Richard Weikart FROM DARWIN TO HITLER Evolutionary Ethics, Eugenics and Racism in Germany

Copyright za Srbiju i Crnu Goru CPS, Beograd Izdava SG-VILI, Beograd Prevod Svetlana Stamenov Raeta Distribucija 062/2000-46 www.cps.org.yu

Rihard Vajkart

OD DARVINA DO HITLERA
Evoluciona etika, eugenika i rasizam u Nemakoj

SADRAJ
PREDGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
I - NOVI TEMELJI ETIKE
1. Poreklo etike i uspon moralnog relativizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 2. Evolucioni razvoj kao Najvee dobro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 3. Organizovanje evolucione etike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

II - DEVALVACIJA LJUDSKOG IVOTA

4. Vrednost ivota i vrednost smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 5. Uasi inferiornosti: devalvacija neproduktivnih osoba i osoba sa invaliditetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 6. Nauka o rasnoj nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

III - ELIMINACIJA INFERIORNIH

7. Kontrola razmnoavanja: izvrtanje tradicionalne seksualne moralnosti . . 120 8. Ubijanje nesposobnih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 9. Rat i mir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 10. Meurasna borba i istrebljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

IV - UTICAJI
11. Hitlerova etika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

ZAKLJUAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 BELEKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

PREDGOVOR
Bio sam fasciniran temom evolucione etike dok sam radio istraivanje za svoju disertaciju pod nazivom Socijaldarvinizam: Evolucija u nemakoj socijalistikoj misli od Marksa do Berntajna (Socialist Darwinism: Evolution in German Socialist Thought, objavljeno 1999. godine). Jedva da sam pomiljao da e to uticati na tok mog istraivanja. Dok sam prouavao uticaj darvinizma u Nemakoj, otkrio sam da su mnogi darvinisti verovali da darvinizam ima revolucionarne imlikacije na etiku i moralnost, obezbeujui jedan novi temelj za etiku i preokreui tradicionalna moralna naela. Zaintrigiran tim idejama, u poetku sam samo nameravao da opiem i analiziram razvoj evolucione etike u Nemakoj i u drugim zemljama. Meutim, kada sam poeo da itam radove Ernesta Hekela (Ernst Haeckel) i drugih ranih darvinista, fokus mog istraivanja se pomerio na jedno specifino polje etike - ono to se danas zove biomedicinska etika. Jedan od razloga pomesanja fokusa istraivanja bilo je moje prouavanje radova Ernesta Hekela, u kojima - na moje iznenaenje - on zagovara ubijanje beba koje imaju zdravstvene probleme. Drugo, otkrio sam da su mnogi nemaki eugenisti pisali eseje i tekstove u svojim knjigama o tome kako primeniti darvinizam u etici. Moja prvobitna namera nije bila da eugenika igra vanu ulogu u mojoj studiji, ali nisam mogao da je izbegnem - lideri eugenikog pokreta bili su neki od najistaknutijih promotera evolucione etike. Kasnije je knjiga Dejmsa Rejela (James Rachel) Stvoreni od ivotinja: Moralne implikacije darvinizma (Created from Animals: The Moral Implications of Darwinism, Oxford, 1990) podstakla moj dalji rad. Rejelovi argumenti da darvinizam potkopava svetost ljudskog ivota i podrava eutanaziju izgledaju veoma slini nekim idejama za koje sam ustanovio da su postojale u Nemakoj krajem 19. i poetkom 20. veka. Rejelova knjiga, zajedno sa onim to sam ve znao o pogledima Hekela, nekih socijaldarvinista i eugenista, ukazivali su mi na jedno novo pitanje koje teba istraiti: Da li su nemaki darvinisti koristili Darvinovu teoriju da potkopaju tradicionalno prihvaenu doktrinu o svetosti ljudskog ivota? Da postavimo ovo pitanje na drugaiji nain: ta su darvinizam, ili u najmanju ruku uticajni promoteri darvinizma, hteli da kau o vrednosti ljudskog ivota? Kada sam uobliio ovo pitanje na taj nain, ostala pitanja vezana za ivot i smrt su proizala sama od sebe, naroito ona vezana za rat i rasni sukob. Kada sam preformulisao pruavanje evolucione etike da bih ukljuio diskusiju po pitanju vrednosti ljudskog ivota, jo jedna tema je postala neizbena: uticaj tog uenja na Hitlera. Hitler mi uopte nije bio na umu kada sam zapoeo ovo istraivanje, a jednostrani pokuaj Danijela Gasmana (Daniel Gasman) da povee Hekela i Hitlera uinio je da budem oprezan. Meutim, to sam vie itao knjige, lanke i dokumente koje su pisali darvinisti i eugenisti krajem 19. i poetkom 20. veka, i to sam vie itao ta je pisao Hitler i ta su drugi pisali o njemu, to sam vie bio uveren da postoji znaajna istorijska veza izmeu darvinizma i Hitlerove ideologije. Ostaviu itaocima da procene, nakon mog izlaganja, koliko je prav ili krivudav put od darvinizma do Hitlera. Moja namera je da pokaem taj put od darvinovog vremena do Prvog svetskog rata (u sluaju Hitlera, proirio sam diskusiju hronoloki na malo kasniji period, poto su svi Hitlerovi govori i spisi nastali nakon Prvog svetskog rata). Neki od tekstova koji su prezentovani u ovoj knjizi prethodno su se pojavili u naunim asopisima, pod sledeim naslovima: Poreklo socijaldarvinizma u Nemakoj od 1859-1895 (The Origins of Social Darwinism in Germany, 1859-1895, Journal of the History of Ideas 54 (1993): 469-88); Darvinizam i smrt: Devalviranje ljudskog ivota u Nemakoj od 1860-1920 (Darwinism and Death: Devaluing Human Life in Germany, 1860-1920, Journal of the History of Ideas 63 (2002): 323-44); i Progres u rasnom unitavanju: socijaldarvinizam, eugenika i pacifizam u Nemakoj od 1860-1918 (Progress through Racial Extermination: Social Darwinism, Eugenics and Pacifism in Germany, 1860-1918, German Studies Review 26 (2003): 273-94).

UVOD
Sukob se razbuktao odmah nakon objavljivanja Darvinove knjige Postanak vrsta (Origin of Species) 1859. godine, a rasprava se nije vodila samo oko toga da li su ivi organizmi nastali na natprirodan ili prirodan nain. Mnogi Darvinovi savremenici plaili su se da bi njegova teorija mogla negativno da utie na moral, iako on o evoluciji oveka i njenom uticaju na moralnost nije javno govorio sve do 1871. godine kada je objavio knjigu Poreklo oveka (The Descent of Man). Taj prvobitni otpor prema darvinizmu javio se najveim delom zbog njegovog potencijalno destruktivnog uticaja na moralni poredak. Iste 1859. godine, nedugo nakon objavljivanja Postanka vrsta, Darvinov bivi mentor iz biologije sa Kembrid univerziteta, Adam Sedvik (Adam Sedgwick), uputio je svom studentu veoma otro pismo izraavajui u njemu svoj strah upravo po ovom pitanju. On pie: Moje poimanje moralnosti je ... okirano odlomcima iz tvoje knige. On dalje objanjava: Priroda ima i svoju moralnu ili metafiziku stranu, ba kao i fiziku. ovek koji ovo porie u velikoj je zabludi. Kruna nauke, njena slava, jeste u tome to, kroz prvobitni uzrok, povezuje materijalno i moralno; ... Ti si zanemario tu vezu i, ako sam te dobro shvatio, potrudio se da je u jednom ili dva vana sluaja i prekine. Mislim da bi, kada bi to bilo mogue (to, hvala Bogu, nije), ljudska rasa doivela takvu degradaciju i pala tako nisko kako nije pala od vremena o kojima nam govore pisani izvetaji o ljudskoj istoriji.1 Sedvik nije bio jedini koji je osuivao Darvina za podrivanje morala. Kampanja protiv darvinizma koju je u ranom 20. veku u Americi pokrenuo Vilijam Denings Brajan (William Jennings Bryan) bila je najveim delom potaknuta zabrinutou zbog moralnih implikacija darvinizma. Brajan je, budui pacifista, bio razgnevljen Darvinovim pozitivnim komentarima o nemakim militaristima, koje je smatrao odgovornima za izbijanje Prvog svetskog rata. Uasnut okrutnim pokoljem naizgled civilizovanih nacija, on se sloio sa Sedvikom da darvinizam vri degradirajui uticaj na ljude. Nemci su takoe izrazili zabrinutost zbog ovakvog uticaja darvinizma. Teolog Rudolf mid (Rudolf Schmid) zapisao je u svojoj knjizi objavljenoj 1876. godine da mnogi kritiari darvinizma ovu teoriju smatraju samo nedokazanom pretpostavkom koja preti da postane plamen koji bi najplemenitija i najuzvienija kulturna dostignua proteklog (18. veka prim. prev.) veka mogao da pretvori u gomilu pepela.2 Kreacionisti jo uvek rutinski optuuju darvinizam za podrivanje moralnih vrednosti, dok se, s druge strane, neki darvinisti danas raduju moralnom osloboenju koje je doneo darvinizam. Danijel Denet (Daniel Dennett), vodei materijalistiki filozof, uzdie Darvinovu opasnu ideju, koju naziva univerzalnom kiselinom koja rastvara tradicionalna shvatanja religije i moralnosti. uveni bioetiar Piter Singer (Peter Singer) i njegov zemljak Dejms Rejels (James Rachels) tvrde da se, budui da darvinizam uspeno diskredituje judeo-hrianski koncept svetosti ljudskog ivota, abortus, eutanazija i edomorstvo mogu moralno opravdati. Dok Singer i Rejels ovo moda smatraju moralnim osloboenjem, verujem da bi Sedvik njihova shvatanja smatrao dramatinom potvrdom svojih predskazanja o negativnom uticaju darvinizma. Sedvikova strahovanja su se zaista veoma brzo obistinila. Mnogi darvinisti su krajem 19. veka poeli da primenjuju Darvinovu teoriju na etika pitanja, ukljuujui i pitanja o vrednosti ljudskog ivota. Robi Kosman (Robby Kossmann), jedan nemaki zoolog koji je kasnije postao profesor medicine, bio je moda otvoreniji od veine svojih istomiljenika kada je u svom eseju iz 1880. godine, pod naslovom Znaaj ivota pojedinca prema darvinistikom shvatanju sveta (The Importance of the Life of an Individual in the Darwinian World View) izjavio da darvinistiki pogled na svet sadanji sentimentalni koncept vrednosti ivota oveka kao pojedinca sigurno posmatra kao jednu precenjenu ideju koja samo ometa razvoj oveanstva. Ljudska drava, ba kao i svaka ivotinjska zajednica, mora dostii jo vii nivo savrenstva, ako za to postoji mogunost, unitavanjem manje obdarenih pojedinaca kako bi oni darovitiji imali vie prostora za svoje potomstvo... Ouvanje obdarenijih pojedinaca na raun manje obdarenih dravi moe doneti samo korist.3 Kosmanova poimanja ivota i smrti bila su okantna i provokativna za ono vreme, ali su, kako emo kasnije videti, mnoge njegove kolege darvinisti izraavale sline ideje.

Poetkom 20. veka, ideje poput Kosmanove bile su ve iroko rasprostranjene, naroito u vreme procvata darvinistiki inspirisanog eugenikog pokreta koji je samog sebe definisao kao nauku o poboljanju ljudskog potomstva. Meutim, nisu svi eugenisti imali isto miljenje o tome na ta treba usmeriti svoje napore. Ko se uklapao u Kosmanovu kategoriju manje obdarenih? iji je ivot bio manje vredan ili da upotrebimo izraz oko kojeg su se eugenisti stalno raspravljali inferioran? Samo to pitanje i pretpostavke koje stoje iza njega su, po mom miljenju, opasni, ali socijaldarvinisti i eugenisti su smatrali da su razliiti aspekti moderne civilizacije doprineli biolokoj degeneraciji. Njihova kampanja u borbi protiv degradacije koje su se toliko plaili bila je usmerena protiv dve grupe koje su navodno pretile da unite zdravlje i dugovenost ljudske vrste: osobe sa invaliditetom i pripadnici ne-evropskih rasa. Iako se ponekad nisu slagali oko toga koja od te dve grupe predstavlja veu opasnost, mnogi eugenisti verovatno veina njih smatrali su i invalide i ne-evropske rase (katkada i Evropljane koji nisu nemakog porekla) inferiornima i bili za to da se oni, bilo tada ili u budunosti, na neki nain eliminiu. Meu onima koji su prigrlili socijaldarvinizam i rasistiku verziju eugenike bio je i nemaki politiar rodom iz Austrije, ije ime Hitler automatski izaziva pomisao na zlo i smrt. Budui da je Hitler olienje zla, dok je Darvin, generalno gledano, izuzetno cenjen, svaka veza izmeu njih dvojice momentalno izaziva nevericu, to je sasvim razumljivo. Oigledno je da Darvin nije bio isto to i Hitler. Razlike izmeu ivota i karaktera ova dva oveka veoma su velike. Darvin se drao dalje od politike i povukao se u roditeljsku kuu u Daunu (Down) kako bi u miru i tiini vrio bioloka istraivanja i pisao. Hitler je kao demagog iveo i disao politiku, uzburkavajui strasti narodnih masa energinim govorima. Po politikom ubeenju, Darvin je bio tipini engleski liberal, podravajui slobodnu ekonomiju i ukidanje ropstva. Poput veine svojih savremenika, Darvin je ne-evropske rase smatrao inferiornima u odnosu na Evropljane, ali nikada nije prihvatio arijevski rasizam ili fanatini antisemitizam, glavna obeleja Hitlerove politike filozofije. Kakve onda veze postoje izmeu darvinizma i Hitlera, i da li su one zaista toliko znaajne? Moda bi nae pitanje trebalo da glasi ovako: Da li je Hitler kidnapovao darvinizam i drao ga kao taoca svoje sopstvene zlonamerne politike filozofije ili je samo uao sa njim u avion i pratio ga do njegovog odredita? Kada bi se pojednostavio, ovaj drugi stav mogao bi da glasi: Prvo, darvinizam je podrivao temelje tradicionalnog morala i vrednosti ljudskog ivota. Potom je evolucioni napredak postao novi moralni imperativ. To je doprinelo napretku eugenike, koja je oigledno i otvoreno bila zasnovana na darvinistikim principima. Neki eugenisti poeli su da podravaju eutanaziju i edomorstvo u sluaju osoba sa invaliditetom. Paralelno sa tim, neki istaknuti darvinisti su tvrdili da su meurasna konkurencija i rat sastavni deo darvinistike borbe za opstanak. Hitler je upijao ove ideje socijaldarvinizma, pomeane sa otrovnim principima antisemitizma, i - tako smo dobili holokaust. Mnogi ueni ljudi su, zapravo, tvrdili da je darvinizam ili bar socijaldarvinizam u velikoj meri pripremio teren za nacistiku ideologiju i holokaust.4 U svojoj studiji o uticaju socijaldarvinizma na formulisanje nacistike ideologije, Hans-Ginter Zmarclik (Hans Gnther Zmarzlik) je napisao da analiza socijaldarvinizma ukazuje na proces sniavanja standarda, tendenciju rtvovanja pojedinca zarad vrste i devalviranja humanitarne ideje o jednakosti sa stanovita prirodne nejednakosti, kao i tendenciju podreivanja etikih normi biolokim potrebama.5 Riard D. Evans (Richard J. Evans) je nedavno branio Zmarclikov stav kojem su se suprotstavili revizionisti koji umanjuju znaaj uloge socijaldarvinizma u stvaranju nacistike ideologije.6 Meutim, postoje znaajni argumenti koji podravaju suprotan stav da Hitler jeste kidnapovao darvinizam jer su mnogi ueni ljudi naglaavali da darvinizam nije nadahnuo nijednu odreenu politiku filozofiju ili praksu. Socijaldemokrate sa besprekornim marksistikim preporukama bili su oduevljeni darvinizmom, smatrajui ga ak potvrdom sopstvenog pogleda na svet. Proitavi Darvinovo delo Postanak vrsta, Karl Marks (Karl Marx) je Fridrihu Engelsu (Friedrich Engels) napisao sledee: Iako je napisana neuglaenim engleskim stilom, ova knjiga sadri osnovu istorije prirode za na stav.7 Osim toga, mnogi pacifisti, feministi, zagovornici kontrole raanja i borci za prava homoseksualaca meu kojima su neke progonili pa ak i ubijali nacisti bili su oduevljeni darvinisti, koristei darvinistike argumente da bi podrali svoje politike i socijalne programe. Eugeniki govori su bili uobiajena pojava u politikim krugovima, zbog ega je istoriarka Atina Grosman (Atina Grossmann) postala ubeena da je put od eugenike i seksualne reforme do nacizma krivudav i izrazito osporavan put.8 Nacizam nije bio unapred odreen ni u darvinizmu ni u eugenici, pa ak ni u njenim rasistikim formama. Multivalentnost darvinizma i eugenike ideologije, naroito kada se primeni na etiku, politiku i socijalnu misao, trebalo bi da nas uini nepoverljivima prema jednouzronim argumentima o poreklu nacistikog pogleda na svet. Jevrejski istoriar Stiven Ahajm (Steven Aschheim) je, meutim, imao pravo kada je upozorio da, uprkos zastraujuoj sloenosti zadatka, nikada ne treba da prestanemo da traimo osobe i doktrine koje su izvrile intelektualni uticaj na naciste. To to darvinizam ne vodi neizbeno u nacizam ne znai da ga moemo skinuti sa liste uticaja koji su doprineli stvaranju Hitlerovog pogleda na svet i tako utrli put ka holokaustu. Ahajm kae: Jasno je da put od darvinizma, vagnerizma, nieanizma pa ak i rasizma i antisemitizma nikada nije bio jednostavan ili direktan. Razliiti putevi su, ipak, vodili ka razliitim pravcima. Uprkos tome, jedan put je, ma kako krivudav bio, zapravo vodio do Auvica. Opasnosti teleologije, ma kako velike bile, ne treba da otupe nau reenost da shvatimo procese i impulse koji su, bar u jednom trenutku, dovele do ove destinacije. Strah od sloenosti je, po mom miljenju, nedovoljno jak razlog da se napusti kulturna istorija.9

