Ekonomiia kao nauka Pojam ekonomija ima anticko poreklo, slozen od dve grcke reci OIKOS (gazdinstvo, kuca)

i NOMOS (pravilo, zakon, red). U bukvalnom prevodu, ekonomija predstavlja zakone pomocu kojih se upravlja "nekom kucom"(domacinstvo, gazdinstvo, preduzece, privredajedne drzave ili svetska privreda) Ljudske potrebe su neogranicene, dok su privredni resursi ograniceni. Zato pred ekonomijom stoji zadatak da pronadje metode, cija primena omogucava, da sa trosenjem sto manje resursa, zadovolji sto veci broj potreba. Osnovne ekonomske aktivnosti ljudi su: - proizvodnja - razmena - raspodela i - potrosnja. Proizvodnja Proizvodnja je osnovni i najvazniji oblik ekonomske aktivnosti. Iz nje su proistekle sve ostale aktivnosti. Elementi procesa proizvodnje su: 1. Ljudski rad - Pod radom se podrazumeva svaka svesna aktivnost

coveka prema prirodi, koja se temelji na prethodno stecenim znanjima i iskustvima. 2. Sredstva za rad - Sredstva za rad (alati, masine, uredjaji i sl.) covek u procesu rada stavlja izmedju sebe i prirode. Pomocu njih deluje na prirodu i obradjuje prirodne materije. Tako ih prilagodjava sopstvenim potrebama. 3. Predmeti rada su delovi prirode, na koje covek deluje da bi prisvojio, preradio i prilagodio svojim potrebama. Sredstva za rad i predmeti rada Jednim imenom se zovu sredstva za proizvodnju. Osim elemenata, postoje i faktori proizvodnje, a to su zemlja, rad i kapital. Svaki od ovih faktora, ima svoju cenu koriscenja. Tako je cena koriscenja rada nadnica ili najamnica zemlje(renta), a kapital kamata. Upotreba faktora proizvodnje je altemativna. To znaci, da isti faktori proizvodnje mogu sluziti za proizvodnju razlicitih dobara i u razlicitim srazmerama.

Potrosnja Potrosnja je oblik ekonomske aktivnosti tokom koje se troserezultati proizvodnje i zadovoljavaju ljudske potrebe. Razlikujemo neproizvodnu i proizvodnu potrosnju. 1. Ne proizvodna potrosnja se deli na licnu i javnu. - Licna potrosnja podrazumeva one potrebe coveka koje se zadovoljavaju na individualan nacin (potrebe za hranom, odecom,....). - Javna potrosnja podrazumeva zadovoljenje onih covekovih potreba koje se mogu zadovoljiti iskljucivo u siroj drustvenoj zajednici, i to su potrebe za obrazovanjem, zdravstvenom zastitom, kultumim uzdizanjem, bavljenje sportom...) 2. Proizvodna potrosnja je trosenje sredstava za proizvodnju tokom proizvodnog procesa. (traktor se proizvodno trosi u stvaranju nove proizvodne vrednosti). Raspodela Raspodela je oblik

ekonomske aktivnosti rasporedjivanja materijalnih dobara, koje su stvorene u procesu proizvodnje izmedju drustvenih grupacija i pojedinaca. Postoje 3 oblika: 1. Izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju 2. Izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju i neposrednih proizvodjaca (primama raspodela)

ulogu opsteg ekvivalenta, tj. sredstva u kome se mogla izraziti vrednost svih ostalih roba. Pre pojave novca, ulogu opsteg ekvivalenta su obavljali plemeniti metali, ali i neke druge vrste roba, kao sto su krzno, platno, vosak, so, stoka, zito itd ________ Merkantilizam i fiziokratizam Merkantilizam je pravac u razvoju ekonomske misli koji je trajao od XV do XVIII veka. U nasim krajevima, tragovi merkancistickog ucenja, su trajali do XVIII u radovima V. Karadzica i D. Obradovica. Pojam merkantilizam je nastao od latinske reci merkanto (trgovina, trgovacki, trgovati). Najpoznatiji merkantisti su englez Tomas Man, italijan Antonio Sera i francuz Anton Monkrentijen. Merkantilizam se pojavio u svim razvijenim zemljama Evrope tog doba (Italija, Rusija, Britanija, Spanija, Portugal itd.). a narocito je bio podstaknut u velikim geografskim otkricima kontinenata Amerike, Indije.. U to vreme, ogromna bogatstva iz novootkrivenih zemalja pocinju da se dopremaju

u Evropu. To znacajno uvecava dotadasnja bogatstva ovih zemalja, koja pocinju intenzivno da se bave spoljnom politikom. Merkantilisti su smatrali da je bogatstvo jedne nacije iskliucivo u zlatu i plemenitim metalima. One zemlje koje nisu imale rudnike zlata i plemenitih metala, mogle su uvecati svoje bogatstvo iskljucivo putem spoljne trgovine, i to na taj nacin sto je bio dozvoljen samo izvoz, dok je uvoz bio potpuno zabranjen. Spanski kraljevi su isli toliko daleko u

3. Izmedju proizvodnog
i ne proizvodnog dela stanovnistva (sekundama raspodela) Razmena Razmena je oblik ekonomske aktivnosti u kome se uspostavlja veza izmedju proizvodnje i potrosnje. U primitivnim drustvenim zajednicama povremeno su se razmenjivali samo odredjeni viskovi nekih vrsta proizvoda. To je prvi oblik razmene koji se zove trampa u naturalnoj privredi. Kasnije, sa pojavom novca nastaje robnonovcana privreda, a novac pocinje da obavlja posrednicku iunkciju. Tada je novac poneo

zabrani uvoza, da su gotovo cela dva veka kaznjavali smrtnom kaznom neposlusne trgovce, koji su se oglusavali o ovu zabranu. Drzava direktno intervenise u oblasti spoljno-trgovinske razmene, tako da struktura proizvodnje u zemlji mora da u potpunosti odgovara potrebama spoljnog trzista. Iz ovih zemalja je izvozena roba, ali za uzvrat nije smela da se uveze druga roba, vec iskljucivo ekvivalent u

novcu ili zlatu. Fiziokratizam Pojavljuje se u Francuskoj, u VII veku, i predstavnik'ovog pravcaje francuz Fransoa Kene. Rec fiziokratizam je nastala od reci FIZIO (priroda) i od reci KRATIJA (vladavina). Fiziokratisti smatraju da je svako mesanje drzave u privredni zivot stetno, i da privredu treba prepustiti sopstvenim zakonima i ekonomskim

slobodama. Za razliku od merkantista, vrlo su liberalni u pogledu ekonomskih sloboda. Osim toga, smatraju da je novac samo sredstvo za razmenu, i da nikako nije izvor bogatstva. Zahtevaju ukidanje svih oblika drzavne intervencije, zalazu se za slobodnu trgovinu i potpunu konkurenciju. U situaciji potpune slobode, nema mesta za intervenciju drzave u privredi, kao sto su to izricito tvrdili merkantilisti.