Nemaki filozof Karl Marks pripadao je 'hegelovskoj levici' sredinom XIX veka, ali je ubrzo kritikujudi Hegelovu filozofiju

razvio sopstvenu. Filozofija Karla Marksa, po shvatanjima mnogih savremenih komentatora i istoriara filozofije i drutvenih pokreta, predstavlja nakon ideja hridanstva najuticajniju filozofiju u Evropi i svetu. Meutim, Marksove ideje su samim irenjem interpretirane na razne naine, te je danas njegova filozofija koliko znaajna, toliko i zamrena. Imajudi ne ba uredan a ni udoban i sredan ivot, vreme je provodio meu knjigama, u doivotnoj besparici. Iako briljantan um, ne mogavi da se dokae u filozofiji, uprkos nekoliko sjajnih radova o Hegelu, pokuao je da se dokae u politici uestvujudi u evropskom radnikom pokretu. Od mladosti u zavadi sa svim filozofima (prijateljevao je samo sa Fridrihom Engelsom (1820-1895) koji nije mnogo znao filozofiju), napisao je niz polemikih spisa ijim naslovima i podnaslovima dominira re kritika. Vie decenija njegovi spisi (koje je malo ko itao) bili su mnogo citirani; ono istinski vredno u njima shvatila je samo nekolicina mislilaca u XX veku, pre svih Luka i Lenjin a potom pripadnici Frankfurtske kole. Re je o veoma talentovanom ali neostvarenom filozofu.Nije napisao politiku ekonomiju, nego filozofski inspirisanu kritiku politike ekonomije i pokazao da je postojede drutvo (zajedno sa svojim zakonima) neljudsko, samootueno drutvo, u kojem ovek nije doista ovek. Zato je pozvao u borbu za ukidanje otuenja, za istinsko ljudsko drutvo. Tanije reeno, Marks nije kombinovao filozofiju s politikom ekonomijom i politikom. On nije bio jednostavno filozof, ekonomist i politiar, nego je bio neto to nadilazi ta tri odreenja. Bio je istinski mislilac mislilac prakse. Pod praksom nije mislio takozvanu praktino-politiku ni ekonomsku delatnost, nego onu strukturu ljudske delatnosti po kojoj je ona slobodna i stvaralaka.Kao mislilac prakse, u tom smislu Marks je i mislilac revolucije, jedne revolucije koja nije samo politiki prevrat ni ekonomsko preoblikovanje drutva, nego onaj radikalni preobraaj koji ukida samootuenje oveka stvarajudi istinski ljudsko drutvo i novog oveka. Marks posebnu padnju posveduje razvijanju tzv. dijalektikog materijalizma, filozofskog sistema koji naglaava kljuno mesto materijalnih uslova, ali smatra i da se ti uslovi razvijaju dijalektiki u hegelovskom smislu. Novina je u tome to, kako kae Marks, ne odreuje svest bide, ved bide odreuje svest. To znai da dijalektika ne traba da tvrdi da se materijalni uslovi, odnosno fiziki, bioloki i ekonomski razvoj pojavljuju kao manifestacija razvoja duha, ved dijalektika treba da pokae da duh nastaje i razvija se kao posledica razvoja i promene materijalnih uslova. Kada Hegel kae da je u orijentalnim drutvima pojam slobode napredovao jedino do slobode jednog (despota, tiranina), Marks pristupa materijalistiki i kae da su zapravo materijalni uslovi - konkretno ekonomski doveli do toga da samo jedan ovek ima mod i slobodu. Prinudni rad robova nije proizvod nedovoljnog razvoja pojma slobode, ved je taj nedovoljni razvoj pojma slobode proizvod ili manifestacija robovlasnikih odnosa. Te materijalne i ekonomske odnose koji stoje u temelju svih drugih odnosa Marks je nazvao bazom, a sve momente duhovne sfere nauku, religiju, pravo, filozofiju, umetnost, itd. smatrao je manifestacijom baze, i zato ih je nazivao nadgradnjom. Sutina Marksovog dijalektikog materijalizma je da su odnosi i razvoj uslova u bazi kljuni i najvaniji, dok su elementi nadgradnje od sekundarnog znaaja za analizu drutava i drutvenih odnosa. Shodno tome a bududi da je bio 'levi hegelovac' i socijalista Marks je razradio filozofije prakse koja bi trebalo da vodi promeni odnosa u bazi, to bi vremenom dovelo i do promene naih navika i iskustava u sferi nauke, religije, politike, umetnosti itd.

