom spreda i jednom na kraju, izra/avala je otprilike sve. Tek razmi%ljanja prve !esane noi u zatvoru i zaklju ci do kojih su $a ta razmi%ljanja neopazice dovela uneli su dru$e misli u poru nikovu $lavu i ispunili $a ne im %to dotle nije poznavao. @ad je najposle pro%la ta no, u kojoj nije le$ao ni oka stisnuo, i jutro po elo da o!asjava poplo anu avliju medrese, poru nik je stajao jo% uvek !udan pored prozora i dr/ao se za demire na kojima se hvatala laka vla$a. Od sve !ure i lomljave u njemu ostala je na svetlosti ovo$a dana jedna jedina misao i stajala pred njim nepomi na i sleena, zaklanjajui sav vidik i !ri%ui sve ostalo u /ivotu. Od sada nje$ov uzavreli mozak mo$ao je da o!uhvati samo tu misao ili ono %to je u vezi sa njom, i nju je samo !ez prestanka okretao, valjao i pretakao. "ikad mu u /ivotu nije tako jasno i nesumnjivo jedna misao iskrsla u svesti i odmah postala tvrdom i osvestanom istinom. Hladna i nepomi na, poznata 338 . . D

i stara, toliko stara da iz$leda ve na, kao da je zapisana od reci do reci ne$de u sve%tenim neprolaznim knji$ama i ponavljana od usta do usta kroz stolaca, a meutim, prosta i mala istina8 u svima pokretima i sudarima interesa i verovanja, strasti i na$ona, tra/i se uvek /rtva, jedan ovek ili mali !roj ljudi, manje ili vi%e krivih ili potpuno nedu/nih 5to je svejedno, jer u tu svrhu svi oni !ivaju pro$la%eni krivima7, i dok se to ne nae i dok te oda!rane /rtve ne plate svojom patnjom ili svojim /ivotom, zaljuljane mase i njihove strasti ne mo$u se smiriti ni vratiti u korito iz koje$ su na!ujale i prelile se. Dakle od tolikih !ez!rojnih, veih i manjih istina pred nje$ovim duhovnim o ima je samo ova, sporedna i iskrsla slu ajno, !ez veze sa svim onim %to je do tada o!i avao da misli, ali nepromenljiva i neotklonjiva. 2 ta mala istina zna i u isto vreme i nje$ovu sopstvenu smrtnu osudu. C!o$ to$a je dakle vredelo /iveti, raditi i ma%tati, da !i se kao nesumnjivo i jedino saznalo da tre!a umreti, pre vremena, $lupom i $roznom smru6 2 to slu ajnom, slu ajnom smru, %to je na j $lavni je i naj$roznije. @ad je ju e * !ila je sreda, G-. juli, dan kao i svaki dru$i * ustao i po%ao na du/nost, on nije mo$ao ni naslutiti postojanje takve istine, a jo% manje predvideti ono %to $a o ekuje jo% to$a isto$ dana. "ema lep%e$ leta od sarajevsko$. Ti letnji dani sa njihovim mirom, sjajem i zelenilom, iz$ledaju kao neka na$rada onima koji moraju da podnose vla/ne jeseni, o%tre zime i udljiva prolea sarajevska. Ca takvo$ letnje$ jutra varo% iz$leda kao savatli !a$dadska tepsija sva i%arana listiima od kojih je polovina zlatna a polovina tamna. )ve su ulice pro0 %arane sjajnim i vrelim pru$ama sun ane svetlosti i za$asitim uvek prohladnim senkama. 2i tim sokacima, prolazei as kroz senu, as kroz sjaj, uz %um nevidljive vode, ne iz$leda kao du/nost i posao ne$o 339

22*

kao du$a i vesela i$ra. 2 ne zna se %ta je lep%e i prijatnije, da li vrelina o!asjane !ele kaldrme ili sve/ina tamnozelene hladovine. <to, po takvom vremenu i sa takvim oseanjima pro%ao je on ju e poslednji put sarajevskim ulicama slo!odno i veselo, a u stvari i%ao je ve tada u klopku, podmuklu i nezaslu/enu, u kojoj $a je ekalo ovo saznanje koje se ne mo/e podneti. Oficir je i oficirski sin, nikad nije znao ne za strah ne$o ni za kole!anje. Cnao je, naprotiv, %ta je %kola i rad, %ta je rat i etovanje, slu/!a i ast# umeo je i da slu%a i da zapoveda !ez oklevanja i dvoumljenja. Ali ovde se $u!i. )vemu se mo/e odo0 leti, ali ne ovome. .isao se ne mo/e podneti. U stvari, to vi%e i nije o!i na misao kojom ovek vlada i upravlja, jer ima ve dvadeset i etiri sata kako je ona za$ospodarila njime, istisnula sve dru$o, prodrla neosetno do u najskrovitije kutke !ia i sada or$ija u njemu, vrti se i klike kao opijen dervi%, hara kao plamen, oduzima vid i dah i vezuje ruke, uni%tava volju i isklju uje mo$unost svake dru$e misli. "astojao je da ve/e pa/nju za neposrednu stvarnost, za predmete oko se!e i tako skrene tok svojih misli. "a polici je !ilo nekoliko knji$a. "ikad u nje$ovom /ivotu knji$e nisu zna ile mno$o, i nije ih voleo. 2stina, nije !io kao nje$ov dru$ iz %kole 2ze0din koji je $ovorio8 '@ad vidim malo de!lju knji$u, mene odmah hvata nesvestica.( "ije !io takav, ali je -a nje$a ceo taj svet knji$e i knji/evno$ posla !io ne%to daleko, tue, pomalo sumnjivo i nedostojno, i oduvek je imao oseanje da je ono %to se pi%e i %tampa esto la/, a redovno sla!ost. 4edom je rasklapao knji$e i imao je samo toliko strpljenja da im rasejanim po$ledom pro ita naslove. '@omentar svih komentara(, ')jaj svetlih imena i velikih !rojeva(. Ve sami naslovi tih a kih teksto0 340

va, sve ani i nestvarni, dra/ili su $a i o$or avali. "ije mo$ao vi%e da $leda na knji$e kao do tada ravnodu%no i sa lakim prezirom. U njemu se dizala jaka mr/nja na knji%ke ma%tarije i mudrovanje, uop%te na sve %to nije dra$i, slatki, prosti /ivot, na sve %to taj /ivot truje, zamra uje i krati. =acao je knji$e da se pra%ina dizala sa police, i vraao se svojoj neotklonjivoj i nepomi noj misli o neminovnoj propasti, o $lupoj slu ajnoj, nepravednoj smrti. "a mahove mu je dolazilo kao da sve to ne mo/e !iti samo $lup slu aj i udljiva i$ra okolnosti, ne$o da su se svi, svi koliko ih ima, =osanci i Austrijanci, hri%ani i ustanici, do!ri i nevaljali, verni i izdajice, udru/ili i do$ovorili da njemu otruju mladost i oduzmu /ivot, ovaj jedini i dra$oceni /ivot. @ao da ela ova uz!una i nema dru$e svrhe do te da nje$a zatvore, osramote, pa zatim otruju ili zadave, podlo, !ez suda i milosra, a odmah posle to$a, kad se !una sle$ne i ljudi otrezne, svi e za!oraviti z!o$ e$a su se di$li i uskome%ali, i izmirie se i sti%ati kao da ni%ta nije !ilo. 2 %to je naj$ore, svi e oni /iveti, disati, $ovoriti i hodati, samo on e trunuti i nestajati nepovratno sa svakim sekundom# jadna, prevarena !udala koja ni%ta !olje i ne zaslu/uje. A s vremena na vreme, u svojim raz$ovorima, po/alie $a kao do!ri inu a !aksuz oveka i /rtvu /alosno$ nesporazuma. <to, to $a na$oni u o ajan $nev. 2 sve to zajedno, mislio je dalje, zvae se veliki istorijski do$aaj. )jajan podvi$ koji je pojedincima i narodu doneo slave i do!ra, a koji je pro%ao !ez prolivanja krvi, !ez /rtava $otovo, izuzev ono nekoliko ranjenih junaka i !ranilaca vere pred @r%lom, 2stina, jedan poru nik je po$inuo, ali to !ez neke potre!e i smisla, $lupo i slu ajno, kao %to !iva u velikim mete/ima. &o$inuo kao uran; Ali to nije tre!alo istorijskom do$aaju pa da !ude sve an i 341

velik, to nije tre!alo nikome, i avo !i $a znao %ta je to tre!alo i samom poru niku koji je u pitanju. Da, to su ti veliki do$aaji, ponosni $radovi, sazidani od svirepstva, kukavi luka, $ra!e/a, zver0stva, mete/a i !ezumlja svake vrste, i na njima kao $orde kule i !edemi, veliki ljudi koji tim do$aajima daju pravac i ime. A u dnu tih kula, u temeljima tih !edema uzidani su kao /rtve pomirnice ovako mladi i naivni poru nici sa svojom toplom krvi i svojom u$a%enom jedinom /eljom da nesmetano i slo!odno /ive svoj lepi, jednostavni, !ezimeni /ivot. "eslovesni i !ezazleni 4ur)ani* zaklani ovnovi koji se prinose kao /rtva svake $odine o @ur!an00!ajramu ili na temeljima kod svako$ zidanja nove z$rade, !ez kojih se ni%ta stalno ni vrsto sazidati ne mo/e, ali o kojima posle niko vi%e ne zna i ne misli. )ea se ovnova koje su svake $odine klali u njihovoj avliji za @ur!an0!ajram. &amti do!ro iz detinjstva dva krupna ovna koja su zaklali nad temeljima nove kue koju je nje$ov ded zidao u 4u% uku. )ea se njihovo$ o ajno$ otimanja. Vidi ih i sada kako se, nanju%iv%i krv i slutei !lisku smrt, opiru sa sve etiri no$e o zemlju i kao izludeli uzma0huju $lavama. Vidi u mekoj zemlji zaparane tra$ove njihovih nemonih, tankih papaka# ti tra$ovi zavr%avaju u z!rkanim %arama koje su izrovali poslednji trzaji i natopila lokva krvi. Vidi i starca koji nad tom krvi ita polu$lasno molitvu iz svojih dlanova, kao iz otvorene knji$e, i ravnodu%na lica radnika, majstora i neimara. To, eto, hoe od nje$a da u ine, /rtveno$ ovna, ko$a hladno u!ijaju, po navici i o!i aju, i nad kojim se mehani ki pominje ime !o/ije, i kad $a vode, i kad $a kolju, i kad $a, posle, radnici i sirotinja jedu na nesite zalo$aje. Ali ne, to nikako; &oru nik se opirao svom sna$om no$ama o zid a rukama o re%etke na prozoru, a sa u/asom je oseao kao da po0 242

pu%taju i zid i re%etke i on neprimetno ali stalno klizi za neodoljivom silom koja $a vu e nezaslu/enoj i stra%noj propasti. Ah ti veliki istorijski do$aaji; On ih poznaje sada iz vienja a ne samo po uven ju i po %upljim recima iz knji$a i pri anja kao velika veina onih koji o njima $ovore i ma%taju. On im je sa$ledao lice. @ako je rastao letnji dan, dru$i dan u zatvoru, u poru niku je !ujala nje$ova misao, neodoljivo, i sa njom u/as, $nev i o$or enje. Oni su rasli u njemu, ispunjavali $a, ini mu se, kao voda sud i presipali se, udarali mu na $rlo i na nos kao pie oveku koji prepije. Dolazilo mu je da vi e, da urla, ali se jo% savlaivao poslednjim sna$ama %to su u njemu ostale od oveka koji je do ju e !io. &rekipelo i ne da se dalje sakrivati# mora da iz!ije u iz!ezumljenom po$ledu ili u muklom urliku, ali mora. 2 on se opet re%avao da vi e, da zapoma/e. .o/da je to ve i u inio, jer ljudi, eno, ve zastaju u prolazu i $ledaju u zatvorena vrata i prozore na medresi. )am ne zna pravo da li je viknuo ili nije. Odjednom $a o!uze strah. @ao da $a neko o$rnu vatrenim e!etom. U/asan strah pred sud!onosnim pitanjem8 je li viknuo ili nije6 To je sada najva/nije i klju sve$a. Ako nije viknuo, sve je do!ro i sve se jo% da povratiti i ispraviti. On je jo% uvek onaj u$ledan i prise!an oficir kakav je !io, a sve ovo %to se de%ava sa njim samo je mali nesporazum, !ezazlen, kratak zatvor, razumljiv i nemirnim vremenima i op%toj pometnji. )ve e jo% na do!ro izii. On e se vratiti u kolosek svo$a doju era%nje$ /ivota, koji je za nje$a jedini /ivot, o!o$aen, kao toliki dru$i, neo!i nim do/ivljajima i uspomenama. 2 ve sada nejasno ose0a prijatnu toplinu raz$ovora u kojima e nekad, posle toliko $odina, pri ati ovu svoju sada%nju nez$odu. 343

Ali ako jeste viknuo6; Ako je zaista skrenuo pa/nju prolaznika na se!e i svoju sud!inu kao na ne%to izuzetno %to je zauvek isko ilo iz koloseka, onda je ve na niz!rdici sa koje nema povratka, u redu onih koji se $u!e i koji su iz$u!ljeni, po%to su iz$u!ili i$ru u kojoj je /ivot sam kao ulo$. Onda je taj nje$ov uzvik ve u svetu, neopoziv i svima znan, kao presuda koja se ne da promeniti. )ad, %ta je od to$a dvo$a8 je li viknuo ili nije6 U !olnoj nedoumici, doe mu da zapla e kao dete i da ni sam ne zna od ko$a da zatra/i, zamoli utehe i o!ja%njenja. Ali je odmah i sam oseao uzaludnost takve mol!e i svako$ jadanja. &otpuno je uviao da ljudi izmeu se!e moraju da imaju zakone i znakove po kojima se raspoznaju oni koji su jo% za /ivot i u /ivotu od onih koji su iz!a eni iz nje$a, i da su ti zakoni kruti i neumoljivi i da nije svejedno po sud dru%tva i sud!inu pojedinca kada, kako i $de ko %ta ka/e ili vikne. &o tome mu se odreuje mesto i daje ime meu ljudima. 2 tu nema poricanja, iz0vinjavanja ni opro%taja. Capravo, dru$a ije ne mo/e ni da !ude. On to uvia i sam. =ez to$a, !ez te strahovite i nemilosrdne nepravde, ovo i ne !i !ilo ureeno ljudsko dru%tvo, ne$o %uma i pustolovina po kojoj svako stvorenje vri%ti, ska e i tumara prema trenutnoj potre!i i !ez ikakva o!zira prema okolini. Ta $a misao porazi. <to, time %to to uvia i priznaje on je i sam hladno i trezveno izveo zaklju ak o svojoj sopstvenoj osudi. &a ipak; Car samo z!o$ jedno$ uzvika da !ude o!ele/en i proka/en zauvek6 "i im se ne !i mo$la opravdati takva strahota. Da!o$me da ne !i, ali sa opravdanjem ili !ez opravdanja, to je tako. 9edni su kod kojih krik o ajanja ili $nu%anja z!o$ ono$a %to se vidi, uje ili do/ivi nije pre%ao usne, a dru$i su kod kojih je pro!ijen taj sla!i nasip, i njihov je vrisak za!ele/en i vidljiv kao o$njeni /i$ na njihovom ranjenom elu.

Ostaje jo% jedino nada da nije viknuo. Ali kakav mi je to ovjek i mu%karac koji sam ne zna je li malo as viknuo ili nije i koji celim !iem mora da drhti i da se povija izmeu to$a stra%no$ da i ne0izvesno$ neOd!ijao se od prozora, povla io upla%eno u dno prostrane so!e i tu se pitao8 otkud mu ove !ojazni i nedoumice i kako je to nje$ova misao do%la na ove njemu dotle nepoznate, mu ne i nezdrave puteve6 2 pitajui se to, prelazio je rukom preko lica koje je !ilo u hladnom znoju, neosetljivo i kao tue. Tako mu je pro%ao do!ar deo dana. Tek pred podne, uvar je otklju ao nje$ova vrata i u so!u je u%ao sa mno$o sne!ivanja zamenik sarajevsko$ kadije, nai!, )unulah0 efendija. &oru nik je odmah popravio odelo na se!i, za0$ladio kosu sa strana i poravnao fes. Od samo$ dodira sa jednim ovekom koji $a je poznavao pre ovo$a sve$a osetio je olak%anje. 2ma, dakle, u svetu i dru$a ijih misli i dru$ih istina; Visoki, mr%avi )unulah0efendija !io je u en i stra%ljiv ovek, $ord na svoje znanje a stalno upla%en od nje$ove primene. 2 u ovoj sada%njoj !uni on je ve do sada uspeo i da se o$re%i o svoju du/nost dr/avno$ inovnika i da !ude sumnjiv po!unjeni koj "arodnoj vladi. &ozdraviv%i se lju!azno sa poru nikom nai! je otpo eo saslu%anje. 2 ovde je, kao %to u ovakvim prilikama !iva, onaj koji saslu%ava !io u veem strahu od saslu%avano$. )unulah0 efendija mu je tihim $lasom, krijui uz!uenje, kazao sve %to se protiv nje$a iznosi i z!o$ e$a narod i "arodna vlada tra/e da mu se odmah sudi. "ai! je !irao reci i kroz haos nerazumljivih i !esmislenih optu/!i prolazio oprezno kao ma ka po mokroj kaldrmi. &oru nik je po!ijao sve optu/!e i !ez te%koa dokazivao da nje$ov prolaz iz @onaka u @r%lu nije mo$ao imati nikakve veze sa pu%karanjem koje je 34

344

nna nerazumljiv na in malo posle to$a nastalo. Vali0jine nared!e koje je on tom prilikom preneo nisu mo$le izazvati pu%karanje, jer su preporu ivale mir i uzdr/ljivost, a sve i da je tako kao %to optu/!a tvrdi, ne !i mo$ao za njih !iti od$ovoran onaj koji ih je preneo pre ono$a ko ih je izdao i onih koji su ih izvr%ili. )unulah0efendija $a je slu%ao, ali kao %to lekar slu%a neizle ivo$ !olesnika. To je !io jedan od onih u enih ljudi za koje se sto$a %to nemaju nimalo srca, misli da imaju mno$o pameti, jedan od onih %to i u ovako velikim potresima smatraju da je $lavno i najsi$urnije da oni sa uvaju svoju nepristrasnost i svoj unutra%nji mir i da je pitanje njihovo$ li no$ stava isto tako va0 /no kao i pitanje itave !une, njenih ciljeva i sredstava kojima ona tre!a da se poslu/i. U stvari, oni se u ovakvim prilikama redovno z!unjuju, lome i stradaju ili ak $inu i sami, !r/e, lude i !eskorisni0je od ostalih. )unulah0efendija se i sada, u ovom stra%nom ali u stvari jasnom ra unu izmeu jedne nesvesne stihije i jedno$ nevino$ oveka, trudio svim silama da odr/i mudru ravnote/u, da !ude na o!e strane ne zadr/avajui se ni na jednoj, da se ne izlo/i suvi%e. .erio je svaku re koju e kazati ak i ovome oveku koji e mo/da jo% danas, i !ez saslu%anja, !iti mu%ketan. &a ipak, pred ovim oficirom mirna po$leda i !leda lica, kadija je ra unao da mo/e, da tre!a da ka/e neku re , !la/u i topliju, ali neku od onih privatnih reci koje ne o!avezuju a koje mo$u da iz$ledaju kao da u!la/avaju stvar. Cato je meu svoje hladne, mrtve i smrtonosne op%te izraze u!acivao s vremena vreme poneki srda niji izraz, kao 'e, moj .urat00efendija(, 'du%o si lijepa( itd. 2 upravo to su !ile reci koje su najvi%e !olele poru nika, jer je po njima video da je iz$u!ljen ili u najmanju ruku da mu je polo/aj strahovito te/ak. 346

&osle to$a raz$ovora, koji je tre!alo da !ude saslu%anje, )unulah0efendija se oprostio, sa posled0njim lju!aznim recima na usnama, o!arajui jednako po$led svojih velikih i mudrih o iju as na poru nikovu as na svoju o!uu. To je !io isti po0 $led kao ju e u .asharpa%e. U ova dva dana ovo je poru niku po dru$i put da pre/ivljuje taj udni i stra%ni trenutak kad ovek oseti da $a nje$ovi napu%taju, kukavno, jadno, !ez reci, !ez po$leda, i ceo nje$ov /ivot daju za najmanju mo$unost da spasu svoj roeni. &u%taju /ivo$ oveka niz vodu ne priznajui to ni jednom rei, nijednom misli ni njemu, ni jedan dru$ome, ni sami se!i. 2 osim ove malo ute%ne posete, niko$ dru$o$. Jledajui ve no istih %est plo a na protivnom zidu u dvori%tu, poru nik je redao u seanju roake, prijatelje i poznanike. 2 nimalo se nije udio %to se ne javljaju i ne o!ilaze $a. U stvari, on je o njima mi0 slio kao : ljudima sa dru$o$ sveta. Einilo mu se da su svi pomrli i da kazna i nije u tome da on !ude u!ijen, ne$o sve /ivo oko nje$a. >ovek na ko$a u ovakvim vremenima naie ovakva !eda potone u svojoj nesrei kao u du!okoj vodi i niko$ nema ko !i ronio za njim da $a tra/i. "astojao je i polazilo mu je za rukom da o/ivi u svesti likove onih koji su mu naj!li/i, ali kao likove pokojnika. 2 to nije mo$ao nikako da se seti celo$ oveka, ne$o kod svako$ mu je o/ivljavala samo po jedna, najzna ajnija pojedinost, i u njoj oli en ceo taj ovek. @ao uvek, prvi ko$a se seao !io je nje$ov doskora%nji komandir Velipa%a. "i ovaj neo ekivani udarac koji $a je !acio u ovu medresu i u$asio za nje$a odjednom vas !o/ji svet kao sla!u svecu, ni to nije mo$lo z!risati u njemu divljenje i po%tovanje koje je imao za to$a oveka. Ca sve vreme koje je proveo pored nje$a on mu se divio svako$ dana i svako$ minuta# i sa svakim danom, ini mu se, sve vi%e. 2 sada mu stoje /ivi pred o ima8 nje$ovo 347

$ospodstvo, nje$ova sna$a, nje$ov mir# odsustvo svake /elje da !ude ili da iz$leda dru$o ne$o %to jeste, svake potre!e da vodi ra una o mi%ljenju dru$ih, svako$ o!zira i straha# nemo$unost, apsolutna nemo$unost svake niske ili se!i ne misli, svako$ nedostojno$ pokreta# nje$ova dare/ljivost, istinolju!ivost, smelost. 2 samo seanje na Velipa%u ispuni $a ponovno tim oseanjem divljenja. Ali savet ili mo/da utehu, ne, to ne tre!a o ekivati od nje$a. To je velik i jedinstven ali pre$oreo ovek koji je, iscrpen i do0trajao, /iveo jo% samo u svojim strastima i svom mirnom preziranju sve$a, koji je davno ostavio iza se!e sve savete i sve utehe i niti ih je tra/io niti ih je mo$ao dati. .urat je to jasno uvideo lane kad mu je umrla /ena. Velipa%a je tih dana !io samo utljiviji i mr$odniji sa njim i krai i odse niji u nared!ama. To je !io jedini na in na koji je on mo$ao da mu iska/e svoje sau e%e. &a ipak, mo/da !i taj ovek, koji osim svoje roene veli ine nije vi%e nikom mo$ao dati ni%ta dru$o, istupio smelo u nje$ovu od!ranu, mo/da !i $a spasao Ui u inio sve da $a spase. Ali upravo on je odstranjen iz )arajeva zauvek. Catim .asharpa%a, vezir. 2 ovako postradao, uni/en i nesrean, .urat je o .asharpa%i mo$ao da misli samo sa oseanjem mu no$ sa/aljenja. On se sea .asharpa%ino$ stava kad mu neko pristupi i po ne da $ovori o nekoj va/noj a neprijatnoj stvari o kojoj tre!a odmah do0neti re%enje. Vezirovo lice do!ije tada neki tu/an izraz, izraz oveka koji nemo pita8 pa imate li vi du%u da tovarite na mene jo% i taj teret, koji je te/i ne$o %to /iv ovek mo/e da podnese6 A zatim, u toku raz$ovora, kad ili vidi da stvar nije tako hitna i te%ka kao %to je mislio, ili !rzo smisli neki od$ovor koji ne re%ava ali si$urno odla/e stvar, on se odjednom promeni8 pri!ere se i ukruti, a licem mu se

razlije neki ma$lovit i ravnodu%an izraz koji vi%e ni%ta ne mo/e promeniti. Tada vezir o!i no izvadi svoj veliki sre!rni asovnik, izvezen zlatnim $ranama. To je znak da nje$ov sa!esednik mo/e slo!odno da $ovori %ta hoe i koliko hoe, jer on $a u stvari vi%e ne slu%a. On tada otvori polako malim no/iem poklopac na satu, i to onaj pozadi, i istim no/iem po ne pa/ljivo da tra/i ne%to meu kota ima i opru$ama asovnika. U stvari on ne dodiruje ni jedan deli mehanizma, ne$o mu taj stav napre$nute pa/nje slu/i kao maska i od!rana od ono$a %to mu se u tom trenutku $ovori i od nje$ovo$ roeno$ straha koji $a, kao neka kop a od elika, nasred $rudi !ode i ste/e, as manje as vi%e, ali nikad potpuno ne popu%ta. Od valije se zaista ne mo/e ni%ta o ekivati. "e nje$a, .urat0ef endiju, ne$o padi%aha samo$ da mu e i ere e u susednoj so!i, .asharpa%a !i i svoj po$led, razrok od veliko$ straha, sakrio u kota e svo$a d/epno$ sata koji nepo$re%no kazuje jednoli ne minute nje$ovo$ jadno$ /ivota. 9o% su tako iskrsavali pred njim znani likovi iz pro%losti 5poneki dru$ iz $arnizona, poneko roa ko lice7 pa se sve opet $u!ilo i ustupalo mesto nje$ovoj jedinoj misli o nepravednoj, svirepoj i neminovnoj smrti# ta je misao potiskivala i !risala svaku dru$u stvarnost8 ni pro%lost, ni sada%njost, ni naj!li/a okolina nisu vi%e mo$le da ve/u i zadr/e nje$ovu pa/nju. Cnao je da u medresi ima jo% zatvorenih oficira i inovnika, ali nije znao koji su niti je /eleo da raspituje. U dvori%te naedrese dolazili su, koliko je on mo$ao da vidi, oru/ani ljudi, raspitivali ne%to, vikali ili %aputali, pa je zatim opet nastajala ti%ina u kojoj se ula samo nevidljiva esma sa svojim vernim i jednakim /u!orom koji se prekidao samo kad !i neko do%ao da nato i vode ili da uzme avdest.