Dakle, ostajui svesni viestrukih mogunosti darvinistikih, eugenikih i rasistikih shvatanja u pre-nacistikom periodu, ne treba da zatvorimo oi ni pred brojnim slinostima i paralelama sa kasnijim nacistikim stavovima. (eleo bih da od samog poetka razjasnim i to da, dok u ovoj knjizi stavljam akcenat na istoriju prirode, ja prepoznajem uticaj politikih, socijalnih, ekonomskih i drugih faktora u razvoju ideologija uopte, a naroito nacistike ali te teme nisu obuhvaene ovom studijom.) Kevin Rep (Kevin Repp) odrava istu ovu ravnoteu u svojoj fascinantnoj knjizi o socijalnim reformama u Nemakoj krajem 19. i poetkom 20. veka. Rep smatra da je milje socijalnih reformi u vilhelmajnskoj Nemakoj (Vilhelm II je bio nemaki car i pruski kralj u periodu od 1859. do 1941, prim. prev.) u koje su bili ukljueni mnogi reformatori morala i eugenisti (od kojih su neki istaknuti u ovoj studiji) sadrao mnogo razliitih mogunosti, neke dobre, a neke loe. Do modernog duha novog doba moglo se doi mnotvom razliitih puteva, a veina njih nije vodila u pravcu nacizma. Uprkos tome, on priznaje da su neki aspekti nemake socijalne reforme sa poetka 20. veka ipak doprineli razvoju nacistike ideologije, pri emu je darvinizam u svemu tome igrao kljunu ulogu: Ma koliko bila konfuzna, izopaena i odbojna, nacistika sinteza darvinizma i nacionalne zajednice nije samo povrno liila na analitiki teren koji su vilhelmajnski reformatori pokuavali ponovo da zauzmu u prilino izmenjenoj sredini vajmarske politike.10 I dok nas Rep konstantno podsea na to da vilhelmajnski socijalni reformatori nisu bili pro-nacistiki orijentisani, on ih ipak ne oslobaa od te optube u potpunosti. On kae: Oduevljenost vilhelmajnskih feminista i ostalih reformatora rasnom higijenom i populacionom politikom ipak je povezana i sa neljudskom brutalnou holokausta, kako govore Greven-Aof (Greven-Aschoff) i Gerhard, budui da oni takve koncepte obavijaju ruhom zakonitosti, zakonitosti koju oni drugaije nikada ne bi mogli uivati u mnogim krugovima, a koja je daleko nadivela promenljive istorijske okolnosti koje su na samom poetku i izazvale to oduevljenje.11 Nisu samo eugenika i pokret socijalnih reformi nosili u sebi politike i moralne nejasnoe, ve i nemaka antropologija najvaniji element u naoj studiji zbog toga to je zakonski priznala nauni rasizam na darvinistikim osnovama. U svojoj studiji o nemakoj antropologiji sa kraja 19. i poetka 20. veka, Endru Cimerman (Andrew Zimmerman) istie multivalentni i kontradiktorni potencijal koji u sebi nosi ova disciplina. Uprkos tome, on priznaje da je nemaka antropologija dala itav niz obiaja, teorija i ideologija za neka od najveih zala ljudske istorije: kolonijalistiki i nacistiki genocid.12 Bez obzira koliko je put od Darvina do Hitlera bio krivudav, jasno je da su darvinizam i eugenika utrli put za nacistiku ideologiju, naroito za ekspanziju, rat, rasnu borbu i istrebljenje, koje su isticali nacisti. Na stav o tome koliko je put od darvinizma do nacizma bio prav ili krivudav zavisi i od toga na koje aspekte nacizma mislimo, budui da je socijaldarvinizam samo jedna, mada najznaajnija, komponenta nacistike ideologije. Ako se usredsredimo na antisemitizam, koji je svakako bio vaan deo Hitlerovog pogleda na svet, ini se da ne postoji nikakva direktna veza izmeu darvinizma i nacizma.13 Neki Jevreji su bili zagrieni darvinisti, neki su bili eugenisti, a nekoliko njih e igrati istaknutu ulogu na stranicama ove knjige.14 ini se da ni neki drugi aspekti Hitlerovog pogleda na svet i politike prakse diktatura, na primer nisu mnogo povezani sa darvinizmom. Meutim, ako se paljivije usredsredimo na pitanje etike, vrednosti ljudskog ivota i rasizma, kao to u ja uiniti u narednim poglavljima, istorijske veze e nam se initi mnogo znaajnijim. Pokazavi i dokazavi darvinistike korene eugenikog pokreta, ila Fejt Vajs (Sheila Faith Weiss) je verovatno u pravu kada kae: Konano, mogli bismo da dodamo, svrstavati ljude u vredne i bezvredne, posmatrati ih kao jedva neto vie od varijabli podlonih manipulaciji radi nekog vieg cilja, kao to su inili almajer (Schallmayer) i svi nemaki eugenisti, znailo je prihvatiti stav koji je, nakon mnogih krivina i skretanja, doveo do ropskog rada i logora smrti u Auvicu.15 Ispitajmo na kratko ove veze izmeu darvinizma i Hitlera pre nego to preemo na druge teme. Prvo, veoma je vano da shvatimo da, opte uzevi, Hitlerov stav o etici i moralnosti ni u kom sluaju nije bio konzervativan ili reakcionaran, uprkos injenici da neka od njegovih specifinih gledita mogu da ponesu taj epitet. Na primer, neki ueni ljudi koji su se usredsredili na Hitlerovo odbacivanje feministikih ideja i abortusa okarakterisali su njegovu ideologiju kao reakcionarnu.16 Meutim, kao to su Majkl Berli (Michael Burleigh) i Volfgang Viperman (Wolfgang Wippermann) pokazali u knjizi Rasistika drava: Nemaka od 1933. do 1945 (The Racial State: Germany, 1933-1945), nacistika ideologija se ne moe tako lako precizno klasifikovati, zato to se Hitler suprotstavljao feministikim idejama i abortusu iz potpuno drugaijih razloga od onih koje su navodili tradicionalni konzervativci. On je smatrao da su feminizam i abortus bioloki pogubni i stoga protivnauni (i on je bio protiv abortusa samo u sluaju Arijevaca). Iako su se neka njegova politika ubeenja svrstavala u konzervativna, Hitler je sebe video kao revolucionara koji e doneti razvoj i napredak i Nemakoj i celom svetu.17 Berli je potpuno u pravu kada kae da je nacizam bio pokuaj stvaranja novih mukaraca i ena brisanjem ili transformacijom njihovih nasleenih etikih vrednosti u korist nekih drugih vrednosti nastalih na osnovama modernizovane verzije pre-judeo-hrianskog ponaanja koja je uzdignuta na nivo nauke. Drugim reima, u pitanju su bile drevne ili primitivne civilizacije proputene kroz prelamajue ogledalo Darvina i Niea (Nietzsche).18

Hitlerovo shvatanje etike bi se verovatno moglo ukratko opisati sledeim citatom: Etiki ideal zahteva od nas da stavimo ceo svoj ivot njemu u slubu; a rasni ideal je takav da mi zaista moemo iveti po njemu. Kada god neto inimo ili ne inimo, treba da se zapitamo da li je to na korist naoj rasi, pa tek onda da donesemo odluku. Ovo nije napisao ni Hitler niti ijedan od njegovih bliih saradnika, ve jedan od vodeih darvinistiki orijentisanih biologa, genetiar Fric Lenc (Fritz Lenz) - koji je 1923. godine postao profesor eugenike na Minhenskom univerzitetu u svom lanku iz 1917. godine pod naslovom Rasa kao princip vrednosti: u cilju obnove etike (Race as a Principle of Value: Toward Renovating Ethics. Godine 1933, Lenc se hvalio kako taj lanak sadri sve osnovne karakteristike nacionalsocijalistikog pogleda na svet.19 Jedna od fundamentalnih komponenti ovog nacistikog pogleda na svet bila je nejednakost meu ljudima, shvatanje da bioloke karakteristike odreuju vrednost oveka. Hitler je u svom delu Moja borba (Mein Kampf) stalno iznova naglaavao ovo stanovite. On je objasnio da njegov pogled na svet ni u kom sluaju ne veruje u jednakost meu rasama, ve zajedno sa njihovim razlikama prepoznaje i njihovu viu ili niu vrednost, i to znanje me obavezuje da, prema venoj volji koja upravlja univerzumom, podstiem pobedu boljih, jaih i da zahtevam pokoravanje loijih i slabijih. Ona dakle u principu prihvata aristokratski zakon prirode i veruje u validnost tog zakona u sluaju svakog pojedinanog bia. Ona ne prepoznaje samo razliitu vrednost rasa, ve i razliitu vrednost pojedinca... Ali, ona nikako ne moe etikoj ideji da odobri pravo na postojanje ako ta ideja predstavlja opasnost za ivot rase koja je nosilac najvieg stupnja etike.20 Ovu izjavu u kasnije (u 11. poglavlju o Hitleru) detaljnije objasniti, ali za sada je dovoljno rei da je Hitler smatrao da su ova bioloki razliita ljudska bia, ba kao i svi ostali organizmi, uhvaeni u veitu, neizbenu darvinistiku borbu za opstanak. Jaki pobeuju, slabi izumiru. Hitlerovi spisi i govori bili su puni darvinistike terminologije i ideja, a koliko ja znam, niko do sada nije doveo u pitanje ono to ueni ljudi obino tvrde za Hitlera, a to je da je on bio socijaldarvinista. To je suvie oigledno da bi se moglo porei.21 Meutim, da darvinizam ne bi nosio na sebi ljagu nacizma, neki istoriari tvrde da su Hitlerovi stavovi bili pseudonauni ili ekscentrini ili da su njegova shvatanja darvinizma bila gruba ili vulgarna. Na primer, u svojoj knjizi Hitlers Vienna (Hitlerov Be) Brigit Haman (Brigitte Hamann) kae sledee: Zajednika osobina gotovo svih Hitlerovih omiljenih teorija je ta da nisu bile u skladu sa akademskom naukom, ve da su bile proizvod idiosinkretskog intelektualnog razmiljanja ne tako istaknutih obrazovanih ljudi koji su prezirali priznate naunike, koji takoe nisu priznavali ove manje istaknute mislioce, i to sa jakim razlogom.22 Naprotiv, mnoge nedavno objavljene studije o nacistikoj nauci, naroito one vezane za biologiju, medicinu i eugeniku, pokazuju da je miljenje mnogih istaknutih naunika, profesora i lekara ukljuujui i one koji su se identifikovali sa politikom levicom o darvinizmu i eugenici bilo veoma slino Hitlerovom.23 Fric Lenc nije bio jedini naunik koji je primetio slinost izmeu Hitlerovih stavova i nacizma. Moja studija e pokazati da mnoge Hitlerove ideje vuku korene iz spisa cenjenih naunika i uenih ljudi koji su se uhvatili u kotac sa uticajem darvinizma na etiku i drutvo (iako ih je Hitler, veinom pozajmljivao od drugih mislilaca). Meu njima su bili ne samo istaknuti naunici i lekari, ve i profesori filozofije, ekonomije i geografije. Istaknuti darvinistiki orijentisani naunici i drutveni mislioci podravali su ak i Hitlerove socijaldarvinistike stavove o istrebljivanju pojedinih rasa, mada ne tako esto u kontekstu Jevreja. Mnogi darvinistiki orijentisani biolozi i drutveni teoretiari su objanjavali da je nestajanje pojedinih rasa neizbeno i korisno, zato to dovodi do evolucionog napretka vrste kao celine.24 Jedan veoma istaknuti darvinistiki orijentisan etnolog, Oskar Peel (Oscar Peschel), urednik asopisa Das Ausland, objasnio je jo 1870. godine pre nego to je Darvin objavio Poreklo oveka i mnogo pre nego to se Hitler rodio da etika ne moe biti u suprotnosti sa prirodnim procesom istrebljivanja pojedinih rasa: Sve to priznajemo kao pravo pojedinca morae da se pokori neodlonim zahtevima ljudskog drutva, ako nije u skladu sa njima. Nestajanje Tasmanijaca stoga treba posmatrati kao geoloku i paleontoloku sudbinu: jaa varijanta istiskuje slabiju. Ovo izumiranje je samo po sebi tuno, ali je jo tunije saznanje da na ovom svetu fiziki poredak gazi moralni poredak.25 Peel time eli da nam nametne miljenje da priroda istiskuje etiku svaki put, pri emu nas nauka ui da se prepustimo injenici da ne postoje univerzalna ljudska prava, ak ni pravo na ivot. Nije ni udo to je Sedvik bio zabrinut.

