MEUNARODNI MONETARNI FOND

MEUNARODNI MONETARNI SISTEM

MEUNARODNI MONETARNI FOND

MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na meunarodnoj monetarnoj konferenciji posveenoj izgradnji finansijskih institucija koje e pomoi ekonomski oporavak i razvoj nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Na istoj konferenciji osnovana je i Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), okosnica Svetske banke, iji je zadatak prvobitno bilo davanje dugoronih zajmova za obnovu ratom razruenih privreda, a danas smanjenje siromatva u svetu.

MEUNARODNI MONETARNI FOND

Ciljevi MMF-a definisani pri osnivanju su:

Razvoj meunarodne monetarne saradnje, Podrka stabilnim deviznim kursevima, Pomo uvoenju mltilateralizma u meunarodnu trgovinu i plaanja i Davanje kratkoronih kredita za uravnoteenje platnog bilansa.

Okosnicu dananje aktivnosti MMF-a ini davanje kredita zemljama lanicama za uravnoteenje platnog bilansa i ouvanje meunarodne finansijske stabilnosti.

IZVORI SREDSTAVA MMF-a

Uplaeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja duna da uplati prilikom ulanjenja u MMF.

Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje. Nain uplate kvote je sledei: 25% u konvertibilnoj valuti i preostalih 75% kvote u nacionalnoj valuti.

Povremeno zaduivanje MMF-a prema zemljama lanicama koje su u mogunosti da pozajmljuju sredstva. MMf je do sada sklopio dva aranmana o pozajmljivanju sredstava sa veim brojem drava. To su GAB Opti sporazum o pozajmljivanju i NAB Novi sporazum o pozajmljivanju. Prihod po osnovu datih zajmova. Dodatna sredstva od emitovanja Specijalnih prava vuenja (SDR)

IZVORI SREDSTAVA MMF-a

MMF je organizovan po principu akcionarskog drutva (broj glasova svake zemlje u odluivanju zavisi od uplaenih sredstava). Od visine kvote koju je uplatila zavisi i iznos sredstava (visina kredita) koji zemlja moe dobiti od MMF-a.

IZVORI SREDSTAVA MMF-a

Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglaen program platnobilansnog prilagoavanja (stabilizacioni program) iji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita.

Zemlja se pismom o namerama obavezuje da e sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF-om.

IZVORI SREDSTAVA MMF-a

MMF isplauje kredit u delovima, tj. tranama, najee u etiri trane (po 25% odobrenog kredita). Isplata trani je uslovljena sprovoenjem dogovorenih mera ekonomske politike.

IZVORI SREDSTAVA MMF-a

Postoji jo nekoliko vrsta kredita koje MMF odobrava zemljama lanicama:

Stand-by aranmani. Predstavljaju odobravanje okvirnog iznosa sredstava koji neka zemlja moe koristititi u odreenom vremenskom periodu u skladu sa potrebama. Dogovorena sredstva su praktino u pripravnosti. Razne vrste olakica. Radi se o vrsti kredita namenjenoj zemljama koje imaju platnobilansne probleme iji uzrok nije loa ekonomska politika ve nepredvidive okolnosti (sua, poplava, nagli skok cene nafte...). Krediti za strukturno prilagoavanje najmanje razvijenih zemalja.

IZVORI SREDSTAVA MMF-a

Znaaj koji MMF ima za neku zemlju ne proistie samo od kredita koji ona moe dobiti od MMF-a, ve i iz injenice da je postignut dogovor o aranmanu sa MMF-om preduslov dobijanja skoro svakog zajma na svetskom finansijskom tritu.

BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM

MMF se zalagao za fiksne devizne kurseve, smatrajui da se time:

Smanjuje devizni rizik meunarodnog poslovanja; Spreavaju konkurentske devalvacije namerno obaranje vrednosti sopstvene valute, ime se poveava cenovna konkurentnost domaih proizvoaa na domaem i inostranom tritu.

BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM

Bretonvudski monetarni sistem se zasnivao na konvertibilnosti dolara u zlato. Jedan dolar se nakon II svetskog rata mogao razmeniti za (konvertovati u) 0,888671 g zlata (drugaije izraeno, jedna fina unca zlata je vredela 35 USD). Prema pravilima Fonda, zemlje lanice su morale da odrede vrednost, tj.paritet svoje nacionalne valute u USD (ili zlatu). Deviznom kursu je bilo dozvoljeno da oko zvanino utvrenog pariteta varira + - 1%. Sprovoenje devalvacije, ukoliko je ona neophodna, zahtevalo je prethodni dogovor sa MMF-om.

BRETONVUDSKI MONETARNI SISTEM

Postojala je ogromna tranja dolara nakon II svetskog rata. Ogromne sume dolara su se nale van SAD. Ugled dolara se zasnivao na prosperitetu amerike privrede, koja se 1960-ih suoila sa problemima.

KRIZA BRETONVUDSKOG MONETARNOG SISTEMA

Poverenje u superiornost dolara je izgubljeno krajem 1960-ih i sve su vei zahtevi drugih drava za konverziju dolara u zlato. Amerike federalne rezerve (FED, ekvivalent centralne banke) su suoene sa odlivom zlata. elei da ga zaustave, amerike vlasti 1971. godine ukidaju konvertibilnost dolara u zlato i poveavaju cenu zlata (to praktino znai devalvaciju dolara) na 38 USD za uncu. Dve godine nakon toga, 1973. godine, usledila je nova devalvacija dolara (cena zlata je poveana na 42 USD po unci), a bretonvudski sistem je prestao da funkcionie.