3m
348

&o koracima, dovikivanju i o!ja%njavanju nasluivao je da je stra/a neuredna i da se vr%i sa vi%e vike i revnosti ne$o reda i si$urnosti. "je$ov uvar !io je sitan, !led ovek, tankih plavili !rkova, kome je nje$ovo oru/je smetalo u poslu i z!unjivalo $a. @ao svi po!unjenici, i ovaj je !io oz!iljan, namr%ten, pun neke va/nosti i sme%no$ dostojanstva. >utke mu je unosio polovinu veliko$ hle!a i testiju vode. )tra/ar je $ledao preda se a poru nik je okretao $lavu u stranu. &osle se du$o mu io da se seti $de je nekad video to lice, a video $a je si$urno. Tek u nesanici, oko polovine dru$e noi, pade mu na pamet to je terzija sa )kenderije; "e zna mu imena, ali se do!ro sea da $a je u prolazu dosta puta $ledao na epenku, kako podvijenih no$u i na$nut re/e velikim makazama oju koju %e$rt zate/e na dru$om kraju. Da, prolazio je pored nje$a toliko puta, pe%ice ili na konju, u svojoj sjajnoj uniformi, i nikad $a nije !olje za$ledao. 2 u svojoj muci on je nalazio trenutak za onu naro itu vrstu podru$ivanja samom se!i koje mu je !ilo uroeno. * <h, kad !i ovek znao kad e se narod po!uniti, on !i $odinu dana ranije po eo da pozdravlja du!oko i terziju sa )kenderije, samo da osi$ura se!i do!ro$ i du%evno$ uvara; A kad se sutra ujutro naoru/ani terzija ponovo pojavio na vratima, poru nik je i opet okretao $lavu u stranu. &a ipak, u tom terziji koji je postao stro$i i dostojanstveni uvar narodnih izdajnika i krvopija, krila je sud!ina nadu na poru nikovo oslo!oenje. Tree$ dana pred podne, kad je oru/an narod vrveo ka =e$ovoj d/amiji na d/umu, jer je !io petak, poru nikov uvar je pomislio da i on ne tre!a da izostane od skupne molitve. 52 on je delio op%te oseanje tih dana8 da tre!a ii sa $omilom i sve raditi u zajednici.7 Terzija je u!acio zatvoreniku vodu i hle! i !rzo i nespretno zatvorio vrata, !o0 3 0

rei se pri tome sa svojim du$im jata$anom i za0 aalom %e%anom. =rava je %kljocnula i ulo se kako se uvar !rzo udaljuje preko kamenih plo a ka d/amiji. U dvori%tu potpuna ti%ina. "i stra/e ni prolaznika. )etajui po so!i i za$ledajui retke i ve do!ro poznate predmete, kao %to uvek rade zatvorenici u prvim danima, poru nik primeti da je terzija samo jedanput okrenuo klju u !ravi i da je /elezna pre0 a$a jedva zahvatila ru icu na dovratniku. 2sprva je hladno posmatrao !ravu a zatim $a odjednom po0dio%e, kao talasi, strah i nada. Eudno da od prekju e nije primetio kako je ovo sla!a !rava, pravljena za a ku so!u a ne za hap0sanu. Celezna pre a$a nije upadala u do vratnik ne$o u jednu kvaku ukucanu u nje$a. Ca trenutak pomisli kako je u !uni sve sla!o, slu ajno i neuredno, ali odmah se sva nje$ova misao usredsredi na !ravu. "a polici je !io a ki divit od tu a, /ut i tanak. On mimo uze divit i potko i njime kvaku, nastojei da je savije u stranu i tako oslo!odi pre a$u. &od prvim pritiskom divit ne zahvati uski otvor, i okliznu se. Tek tada doe poru niku do svesti %ta radi. Oznoji se sav odjednom kako se ovek samo u snu znoji. Ali od to$ trenutka on se !aci svom sna$om i svom ve%tinom na sla!o zaklju anu !ravu. Divit je !io ipak suvi%e de!eo, oklizivao se i kvario zid do vrata, a poru nik je posrtao za njim, $u!ei ravnote/u, i tukao elom o vrata. Ali se vraao ponovno. Einilo mu se da je nemo$uno da e kvaka popustiti, ali isto tako je !ilo nemo$uno da prestane sa o!ijanjem. Ju!ei oseanje opasnosti, on po e da tu e kratkim, ali sna/nim udarcima di0 vita. Tada oseti kako kvaka popu%ta. Jornja strana se povila udesno. U taj otvor uspeo je da zadene tanji kraj divita. Tada se odupre elom te/inom i kvaka se povi kao da je od lima, a ispod nje se ukaza kraj $vozdene pre a$e. =rava je !ila otklju ana. 3 1

Caustavljajui dah, poru nik od%krinu vrata polako. Avlija je !ila pusta. =ez razmi%ljanja kro i napolje, pa/ljivo pritvori za so!om vrata i u neverici poe la$anim korakom ka prednjem izlazu. @rv mu je !ila na$lo u u%ima i pred o ima mu je i$rala ulica koja se vidi kroz %irom otvorenu kapiju. )ve je potpuno kao san koji svaki suzanj tako esto sniva. )an o udesnom i srenom !e/anju i opojnoj slo!odi. =io je ve na kapiji i u$ledao ulicu sa retkim prolaznicima kad neko viknu sa jednih vrata na protivnoj strani dvori%ta. * <j, ti, kuda e%6 On se samo napola o!azre i odmah jumu niz ulicu. Ca njim se di/e vika. Tr ao je sve !r/e, znajui samo da $a $one i mislei samo jedno8 da !e/i put @r%le, $de e se moi sakriti ili nai za%tite. Dok je !e/ao ulicama, izmeu sveta koji se kome%ao i okretao ne znajui upravo ko je $onilac a ko $onjeni, to !e/anje mu i nije iz$ledalo tako stra%no. Ali kad je sti$ao do .iljacke i u$ledao zakr en most i oru/ane ljude na njemu, munjevito !rzo se resi da se spusti niz o!alu i da pre$azi reku koja u to do!a $odine nije oveku ni do kolena. Tek tada, izdvojiv%i se potpuno od sveta na ulici i tr ei re nim koritom, kuda ljudi ne idu, on oseti pravo svu izuzetnost i svu strahotu svo$a polo/aja. )reom, dru$a, leva o!ala !ila je pusta. &re ne$o je sti$ao do nje puko%e dve pu%ke i pljusnu%e prvi kur0%umi u plitkoj vodi oko nje$a. Ti kratki, !eli klo!uci na tamnoj povr%ini reke !ili su za nje$a kao neki lepi i radosni znaci koji mu kazuju da $a lo%e $aaju. Ali pu%ke u esta%e, dozivajui jedna dru$u kao seoski psi. 2z one mase dokonih i naoru/anih ljudi koji su !ili 'ustali na zlo( i koji su se rojili oko @r%le i 3atinske uprije zareda%e pucnji. )vaki je !io srean %to se nje$ovom na$omilanom $nevu i nje$ovoj do
552

sada uzaludnoj revnosti pru/a neki cilj. "e znajui ko$a $aa ni za%to, svaki je hitao da isturi !ar jednu pu%ku u to$a oveka u nizamskoj uniformi, kao u /ivu metu. Civeo je sluhom i mislio jasno i zaklju ivao !rzo. 4aza!irao je svaki pojedini metak i po zvuku razaznavao pu%ke iz kojih $a $aaju. Veinom se pucalo iz starih %e%ana ili kratkih konji kih %kljo ara koje $ruvaju kao kum!are, ali nose sla!o i nesi$urno. "epravilno, pljosnato i o%tro a rastureno olovo iz ku!urlija letelo je za njim nasumce ali sa hukom i klepetom, kao neko metalno re%eto koje sa reskim zvi/dukom sisa i cedi vazduh, u letu. Ali na svake tri do etiri takve pu%ke mo$la se uti po jedna nova vojni ka vin esterka kratko$, jasno$ i stravi no$ zvuka. "jihovi metci $aali su o%tro vodu pored nje$ovih lanaka ili zemlju na strmini, u visini nje$ovih kolena. )vaki od tih kur%uma u vodi ili na zelenoj ledini on je oseao ve kao po$odak u svom /ivom mesu. .islio je sa strahom8 oni sulun0dari u rukama razjuna enih i uz!uenih ar%ilija laju, ali ove en$leske $uje /uto$ tr!uha ujedaju, i za njih nema melema ni !ajanja. &a ipak, jedna od tih aavih kremenja a !ila je prva koja $a 9e po$odila. U trenutku kad je ve uspeo da ustr i uz strmu o!alu koja se di/e iz reke na hladoviti put s dru$e strane, oseti udarac u levi kuk i zanese se. Ali samo za trenutak. Od te sinirlije se ne pada i ne $ine. Ali od to$ trenutka inilo mu se da su mu lea %iroka kao Tre!evi i da $a ni slepci ne !i vi%e proma%ili. Du$e, o$njene linije ispunile su, ini mu se, i ispreplele sav prostor u visini nje$ovo$ stasa, i ma u kom pravcu !e/ao na neku od njih mora udariti. )ad mu je iz$ledalo da tr i ne kroz letnji vazduh i sve/inu, ne$o kroz neku du!oku vou, mutnu i muljevitu, a u retkim i kratkim razmacima izmeu dva pucnja kao da uje za$lu%nu i mrsku zvonjavu hri%anskih zvona.

GI * @ua na osami

353

# Ve je pre%ao put na o!ali i hvatao se Atmej0dana, $de su niske zelene humke i neravni davale ne toliko zaklona koliko nade, ali tada u esta%e pucnji jo% /ivlje i slo/nije. Tukli su $a ne samo sa desne o!ale i sa mosta, tj. s lea, ne$o i iz usko$ sokaka ispred .erhemia kua, dakle sa levo$ !oka. Do prvih vrata u kasarni, onih malih, /utih, na vrhu okru$lih vrata koja vode u %tale, ima jo% desetak koraka, ali kako da ih pretr i ovek ko$a !iju sa svih strana, $ore ne$o zverku pred hajkom. "je$ovi iz$ledi !ivali su sve manji, i misao na to skraivala je nje$ov korak i poja avala strminu, a to je, opet, jo% vi%e smanjivalo nje$ove iz$lede. Ovako slo/no !iju nevina oveka, mislio je s $aenjem i $nevom, i ovako se i$ra unapred iz$u!ljena i$ra. 2 taj $nev mu dade nove sna$e i zamaha. .ala vrata koja vode u usko, do!ro poznato dvori%te sa esmom na sredini i %talama unaokolo !ila su * to se ve videlo * od%krinuta. <to, i pred najnesrenijim ovekom u ko$a $aaju kao u ni%an, nau se od%krinuta vrata i zaklon koji zna i /ivot. Ali u trenutku kad je to pomislio, oseti udarac u potiljak, neki udan, dotle nepoznat udarac koji ose0a u moz$u, u $rlu i na jeziku. "ije mu iz$ledalo da je po$oen, ne$o da $a je neko pristi$ao i iz naj!li/e !lizine o%inuo vrelom, o%trom kand/ijom koja mu se podmuklo i munjevito omotala oko vrata. Oh, i to$a ima dakle; 2 da ne !i mo$ao kazati svoj $nev i riknuti svoje ne$odovanje, oduzela mu se re . &oslednja re , spasonosna vojni ka psovka. )tajao je tako jednu sekundu. )ve su pu%ke umukle, ini mu se, samo je vazduh pun jednomerno$ silno$ tutnja i !rujanja koje !oli u elom telu. Umesto reci koju ne mo/e nikako da iz$ovori, nastojao je !ar da $lavu odr/i pravo. Ali tada se ela talasasta i zelena ledina ispred spasonosne kapije pokrenu, podi/e na$lo, udari $a svojim !usenjem po ustima i

o ima, i le/e s njim zajedno. )ta vredi !oriti se, odu0pirati, i !e/ati6 "a maloj zelenoj uzvisini, nadomak @r%le, le/ao je .urat0 efendija sa licem u travi i velikom ranom od vin esterke pu%ke isood samo$ potiljka. @rv je iz!ijala na klju eve, natapala mu kosu i !ojila travu ispod nje$a.

I
554
23*

355

) 39UD2.A
5odlomak7

Tamo $de )enjak dosti/e polovinu svoje strmine, sa nizom novih vila, stajala je na samom po etku to$a niza i ta kua, koju su z!o$ njih zvali takoe vilom. Ali ma kako je nazivali, ona je u stvari !ila o!i na kua na sprat sa drvenim !alkonom, koju su >rnotravci zidali davno, kad tu nije !ilo jo% nijedne vile. 2 sad je stajala meu njima kao starinska /ena sa tepelukom na $lavi meu mladim po0modarkama. Takva je !ila spolja, takva i iznutra. "ame%taj mimo vremena i !ez stila, samo koristan i doskora do!ro odr/avan. Ca udo, svemu tome od$ovarala je i /ena koja je ostala da uva tu kuu. Cvala se Vasilija. =ila je udovica skretni ara, ve odavno na slu/!i u ovoj kui, stvorenje pti je pameti, psee ver0nosti, sujeverno, poslu%no, do!ro do !ezumlja, i uvek nasmejano. @ad je, z!o$ !om!ardovanja, sopstvenik kue napustio sa /enom i decom $rad, ona je ostala da uva kuu i sve %to je u njoj i oko nje, ne sto$a %to se manje pla%ila, ne$o %to je, kao i njen $azda, mislila da tako tre!a, ili jo% !olje, %to nije mo$la ni da pomisli da !i mo$lo !iti i dru$a ije. A !ojala se sve$a, ne samo !om!ardovanja i "emaca ne$o i svako$ %uma i prolaznika, i to onim te%kim stihijskim strahom koji mu i samo posve neuke i zaostale ljude, koji ne vide smisla ni povoda veini do$aaja oko se!e, niti mo$u da sa$ledaju uzro nu vezu izme0 356

u njih. 2 tako, ona je uvala i !ranila tuu kuu i imetak i umirala od straha po nekoliko puta svako$ dana i svake noi, ne pomi%ljajui da napusti $rad i smatrajui da je to njen sueni deo patnje u ovoj op%toj nevolji, iako se ponekad i sama pitala8 im je to nju /ivot zadu/io da je na nju pao ovoliki i ovako nesrazmerno te/ak deo6 &red kuom je !ilo devet metara !a%te sa malim vokama, a !a%tu je od ulice delila o$rada od re%etkasto pletene /ice na kamenoj podzidi, sa /eleznom kapijom. &ozadi kue !ilo je dvori%te sa vi%im i starijim vokama, sa drvenom %upom, koko%injcem, $olu!injakom i kuicama za pitome ze eve, svinje i sve mo$ue domae /ivotinje. "a sredini je stajala esma, na njoj /enski lik od !etona, izliven u $ru!om drvenom kalupu neko$ zidarsko$ majstora. Visoke tara!e delile su to dvori%te od susedno$, koje mu je !ilo potpuno sli no i u kome je !ila samo jo% %tala za konje. <to tu je &etar na%ao svoje usamljeno ostrvo. U toj kui koja se zvala vila, koju je njen sopstvenik napustio, jer je !ila suvi%e izlo/ena !om!ardovanja i u kojoj niko dru$i nije hteo da stanuje, proveo je on nekoliko letnjih mirnih, kao poklonjenih, nede02ja svo$a /ivota, koji on tada nije smeo ni da nazove tim imenom. @ua ije je dvori%te $rani ilo sa nje$ovom !ila je rekvirirana od neke vojne ili civilne vlasti, ali niko se nije u nju uselio, tako je stajala zatvorena, a u njoj je ostao samo ko ija% ranijih $ospodara, sa dva toliko prestarela konja alata da ih nikakva rekvizicija nije htela da uzme. )pavao je u %tali sa konjima i uvao revnosno tuu kuu kao i Vasilija. )amo za vreme uz!une prelazio je kod &etra i zajedno s Va0silijom silazio u podrum, za koji su o!oje verovali da ih mo/e spasti od !om!e. U tom tuem i napu%tenom kraju =eo$rada /i0veo je &etar zaista kao na pustom ostrvu na kom 357

dru$i ljudi nee, ne mo$u ili ne srne ju da /ive, okru/en kao morem ti%inom koju je oko nje$a stvarao ljudski strah od smrti i !om!ardovanja. Te !om!e iz nevidljivih aviona !ile su kao smrt koja ne po$aa svako$, ali koje se svi !oje i koja zaista doe, pre ili posle, pred sva ija vrata. 2 jedno$ dana one su do%le i na to nevidljivo ostrvo A na kojem je &etar tra/io spasa od /ivota. To$a jutra sirene su o!javile uz!unu tek posle deset sati. To je zna ilo da je pohod namenjen =eo$radu. Vasilija se trkom spustila u podrum nosei u jednoj ruci kofer sa $azdari inim dra$ocenostima, a u dru$oj neke svoje dronjke. Ca njom je do%ao stari ko ija% iz susedstva, uvek kiseo i namr$oen, sa u$a%enom ci$aretom na o!e%enoj de!eloj i tamno modroj usni. 2 on je napustio $azdine konje i spa%avao to %to je zvao svojim /ivotom. U vazduhu se javilo poznato zujanje sa ju$oistoka. .alo docnije, !om!e su po ele da padaju ne$de tamo na Dunavu. &etar ih je !rojao stojei nasred so!e, sa ve do!ro poznatim uz!uenjem koje mu je stezalo hladan o!ru oko stomaka a krv $onila $rozni avo ka srcu. 9edna !om!a pade ne$de !li/e, tako da zai$ra%e vrata i prozori i zazve a staklo u ormanu. Catim zavlada za trenutak ti%ina, a onda stade huka vazduha u visini, ela formacija se vraala pravo iznad Top idersko$ !rda. "e znajui %ta radi, &etar otvori vrata i spusti se niz stepenice %to je mo$ao !r/e, ali tako da to ne li i na !e/anje. Dok je on si%ao, hu na lavina je !ila pro%la. U potpunoj ti%ini, stajao je u prizemlju na samom ulasku u podrum. Tek tada se postide sam pred so!om i hte0de da se vrati uz stepenice, ali kroz staklo kunih vrata u$leda oveka koji je stajao kraj njih kao da se zaklonio od pljuska. &rie, otvori i pozva oveka da ue. To je !io visok mr%av mladi, sa profilom i du$om kosom =ranka 4adi evia. 358

* "eka, hvala; &ro%li su. D D A Tek %to je on to rekao, ipak ulazei i zatvarajui za so!om kuna vrata, a nov %um se za u u daljini, ali ovo$ puta sa protivne strane, od severozapada. .ladi sa !ledim, ravnodu%nim licem i maznim, ote$nutim na$laskom mlado$ !eo$radsko$ nara%taja re e samo8 * Dru$i talas. U tom trenutku desi se ne%to %to &etar nije nikad iskusio ni poznao kod dosada%njih !om!ardovanja. To nije !ila jedna od onih muklih i te%kih !li/ih eksplozija, kakvih je dosta uo to$a leta, ne, ne$o ne%to se sa njim samim desilo, kao da je neki o$roman !i puknuo u samim nje$ovim $rudima i svojim o%trim pucnjem z!risao i za$lu%io sve. .ladia nestade, kua se zaljulja iz temelja, stado%e odnekud da padaju !ez!rojni predmeti razli ite kakvoe i veli ine, a u usta i nos da se uvla i kre na pra%ina. &etar je !io iz$u!io svest, ali je sve to ose0ao nekom novom svesti koja je zamenila iz$u!ljenu i !ila mutna i udno upro%ena, ali dovoljna za stanje u kojem se nalazio. D/inovski pucanj !i a je !rzo zamro, ali &etar nije mo$ao da se snae, jer to %to se desilo nije od$ovaralo nijednoj od nje$ovih predstava o !om!ar0dovanju. )tajao je naslonjen na zid, nepovreen, samo sav zasut sivim malterom. &rema se!i ispod stepeni%ta u$leda mladia koji je !io takoe naslonjen na zid i sav siv i !eo, a du$a kosa padala mu je preko lica kao maska. To je trajalo jedan trenutak, a zatim se i on i mladi pokrenu%e u isti mah, oprezno i sporo kao ljudi koji opro!avaju svoje kosti i z$lo!ove. .ladi podi/e kosu i oduva zlovoljno pra%inu sa usta, os0mehnu se nekako z!unjeno i re e mirno8 * Do!ro je. Cajedno ispado%e na vrata koja jedva otvori%e od zemlje i %ljunka na$omilano$ napolju. 2zao%e u IL1

!a%tu pred kuom. &red njima se ukaza nepoznat predeo. )va je !a%ta !ila zasuta $omilama zemlje, cre0pom i kamenjem, pokidanim $ranama i predmetima nepoznato$ porekla. "a mestu nekada%nje$ ulaza u !a%tu !ila je sada o$romna i du!oka kraterska rupa koja je pro$utala veu polovinu o$rade, zajedno sa /eleznim vratima. Qulo se kako ne$de u toj provaliji %umi voda iz prelomljene vodovodne cevi. 3evo, u susednoj !a%ti !io je isti takav kazan od po$otka !om!e i on se punio mutnom vodom iz koje je virio i% upan orah, sa /ilama okrenutim uvis. * <to, tuda sam ja u%ao malopre * re e mladi, pokazujui na krater koji je pro$utao kapiju i ulicu pred njom. Ali &etar $a nije slu%ao ni razumeo. &reko izlomljeno$ crepa i popadalih limenih oluka on se zaputi u dvori%te pozadi kue. Tu je pala trea !om!a. )upa sa krovom od lima !ila je poru%ena, sve ostale drvene kuice i ostave o!orene, ali tako da daska s daskom nije ostala vezana. O$rade koja je delila dva dvori%ta nestalo je. )tala u kojoj je spavao susedski slu$a, pored konja, !ila je $omila ru%evina. @roz sve te razvaline provla io se &etar, sa oseanjem da ispituje nepoznat kraz sveta. @ad se malo izmaknuo, on !aci po$led na nali je kue, ona je !ila i%arana velikim crnim rupama, prozori su zjapili izvaljeni, polovina crepa !ila je o!orena, a drveni, mali !alkon na spratu visio je kao pocepana kulisa. )poro se vraala stara svest u &etra. )a njom on je pola$ano shvatao i razlikovao $de je i %ta se s njim desilo. Tek tada on po e da primeuje da oko nje$a ima jo% /ivih stvorova. &od daskama, zemljom i $redama le/ale su pri0 $nje ene koko%i. "eke su jo% trzale no$ama nastojei uzalud da se oslo!ode smrtonosno$ tereta. 2zmeu ru%evina skakutala su, nemirna kao dva zrna

/ive, dva usplahirena !ela zeca. 9edan je !io zdrav i itav, a dru$om je eksplozija iz!ila desno oko koje je visilo samo o /ili. Ono dru$o, zdravo oko !ilo je crveno kao ru!in i $ledalo je napre$nuto kao da e i samo sad isko iti. &erje i delovi tela po!ijenih koko%i !ili su !a eni na vrh visoke %ljive koja je ostala neo!orena. U susednu !a%tu pale su jo% ve !om!e. 2z poru%ene %tale dopirala je tanka isprekidana njiska. &ri%av%i !li/e, &etar u$leda izmeu dasaka i $reda konjsku $lavu i vrat. To je !io jedan od ona dva konja. &ritisnut ru%evinama, alat je sa naporom pru/ao uvis $lavu sa koje je tekla krv u mlazevima pod kojima je nje$ova smea dlaka iz$ledala crna. Te%ko je !ilo $ledati nemu /ivotinjsku patnju. &etar se vrati u kuu da vidi %ta je sa Vasilijom i ko ija%em. @o ija% je upravo izlazio iz podruma, i kad u %ta se desilo sa %talom i konjima, opsova ne%to !la$o i !ezazleno kao ovek kome su stvorili velik posao, i poe !rzo napolje. Ca njim se pomoli Vasilija, jo% !leda, sa rukom na ustima, sa o ima punim jadno$ straha, nema i z!unjena. Tek kad se ispela $ore i kad je videla izvaljene prozore i polomljen i povaljan name%taj, njoj se vrati $ovor, i prva re joj je !ila8 * @uku, %ta e kazati $ospoja; &etar je stajao na ulazu. )a stepeni%ta $a je posmatrala nakostre%ena crna ma ka, a oko no$u mu se vrzlo !elo psetance sopstvenika kue. Dlaka na njemu naje/ena, o i pune ono$ isto$ jadno$ straha, $rozni avo su tra/ile ljudski po$led. &seto je cvilelo !ez prestanka, a na njemu je podrhtavao svaki mi%i, tako da $a no$e nisu mo$le da dr/e. )a ulice se za u%e prvi ljudski $lasovi. &etar se okrenu, kao na si$nal, prie ru%evinama i stade da raskr uje prolaz do stra/njih vrata u dvori%tu. .ladi mu je utke poma$ao.

360

mi

Odoz$o iz kue dopiralo je Vasilijino kukanje kod svako$ pojedino$ polomljeno$ predmeta, as ja e as sla!ije, ve prema veli ini %tete. To kukanje se iz$u!i u ote$nutom pisku sirene koja je o!javljivala prestanak opasnosti. &rolaznici su !ivali sve e%i i svi su oni $ovorili mno$o i $lasno. &etar je /ivo radio, kao da se spa%ava, !acajui u stranu polomljene daske, $rede i komade /elezne o$rade. U njemu se javljala neodoljiva /elja da im pre izie iz ovo$ kru$a !eslovesne /ivotinjske patnje i lude kuknjave, da !ar za trenutak vidi i uje ljude, /ive i svesne ljude, da se pome%a, da $ovori sa njima. @ad su uspeli da se pro!iju na ulicu, nepoznati mladi se oprostio sa &etrom, isto onako hladan i ravnodu%an kao %to se pozdravio kod prvo$ susreta, samo ne%to !lei, poremeene kose i zapra%eno$ odela. 3judi i /ene su vrili ulicom, svi u jednom pravcu, ka sredi%tu $rada, raspravljali o po$ocima, o svojim utiscima i do/ivljajima u skloni%tu u kojem su !iliD do malo as. )vi oni $ovore uz!ueno, $lasno, isprekidano, kao da hoe sami se!e da !olje uvere da su /ivi, i svi su tronuti tom injenicom, sreni z!o$ nje. .no$ima se u o ima vidi pijan sjaj od rakije kojom su suz!ijali strah. * "ad $radom se raza!iru tri velika crna stu!a dima, a predeo pored )ave prekriven je ru/i astom pra%inom kao za0vesom, od zemlje do ne!a. * Oni od prolaznika koji su ostavili neko$ svo$a u varo%i, iste/u vrat u /elji da nazru $de su po$oci. * )tanicu, ja vam ka/em da je stanicu $aao * $ovori uz!ueno jedan ovek u odelu tramvajsko$ konduktera. * &a stanicu i tre!a da $aa, ne$o ko$a e * ka/e neko iz dru$e $rupe. To su tri mu%karca, po iz$ledu inovnici, i sa njima pre$ojena /ena# njene male no$e kao udom 362

nose o$romno telo sa velikim pojasevima sala. Ona $ovori kao u !unilu, ali o%tro i zapovedni ki. * Da li zaista stanica $ori6 * pita jedan od inovnika. * 2 stanica i oko stanice * od$ovara zlurado kondukter. * 2h, sestra mi ima kuu tu pored same stanice, a nee da !e/i nikud * ka/e za!rinuto sitni inovnik, a de!ela /ena $a prekida o%tro i !ezo!zirno, kako samo /ena mu/a mo/e da prekine. * )ve je u njih mimo ostali svet, pa i to. "e razumem ljude koji ka/u da se ne !oje !om!ardo0vanja. To su nenormalni ljudi. "e0nor0mal0ni; 9a se, !o$ami, !ojim. 2 ko zna e$a se !oje oni koji se ne !oje !om!ardovanja; Ona $ovori i dalje, ali se njen $las $u!i. "ailaze novi ljudi, jedni su raz$ovorni i neprirodno /ivahni, dru$i utljivi, !ri/ni, mu eni neizvesno%u, a vidi se da im je ela misao ne$de u $radu kome hitaju. "a raskrsnici sedi invalid iz pro%lo$ rata, prosjak i pijanica, klati se i sve anim $lasom sri e8 * Hvala, !rao, hvala, prijatelji; Daj dinar, ratni dru/e; Hvala; Ca ovekom koji, te%ko za!rinut, /uri i prolazi ne videi i ne uj ui ni%ta oko se!e, on vi e o$or eno8 S* Daj, !re, dinar; )ta e ti6 )utra e% po$inuti. &etar stojei na raskrsnici, /udno upija reci !ez!rojnih ljudi u prolazu. Cna da tre!a da se vrati i pomo$ne onoj jadnoj Vasiliji, ali te%ko mu se ra0, stati od ovo$ uskome%ano$ sveta. Da mu je samo ostati s ljudima, ovakvim kakvi su, lakomisleni, !ri/ni, sme%ni, do!ri ili poro ni, ii sa njima, u estvovati iskreno i prirodno u njihovim raz$ovorima, u /ivotu, iz$u!iti se meu njima, utro%iti se dokraja. 363

5A za to vreme u njemu te e unutarnji dijalo$8 T* =udala je, i $ori od !udale ko tra/i ostrva samoe $lupak je to kome !om!e tre!a da pokazuju put. * Ali kako nai put do ljudi i kako /iveti s njima, kad ne umem6 * U i se, !udalo, u i;7 )a raskrsnice ipak se vratio kui, sa novim sa0 znanjima i nejasnim, sve anim odlukama u se!i.