O Hitleru emo detaljnije govoriti u 11. poglavlju, gde u objasniti kako je Hitler crpeo ideje iz bogatog fonda socijaldarvinistikih stavova kako bi stvorio svoju sopstvenu rasistiku filozofiju. Meutim, u ovoj knjizi se neemo toliko baviti Hitlerom koliko darvinizmom, a naroito njegovim uticajem na etiku i nae shvatanje ljudskog ivota i smrti. Kad koristim re darvinizam u ovoj studiji, mislim na teoriju evolucije putem prirodne selekcije kako govori Darvin u svom Postanku vrsta. Meutim, krajem 19. veka, znaenje izraza darvinizam esto je bilo prilino neodreeno. Ponekad je oznaavao ideju o biolokoj evoluciji uopte, drugi put se odnosio na odreenu Darvinovu teoriju o prirodnoj selekciji (koju i ja koristim u ovoj knjizi), dok se negde drugde pod njim podrazumevao celokupni naturalistiki pogled na svet sa biolokom evolucijom u sreditu svega toga. Meu onima koji su krajem 19. veka prihvatili bioloku evoluciju kao nepobitnu injenicu dolo je do neslaganja oko mehanizma. Mnogi biolozi su prihvatili lamarkizam, teoriju u koju danas malo ko veruje, a prema kojoj ivi organizmi svom potomstvu prenose steene osobine. Meutim, lamarkistika objanjenja nisu bila u suprotnosti sa Darvinovom idejom o prirodnoj selekciji (ak je i Darvin prihvatio neke lamarkistike stavove), a veina nemakih biologa iz 19. veka je prihvatala sintezu darvinizma i lamarkizma, koju je zagovarao Ernest Hekel. Od samog poetka moram da napomenem i to da je ovo istorijska studija. Kada povezujem Darvina, nemake darviniste, eugeniste, rasiste ili militariste, ja time ne podravam njihove stavove, ve ostavljam itaocima da sami odlue da li su njihovi stavovi logini ili ne. Ne ismevam ni tvrdnju da je nacizam logina i neizbena posledica darvinizma (bilo direktna ili indirektna). Ako bismo koristili filozofske termine, darvinizam je bio neophodan, ali ne i dovoljan uzrok raanja nacistike ideologije. Meutim, koliko god da su veze izmeu darvinizma i nacizma logine ili nelogine, one su, istorijski gledano, tu i ne mogu se izbrisati. Drugo, moram da naglasim da svoju diskusiju o uticaju darvinizma ograniavam na njegov uticaj na etiku i socijalnu misao, a naroito na ideje o onome to se danas naziva biomedicinskom etikom. Usredsrediu se prvenstveno na uticaj darvinizma na eugeniku, eutanaziju, teoriju o rasnoj nejednakosti i militarizmu u Nemakoj. I dok su te ideje bile glavno obeleje nacistike ideologije, mislim da nema nikakve svrhe etiketirati one koji su podravali takve ideje kao pro-naciste, kao da je nacizam neminovno proistekao iz njihovih stavova. Mnoge linosti o kojima u govoriti bile su neka vrsta liberala; neki su bili socijalisti, neki pacifisti, a neki ak i Jevreji. Ipak, kada ostavimo po strani politiku ideologiju i usredsredimo se na etiku, vrednost ljudskog ivota i rasnu ideologiju, esto uviamo da su darvinisti koji su bili suprotnih politikih ubeenja imali mnogo vie toga zajednikog nego to nam se na prvi pogled moe initi. Jo jedan razlog zbog kojeg darvinistiko uniavanje ljudskog ivota ne bi trebalo posmatrati kao pro-nacistiko jeste taj to su se sline ideje mogle uti u SAD, Britaniji i dugim demokratskim zemljama. Jan Daubigin (Ian Dowbiggin) i Nik Kemp (Nick Kemp) u svojim egzaktnim studijama o istoriji eutanazijskog pokreta u SAD i Britaniji, nezavisno jedan od drugoga, naglaavaju kljunu ulogu darvinizma u iniciranju i ideolokom podupiranju eutanazijskog pokreta. Daubigin kae: Najznaajniju prekretnicu u ranoj istoriji eutanazijskog pokreta predstavljao je dolazak darvinizma u Ameriku.26 Kemp se u potpunosti slae sa tim i tvrdi: Dok s jedne strane treba da budemo oprezni kada Darvina prikazujemo kao oveka koji je odgovoran za uvoenje sekularnog doba, trebalo bi da budemo isto tako oprezni kada potcenjujemo znaaj uloge koju je teorija evolucije imala u oduzimanju svetosti ljudskom ivotu.27 Mnoge studije o raanju eugenikog pokreta u SAD, Evropi i drugde pokazuju da je darvinizam odigrao znaajnu posredniku ulogu u tom procesu, kao i u razvoju nekih drugih sistema razmiljanja, ukljuujui bioloki determinizam, uenje o rasnoj nejednakosti, nauni rasizam i umanjivanje vrednosti ljudskog ivota.28 Ideje Medisona Granta (Madison Grant), predsednika Njujorkog zoolokog drutva (New York Zoological Society), objavljene u njegovom delu Prolazak velike rase (The Passing of the Great Race, 1916), zastraujue su sline nacistikom nainu razmiljanja (a i Hitler je imao nemaki prevod ove Grantove knjige). Grant u toj knjizi pie: Pogreno ubeenje i sentimentalno verovanje u boanske zakone i svetost ljudskog ivota spreava i eliminaciju beba koje se rode sa nekim nedostatkom i sterilizaciju odraslih ljudi sa manama i nedostacima, koji kao takvi nisu ni od kakve koristi svojoj zajednici. Zakoni prirode zahtevaju istrebljenje nesposobnih, a ljudski ivot vredi jedino onda kada moe koristiti zajednici ili rasi.29 tefan Kil ak eksplicitno pokazuje viestranu povezanost amerikog eugenikog pokreta i nacistikog eugenikog programa.30 Dakle, darvinistiko umanjivanje vrednosti ljudskog ivota nije bio samo nemaki fenomen, ve je prouzrokovao mnoge tragedije van Nemake, kao to su bile kampanje za uvoenje obavezne sterilizacije u SAD i Skandinaviji. Ova ideja, meutim, nigde u svetu nije prouzrokovala takve katastrofe kao u Nemakoj, jer je diktator samo tamo imao toliku mo da sprovodi svoj radikalni program pod platom rata. Teorija evolucije uopte, a posebno darvinizam, izvrili su neverovatno snaan uticaj na sistem razmiljanja u Nemakoj. Godine 1868. Darvin je pisao Vilhelmu Prajeru (Wilhelm Preyer): Podrka koju imam u Nemakoj daje mi najvie povoda da se nadam da e nai stavovi na kraju preovladati.31 Mnogi mladi nemaki biolozi su ve 60-tih i 70tih godina 19. veka poeli da propagiraju darvinizam, dok su neki istaknuti biolozi i drugi ueni ljudi, poput teologa Davida Fridriha trausa (David Friedrich Strauss) i neokantovskog filozofa Fridriha Alberta Langa (Friedrich Albert Lange), poeli da u darvinizmu trae podrku za svoje politike i drutvene teorije. 32 90-tih godina 19. veka, toliko mnogo biologa i drutvenih teoretiara je pokualo da darvinistiku borbu za opstanak primeni na ljudsko drutvo da je Ludvig Voltman (Ludwig Woltmann), koji je u tom periodu svog ivota kritikovao takve pokuaje, poeo da ih zove zajednikim imenom socijaldarvinisti.33

O uticaju darvinizma ne moemo suditi samo po ogromnom broju knjiga i lanaka o njegovoj drutvenoj i etikoj primeni objavljenih u Nemakoj, Austriji i vajcarskoj krajem 19. veka (od sada pa nadalje, kada budem govorio o zemljama u kojima se govori nemaki jezik, koristiu, zbog duine, samo izraz Nemaka), ve i po njegovom estom spominjanju u autobiografskim spisima. Rihard Goldmit (Richard Goldschmidt, 1878-1958), jedan od najznaajnijih genetiara 20. veka, uspeo je donekle da doara svoj susret sa darvinistikom literaturom u svojoj ranoj mladosti. Kada mu je bilo 16 godina, objasnio je on, proitao je knjigu Prirodna istorija stvaranja (The Natural History of Creation) Ernesta Hekela pun oduevljenja. inilo se da za svaki problem i na nebu i na zemlji postoji tako jednostavno i tako uverljivo reenje; postojao je odgovor na svako pitanje koje je muilo jedan mladi um. Evolucija je bila klju za sve i mogla je da zameni sva verovanja i ubeenja koja je ovek odbacio. Nije bilo nikakvog stvaranja, nije postojao Bog, ni raj ni pakao, ve samo evolucija i predivni zakon rekapitulacije koji je dokazivao istinitost evolucionog procesa i najtvrdoglavijem verniku. Bio sam toliko fasciniran i uzbuen da sam morao i drugima da govorim o svom novom saznanju, a to sam inio u kolskom dvoritu, na kolskim izletima i meu svojim prijateljima. ivo se seam jedne scene kada sam na kolskom izletu, okruen svojim drugovima, propovedao jevanelje o darvinizmu, kako je govorio Hekel.34 Goldmit tvrdi da je njegovo iskustvo prihvatanja darvinistikog pogleda na svet (a la Hekel) bilo tipino za obrazovane mlade ljude njegovog vremena, o emu svedoe i mnogi njegovi savremenici. Godine 1921, psiholog Maks Fervorn (Max Verworn) je izjavio: Moemo, bez preuveliavanja, rei da nijedan naunik nije izvrio vei uticaj na razvoj naeg savremenog shvatanja sveta od Hekela.35 Ernest Hekel, najpoznatiji nemaki darvinista s kraja 19. i poetka 20. veka, sa oduevljenjem je prihvatio Darvinovu teoriju o prirodnoj selekciji i u mnogim svojim delima primenjivao borbu za opstanak na ljudska bia.36 Po njegovom miljenju, najvaniji aspekt darvinizma bilo je ivotinjsko poreklo oveka, to e izazvati pravu revoluciju u sveoptem shvatanju oveanstva. Teorija o evoluciji ljudskih bia e neminovno prodreti dublje od bilo kakvog napretka ljudskog uma i doprinee povezivanju svih oblasti znanja. 37 Hekel je, povodom Darvinovog 70-og roendana, estitao Darvinu na tome to je pokazao oveku njegovo pravo mesto u prirodi i time oborio antropocentrinu izmiljotinu, to jest ideju da su ljudska bia centar svemira i istorije. 38 On je u svojim spisima esto kritikovao antropocentrinu izmiljotinu, nazivajui je verskom idejom koja se u svetlu darvinistike nauke vie ne moe odrati.39 Lekar Ludvig Bihner (Ludwig Bchner), poznati naunik materijalistikih ubeenja i jedan od najzanaajnijih propagatora darvinistike teorije u Nemakoj krajem 19. veka, sloio se sa tom idejom. Evo ta je on napisao Hermanu afhauzenu (Hermann Schaffhausen), antropologu koji je otkrio fosilne ostatke Neandertalca: Sa postepenim preovladavanjem ovog novog koncepta prirode (to jest darvinizma), dolazi do, po mom miljenju, jedne od najznaajnijih transformacija i jednog od najveih napredaka u istoriji ljudskog znanja... Jasnoa i jednostavnost u isto vreme, to do sada nismo mogli ni da zamislimo, postae deo naeg celokupnog pogleda na svet.40 Za Hekela, Bihnera i mnoge mlade ljude i ene koji su bili njima inspirisani darvinizam nije bio samo bioloka teorija, ve glavni sastojak novog pogleda na svet koji se uhvatio u kotac sa tradicionalnom hrianskom religijom i svakom dualistikom religijom ili filozofijom. Alfred Grotjan (Alfred Grotjahn), profesor socijalne higijene na Berlinskom univerzitetu i vodea linost eugenikog pokreta, s prijatnim emocijama se sea vremena kada je itao Bihnerovu knjigu Sila i materija (Force and Matter) koja je u njemu unitila i poslednji traak vere u Boga. Prema Grotjanovim (roen je 1869.) reima, Bihnerov darvinistiki materijalizam nije uticao samo na njega, ve i na mnoge mlade ljude njegove generacije: Kao i kod vie stotina hiljada mladih ljudi, on (darvinistiki materijalizam) je iz mog uma izbrisao metafizike ideje u onom odluujuem ivotnom dobu kada se formira neiji pogled na svet i ispunio ga pozitivistikim stavovima i etikim vrednostima ovoga sveta.41 Mnogi drugi ueni ljudi i intelektualci u Nemakoj na slian nain su posvedoili da je njihov susret sa popularnim darvinistikim spisima u mladosti naroito Hekelovim i Bihnerovim odigrao odluujuu ulogu u formiranju njihovog pogleda na svet.42 I dok je Bihner podravao materijalistiko shvatanje sveta prema kojem je um samo funkcija materije Hekel je svoju filozofiju nazivao monizmom, prema kojoj su um i materija neraskidivo povezani u svakom aspektu. Po Hekelu, ak i neiva materija i jednoelijski organizmi poseduju psihike osobine. Hekel je ponekad svoja shvatanja nazivao panteizmom, to je smatrao sinonimom za monizam. On je ipak priznao i to da je panteizam isto to i ateizam.43 U svakom sluaju, bilo materijalistiki, monistiki ili pozitivistiki, darvinistiki pogled na svet koji se irio zahvaljujui ovim i veini vodeih darvinista i svakako zahvaljujui veini ostalih istaknutih socijaldarvinista - bio je potpuno naturalistiki, to jest, objanjavao je da svi fenomeni - ukljuujui i religiju, etiku i ljudsko ponaanje imaju svoj prirodan uzrok podloan prirodnim zakonima.

Ma koliko da se Hekel, Bihner, Karneri (Carneri) i drugi vodei darvinisti nisu slagali oko nekih stvari, svi su se sloili da prirodni procesi mogu objasniti sve aspekte ljudskog drutva i ponaanja, ukljuujui i etiku. Poricali su svaku mogunost Bojeg delovanja, prezirali dualizam duhovnog i telesnog, i odbacivali slobodnu volju u korist potpunog determinizma. Smatrali su da se sve to postoji u svemiru ukljuujui i ljudski um, drutvo i moralnost mogu objasniti zakonom prirodnog uzroka i posledica. Na taj nain, sve je bilo podreeno neizbenim zakonima prirode. Kao posledica toga, nauka je postala sudija za odreivanje ta je istina, a ta ne. ak ni etika ili moralnost nije mogla da izbegne presudu nauke. Gotovo svi mislioci o kojima u govoriti u ovoj studiji prihvatili su ovaj naturalistiki darvinistiki pogled na svet. Meu njihovim savremenicima je, naravno, bilo i mnogo onih koji su prihvatili validnost evolucije u biolokim procesima, ali ne i njen uticaj na teologiju, etiku ili drutvenu misao. Nemaki teolozi sa kraja 19. veka su, delimino kao reakciju na snaan napad antireligioznih darvinista, ali mnogo vie na jaanje biblijske kritike (koju su oni, generalno, prihvatili), povukli strogu granicu izmeu Boga i prirode. Ovo drugo je striktno pripadalo nauci, a ono prvo teologiji. Ova injenica je za teologiju predstavljala neprobojni tit kroz koji nisu mogle da prodru strele nauke (ali ju je isto tako udaljila od stvarnog sveta).44 Mnogi nemaki filozofi i mnogi sociolozi su teritoriju nauke branili na slian nain, prihvatajui razliku izmeu prirodnih i drutvenih nauka koju je isticao filozof Vilhelm Diltaj (Wilhelm Dilthey). Diltaj i njegovi sledbenici su sa velikom revnou odbacivali mogunost da se nauni metod moe primeniti na drutvene nauke, prihvatajui miljenje D. E. Mura (G. E. Moore) da pokuati dobiti moralnost iz nauke znai doi u naturalistiku zabludu.45 Mada je bilo onih koji su odbacili ovaj naturalistiki darvinistiki pogled na svet, mnogi su ga, ipak, veoma zduno prihvatili, naroito naunici i lekari. I zaista, meu naunicima i lekarima je bilo mnogo vie onih koji su prihvatili ovakvo shvatanje sveta nego onih koji su ga odbacivali. Najvie protivnika je bilo meu filozofima, istoriarima i knjievnicima. Dakle, u ovoj knjizi emo se vie baviti darvinistima-naturalistima, odnosno onima koji su pokuali da primene bioloku evoluciju na etiku, a ne onima koji su poricali tu mogunost. Pitanje koje nam se logino namee je sledee: Da li su intelektualni razvoji o kojima govorim u ovoj studiji proizvod neeg to je specifino za darvinizam ili oni proizlaze iz optijeg naturalistikog (materijalistikog ili monistikog) pogleda na svet? Ovo je veoma teko pitanje zato to su istorijske veze izmeu darvinizma i naturalizma neverovatno sloene. Neki istorijski dokazi nam govore da darvinizam moda i nije odigrao tako veliku ulogu u propagiranju naturalistike filozofije; u ove dokaze spadaju sledee injenice: 1) naturalizam je, kao ideja, poeo da se iri pre nego to je Darvin objavio svoju teoriju (u Nemakoj, tri najistaknutija pobornika naunog materijalizma Ludvig Bihner, Karl Fogt (Karl Vogt) i Jakob Moleot (Jakob Moleschott) objavili su svoja najpoznatija dela 50-tih godina 19. veka); 2) mnogi su prihvatili darvinizam nakon to su prihvatili naturalizam, i 3) mnogi su prihvatili darvinizam, a odbacili naturalizam (na primer, neo-kantovski, hrianski teolozi). Meutim, iako ove injenice pokazuju da nije postojala nuna veza izmeu darvinizma i materijalizma ili monizma (jedna ideja je mogla, a jeste postojala bez one druge), darvinizam i naturalizam su krajem 19. veka postali istorijski veoma tesno povezani, to ipak zahteva neko objanjenje. U faktore koji ih povezuju spadaju: (1) veina materijalista i monista je spremno prihvatila darvinizam, tvrdei da on podupire njihovu materijalistiku ili monistiku filozofiju; (2) mnogi su tvrdili da je darvinizam kljuni faktor koji ih je preusmerio na materijalizam ili monizam, i (3) vodei darvinistiki orijentisani biolozi i etiki filozofi otvoreno su tvrdili da darvinizam u sebi ukljuuje psiholoki determinizam, pa stoga i materijalistiko shvatanje duhovnog. Jo veu nejasnou, istorijski gledano, stvara injenica da su neki glavni propagatori darvinistike ideje tvrdili, to je prilino kontraverzno, da oni ne propagiraju samo bioloku teoriju, ve i darvinistiki pogled na svet. Iako su oni moda svoju metafiziku prihvatili pre nego to su prihvatili darvinizam, ta metafizika je morala biti i nauno potvrena. Kako, dakle, moemo pronai smisao u ovom zamrenom, esto kontradiktornom i jedinstvenom spoju karakteristika darvinizma i metafizike? Po mom miljenju, na prihvatanje darvinizma u filozofskim krugovima 19. veka uticalo je irenje naturalistike paradigme, dok je prihvatanje darvinizma istovremeno uticalo na irenje naturalistike paradigme. Ako neko ovo smatra kontradiktornim, rekao bih da bi bez darvinizma materijalizam i dalje napredovao u drugoj polovini 19. veka, ali bi bio daleko manje ubedljiv, pa bi dobio mnogo manje pristalica nego to zapravo jeste.46 Iako su darvinizam i naturalizam ponekad bili veoma tesno povezani, jo uvek moemo da postavimo ono isto pitanje: Koji je od njih neposrednije uticao na etike i moralne ideje darvinizam ili naturalizam? Neke od ideja o moralnosti o kojima ovde govorim specifine su samo za darvinizam, odnosno slue se elementima bioloke teorije kako bi se opravdale. Druge, naizgled, nemaju nikakve darvinistike elemente, ve se oslanjaju na optije naturalistike principe. Zanimljivo je, meutim, to da su mnogi naturalistiki orijentisani darvinisti tvrdili da darvinizam opravdava i ove principe, tako da situacija nije potpuno jasna.