KRIZA BRETONVUDSKOG MONETARNOG SISTEMA

Pored pada poverenja u dolar, bretonvudski sistem se 1960-ih suoio sa jo jednim problemom: pojavio se problem meunarodne likvidnosti - MMF je sve tee izlazio u susret rastuoj tranji kredita, koja je bila uzrokovana rastom meunarodne trgovine.

REFORMA MEUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA

Kako bi se reio problem likvidnosti, MMF 1967. godine (amandmanom na Statut) dobio pravo emitovanja novog sredstva plaanja nazvanog specijalno pravo vuenja (eng. SDR).

Poetna vrednost SDR je bila jednaka vrednosti dolara. Kasnije se vrednost SDR poela utvrivati na osnovu korpe (grupe) jakih valuta. Danas tu korpu ine: evro, ameriki dolar, britanska funta i japanski jen.

REFORMA MEUNARODNOG MONETARNOG SISTEMA

SDR ima dve vane funkcije:

njegovom emisijom MMF ublaava problem meunarodne nelikvidnosti, novo obraunsko sredstvo koje koristi MMF.

Emitovani SDR se raspodeljuje zemljama lanicama MMF-a prema ve postojeim kvotama. Dobijeni iznos SDR-a zemlja moe zameniti za neku od svetskih valuta koja joj je potrebna, ali se obavezuje da e u odreenom periodu otkupiti pripadajuu sumu SDR-a i platiti odreenu kamatu.

METODI TRGOVINE I PLAANJA

Postoje dva metoda trgovine i plaanja: multilateralizam i bilateralizam.

Konvertibilnost valute je obavezan preduslov multilateralizma

MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST

Multilateralizam je takav metod trgovine i plaanja koji omoguava da se potraivanje steeno u jednoj stranoj zemlji moe iskoristiti za izmirenje obaveza u nekoj drugoj stranoj zemlji. Privredni subjekti neke zemlje mogu robu izvoziti na jedno strano trite, a zatim tako steena sredstva iskoristiti za plaanje uvoza iz neke druge strane zemlje. Naravno, da bi to uradili, potrebno je da steena sredstva u jednoj valuti zamene (konvertuju) u valutu zemlje iz koje uvoze.

MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST

Multilateralizam je superiorniji vid trgovine i plaanja jer, za razliku od bilateralizma, omoguava potovanje ekonomskih principa u meunarodnoj trgovini (prodaj (izvozi) tamo gde je najskuplje, kupuj (uvozi) tamo gde je najjeftinije).

MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST
FAZE KONVERTIBILNOSTI:

isti zlatni standard pretvorivost papirnog novca u zlato. Vaio je do I svetskog rata. Zlatno-poluni standard pretvorivost samo veih vrednosti papirnog novca u zlatne poluge. Vaio je izmeu dva svetska rata.

MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST

Zlatno-devizni standard pretvorivost papirnog novca u strani papirni novac koji je pretvoriv u zlato. Vaio je izmeu dva svetska rata, ali se na istom principu zasnivao i Bretonvudski monetarni sistem.

MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST

Savremenu konvertibilnost MMF definie kao: konvertibilnost jedne valute u drugu, a ne u zlato, odnosi se samo na tekue, a ne i na kapitalne transakcije, vai za strane, a ne i za domae rezidente, zbog ega se naziva i spoljna konvertibilnost.

MULTILATERALIZAM I KONVERTIBILNOST
Da bi zemlja proglasila svoju valutu konvertibilnom, potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi:

da zemlja poseduje dovoljan iznos deviznih rezervi (oko 70% vrednosti godinjeg uvoza); da ne postoji trajan i veliki deficit platnog bilansa. da vodi odgovornu monetarnu politiku (stabilna vrednost valute).

BILATERALIZAM

Bilateralizam je metod trgovine i plaanja koji podrazumeva da se potraivanja steena u jednoj zemlji mogu iskoristiti samo u toj istoj zemlji. Time se meunarodna trgovina praktino svodi na razmenu (trampu) robe iste vrednosti izmeu dve zemlje. Bilateralizam ne omoguava potpuno potovanje ekonomskih principa u meunarodnoj trgovini, zbog ega je gori metod od multilateralizma. Zato se primenjuje samo meu zemljama koje nemaju konvertibilnu valutu.

BILATERALIZAM

Meu zemljama postoji samo robni tok, a ne i novani.

Uvoznici robe, robu plaaju na klirinki raun kod svoje ovlaene banke, a ne izvozniku iz druge zemlje. Plaanje se vri u nacionalnoj valuti. Sa tog istog rauna, izvoznici iste zemlje naplauju svoj izvoz (a ne od uvoznika druge zemlje).

BILATERALIZAM

DEVIZNA KONTROLA

Devizna kontrola je skup mera i propisa kojima se ureuje devizno poslovanje. Primenjuje se u kriznim ekonomskim vremenima, a u savremenoj svetskoj privredi se javlja meu nerazvijenim zemljama. Cilj devizne kontrole je da drava postane jedini subjekt koji raspolae celokupnim steenim iznosom deviznih sredstava u privredi. Na taj nain centralizovana, devizna sredstava se zatim koriste samo za neophodna plaanja prema inostranstvu.

DEVIZNA KONTROLA
Instrumenti devizne kontrole su:

repatrijacija deviza obaveza svih privrednih subjekata koji su stekli devize (izvozom i sl.) da steena sredstva unesu u zemlju; cesija deviza obaveza svih privrednih subjekata da steene devize prodaju centralnoj banci po zvaninom deviznom kursu; dozvole i zabrane deviznih plaanja, devizni kontigenti i dr.