TA9 DA"

Fest okto!arskih dana $rmelo je i sevalo i zem0se tresla pod =eo$radom, a pred zoru sedmo$ dana nastala je ti%ina, neka melemna ti%ina za /enu i decu koji ve %est dana /ive i strepe po podrumima i skloni%tima, u onom jo% neoslo!oenom delu =eo$rada, od Terazija do @aleme$dana. Dan se !li/io a palj!a nije otpo injala i u narodu po e da se utvruje vera da to nije zati%je, ne$o * kraj. A sa svitanjem zaista prsnu%e dotle mrtvim strahom za!ravi jene kapije na kuama, kao pupovi u prolee. U prvi mah povrve%e iz njih samo retki ljudi, $onjeni nu/dom, zanosom ili 2ju!opitstvom. .eu prvima koji su isko ili na ulicu !io je &etar .al!a%i ko$a su 'skraeno( zvali8 in/enjer sa tree$ sprata. On je !io meu prvim civilima koji su pro%li tek oslo!oenim ulicama sa tra$ovima %estodnevne !or!e. "je$ov cilj je jedna petospratna kua na @a0leme$danu. 2de poznatim ulicama koje su promenile iz$led i odjednom postale !eskrajno du$e, jer su pune zapreka, potresenih novosti i strahote. )vaki as zao!ilazi naduvene i pomodrele le%eve "emaca. Cemlja je prekrivena de!elim slojem raz!ijeno$ stakla koje kr ka i %kripi pod no$ama kao sne$ za zimskih vedrina. Cjape iz!ijeni prozori# o/iljci od mina i rupe od $ranata na licima kua. Vise i vuku se svuda pokidane /ice. 5Dok su !ile u vazduhu, zate$nute iznad na%ih $lava, nikad ovek ne !i re0 381 IRL

kao da ih ima toliko.7 .rtvo le/e poklekli tenkovi i napola sa$oreli kamioni. )vuda iz$led pusto%i i zadah paljevina. 8uzetno i nerazumljivo uz!uenje o!uzima $a sve$a, tako da mu se ini da ne $leda prizore oko se!e, ne$o da se ceo, zajedno sa svojim vidom, na jedan veli anstven i opasan na in $u!i u njima. "a Terazijama, na mestu $de su pali poslednji tenkisti, !uketi dirljivo prostih papirnatih cvetova, crvenih i !elih, i dve zapaljene vo%tanice. &renosei svoje uz!uenje na okolinu, &etru iz$leda nevero0vatno da u ovakvim vijornim trenucima mo/e sveca da $ori mirno nasred ulice, i to mu dolazi kao jedno od !ez!rojnih uda koja ni u oko nje$a. )a o!e strane, sasvim uz kue, idu du$i rastureni redovi partizana sa o!orenim pu%kama. )redinom ulice proe malo!rojna sovjetska patrola u sivim %injelima, sa %lemovima na $lavi, ili pretr avaju retki civili sa crvenim i tro!ojnim trakama na ruci. &etar /uri da sti$ne do velike kue na @ale0me$danu, $de $a mo/da ekaju dru$ovi i $de je, on to veruje, potre!an. Curi, ali sporo odmi e. .ese0cima i mesecima $ovorilo se8 U0U@ad jednom doe taj dan...( 2 evo, do%ao je. To je po etak, nosi datum G:. okto!ra, i lep je jesenji dan, !ez ki%e i vetra. )ve to ovek zna i sam se!i, polu$lasno ponavlja, pa ipak odmah za!oravlja, jer sve se u njemu i oko nje$a nji%e, talasa, i stalno pomera. "i$de nepomi ne ta ke. 2 u temeljima ove strme kose na kojoj =eo$rad po iva osea se to njihanje. '@renula stvar;( Te reci je uo jo% pre desetak dana, kad je sa .alo$ @aleme$dana slu%ao $rmljavinu topova u =anatu. 2z$ovorio ih je neki malen i neu$ledan ovek, ali one, ini mu se, naj!olje izra/avaju op%ti, osnovni oseaj ovih trenutaka. Da sve ide, i sve u jednom pravcu# vojska, narod i sa njima, kao povezani, topovi, kola, naprave svake 366

vrste i same /ivotinje, sve stremi ka nevidljivom ma$netskom sredi%tu. Eovek je no%en. )vest o se!i svedena na najmanju meru. 2 naj neznatni ju misao o li nom opredeljenju mora da iz$ovori na$las, da je ponovi sam se!i pre ne$o %to je izvr%i. 2 on $ovori polu$lasno8 '2dem da se stavim na raspolo/enje.( 2 sve tako, za svaku najmanju odluku, svako skretanje u dru$u ulicu, on mora sam se!i da izda nareenje. "aravno, na taj na in napreduje se si$urno, ali ne i !rzo. U ritmu op%te$ pokreta, sa zastajanjima i zao!ila/enjima kojima ovek ne vidi smisla ni razlo$a i koja dolaze ko zna otkud i ko zna z!o$ e$a. '@ad jednom doe taj dan,..( <to i to !iva da se najvea /elja ostvari, ali kad doe taj dan, ovek ne mo/e da $a o!uhvati u svesti i u stalnoj je !or!i sa vremenom i prostorom. 2de sa strujom, izvr%ava jednu odluku, a u isto vreme misli kako je levo a kako desno od nje$a, %ta ostaje neuraeno, nevieno i nekazano. Ali tu je ma$i na, spasonosna re 8 napred. Ona sve re%ava. Ona, u prividnoj protivnosti sa fizi kim zakonima, vraa svima stvarima stalnost, svakom pokretu smisao i uz!uenom oveku dah time %to sve pokree u jednom pravcu, najkraom postojeom linijom i najveom mo$uom !rzinom. "apred; "a %irini pred &ozori%tem opet le%evi, metalna !urad od !enzina, nerazmrsiv splet telefonskih i tramvajskih /ica, o!aljeni stu!o vi, raz!ijeni automo!ili. @ad je !io ve pro%ao &ozori%te, puko%e uzastopce dva topa nekim !li/im, jasnim i opasnim zvukom8 du0uuu, du0uuu. A malo zatim, dole ne$de kod Dunava eksplodira%e iz!a ene $ranate jedna za dru$om, muklo i u!ila ki8 !am0!am. On vi%e oseti ne$o %to vide da neki civili po e%e da !e/e. 3anac partizana zastade u hodu, prilju!i se uz kue i po zakonu poslu%ne materije postade jedno sa njima. 367

)vet je tr ao od @aleme$dana ka Terazijama. "eki su zastajali, pitali $lasno8 * )ta je sad6 Odakle $aaju6 3judi su u trku odmahivali samo rukom i pokazivali ne$de prema Cemunu. To nisu !ili upla%eni, iz!ezumljeni ljudi, kakvi su se viali nekad za !om0!ardovanja. "e, tr ali su odmornim korakom, vedra lica, kao ljudi koji se sklanjaju od pljuska. Ali pokret je bio zarazan. &etar se odjednom okrenu i po e da !e/i u istom pravcu sa njima, ne suvi%e !rzo, $otovo nasmejano. 2 kad je tako pretr ao veu polovinu tr$a, on odjednom stade. &ucnjava je prestala. .alo postieno okrenu se i zaputi korakom opet ka Vasi0noj ulici. 2 onaj partizanski lanac o/ive ponovo i krenu se lako i prirodno kao da $a neko vu e izdaleka sa jasno odreenim smislom. Tek %to je u%ao u Vasinu ulicu, zao!ilazei sporo i oprezno spletove /ica i komade ru%evina, kad oni topovi otpo e%e opet palj!u. 4u/no huji. Ovo$a puta nije !e/ao, ne$o se po nekom nesvesnom zakonu podra/avanja prilju!i uz jednu kapiju koja je !ila zatvorena, ali dovoljno du!oka da se ovek oseti za%tienim, naro ito kad, ovako kao on, ne zna ni meru opasnosti ni vrednost za%tite. <ksplozije su posve !lizu, tu ne$de na Dorolu. Euje se kako se ru%i ci$la i pra%ti drvo, posle eksplozije kao njen odjek. Oseaj velike nela$odnosti, ne$de oko stomaka, zatim u celim $rudima. )trah od straha. "emoan stid. "aj!olje !i !ilo zaklopiti o i. Tada !i, ini mu se, i% ezla i sva ta tako proti0 vure na oseanja. Ali strah i oprez ih dr/e %irom otvorene. '=udi miran(, ka/e sam se!i polu$lasno. Tek tada primeti da je u istoj kapiji jo% neko, neko tako prilju!ljen uz neumoljivu dasku kao i on. "jihove se o i sreto%e. U trenucima kad pucnjava prestane, &etar posmatra svo$a siiseda. To je mlad radnik, nadni ar, 368

napola seljak, u tankom kaputiu koji je tako tesan da se ne mo/e zakop ati, a iz kratkih rukava vire velike, !ele ruke sa crnim prstima i upropa%tenim noktima8 dve /ive i sna/ne sprave za rad. Ali im $runu topovi, o i im se opet sretnu, jer svaki nastoji da po izrazu tuih o iju odmeri veli inu opasnosti. * To je poslednje. Otud od Cemuna * ka/e &etar. Ali radnik ne od$ovara ni%ta i $leda svojim krupnim, plavim o ima, sav od opreza i pa/nje. '2ma pravo, on je pametniji, %ta ima tu da se $ovori6( misli &etar stidei se svoje potre!e za saop%ta0vanjem. Od sve$a je ipak najneo!i nija injenica da je $otovo potpuno iz$u!io staru svest o se!i. On ponavlja u se!i sve ono %to je predstavljalo stalne ta ke nje$ove svesti za ove tri i po $odine. Da je R. aprila +1X+. $odine kao i svi ostali, po!e$ao sa du/nosti kao op%tinski in/enjer i lan Od!ora za pasivnu za%titu, da se tek ne$de kod .ladenovca osvestio, postideo, izdvojio iz rulje !e$unaca i sa svojima vratio u =eo$rad. Da $a je malo posle to$a napustila nje$ova mlada i lepa /ena i sa sin iem od dve $odine oti%la ocu u =e , da je docnije primio pismo o smrti svo$a jedino$ deteta. Da je du$o, itavu $odinu dana /iveo u potpunom o ajanju, posve !lizu samou!istva, da je u du$im noima nai%ao na knji$e koje su mu donele prvo olak%anje, da je preko tih knji$a stupio u vezu sa dvojicom dru$ova koji su $a najpre primili sa uvredljivom hladnoom 5ili tako se !ar njemu inilo7, a docnije, malo0pomalo, sve srda nije, sa sve vi%e poverenja. Da je u tim raz$ovorima na%ao dalje olak%anje i najposle, ono osnovno po%tovanje se!e !ez koje$ je /ivot !io nemo$u, iskreno i pravilno o!ja%njenje i svih svojih postupaka i svih lomova i !esporedaka oko se!e. Da je u tim raz$ovorima i$rala veliku ulo$u re enica8 'a kad jednom doe

GX * @ua na osami

369

taj dan ...(, i da je sve ovo %to se sada de%ava sa njim samo izvr%enje moralne o!aveze koja poti e iz tih raz$ovora ... Du0uuu, du0uuu, za$rme%e ponovo topovi, tri, etiri. 2stim redom od$ovori%e eksplozije ne$de kod Dunava. &etar susrete radnikov po$led, ali odmah nastavi svoju misao8 Da, zna samo da 'ide da se stavi na raspolo/enje(, to je tako jasno i prosto i prirodno, iako ne zna ta no kome ni za%to ni kako. Ali zna da e tako u initi i da e to !iti do!ro. A sve ono ostalo, %to je nekad iz$ledalo kao planina preko koje nikad nee /iv prei, sve je spalo s nje$a u du$oj patnji, malo00 pomalo8 i sramno prolee +1X+. $odine, i jedno, ludo /enino !ekstvo# ak i /alost za detetom se preo!razila u njemu. )ve$a se oslo!odio. 'Oslo!oenje(, ka/e on polu$lasno, a nje$ov sused $a samo $leda onim krupnim o ima koje su potpuno iz$u!ljene u slu/!i opreza. 'Oslo!oenje;( @ao u potvrdu to$a, &etar istura malo $lavu pored dovratnika i vidi u dnu ulice jo% zelen @aleme$dan. Da, /ivot je mo$u. To jasno osea iako u svakom sekundu mo/e po$inuti od jedne od ovih $adnih, poslednjih $ranata, kao %to mu to jasno pokazuje strah koji mu ste/e stomak i koji ita u iskola enim o ima mlado$ radnika. &a ipak, /ivot je mo$u, !o$at i pun smisla. 2 nikad nije !io ovako !lizu, razumljiv i mo$u kao sada. <to, to zelenilo %to se nazire, to je @aleme$dan sa terasama, o!raslim padinama, stazama. Tu ima mesta za nove terase, za velike z$rade, %kole, zavode. Tu e !iti i lepih /ena i zdrave dece. A tu, na u%u dveju velikih reka, u udnoj saradnji svetlosti i vla$e, sve !rzo raste i do!ro napreduje, trava, drvee i deca. )ve e to porasti, u zdravlju, u dostojanstvu ili !ar u do!roj od!rani od !olesti i sramote. =ie to sna/ni, prirodni mladii, opaljeni suncem, rastureni po svetlim spavaonicama, la!oratorij ama, itaonicama. 370

nemilosrdno !rzi na smeh, do nesnosnosti /ivahni, uvek spremni na i$ru, stvoreni da rade i stvaraju dru$e ljude, jo% !olje i ja e od se!e, a ne da sramno !e/e i ludo $inu. Da, /ivot je mo$u, svestan /ivot... Opet $runu%e dva topa, pa trei, pa etvrti. &etar je hteo da !roji, kao i ranije, eksplozije $ranata. >uo je samo prvu i dru$u, a odmah zatim nastade tu iznad nje$ove $lave strahovit tresak, pa lomljava i padanje te%kih komada drveta, zida i stakla. .ladi radnik pade na kolena, do eka se na ruke i le/e kao !ezo!li no klupko na zemlju, a &etar se samo pripi leima uz vrata, %titei podlakticom leve ruke o i i lice. &red njih i svuda oko njih, sve do polovine ulice, parDale su ci$le, staklo i komadi drveta. Udarala su $a samo sitna par ad maltera. .irisala je kre na pra%ina. @ad se lavina smiri, &etar di/e ruku sa lica. &o$leda niza se. =io je sav !eo, a do nje$a kao siva humka le/i radnik, ali ve di/e $lavu, $leda onim opreznim po$ledom oko se!e i polako se ispravlja. Aetar oseti da $a je strah napustio neprimetno kao sto je i do%ao, a da $a mu i nestrpljivost i !ri$a da nee na vreme stii do visoke kue kod @ale0me$dana. 2 odmah se otkide od kapije i krenu oprezno ali odlu no pored Univerziteta, izmeu opa0 ljenih $reda, ru%evina i /ica, zaklanjajui se kao kakav iskusni vojnik i kao ovek koji ima oz!iljnu o!avezu i hita 'da se stavi na raspolo/enje( na odreenom mestu u odreeni as, za odreeni posao.

25*

371

. O )TA42. 2 .3AD2. &A.U@OVi>i.A

5odlomak7

Od ono$ av$ustovsko$ dana kad su uz pucnjavu topova i pu%aka, a zatim uz zvuke vojne muzike u%le prve austrijske trupe u )arajevo, zaredale su novosti, promene i do$aaji, koji su remetili i menjali dotada%nji /ivot i u varo%i i u pojedinim porodicama. To je va/ilo i za &amukovia kuu. 9o% iste jeseni desi se veliki po/ar u 3atinluku. To je !ila poslednja od velikih 'jan$ija0( koje su periodi no unesreavale )arajevo, kao i ku$a i kolera. &o/ar je i potekao iz &amukovia hana. Taj han se protezao od 3atinske uprije pa sve do >uri0 luka. To je upravo !ila jedna $omila z$rada, drvenih duana, %tala i ostava, sa!ijena oko starinske ali tvrde z$rade hana i povezana sa njom zapu%tenim, !latnim avlijama i vla/nim perdama. 2stina, ostala je neo%teena &amukovia ma$aza u >uriluku kao i njihove dve velike kue u >umuriji, na dru$om kraju 3atinluka. Ali taj udarac je !io velik, iako se stvarni $u!itak krio, jer $a u onoj op%toj za!uni i nesrei, $de je do ko%ulje po$oreo toliki svet, niko nije mo$ao ta no da odredi. )vakako, nekoliko meseci posle to$a po/ara umro je stari &etar &amu0kovi, utke i muklo kao %to je i /iveo. A idue$ prolea iznenada se raz!oleo i za nekoliko dana izdahnuo i srednji od !rae &amukovia, )tjepan. @ako nije imao dece, nje$ova /ena je odmah napustila kuu i oti%la u rod. Ostala su dva !rata, "ikola, 372

o/enjen i sa jednim mu%kim etetom koje se rodilo uz samu okupaciju, i mlai !rat Bilip, jo% momak. 2na e, kua je !ila puna /enske eljadi. Tu je !ila stara &amukovika, pa "ikolina /ena "evenka, pa dve neudate sestre. .ila i Ana, pa tetka Ana, pa jo% neke dalje rodice i sva /enska poslu$a, mno$o!rojna kao %to je !ila u naj!oljim vremenima. 2duih $odina /ivot se u toj kui nastavio, naoko nepromenjen. &amukovii su radili i tr$ovali, ali z$ari%te njihovo$ hana stajalo je onakvo kakvo je osvanulo sutradan posle veliko$ po/ara. &rvi vei nesporazum izmeu !rae i porodio se u pitanju to$a prostrano$ z$ari%ta. 2z meseca u mesec, iz $odine u $odinu nove vlasti su ih terale da to zemlji%te raskr e i da na njemu zidaju prema novim propisima ili, ako to nee, da $a prodaju. =raa se nisu mo$la da sa$lase. 2 tako je stvar stajala sve dok se nisu na%li pred eksproprijacijom. Tada se, posle !urnih scena, koje su se, kao sve %to se de%avalo kod njih, odi$rale izmeu etiri zida, sa starom &a0mukovikom kao jedinim svedokom, re%i%e na prodaju. Otada se po elo otvoreno o &amukoviima $ovoriti kao o neslo/noj kui i na etom imetku. "i : upotre!i novca koji je do!ijen od prodaje !raa se nisu mo$la da slo/e. 2 to se znalo i primeivalo. Uop%te, kao da je ona velika 'jan$ija( unela neku trajnu svetlost u sve stvari u )arajevu# nov /ivot, koji je sa svakim danom sve vi%e osvajao, nije dopu%tao ni poslovnih ni porodi nih tajni ni kuno$ %apata, sve se odnekud saznavalo i pretresalo i sve je odmah postajalo predmet raz$ovora. Ju!io se dreAmi, osve%tani respekt u kome je do tada uvek sahranjivano sve %to je neskladno, ru/no i %tetno !ilo u $azdinskim kuama. Ono %to su oni ne samo od sveta ne$o i sami od se!e i jedan od dru$o$a krili sada je kru/ilo po kafanama i epencima. "avalio neki nov, nemilosrdan /ivot pod kojim su se otvarali svi tefteri i o!elodanjivalo i ono %to nikad nije kunje$

373

pra$a prelazilo. A to &amukovia kua i njihov na in /ivota nisu mo$li da podnesu. Cnalo se da !raa ne $ovore, da ni u jednom poslu ne mo$u da se slo/e, da ne ru avaju zajedno i da se ni na zajedni koj ve ernjoj molitvi ne nalaze. A to je !rau jo% vi%e razdra/ivalo jedno$ protiv dru$o$a. )ve se to znalo, ali sve to nije mo$lo da o!jasni toliku i tako %lepu mr/nju kakva je sa sva0 kim danom sve vi%e rastavljala !rau. Oni su !ili isto$ stasa i uzrasta i uop%te su li ili jedan na dru$o$ kao dve polovine rase ene ja!uke. O!ojica su !ili savr%eni izdanci &amukovia loze. )tariji, "ikola, !io je ve po eo da se $oji i da !iva jo% povu eniji i mr$odniji ne$o %to su &a0mukovii ve po prirodi. Ali ina e, sve isto8 hod, $ovor, po$led. &lave o i, ledene i sjajne, fina usta koja se retko otvaraju, jaki !rkovi i o%tre o!rve, !ujna kosa, sa ve ito nemirnim &amukovia uper0kom na temenu. 2 ta dva toliko sli na oveka, upueni jedan na dru$o$, jer je &amukovia kua sad na njima po ivala, nisu se mo$li ni u emu slo/iti, ne$o su se na svemu suko!ljavali, u svemu od!ijali i uzajamno trovali mr/njom !ez $ranica. Oduvek je to$a !ilo u ovoj kui. .lai su mrzeli starije, stariji $onili mla0 e, ali je to prolazilo s $odinama, a dok !i trajalo potrpavalo se onom naro itom ve%tinom i uroenim dostojanstvom koje su &amukovii imali. Uvek su stariji nastojali da 'lome( mlae svojim !esmislenim i te%kim tiranisanjem a mlai od$ovarali svojim isto tako !esmislenim i upornim prkosom. 2 uvek su se stariji o$or eno udili kako to da se mlai pona%aju prema njima isto onako kao %to su se oni pona%ali nekad prema starijima, a mlai !esneli protiv tiranije i samovolje starijih, spremajui se da isto tako tirani%u i 'lome( svoje mlae, kad im doe red. Ali ovo %to se de%avalo izmeu "ikole i Bilina izlazilo je iz to$a staro$ reda stvari i po silovitosti i po 374D

du/ini trajanja prevazilazilo sve %to se znalo i pamtilo. A izmenjene prilike koje je stvarala austrijska okupacija u!rzavale su te suko!e i inile ih sve e%im i sve neiz!e/nijim. "ikola je i kao momak i prvih $odina !raka pio te%ko i silovito, vi%e i e%e ne$o %to je to o!i no !io slu aj sa &amukoviima dok su mlai. Clostavljao je /enu "evenku, koja je kao sirota dunerska ki i ina e !ila ravo primljena i jedva trpljena u toj kui. )ada, otkako mu se rodio sin, "ikola je pre0 stao da se opija, po eo da !olje $leda /enu i da na$lo i $rozni avo %tedi i sti e. Bilip, koji je jo% pred $odinu0dve dana, zajedno sa ocem i starijim !ratom, pokojnim )tjepanom, osuivao "ikolu z!o$ pia, skitnje i tro%ka, po eo je sada odjednom da se opija i da rasipa vreme i novac. A to "ikola sada nije mo$ao da podnese, razume ni oprosti. )to je naj$ore, kad je on u svoje vreme provodio takav /ivot, tada se pilo po privatnim !a%tama, po zatvorenim !anskim so!ama ili drumskim mehanama izvan varo%i, a sada se pije po novim kafanama koje su otvorene usred varo%i, nao i$led celo$ sveta koji svakom !roji a%e i zalo$aj. "a Varo%i je otvorena kafana '0Orijent( u kojoj je svirala e%ka muzika 5'Damenkapelle(7 i u kojoj su sarajevski mladii iz !oljih kua saznavali sa udivljenim zadovoljstvom da se ono %to se nekad radilo skrovito i sa sne!ivanjem mo/e sada da ini javno i sa ponosom. Tu je sa ostalim $azdinskim sinovima esto provodio noi i Bilip. A ve sutradan znalo se u ar%iji dokle je ko ostao, koliko je potro%io i $de je osvanuo. Ti su $lasovi odmah dolazili i do "ikole i dovodili $a do !esa i o$or enja, jer ovek je o!i no najstro/i prema poroku kome je i sam u mladosti slu/io. To je izazivalo sve e%e suko!e izmeu !rae, koja su se i ina e zakrvavljeno $ledala. U poslovima isto nesla$anje, ista netrpeljivost i isto odsustvo svake volje za do$ovorom i spora0 37

zumom. Bilip je hteo da se u poslu voi ra una o novim prilikama, da se radnja modernizuje i posao pro%iri i postavi na nove osnove, da se ne !e/i od kredita koji se sada nude na sve strane. "ikola je znao samo da du$ nije jo% niko$a o!o$atio i da je stara mu%terija naj!olja mu%terija. &ri tome je nesumnjivo i$rala ulo$u i uroena /elja za mirovanjem i strah od novosti i promena, koji su se kod svih &amukovia ve u ranim $odinama javljali, ali jo% vi%e du!oka li na mr/nja prema ovome !ratu od ko$a su svi ti predlo/i dolazili. C!o$ te mr/nje, on je od!ijao i najprirodnija re%enja i najrazumnije predlo$e samo zato %to su dolazili od Bilipa. C!o$ to$a je stvar sa prodajom zemlji%ta posle po/ara pro%la tako ravo i z!o$ to$a je novac, do!iven od prodaje, tako nerenta!ilno upotre!ijen. Tako su prolazili meseci pa $odine a &amukovii niti su mo$li da se prila$ode prilikama koje su stvorene novim dr/avnim $ranicama i novim na inima i putevima tr$ovine, niti su uspevali da odr/e staru mu%teriju i ranija tr/i%ta. )vaki od !rae je vukao na svoju stranu i njihove sna$e su se potirale. .eutim vremena su se menjala na$lo. U ar0%iji su po eli da se javljaju novi ljudi, Herce$ovci, Dalmatinci, mladi, preduzimljivi, naoko skromni i !ezna ajni. Oni su po injali sa malim i pretvarali se da na vi%e i ne pomi%ljaju, ali su se njihove radnje, u protivnosti sa njihovim recima i dr/anjem, iz $odine u $odinu %irile, njihove veze $ranale a njihov kapital uveavao. Oni su sa najveim po%tovanjem pristupali sopstvenicima starih tr$ova kih kua, kao %to su &amukovii, pitali ih za savet, ustupali im svuda prvo mesto i u isto vreme potiskivali ih pola0 $ano i neosetno u poslovima. &ored to$a po eli su da sti/u iz Austrije i .aarske 9evreji i dru$i stranci sa novim artiklima i novim na inom poslovanja. 376

Fest $odina su stvari i%le tako u &amukovia kui. U tom vremenu "ikoli se rodila ki, pa jo% jedan sin. "je$ova /ena "evenka, koja je prvih $odina mno$o prepatila od &amukovia, sna%la se i navikla, kao da je potre!nom koli inom patnje kupila pravo da je &amukovii, najposle, primaju kao svoje eljade. "ije vi%e onako sitna i !leda, z$r enih usta i plamenih o iju, kao nekad. 4askrupnjala se, smirila, ne sklanja se ni pred kim, hoda pola$ano i dostojanstveno, $leda pravo i jedva otvara usta pri $ovoru, kao svi &amukovii oduvek. 2zmeu nje i mu/a ve odavno nema reci ni suko!a. Taj odnos se ustalio kao do!re terazije. )tara &amukovika, koja ve $odinama li i na dostojanstvenu ru%evinu, ne menja se vi%e. Ve no !ole%ljiva, krupna i te%ka, kree se po kui u svojim savr%eno skrojenim dimi0jama od te%ko$ atlasa, sa ko%uljom od najfinije$ ere eta, uvek rastvorenom na velikim, uvelim $rudima. )ad ve ne mo/e da ide !ez %tapa. Taj crni %tap od skupocena drveta, sa $umom na donjem kraju, koji su joj sinovi na!avili iz Austrije, jo% uvek upravlja kuom i kuevnim poslovima. O!a sestre su se najposle udale. Toliko su pro!irale i od!ijale prosca za proscem, dok nisu o!e po ele da zalaze u $odine a prosci da !ivaju sve redi. @ad su ve iz$u!ile svaku nadu da e nai prosca koji od$ovara njihovoj lepoti i imenu &amukovia, udale su se iste jeseni, o!e u sitnije tr$ova ke kue, jedna u Travnik, dru$a u 3ivno. @ad su ve morale udajom da se spuste, volele su da to ne !ude u )arajevu, ne$o u tuoj varo%i. 2 !a% tada, %este $odine po okupaciji, a prilikom udaje sestara i rasprave o njihovom mirazu, do%lo je opet do veliko$ suko!a izmeu !rae. >elokupan !ilans, krajem te $odine pokazivao je da se, posle isplate sestrino$ miraza, dosada%nje stanje ne mo/e dalje odr/ati. 2 prihodi od itluka koje su imali u sarajevskom polju i kod @iseljaka opadali su iz 377

$odine u $odinu. "ijedan od !rae nije hteo da ode i o!ie zemlje i pre$leda kako if ije /ive i posluju. Op arani i uko eni uzajamnom mr/njom i nepoverenjem, oni se ni u tome kao ni u svemu ostalom nisu mo$li sporazumeti o podeli posla i tako su pu%tali da sve ide kako ide. "ekako izmeu =o/ia i "ove $odine do%lo je do veliko$ suko!a izmeu !rae, u koji se ume%ala i stara &amukovika. =raa su se o!ja%njavala u jednoj odvojenoj so!i, pri$u%enim $lasom i kratkim izrazima, kako samo &amukovii $ovore. @ao kod svih njihovih ranijih poku%aja, stvarna sadr/ina raz$ovora !ila je samo povod, a mr/nja su%tina raz$ovora. Ve posle prvih o!ja%njenja "ikola je zalupio tefter i na$nuo se prema !ratu. * )ta je6 )ta hoe% ti6 * Ti si ovde starje%ina. Te!e tre!a pitati, %ta hoe% * 9a sam starje%ina koji se ne slu%a i zato stvari i idu ovako. Tu "ikola udari dlanom po tefteru. .lai !rat je prkosno utao, ali stariji je, drhtei u se!i od uzdr/ano$ $neva, /eleo da $a izazove da $ovori. * Da, tako to ide, kad mlai znaju sve !olje, kad se tro%i na pie i muziku ono %to se zaradi i %to se ne zaradi. Bilipu zai$ra%e tanki crni !rkovi. * O tome %ta se zaradi i koliko ko zaradi mo/emo da raz$ovaramo, ali o tome da pitamo dru$e a ne te!e i mene. * @o$a da pitamo6 @azuju ljudi i kad ih ne pitam. "a%i stari naj!olji prijatelji po inju da nas /ale i savjetuju. <to, neki dan mi fra Jr$o ka/e... Bilip napui usne i odmahnu rukom. * Bra Jr$o zna svoje poslove, ali u ovim stva rima se ne pitaju popovi.