Budui da je darvinistiki naturalizam duboko proimao rani eugeniki pokret, mi emo se u ovoj studiji pozabaviti velikim brojem istaknutih eugenista. Ne samo da su mnogi vodei darvinisti prihvatili eugeniku, ve je i veina eugenista nesumnjivo sve voe iz ranog perioda ovog pokreta eugeniku smatralo direktnom primenom darvinistikih principa na etiku i drutvo. Darvinov roak, Frensis Golton (Francis Galton), osniva moderne eugenike, razvio je svoje ideje nakon itanja Darvinovog Postanka vrsta, a voe eugenikog pokreta u Nemakoj su se takoe u velikoj meri oslanjali na darvinistike principe.47 Odluujui uticaj na mladog Alfreda Ploca (Alfred Ploetz), koji je kasnije osnovao i Nemako drutvo za rasnu higijenu (prva eugenika organizacija na svetu) i jedan od prvih asopisa posveenih ovom pokretu, izvrio je Ernest Hekel. On je 1892. godine jednom svom prijatelju rekao da je svoje glavne ideje o eugenici preuzeo iz darvinizma, a Hekela je esto isticao kao nekoga ko je izvrio glavni uticaj na njegovo shvatanje sveta.48 On je Hekelu rekao i to da e njegov novi asopis biti na strani darvinizma, to se jasno moglo videti iz reklame koju je poslao potencijalnim pretplatnicima, a koja je bila prepuna darvinistikih termina. 49 Osim toga, jedan od Plocovih kreditora bio je Ludvig Plejt (Ludwig Plate), darvinistiki orijentisan zoolog koji je doao na Hekelovo radno mesto profesora na univerzitetu u Jeni kada je ovaj otiao u penziju. Nimalo nas ne iznenauje to je Ploc dvojicu vodeih darvinista u Nemakoj Hekela i Augusta Vajsmana (August Weismann) uinio poasnim lanovima Drutva za rasnu higijenu koje je osnovao 1905. godine. Takmienje za Krupovu nagradu (Krupp Prize Competition), koje se odravalo od 1900. do 1903. godine, jasno prikazuje tu tesnu vezu izmeu darvinizma i eugenike. Fridrih Krup (Friedrich Krup), istaknuti industrijalac i revnosni naturalista-amater, anonimno je finansirao takmienje na kojem se za najbolju knjigu na temu ta na osnovu principa bioloke evolucije moemo nauiti o politikom razvoju u zemlji i zakonodavstvu u drugim dravama? 50 dobijala veoma unosna nagrada. Hekel je bio jedan od sponzora ovog takmienja, a njegov tienik Hajnrih Ernest Cigler (Heinrich Ernst Ziegler), zoolog koji je radio sa njim na univerzitetu u Jeni, bio je jedan od sudija. Prvu nagradu od 10.000 maraka to je bila lepa suma u ono vreme osvojio je lekar Vilhelm almajer (Wilhelm Schallmayer) za svoju knjigu Naslee i selekcija (Heredity and Selection, 1903), koja je razraivala ideje iz njegovog ranije objavljenog pamfleta o eugenici, Pretea fizika degeneracija civilizovanih naroda (The Threatening Physical Degeneration of Civilized Peoples, 1891). almajerova eugenika se u velikoj meri oslanjala na darvinistisku teoriju, koju je on nazivao najveim otkriem 19. veka.51 U pismu jednom drugom istaknutom eugenisti, almajer je priznao da je eugenika neraskidivo povezana sa darvinistikom teorijom.52 Eugenisti nisu bili samo revnosni darvinisti; mnogi od njih su se ivo interesovali za etika pitanja. Eugenika je zaista predstavljala pokret koji je pokuavao da razvije jednu naunu etiku koja se prividno oslanjala na darvinistiku teoriju. U uvodu svoje pobednike knjige almajer pie: Ovo shvatanje [darvinizam] je izvrilo posebno snaan uticaj na etiku. Ne samo to nam je dalo nova shvatanja o poreklu i evoluciji etikih zapovesti, pa tako i novih osnova za njih, ve je uslovilo i potrebu za deliminom promenom trenutno vaeih etikih shvatanja. 53 Veina vodeih eugenista se, kao to emo videti, oduevljeno sloila sa tim. Na koje naine je, onda, darvinizam uticao na etiku? Kao prvo, darvinizam je filozofskom materijalizmu i pozitivizmu podigao ugled, dajui ne-teistiko objanjenje za poreklo etike. Pre Darvina, neki etiki teoretiari su poricali (ili, jednostavno, ignorisali) boansko poreklo etike (na primer, Bentamova utilitaristika shvatanja), ali niko nije mogao da objasni zato ljudi imaju unutranji oseaj za moralnost odnosno savest, niti zato vole i ele da pomognu drugima. Kant je, na primer, poavi od pretpostavke da postoji moralnost, doao do zakljuka da postoje Bog, nemoralnost i slobodna volja, ali je darvinizam podrivao Kantov argument. Drugo, darvinizam je doprineo usponu etikog relativizma time to je poricao vanvremenski i transcedentni karakter etike. Veina darvinista je etiku objanjavala kao proizvod prirode, koji se, poput svih ostalih prirodnih fenomena, stalno razvija, odnosno evoluira. Po njihovom miljenju, ona nije uklesana u kamene ploe, ve zapisana u promenljivom pesku vremena. Tree, darvinizam je pospeio prihvatanje stava da je moralni oseaj kod ljudi bioloki instinkt ili bar zasnovan na jednom takvom instinktu a ne duhovni dar (tradicionalno hriansko miljenje) ili isto racionalna funkcija (Kantov stav). etvrto, prirodna selekcija i borba za opstanak meu ljudima uticale su na ovekovo shvatanje etike. U svojoj studiji o socijaldarvinizmu, Hansjoakim Koh (Hannsjoachim Koch) pie: Koncept prirodne selekcije je imao ak vei uticaj na Darvinove savremenike nego ideja o evoluciji; ona [prirodna selekcija] je ... dovela u pitanje validnost dotadanjih etikih ideala u svim sferama ivota, bilo drutvenoj, ekonomskoj ili politikoj. 54 Konano, darvinizam je promenio shvatanje ljudske prirode i vrednosti ljudskog ivota, to je imalo dalekosene posledice po etiku (a i na drutvo i politiku).

Razmotrimo ovu poslednju stavku malo detaljnije. Kako je to darvinizam uspeo da promeni ovekovo shvatanje vrednosti ljudskog ivota? Prvo, darvinizam je polazio od toga da je ovek nastao od ivotinja, a mnogi su pod tim podrazumevali da ovek ne zauzima onaj poseban poloaj koji mu je pripisivala judeo-hrianska misao. Odatle sledi da ovek nije stvoren po Bojem obliju i da nije pao iz stanja savrenstva u greh, ve da potie od neke vrste majmuna. Objanjavajui da su se ovekove duhovne i moralne osobine razvile od ivotinja, Darvin i veina darvinista poricala je postojanje nematerijalne due, centralnog uenja judeo-hrianskog pogleda na svet koji je potkrepljivalo ideju o svetosti ljudskog ivota.55 Drugo, darvinizam je isticao postojanje varijacija unutar vrste, to je podrazumevalo bioloku nejednakost. Primenjujui ovo na ljude, mnogi biolozi, antropolozi i drutveni mislioci koristili su darvinizam da bi opravdali drutvenu i rasnu nejednakost. Tree, prirodna selekcija i borba za opstanak u Darvinovoj teoriji zasnovani na Maltusovom (Malthus) principu populacije podrazumevali su i to da je smrt bez prethodno iskoriene reproduktivne sposobnosti merilo u organskom svetu i da je smrt mnotva manje sposobnih organizama korisna i da donosi napredak. Pre toga, veina Evropljana je smrt smatrala zlom koje treba prevazii, a ne silom koja donosi napredak. Meutim, Darvin je u ovom zlu video neto dobro. U zavrnim poglavljima svog Postanka vrsta on je napisao: Dakle, direktna posledica borbe koja se vodi u prirodi, direktna posledica gladi i smrti jeste najuzvienija stvar koju moemo da zamislimo, a to je nastanak viih, sposobnijih ivotinja.56 Znai, Darvinova teorija nije bila teorija samo o biolokoj promeni, ve i o ivotu i smrti. Darvinova teorija je na taj nain postavila mnoga fundamentalna pitanja koja su se preplitala sa tradicionalnim verskim doktrinama, ukljuujui osnovu etike, formulisanje moralnih zakona i smisao ivota i smrti. U mnogim nedavno objavljenim studijama o prihvatanju darvinizma od strane verskih voa istie se prilagoavanje, budui da su mnogi hrianski teolozi i svetenici, ak i oni koji su naginjali teolokom konzervativizmu, bili spremni da prihvate neki vid teorije evolucije.57 Meutim, moja studija e nam pomoi da odgovorimo na pitanje zato je rasprava oko darvinizma ponekad bila tako otra. Osim toga, ona nas podsea da, koliko god da su vodee linosti u religijskim krugovima prilagoavale crkvena uenja teoriji evolucije, mnogi vodei darvinisti nisu bili ba tako spremni da svoju teroiju prilagoavaju religijskim uenjima. Mnogi su koristili darvinizam ne samo da bi napali tradicionalna hrianska shvatanja uda i natprirodnog, ve su podrivali i mnoge duboko ukorenjene hrianske vrednosti koje su bile prodrle u evropsku kulturu. Za mnoge obrazovane Nemce s kraja 19. i poetka 20. veka, kako zapaa Detlev Pojkert (Detlev Peukert), nauka je zamenila religiju kao izvor mitologije koja je stvarala smisao.58 U prvom, drugom i treem poglavlju emo videti na koje su sve naine darvinisti pokuali da objasne i formuliu etiku i moral. Potom emo prei na odreenije moralno pitanje vrednosti ljudskog ivota, naroito osoba sa invaliditetom i ne-evropskih rasa. Poslednje poglavlje e nam pokazati kako su ove ideje doprinele razvoju Hitlerove ideologije.

I DEO NOVI OSNOVI ETIKE

1. POREKLO ETIKE I USPON MORALNOG RELATIVIZMA

Darvin je svoje shvatanje etike i moralnosti kratko i jasno izloio u svojoj Autobiografiji (Autobiography), izjavljujui da onaj ko poput njega ne veruje u Boga ili u ivot posle smrti moe kao ivotno pravilo, koliko ja vidim, slediti samo one impulse i instinkte koji su najsnaniji ili koji mu se ine najboljima.1 To je predstavljalo radikalno odvajanje od tradicionalnih naina odreivanja osnova moralnosti, jer se hrianstvo oslanjalo na boansko otkrivenje. Kant i mnogi mislioci iz perioda prosvetiteljstva traili su korene etike u ovekovoj racionalnosti, a ak su i oni britanski moralni filozofi koji su osnove etike traili u moralnom oseaju, etiku obino smatrali neotuivim delom ljudske prirode, ma kakvo njeno poreklo bilo. Filozof Dejvid Hal (David Hull) je u svom delu Metaphysics of Evolution (Metafizika evolucije) naglasio revolucionarni karakter Darvinove teorije o poreklu etike, rekavi sledee: Budui da toliko mnogo moralnih, etikih i politikih teorija zavisi od toga kako shvatamo ljudsku prirodu, Darvinova teorija je dovela u pitanje sve ove teorije.2 ak i pre nego to je Darvin napisao svoju autobiografiju, mnogi protivnici njegove teorije su se plaili moguih posledica darvinizma, a Darvinova izjava da treba da sledimo svoje instinkte svakako nije umanjila tu zabrinutost. Meutim, dok se Darvin s jedne strane radikalno udaljio od tradicionalnih shvatanja porekla i opravdanja etike, on je ipak pokuao da ublai strahovanja svojih savremenika. Odmah nakon gore navedene izjave o tome da treba da sledimo svoje instinkte, Darvin u svojoj Autobiografiji dodaje da su kod ljudi drutveni instinkti ili etika oseanja mnogo jai od sebinih ili hedonistikih impulsa. U svojoj knjizi Poreklo oveka Darvin je tvrdio da je moralni oseaj kod oveka nastao zajednikim delovanjem drutvenih instinkata i racionalnosti. Darvin dalje objanjava da su drutveni instinkti i grupna selekcija kod ljudi sasvim logino i prirodno bez potrebe za delovanjem natprirodne sile doveli do usvajanja onog Zlatnog pravila: ini drugima ono to bi eleo da oni tebi ine.3 Dakle, uveravao je on svoje savremenike, njegova teorija nije bila neto ega se treba plaiti, jer je ona potvrivala jedno od glavnih naela judeohrianske moralnosti. Meutim, nisu se svi koji su podravali Darvina slagali sa njim oko moralnih implikacija njegove teorije. Darvinisti su se meu sobom raspravljali oko toga da li je darvinizam oborio, modifikovao ili potvrdio tradicionalna shvatanja morala. Iako su neki s prezirom i na sav glas odbacivali celokupnu tradicionalnu etiku i moralnost kao subjektivne i nenaune, veina je pristupila na jedan posredniki nain, potvrujui neophodnost altruistikih impulsa i bratske ljubavi, a odbacujui mnoga specifina naela judeo-hrianske moralnosti. Ovi drugi darvinisti su se nadali da e moi da spasu sr religiozne etike, a da u isto vreme odbace one aspekte koje su smatrali preteranim verskim sjajem koji u periodu prosveenosti i nauke vie nije potreban. Meutim, ono to je jo znaajnije, oni su budui da su etiku i moralnost smatrali proizvodom evolucije celokupnu moralnost posmatrali u odnosu na evolucioni stepen razvoja, kao i na njenu sposobnost ouvanja vrste. Znai, oni su poricali postojanje bilo kakvog nepromenljivog moralnog zakona. Za Darvina objanjavanje porekla moralnosti nije bilo neka beznaajna sporedna stvar, ve kljuno pitanje sa kojim je morao da se suoi ako je hteo da njegova teorija o evoluciji oveka bude uverljiva. Uostalom, kroz itavu istoriju, veina ljudi je moralnost smatrala jedinstvenim ljudskim fenomenom koji je uzdigao oveanstvo daleko iznad svih ostalih ivih organizama. Prvo, Darvin je morao da pokae da moralnost nije svojstvena samo oveku. Drugo, morao je da objasni proces ili mehanizam koji ju je stvorio. Mnogo pre nego to je objavio svoju teoriju, Darvin se borio sa problemom porekla etikih impulsa kod oveka. Namera darvinizma je uvek bila da objasni ljudsko drutvo, objanjavaju Adrijan Dezmond (Adrian Desmond) i Dejms Mur (James Moore), budui da je Darvin od samog poetka u svojoj teoriji spajao ideje o ekonomiji i drutvenoj filozofiji. 4 Njegova sveska 1838 M ispunjena je njegovim razmiljanjima o evoluciji oveka, ukljuujui i mnoge ideje o moralnosti. 5 U svom delu Poreklo oveka, Darvin je pokuao da pokae da se sve ljudske osobine ukljuujui i moralno ponaanje razlikuju od drugih organizama po stepenu, ali ne i po vrsti. On je naglasio da ostale ivotinje ive u drutvima i meusobno sarauju, a da se drutveni instinkt iz kojeg proistie ta saradnja nasleuje. Kod ljudi su se ti drutveni instinkti razvili vie nego kod veine drugih vrsta i, zajedno sa ovekovim poveanim saznajnim sposobnostima, proizvele ono to mi nazivamo moralnou. Mehanizam za jaanje drutvenih instinkata je, po Darvinovom miljenju, bila prirodna selekcija kroz borbu za opstanak. One grupe iji su lanovi bili portvovaniji i spremniji za saradnju nadjaae (bilo direktno, kroz borbu ili indirektno, poveanjem broja svojih lanova) one grupe iji su lanovi sebiniji.6