Da bismo menjali na svakodnevni ivot, kae Marks, potrebno je da shvatimo da danas ivimo otueno. Otuenost osedaj da nam je neto tue i oduzeto pojavljuje se na nekoliko nivoa. Prvo, mi smo otueni od proizvoda naeg rada ta god da proizvedemo, proizvod de pripasti naem gazdi, a ne nama.Mi moramo da platimo da bismo dobili natrag proizvod naeg rada. Drugo, mi smo otueni od procesa rada kada radimo u velikim radnim kolektivima, mi zapravo radimo samo na jednom delu proizvoda, i najede nemamo jasnu predstavu kako se na rad uklapa sa radom drugih da bi konani proizvod bio to to jeste. Trede, otueni smo od samog rada zbog svega reenog nama se na sopstveni rad pojavljuje kao tu, u njemu ne nalazimo zadovoljstvo I ne pokazujemo kreativnost i matovitost; drugim reima,period dana kada radimo smatramo izgubljenim vremenom,a period nerada smatramo slobodnim vremenom. Konano, etvrto, time smo otueni od svoje sutine,bududi da je ovek delatno bide, bide koje radi i menja svoje okruenje i sebe, koje se na taj nain afirmie kao samosvesno i samostalno, za razliku od ivotinja. Zato Marks poziva na ukidanje otuenog rada potrebno je da prisvojimo konani proizvod naeg rada,zatim da u potpunosti uestvujemo u nadgledanju I planiranju radnog procesa, kao i da radimo krade, kako bismo radili kreativno i time povratili izbugljenu sutinu ljudskog bida.Sa druge strane, Marks je prvi kritiar onog to se danas zove potroako drutvo. Poto smo etvorostruko otueni, mi pokuavamo svoje nezadovoljstvo i osedaj izgubljenog identiteta i sutine da nadoknadimo kupovinom robe. Potroako drutvo je drutvo u kojem ljudi kroz kupovinu, odnosno troenje pokuavaju da se pokau kao individue razliite od drugih. Marks kae da se radi osutinskoj greci i otuenosti: mi nismo ono to posedujemo ili kupujemo, i potroaki mentalitet samo pokazuje da je ovek dospeo u krizu smisla i da je potrebno radikalno razreenje.

Filozofija i revolucija. Za razliku od Hegela, koji prati razvoj pojma slobode, Marks prati razvoj klasa: u robovlasnikom drutvu robovi rade u feudalizmu kmetovi za feudalca, a u kapitalizmu proleteri rade za buruja. Celokupna istorija kakvu znamo, kae Marks, samo je istorija klasnih borbi, i potrebno je da tu borbu zaotrimo do revolucije i konano ukinemo privatnu svojinu i klasne razlike. Filozofija mora da bude filozofija prakse i da objanjava drutvene odnose i naine njihovog menjanja. Marks kae: Filozofi su svet samo razliito tumaili, radi se o tome da je potrebno da ga promenimo, I time poziva na filozofsku praksu umesto pukog razmiljanja i teoretisanja.Meutim, kada ovek nakon revolucije konano povrati svoju sutinu i razvije kreativnost i matovitost, I kada nestanu klase i klasna borba, filozofija de biti ostvarena: svet de biti promenjen tako da vie nema dijalektike borbe suprotnosti (proleteri i buruji), a time ni potrebe za teorijskim angaovanjem. Potpuno ostvarenje filozofije, dakle, predstavlja njen kraj revolucija, kao cilj filozofije, stvara novo komunistiko drutvo u kojem su svi ljudi samosvesni i u kojem su ispunili sve svoje potencijale te im filozofija vie nije potrebna.

Marx je uoio dualizam izmeu graanskog drutva i same drave, a taj se dualizam prelama kroz samu egzistenciju individua, pa je individue u graanskom drutvu on definirao kao HOMO DUPLEX, tj. kroz individuu se prelamaju javna i privatna sfera.

3. "" - - 1859. " " - 20 "" - 1867. , - , - 1880. - - 1883. - " FOJERBAHU ": " , " - - , ,