"ikola opet planu. [ [ [ A, tako6 9esu li te to nau ile one nemske muzikantice6 * "e mora mene niko da u i. 2mam ja o i u $lavi. * Vidim kako ima% i kud te tvoje o i vode. * @ud me vode da vode. Ti ne mora% za mnom. "ismo vezani. Bilip je i ranije pominjao mo$unost deo!e, a to je "ikolu dovodilo do !esno$ o$or enja. * To je to, je li6 Tuda si naumio. )meta ti ovo krova nad $lavom i ova kua koju nismo ni ti ni ja kuili, ne$o na%i stari, $ro% po $ro%, erpi po erpi . )vakakvi su !ili i svaku su nevolju trpili, ali o dio!i nisu nikad $ovorili. A u te!e je u%ao avo, onaj repati, da raz!ije iznutra ono %to nije nikako mo$ao spol ja da rasturi. Bilip odmahnu prezrivo rukom. "ikola, ko$a je to prezrivo i nasmejano dr/anje dovodilo do sve vi%e$ !esa, sko i. * Ali nee% %to si naumio; "ee%, Bilipe# preko mene /iva. 2 prije je meu nama !ivalo takvih izro da, potvora i ere/ija, ali smo ih uvijek iz!acivali i slali u pako odakle su i do%li. "e, nee%, 1atane9 1atane9 Capenjen i pocrveneo, nakostre%enih o!rva, "ikola je !io sko io i, stojei nasred so!e mahao pesnicom prema mlaem !ratu, koji je samo $rickao !rk i drsko $a $ledao. 2 ranije je u prepirkama izmeu njih padalo .atanovo ime. To je !io njihov stric, onaj najmlai od !rae koji je, po%to je unesreio mladu slu%kinju 9elu i ina e u svemu do%ao u suko! sa svom !raom, uzeo svoj deo i oti%ao u svet da se nikad vi%e ne javi. 9ela je i dan0danji /ivela u njihovoj kui, prestarela i !ole%ljiva, kao neki lan porodice, odana kui do smrti, a .atanu se odavno zameo tra$, i ime mu se pominjalo samo jo% u ovoj !ratskoj svai. I-1

378

u tom trenutku u so!u je do!auljala stara &a0mukovika i stala da zaklinje sinove da ne rasturaju kue i da nju ovako staru ne sahranjuju pre vremena. * "jemu ti to ka/i * pokazivao je "ikola, jo% uvek crven, na !rata, koji je sedeo !led i nepomi an. * 2 njemu i te!i ka/em. )amo $ledam kako nam se kua osipa i du%mani raduju. )amo vas $ledam kako ste ustali na svau kao ci$ani. Ali nije ovo er$a, da se prenosi i dijeli, ne$o krvavo imanje &amukovia kome ni Tur in ni du%manin ni sami na%i $rijesi nisu mo$li ni%ta, ne$o ste sad vi nasko0 ili da $a rasturite. Ali mlijeko e $a moje prokleti ko u ovo dirne. Tu stara udari sna/no i muklo svojim %tapom o pod. * .oja hrana e vas saprijeti i svi na%i $ro!ovi na >arini. 9este li uli6 @ad ne sti ete, vi !ar ne rasturajte. 2 uvajte se maj ine suze, jer e vas $oniti do $ro!a, do u sedmo koljeno. 9este li uli6 "ikola je po!o/no stajao slu%ajui kletvu, a Bilip je i dalje sedeo i $rickao !rkove, !led i sa prezrivim izrazom na licu. A stara je, za!oravljajui svoju nemo vitlala crnom %takom iznad njih i $nevno kolutala velikim, okru$lim o ima !ez trepavica, vi ui svoje kletve nekim sna/nim, mu%kim $lasom. "ajposle, "ikola izvede staricu kao tro%nu i veliku svetinju iz so!e. Dosta se takvih i sli nih scena ponovilo dok je do%lo do potpuno$ i otvoreno$ raskida izmeu !rae. )tari prijatelji kue &amukovia morali su da posreduju. Bra Jr$o, sarajevski paroh, pa Had/i 2vo 3i0vai, starinsko kumstvo, pa dr @e et, kuni lekar i davna%nji prijatelj. )vi su se njihovi saveti i predlo/i raz!ijali na neo!ja%njivoj i nesavladljivoj mr/nji meu !raom i naro ito na tvrdo$lavstvu mlae$ &amukovia. )vima je !ilo jasno da je Bilip zamrzio 380

ne samo !rata, ne$o kuu &amukovia i red i na in /ivota koji ona namee. To je znatno sla!ilo nje$ov polo/aj i s vremenom okretalo sve ukuane i prijatelje protiv nje$a, iako je ina e svakome on li no !io miliji i prijatniji ne$o "ikola. &oslednja koja $a je, s !olom, napustila i pre%la na "ikolinu stranu !ila je stara &amukovika. Ali dru$a ije se nije mo$lo. "ikola je !ranio kuu i /ivot onakav kakav je, a Bilip je !io zadro ludo i !ezo!zirno u mr/nji na sve %to je &amukovia, koja je li ila na samouni%tenje. )ve je rede dolazio kui. Hranio se po kafa0 nama, noivao kod dru$ova. "eoprezno i otvoreno je $ovorio da e se ponovo roditi kad okrene lea o inskoj kui i svemu %to $a za nju vezuje. 9o$unast i nestrpljiv, on se na kraju zamorio da se nosi sa !ratom i pomalo sa celim svetom i pristao da mu se sada isplati jedan manji deo ono$a %to mu pripada, a ostalo da prima kao rentu za odreen niz $odina. "jemu se /urilo, a ko /uri taj u ovim poslovima uvek r davi je prolazi. &o etkom maja meseca, sedme $odine po okupaciji, Bilipu je isplaen nje$ov deo 5"ikola je sa velikom mukom smo$ao taj novac7 i on je mo$ao da ostvari svoju najveu /elju i da 'sve napusti(. U rano jutro, pre pet sati, to$a majsko$ dana stajao je pred &amukovia kuom, sa strane .iljacke, opremljen konj ko$a je dr/ao momak .arijan, !unovan i upla%en ovim %to se de%ava. Oprema na konju je !ila putni ka8 na!u!rile !isa$e, u terahu smotana serd/ada i sa njom ka!anica od crne mu%eme. 2z kapije je izi%ao !led i namr$oen Bilip. Cudno je dopu%io kraj ci$arete i onda $a !acio daleko od se!e. Catim je pre$ledao pa/ljivo kolan i lako se popeo na mirno$ vranca. "a njemu su !le%tale tozluke i jand/ik od nove ko/e. &remetnuo je kor!a iz leve ruke u desnu, odmahnuo nemarno .arijanu i o%inuo konja. * Ajde; 382

To je !ilo sve %to je rekao. 5'0"it se prekrsti nit re e8 =o/e pomozi(, $ovorio je docnije .arijan nji%ui tu/no $lavom.7 2 odjahao je /ustro niz o!alu .iljacke, kao da tone u njoj. ) lea mu je iz$reja0valo sunce. .arijan je $ledao jo% jedno vreme za konjanikom a zatim je po$ru/en u%ao u kuu u kojoj su svi, od najmanje$ do najvee$, !ili potreseni odlaskom ovo$a mladia, iako niko nije izi%ao da $a isprati i pozdravi na rastanku. Caklju ana u svojoj so!i, stara &amukovika se $u%ila od pla a i savijala u $r evima, oseajui kao fizi ki !ol da joj se kua krnji i osipa. 2sto tako zaklju an i neispavan sedeo je "ikola u svojoj so!i, sa iz$ledom na .iljacku. >uo je konjski !at pred vratima, ali nije pri%ao prozoru. Od ponoi on ne spava, ne$o pu%i u mraku i razmi%lja i sastavlja krajeve zamr%enih poslova koji sada dvostrukom te/inom po ivaju na njemu, i jedino na njemu. Te%ko mu je, jer ne vidi izlaza. @ao jedino olak%anje, za sada, o ekuje da umuknu $lasovi pred kapijom i da ono$a dole nestane zauvek. U so!i do nje$ove spavala je /ena mu "evenka, sa decom. Upravo spavalo je samo ono dvoje mlae. "evenka sama, odavno !udna, mislila je kao i svi ostali na Bilipov odlazak. &rvih $odina dok se, potisnuta i poni/avana, mu ila u ovoj kui i smrtno mrzela &amukovie i sve %to je njihovo ovaj dever, tada jo% de ak od petnaest $odina, !io joj je ne%to !li/i, jer je oduvek odvajao od ostalih. Ali kako se s $odinama prila$oavala njihovom /ivotu i kako su je oni sve vi%e priznavali za svoje, ona je prirodno odavno !ila pre%la na njihovu stranu i u suko!u dvojice !rae poma$ala mu/a u svemu, iako &amukovii, oni pravi, '0roeni(, nisu mno$o marili da im se tua kost suvi%e mesa u njihove stvari, pa ma koliko da su se izmeu se!e krvili i mrazili. Osuivala je, razume se, devera, ali jutros nije mo$la da misli !ez suza na nje$a, sea0

jui se sa kakvim uporstvom, veselnik, oduvek srlja u svoju propast. &ored nje je !io !udan i stariji de ak, &etar. .islei na Bilipa koji upravo odlazi, ona dr/i ruku na de akovom temenu. De aku je osma $odina i jo% od lane ide u osnovnu %kolu u Berhadiji. On je plav, do!ro razvijen. "ema ni e$ od majke na se!i. 2 "evenka je toliko puta uzdahnula, $ladei mu uzalud onaj o%tri i nemirni svrdao kose na temenu, koji se ni im nije dao iz$laditi. * &amukovi; &o sto puta &amukovi; 2 de ak je odavno !udan. Odlazio je nekoliko puta do prozora i propinjao se na prste ne !i li %to$od video na ulici. )ad svaki as po$leda majci u lice, tra/ei o!ja%njenja onome %to se de%ava u kui. @ad se iz$u!io konjski kas i zalupila vrata za .arijanom, "evenka je klonula na jastuk, a de ak, jednako za$ledan u jednu ta ku pred so!om jedva rastvarajui usta, upita, kao u snu8 * )to amid/a ide6 * 2de, sine# ima posla. * A hoe li se vratiti6 2 * Hoe, hoe. * C!ilja, hoe6 S* Ama, kad ti ja ka/em. Da !i prekinula dalja pitanja, majka $a privu e k se!i, za$ladi mu kosu i zaturi $lavu unazad. U plavim, hladnim o ima de akovim odra/avala se svetlost jutarnje$ ne!a. On se umiri i le/e kraj majke, ali posle nekoliko trenutaka ponovo podi/e $lavu8 * 9e li, mama, u ko$a e amid/a da spava6 * U hanu, du%o. 'U hanu(, ponovi dete tihim, ote$nutim $lasom i za$leda se opet u daljinu, kao da je tamo ne$de na%lo ponovo ta ku u koju je $ledalo malo as. U dru$om krilu kue, u prizemlju, sedela je isto ovako !udna 9ela, najstarija i $lavna slu%kinja. U stvari ona je ve odavno ne%to kao lan porodice# 383

382

upravo, i vi%e i manje od to$a. Vi%e, jer je znala !olje %ta kui tre!a i zadu%nije za nju radila celo$ /ivota ne$o ma ko od ukuana 'roenih( ili prido%lih. .anje, jer je pored sve$a to$a ostala slu$a, !ezli no stvorenje koje je svakome potre!no i ko0 risno a na koje niko ne misli kad mu ne tre!a. Ona je danas najstarija u ovoj kui. Uzeli su je kao malu devoj i u, siro e, da slu/i. To je !ilo pre pedeset $odina, jedna manje ili jedna vi%e. 9o% nije !ilo roeno nijedno od ove dece %to su sada poudata i po/enjena. "ije !ila jo% ni dovedena ova stara &amu0kovika. @uom su tada vladali ded i !a!a, stara Dada, koja je !ila Dri%anka kao devojka, i "ikola &amukovi, Djedo, po kome je ovaj sadanji "ikola i do!io ime. To su !ili zmajevi, a ne ljudi, udovi%ta od tvrdi luka, nemilosrdne stro$osti, do!re pameti, finoe i $ospodstva. 9ela ih se i danas sea samo kao vi%ih !ia koja ovek uvek $leda sa strep0njom, izdaleka, i vidi ih samo nejasno, kao kroz o!lak. &okojni &etar, otac ovih &amukovia, i mlai !rat mu .atan !ili su momci ve, ali su strepeli, ne zna se da li vi%e od oca ili od majke. &etar se rano o/enio, ovom sada%njom starom &amukovikom i radio je poslu%no uz oca, ali mlai !rat .atan udario je u stranu. &okoravao se i utao, ali je utke prkosio i mislio svoje. Taj .atan je !io i njena sud!ina. &o eo je da pije i izlazi kriomice od roditelja. 9edne noi upao je na prevaru u njen so!i ak * i sad tu spava jedna od devojaka * i slomio je. To danas ne /ivi vi%e uop%te u njenom seanju, ni kao re ni laka senka, ali tada, tada je !ilo kao da je planina na nju pala. &osle je do%lo %to je moralo da doe8 pla , sramota, po!a aj i du$a !olest. &amu0kovii su i nju i sve to zajedno uzeli kao svoju stvar. @ao da je umrla jednom pa na dru$om svetu na%la svoje mesto, ona je otada /ivela u ovoj porodici kao do!rovoljan ro! i do!ar duh kue. Cnala je !olje ne$o iko od njih %ta kome tre!a i %ta se 384

kada radi. Tako je i ostarela i do ekala, evo, ve i etvrti nara%taj. Ona ne zna vi%e kad je do%la u ovu kuu i ne pomi%lja da !i mo$la iz nje izii. "jen /ivot, to je /ivot svih &amukovia zajedno. Ona ih ne razaznaje i ne izdvaja, ne$o ih $leda kao reku sa kojom se nosi od postanja. 4aaju se, udaju, /ene, !oluju, umiru# i uvek ih ima i svi su jednaki. A jutros kad !udna i za!rinuta oslu%kuje $lasove na kapiji, ona se prisea onoga drugog* ali sasvim nejasno, sasvim nejasno. 2 to se ne sea zla koje joj je naneo ni svoje muke i sramote ak ni nje$ovo$ lika, ne$o samo nje$ovo$ odlaska. =ilo je pro%lo mo/da pola $odine. Ona se !ila vratila iz sarajevsko$ polja, $de je po!acila, ali je le/ala te%ko !olesna u svom so!i ku. U kui se de%avao jedan od onih muklih lomova koji s vremena na vreme potresaju njome. )a .atanom se vi%e nije mo$lo. Do$orelo je. On je tra/io svoje i spremao se da ide u svet. )uko!i su trajali nedeljama. "ajposle, otac $a je prokleo. .ajka nije htela, iako $a je osuivala, jer se sam osuivao svim onim %to je $ovorio i radio. "eu, $ovorila je, da $a kunem, jer mi je pod srcem le/ao, kao i ostali, a ne poma/e da $a !la$o0 siljam. "esreniji ne$o %to je ionako ne mo/e !iti. * 2 tako je jedno$ jutra oti%ao isto ovako kao %to ovaj odlazi u ovom trenutku. Ona vi%e ne zna koje je do!a $odine !ilo ni kako je iz$ledao * sve je to ma$la u njenom seanju, $de i ina e svi &amukovii li e jedan na dru$o$ * ali joj se odnekud ini da je !ilo ovako kao sada. )ve/e jutro. Ti%ina u kui. 5)tari &amukovi, Djedo, !io je zaprijetio da .atana niko ne srne ispratiti, a ko se usudi da pomoli $lavu samo, mo/e da ide s njim zajedno.7 &red kapijom, ovom istom, od strane .iljacke, konjski !at i promukli $lasovi. Da, oti%ao je, i nikad vi%e. @azivali pu da je u Americi ne$de, ali $lasa od nje$a nije nikad niko primio. Dok je Djedo /iveo, !ilo je za!ra0
GL * @ua na osami

385

njeno da se pomene .atanovo ime, a posle je i od se!e iz!ledelo i za!oravljeno. Tako je onda onaj oti%ao, pre etrdeset i ne%to vi%e $odina. To vi%e nije ni uspomena, ne$o podatak, jedan od podataka o sud!ini &amukovia. Ali ovo sada je !oli. Ovo$a zna i kad se rodio i kako je rastao. 9er, na njenim rukama je odrastao. =io je, naravno, isti kao i svi &amukovii, ali ne%to mek%i, dare/ljiv, prek i velikodu%an. 4astao je ist i prav kao devojka, ali kad je dorastao, skrenu odjednom u stranu, kao da $a neko za ruku povede. 2 evo $a $de odlazi kao poslednji i najnesreniji. 9avi se zvono sa crkve iz Jornje$ 3atinluka. 9ela u!risa nevidljivu suzu i !rzo izmoli ;ozdra! an+eos4i* pa po e da se ste/e i opasuje onim svojim pojasevima i %al iima, koje je i leti i zimi nosila, i da se sprema na dnevni posao. &osle Bilipovo$ odlaska svi u kui oseti%e mir i prazninu i u isto vreme onu vrstu olak%anja koju ovek osea, dok le/i, posle te%ke operacije. 2 u poslovima se osealo da ih jedna ruka vodi# nisu se %irili ni napredovali, ali su tekli mirnije i pravilnije. U stvari to je !ilo su/avanje i o$rani avanje dosada%nje$ rada i po vrstama ro!e i po kru$u mu%terija. U isto vreme, zavisnost "ikolina od staro$ 3ivaia i nje$ovih sinova postajala je sve o i$lednija. Ali to je ipak zna ilo neko re%enje i !ar privremeni izlaz, koji je !ilo nemo$ue nai dok se pitao i Bilip, koji je 'derao visoko( i nije hteo ni ije pomoi, a sam nije umeo da je nae. "ikola je sav le$ao na posao. &ostao jo% utlji0viji i povu eniji. 2 nje$ova spolja%nost na$lo se menja. &o$nuo se u pasu i savio u kolenima pri hodu. &o eo da sedi na slepoo nicama i u !rkovima, iako je tek lane pre%ao tridesetu. U kui je sve !la/i i ti%i. &o svemu, i po iz$ledu i po navikama, po inje 386

na$lo da li i na svo$a oca, pokojno$ &etra &amukovia. "evenka je !remenita, etvrtim detetom. 3ako nosi, vedra je i okretna. Ona se ve u svemu izjedna ila sa &amukoviima. @ako je stara &amukovika sve sla!ija i nepokretnija, sada stvarno "evenka upravlja kuom, iako !ri/ljivo pazi da u svemu priupita svekrvu, koja naravno uvek odo!rava, tako da sve !iva onako 'kako "evenka ka/e(. 2 mu/ je sve !la/i i mek%i prema njoj. &osle ve ere, kad deca odu da spavaju, voli da posedi s njom. "ije da !o$zna %ta raz$ovaraju, $ovore kratko, malo i samo najo!i nije stvari, ponajvi%e o deci, ali sede jedno prema dru$om i zajedno se odmaraju. Deca zadaju "evenki i posla i !ri$e. Eetvrto je na putu. Ono najmlae se sporo otima. Devoj i a je sla!a ka. "jena velika radost i velika !ri$a je najstariji sin, &etar. Cdravo i pametno dete samo suvi%e osetljivo. O njemu "evenka raz$ovara esto sa svekrvom, koja $a takoe nadasve voli i odvaja od ostale unu adi. &repri avaju neo!i ne, stara ki mudre stvari koje je de ak rekao ili %ta je u inio u nekom od nastupa, nerazumljive osetljivosti ili samovolje. 2 smeju se i za!rinjavaju i pitaju, %ta je u tom detetu, i je li na do!ro ili na zlo. 2 ne i$ra se kao ostala deca. "ije nimalo se!i an, kao %to su esto deca. Od svo$a daje i popu%ta u svemu dok je u kui, ali na ulici i pri i$ri, pred svetom i pred tuom decom, nee da vidi ni !rata ni sestre, okree od njih $lavu kao da ih ne poznaje. "ino%to nee da vodi !rata sa so!om kad izie na ulicu, meu decu. "ee da u estvuje u i$ri u kojoj mu je i !rat. 2z!e$ava na sve na ine da se zajedno s njim vrati kui. 2z po etka je to prolazilo nezapa/eno, ali s vremenom su po eli da primeuju svi. 9edno$ dana je devoj ica, kojoj su !ile etiri $odine, izi%la slu ajno sama nred kapiju i po%la nekoliko koraka niz >umuriju. "ai%la su kola natovarena senom, zakr ila

24*

387

ulicu i devoj i a je po ela $lasno da pla e. &etar, koji je u tome trenutku nailazio iz %kole, pro%ao je mimo male okreui $lavu od nje. &rolaznici su sklonili dete. "eko je viknuo za njim8 * <j, ti mali &amukoviu, %to ne skloni% sestru, !olan6 Uzmi je za ruku pa vodi kui. On je zakrenuo $lavu i pocrveneo, mrmljajui da mu to nije sestra. 2 namerno nije u%ao u kapiju, ne$o je za%ao za u$ao roene kue, pravei se kao da produ/uje put niz .iljacku. &rolaznici su uveli devoj icu u avliju. .ati, koja je videla jedan deo ovo$a prizora, !ila je neprijatno iznenaena. @ad je de ak do%ao kui, uzela $a je preda se i zapitala kako je mo$ao da proe mimo sestrice i da joj ne pomo$ne. On pocrvene. Jledao je preda se i utao. U njoj se podi/e $nev i neko naro ito o$or enje# uhvati $a za pe%eve na kaputiu, privu e !li/e i stro$o po$leda. * Jovori; @ako si mo$ao kazati da ti ono nije sestra i proi pored nje kao pored tursko$ $ro!lja6 On je utao. .ajka $a $nevno protrese. * Jovori, kad ti ka/em; @o te nau io da se onako $adno i !udalasto pona%a%6 @ako si mo$ao6 Jovori; * )tid, stid . .. me je !ilo * promuca de ak. .ajka $a od$urnu !la$o i prekorno. * 2di, !udala%u; @o$a te stid6 2 e$a te stid6 Tvoje !rae i tvoje sestre. 2stjerau ja te!i te mu%ice iz $lave. Ve erao je jecajui, ali je oti%ao da spava ne rekav%i nikom ni%ta. @ad $a je sutradan !a!a kao o!i no milovala, dajui mu slatki%e, "evenka je, u prolazu, kazala prekorno8 * "emoj da $a mazi%, jer nije zaslu/io. )tarica je ja e privukla k se!i de aka i stala da mu tepa kako je on, naprotiv, do!ar i zlatan, kako e !iti jo% !olji i uvek voleti svoju !a!u. Tada 388

se de ak otr$nuo, ispravio i rekao sve ano i neprirodno8 * =a!a, ja vas volim sve. Tako mi =o$a, volim vas. A mama ... "ije mo$ao dalje. U o ima su mu sjale suze. )tarica $a je odmah ukorila %to se zaklinje =o$om, kad to do!ra deca ne rade i kad ni od ko$a u kui nije mo$ao takvu zakletvu da uje, a zatim $a je pomilovala po $lavi, uveravajui $a da mu veruje i !ez zakletve i da i tre!a da voli sve svoje. &osle, uz crnu kafu, "evenka i stara &amuko0vika sve su to prepri avale, tra/ile o!ja%njenje za de akove izraze i postupke, koji su !ivali sve udniji. * A, erko * te%ila je stara snahu, * davno su kazali da mrtve du%e pro$ovaraju iz djece. * 9a ne znam %ta iz nje$a pro$ovara i na %to ovo sluti * od$ovorila je za!rinuto majka. * "a do!ro, ako!o$da, na do!ro S* uzdisala je stara. Ali "evenka je sve pa/ljivije posmatrala de aka. &ro%la su tri meseca od odlaska Bilipova. 9edno$ jutra, vrlo rano, "evenka je ula de ije $lasove pred velikom kapijom koja se sa potmulom jekom as zatvarala as otvarala. &o$leda s prozora i vide &etra kako se i$ra sa jednim de akom. =io je veliki raspust i taj nje$ov dru$, neko sirotinjsko, lepo i do!ro dete, dolazio je kod njih svako$ dana i ostajao i preko ru ka. "evenka o!rati pa/nju na njihovu i$ru, u tako rani as i na neo!i nom mestu. .ali &etar je !io $olo$lav, ali ina e udno opremljen. Oko listova je omotao neke krpe, kao tozluke# preko ramena je pre!acio neki star i izlizan jand/ik, koji je na%ao ne$de na tavanu. 9ahao je na nekoj du$a koj leskovoj pritki, koju je zauzdao kanapom# u desnoj ruci je imao %ipku kao kor!a , a levom dr/ao uzde i pravio se kao da s mukom o!uzdava konja pod so!om. "a poluotvorenoj kapiji je stajao onaj nje$ov dru$. 389