Zasnivajui moralnost na biolokim instinktima, Darvinovo evolucionistko tumaenje etike je na racionalan, nauan nain objanjavalo razvoj neracionalnih ovekovih impulsa. S jedne strane, njegova nauna teorija je predstavljala otelovljenje prosvetiteljskog racionalizma. Darvin je svoju teoriju prikazao kao proizvod istinskog bekonovskog empirizma, a njegova teorija je omoguila laki prelazak sa biologije na pozitivistiku paradigmu. 7 Meutim, ironija je u tome to je darvinizam podrivao i temelje racionalizma, naroito na podruju etike. Sve vei ugled koji je nauka uopte, a naroito darvinistika teorija, dobijala krajem 19. veka doprineo je napretku biolokog determinizma. Stoga su ovekove mentalne i moralne osobine pa time i ljudsko ponaanje bile zasnovane pre na biolokim karakteristikama ili instinktima nego na ljudskoj racionalnosti. Darvinisti, naravno, nikada nisu poricali da je ovek racionalno bie, ali su, objanjavajui ljudsko ponaanje darvinistikom terminologijom, naglaavali znaaj instinkta za ovekovo ponaanje. Ako je mogue objasniti ljudsko ponaanje darvinistikom terminologijom, onda su ljudska bia veoma slina ivotinjama, a njihov razum nije glavni motiv koji stoji u pozadini njihovog ponaanja. 8 Darvin ni u kom sluaju nije bio prvi koji je moralnost smatrao uronom i neracionalnom osobinom. U stvari, na njega su u velikoj meri uticali raniji britanski etiari i filozofi. U 18. veku, mnogi britanski filozofi su iznosili razliite teorije prema kojima se moralnost zasniva na ovekovim oseanjima. aftesberi je bio kljuna figura u razvoju ove filozofije moralnog oseaja i najzasluniji za istiskivanje razuma iz teorije o moralu. Mnoge istaknute linosti ukljuene u razvoj ove teorije, poput Frensisa Haisona (Francis Hutcheson) i Dozefa Batlera (Joseph Butler), smatrali su da je Bog stavio ove oseaje u ovekove grudi, mada su drugi, poput Dejvida Hjuma (David Hume), mogli da prihvate filozofiju moralnog oseaja ne povezujui taj oseaj sa boanskim poreklom, ve jednostavno sa ljudskom prirodom. Poto je veina filozofa 18. veka ljudsku prirodu smatrala statinom, veina ljudi je verovala da su moralna oseanja univerzalna i nepromenljiva. Darvin je bio dobro upoznat sa britanskom filozofijom morala. 9 On je 1838. godine proitao Disertaciju o razvoju etike filozofije (Dissertation on the Progress of Ethical Philosophy) Dejmsa Mekintoa (James Mackintosh), inae, svog roaka. Mekinto je tvrdio da je moralnost i uroena budui da se oslanja na moralne pobude i racionalna.10 Darvin se u nekim aspektima slagao sa Mekintoovim pristupom, ali je odluno odbacio njegov stav o statinosti ljudske prirode i moralnosti. Darvinistika teorija je bezbroj puta pokuala da stvori nove etike sisteme zasnovane na teoriji evolucije. ak mnogo pre nego to je Darvin objavio svoju teoriju, Herbert Spenser (Herbert Spencer) je ve pokuavao da stvori naunu moralnost, ali je u njegovoj definiciji etike iz 1851. godine Bog jo uvek bio izvor ovekovog moralnog oseaja. Kada je Darvin objavio svoju teoriju, Spenser je izbacio Boga iz svoje definicije i dao potpuno naturalistiko objanjenje etike. Pored Spensera, intelektualac i agnostik Lezli Stiven (Leslie Stephen) bio je najpoznatiji propagator evolucione etike u Britaniji krajem 19. veka, ali su i mnogi manje znaajni mislioci u Britaniji, SAD i drugim zemljama pokuali da formuliu teorije o etici i moralnosti zasnovane na biolokoj evoluciji. Evoluciona etika je, naravno, imala i isto toliko protivnika i kritiara, ukljujui i darvinistiki orijentisanog biologa, Tomasa H. Hakslija (Thomas H. Huxley).11 Darvinistika objanjenja porekla moralnosti nala su plodno tlo u Nemakoj, mada se darvinisti u toj zemlji nisu uvek meusobno slagali po pitanju uticaja darvinizma na moralni status kvo. Neki su ga smatrali revolucionarnim otkriem koje je potpuno oborilo tradicionalne etike sisteme, naroito hriansku etiku. Ostali su, ba kao i sam Darvin, pokuavali da naglase njegovu usklaenost sa postojeom moralnou. Veina je, ipak, imala dvojaki pristup, pravei razliku izmeu nekih aspekata tradicionalne moralnosti koje darvinizam podrava i ostalih aspekata koje darvinizam odbacuje.12 Hekelovo meanje u etiku predstavlja dobar primer za ovaj posredniki pristup. Hekel je, ba kao i Darvin, vaspitavan u duhu hrianskog morala kada se Zlatno pravilo uzimalo zdravo za gotovo. Jo pre nego to je prihvatio darvinizam, on je svojoj verenici pisao da je glavno merilo u njegovom ivotu naelo ini drugima ono to eli da oni tebi ine.13 Godine 1877, est godina nakon to je Darvin objavio svoja shvatanja o ljudskoj moralnosti u knjizi Poreklo, Hekel je objavio svoj stav o moralnosti koji se nimalo nije razlikovao od Darvinovog. On je tvrdio da svako ljudsko bie ima neki unutranji poriv da voli druge, da se odrekne egoizma radi dobra itave zajednice. On je, poput Darvina, ovu potrebu za saradnjom nazivao drutvenim instinktima. Zadatak teorije evolucije, po Hekelovom miljenju, nije bio da pronae nove [moralne] principe, ve da onu staru zapovest o dunosti ponovo dovede do njene prirodno-naune osnove. Nauka bi trebalo da pronae jo mnogo vri temelj moralnosti nego to je to uinila religija.14 Do sada se ini da je sve ovo u savrenom skladu sa hrianskom moralnou, i Hekel je zaista i dalje isticao Zlatno pravilo kao glavnu komponentu njegove monistike etike. Meutim, kada je poeo vie i detaljnije da pie o etici poevi 1892. u knjizi Monizam kao veza izmeu nauke i religije (Monism as Connecting Science and Religion) Hekelov stav prema hrianskoj moralnosti postajao je sve nejasniji i neodreeniji. S jeden strane, on je uzdizao hriansku moralnost kao najvii do tada propagirani oblik moralnosti (mada je ublaavao ovaj stav tvrdei da je Zlatno pravilo postojalo pre hrianstva i da postoji i u budizmu). On je dalje tvrdio da njegova monistika etika nije u suprotnosti sa dobrim i istinski vrednim delovima hrianske etike. Ova njegova izjava podrazumeva a njegova druga dela potvruju da je on bio spreman da se odrekne ostalih delova hrianske etike koje nije smatrao dobrim i istinski vrednim.15 Hekel u svom delu Monizam kao veza izmeu nauke i religije nije otvoreno kritikovao hriansku etiku, ali nije bio tako uzdran kao u svom bestseleru Zagonetka univerzuma (Riddle of the Universe, 1899), u kojem veoma detaljno govori o etici. I dok se s jedne strane slagao sa tim da je hriansko shvatanje ljubavi i saoseanja u principu

ispravno, on je kritikovao hrianstvo zato to ini veliku greku time to, jednostrano, nesebinost pretvara u zapovest, a odbacuje egoizam. Naa monistika etika smatra i jedno i drugo jednako vrednim i savrenu vrlinu vidi u pravilnoj ravnotei izmeu ljubavi prema svom blinjem i ljubavi prema samome sebi. 16 Hekel je na taj nain ukorio hriansku etiku zato to ignorie ovekov instinkt za samoodranjem, koji je isto toliko vaan u evoluciji ba kao i drutveni instinkt. Hekel je smatrao da jedan ivi organizam mora da napravi ravnoteu izmeu egoizma i nesebinosti kako bi napredovao u biolokom smislu, a hrianstvo je pravilo greku u tom smislu to je isticalo ovo drugo na raun onog prvog.

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

Ostali aspekti Hekelovog darvinizma izvrili su znaajan uticaj na etiku. Prvo, on je smatrao da darvinizam odbacuje slobodnu volju u korist strogog determinizma. On to i jeste inio tako to je davao naturalistiko objanjenje porekla ljudske psihologije i ponaanja, dokazujui da slobodna volja, u stvari, ne postoji. Teorija evolucije, izjavio je Hekel, konano, jasno i glasno pokazuje da veni, elini zakoni prirode koji deluju u neorganskom svetu vae i za organski i moralni svet.17 Jo jedna vana stvar koju je Hekel spomenuo, ali je nije ba esto naglaavao, bila je ta da se moralnost budui da se razvila samo i iskljuivo putem evolucionog procesa moe vremenom i menjati.18 Dakle, moralnost nije bila ni vena ni nepromenljiva, ve podlona stalnim promenama. Hekel nije bio filozof etike i priznao je, i privatno i javno, da je njegovo tumaenje etike najslabiji deo njegove monistike filozofije.19 Ipak, po Hekelovom miljenju, postoji pet naina na koje je darvinizam uticao na etiku, a koji se stalno iznova pojavljuju u spisima drugih naturalistiki orijentisanih darvinista kada se govori o primeni evolucije na etiku: (1) darvinizam podriva dualizam duhovnog i telesnog, a ideju o razliitosti ovekove due i fizikog tela prikazuje kao suvinu i nepotrebnu. (2) Darvinizam podrazumeva determinizam, budui da ljudsku psihologiju objanjava potpuno u okvirima prirodnih zakona. (3) Darvinizam podrazumeva moralni relativizam, poto se moralnost tokom vremena menja, a ak i unutar ljudske rase postoje razliiti moralni kriterijumi. (4) Ljudsko ponaanje, pa time i moralni karakter se, makar delimino, nasleuju. (5) Prirodna selekcija (posebno grupna selekcija) je uzrok i pokretaka sila altruizma i moralnosti. Svakako da se nisu svi teoretiari etike nadahnuti darvinizmom slagali sa Hekelom u svih ovih pet taaka, ali su ove ideje ipak vrile snaan uticaj. U stvari, Hekelove knjige objavljene poetkom 20. veka naroito Zagonetka univerzuma, ali i uda ivota (The Wonders of Life, 1904) i Venost (Eternity, 1917) bile su najverovatnije najpopularnije knjige iz anrova ne-beletristike u vilhelmajnskoj Nemakoj, a njegove ideje o etici i moralnosti su se u tim delima naroito isticale.

Prvi ozbiljan mislilac u Nemakoj koji je sistematino povezao darvinizam sa etikom bio je Bartolomojs fon Karneri (Bartholomus von Carneri), koji nije bio akademski obrazovani filozof, ve aristokrata i liberal u austrijskom parlamentu. On je mnogo pisao o vezi izmeu darvinizma i etike kada je svoja prvobitna hegelovska shvatanja zamenio za, najpre panteistiki, a kasnije pozitivistiko-monistiki pogled na svet. Iako nije stekao zvanino obrazovanje, Beki univerzitet ga je 1901. godine, na njegov 80. roendan, proglasio poasnim doktorom filozofije kako bi mu izrazio zahvalnost i ast za njegov rad o evolucionoj etici. Karneri je svoje prvo delo o etici, Moralnost i darvinizam (Morality and Darwinism), objavio 1871. godine, iste godine kada se pojavio i Darvinovo Poreklo oveka. U ovoj, kao i u mnogim drugim knjigama i lancima, Karneri je istraivao uticaj davrinizma na etiku i moralnost, mada je izbegavao da izvodi moralne standarde direktno iz darvinistike teorije. On je oduevljeno izjavio da je darvinizam konano omoguio stvaranje jedinstvenog naunog pogleda na svet, i da se samo na temelju tog pogleda na svet moe izgraditi bilo kakva validna etika filozofija. Tako je darvinizam bio glavna komponenta Karnerijevog pogleda na svet, a ne samo jo jedna u nizu naunih teorija. Da bi mogao da razvije svoju filozofiju morala, Karneri je marljivo prouavao Darvinove i Hekelove spise, a kasnije se i tenje povezao sa nekim istaknutim darvinistima, ukljuujui i Hekela, kojem se izuzetno divio. Karneri je smatrao da je darvinizam u najveoj meri doprineo razvoju etike misli time to je unitio ideju o slobodnoj volji. Podrivajui nadrealizam, dualizam i svrhovitost svega to postoji u svemiru, darvinizam sve ljudske fenomene - ukljuujui i etiku - podreuje zakonima prirode. Karneri je Hekelu objasnio: Za mene je vrednost darvinizma u tome to ovek vie ne mora da ima natprirodnu duu, i da nam vie nisu potrebni svrhovitost i smisao da bismo objasnili stvaranje.20 Po Karnerijevom miljenju, Darvinovo objanjenje evolucije oveka podrazumeva da zakon uzroka i posledice suvereno upravlja ivotom ljudske rase. Ljudsko bie je, rekao je on, isto toliko podlono univerzalnom zakonu uzroka i posledice, i mentalno i fiziki, ba kao i najbeznaajnija elija, najsitniji atom. 21 Karneri je jednim delom eleo da objasni kako etiki ideali mogu vaiti u deterministikom svetu.22 Meutim, Karneri je relativizovao moralnost, jasno odbacujui ideju o uroenim ljudskim pravima i moralnosti kao rezultatu delovanja prirodnih zakona ideje koje je podravala veina evropskih liberala u 19. veku. Godine 1871, on je izjavio sledee: Etika koja je u skladu sa Darvinovom teorijom ne poznaje nikakva prirodna ili uroena prava, te stoga moe govoriti samo o steenim pravima, ak i kada su u pitanju plemenske zajednice.23 Iz toga sledi da ljudska prava nisu vena i nepromenljiva, ve da se prilagoavaju zahtevima vremena. Svako drutvo ili zajednica ima neki svoj moralni zakon, a u darvinovskom svetu u kojem ne postoji svrhovitost ne postojie ni standardi prema kojima bi se procenilo koji oblik moralnosti je validniji od drugog. U svojoj prvoj knjizi, Karneri je podravao ideju moda zaostatak hegelovske filozofije koju je ranije prihvatao da postoji apsolutno dobro koje je univerzalno, ali ga je definisao na takav nain da ono nije bilo ak ni slino apsolutnom moralnom zakonu. Za njega je apsolutno dobro... usavrena harmonija ove ideje i njene praktine primene bez obzira na formu u kojoj se pojavljuje. Budui da forma u kojoj se pojavljuje moe da varira u vremenu i prostoru, apsolutno dobro nije nepromenljivi princip. 24 U svom objanjavanju naina na koji su se pojavili etiki impulsi, Karneri se razmimoilazi sa Darvinom i Hekelom. On je smatrao da ljudi ne poseduju ni drutvene instinkte, ni prirodne bioloke predispozicije za altruistiko ponaanje, ve da su ovekove prirodne bioloke sklonosti u osnovi sebine i da su instinkti usmereni ka samoodranju, a ne samoportvovanju. Umesto da ljudsku moralnost zasniva na drutvenim instinktima, on je tvrdio da se etika zasniva na ovekovom nagonu za sreom (Glckseligkeitstrieb). Ovaj nagon se kod oveka javio kada su ga uslovi ivota primorali da pone da ivi i deluje u drutvu. Dakle, taj instinkt nije njegova uroena bioloka osobina, ve je nastao kao posledica ivota u drutvu. Potreba za sreom, kako ju je opisao Karneri, ni u kom sluaju nije hedonistika, jer se istinska srea ne nalazi u traenju fizikog zadovoljstva, ve u stremljenju ka onim viim ciljevima, naroito onim koji ukljuuju dobro drugih. Karnerijeva ponovna formulacija (i odbacivanje) Kantovog kategorikog imperativa zvui slino utilitarizmu: Uvek deluj tako da maksima tvojih elja moe uvek istovremeno sluiti i kao princip najvee sree najveeg broja ljudi.25 Karneri je, meutim, kritikovao utilitarizam zato to ovaj nije uzimao u obzir moralna oseanja, koja predstavljaju osnovu ljudskog delovanja.26 Ako se Karnerijev opis nagona za sreom ponekad ini malo nejasnim, jo vie zbunjuje njegova diskusija o poreklu tog nagona. Za razliku od Darvinovog i Hekelovog objanjenja porekla moralnosti, Karnerijeva teorija je potpuno ignorisala darvinizam kao mehanizam koji lei u osnovi tog nagona. Iako je u svojoj knjizi iz 1871. godine prihvatio prirodnu selekciju i borbu za opstanak kao kljune faktore u biolokoj evoluciji, Karnerijeva oduevljenost prirodnom selekcijom (ali ne i biolokom evolucijom) postepeno je jenjavala.27 On nagon za sreom nije smatrao proizvodom borbe za opstanak, ve nainom na koji ovek moe da izbegne tu borbu, makar u njenim odbojnijim formama. Karneri je otvoreno odbio da za osnovu svoje teorije o etici uzme darvinovsku teoriju, naroito onaj deo o borbi za opstanak, iako je uporno ponavljao da svaka teorija o etici mora biti u skladu sa darvinizmom, podrazumevajui pod tim da ona mora biti naturalistika ili deterministika. 28 Iz tog proizlazi da se Karneri sluio darvinizmom vie da uniti status kvo u teroiji etike naroito judeo-hrianskoj i kantovskoj etici nego da izgradi nove etike ideale.