&etar se ljutio, prekidao i$ru i davao dru$om mali%anu vrlo oz!iljno svoja uputstva. * "e, nije tako. Ti si .arijan i ti nema% ni%ta da $ovori%. Dodaje% mi samo stvari, ste/e% kai% na !isa$ama i ka/e%8 ')rean put, $azda Bilipe;( 2 ni%ta vise. 9esi razumio6 .ali%an, neki do!ar i poslu%an de ak, o%i%an do ko/e, da mu se teme modrilo, zatvarao je kapiju, zatim je otvarao ponovno i pomaljao se, sada kao momak .arijan. 2$ra je, kao neka pro!a na pozornici, otpo injala ponovno. &etar je tapkao u mestu, izi$ravajui konja koji pod njim poi$rava i zatezao uzde na pritki pod so!om. 2Ie ak mu je prilazio, dr/ei ruke kao da u njima ne%to nosi, otkop avao zami%ljeno !isa$e i opet ih zakop avao. Ca to vreme mali &etar je jahao na svojoj motki kao na naj!o0 ljem konju i visoko, neo!i no visoko uzdi$nute $lave, $ledao ne$de niz .iljacku kud $a vodi put u svet. .r%tio se od nestrpljenja. A kad je sve !ilo na svom mestu, on odoz$o, sasvim odoz$o !aci samo jedan po$led na to!o/nje$ .arijana, odmahnu mu nemarno desnom rukom8 'Ajdee;( osinu pritku pod so!om i potr a niz ulicu. "a temenu mu je str%io o%tar pramen neposlu%ne kose. Onaj de ak, %to je i$rao .arijana, stajao je na kapiji z!imjen, ne znajui kakva je nje$ova ulo$a dalje. )ve je to $ledala "evenka, sklonjena iza prozora i sve dotle kao zanesena. A kad se de ak iz$u!i iza u$la, ona se tr/e# proe je o%tra jutarnja jeza. Doe joj da vi e za njim. )ad joj tek postade potpuno jasno u svesti ono %to je videla. Uznemiri se, upla%i, sko i. Htede da potr i dole pred kapiju, i tek tada se seti svo$a stanja 5!ila je u devetom mesecu trudnoe7 i ostade u so!i, ali je ona jeza nije napu%tala. @ad se, posle jedno$ sata, na%la nasamo sa sinom, polo/ila mu je ruke na ramena i upitala $a kakva je !ila ono i$ra. De ak je na$lo pocrveneo i, 390

o!oriv%i o i, utao. 2 na sva njena nastojanja da prizna i ka/e kakva je !ila i$ra, on je samo ponovo crveneo i sa suzama u o ima $ledao u stranu. U tom nje$ovom dr/anju, koje se ponavljalo u svim sli nim prilikama, "evenka je nalazila ne%to te%ko i uvredljivo po se!e i zloslutno i opasno po dete. "e mo$a v%i izvui iz nje$a ni rei, ona $a iz$ura iz so!e, uz pri$u%ene prekore, i, ostav%i sama, zaplaka se, kako nije odavno. )va njena tokom $odina ste ena si$urnost $u!ila se u tim trenucima kao da je nikad nije !ilo. Gena je plakala $orko i !eznadno, isto onako kao nekad, za prvih $odina, kad je kao prezren uljez i ne0rotkinja, drhtala pred nerazumljivom, podmuklom surovo%u svo$a mlado/enje i svih &amukovia !ez izuzetka. Ovakvi nastupi dolazili su u poslednje vreme esto. Da li je to, mo/da, z!o$ osetljivosti koju donosi trudnoa ili sto$a %to je de ak na$lo rastao i sve !olje pokazivao svoju ud, tek ona je sve e%e imala oseanje da pored nje raste neo!i no stvorenje, tuin i neprijatelj, i u isti mah najdra/e i najlep%e %to je imala i %to e ikad imati u /ivotu. To je njen prvoroeni sin. )a starom &amukovikom nije vredelo $ovoriti o tome, jer ona je uvek nalazila da sve mora do!ro da se zavr%i, ve zato %to su u pitanju &amukovii. Uostalom, vreme je !ilo da se $ovori o poroaju etvrto$ deteta. @rajem av$usta meseca i ono je do%lo na svet. =ilo je mu%ko. Dakle, trei sin. .esec dana posle "evenkino$ poroaja do%la je vest o Bilipovoj smrti. Umro je od kolere, u Ham!ur$u, $de je do%ao da se ukrca za Ameriku. U kui je zavladala neka stu/ena ti%ina, kao posle Bilipovo$ odlaska iz )arajeva. Ca Bilipovu du%u slu/ena je jedno$ jutra, vrlo rano, tiha misa na koju su svi do%li, pa ak i stara &amukovika. To je !io "even0kin prvi odlazak u crkvu, etrdeseti dan posle po0 roaja. A to je !io i poslednji izlazak stare &amu0 391

Ui

kovike. Od tada je postala potpuno nepokretna. =avila se samo oko unu adi. 4adi kuno$ mira i napretka, krila je /alost, ali je to$a najdra/e$ sina, koji je, eto, umro mlad, u !elom svetu, UUu %pitalju(, /alila kao da je jedinac. 2 od te /alosti $u!ila je sna$u i volju za /ivotom koja je nekad iz$ledala ne0iini%tiva. 2na e, /ivot je u kui tekao nepromenjen. "ikola je isplivao, to se videlo krajem $odine, !olje ne$o i jedne od ranijih $odina. Do!io je jednu liferaciju vune za vojsku. U tome mu je pomo$ao i fra Jr$o. "i promet ni imetak nisu vi%e ono %to su !ili, sve je prepolovljeno i svedeno na malu meru, ali se tu zaustavilo i nastavilo u tom novom o!liku da /ivi i da se kree. Ca!avljena oko deteta koje je do%lo na svet, "evenka se za neko vreme manje !avila &etrom, koji je te jeseni po%ao u trei razred. De ak je velik deo vremena provodio kod !a!e, koja je !ila !ez svoje volje i povlaivala mu u svemu. @ad je o!ratila pa/nju na nje$a, "evenka je primetila nove promene. De ak je !io zapao u neku zami%ljenost i /iveo u stalnom po!o/nom zanosu. Caticala $a je $de kle i u za!a enim so!ama. @ao uhvaen u ne0 emu %to ne valja, de ak !i se dizao i odlazio !ez reci. A na sva maj ina pitanja, crveneo je i o!arao po$led. "e kazujui ni%ta majci, on je u prizemlju napravio itav oltar. Tu su zidovi !ili !elo okre eni i de!eli ar%in i po, tako da je udu!ljenje od prozora li ilo na malu kapelicu. "a jednom takvom prozoru de ak je prostro neki stari vez, postavio drven krst i oko nje$a dve svece, neke sjajne sitnice i dve0tri ru/e od papira, koje je ne$de na%ao. Od platna i par adi razno!ojno$ atlasa, koje je na%ao u !a0 !inim sanducima, na inio je se!i misni ki ornat, i po eo u tom svom oltaru da slu/i misu. "ajore je toj de akovoj misi prisustvovala, vi%e u %ali, po0

neka od slu%kinja, ali u!rzo je po eo da tra/i i od !a!e da sie 'na misu(. Uzalud se starica !ranila da joj je te%ko slaziti niz !asamke. De ak je dolazio sam da je vodi i uveravao je da e joj upravo ta misao pomoi da ozdravi. =unilo $a je i ljutilo %to je primeivao da devojke nje$ovu misu ne uzimaju oz!iljno, da se srne ju i pod$urkuju. 2 on !i ih za vreme mise opominjao. &oslednja koja je saznala za sve to i do%la 'na misu( !ila je "evenka. Oltar je !io sve ano iskien, $orele su dve svece, 2mprovizovani ornat na de aku !io je prete/no u crnoj !oji. Odmah na po etku de ak je izjavio da je to misa za du%u jedno$ pokojnika, "evenka i svekrva se z$leda%e. )a oz!iljno%u koja je kod devojaka izazivala neodoljiv smeh, ali u "evenki neko upla%eno uenje, de ak je opona%ao pokretima sve%tenika8 @lanjao se, mrmljao ne%to kao molitve, prelazio sa jedne strane oltara na dru$u, okretao se vemicima i %irio ruke da ih !la$oslovi. @ako je !io i sam svoj ministrant, on je s vremena na vreme zvonio i ispod oka $ledao da li e svi skru%eno pokleknuti na taj znak. A zvonce mu je !ilo prazna rakijska a%ica u koju je metnuo kliker od stakla. =a!a je !ila, kao uvek, do suza razne/ena. Ali "evenka je posmatrala udno lice svo$a deteta, neki tvrdi i nemilosrdni izraz koji se odjednom javljao na njemu, i nesavladljiv uperak kose na vrh temena. U jednom trenutku jedna od devojaka se na0smeja suvi%e $lasno. De ak prekinu molitvu, okrenu se, sav crven u licu od $neva, ispru/i desnu ruku o%tro prema vratima, da se one krpe na njemu za0suka%e i ukaza se nje$ovo odelo. * "apolje; 2zlazi napolje; Devojke o!ori%e $lave. =a!a po e da $a umiruje. 2 "evenka se ume%a. Ali de ak je !io nepopustljiv. * De, pa nee vi%e. I1L

392

* "e, ne; "eka izae napolje; * "ee vi%e, kad ti ja ka/em * umirivala $a je majka. A kad je to jo% jednom ponovila, e ak se za$leda o%tro u nju8 * 9est, tako si ti meni kazala i da e se ami0 d/a Bilip vratiti s puta. '.isa za jedno$ pokojnika( !ila je pokvarena i zavr%ena pre vremena. De ak je o$or eno z!acio sa se!e sve krpe koje su predstavljale ornat i po$asio svece na oltaru.

&4< "<)4<Q<
5odlomak7

Armin )alcer, tr%anski !o$ata% i filantrop, !io je sopstvenik jedne od velikih firmi. "je$ovo ime !ilo je istovetno sa pojmom stare, solidne tr$ova ke kue na vrstim osnovama i sa %iroko raz$ranatim vezama. Ta jevrejska porodica do%la je u Trst u vreme "apoleonovo. Ve tada su tr$ovali hranom, ljudskom i sto nom. Tu se )alcerov pradeda jo% u mladosti pokrstio i svoje prezime )aul zamenio prezimenom )alcer. >rkvi u kojoj su $a preveli na katoli ku veru podi$ao je oltar iznad oltara, u vitra/u visoko$ prozora !ilo je na pateti an na in prikazano )avlovo o!raanje na putu za Damask. Cato su katoli ki kolenovii prozvali ovu porodicu )alcer * Damaskus, i taj im je nadimak ostao i sa uvao se u visokom $raanstvu u koje je stari )alcer u%ao po cenu svoje ne jake vere i do!re sume novca. Ovaj Armin )alcer, praunuk, !io je ovek kratak i pun, rumen u licu, sa plavim nasmejanim o ima u kojima su iza za udo staromodnih nao ara sevale iskre zdrave pameti i mirne veselosti. Tek je !io pre%ao dvadesetu $odinu kad je, posle o eve smrti, preuzeo vodstvo firme. 9ednostavan i iskren po prirodi, vest ali solidan u tr$ovini i skroman u potre!ama, on je ostao $otovo !ez li no$ /ivota, sav u poslovima i radu svoje firme. Do%ao je do trideset i pete $odine a ostao neo/enjen, /ivei sa majkom, I1L

im

starom i !olesnom /enom. Ali u to vreme desilo se da je jedno$ dana, u =adenu kraj =e a, u$ledao visoku devojku, jaha icu pravilna lica, velikih hladnih o iju i savr%eno$ stasa, koja je privla ila pa/nju i svojim dr/anjem i svojim na inom odevanja. )tajala je pred njim kao proletnja vizija, ne%to kao udo koje se nije desilo u ovoj svima vidljivoj prirodi, ne$o u krvi jedno$ jedino$ oveka. U tom trenutku njemu je iz$ledalo da sva lupetanja, /rtve i odricanja i sve /elje svih )aula0)al0cera tre!a da do!iju svoju zadocnelu na$radu i svoje smirenje u ovoj /eni. Armin )alcer, koji je ve tada !io u$ojen, okru$ao i prili no elav, za/eleo je neodoljivo tu devojku sa kosom koju mrsi vetar, i sa kor!a em u ruci. Tako !iva da ljudi koji se, velikim !or!ama i du$im naporima kroz nara%taje, ispnu do izvesne visine u dru%tvenom /ivotu i poslovnom svetu, osete u jednom trenutku potre!u da zastanu, da odahnu i da svoj uspeh jednom iskoriste i poka/u. Tu je ta 0ka na kojoj napredovanje to$a oveka prestaje i isto$ trenutka po inje, za nje$a i sve %to je nje$ovo, !r/e ili sporije nazadovanje. =ila je kerka pukovnika u penziji fon @lareti a EK"areti3zF- &orodica je !ila plemika i neodreeno$ slovensko$ porekla od starina nastanjena u =e u. )tari @lareti imao je za so!om !urnu mladost lepo$ oveka i konji ko$ oficira $ospodskih pro0hteva. Od oca, koji je takoe !io oficir, i takoe rasipnik, nasledio je vrlo malo a i to malo je on opteretio du$ovima i na kraju prodao. Do%av%i u tesnac, o/enio se ru/nom i imunom devojkom iz okoline =e a. 2z to$ !raka imao je dve keri. O!a0dve su !ile na oca i po naravi i po licu i stasu. )tarija, Adela, udala se za diplomatsko$ inovnika koji je sada !io konzul na Dalekom istoku. Ova mlaa, 2rena, provodila je vreme u jahanju i za!avama u dru%tvu mlado$ i veselo$ sveta, zimi u =e u a leti

396

u =adenu, $de su /iveli u skromnoj vili otkako je @lareti oti%ao u penziju. A /iveli su skupim i neurednim /ivotom, vi%e od maj ino$ naslea ne$o od o eve penzije, a vi%e od du$ova ne$o od maj ino$ naslea, koje je !ilo kratko za njihov na in /ivota. @lareti je !io od onih ljudi koji ine du$ove sa lakoom, !ez!ri/no i dostojanstveno, i raspola/u tuim novcem kao da im je to deo od sud!ine. 4a uni i opomene pljustali su kao ki%e na njihovu kuu u =adenu, koja je, optereena hipotekom, !ila samo po imenu njihova. Ali stari @lareti , ko$a su no$e ve izdavale, sedeo je na terasi u svojoj fotelji od prua i, iz!rijan, sed i sve an, iz$ovarao uvek istu re enicu8 * "eka eka; )a te dve reci i ne%to mr%avih i neurednih otplata, on je ve $odinama podmirivao sve poverioce, svoje i svojih veselih keri. Ali otkada je on po eo da stari i sla!i, a otplate da !ivaju sve manje, te dve reci, koje su nekad uda stvarale, po ele su da $u!e svoju mo$i nu sna$u. A uporedo sa tim rasli su tro%kovi z!o$ nje$ove i /enine !olesti i z!o$ skupo$ /ivota koji je provodila 2rena, okru/ena dru%tvom aristokrata rava $lasa i nesi$urna imetka, ekstrava$antnih mladia i sno!ova svake vrste. )alcer je u$ledao 2renu na trkali%tu jedno popodne kad je ceo predeo iz$ledao kao da ne ujno plovi u svojoj prozra noj i toploj lepoti. A to$a isto$ dana pre podne 2rena je prvi put u /ivotu videla kako njen otac pla e, prikovan za fotelju, nad svojim slomljenim i nemonim 'neka eka(, kao dete nad i$ra kom. "i za ko$a u /ivotu nije imala srca, ni za %to na svetu pravo$ smisla, ali to$a starca je volela ne kao oca ne$o kao neko vi%e !ie, kao svoje sopstve0ne /elje i prohteve. Videi $a $de pla e z!o$ ono$a emu se celo$ veka smejao, ona je osetila kako je

I1-

potresa i razdire dotle nepoznat !ol. 2 kao u mladoj /ivotinji, !ol je u njoj izazvao $nev i po!unu, potre!u za pokretom i delanjem, lomljenjem i u!ijanjem. >rkvu !i mo$la oro!iti, ini joj se, prodavati se !o$atim strancima i krasti im nov anike i prstenje, samo da ovaj starac nikad vi%e ne zapla e pred nasrtljivo%u poverilaca. "i otac ni kerka nisu !ili ljudi od mno$o reci ni sposo!ni za neposredan ili pateti an izraz# to im je !ilo podjednako daleko i strano# ali to$a dana je izmeu njih palo ne%to kao zavet i nema zakletva. )a tom zakletvom i sa svim svojim nepoznatim sna$ama, pro!uenim i uz!uenim, 2rena je oti%la na trkali%te. Tu su joj predstavili !o$ato$ )alcera iz Trsta. &osle je do%lo sve kao samo od se!e. )enzacija i udo8 2rena fon @lareti se verila sa tr%anskim !o$ata%em iz pokr%tene jevrejske porodice. Dosta je !ilo po$ledati ih8 na svetu je !ilo te%ko nai dva opre nija !ia, ali i dva !ia koja !i vi%e i neophod0nije !ila jedno dru$om potre!na. =rzo je !ilo sve u$ovoreno i spremljeno. )alcer je sam ponudio da isplati du$ove staro$ @lareti a. 2rena je to primila posve prirodno kao %to je primila i sve ostalo, i kao %to je i dala sve %to je htela dati. )amo je nestrpljivo i kao stidei se malko za nje$a, ispravila verenika i o!jasnila mu da nije re o isplati du$ova. To !i !io nedopu%ten izraz. Uistini, nikad niko u njihovo porodici nije isplatio svoje du$ove. 2 to !i !ilo protivno do!rom redu i tradiciji. Armin )alcer tre!a da pru/i novac da !i '0papa( mo$ao da ima i da tro%i, a ko ima novca i ko $a tro%i, to$a poverioci ne napastuju, tome je kredit svuda otvoren i to$a svak po%tuje. )alcer, iji je pradeda jo% nosio svoje u%teene dukate za%ivene u postavu svo$a jedino$, do/ivotno$ kaftana, )alcer, koji je imao desetine filijala i !io zainteresovan u itavom nizu preduzea u Aus0 398

tro0U$arskoj i izvan njenih $ranica, i va/io kao stru njak i na nov anom tr/i%tu * primio je tu 'finansijsku tezu( kao %to je primao sve ostalo %to je dolazilo od verenice, kao %to je nje$ov deda primio nekad katoli ku veru i nove o!i aje. =ilo je ap0 surdno, ali on nije ni pomi%ljao da !i mo$lo !iti druk ije, jer $a je ova /ena ispunila potpuno i do vrha. Eudnovato je ali istinito da te velike nesree, kao mine sa du$im fitiljem, eksplodiraju kad ih ve niko i ne o ekuje. U stvari, )alcerova nesrea !ila je kona na i potpuna jo% ono$ rasko%no$ po0podneva kad je u$ledao stasitu 2renu i resio se da je uvede u svoju kuu. Ali nesrea se pritajila. 2rena je na%la %to je u toj !o$atoj kui tra/ila i mo$la da tra/i. Ona sama pokazala se kao /ena manje ra0sipna, !ezo!zirna i !esna ne$o %to se mo$lo o ekivati. Jodine su prolazile !rzo, kao $odine u zdrav0 lju i izo!ilju. 2rena je rodila dvoje dece, de aka i devoj i u. 2stina, s vremena na vreme odlazila je u =e da o!ie ne samo svo$ staro$ oca koji je !io uvek isti, neura unljiv i nepopravljiv, i sada ve umiruim $lasom i !ez pokreta iz$ovarao svoje8 'neka eka;( ne$o i sve svoje nekada%nje i nove prijatelje o!a pola. Ali to je znao i njen mu/. Taj poslovni ovek !io je izuzetno pronicljiv i u svima ostalim ljudskim stvarima i shvatio je od prvo$ dana da ne uzima /enu koja e sedeti u kui, me0 njati so!arice, i izvoziti se s mu/em u nedelju posle podne u %etnju. 2rena se vraala iz =e a premorena, utljiva, esto sa deficitom koji je prevazi0lazio predvianja, ali posle to$a je ostajala mesecima kod mu/a kao /ena s kojom je zadovoljstvo /iveti u kui i ponos pojaviti se u dru%tvu ili na ulici. Ako je !ilo ne%to %to je !olelo )alcera, osim njenih neiz!e/nih izleta u =e , to je !ila njena hladnoa prema deci, upravo to %to je on smatrao hladnoom. Ona je vodila !ri$u o njima i uvek posve 399

umesno i uvek na vreme odreivala sve %to je !ilo potre!no za njihovo zdravlje i vaspitanje, ali nije dopu%tala da joj deca uu u njen li ni /ivot i da $a izmene ma i za dlaku. )alcer je utke osuivao /enu z!o$ to$a, jer je u se!i nosio potre!u za sentimentalnim izlivima ne/nosti, ali se u isto vreme i nehotice divio njenom razumnom i hladnom a dostojanstvenom materinstvu. 2 %to $a je naro ito !olelo, to je da su deca vi%e volela svoju, po nje$ovom mi%ljenju, hladnu i uzdr/ljivu majku ne$o nje$a koji nije mo$ao d i! po$leda da mu se o i "e o#l $e.

=U"A
5odlomak7

2zrastao i mr%av de ak, sla!o hranjen i tanko odeven, sa modrim o ima koje malo !oja/ljivo /udno $ledaju u svet, nije mo$ao to$a dana da se nahoda ulicama# mamila su $a i privla ila mesta na kojima je !ilo skupova, trke, o!ja%njavanja, $raje i povika. Firei nemirne nosnice udisao je vazduh u kome se oseao dah !une. Tek sad vidi, to je ono za im je ceo nje$ov or$anizam odavno /udeo i %to mu je uvek !olno nedostajalo i tek $a sada ne mo/e da se nadi%e, na$leda i nadovolji. &o podne je u poslednjem trenutku sti$ao na as, )edeo je pored otvoreno$ prozora i pratio !unu koliko se uhom mo$lo uhvatiti. To je izazivalo udne predstave. 2z$ledalo je kao da je o vedro i visoko prolet0nje ne!o o!e%ena o$romna tanka eli na plo a, c ne!a do zemlje, zvu nih talasa koji se %ire po!unjenim $radom i vraa ih izmenjene, uveli ane. Eas zatrepti uz!udljivo a jedva ujno kao jedro pri zaokretu !arke, as cikne kao $las /ivo$ stvorenja, as jekne i za$rmi potmulo i sna/no kao udarac neko$ zvona saliveno$ od nepoznato$ metala, u d/inovskim srazmerama8 sve to ve prema tome da li masom koja je okupljena na o!ali reke proe samo nerazumljiv /a$or ili ne$de odjekne komanda ili jauk, ili se iz zatalasano$ naroda di$ne, kao iz vrtlo$a, jedan od onih op%tih, jednomernih uzvika * 400
GR * @ua na osami

401

'Doljeee;( 'Vivio;0( * koji se, ma kako $lasili, na daljini svi pretvaraju u jedno jedino, ote$nuto i vrlo svetio8 eee; ooo; A kad je katiheta, na poslednjem asu, naredio da se prozor zatvori, !ilo je kao da se odjednom smrklo i u razredu zavladalo neko sivo nela$odno vreme i smrtonosna dosada. @ad je as ipak zavr%en, de aci su u vratolomnom trku %trcali niz kamene stepenice. &etar se sa nekoliko dru$ova uputio odmah o!alom tamo $de $usta masa naroda opseda Op%tinsku z$radu i Upravu policije. De aci su se $u!ili u $u/vi. Tu je !ilo radnika koji su krenuli da pomo$nu svojima, iako ni sami jo% ne znaju kako, i sad tu stoje kao neka rezerva dru$ovima koji su tamo napred u dodiru sa kordonom /andarmerije koji !rani pristup z$radama, ali je !ilo i slu ajnih prolaznika, /ena, $imnazista sa knji$ama pod pazuhom i radoznalo$ sveta. U neko do!a nai%la je itava $rupa ci$lara @re0%evljaka koji rade u @o%evu na =raunovoj ci$lani. )ve sna/ni, mladi ljudi, vitki, ute$nuti, sa vi%e ili manje vidljivim fo anskim no/em za pojasom, sa mrkim fesovima nakrivljenim na desno oko. Oni su sna/no $urali i kao jedno telo pro!ijali se nanred. U !razdi koja je za trenutak ostajala iza njih i%ao je neprimeen &etar @olak. Caustavili su se kod >areve unrije, ali nisu ostali na samoj o!ali, ne$o se sklonili malo iza prvih drvenih duana u uskoj ulici koja vodi od o!ale na =a% ar%iju, i koja se zove =azard/anik. Tu se na%la odjednom $omila ci$ala kao da su nevidljivim rukama donesene. @ao po ne ijoj komandi, svi su ci$lari redom uzimali po ci$lu, raz!ijali je o ivi njak trotoara natroje, na etvoro, izlazili na o!alu i odatle vesto !acali komad po komad visoko iznad $lave z!ijene mase radnika na /andarme koii su u dva $usta kordona !ranili pristup Op%tini i &oliciji.

"arod posmatra mlade @re%evljake sa veselim divljenjem, nastojei da vidi kako po$aaju. &osmatrao ih je i &etar @olak jedno vreme, a onda je zadenuo svoje %kolske knji$e za drveni mandal na epenku drveno$ duana i stao da kupi otpatke raz!ijenih ci$ala, da istr ava na o!alu i da ih otud sa!rano i oz!iljno, opona%ajui u svemu pokrete ci$lara, !aca u pravcu /andarskih kordona. 9edan od ci$lara $a $oni. * Hajde, ostavi to; Vidi% da si nejak i ne mo /e% do!aciti# raz!ie% $lavu nekom od na%ih. De ak prestaje da !aca i o!orene $lave, mrmljajui kroz zu!e, tvrdi da on !aca i do!acuje na onu stranuG stoji jedno vreme, mr%av, ve preplanuo od sunca, svetlih o iju i sastavljenih o!rva, a zatim uzima odnekud par e ci$le i propinjui se svom sna$om, kao da /eli da poleti za !a enim komadom, !aca jo% jednom. * @upi knji$e, mali, pa idi kui; * opominju $a ci$lari. De ak se okrete, postien i uvreen, uzima svoje knji$e iza mandala, ali ne odlazi ne$o stoji malo po strani u uskoj ulici i prati svaki pokret visokih sna/nih ci$lara, unezveren kao mladun e koje posmatra i$ru i !or!u starijih. Ali taj stav posmatra a, u takvoj nesa$lasnosti i sa uz!uenjem od ko$a sav cepti i $ori, postaje mu !rzo nepodno%ljiv i on se povla i dalje, prema 3atinskoj upriji, kroz masu koja tu !iva ne%to reda i koja uz!uena i radoznala za$ori, vi e i propinje se na prste ne !i li videla %ta se de%ava tamo napred. On je !io suvi%e malen da !i mo$ao da vidi ma %ta dru$o do ruke i lea odvratnih ljudi oko se!e. 2 kako se pomalo udaljavao od mesta $de ci$lari vr%e svoje smele podvi$e, o!uzimalo $a je oseanje nezadovoljstva i poni/enja# /ivot je postajao ooet o!i an i svakida%nji. @ad ne mo/e !iti tamo u sredi%tu $de !una vri i /ivi svojim udesnim /ivotom, on0
26*

402

403

da je !olje da ide kui i da otud oslu%kuje njen odjek i misli o njoj. U tom trenutku se desilo ono %to je z!risalo sve te de akove misli. Otud, s 'one( strane, $de su stajali nevidljivi redovi /andarma, prolomi se $rohotan prasak, prvi /an0darski plotun, opaljen u vazduh. Eudni, dotle nepoznati fijuk izmenio je odjednom sve# on je savijao ljude u pasu, %irio o i, na$onio krv put srca * i nosio ih sve kao vihor u protivnom pravcu, a oni su nosili de aka. "jemu je iz$ledalo kao da je ona velika metalna plo a zajedno s ne!om pala na plo nik, s treskom i fijukom, i da osim to$a zlo$ i u!istveno$ tut0nja i nema vi%e ni e$ dru$o$ na zemlji, koja je tvrda i !eskrajna pred o$luvelim ovekom kome su no$e uzete a dah prese en. Ca prvim plotunom do%ao je odmah i dru$i, ali sada je pucano * u meso. 3judi su padali, dizali se, i%li etvorono%ke, vukli se potr!u%ke, samo u protivnom pravcu, samo dalje; De ak je posrnuo preko jedno$ visoko$ oveka koji je pao pred njim poko%en, do ekao se na ruke, !rzo se di$ao i !e/ao dalje. &re ne$o %to se odvojio od oveka preko ko$a je pao, on $a je po$ledao i do!ro video nje$ovo %iroko, !ledo lice, jer to je !ilo jedino %to je video. Odnekud zna da je taj ovek vapio tra/ei lekara 5'Sdoktora, doktora;(7 ali to zna tako kao da mu je to neko pri ao, a ne kao da je sam uo. Utr ao je u soorednu ulicu. Uhvatio je malo daha. 9avio se zra ak svesti. To je dakle; Tako od$ovaraju oni s dru$e strane, nadmono, neo ekivano, nemilosrdno, ne ci$lama i povicima ne$o nepoznatim monim oru/jem koje samo oni imaju i koje !ije nadaleko i strahovito. Tu su ljude !ili * u/as ne manji ali druA iii# tr alo se u svima pravcima# ne$de su s treskom 404

spu%tali metalne roletne na duanima# neko od onih %to tr e zaista je vikao !rzo i promuklo8 * Doktora, doktora; A taj $las je !io kao vema ali poja ana jeka ono$ %to je vikao ovek sa !ledim i %irokim licem, koji je ostao o!oren na o!ali. )ve tako izmeu uskovitlano$ sveta, de ak je sti$ao do na =istrik, $de je u vla/nom, prizemnom stanu od so!e i kuhinje /iveo sa majkom i starijom sestrom. )av je !io pun zvuka koji je ostao kao uhvaen u njemu. U avliji $a je do ekala majka. * Jde si, jadan sinko6 &o!ijeljeh od !ri$e; "aricala je ote$nutim muklim $lasom. )amo kod !osanskih /ena mo$u, ini mi se, da se nau takvi /aloviti $lasovi koji i pri o!i nom $ovoru li e pomalo na lelek. )av z!unjen, ne znajui %ta da od$ovori, de ak je podizao levu slo!odnu ruku, kao da se !rani od to$ $lasa. Uto se na kunim vratima pojavila sestra i odmah ciknula8 * 9ao, krv; De akova leva ruka !ila je zaista krvava. On je to tek sada primetio. Uvele su $a kao ranjenika u nisku i sumra nu so!u. )tajao je pored prozora, uspravno, sa opu%tenom levom rukom. O!e /ene su kle ale pored nje$ovih no$u i prale mu krvavu podlanicu i kroz suze upla%eno tra/ile ranu. On je znao da rane nema. To je krv nepoznato$ oveka na ko$a se do ekao u padu. Cnao je, ali nije ni pomi%ljao da im to o!jasni. "e, ni%ta im nee o!ja%njavati, jer nikad one, ini mu se, ne !i mo$le shvatiti kakav je stra%an i veli anstven taj put !une na koji je on tek stupio no$om. * Jledao je kroz prozor, iza tih /enskih $lava, po$nutih pod nje$ovom rukom i vatrenim 40

le$enom i ve se kajao %to se uop%te javljao kod kue. )te$nutih o!rva i namr%tena ela ve je smi%ljao kako !i se izvukao odavde i oti%ao na mesto sa ko$a je malopre po!e$ao kao i ostali $ledaoci. "eodoljivo $a je vuklo tamo. Da priviri samo na o!alu ili da oslu%ne malo# !ar toliko, da sazna %ta je !ilo sa ci$larima.

&4V2 )U)4<T2
5odlomak7

"ajposle, krajem aprila +1:R. stvoren je od!or od pet radnica, pet 'djevojaka(, kako su ih radnice zvale, iako je meu njima !ilo i udatih /ena, iako su ve od prvih meseca ove $odine, po primeru dru$ova koji su ih upuivali i savetovali, po ele da se meu so!om zovu * dru$arice. Cahtevi koje su one sastavile i neve%to i !ez reda napisale olovkom na dva lista jevtine hartije za pisma veliko$ formata i narand/aste !oje, sadr/avali su u$lavnom smanjenje radno$ dana od jedanaest na deset sati, povi%enje nadnice za petnaest do dvadeset od sto, zatim pravo na 'strukovnu or$anizaciju(, za koju e nak0 nadno podneti uslove i pravila. Te listove je Anica predala dru$ovima i posle dva dana primila od njih ta!ak hartije na kojem su zahtevi !ili otkucani na ma%ini, formulisani stru nim izrazima, a povi%enje nadnica i smanjenje radno$ vremena razraeni u cifre i ta!ele, prema vrsti posla i $odinama rada. @ad je, sutradan po prvomajskoj proslavi, pet radnica iza%lo pred direktora, on je du$o $ledao taj otkucani ta!ak hartije nekim novim po$ledom u kojem je !ilo upla%eno$ iznenaenja i $nevno$ uenja. To su jasno videle, jer one su do!ro i odavno poznavale svaki nje$ov po$led i pokret. 2 samo to da su one, mirne i re%ene, stajale, pa ma i za trenutak pred njim z!unjenim i upla%enim, a izmeu njih ta!ak otkucane hartije sa zahtevima, samo to, !ez 406 407

o!zira na dalji tok i ishod stvari, iz$ledalo im je kao mala po!eda i vredno svih dosada%njih /rtava i napora. Direktor se !rzo tr$ao iz prvo$ iznenaenja, i poku%ao da $a prikrije na$lim pokretima i jakim $lasom. * To ... To niste vi sastavile; "e;6 * .i. >u se jedan jedini tih $las. * @o vam je to sastavio6 * za$rme direktor, ohra!ren !oja/ljivim od$ovorom i prostreli ih sve redom do!ro poznatim po$ledom. Ali tada se )avka, koja je dotle stajala malo u pozadini, izdvoji, i, hvatajui mimo po$led, pro$ovori jasno8 * )ta tre!a da nam ko sastavlja, $ospoine di rektore, kad mi same do!ro znamo i koliko radimo i %ta primamo i kako sa onim %to zaradimo na kraj izlazimo6 To ne tre!a niko da nas u i. Te si$urne reci vrati%e direktora opet u nje$ov prvo!itni polo/aj upla%eno$ iznenaenja i nemono$ $neva. Uzalud je tra/io u tom od$ovoru neki izraz z!o$ ko$a !i mo$ao da plane. Vrteo se jedan trenutak, a onda, kao da se seti, udari presavijenim ta!akom hartije o pisai sto# u inio je to posve neprirodno i iz$ledao pri tom dosta jadno. * Vi moje savjete neete da slu%ate, pa %to ste sada meni donijele ovo6 * .i vas molimo da to ... da na%e zahtjeve..8 predate Cemaljskoj vladi. * "isam ja va% po%tar. <no vam vlada... * Onda emo mi tako morati, u ime ostalih..# * @o ste vi, da $ovorite u ime ostalih6 @o su te 'ostale(6 @oliko je tih 'ostalih(6 * Veina, $ospodine direktore. * Ha, veina; 9e li 'veina(6 i 'strukoime or0 $anizacije(6 Cna i, vi politiku hoete da vodite. X:,

"eko zausti ali ne iz$ovori neku re . A direktor je nastavljao da lupa dlanom po presavijenom ta!aku hartije i zelenoj oji na pisaem stolu, koji je muklo odjekivao, i da vi e8 * Do!ro; .o/ete, mo/ete; Ali, pazite8 ravim ste putem po%le i onaj ko vas na to na$ovara ne /eli vam do!ra. A kad je pet 'djevojaka( iza%lo na hodnik, po$ledale su se sa dotle nepoznatim oseanjem zadovoljstva. Tu su prvi put osetile, nije to svaka jednako osetila niti je to ijedna $lasno kazala, ali su osetile8 da direktor nije ono %to je nekad !io, tj. %to su sve radnice pa i one mislile da je# da je iza tih vrata tapetiranih zelenom ojom on ostao !ar ne%to malo manji ne$o %to je !io pre etvrt sata, kad su u%le. Osetile su da je !or!a mo$una. Vladin povjerenik za $rad )arajevo, %ef celo0kupne policije <dmund !aron )taricki, poru io je da e primiti dele$aciju sa zahtevima radnica i radnika fa!rike duvana, ali ne ceo o!or od pet radnica, ne$o samo dve. Tada su 'djevojke( iza!rale )avku @usov evu, crnomanjastu, onisku, otvorenu i smelu devojku i- &iru%e, koja ima dva mlaa !rata u $imnaziji i Ani0cu &eku%i. Ostale tri dru$arice pratile su ih do vrata vladine z$rade, a kad im nisu dali da se tu zadr/avaju, one su oti%le na o!alu i tu, na zidu, ekale. Tako su se njih dve na%le pred )tarickim. =io je iznad prose ne visine, sna/an i $ojazan, ali elasti nih pokreta, neo!i no !ele ko/e, rie kose i !rkova koji su !ili potkresani u tvrdoj i o%troj liniji i nisu sakrivali rumena usta. "e e$ !eloliko$ puteno$ i /ensko$ !ilo je u elom oveku. )ve je mirisalo, sjalo i !le%talo od nje$a8 prstenje, zlatna du$meta na man%etama, !iserna i$la u zelenoj kravati, sne0/no !elo ru!lje, u$la ane cipele u !ez!roj reflek0

X:1

sa. )ve je na njemu i oko nje$a iz$ledalo $latko, meko, umereno toplo, du$o doterivano i potpuno doterano prema nekom nepoznatom stro$om pravilniku. 2 sve je od$ovaralo neo!i no visokom pojmu koji je ovaj $ospodin morao imati o se!i i svom pozivu. Ali u svemu je !ilo i ne e$ neprirodno$ i izopa eno$ nemu%ko$ i neljudsko$. * "o; =aron ih je do ekao stojei, ali ne kod pisae$ stola ni na sredini so!e, ne$o ne$de u dnu kao da nije ni mislio na njih, ne$o se tu slu ajno desio. * "o6; Ah, to austrou$arsko vojni ko i !irokratsko8 "o; To nije re neko$ /ivo$ jezika ni odreeno$ naroda, ne$o uzvik iz zoolo$ije u kome ima i ne%to od vepra i od str%ljena i od kopca. U tom jednoslo/nom uzviku ima dovoljno prezira da uvredi, unizi, i upla%i milion ljudi, to je !or!eni krotila ki uzvik jedne k..ste koja vlada svetom i dru$im ljudima oko se!e, !ez o!zira, !ez straha, !ez pomisli da !i mo$lo dru$a ije !iti# jedne kaste koja je, oduvek !ez srca i duha, davno iz$u!ila pamet, a sad $u!i i posled0nje tra$ove oseanja mere, svaki ra un o hodu vremena i pro$resu sveta. Ah, to austrou$arsko8 "o; Fteta je %to se pola$ano za!oravlja i %to e !iti potpuno za!oravljeno kad iz!ledi u sluhu i poslednje$ oveka to$a nara%taja. Fteta je to i za pro%lost i za !udunost. Tre!alo !i $a sa uvati na nekoj trajnoj $ramofonskoj plo i, kao primer dokle su se jedni morali poni/avati da !i /iveli, mno/ili se i hranili, a dokle su se dru$i mo$li spustiti, mislei da se uzdi/u i da sa svoje visine neo$rani eno vladaju svetom i ljudima. @ao zastra%ujui primer !uduim nara%tajima, %ta ovek mo/e u initi od dru$o$ oveka i od samo$ se!e. @ad 'djevojke(, kao po do$ovoru, po pravilnom !or!enom instinktu nisu od$ovorile ni na tree nje$ovo8 '"o;6;( on im se primakao nemarnim hodom. 410

po$ledao ih kao odnekud iz daljine. O i su mu !ile malene, okru$le, za$asite, sa zamuenom !eonja om i pocrvenelim kapcima, kao prljave, ni srene ni lepe o i# one su u tom velikom pre$onjenom i prene$o0vanom oveku !ile jedino mesto koje nije ni zdravo ni doterivano ni u$la ano. To o i, kao da su pozajmljene od dru$o$ i dru$a ije$ oveka, nisu ni li ile toliko na o i koliko na dve rane koje su ovom ina e savr%enom !aronovom telu slu/ile za $ledanje. * )ta vi hoete6 "a%e reci je iz$ovarao nepravilno, sa po$re%nim na$laskom. Tada )avka istupi za korak napred, raz0mota tanki %u%tavi papir u koji je !ila uvijena njihova predstavka sa zahtevima. * <vo, $ospodine, ovdje su na%i zahtjevi i mi Vas molimo da ih pro itate i preporu ite visokoj Cemaljskoj vladi. &ola$ano i sve ano, kao %to se vr%e va/ni i opasni poslovi, o!oje podi$o%e ruke u visinu lica, i har0tija iz tamne, mr%ave i /ute )avkine ruke pree, kao sa dru$o$ sveta, u !aronovu, punu, na!reklu i !elu kao nepe en hlep i. On rastvori ta!ak i samo $a prelete po$ledom, a onda se okrenu radnicama8 * 9u er niste !ile na posao6 * "ismo* od$ovori%e o!e odjednom, ali tiho. * A za%to6 @od to$ pitanja o!e 'djevojke0( oseti%e kako se atmosfera izmeu njih i !arona odjednom ispuni ne im novim i opasnim# to neprijatelj pita, sa neprijateljskom namerom i valja mu od$ovoriti, ali ni suvi%e o%tro a ni ponizno, ne preutati $lavno, a ne kazati %to ne tre!a. A kako da se snau njih dve, neiskusne i neuke6 )trah ih je ne !arona ne$o od$ovornosti prema onima koji nisu ovde, ali za koje njih dve, takve kakve su, moraju da $ovore, i to tako kao da ih slu%aju sve radnice i svi radnici, i to ne samo iz njihove fa!rike. 411

* Cato %to je !io &rvi maj * re e pri$u%eno )avka. &raznik radno$ naroda * doade Anica !ez razmi%ljanja i o!e se oseti%e malo lak%e, kao da su sada na%le neki stav i oslonac za raz$ovor ko$a ne mo$u iz!ei. * Ah, a ko vama je kazao da je to 'praznik( i da 'radni( narod tre!a da ne radi6 * &o cijelom svijetu se slavi &rvi maj. =aron planu. Vikao je na njih, du$o i ru/no, sa visoka kao %to se vi e na zaista nerazumna stvorenja, sa nekom mr/njom koja je daleko prevazilazila ne samo ove dve 'djevojke( ne$o i pitanje %trajka i ceo 'de0lokru$( !aronove vlasti. U$ro/eni interesi i povree0na oholost mone klase $ovorili su na usta poro 0no$ oveka nezdravih /ivaca. 9er, ta mr/nja !ila je u stvari prezir. )amo vrlo poro ni ljudi sposo!ni su za takav prezir. A ovaj ovek je !io pun prezira koji je iz!ijao iz $lasa, iz svako$ pokreta# ali sve je to, iz$leda, !ilo sla!o da izrazi nje$ov veliki prezir prema svima ljudima, i to kao da je i !ilo $lavni uzrok nje$ove ljutnje, a ove dve /ene, predstavnice po!unjenih radnica, samo !edan povod. Devojke nisu ni razumele potpuno sve %to je $ovorio, ali je sve zajedno !ilo te%ko i odvratno, i iz sve$a je izlazilo da im $ovori ovo8 )ta vi znate o svetu, i otkud vi mo/ete znati %ta ceo svet radi6 9a u vam kazati otkud. Desetak len%tina, ivutskih skitnica i raznih pro!isveta koji su do%li u )arajevo da !une i zavode radnike kazali su vam to. A ja vam ka/em da emo mi sve njih poslati odakle su do%li, proterati vezane. A ni vi ni%ta !olje neete proi, ako !udete !unili po%tene i vredne radnice. 9er mi imamo na ina i za takve ptice koje se %etkaju naokolo sa nekim sme%nim i !lesavim predstavkama i zahtevima, umesto da $ledaju svoj posao. .i smo do sada postupali fino, sa mekim rukavicama 422

na rukama, ali kad skinemo rukavice, videete da je na%a ruka od /eleza. Osetiete to na svojoj ko/i. Tada ete se mo/da kajati, ali e !iti dockan. )ve je to on iz$ovorio nepravilnim recima i na0karadnim re enicama, ali sa jarosnom vikom koja je ovde, kako iz$leda, !ila $lavno. A kad se ispra0skao i zastao, kao da o ekuje njihovu re , )avka upita odjednom. * .i molimo da nam ka/ete, kad emo moi do!iti od$ovor na na%e zahtjeve. * Odmah dopijete od$ovor. * &rie stolu i zazvoni. .alo zatim na vratima se pojavi ovek u uniformi, kancelista sa zve0zdom pod vratom# lice o%kasto i !ez!rko, proseda, kratko %i%ana kosa, za e%ljana uvis, iz$leda kao etka. Taj ovek, sav od opreza, izvede ih iz svoje uske kancelarije sve do na hodnik i predade policajcu u uniformi, koji je ekao na hodniku, a zatim zatvori za so!om vrata pa/ljivo kao da su od najfinije$ stakla i pamu no ne ujno. Odmah zatim, policajac im saop%ti da su uhap%ene i pozva ih da krenu pred njim. @ao da je to prirodno produ/enje posla na koji su krenule, )avka i Anica su i%le pred policajcem i samo su izmenjivale po$lede izmeu se!e. >im su iza%li na o!alu u$leda%e ih tri dru$arice i poskaka0%e sa zida, opkoli%e ih i za$raja%e sa pitanjima8 Ca%to, kako, kuda ih vode. &olicajac, ri, postariji ovek, koji je ve dvadesetak $odina u )arajevu, !io je z!unjen tom /enskom vikom i !ranio se trep0ui. * .olim, nije dozvoljeno raz$ovorati. Dalje od pritvorenika; Dalje; 2 svaki put kad !i hteo ne%to da ka/e, hvatao je du$a ku sa!lju po sredini, kao na pozdrav, i $ledao preda se kao da iz seanja ita tekst propisa o sproveden ju uhap%enih lica. * .olim, dalje; .orau postupiti protiv vas. 413

Ali te%ko se !ilo od!raniti od o$or enih mladih radnica koje su kao uz!unjene p ele o!letale, dovikivale dru$aricama da se ne !oje, da e sve u initi da ih oslo!ode, da e izvestiti ko$a tre!a, da e poru iti i njihovim kuama. 2 )avka i Anica su ih umirivale i molile da idu, ali one su ih pratile as iz!liza as izdalje, sve do policijsko$ zatvora.

&<@U)l>l
5odlomak7

U )arajevu je oduvek postojala velika i va/na razlika izmeu kua na desnoj o!ali .iljacke i onih na levoj, pa prema tome i izmeu sveta koji u tim kuama stanuje. Desna o!ala smatra se, i s pravom, kao zdravija, veselija i * otmenija, ona je sa vi%e sunca, manje izlo/ena zimskim vetrovima i manje mu na i strmenita. )to$a su i kue i zemlji%ta na desnoj strani imali oduvek vi%u cenu i nalazili lak%e kupca. )vakako, %to se strmine ti e, to je i ta no i svakom na prvi po$led jasno. 2 ovek koji je mno$o sveta pro%ao te%ko e se moi setiti da je $de video strmenitije ljudsko naselje ne$o %to je leva o!ala .iljacke, taj zavr%etak tre!evike padine niz koju se strmo$lave, kao lavine, !ele kaldrme izmeu zelenih !a%ta, ru%e sve one ulice od Alifakovca i Hrvatina do )ouk!unara. )av je taj !re$ iz!razan i potkoisan istr$anim vodenim /ilama, potocima koji as utanje kao konac, as izrastu do !ujice. )unce tu stranu o!asja dockan. Tu do!ro raste drvo i oko nje$a trava i mahovina, a te%ko usDeva ovek. Drvo, ako samo sti$ne, !iva posle !ujno, tvrdo i visoko, ali ovek je izlo/en !o0 lestima, esto malokrvan, rahiti an# uop%te, nekako optereen i o!ele/en, sa jednim teretom vi%e na se!i ne$o ostale )arajlije. &onikao i izrastao na strmeni, on je uvek pomalo vezan i sne!ivljiv, i ne u$e ne0 414 X+L

kako ni$de u /ivotu da stane vrsto i slo!odno sa o!e no$e na zemlju. )va je ta padina izukr%tana du$im ulicama, kri0vudavim sokacima i !ezimenim puteljcima koji se viju oko !a%ta i izmeu kua. "e$de oko sredine padine, od njeno$ vrha pa do dna ide uska ulica sa kaldrmom u o!liku retkih i %irokih stepenica# ona se od starine zvala &eku%a, a posle je menjala ime kao i ostale sarajevske ulice sa promenama u svetu i u zemlji, ne menjajui mno$o iz$led ni stanovnike. U toj starinskoj i vratolomno strmoj ulici &e0ku%i, $otovo pri vrhu njenom, /ivela je od starina, u niskoj kui prile$loj uza stranu, porodica &e0ku%ia. Da li se ova ulica prozvala nekad po njima ili su oni do!ili ime po ulici, to niko ne zna, jer se ovde sla!o pamti i ni%ta ne !ele/i. Cna se samo da su od starine tu, da su !ili terzijski majstori od oca na sina, da su imali svoju ma$azu, svoje kalfe i %e$rte, da su !ili ono %to se zove 'srednje $azde(, dok nije, posle austrijske okupacije, propao njihov zanat pred najezdom %najdera i nove no%nje posve dru$o$ kroja. Tada su !raa &eku%ii, .ijat i .arijan, jo% u$ledni terzije, umrli o!ojica iste $odine ne sa ekav%i potpunu propast svo$a zanata, koji opet nije zadu$o nad/iveo njih. .arijan je umro kao udovac !ez dece, dok su iza starije$ .i jata ostali odrastao sin i kerka na udaju. @erka se u!rzo udala za neko$ do%ljaka )lovenca, finansijsko$ stra/ara, i oti%la za njim na $ranicu )r!ije, a sin je naoustio tradicionalni porodi ni zanat i, kako je ve !io o/enjen i imao dvoje sitne dece, morao je da se lati jedne od onih sitnih slu/!ica u kojima ovek postaje pot0 puno zavistan ne postav%i ni srean ni o!ez!een. )a dolaskom nove austrijske vlasti stvoren je ceo niz takvih podreenih, slu/iteljskih i uvarskih 416

polo/aja u kojima je deklasirani !osanski malo$raanin mo$ao nai '0pristojno0( mesto i zaradu koja je malena i potpuno nedovoljna, ali * si$urna, tako da oveka sa porodicom odr/ava u /ivotu, ali mu ne dopu%ta da di$ne $lave i da ma %ta vidi i shvati od to$ /ivota. Dvanaestak $odina je .arijan &eku%i !io raznosa poziva u &oreskom uredu ili $lasnik kako je to slu0/iteljsko zanimanje nazivala tada%nja austrijska uprava, koja je svakom polo/aju u dr/avnoj slu/!i davala lep%e ime ne$o %to je on uistini po svojoj va/nosti i vrednosti predstavljao. Ca to vreme rodilo mu se jo% dvoje dece. Dvanaest $odina je taj utljivi, po$nuti i sasu%eni ovek !ez osmej ka, sa ko/nom tor!om pod pazuhom, raznosio po varo%i pozive i opomene, ne $ovorei ni sa kim i od$ovorajui samo kad mu dru$a ije ne mo/e !iti, ne li ei u hodu ni po em na carsko$ slu/!enika, ne$o na terziju koji ide u radnju ili se vraa iz nje. A trinaeste $odine .arijan &eku%i je umro na$lo, !ez !olovanja i opro%taja, utke i neprimetno, kao prepelica u /itu. Ostav%i sa etvoro dece !ez i e$a, jer .arjanova slu/!a !ila je dnevni arska a ne stalna i davala je pravo samo na otpremninu a ne na penziju, nje$ova /ena, koja je i dotle pomalo '%ila tue0(, morala je sada da radi svom sna$om, pa i to nije #i"o dovoljno da se deca ishrane i odenu. "ajstariju kerku Anicu, im je navr%ila sedamnaest $odina, dala je u duvansku fa!riku. )in &etar, ko$a je otac pred smrt !io dao na o!uarski zanat, napustio je odmah posle o eve smrti mesto i oti%ao kao %e$rt u * kroja e. Dve devoj ice. 9elka i Corka, !ile su jo% nejake. Eetiri $odine posle smrti .arijana &eku%ia umrla je, potpuno iscrpena, od zapaljenja plua i nje$ova /ena .arica. Umrla je usred zime. Tada se u &eku%i /ivi na mrazu i poledici, pod te%kim sne$om, sa sla!im o$revom, oskudnom hranom i tankim odelom, dani su kratki i sumra ni, a noi nemi0
G- * @ua na osami

417

losrdno vedre# /ivot tada o$or a i ote/a i na$oni stanovnike &eku%e da tra/e natprirodno poreklo svojih muka, kako !i ih tako lak%e podneli. U kui je ostala Anica sa troje 'svoje( nedorasle dece, koju je tre!alo hraniti i odevati, i to od nadnice fa!rike duvana, najni/e nadnice u sarajevskom radni%tvu. A zatim, tre!alo je vaspitavati tu decu i !rinuti o njihovoj !udunosti, rasti sa njima i sa svakim od njih zase!no !olovati sve !olesti i mu iti sve muke sirotinjsko$ detinjstva. 2 Anica je sve to radila, koliko $od je mo$la i kako je naj!olje umela. @ad je do%lo vreme, dala je i 9elku na zanat, i nju na kroja ki, a Corku je, po svr%enoj osnovnoj %koli, zadr/ala kod kue. Tako je ona !ila i ostala i otac i majka toj deci, koja su je prozvala 'Tana(, iz$ovarajui to ne kao njeno skraeno ime, ne$o kao %to se iz$ovara re '0 mama(. Tako je Anica odr/ala kuu, prihvatila !rata i o!e sestre u $odinama kad im je najvi%e tre!alo pomoi i podr%ke, i u svojoj sirotinji i na toj strmini uspela da podi$ne, ishrani i izvede na put zdravu decu. )ada se u toj kui /ivi malo lak%e i ne%to veselije. Anici je trideseta $odina, a ve je deveta kako radi u fa!rici duvana. To je visoka devojka malko o%trih o!lika, sa krupnim, umnim o ima neo!i no$ sjaja. "i ranijih $odina momci nisu mno$o o!raali pa/nju na nju, a ona jo% manje na njih. &re %est00sedam $odina prosili su je dva puta, ali 'deca( su tada !ila nejaka i ona ih nije mo$la ni tako ostaviti ni dovesti na !ri$u tuem oveku. )ad vi%e nije !ilo prosaca. @une !ri$e i devet $odina jednoli no$ fa!ri ko$ rada u neprimetno sitnoj duvanskoj pra%ini na inili su od nje mr%avu, !ledu i malo po$0 nutu devojku koja je, i pored svo$ nasmejano$ i uvek vedro$ izraza, iz$ledala starija ne$o %to jeste. Tome je doprinela i du$o$odi%nja potre!a i navika 418

da se smatra od$ovornom za elu kuu. 2 danas je ona pravi domain i njena zarada jo% uvek pokriva vei deo kunih tro%kova, iako su &etar i 9elka izu ili zanat i stali to!o/e na svoje no$e. &etar je jo% pre etiri $odine zavr%io kroja ki zanat. )a njim je Anica imala najvi%e muke. "ervozno, osetljivo a zatvoreno u se!e i nepoverljivo dete, menjalo je majstore, imalo neo ekivane i ne0o!ja%njene nastupe as nerada i skitnje, as poslu%nosti i nezdrave po!o/nosti, as tvrdo$lave osiono0sti. )ad je to !io onizak, mrk i vrst mladi, %irok u pleima i jak na no$ama, sa neravnom, $aravom nau%nicom u !ledom licu, na kom su mi%ii neprirodno zate$nuti od neke stalne unutarnje pa/nje. =io je u svemu detinjski zavisan od Anice, iako $a je to sa $odinama sve vi%e ljutilo i na$onilo, s vremena na vreme, na !esmislene po!une i nelepe ispade. 9elka je u osamnaestoj $odini, !elolika, punih o!lika, plavih o iju i zlatno, te%ke kose, lepotica i $izdava. Od sve dece ona je jedina na maj inu porodicu, @lajie, koji su poreklom iz &osavine, plavi, lepi, veseljaci i pomalo rasipni ljudi. &re dve $odine zavr%ila je zanat kod prve /enske kroja ice, $ospoe )aloker, koja je %ila za sav otmeni sarajevski svet, i sad je kao radnica kod nje. "ajmlaa, Corka, jo% je devoj e, !oja/ljivo ali lepo. &eku%ia soj, cmomanjasta, tanka i ve lako povijena u pasu, sa velikim tamnim o ima koje pa/ljivo i sau esno posmatraju sve oko se!e, a toplina sa kojom $ledaju svet prelazi svako$ asa u osme0jak. 2sta Anica, samo sitnije kosti i ne/nijih o!lika. Corka jedina iz porodice ne radi izvan kue, ne$o vodi kuanstvo, koje je tanko i jednostavno da $a i ona, ovako mlada i nejaka, mo/e da savlada. &onekad za vreme ve ere, a nedeljom za ru kom redovno, svi su &eku%ii na okuou. Oniski i mr$odni, ali sna/ni &etar, stasita, vedra 9elka, pa/ljivo odeve0 419

na i uvek sa prazni kim izrazom na licu, i Corka, 'dete( koje se sa svakim danom razrasta i !uja, na putu da se potpuno zadevoj i, iako to ne priznaje sama se!i i sa sne!ivanjem uzalud nastoji da sakrije od dru$ih. A pored njih Anica, za $lavu vi%a od svih, iscrpena, tanka i kao iz!ru%ena, !ledih usana i sjajnih kao pre$orelih o iju koje sve prate i sve moraju da vide. * @o ih posmatra tako okupljene oko jela, taj, i da ni%ta ne zna o sud!ini ove porodice, mo/e da vidi jasno da su sve sna$e i sokovi iz ove mr%ave 'ane( pre%li s vremenom u ovo troje odrasle dece, ali isto tako mo/e da raza!ere jasno da ona, i pored to$a, najvi%e sna$e ima u se!i, naj!olje mo/e da radi, i najlep%e zna kako tre!a /iveti.