Karnerijeva dela su vrila prilino velik uticaj u ono vreme, delimino zbog toga to se njegov spoj visokomoralnog etikog idealizma i nesentimentalnog naunog determinizma obraao mnogim njegovim savremenicima, naroito naunicima. Od est znaajnijih knjiga koje je napisao o evolucionoj etici, do 1906. godine njih etiri je doivelo svoje drugo izdanje, a njegovo najpopularnije delo, Savremeni ovek (Modern Man), doivelo je svoje sedmo izdanje do 1902. Meutim, uprkos svom uticaju, njegova specifina teorija o nagonu za sreom nikada nije imala uspeha. Uprkos tome, mnogi darvinisti su smatrali da on na pravilan nain pokazuje da darvinizam ne namee naputanje etike i moralnosti, to je za darviniste bilo veoma vano jer su pokuavali da ublae strahovanja da e darvinizam dovesti do nemorala ili amoralnosti.29 Karneri se zbliio sa Hekelom i Fridrihom Jodlom (Friedrich Jodl), koji su cenili njegov rad, kao i drugi darvinistiki orijentisani biolozi, poput Oskara mita i Vilhelma Prajera. Arnold Dodel, darvinista i botaniar sa Cirikog univerziteta, rekao je Karneriju da mu je poetkom sedamdesetih godina njegova prva knjiga Moralnost i darvinizam (Morality and Darvinism), u velikoj meri pomogla da odbaci svoj dotadanji religijski pogled na svet i zauzme jedan novi, nauni pogled.30 Odmah pored Karnerija, a verovatno i jedan od najuticajnijih mislilaca koji je 70-tih godina 19. veka primenjivao darvinizam na teoriju etike i drutva, bio je ekonomista Albert E. F. efl (Albert E. F. Schffle). Njegovo obimno etvorotomno delo Struktura i ivot drutvenog tela (Structure and Life of the Social Body, 1875-1878) bila je jedno od prvih sistematinih dela u oblasti sociologije u Nemakoj. U ovom delu i u brojnim esejima, efl je ispitivao veze izmeu darvinistikih principa i teorije drutva. Za razliku od Karnerija, on je uporno tvrdio da je borba za opstanak realnost od koje se ne moe pobei, ak i kada su u pitanju ljudska bia. Njegova analiza drutva bila je prepuna biolokih analogija i metafora, naroito darvinistikih. On je rekao: Evolucija drutva se, zapravo, odvija na osnovu neprekidnih varijacija, adaptacija i naslea kroz rezultate borbe za opstanak.31 Meutim, iako je bio liberalan u primenjivanju biolokih ideja na sociologiju, on je ipak smatrao da se ovekova borba za opstanak u velikoj meri razlikuje od borbe meu ivotinjama. ovekova borba za opstanak podrazumevala je epizode nasilja, ukljuujui ratovanja, ali je obuhvatala i mirnodopsko ekonomsko takmienje. U stvari, efl darvinistiku borbu nije prikazao kao brutalnu borbu meu divljim ivotinjama ili amoralnu borbu tipa svima je sve slobodno, ve je naprotiv, tvrdio da je moralnost jedan od osnovnih elemenata u ovekovoj borbi za opstanak. Poput Darvina, i on je isticao kolektivnu borbu za opstanak meu ljudima, kada se pleme bori protiv plemena i narod protiv naroda. Funkcija moralnosti i zakona bila je da smanji broj sukoba unutar jednog drutva, uini to drutvo jaim od njegovih suseda, dajui mu time konkurentnu prednost.32 Tako borba za opstanak ne samo to nije bila u suprotnosti sa moralnou, ve je, po eflovom miljenju, i stvorila moralnost: Zakon i moral nuno proistiu iz selektivne borbe za opstanak i nastaju kroz nju, poto oni sami predstavljaju najznaajnije komponente sile kolektivnog samoodranja.33 Dakle, evolucioni proces dovodi do moralnog napretka.34 eflovo objanjenje porekla i statusa moralnosti je u mnogo emu bilo slino Hekelovom. On se slagao sa Hekelom da je moralnost podlona stalnim promenama, podrivajui na taj nain bilo koji sistem nepromenljivih moralnih zakona.35 On je isto tako uporno tvrdio da moralnost ne bi trebalo da favorizuje altruizam do te mere da potpuno iskljui egoizam. Moralno i zakonsko samoodranje je, tvrdio je on, ba kao i zdrav razum, apsolutni zahtev istinske etike.36 Samoodranje ne bi, ni u kom sluaju, trebalo da prevlada nad moralnou, ve bi svaka jedinka trebalo da odrava ravnoteu izmeu egoizma i altruizma. eflove ideje o evolucionoj etici izvrile su snaan uticaj na druge uene ljude, ali su mnogi koji su pisali o ovoj temi dosegli do irih drutvenih krugova. Maks Nordau (Max Nordau), lekar i vodei cionista, napisao je nekoliko popularnih dela u kojima se bavio vezom izmeu evolucije i moralnosti. U jednoj od svojih popularnih knjiga, Uobiajene lai o naoj civilizaciji (Conventional Lies of Our Civilization), on je pozivao na moralnu reformu ukazujui na navodne nedoslednosti izmeu konvencionalnog morala i moralnog zakona zasnovanog na darvinizmu. On je jasno izneo svoje pretpostavke: Mi smatramo da je evolucija oveka ba kao i ostalih vrsta mogua a u svakom sluaju potpomognuta - moda jedino putem prirodne selekcije, a da borba za opstanak oblikuje, u najirem smislu, celokupnu ljudsku istoriju kao i postojanje najneznatnijeg pojedinca; i da je ona (borba za opstanak) osnova za sve pojave u politikom kao i u drutvenom ivotu. To je na pogled na svet. Iz toga proistiu svi nai ivotni principi i predstave o zakonu i moralnosti.37 Ova knjiga, prvi put objavljena 1883. godine, prodata je u preko 50.000 primeraka do 1903. godine i prevedena na mnoge strane jezike. Nordau je kasnije, 1916. godine, objavio jednu knjigu koju je celu posvetio objanjavanju veze izmeu morala i evolucije oveka, koja nosi ba takav naslov Moral i evolucija oveka (Morals and the Evolution of Man).

Meutim, iako je Nordau uporno isticao da je borba za opstanak sveprisutna i univerzalna, on se nije slagao sa Darvinovim shvatanjem moralnosti, poto nije verovao da je ona proizvod borbe meu ljudima. On je smatrao da je moralnost proizala iz potrebe da se ivi u drutvu, zauzevi tako stav slian Karnerijevom. Nordau je, meutim, pokuao da sa naunog aspekta objasni zato su ljudi poeli da stvaraju drutvo. On je objanjavao da nije borba meu ljudima, ve borba oveka sa ivotnom sredinom to to je dovelo do nastanka drutva, pa time i moralnosti. On je tvrdio da su tokom navodnog Ledenog doba ljudska bia vodila usamljeniki ivot, ali da ih je oskudica i stres koje je sa sobom donelo navodno Ledeno doba nateralo da se udruuju. ivot u drutvu je zahtevao moralnost, tako da je moralnost postala neophodna za preivljavanje. Nordau je pisao: Moralnost se mora smatrati podrkom i orujem u borbi za opstanak u onoj meri u kojoj, ukoliko budu postojali sadanji klimatski uslovi na zemlji i civilazacija koja odatle nastane, ovek moe da postoji samo u okviru drutva, a drutvo ne moe da postoji bez moralnosti. 38 Nordau nije u potpunosti prihvatao standardni darvinistiki stav o instinktivnom poreklu moralnih impulsa, ve je naglaavao da je moralnost pre svega izraz ovekove inteligencije. Razum je nalagao da ljudi moraju meusobno da sarauju da bi preiveli, pa se moralnost javila kao racionalan odgovor na pritisak spoljanje sredine. Moralnost je u poetku imala zadatak da obuzda ili ogranii instinkte egoizma. Ipak, Nordau je verovao da se tokom procesa evolucije moralni oseaj trajno ugradio u ovekovu bioloku prirodu. Tako svi ljudi, osim nekih izuzetaka, poseduju izraeno saoseanje koje sputava njihove sebine instinkte.39 Iako je Nordau smatrao da se moralnost zasniva na instinktima duboko ukorenjenim u saoseanju prema drugima, on nije smatrao da su moralni zakoni veni. On je izriito odbacivao svaki vid natprirodne i kantovske etike, budui da one, opte uzevi, podrazumevaju postojanje nepromenljivih moralnih kriterijuma. Umesto toga, on je smatrao da evolucija podrazumeva i moralne, ba kao i bioloke promene. On je rekao da: sam nastanak neke promene, njen intenzitet i znaaj, bilo da su u pitanju promene na gore ili na bolje, zavisi od stava zajednice. One stoga nisu apsolutne, ve promenljive; one ne predstavljaju nepromenljivi standard usred promenljivih uslova oveanstva, pravilo po kojem su vrednost dela i ciljevi smrtnika neosporno odreeni, ve su podloni zakonima evolucije u drutvu i stoga u stanju stalnog previranja. U razliito vreme i na razliitim mestima one predstavljaju najrazliitije aspekte. Ono to ovde i sada predstavlja vrlinu, moglo je pre toga i na nekom drugom mestu da bude zlo i obrnuto.40 Moralni relativizam je stoga bio vaan deo Nordauove evolucione etike. Opti stav dvojice najuticajnijih akademski obrazovanih filozofa 19. veka u Nemakoj o uticaju darvinizmu na etiku misao Georga fon Giickog (Georg von Gizycki) i Fridriha Jodla bio je slian Karnerijevom, iako su se u mnogim pojedinostima razlikovali od njega. Kao i Karneri, i oni su se sluili darvinizmom da bi poruili prethodne sisteme moralne filozofije, ali nisu primenjivali darvinizam na sadraj moralnosti. Za razliku od Karnerija, i Giicki i Jodl su prihvatili jedan vid utilitarne etike, ije glavne principe je Bentam propagirao pre nego to se Darvin ak bio i rodio. Znai, njihova etika je imala vrlo malo ili ak nimalo evolucinog sadraja. Godine 1876, na poetku svoje karijere, Giicki je objavio esej Filozofske posledice lamarkistiko-darvinistike teorije evolucije (Philosophical Consequences of the Lamarckian-Darwinian Theory of Evolution), a devet godina kasnije i lanak u popularnom asopisu za intelektualce pod naslovom Darvinizam i etika (Darwinism and Ethics). U ovim svojim delima, on je tvrdio da teorija evolucije ima veliki uticaj na etiku misao, iako se moralnost ne moe dobiti iz evolucione biologije. On je rekao: Teorija evolucije je za moralnost znaajna ne toliko zbog specifinih, specijalnih doktrina koliko zbog njenih posledica, a jo vie zbog opteg istiskivanja svega to je bilo u suprotnosti ili se suprotstavljalo prirodi u obradi etikih pitanja koje je ona zahtevala.41 Za Giickog je to znailo spasiti etiku i moralnost od povezanosti sa religijom, stvaranjem ovozemaljske moralne filozofije koja e zameniti preovladavajui onozemaljski koncept. Giicki je dalje tvrdio, ba kao i Karneri, da naune teorije evolucije a tu je uvrstio KantLaplasovu (Kant-Laplace) nebularnu hipotezu, uniformistiku geologiju arlsa Lajela (Charles Lyell) i bioloku evoluciju nesumnjivo dokazuju da su sve pojave odreene prirodnim uzrono-posledinim zakonima koji su u skladu sa zakonima nauke. Ove naune teorije dokazuju postojanje nesavitljivih, svevladajuih, nepromenljivih zakona, jednog vrsto integrisanog poretka i jedinstvenog kontinuiteta svega to se dogaa.42 Darvinizam je na jedan poseban nain pokazao da su ljudska bia podlona istim zakonima i da nisu odvojena od prirode. Iako je Giicki kritikovao Darvina zbog preteranog naglaavanja prirodne selekcije i borbe za opstanak, on je ipak smatrao da su njeni principi donekle validni. U stvari, on je pomou grupne selekcije pokuao da objasni postojanost moralnih osobina u nekom drutvu. Drutvu su potrebni selektivni pritisci da bi ostalo moralno ispravno, jer kad bi se odreklo moralnosti, njega bi unitilo neko drugo drutvo iji su lanovi sebiniji od njegovih. On je smatrao da moralne vrline odravaju jedno drutvo, pa time i ivot, jer sve ono to ne poseduje ivotodavnu silu nije vrlina. Ranije u istom eseju, Giicki tvrdi da nas darvinizam ui da treba da potujemo pozitivna shvatanja moralnosti najuspenijih nacija u borbi za opstanak. Ovo zvui skoro kao da je ouvanje ivota u borbi za opstanak sudija koji daje konanu presudu o tome ta je moralno, a ta ne, ali je Giicki ve bio otvoreno odbacio ovaj stav zato to je mirisao na teologiju, za koju nije bilo mesta u njegovoj naturalistikoj darvinistikoj paradigmi. 43

Koji je, dakle, pravi kriterijum po kojem bi trebalo ocenjivati moralne kriterijume? Giicki se odluio za utilitaristiku etiku, u kojoj najvea srea najveeg broja ljudi predstavlja najvii etiki princip. Ovaj njegov stav ni u kom sluaju ne proistie iz darvinizma, ali kao to smo videli, on je smatrao da e darvinistiki proces ojaati utilitaristiku etiku izabiranjem onih drutava koja su u najveem skladu sa istinskim etikim principima. Darvinizam, ipak, nije u stanju da prui bilo kakve kriterijume za moralnost, budui da samo postojanje neke moralne crte ili norme nije nikakav dokaz da je ona i prilagodljiva. Prilagoavanje nikada nije potpuno, a osim toga i uslovi se stalno menjaju, naroito u izrazito sloenim situacijama, kao to je to ljudsko drutvo. Darvinizam, dakle, podrazumeva da se moralnost stalno menja stavka koja je za Giickog bila naroito vana poto je, kao simpatizer socijalista, podravao dalekosene drutvene reforme.44 Iako je Giicki u svojim najznaajnijim delima o teoriji etike ukljuujui i ona napisana tokom devet godina koliko je proteklo izmeu njegova tri eseja o darvinizmu i etici - predstavio darvinizam kao najuticajniji faktor u formiranju njegove filozofije, on je gotovo u potpunosti ignorisao teoriju evolucije. 45 Darvinizam je njemu i pomogao da prihvati sekularnu etiku, naroito utilitarizam, ali evolucija, u sutini, nije dodala nita znaajno njegovom utilitarizmu. U svojoj knjizi namenjenoj iroj publici, Filozofija morala (Moral Philosophy, 2. izdanje, 1895), Giicki je spomenuo darvinizam samo u jednom pasusu, gde eksplicitno porie da moralnost moe da proistie iz prirode ili prirodnih zakona, ukljuujui i darvinizam. Meutim, on u istom pasusu kae da nemoralnost nikada nee uzeti maha zato to e darvinovska grupna selekcija iskoreniti grupe koje eksploatiu slabije jedinke. 46 Giicki je vrio izuzetno snaan uticaj u Nemakoj, ne samo putem svojih spisa i predavanja o etikoj filozofiji na Berlinskom univerzitetu, ve i svojim poloajem bio je jedan od osnivaa Nemakog drutva za etiku kulturu i urednik sedminog asopisa ove organizacije. Jodl, profesor etike filozofije na Bekom univerzitetu (pre 1896. na Nemakom univerzitetu u Pragu) i urednik asopisa International Journal of Ethics, isticao je, ak vie od Giickog, uticaj darvinizma na moralni relativizam. Prihvativi stav da je moralnost evoluirala, Jodl je odbacio ideju o nepromenljivosti i venosti moralnih zakona. Uporedivi staru ideju o nepromenljivosti vrste sa hrianskim i prosvetiteljskim stavom o nepromenljivosti i venosti moralnih zakona, on je izjavio sledee: Moralnost je, takoe, proizvod evolucije i podlona je stalnim transformacijama... Meutim, celokupna evolucija je tako nas ui biologija prilagoavanje ivog organizma promenljivim uslovima njegove sredine. Etiki principi ili ideali, koji su opteprihvaeni uvek i u svakom narodu, stoga ne predstavljaju nita drugo do shvatanje svega onoga to je reciprono, a u praktinom smislu potrebno za njegove pripadnike, radi napretka i dobra zajednice i pojedinaca koji ine tu zajednicu.47 Ako je moralnost, kao to Jodl ovde tvrdi, nita drugo do prilagoavanje promenljivim uslovima sredine, onda moralnost ne poseduje stalnu i nepromenljivu referentnu taku. Moralni zakoni ili principi koji su prilagodljivi na jednom mestu i u jedno vreme loe se prilagoavaju u nekoj drugoj situaciji. Dakle, moralni principi nisu nepromenljivi i objektivni, ve podloni stalnim promenama.48 Nisu samo moralni principi podloni stalnim promenama, ve su i moralna ubeenja u svakom drutvu uvek za jedan korak u zaostatku, poto im treba vremena da se prilagode promenljivim uslovima, tvrdio je Jodl.49 To znai da status kvo ne moe da bude dobar vodi za utvrivanje validnosti ili odrivosti bilo kog odreenog moralnog principa. Jodl je na taj nain darvinistikom teorijom opravdao i ozakonio pokuaje sprovoenja moralne i drutvene reforme. Meutim, on je 1893. godine, u jednom svom eseju, izriito odbacio ideju da ljudi roenjem dobijaju bilo kakva prava, tako da drutvena reforma za koju se borio nije imala za cilj da dovede drutvo u sklad sa bilo kakvim univerzalnim principima.50 Jodlova etika filozofija je ukljuivala i deo pozitivistikog pogleda na svet koji je bio pod snanim uticajem darvinizma. On ne samo to je intenzivno prouavao Darvina i Hekela i povezao se sa Hekelom i Karnerijem, ve je napisao znaajna dela o dvojici filozofa kojima se divio, skeptiku Dejvidu Hjumu i materijalisti Ludvigu Fojerbahu (Ludwig Feuerbach). On je svom prijatelju Vilhelmu Bolinu (Wilhelm Bolin) rekao da se nada da e njegov asopis International Journal of Ethics postati uporite u borbi protiv duha teologije, koji koraa naom zemljom i ubija duu.51 Kada je nekada leviarski i hegelovski opredeljeni teolog, David Fridrih traus (David Friedrich Strauss), preao na darvinistiki materijalizam, Jodl je, to nas nimalo ne iznenauje, podrao njegovu promenu smera. Jodl je svom prijatelju Karlu fon Amiru (Carl von Amira), rekao da eli da predstavi novi pogled na svet za narod: da bi mu bilo dobro, to je [D. F.] traus uinio na ne ba tako sjajan nain. To je najvii cilj moje ambicije, mog rada.52 traus je u svojoj senzacionalnoj knjizi Stara i nova vera (The Old Faith and the New, 1872) pokuao da zameni hrianstvo naturalistikim naunim pogledom na svet koji je sadrao veliku dozu darvinistike nauke. Njegova ranija knjiga, Isusov ivot (The Life of Jesus, 1835), okirala je hrianski svet time to je u njoj jevanelja prikazao kao mitoloki, a ne istorijski izvetaj. On se potpuno odrekao hrianstva u svojoj knjizi iz 1872. godine, koja se prodavala tako brzo da je za sedam godina doivela deset izdanja. Samo godinu dana nakon objavljivanja Darvinovog Postanka vrsta, traus je ve koristio darvinizam da bi odbranio psiholoki determinizam. Ljudska dua, tvrdio je on, nije nita drugo i nita vie od fizikog mozga, a etiki odnosi su samo korisna prilagoavanja u borbi za opstanak. traus je tvrdio da ak i Deset zapovesti gube svoju svetost kada ovek otkrije da su one samo korisno orue u borbi za opstanak, a ne boanske zapovesti.53 Knjiga Stara i nova vera je bila izuzetno popularna i Hekel ju je pohvalio, iako je bila u velikoj meri kritikovana u akademskim krugovima.54