"<.24 5odlomak7

2T to vreme, izmeu +1:I. i +1:R. $odine, !ilo je u =osni zaista znakova nezadovoljstva i uznemirenosti i meu kmetovima0seljacima i zemljovlasni0cima i, naro ito, meu inteli$encijom po $radovima, ali ti znaci su !ili neodreeni, sporadi ni i nepovezani, kao %to je i prirodno u zemlji u kojoj je dru%tvo podvojeno verama i neujedna eno, u kojoj nema ni stvarno$ politi ko$ /ivota ni prave %tampe. Ali po strani od tih povremenih trzavica na a$rarnom, verskom ili nacionalnom osnovu, stali su da se javljaju dru$i i dru$a iji nemiri. To su !ili * prvi pokreti i zahtevi radnika kao takvih. Ti su pokreti !ili skromni i tako neo!i ni za na%u sredinu da je malo ko o!raao na njih naro itu pa/nju, s izuzetkom, naravno, upravne vlasti i neposredno zainteresovanih poslodavaca. Tih $odina je $raena i sa$raena u )arajevu i trea z$rada !osansko0herce$ova ke vlade. Tako je pored dve velike, crvenkaste vladine z$rade, zidane u nekom austrijskom i nesi$urno renesansnom stilu, nikla trea, modernije zami%ljena, tj. !ez pravo$ stila, ali visoka, upadljiva i potpuno !ela. "arod je novu z$radu odmah prozvao '!ijela vlada(. Unutarnji ureaj te z$rade !io je savremeniji i slo/eniji i, kako tome poslu nisu !ili dorasli sarajevski radnici, ni na%i ni stranci koji su tada ve /i0veli i radili u )arajevu, tre!alo je na!aviti radnike 421

42H

sa strane. Tako 9e do%la vea $rupa stranih kvalifi0kovanih radnika, majstora, drvodelja, %tukatera. Veina je !ila iz =e a, trojica0 etvorica iz Ca$re!a. Ve od prvo$ dana pala je svima u o i velika razlika izmeu na%ih radnika i ovih stranaca. Ovi stranci, koji su do%li na osnovu naro ito$ u$ovora, !ili su !olje hranjeni, veseliji, zdraviji i otresitiji od naj!olje$ !osansko$ radnika. Oni su !ili dva puta !olje plaeni od retkih na%ih kvalifikovanih radnika, a tri do etiri puta !olje od nekvalifikovanih. =roj radnih sati !io je za sve isti8 dvanaest. 5)amo, pravo valja rei, ti strani radnici radili su predano i stalno# kod njih nije !ilo ni zami%ljeno$ stajanja nad poslom ni savijanja ci$are ni sporih !osanskih raz$ovora.7 "a%i radnici $ledali su na te svoje dru$ove kao na neka vi%a i srenija !ia kojima ja '0!o$ dao( !olji i lak%i /ivot, kao i svima strancima. Oni su posmatrali sa uenjem kako ti ljudi navla e na8(70 ita platnena odela i !ele kape pri radu, a kako uve e izlaze isti, o!rijani, u $raanskim odelima, sa kra$nom i kravatom, na pivo i na ve eru, dok oni, uprskani malterom i dronjavi odlaze svojim pot0leu%icama na periferiji $rada. 2 velika veina na%ih radnika !ila je tako neuka i tako u!ijena venskim vas0pitanjem i du$om navikom ro!ovanja, da je tu razliku primala kao '!o/je davanje(, mirila se sa njom i ne pomi%ljajui da iz to$a izvu e neke zaklju ke i ne pitajui se za%to je to tako i mora li ostati tako. >ak ni zavisti nisu oseali, jer nisu ni pomi%ljali da se uporede sa stranim radnicima. )a sne!ivanjem su na%i ljudi $ledali te '%vap0ske( radnike kao %to su $ledali na strance inovnike, ali ti stranci radnici su, naprotiv, tra/ili dru%tvo svojih !osanskih dru$ova i nastojali da se sa njima %to e%e viaju i %to vi%e raz$ovaraju. @ao tuma i i posrednici slu/ili su radnici iz Ca$re!a. 2 tako su na%i radnici videli sa jo% veim uenjem da su upravo ti strani dru$ovi, koji su tri puta !olje pla0 422

eni i deset puta !olje /ive, nezadovoljni i o$or eni uslovima rada, postupkom preduzima a. A to nezadovoljstvo, na koje na%i nisu smeli ni da pomisle, oni su izra/avali slo!odno, nekim novim, ne uvek potpuno razumljivim, ali neo!i no smelim recima za koje na%i nisu slutili ni da postoje, a kamoli da mo$u i smeju da se iz$ovore. "a skelama '!ijele vlade( i po njenim prostranim so!ama jo% punim stru$otina, maltera i $ipsa, odjekivale su nove reci8 'proleter(, 'radni ka klasa(, 'strukovna or$anizacija(, '%trajk( i, najposle, re 'socijalizam( koja je na%ima iz$ledala tako nova i tajanstvena i opasna da su je i nehotice iz$ovarali sni/enim $lasom. Jradnja je napredovala !rzo, ali !r/e se meu na%im radnicima razvijala misao o tome da se radnici mo$u udru/iti i udru/eni postavljati i oni svoje zahteve poslodavcima kao %to poslodavci postavljaju njima. 2z po etka, stvar su prihvatili samo mlai, dok je kod starijih nailazila na neo ekivan i o4or0 en otpor. &osle ru ka, sede u hladu dvojica mladih radnika =osanaca i ne%to %apuu, dok njihovi stariji dru$ovi le/e na $redama i dremuckaju. 9edan od njih, ko$a dra/i taj polu$lasni %apat, podi/e $lavu i do!acuje jetko8 * De, de, tra/ite vi, djeco, avola !ez nevolje; )vr!i vas; .alo vam je %est seksera nadnice, dok ne ostanete i !ez nje. * )pavaj ti, spavaj, djedo, i ne !cini za moju nadnicu. * Ama, !rinem ja za se!e i ono svojih etvoro unu ica %to su mi na vratu, a te!e nek nosi avo kud te i ponio; * "e !oj se, stari * ka/e nasmejano dru$i mladi * nee ni po te!e ni po tvoje !iti ravo kad mi malo druk ije po nemo da raz$ovaramo sa poslodavcima i $azdama.

423

--'*^;;

* @ratka je va%a pamet za to, mladiu. To su vas ovi =e lije nau ili. 3ako je njima vikati na $azde. @ad doe do $usta, oni e spakovati svoje kufere pa u =e , odakle su i do%li. A ko e pomoi meni, kad sti$ne zima i smrzne se etka a nestane u kui i !ra%na i mrsa, pa tre!a drvo a tre!a o!ua. @ad zaspe snije$ meni se opet valja pod $azdinsku strehu skloniti, jer dru$o$ nemam. To tre!a promisliti, pa onda $ovoriti. * &a i ta $azdina streha je tvoja# ti si je $radio, !olan, samo se nje$ova zove. * <h, pametan si ti, samo te ta tvoja pimet prenosi... * mrmlja stari radnik i prezrivo ali 0nemono spu%ta ponovo $lavu na $redu. Takvih i sli nih raz$ovora i prepirki !ilo ie ne samo na toj $raevini ne$o i po radionicama u varo%i, kroja kim, o!uarskim i dru$im. &ored radnika koji su radili na z$radi Cemaljske vlade i koji su sti$li u $rupi, do%lo je iz Ca$re!i jo% desetak kvalifikovanih radnika, kroja a, drvode02ja, tipo$rafa# do%li su neupadljivo, sve jedan po je dan, i zaposlili se u najveim radionicama i %tamparijama. Oni su !ili ne samo or$anizovani radnici ne$o su imali iskustva sa radom u radni kim or$anizacijama po veim $radovima, Ca$re!u, &e%ti, Osijeku. Oko njih su se okupljali oni od domaih radnika koji su imali hra!rosti da pomi%ljaju na or$anizaciju radnika i pokazivali /elju da se o!aveste o istoriji, uslovima i iz$ledima radni ko$ pokreta u svetu. To su !ili u$lavnom mlai i !istriji, dok su stariji radnici i dalje ostajali po strani i uz nemono odmahivanje rukom tvrdili da je siromahu sueno da radi i da se pati, a $azdama da u/ivaju, da je tako !ilo i da e uvek !iti i da je sto$a !olje ne za!adati trn u zdravu no$u i ne tra/iti hle!a nad po$a u. .eutim, !roj onih koji su hteli da raz$ovaraju o or$anizaciji i o pitanjima radni ko$ polo/aja 424

rastao je, !roj neutralnih, koji su dotle stajali neodlu no u sredini, !ivao je manji, dok je !roj malo0du%nih i nepokretnih ostajao uvek isti. 4adnici koji su do%li iz Ca$re!a stali su da do!avljaju !ro%ure# po radni kim kuama mo$le su da se vide te male, !ele ili crvene knji/ice sa naslovima8 'U emu je sna$a radno$ naroda(, '&roste socijalisti ke istine(, 'TOsamsatni radni dan(, '"ajamni rad i kapital(, 'Cakonsko osi$uranje radnika(. "a sastancima koji su odr/avani u odreene dane po za!a enijim kafa0nama radnicima je tuma ena sadr/ina tih !ro%ura. Ca$re!a ki radnici zalazili su i po kuama, o praznicima i zimi po sijelima, $de su se upoznavali sa devoj kama, radnicama u fa!rikama duvana ili ilima. )a njima je stvar i%la jo% te/e ne$o sa radnicima, jer su one !ile jo% manje pismene i vrlo te%ko ulazile u pitanja op%te prirode, ali one koje !i uspeli zainteresovati i prido!iti !ile su /ivlje i odlu nije od mu%karaca. "jihovom pomoi je i u te dve velike fa!rike unesen isti nemir, sa istim ras0 pravama i suko!ima, koji se sve vi%e javljao u radionicama i na $radili%tima.

42

> Ti

o
ON

49<E"2@ TU4>2CA.A

aga * $azda, do!ro stojei $raanin# $ospodar, prvak, veleposjednik# zapovjednik turske plaene vojske# dodaje se kao titulr. iza li no$ imena# po asna titula za svako$ ono$ koji ne pripada inteli$enciji i plemstvu. a#ar * %tala, konju%nica# $ostinska so!a, odvojena prostorija, mu%ko odjeljenje u kui ili u avliji za primanje mu%kih lica. A"a# * Allah, =o$. U arapskom jeziku i"d# zna i !o$, a sa odreenim lanom a"D A""a# je vlastito ime '=o$(. A"i2a4o!a3 * ime jedno$ kraja u )arajevu. "aziv je do%ao po nekom Ali0ufaku 5malom Aliji, tur. u2a4 zna i $a"enFA$an9 * uzvik preklinjanja i vapaja8 po!o$u; za!o$a; ako!o$da; oprost; pomoi milost; &asti na aman zna i preklinjui i kle ei tra/iti milost i opro%tenje. anterija * vrsta $ornje haljinice. .u%ke anterije su

kratke, o!i no od de!lje tkanine i na prsima pre0 samiene, dok /enske mo$u !iti du$e i kratke. &rave se od svile, polusvile ili ita 5!asma, cic7# #anterijaapsana * zatvor# z$rada u kojoj se nalazi zatvor# ops, #apsana* #apsara"u4 * meuprostor# sporedna prolazna prostorija u starim !osanskim kuama, pri$raena prostorija uz kuu od dasaka ili dru$o$ sla!o$ materijala# mali hodnik# #ara"u4ar(in * stara mjera za du/inu# $raevinski i zidarski je -L,, cm, ar%ijski R, cm, a terzijski RL cm. as4er * vojska, vojnik# a(<@era!"ija * kuno dvori%te o0 $raeno zidom. @od An0dria i zatvor u djelu I<;ro4"eta a!"ija<%-

=
)a)o * otac. )ad?a * otvor na krovu od daske kroz koji izlazi dim# dimnjak.

429

8ajra$ * muslimanski vjerski praznik# takoe i ime, nadijeva se djetetu koje se rodi u vrijeme praznika. )a4a"in * tr$ovac na malo kolonijalnom ro!om, na0 mirnicama# )a4a")a"5a4 * dr/ak od sa!lje, ma a, no/a. )ego!s4i * pridjev prema imenici !e$, a zna i plemiki, $ospodski. )e4rija * onaj koji rado pije, pijanica, lola, onaj koji ve od jutra po inje piti, ili jutro do ekuje pijui. !o% a * pokriva a za $lavu, ru!ac# platno etverokut0no$ o!lika u koje se ne%to zamotava# zave/ljaj# stol0njak. )ud?a4 * kut, u$ao# fi$. lo%e, prljavo mjesto.

der!i( * pripadnik dervi%0ko$ reda# skroman, povu en i po!o/an ovjek. di$ije * /enska %iroka donja haljinka koja se nosi preko $aa mjesto suknje, a no$avice se ve/u ispod koljena. +i!an#ana * prostrano pred0 so!lje, hodnik. du@an * tr$ova ka radnja. du@and?ija * tr$ovac. dun+er * starinski stolar i $raditelj. dus<ta)an"ija * onaj koji ima ravna stopala, dus<ta<)ana(-

u$asi, ili ima fitilj namo en u petrolej. 2ered?a * /enska haljinka za izlazak na ulicu# /ene muslimanke na ulici nisu smjele !iti otkrivena lica, pa su z!o$ to$a i nosile fered/u. 2er$an * sultanov ukaz, na0 red!a, carska zapovijest. 2i"d?an * %oljica za crnu kafu. 2iti"j * pamu ni $ajtan ili traka za svijeu ili petrolejsku lampu# upalja kod starinskih topova i pu%aka. 2uruna * pe, limena pe# zemljana pekara.

D/
d?a$ija K $omolja minara. d?igeri3a +?u$a * molitva petkom 0

H
#a2iz * onaj koji zna >itav @urDan napamet. #aj!an * /ivotinja, stoka# aj!an- #asura * prostira ispleten od meke trstike, %a%e ili ro$ozine# asura- #od?a * muslimanski sve0 %tenik, vjerou itelj, prote0 sor u medresi.

jani5ar * rod vojske u Turskoj >arevini, re$rutovan od islamiziranih hri%ana# janji5arJja($a4 * koprena od !ijelo$ muslina kojom su se pod!raivale /ene koje su nosile fered/u. "a selu se tako kod nas zove velild ru!ac, poveza a za $lavu. jatagan * du$i krivi no/, hand/ar. jazu4 * %teta, /ali!o/e; na sramotu; jo"taso!i * fiu$uljaste posude za no%enje hrane# jo"<tasijorgan * posteljni pokriva , napunjen pamukom i pro0. %iven.

5ana4 * drvena zdjela. 5ar,ija * tr$ova ka etvrt $rada# tr/i%te, tr$. 5e4$ed?e * kov e/i sa ladicom koji slu/i kao drvena kasa. 5i)u4 * cijev sa lulicom u koju se stavlja ci$areta prilikom pu%enja.

muslimanska !o sa jednom ili vi%e

* jetra, podnevna sve ana koja se o!avlja u d/amiji# petak.

@enar * ru!, kraj# mar$ina knji$e# vrsta usko$ ilim0 eta# vrsta pamu no$ platna. @epena4 * krilo, kanat starinskih dujana koji slu/i mjesto vrata.

<
e2endija * $ospodin# titula sve%tenika ili vjerski u eno$ muslimana. espap * oprema, materijal, potrep%tina# ro!a za prodaju.

4antar * starinska /eljezna sprava za mjerenje te/ine. 4a"dr$a * kamenom poplo an sokak ili avlija. 4ara!an * povorka ro!om natovarenih kola, konja, deva 5kamila7. 4asa)a * varo%, manji pro0 vincijski $rad. 4asa)"ija * stanovnik kasa!e. 4a!az)a,a * starje%ina ka0vaza 5stra/ara, sudskih pozi vara, tjelohranitelja kod turskili islam * naziv muslimanske vjere. velikodostojnika7. 4a!gad?ija * svaalica, onaj koji tra/i kav$u, tu u, svau. 4irajd?ija * zakupac, stanar. 4ona4 * prenoi%te, noi%te# jand?i4 * selja ka ko/na tor!a, takoe i tor!a koja se ve/e za dan hoda# !olja kua, ku0 zadnji dio sedla na konju.

B
2enjer * ru na svjetiljka u kojoj $ori svijea za%tiena staklom da je vjetar ne

430

432

a kakvo$ u$ledno$ domaina. 4rpad?ija * zanatlija koji se !avi samo krpljenjem starih cipela ili starih stvari.

pa,a"u4 * o!last kojom u0 pravlja jedan pa%a. po/ar * pijaca# pija ni dan# kupoprodaja, tr$ovanje. pusat * oru/je# puset.

--to!ija * isturena kamena u0tvrda odakle pucaju topovi, !astion. tonzimot * reforme. tekijo * dervi%ka z$rada u kojoj se o!avljaju dervi%ki o!redi. )vaka tekija ima svo$a starje%inu * %eha. tro!ozon * de!eli parma0 ii 5ko ii7 kojima se o0$rauju stepenice, sofe ili %ta dru$o. tur)e * mauzolej, natkrivena $ro!nica.

U .

uzap5en * osvojen, svladan, uhvaen, u$ra!ljen, zadr/an.

.
$a#a"a * dio $rada ili sela, etvrt# zaselak. $a$uza * ostru$a. $anda" * zavor# drvena $reda ili /eljezna %iplta koja se stavlja iznutra radi zatvaranja. med/Hs * savjet, vijee. $u"azi$ * poru nik u vojaci. $unara * vitki toranj d/amije. $u(ir * mar%al. sara, * zanatlija koji pravi i prodaje razne predmete od ko/e. ,ara5i * ulica u )arajevu koja je do!ila ime po mno$im radnjama $dje su se pravili i prodavali predmeti od ko/e. seras4er * $lavni vrhovni komandant u vojsci# u slu aju rata postavljan iz redova vezira. se!ap * do!ro djelo koje zaslu/uje !o/ju na$radu# na$rada za do!ro djelo. sinija * niska okru$la trpeza, sofra, koja se donese prije po etka jela, da !i opet !ila odnijeta na kraju. so2ra * trpeza, sinija. so#a4 * ulica. ,ta$)u" * 2stan!ul, >ari$rad. su"tan * car, vladar.

!eresija * prodaja uz po ek, prodaja uz kredit. !ezir * najvi%a titula u dr/avnoj hijerarhiji Turske >arevine# ministar, $uverner jedne pokrajine, upravnik vilajeta.

"
nanule * vrsta drvene otvorene o!ue koja se nosi oko kue# na"uneni%an * meta, cilj u koji se puca# naprava za ciljanje ..na oru/ju# mlade/ na tijelu# orden# nad$ro!ni spo0menilc nizom * re$ularna vojska u Turskoj >arevini# vojnik te vojske.

pa(a * titula visokih dosto0 janstvenika i vojnih lica osim u duhovnoj hijerarhiji# ran$ $enerala. Uvijek se stavlja iza imena.

%amijo * poveza a, marama za $lavu od tanke tkanine, i%arana $ranama. (u@ur * hvala, zahvala 5u0 puena !o$u7. G, * @ua na osand

432

433

=<3<)@A O OVO. 2CDA"9U

Knez sa tu?ni$ o5i$a ;opodne ;o)edni4 ;a4ao .<d"s4i dan Mu+ans4i )ego!i Br!en 3!et pred!e5ernji 5as D!a zapisa )osans4og pisara Dredes"a!a Kod "e4ara ,usret Mazgo!or pred !e5e ,ara5i Du)ro!a54a !eja!i3a Manjeni4 u se"u ,"epa3 &ostojala je mo$unost da se ovih %esnaest pri a uklope u tematske cikluse postojeih z!irki pripovedaka EPe$irna godina- >e+* .e"ena ?ena 4oje ne$a* Nna4o!i* De3aF- Takav postupak !io !i opravdan sa stanovi%ta doslednosti u o!likovanju tematskih ciklusa. &rireiva i ipak nisu po%0li tim putem. Andri je prilikom rada na ,A8MAP/1 DO<L/1A u deset tomova 5+1RI7 odo!rio na in na koji su prireiva i o!likovali tematske cikluse, kao i nove naslove prjpoveda kih celina, pa se mo/e smatrati da je re o ce0linama koje je on verifikovao, i koje sada, sto$a, tre!a sa uvati u postojeem o!liku. &rireiva i su smatrali da u takve, autorom verifikovane celine, po$otovu kada su u pitanju ;M/;0=ODABK/ ciklusi, ne !i tre!alo dirati. )to$a su %esnaest pripovedaka. koje svakako zaslu/uju da se nau u ,A8MAP/1 DOL/1A* priklju ili o!imom nevelikoj z!irci K&QA PA 0,A1L U novom, dopunjenom izdanju ,A8MAP/: DOLA* z!irka K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO pro%irena je jo% nekim prozama koje upotpunjuiu autorov pri0poveda ki opus. To su, pre sve$a, pri e8 NAP0, / ,'MADAP.A '01O 6AL&,A* /,K&7OP.O & QOL/./ 8M0. 38* & i ;M=/ DAP & MAD0,P01 6MAD&- Ove pripovetke do sada su se nalazile u desetoj knjizi )a!ranih dela * ,'ANO* L/BA* ;MODOL/- @nji$a ,'ANO* L/BA* ;MODOL/ sadr/ala je i tekstove konfesionalno$ karaktera, a kako su u navedenim pri ama prepoznatljive okolnosti autorove !io$rafije iz vremena prvo$ svetsko$ rata 5sa izuzetkom L/BAF prireiva i su ove pri e uvrstiU u desetu knji$u.
28*

&oslednja z!irka pripovedaka koju je Andri za /ivota o!javio pojavila se pod naslovom Li3a 5.ladost, Ca$re!, +1R:7. U zaostav%tini je naena neo!javljena, za %tampu pripremljena z!irka od dvanaest pri a sa &!odo$ koji je takoe neka vrsta pri e. Daktilo$rafisani primerci pri a 5!ezdrvna !ela hartija G+ K G1,L7 naeni su u fascikli mrke !oje. U daktilo$rafisanom sadr/aju nazna en je !roj stranica svake pripovetke i ukupan z!ir stranica 5,X7. &ri ama je dat ovaj redosled8 &!od .a4o!* drug iz detinjst!a 8on!a"pa,a ;ri5a A"ipa(a Mo)inja 8aron >i!oti 6eo$etar i .u"4a Lju)a!i Bir4us Nuja "ijedna od ovih pri a nije !ila o!javljena za /ivota. U prvom posthumnom izdanju Andrievih dela u %esnaest tomova, pri e iz K&O PA 0,A1/ date su u o!liku i re0dosledu koje im je odredio sam autor. 2sto i u ovom izdanju ,A8MAP/: DOLAU prvom posthumnom izdanju, z!irci K&BA PA 0,A1/ dodato je i %esnaest pripovedaka koje nisu !ile uvr%ene ni u jednu autorovu z!irku kao ni u ,A8MAPA DOLA- 4e je o pripovetkama koje su za Andrieva /ivota o!javljene u listovima i asopisima a ostale malo poznate itala koj pu!lici. &rireiva i su ove pripovetke razvrstali po hronolo%kom redu njihovo$ o!javljivanja. To su sledeih %esnaest pripovedaka8

QOL/./ 8M0. "u* ,&PBO* PA ,&PBAP0. ,'MAP/* L/BA

434

43

.eutim, !ez o!zira na prepoznatljive !io$rafske okolnosti, navedeni tekstovi su po svojoj strukturi pripovetke, pa odudaraju od ostalihi tekstova desete knji$e, !io$rafskih crtica i seanja, meditacija sa putovanja, putopisa i si. )to$a prireiva i sada dodaju pomenutih sedam pripovedaka z!irci K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO&ored pri a preuzetih iz desete knji$e, u K&B& PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO ulaze ovom prilikom jo% neke pri e, ili celoviti odlomci iz pri a, o!javljeni za autorova /ivota ili pak naeni u zaostav%tini. @ada je re o odlomcima, valja napomenuti da se kod Andria javljaju dve vrste odlomaka, tj. nedovr%enih celina. 2ma odlomaka koji su potpuno uo!li ene i koherentne celine 5pr. ;0M&P/K 1&MA'* 0 ,'AM/1 / 1LAD/1 ;A1&K0=/B/1AF* koji su odlomci utoliko %to su delovi nerealizovanih veih celina. Bra$menti koji se vezuju za 'kompleks +1:R $odine( R8&PA* ;M=/ ,&,MO'/* ;OK&,//* PO1/MF* kao i proze koje se vezuju za nemirnu +,-,. $odinu, po svemu sudei tre!alo je da !udu delovi velike ,AMA.O=,KO KM0P/KO- &ored ovakvih odlomaka koji su delovi vee, zami%ljene celine, ima i odlomaka, koji su deo nedovr%ene pri e 5) L.&D/1A* 'A. DAPF- &roze koje je sam autor o!ele/io kao fra$0 mente, prireiva i su ipak izdvojili u pose!nu celinu na kraju ove knji$e. <vo redosleda pri a i odlomaka koji se jo% dodaju K&B/ PA 0,A1/ i dru$im pripovetkama. ,t!orenje 'ri de5a4a ,"u5aj ,te!ana Ka a!a"a =e"i4i raspust #$%$"&a ' pob%"i &edo#r'e" pro( ) Na Latins4oj ()* i!i ;oru5ni4 M) at 'aj dan , "judi$a 0 stari$ i m+a,im Pam)k'-i(ima ;re "$. $($ /)"a ;r!i .). $ti P$k)0i(i N$mi

Uno%enjem svih ovih proza, Andriev pripoveda ki opus !iva !ezmalo predstavljen u celini. Ostali su u zaostav%tini delovi veih pripovedaka A=K&,iB" i ;OK&,A kao i skice nekih neodreenih pri a. "i u ovo izdanje ,a)rani# de"a nisu u%le dve pripovetke koje je Andri uneo u z!irku Po!e pripo!et4e 5@ultura, =eo$rad, +1X,7. To su pri e ,an i Dedin dne!ni4- Ca pri u ,an zapisano je u fusnoti Po!i# pripo!eda4a 5str. ,+78 'T2stu li nost stare devojke * zelena%a i tvrdice pisac je o!radio ve u romanu 6ospo+i3aG sad se vraa na nju u ovoj kratkoj pripoveci]]. .eutim, nije re o novoj, razli itoj verziji, ve o potpunom preuzimanju jedno$ po$lavlja iz romana 6ospo+i3a- Dedin dne!ni4 koji je, kao i ostale pri e ove z!irke 5sa izuzetkom pripovetke De3aF* nastao izmeu +1XX*+1X,. $odine, o!ol je svojevrsnoj tendenciozno0sti u duhu vremena koja je u inila pri u neu!edljivom. To isto odnosi se i na pripovetku O"e4tro)i# 5 asopis 8razda* )arajevo, +1X,7, kao i na prozni tekst ,je$e iz Ka"i2ornije 5Ftampano sa8 =ranko >opi8 0d)orni3i i sre@a* i Pezado!o"jni3i- * Odjeljenje za a$itaciju i %tampu Cemaljsko$ od!ora "arodno$ fronta za =osnu i Herce$ovinu, +1X,7. &ripovetke ,an* Dedin dne!ni4* O"e4tro)i# i ,je$e iz Ka"i2ornije izost# 2jene su, u do$ovoru sa Andriem, jo% iz izdanja ,a)rani# de"a u deset tomova. U prvom posthumnom izdanju ,a)rani# de"a u z!irku Ku@a na osa$i* meu 'dru$e pripovetke0(, !ila je uneta i proza ;o)edni4- Ta proza vi%e spada meu tekstove koje je autor nazivao pesmama u prozi. .eu tekstovima koje je autor sam uneo u fasciklu sa naznakom ')vi moji stihovi i pesme u prozi( 5Caostav%tina, Arhiv )A"U7 nalazi se i ovaj krai tekst. &rireiva i $a vraaju u nje$ov prirodni kontekst, u jedanaesti tom * OS ;onto* Pe$iri* Liri4a&ostoji jedan !roj !i!lio$rafskih jedinica koje ozna avaju prozne tekstove Andrieve, a koje ne nalazimo u ovim ,a)rani$ +e"i$a- 4e je o odlomcima iz veih celina, pose!no iz romana E'ra!ni54a #roni4a* 0$erpa(a LatasF* koji su do!ili pose!ne naslove. Ti odlomci su, tokom decenija, o!javljivani u dnevnoj %tampi i periodici ELju)a!* ;o"iti4a +1GL# 'i(ina* ;o"iti4a +1IR * varijante tekstova iz 'ra!ni54e #roni4e- Leto* 8or)a* +1L+# ,!ato!i* ;o"iti4a* +1R+# Do"aza4* Toru$* Ca$re! +1RG# ;os"e* ;o"iti4a +1RI * iz 0$erpa(e Latasa- &rimera ima mno$o vi%e.7 )em to$a, neke pripovetke o!javljene su pod dva razli ita naslova EPede"jno jutro i ;razni5no jutroG 7traj4 ) t4aoni3i 5i"i$a i Bi"i$u(e pe!ajuF) dru$e strane, rekli smo, ima odlomaka koji su o i$ledno delovi veih, ali nedovr%enih i neo!javljenih celina.

436

437

Talco proze8 ;r!i susreti EKnji?e!ne novine7, 8una 5"2", +X. 2K +1RG7, ;e4u(i@i E8agda"a* @ru%evac, +1-+7 i kraa pri0povetka Pe$ir* naena u zaostav%tini 5Arhiv )A"U * dak0tilo$rafisano na !eloj !ezdrvnoj hartiji G+ K G1,L7, ine uzajamno povezane celine koje se !ave 'kompleksom +1:R. $odine( u =osni i )arajevu, raanjem i or$anizovanjem moderno$ proletarijata u nas, %to svakako nije esta Andrieva tema i %to nas na sasvim odreen na in podsea da je ovaj autor pisao i Br!ene "isto!e- &omenuti odlomci i vremenom, i miljeom i knji/evnim junacima vezuju se za Andrievu pri u 7traj4 u t4aoni3i 5i"i$a koja je odavno na%la mesto u ,a)rani$ de"i$a 5prvi put o!javljeno u8 >ena danas* !r. R,# +1L:7. &omenuti odlomci nalaze se meu rukom ispisanim listovima razli ito$ formata u fascikli mrke !oje naslovljenoj * Du?a nedo!r(ena pripo!et4a ;e4uAsa- Odlomci ) "judi$a E8or)a* +. V +1X-7 i 'aj dan E;o"iti4a* R, -. i ,. 2 +1XR7, opet, ine fra$mente jedne celine u ijem je sredi%tu junak imenom &etar. Odlomci opisuju !om!ar0dovanje =eo$rada od strane saveznika u dru$om svetskom ratu, odnosno dan oslo!oenja =eo$rada, trenutak kada se "emci povla e i zasipaju $ranatama oslo!oene delove $rada. @nji$a Ku@a na osa$i i druge pripo!et4e je podeljena na dva dela. &rvi deo ini ciklus pri a Ku@a na osa$i- U dru$om delu Druge pripo!et4e* sa redosledom zasnovanim na hronolo$iji o!javljivanja. "edovr%ene pri e su na kraju dru$o$ dela.

"A&O.<"<

trvoD(
,A8MAPA DOLA /=O APDM/BA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd +1--. $od. I, izd. +1-,. $od. =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. =eo$rad, &rosveta, +1--. 80P=AL;A,A ,A8MAPA DOLA /=O APDM/BA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1L * =eo$rad, )rpska knji/evna za0 dru$a, +1-R. * ,rps4a knj. 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, XR+. K=A PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- K =eo$rad, &rosveta, +1--.
' )ve pripovetke 2z ciklusa Ku@a na osa$i 52ma ih dvanaest7 %tampane su u prvom posthumnom izdanju prema rukopisu iz za0ostav%tine fdaktllosrafisano na !elo_ hartill formata G+KG1,L7. U istom o!liku prenete su u dru$o i tree izdanje, kao + u novo, dopunjeno, izdanje u sedamnaest tomova.

438

439

Mtoi

AL/;A7A ,A8MAPA DOLA /=O APDM"BA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K=A PA O)A.2. * =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K=BA PA 0,A1/ 2 D4UJ< &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +1--. =A4O" )A=4A"A D<3A 2V< A"D4i>A, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. @U>A PA 0,A1/- * =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a. +1-R. * )rpska 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K&BA PA 0,A1/ 1 D4UJ< &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +1-R. J<O.<TA4 2 9U3@A ,A8MAPA DOLA 2V< A"D42QA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K=A PA 0,A1/- K =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K=A 2^A 0,A1/ / D4UJ< &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +1--.

B/MK=, ,A8MAPA D<3A 2V< A"D42QA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. @U>A PA 0,A1/- * =eo$rad, )rpslcs knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K=A PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. .AK0=* DM&6 2C DO'/P.,'=A

nov.s

,A8MAPA DOLA /=O APDM/QA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K=A PA 0,A1L * =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K=A PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. &42EA [ i)A=4A"A D<3A 2V< A"D4i>A, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K=A PA 0,A1/- * =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. @U>A PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--.

440

441

4O=2"9A )A=4A"A DOL A 2V< A"D42>A, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana. )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K=BA PA 0,A1/- * =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K&BA PA 0,A1/ / D4UJ< ;M/;0=O'KO- K =eo$rad, &rosveta, +1--. >/=0'/ i-rAV

N& .A

UD

. T.S #,i

,A8MAPA DOLA /=O APDM/BA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/- * =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. &O&OD"< :r!ats4i po4ret* Ca$re!, $od. K K2, !r. +G:# I. V +1+X# str. R. ,A8MAPA DOLA /=O A"D42EA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. D Y K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- K =eo0 $rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1+X. $od. D @"<C ,A '&>P/1 0Bi1A .ugos"a!ens4a ?ena* Ca$re!, +1G:# !r. +*G. ,A8MAPA DOLA /=O APDMiBA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1G:. $od.

)A=4A"A D<3A 2V< A"D4i>A, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K=A PA 0,A1/- K =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * ,rps4a 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo $rad, &rosveta, +1--. . , . 8, 39U=AV2 @P7V0D.

,A8MAPA DOLA /=O APDM/A* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. @U>A PA 0,A1/- * =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, +1-R. * )rpska 4nji?e!na zadruga* kolo 3K2K, knj. XR+. K&BA PA 0,A1/ / D4UJ< &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +1--.

442

m.

/,K&7OP.O & Q<3292 =4O9 I, .ugos"a!ens4a nji!a* Ca$re!, $od. V222, knj. 2, sv. ,# +1GX# str. G1I*G1R. ,A8MAPA DOLA* knji$a deseta8 )taze, lica, preeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije# +1RI. * Ftampano irilicom i latinicom. D/epno izd. +1RX. $od. G. izd. +1RL. $od. I. izd. +1R-. $od. ,A8MAPA DOLA 2V< APDM/A* knji$a deseta8 )taze, 3ica. &redeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. .8D d I. izd. +1-,. $od. ,,,., Ftampano prema tekstu o!javljenom +1GX. $od. D* ..08 &4V2 DA" U 4ADO)"O. J4ADU TS

)TVO4<"9< ;o"iti4a* =eo$rad, $od. KK22, !r. R+:+# +,, +1. i G:. 2V +1GL. &rvi put se unosi u ,a)raria de"a- Ftampano prema tekstu o!javljenom +1GL. $od. ;AKA0 1isao* =eo$rad, knj. KK2, sv. L. i R# +1GR# str. G--*G,:. .ugos"o!ens4a po(ta* )arajevo, $od. 222, !r. -X,# +X. K2 +1I+# str.

+:.

Ftampano pod naslovom8 ;/,10 PA7O6 ;M/.A'OL.A 2C 2TA329<. * ;o"iti4a* =eo$rad, $od. KKin, !r. RIR:# R, -. i ,. 2 +1GR# str. +:. ,A8MAPA DOLA* knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$rec, )arajevo, 3ju!ljana# &rosveta, .ladost,8 )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije# +1RI. * Ftampano irilicom i latinicom. D/epno izd. +1RX. $od.

)A=4A"A D<3A 2V< A"D42QA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- K =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1GR. $od. .&L,K/ DAP

^f

G.

izd. +1RL. $od. S

PS

DS

TD D

. , . ,A8MAPA DOLA 2V< A"D42QA, knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. S0 P Ftampano prema tekstu obj #lje"o**j 1926. +od.

I. izd. +1R-.. $od.

59edan dan u )arajevu krajem jula +,-,7 Knji?e!ni se!er* )u!otica, $od. 2V, knj. 2V# sv. I*X# +1G,# str. +L+*+LX. ,A8MAPA DOLA 2V< A"D42QA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije. .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafi0sano na !eloj faartiji formata G+ K G1,L7.

444

44

CA"O) 2 )T4ADA"9< TO.< JA3U)A )rpski 4nji?e!ni g"asni4* =eo$rad, n. s., kni. KKK222, !r. +# +1I+# str. +*,. )A=4AjVA DOLA* knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana# &rosveta. .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije# +1RI. * Ftampano irilicom i latinicom. D/epno izd. +1RX. $od. G. izd. +1RL. $od. # i I. izd. +1R-. $od. ,A8MAPA DOLA 2V< A"D42QA, knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R, * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1I+. $od. S 4UMA")@2 =4<JOV2 =re$e* =eo$rad, $od. KV, !r. XRR1# R, -, ,. i 1. 2 +1IL# str. X. )A=4A"A D<3A 2V< APDM/BA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije. .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. @UQA PA 0,A1/ 2 D4UJ< &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +:--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1IL. $od. T42 D<>A@A G,-. &re$led, )arajevo, sv. V22, knj. 22, $od. 22, juli +1X-# str. G,+*

>4V<"2 >V<T

5Odlomak7. Knji?e!nost* =eo$rad, $od. 2V, sv. +:# +1X1# str. GRX *G-I. 2CA=4A"< &42&OV<T@<. * =eo$rad, "ovo pokole0nje, +1L+. * .ugos"a!ens4i pis3i5Odlomak7. Bront slo!ode, Tuzla, $od. K222, !r. LI-# +. V +1L-# str. +I. &42>A O @.<TU )2.A"U. * )arajevo, )vjetlost, +1RX. * Fkolsko lektira, 5++7. &onovljena izd. +1R,, +1R1, +1-+. $od. ,A8MAPA D<3A 2V< A"D42QA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije. .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. #.,Y I. izd. +1-,. $od. @UQA PA 0,A1/ 1 DM=BO &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1X1. $od. PA ,=PBAP0.,'MAP/ 8or)a* =eo$rad, $od. KV22, !r. +:X# +, G. i I. V +1LG# str. 1. 32>A. * Ca$re!, .ladost, +1R:. * )uvremeni pisci. ,A8MAPA D<3A, knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije# +1RI. * Ftampano irilicom i latinicom. D/epno izd. +1RX. $od. G. izd. +1RL. $od. I. izd. +1R-. $od. ,A8MAPA DOLA 2V< A"D42QA, knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R, * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. Ftampano prema *ek,*% obj #lje"o- 1952. +od.

&rvi put se unosi u ,a)rana delo. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1X-. $od.

446

#47

,L&A. ,'O=APA KAMA.APA Mepu)"i4a* Ca$re!, $od. V, !r. X# +1X1. =jesni4 Parodnog 2ronta :r!ats4e* $od. K22, !r. G1. K2 +1LG. &rvi put se unosi u ,a)rana de"aFtampano prema tekstu o!javljenom +1X1. $od. L/BA 0s"o)o+enje* )arajevo, $od. K, !r. +1I-# +. i G. 2 +1LI# str. ,. Mad* =eo$rad, $od. KV, !r. +# +. 2 +1R:# str. +X*+L. L/BA* * Ca$re!, .ladost, +1R:. * ,u!re$eni pis3i,A8MAPA DOLA* knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije# +1RI. * Ftampano irilicom i latinicom. D/epno izd. +1RX. $od. D G. izd. +1RL. $od. ` I. izd. +1R-. $od. &olja, "ovi )ad, KVni, +RX# +1-G# str. G*I. 0s"o)o+enje* )arajevo, KKK, +1X-# +. i G. V +1-I# str. ,A8MAPA DOLA /=O APDM/A* knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R, * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine daktilo$rafisa0no na !eloj hartiji formata G+ K G1,L7. U QOL/./ 8M0. 11 U

,A8MAPA DOLA '=O APDM/A* knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R, * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. T Ftampano prema tekstu o!javljenom +1R:. $od. ,=PBO L/BA- * Ca$re!, .ladost, +1R:. * ,u!re$eni pis3iTront* =eo$rad, $od. KV22, !r. GI*GX# +1R+# str. G,*G1. ,A8MAPA DOLA* knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije# +1RI# * Ftampano irilicom i latinicom. D/epno izd. +1RX. $od. G. izd. +1RL. $od. I. izd. +1R-. $od. 1"adost* =eo$rad, $od. V222, !r. IG1# I:. 2 +1RI# str. -. ,A8MAPA DOLA 2V< A"D42EA, knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R, * Ftampano irilicom i latinicom. , G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1R:. $od. ;MOD=OBOMP./ A, ;o"iti4a* =eo$rad, $od. 3V222, !r. +-:,I# I:. 2V, +. i G. V +1R+# str. 1. ,A8MAPA DOLA 9V= A"D42EA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. 0# K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1R+. $od. . G1 * @ua na osami

>i!ot* )arajevo, $od. 2K, !r. I# +1R:# str. +I+*+XX. ,A8MAPA DOLA* knji$a deseta8 )taze, lica, predeli. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana# &rosveta, .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije# +1RI. * Ftampano irilicom i latinicom. D/epno izd. +1RX. $od. G. izd. +1RL. $od. I. izd. +1R-. $od, D D SD

441

442

D=A NA;/,A 80,AP,K06 ;/,AMA DMANO,LA=A Mepu)"i4a* Ca$re!, $od. K2K, !r. G*I# +1RI# str. RR*R-. ,A8MAPA DOLA /=O APDMiBA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&QA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- K =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafi0sano na !eloj hartiji formata G+ K G1,L7. K0D L8KAMA ,KOML/BO=A ,;01OP/BA- K =eo$rad, )rpska knji/evna zadru$a, 5+1RX7# str. ++-*+GI. ,A8MAPA DOLA 2V< APDM/A* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K=BA PA 0,A1/ 1 DM=6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1RX. $od. ,&,MO' "iiIA;o"iti4a* =eo$rad, $od. 3Kn, !r. +,X:-# +, G. i I. 2 +1RL# ,A8MAPA DOLA /=O APDM/A* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&QA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1RL. $od. str. X.

MAN60=0M ;MOD =OBO ,t!aranje* Tito$rad, $od. KK2, !r. +:, okto!ar +1RR# str. +:XI*+:X,. [ ,A8MAPA DOLA /=O APDM/A* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- K =eo $rad, &rosveta, +1--. A Ftampano prema tekstu o!javljenom +1RR. $od. V<32@2 MA,;&,' 8or)a* =eo$rad, G,, G1. i I:. K2 +1RR. &rvi put se unosi u ,a)rana de"a- Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafisano na !eloj hartiji formata G+ K G1,L7. ,AMAB" ;o"iti4a* =eo$rad, $od. 3Kin, !r. +1+GX# I+. K22 +1RR# +. i G. 2 +1R-# str. I. ,A8MAPA DOLA 2V2) APDM/A* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ 2 DM&6O ;M/;0=O'KO- K =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1RR*+1R-. $od. 3<J<"DA O &O=U"2 Ftampano pod naslovom LO6OPDA- * Nora 53ist za za!avu, pouku i knji/evnost7, .ostar, +1R,`R1. &o asni !roj. >i!ot* )arajevo, $od. KK, !r. +*G# +1-+# str. I*L. &rvi put se unosi u ,a)rana de"a- Ftampano prema tekstu o!javljenom +1-+. $od.
iS*

4 0

4 1

D&8M0=AKA =O.A=/BA Ftampano pod naslovom8 =O.A=/BA- *;o"iti4a* =eo$rad, 3KV, !r. +1,XI# I+. K22 +1R,# +. i G. 2 +1R1# str. X. ,A8MAPA DOLA 2V< APDM/A* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ / DM&6O ;M/;0=O'KO- * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafisa0no na !eloj hartiji formata G+ K G1,L7. MAP.OP/K & ,OL& str. -. ;o"iti4a* =eo$rad, 3KV22, !r. G:1+1# I+. K22 +1-+, +. i G. 2 +1-G#

PA LA'/P,K0. Q&;M/./ +,.

D 8(#g+

&oliti9ca, =eo$rad, $od. KKV2, !r, -XIG# R, -, ,. i 1. 2 +1G1# str. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1G1. $od,

;0M&P/K 1&MA' h si. KK !e4* =eo$rad, $od. 2, knj. +, !r. L# +1I,# str. +G*GI, sa 5+7 !iampano prema verziji iz zaostav%tine u kojoj je tekst ekaviziran 5dalrtilo$rafisano na !eloj hartiji formata G+?G1,L, a ispravke izvr%ene $ralitnom olovkom7. , L.&D/1A 8or#a* =eo$rad, $od. K2T, !r +:I8 +. V +1X-# str. ,. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1X-. $od. )ve pripovetke iz ciklusa PiA-do!r(ena proza 5ima ih deset7 prvi put se unose u ,a)rana d4"a'A. DAP ;o"iti4a* =eo$rad, $od. K3222, !r. +G+,-# R, -. i ,. 2 +1XR# str. R, sa 5+7 )i. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1XR. $od. Ova proza i proza ) /judiina reklo !i se da ine de0love jedne celine. 2 u jednom i u dru$om fra$mentu radnja se odi$rava za vreme okupacije, a $lavni junak je &etar. &o hronolo%kom redu o!javljivanja 'aj dan prethodi prozi ) "judi$a* ali kako se u prvom fra$mentu radnja odvija na dan oslo!oenja =eo$rada, +1XX. $odine, a u dru$om ne%to ranije, za vreme jedno$ od savezni kih !om!ardova0nja =eo$rada, prireiva i se nisu dr/ali hronolo%ko$ redo0sleda o!javljivanja. O ,'AM/1 / 1LAD/1 ;A1&K0=/B/1A Knji?e!nost* =eo$rad, $od. 222, sv. I, mart +1X,# str. +X-*+RI. Tekst koji je o!javljen u Knji?e!nosti naen je i u zao0stav%tini 5daktilo$rafisano na !eloj hartiji formata G+KG1,L7, s tim %to je za nekoliko stranica du/i od ono$ u asopisu. &ri u donosimo prema verziji iz asopisa Knji?e!nost* a dodatni deo prema tekstu iz zaostav%tine.

,A8MAPA DOLA 2V< APDM/BA* knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije, .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ / D4UJ< &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1-+*+1-G. $od. F3<& A> Letopis 1ati3e srps4e* "ovi )ad, $od. +L+, knj. X+R# sv. R, decem!ar +1-L0. str. LI,*LX:. ,A8MAPA D<3A 2V< A"D42QA, knji$a petnaesta8 @ua na osami i dru$e pripovetke. * =eo$rad, Ca$re!, )arajevo, 3ju!ljana, )kopje# &rosveta .ladost, )vjetlost, Dr/avna zalo/!a )lovenije. .isla# +1-R. * Ftampano irilicom i latinicom. G. izd. +1--. $od. I. izd. +1-,. $od. K&BA PA 0,A1/ / D4UJ< &42&OV<T@<. * =eo$rad, &rosveta, +1--. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1-L. $o. .. . 8i

452

453

;MO PO,MOQO Madio Nagre)* Ca$re!, $od. V222, !r. G-# +1LG# str. R, sa 5+7 si. 0s"o)o+enje* )arajevo, +. i G. maj +1RR. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafisa0no na !eloj hartiji formata G+ K G1,L7. 8&PA P/P* =eo$rad, $od. 22, !r. ,1# +X. 2K +1LG# str. ,*1, sa 5+7 si. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafi0sano na !eloj hartiji formata G+ K G1,L7. Ova i tri naredne pri e E;r!i susreti* &e9cu)ii i Pe^ $irF odlomci su vee celine. ;M=/ ,&,MO'/ Madni3a* =eo$rad, $od. 222, !r. X# +1L:# str. +X*+L. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafi0sano na !eloj hartiji formata G+ K G1,L7. ;OK&,/B/ 8agda"a* @ru%evac, $od. K222, !r. +X-*+X,# +1-+# T',6 I. i X. Ftampano prema tekstu o!javljenom +1-+. $od. "<.24 "eo!javljeno za autorova /ivota. Ftampano prema tekstu iz zaostav%tine 5daktilo$rafisano na !eloj hartiji formata G+ K G1..L7. @U>A "A O)A.2

)AD4GA9

...................,,,,,8 1 +I G: IX XX LL R1 ,: ,R 1R +:X ++:

Uvod .....8 ......................................................... ...P.' =onvalpa%a.................................................................................. Alipa%a.................................................................................... . =aron.......................................................................................... Jeometar i .Tulka........................................................................ >irkus.............................. *.......................................................... 9akov, dru$ iz detinjstva............................................................. &ri a............................................................................................ 4o!inja........................................................................................ Vivoti........................................................................................... 3ju!avi........................................................................................ Cuja............................................................................................. D4UJ< &42&OV<T@<

&opodne

T ,,'i I

@nez sa tu/nim o ima................................................................. 2sku%enje u eliji !roj I,............................................................ &rvi dan u radosnom $radu.......................................................... )tvorenje..................................................................................... &akao ..................................................................................... 9ulski dan.................................................................................... Canos i stradanje Tome Jalusa............................................... 4uanski !re$ovi....................................................................... Tri de aka.................................................................................. >rven cvet................................................................................. "a sun anoj strani................................................................... )lu aj )tevana @arajana............................................................. 3ica............................................................................................. U eliji !roj ++L...................................................................... )unce .................................................................................... &redve ernji as......................................................................... Dva zapisa !osansko$ pisara Dra/eslava..................................... @od lekara . g....................................................................... )usret ..................................................................................... 4az$ovor predve e......................................................................

..##.## .......................................#....

+GI
+G+I+ +I1 +XL +X1 +LX +R: +-+ +-, +,, G:X G++ GGX GG1 GXGLX GR: GRG-R G,G

4 4

455

Veliki raspust - i * - * - i i - * - - * - i )ara i ....#8#....................................................................., . 3e$enda o po!uni.............................................................# , Du!rova ka vejavica.................................................................. 4anjenik u selu............................................................................. )lepac ....D#................................................................................ "<DOV4F<"A &4OCA "a 3atinskoj upriji . ........................................i - - &oru nik .urat ,..................................................................... ) ljudima . . i 8...................................................................... Taj dan .. i i............................................................................. O starim i mladim &amukoviima . . . . S . . . . &re nesree................................................................................. =una . . . 8 Y........................................................................ &rvi susreti ,s............................................................................. &eku%ii , g........................................................................... "emir * - <-............................................................................
4<>"2@, =<3<)@A 2 "A&O.<"<

G,1 G1I:I I:, I+X IG: IGIIG ILR IRL I-G I1L X:+ X:X+L XG+ XG1 XIX XI1

4e nik turcizama i - - . . i . - AJ .... T / =ele%ka o ovom izdanju . . . . i.. 8 A- .. . "apomene t i i . . . T / / i / /A / A*111 .

I./ A&01i2

@U>A "A O)A.2

Tehni ki urednik Hil mo Had/i @orektor Tijana 'o$a(e!i@

2zdava 3/41 ')vjetlost(, 2zdava ka radna or$anizacija OOU4 izdava ka djelatnost, )arajevo Ca 2zdava a ,ead 'r#u"j Ftampa =O %tamparija '=uu nost(, "ovi 3 d D )umadijska +G Ftampano D u R::: primjeraka +1,R.