Jodl se u stavovima slagao i sa darvinistiki orijentisanim etnologom Fridrihom Helvaldom (Friedrich Hellwald), ija je Istorija kulture (History of Culture, 1875) objanjavala ljudsku istoriju u darvinistikim okvirima. Helvaldova knjiga je bila tako dobro prihvaena da ju je on proirio u dvotomno delo, koje je 1896. godine doivelo svoje etvrto izdanje, pri emu su strunjaci i kritiari isto tako mnogo pisali o Helvaldovom delu, ali obino u istom duhu kao i sam autor. Helvald je tvrdio da celokupna ljudska kultura, ukljuujui moralnost i religiju, funkcionie kao oruje u univerzalnoj ljudskoj borbi za opstanak. Poriui postojanje bilo kog vida objektivne moralnosti, Helvald je smatrao da samo jedna stvar moe da oveku da pravo nad drugim biem: sila i uspeh koji ona donosi u borbi za opstanak. Dok se Darvin rugao ovom novinskom lanku, optuujui ga da podrava princip snaga daje pravo, Helvald je podupirao upravo jedan takav stav, izjavljujui sledee: Pravo jaeg je prirodni zakon.55 On dalje kae: U prirodi vlada samo Jedno Pravo, a to je da ne postoji pravo, pravo jaeg ili pravo nasilja. Meutim, nasilje je isto tako, zapravo, najvei izvor prava, u onom smislu da je bez njega bilo kakvo zakonodavstvo nezamislivo. Ja u u ovom svom prikazu veoma lako dokazati da ak i u ljudskoj istoriji pravo jaeg, u sutini, nikada nije prestalo da vai.56 Jodl se nije slagao sa Helvaldovim grubim prikazom ovekove borbe za opstanak, ali je delio Helvaldovo miljenje da darvinizam podriva ideju o uroenim ljudskim pravima ili objektivnim moralnim kriterijumima. 57 Helvaldovi stavovi zaista zvue grubo, ali on nije bio jedini darvinistiki orijentisan drutveni mislilac koji je s prezirom odbacio ljudska prava i bio oduevljen pravom jaeg. Pod uticajem Hekela i Karnerija, Aleksandar Tile (Alexander Tille) je 80-tih godina 19. veka pokuao da razvije doslednu evolucionu etiku. Iako je do 1900. godine bio profesor nemakog jezika i knjievnosti na Univerzitetu u Glazgovu, on je svoj rad u oblasti evolucione etike smatrao svojim pravim pozivom. Godine 1896, on je pred Hekelom izrazio nadu da e svoje dotadanje polje rada zameniti za filozofiju, kako bi mogao potpuno da se posveti evolucionoj etici.58 U nedostatku finansijskih sredstava, morao je da napusti ovu ideju, pa se, napustivi mesto profesora na Univerzitetu u Glazgovu, vratio u Nemaku gde je radio kao poslovni predstavnik za industrijalce. Tile se slagao sa Karnerijem da, u svetlosti darvinizma, ideja o uroenim ljudskim pravima vie nije odriva. On je izjavio: Darvinizam ne poznaje nikakva uroena prava, ve samo steena, a meu tim steenim pravima moderan pogled na svet, izgraen na osnovama darvinizma, poznaje samo ona steena sopstvenim radom.59 Tile je smatrao da mnogi savremeni ideali, poput slobode, jednakosti i mira, nisu u skladu sa teorijom evolucije, budui da su bila zasnovana na ideji o uroenim ljudskim pravima. Ti ideali bi u borbi za opstanak morali da ustuknu pred pravom jaeg, jer suoeno sa pravom jaeg, svako istorijsko pravo prestaje da vai.60 Tile se sa Karnerijem i ostalim istaknutim darvinistiki orijentisanim etikim misliocima nije slagao samo u tome da darvinizam podrazumeva neku vrstu moralnog relativizma, ve i po pitanju snane veze izmeu darvinizma i determinizma. Godine 1895, on je izjavio sledee: Poricanje slobodne volje, koja predstavlja osnovu mitoloke etike, poricanje odgovornosti zloinca, na kojoj se zasnivaju okrutne kazne, jesu direktna posledica prodiranja teorije evolucije u fundamentalne probleme etike. 61 Iako je almajer, kao simpatizer socijalista, bio na neki nain humaniji u svojim shvatanjima od Tilea, on se slagao sa njim da je darvinizam izvrio znaajan uticaj na shvatanje ljudskih prava. U svojoj knjizi o uticaju darvinizma na zakonodavstvo koja je osvojila nagradu Krup, on je uporno tvrdio da su moralnost i zakon, kao i sva ostala dostignua ljudske kulture, samo oruje u neizbenoj borbi za opstanak. Dakle, oni nisu ni univerzalni ni veni. On je napisao: Ali, pravo jaeg, koje nalazi svoju potvrdu u pobedi prilagoenijih formi u odnosu na one manje savrene, ne vlada samo u prirodi, ve i u istoriji ljudskog drutva.62 Jo jedan uticajni darvinista koji je isticao moralni relativizam kao posledicu darvinistike teorije bio je August Forel, svetski poznat vajcarski psihijatar koji je veliki deo svog ivota posvetio moralnoj i drutvenoj reformi. On je u autobiografskom eseju priznao da se njegov pogled na svet drastino promenio kada je 1865. godine proitao Darvinovo Postanak vrsta, zato to je shvatio da darvinizam podriva dualizam due i tela, i slobodnu volju oveka. 63 Teorija evolucije je zauzela sredinje mesto u njegovoj knjizi Pitanje seksualnosti (The Sexual Question, 1905), u kojoj je napisao sledee: Moralnost je, stoga, relativna, a naa mo rasuivanja nam nikada ne dozvoljava da neto prepoznamo kao apsolutno dobro ili apsolutno loe.64 Uprkos tome, poput mnogih darvinista s kraja 19. i poetka 20. veka, ni Forel nije verovao da je moralnost, jednostavno, proizvod pojedinca ili ak drutva. Poput Darvina, i on je smatrao da se moralnost zasniva na naslednim biolokim instinktima. Pre nego to je postao psihijatar, Forel je postao strunjak za mrave i posmatrao je njihovo instinktivno drutveno ponaanje. Verujui u evoluciju oveka, on je pretpostavljao da je ljudsko ponaanje slino ponaanju mrava da je odreeno instinktima, i to iznad svega drutvenim instinktima.65 U svom delu Higijena nerava i uma (Hygiene of Nerves and Mind), Forel je tvrdio da je saoseanje osnova etike i moralnosti. Ova oseanja su uroena ili instinktivna kod ljudskih bia. Onaj ko ne poseduje ova oseanja je udovite, moralni idiot, roeni zloinac. Forel je, poput svojih prethodnika Darvina i Hekela, smatrao da je ovekov moralni karakter instinktivne prirode i da se nasleuje, kao i to da bioloki faktori u veoj meri odreuju ovekovo ponaanje od faktora sredine. U svom govoru iz 1910. godine, Forel je tvrdio da sredina i obrazovanje utie samo na spoljne aspekte ovekovog karaktera, dok biologija odreuje aspekte koji lee u njegovoj osnovi. On je izjavio sledee: Nasleena, uroena etika oseanja ne mogu se sama po sebi urezati u um; to je nagon, instinkt, koji se, u najboljem sluaju, moe ojaati vebanjem, ali i oslabiti zanemarivanjem.66

Ideja da je ovekovo moralno ponaanje odreeno u najveoj meri biolokim instinktima nasleenim od njegovih predaka bila je iroko rasprostranjena meu naunicima i lekarima poetkom 20. veka, delimino zahvaljujui sve snanijem uticaju darvinizma, a delimino i neuspesima psihijatrije u leenju mnogih psihikih oboljenja. I Darvin i Hekel su smatrali da su karakterne osobine, kao to su marljivost, tedljivost, iskrenost i trezvenost, ba kao i inteligencija, prvenstveno bioloke, pa stoga i nasledne. Darvinov roak, Frensis Galton, i veina eugenista, poput Forela, prihvatili su ovu teoriju o nasleivanju moralnih osobina. Taj stav prihvatio je i Bihner, koji je celu jednu knjigu posvetio ovoj temi. U svojoj knjizi Sila naslea i njegov uticaj na moralni i mentalni napredak (The Power of Heredity and Its Influence on the Moral and Mental Progress of Humanity, 1882) Bihner tvrdi da je otkrie sile naslea jedno od najveih otkria 19. veka. Iako je Bihner zasluge za prodor ove ideje pripisivao darvinizmu, on se u velikoj meri oslanjao na knjigu francuskog psihijatra Teodula Riboa (Theodule Ribot), Naslee (Heredity, 1875) da bi podupro svoje tvrdnje. Bihner je u ovoj svojoj knjizi najvie eleo da pokae da se ne nasleuju samo fizike, ve i mentalne i moralne osobine. On kae: Navike, sklonosti, nagoni, sposobnosti, talenti, instinkti i oseaj za estetiku prenose se naslednim putem, ba kao i oseanja, strasti, temperament, karakter, intelekt i moralni oseaj.67 Ne nasleuju se samo sklonost ka vrlinama i altruizmu, ve i sklonosti ka poroku i zloinu. Sredina, po Bihnerovom miljenju, igra izrazito sporednu ulogu u oblikovanju ovekovog ponaanja. Uprkos tome, on je ipak smatrao da je obrazovanje vano, budui da je smatrao da se specifian sadraj morala ne nasleuje. 68 Bihnerovo naglaavanje sile naslea posebno zbunjuje, zato to je Bihner poput Hekela i Forela u isto vreme prihvatao i lamarkizam (shvatanje da se steene osobine nasleuju) i darvinistiku teoriju o prirodnoj selekciji. 69 Budui da je veliki broj obrazovanih ljudi usmerio panju na intelektualnu borbu koja se krajem 19. i poetkom 20. veka vodila izmeu Vajsmana i lamarkista oko nasleivanja steenih osobina (Vajsman je poricao tu ideju), oni su esto povlaili otru granicu izmeu propagatora vrstog naslea (Vajsman i njegovi sledbenici) i mekog naslea (lamarkisti). I dok ova granica moe ponekad biti od pomoi u razvrstavanju rasprava o procesu evolucije, ona esto ostavlja pogrean utisak da su sledbenici lamarkizma smatrali da je naslee krajnje plastino. Meutim, Bihner, Hekel i Forel se ne uklapaju ba tako lako u ovu dihotomiju, jer dok su s jedne strane odbacivali Vajsmanove teorije, a prihvatali lamarkizam, njihovo shvatanje sile naslea je, ini se, mnogo blie vrstom nasleu. U stvari, mnogi darvinisti 19. veka (ukljuujui i samog Darvina) smatrali su da je naslee negde izmeu mekog i vrstog. Oni su mogli da zauzmu ovakav stav zato to su naglaavali postepenost. Forel je odlian primer za to, budui da je njegovo isticanje sile naslea odigralo kljunu ulogu u uvoenju eugenike u Nemaku. Meutim, on je ostao pri svom ubeenju da se steene osobine mogu naslediti, kako je jednom prilikom rekao Rihardu Zemonu (Richard Semon), bivem Hekelovom studentu koji je razvio lamarkistiku teoriju evolucije u prvoj deceniji 20. veka. On je, meutim, objasnio Zemonu da se svaka modifikacija do koje doe nasleivanjem steenih osobina mora odvijati veoma sporo, kroz mnogo generacija, budui da su vrste relativno konstantne. 70 Forelov stav je, kako se ini, negde izmeu vrstog i mekog naslea. Za nas je vano da shvatimo da su mnogi evolucionisti kakav god da su imali stav o uzrocima evolucije smatrali da psihike i moralne osobine mogu biti nasledne, a mnogi su isticali prevlast biolokog naslea nad faktorima sredine. Isticanje nasleivanja mentalnih i moralnih osobina poelo je naroito da se naglaava u oblasti psihijatrije, i to ne samo zahvaljujui Forelovom uticaju. To je bio veliki zaokret u odnosu na rani 19. vek, kada se psihijatrija, mlada nauka zadojena liberalnim idejama o napretku i prilagodljivosti ljudske rase, nadala da e dostignuima na polju psihoterapije uspeti da oslobodi oveanstvo psihikih bolesti i podstakne na ispravno ponaanje. Jedan od veoma znaajnih teoretiara koji je povezao darvinovsku teoriju i psihijatriju bio je italijanski psihijatar Sezare Lombrozo (Cesare Lombroso), iji uticaj se proirio u celoj Evropi. Lombrozo je, pod snanim uticajem Darvina i Hekela, 70-tih godina 19. veka razvio svoju teoriju o roenom zloincu. Lombrozo je smatrao da su odreeni bioloki tipovi genetski predodreeni (ili, moda, ak prisiljeni) da budu zloinci. U nadi da e uspeti da otkrije vezu izmeu fizikih i mentalnih ili moralnih osobina, on je prouavao fizike osobine poznatih kriminalaca, naroito oblik njihove lobanje i crte lica. Prema njegovoj teoriji, roeni kriminalci u savremenoj Evropi su atavistiki, odnosno nasledili svoje osobine od predaka iz ranijih perioda evolucije, koji su bili okrutniji i ne tako suptilni u moralnom smislu. Darvin je u svom Poreklu oveka zauzeo slian stav, tvrdei sledee: Kod ljudske rase, neke od najgorih sklonosti, koje se s vremena na vreme bez ikakvog odreenog razloga pojavljuju u porodici, mogu moda da predstavljaju vraanje u stanje divljatva, od kojeg nas ne deli ba toliko mnogo generacija.71 Lombrozova teorija je iznedrila novo polje, kriminalnu antropologiju, i iako su mnogi psihijatri i kriminolozi odbacili njegovu teoriju atavizma, mnogi su oduevljeno prihvatili stav da je sklonost ka kriminalu delimino ili ak prvenstveno nasledna pojava. 72 Psihijatar Hans Kurela (Hans Kurella), urednik znaajnog asopisa na ovom polju, Centralblatt fr Nervenheilkunde und Psychiatrie, bio je jedan od najuticajnijih Lombrozovih uenika u Nemakoj i jedan od najplodnijih pisaca na temu kriminalne antropologije 80-tih godina 19. veka. U svojoj biografiji Sezara Lombroza i u drugim knjigama, Kurela je naglaavao uticaj darvinizma na shvatanja ovog italijanskog psihijatra. 73 Opisujui vezu izmeu zloinaca i primitivnih naroda iz Lombrozove teorije, Kurela je vezu izmeu Lombrozove teorije i evolucione etike objasnio na sledei nain:

Analogije u oblasti psihe u osnovi poivaju na evolucionoj teoriji moralnosti, naroito na Darvinovoj i Spenserovoj pretpostavci da trenutno vaea shvatanja o moralnosti i zakonu zavise od nasleivanja oseanja, koja se dobijaju prilagoavanjem zahtevima kulture koja je u usponu, i to u dugim vremenskim periodima. Bez pravilnog razumevanja evolucione etike teko da je mogue ceniti ovu stranu Lombrozove hipoteze; u tom smislu, zloinac bi ponovo predstavljao stadijum evolucionog procesa na kojem se mnogi primitivni narodi i dan danas nalaze. 74 Kurela nije prihvatio samo Lombrozov stav da se roeni zloinci vraaju na ranije stadijume ljudske evolucije, ve je naglaavao i fiziki izgled kriminalaca koji podsea na primate (videti sliku 1.1).75 Kurela je smatrao da je zadatak kriminalne antropologije da transformie teoriju o moralu i zakonu time to e je staviti pod zastavu nauke, naroito darvinistike nauke.76 Slika 1.1. Ilustracija u knjizi psihijatra Hansa Kurele Die Grenzen der Zurechnungsfahigkeit und die KriminalAnthropologie (1903), koja pokazuje navodne majmunolike osobine jenog italijanskog kriminalca. Jo jedan nemaki psihijatar, pristalica Lombrozovih ideja, bio je Robert Zomer (Robert Sommer), profesor psihijatrije na univerzitetu u Gisenu (Giessen) koji je organizovao Sedmi kongres o kriminalnoj antropologiji u Kelnu 1911. godine. Zomer je podravao Lombrozovo naglaavanje naslednog faktora u kriminalnom ponaanju, ali ne i ideju da je zloinaki tip atavistiki. Iako je u potpunosti podravao ideju o roenom kriminalcu, upozoravao je na mogue opasnosti koje bi se mogle pojaviti ukoliko bi se ova teorija na pogrean nain primenila na politiku. ini se da je ovo njegovo predskazanje istinito, naroito u svetlu kasnije nacistike prakse. Reagujui na miljenje nekih da doktrina o roenom kriminalcu predstavlja pretnju za dravu, Zomer je upozorio upravo na suprotnu opasnost, koju je smatrao ak mnogo veom pretnjom. Postaje sve jasnije, tvrdio je on, da nekritinom primenom ova teorija preti da postane opasno sredstvo policijske drave... U rukama dogmatinih zagovaraa dravnog poretka, teorija o roenom kriminalcu moe postati zastraujue oruje protiv line slobode pojedinca. Prava opasnost koju sa sobom nose ova, sa naunog aspekta, neizbena teorija i njena mogua pogrena primena, ne lei u psihijatrizaciji, ve u prisilnoj dravi sa zatvorom ad libitum. Komitet za javnu bezbednost Francuske revolucije sa neogranienom vlau nad elementima opasnim za sadanje stanje je oblik dravnog poretka za koji je teorija o roenom kriminalcu najprikladnija.77 I dok je Zomer s jedne strane smatrao da se neki roeni kriminalci moraju strpati u zatvor da bi se zatitilo drutvo, on je eleo da tu kaznu smanji to je mogue vie. Lombrozove ideje su u Nemakoj (i drugim zemljama) ostale kontraverzne, ali je ideja o roenom kriminalcu, ili bar o tome da nasledni faktor igra znaajnu ulogu u moralnom i nemoralnom ponaanju, konstantno dobijala podrku u nemakoj psihijatriji krajem 19. i poetkom 20. veka. Jedan od najistaknutijih psihijatara u Nemakoj, Emil Krepelin (Emil Kraepelin), profesor na univerzitetu u Minhenu (a pre toga na univerzitetu u Hajdelbergu), priznao je u svojim memoarima da je Lombrozo izvrio veliki uticaj na njegov intelektualni razvoj u ranoj mladosti. 78 On je u svom veoma cenjenom udbeniku iz psihijatrije promovisao ideju da je moralno ludilo nasledno stanje kada dotina osoba ne poseduje moralna oseanja koja bi suzbila njenu sebinost. Stanje takve osobe se ne moe popraviti ni obrazovanjem ni vaspitanjem, budui da je ono bioloki odreeno.79 U izdanju Krepelinovog teksta iz 1904. godine, on je promenio naslov iz Moralno ludilo u Roeni kriminalac, to jo vie naglaava nasledni karakter nemoralnog i kriminalnog ponaanja.80 Psihijatar Oto Binsvanger (Otto Biswanger) je delio Krepelinovo miljenje da je moralno ludilo nasledno stanje u kojem je i psihijatrijska terapija nemona. U svom lanku iz 1888. godine (u kojem priznaje da je darvinizam izvrio veliki uticaj na formiranje njegovih stavova) on je te osobe koje pate od moralnog ludila nazvao atrofiranim, defektnim ljudima roenim putem nasledne degeneracije. Oni gotovo uvek zavre kao kriminalci, tvrdio je on.81 Godine 1916, Ojgen Blojler (Eugen Bleuler), Forelov naslednik na mestu direktora Psihijatrijske klinike Burgholcli (Burghlzli) u Cirihu, ukratko je izloio zajedniki stav psihijatrijskih krugova u svom delu Udbenik psihijatrije (Textbook of Psychiatry), koji se koristio na mnogim univerzitetima kao udbenik za narednu generaciju psihijatara. Govorei o poreklu mentalnih oboljenja, poeo je od onoga to je smatrao najznaajnijim uzrokom naslednog faktora. On je objasnio da se mentalni problemi prenose sa kolena na koleno, tako da je ovekova bioloka konstitucija najznaajniji uzroni faktor u sluaju mentalnih bolesti. ovek ne nasleuje odreenu mentalnu bolest, ve samo sklonost ka toj bolesti, tako da nije tano da svaka osoba koja ima neke psihike nedostatke pokazuje simptome patoloke prirode. Neke od Blojlerovih kategorija mentalnih oboljenja odraavale su stav koji je preovladavao meu nemakim psihijatrima u to vreme, a to je da je moralnost bioloka osobina. Na njegovoj listi mentalnih bolesnika nalaze se i rasipnici, skitnice i moralni idioti. On se slagao sa Lombrozom da moralni idioti ili oni koji imaju moralno ludilo imaju predispoziciju da postanu kriminalci, da su obino asocijalni i da se plae posla. Dok Blojler i veina nemakih psihijatara s poetka 20. veka nije smatrala da su specifine moralne zapovesti uroene, oni su ipak verovali da je sklonost ka moralnom ponaanju uroena, bioloka osobina. Oni kojima nedostaje moralna snaga odstupaju od norme i predstavljaju opasnost za drutvo.82

Ideje psihijatara o naslednom karakteru moralnih osobina nale su plodno tlo u mladom eugenikom pokretu krajem 19. i poetkom 20. veka. Mnogi psihijatri, ukljuujui Forela, Kurelu, Zomera i Blojlera, postali su istaknuti zagovornici eugenike. almajer, Ploc i veina ostalih eugenista koristili su sablasni izraz roeni kriminalac ili moralno zaostao da bi podstakli svoje savremenike da prihvate eugeniku politiku. Jo jedan vodei eugenista, Feliks fon Luan (Felix von Luschan), profesor antropologije na Berlinskom univerzitetu, smatrao je da je eugenika reenje za problem zloina, odnosno da bi se njenom primenom zloin iskorenio. Po njegovom miljenju, kriminalca bi trebalo smatrati samo potpunim ludakom koji nije odgovoran za svoja dela... Kriminal je u velikoj veini sluajeva nasledna bolest prouzrokovana uglavnom pijanstvom roditelja ili predaka. Poto je kriminal nasledna bolest, taj problem se reava potpunom i trajnom izolacijom kriminalca.83 Ideja da su moralnost i nemoralnost prvenstveno nasledne bioloke osobine izvrila je veliki uticaj na socijalnu politiku, ukljuujui obrazovanje, sudstvo, reformu kaznenog postupka, politiku braka i kontrolu reprodukcije. Osim pitanja vezanih za reformu branih i seksualnih odnosa, na ta emo se vratiti u narednim poglavljima, jedno od kljunih pitanja koje se javilo sa usponom biolokog determinizma ticalo se line odgovornosti. Kako drutvo moe da smatra ljude odgovornima za njihovo ponaanje, ako je to ponaanje ili bar predispozicija za takvo ponaanje uprogramirano u njihovu bioloku konstituciju? Odbacujui ovekovu slobodnu volju, mnogi psihijatri su smatrali da je tradicionalno shvatanje odgovornosti pogreno. Ipak, oni su generalno tvrdili da drutvo ima pravo da zatiti sebe od pojedinaca koji odstupaju od moralnih normi, tako da oni nisu zagovarali skraenje i ublaavanje kazni za kriminalce. Oni su, meutim, smatrali da kazne treba odreivati na osnovu toga koliku pretnju za drutvo predstavlja dotini pojedinac, a ne na osnovu poinjenog zloina. Prenoenje krivinog prava u oblast i domen medicine moe ponekad prouzrokovati due kazne, ali iz medicinskih razloga, a ne zbog same kazne.84 Da li ili ne darvinizam ukljuuje materijalizam ili determinizam predstavlja filozofsko pitanje koje prelazi okvire ovog dela, ali ja sam jasno pokazao da su tokom istorije mnogi ljudi smatrali da ih on ukljuuje. Odrediti koliko je darvinizam doprineo usponu moralnog relativizma jo je tee. Sigurno je da su mnogi darvinisti tvrdili da je hrianski, kantovski ili bilo koji drugi nepromenljivi etiki sistem mrtav, kao i to da je moralni relativizam logina posledica darvinistikog shvatanja moralnosti. Oni su u potpunosti odbacili tradicionalnu moralnost koja je bila toliko uticajna u periodu prosvetiteljstva. Dakle, ini se da sa sigurnou moemo rei da darvinizam jeste odigrao odreenu ulogu u irenju ideja o moralnom relativizmu. Meutim, darvinizam je bio samo jedan od faktora koji su istorizovali etiku i podrivali ideju o prirodnom zakonu moralnosti u Nemakoj 19. veka. U Nemakoj (i drugim delovima Evrope) isticale su se i druge forme istoricizma (i pre i posle Darvina) koje su doprinele stvaranju oseaja etike krize krajem 19. i poetkom 20. veka. Istoricizam ideja da se sve neprestano menja i da se pojave oko nas mogu shvatiti jedino kao deo istorijskog procesa bio je svojstven veini glavnih filozofskih sistema u Evropi 19. veka, ukljuujui i hegelizam i marksizam.85 Istoriar Dejms Klopenberg (James Kloppenberg) je pokazao da su ideju o nesigurnosti i neodreenosti ljudskog znanja i istorizaciju etike prihvatili uglavnom oni koji su odbacili mogunost primene nauke na etiku. Filozof Vilhelm Diltaj (Wilhelm Dilthey), sa svojom strogom podelom nauke na prirodne (ukljuujui, naravno, i darvinizam) i drutvene (ukljuujui etiku), odbacio je svaki oblik evolucione etike, ba kao i veina neokantovskih filozofa. 86 Hegelov, Marksov ili Diltajev moralni relativizam nemaju nikakve veze sa darvinizmom, ve su potekli od njihovog istoricistikog shvatanja sveta. Darvinizam je predstavljao samo jedan oblik istoricizma, ali je podsticao moralni relativizam, traei za njega naunu potvrdu. Za neke krugove, ovo je bilo vanije od svog Hegelovog ili Diltajevog filozofiranja.

2. EVOLUCIONI NAPREDAK KAO NAJVEE DOBRO

Godine 1904, jedan od vodeih nemakih darvinistiki orijentisanih biologa, Arnold Dodel, izjavio je sledee: Novi pogled na svet se, zapravo, zasniva na teoriji evolucije. Na njoj treba da gradimo novu etiku... Sve vrednosti bie ponovo procenjene.1 Iako se zagovornici evolucione etike nisu uvek slagali oko specifinih osobina te nove moralnosti, svi su delili miljenje da tada vaee moralne norme treba ponovo ispitati u svetlu teorije evolucije. Neke tradicionalne moralne norme moda jo uvek vae, ali se ostale moraju revidirati ili potpuno odbaciti. Njihov moralni relativizam je podrazumevao da su neke moralne norme moda vaile u prolosti, ali da se u savremenim uslovima vie ne mogu primenjivati. Tako se evoluciona etika suoila sa zastraujuim pitanjem: ta e zameniti te stare vrednosti? Dok su Karneri, Jodl i Giicki smatrali da evolucija ne bi bila od velike pomoi po ovom pitanju, mnogi zagovornici evolucione etike se nisu slagali sa njima. Jedan od uobiajenih stavova, onih koji su krajem 19. i poetkom 20. veka pisali o evolucionoj etici, moe se proitati u zajedljivom tekstu na razglednici koju je Vilibald Hentel (Willibald Herntschel), nekadanji Hekelov uenik, poslao Kristijanu fon Erenfelsu (Christian von Ehrenfels), filozofu i oduevljenom zagovorniku eugenike. Tekst glasi: Moralno je ono to uva nae zdravlje. Sve ono zbog ega smo bolesni ili runi je greh. 2 Iako su mnogi darvinisti uporno tvrdili da moralnost nije nepromenljiva, ve da se vremenom menja, i mada su mnogi isticali relativnost moralnosti, jedan faktor je i dalje ostajao nepromenljiv: sam evolucioni proces. Tako su mnogi, meu onima koji su pisali o evolucionoj etici, uzdizali evolucioni napredak i sve to tome doprinosi na nivo najvieg moralnog dobra. Zdravlje i bolest su postali kriterijumi za moralno prosuivanje, budui da utiu na evolucioni napredak. To je svakako velika promena stava u poreenju sa hrianskom i kantovskom etikom, gde moralne odluke mogu da utiu na zdravlje odnosno bolest, ali ni u kom sluaju ne predstavljaju moralne smernice. Postojala su dva glavna smera kojima su zagovornici evolucione etike i evolucionog napretka mogli da nastave svoj filozofski put. Prvi je bio omiljen meu veinom darvinovski orijentisanih drutvenih mislilaca pre devedesetih godine 19. veka, koji su prirodnu selekciju smatrali najsigurnijom stazom ka evolucionom napretku. Budui da je neometana konkurencija u svetu prirode ve bila dovela do neverovatnig napretka, ljudi se moraju potruditi jedino da ga niim ne ometaju. Ako je neko odreeno drutvo ve prihvatilo neprirodne institucije koje ometaju odvijanje prirodne selekcije, trebalo bi brzo da ih se rei. Ovaj stav je obino poznatiji pod nazivom socijaldarvinizam. Mnogi socijaldarvinisti su smatrali da se konkurencija javila istovremeno na dva nivoa izmeu pojedinaca i izmeu drutvenih grupa, mada su neki socijaldarvinisti vie isticali ili jednu ili drugu formu.3 Drugi nain propagiranja evolucionog napretka bio je uvoenje vetake selekcije. Jedno drutvo ne bi trebalo da se oslobodi neprirodnih institucija i vrati na varvarske oblike takmienja, ve da zadri svoju viu kulturu, nadoknaujui nedostatke suene konkurencije. Kao racionalna bia, ljudi bi trebalo da biraju takvog partnera za reprodukciju koji bi potpomogao evolucioni napredak. Ovaj drugi metod podsticanja evolucionog napretka naziva se eugenika. Socijaldarvinizam i eugenika se meusobno ne iskljuuju zato to i prirodna i vetaka selekcija mogu da se odvijaju istovremeno. Zaista, mnogi zagovornici eugenike su podravali i mere za pojaanje konkurencije meu ljudima. Veina socijaldarvinistiki orijentisanih mislilaca naela je temu etike i moralnosti, i njihova gledita su, svakako, imala znaajne moralne implikacije, ali mnogi meu njima nisu ovu temu obraivali sistematino. Jedan od onih koji jesu bili sistematini bio je Gustav Racenhofer (Gustav Ratzenhofer), austrijski vojni oficir u penziji koji je mnogo pisao o uticaju darvinizma na drutvo. Poput ostalih socijaldarvinista, Racenhofer je smatrao da su ljudi osueni na neizbenu borbu za opstanak, ali se po njegovom miljenju ta borba odvija uglavnom izmeu drutava, a ne pojedinaca.4 U svojoj knjizi Pozitivistika etika (Positivist Ethics, 1901) on je pokuao da formulie etiku na osnovu monistikog pogleda na svet. Darvinizam je bio glavna komponenta Racenhoferovog monizma, a njegova knjiga je bila puna termina i primera iz biologije. Iako nije verovao u vene i univerzalne moralne zapovesti, on je govorio da dobro i zlo nisu u potpunosti relativni. Racenhofer je tvrdio da se o delima moe prosuivati na osnovu univerzalnog standarda, a to je njihov uticaj na evoluciju ljudskih bia. Ono to potpomae evolucioni napredak je dobro, a ono to ga spreava je loe. On je rekao: Etika priroda oveka usmerena je samo na napredak vrste, a to se zasniva na meusobnoj zavisnosti svih ljudskih bia.5 Naglaavajui zajednike interese i meusobnu zavisnost meu pripadnicima ljudskog roda, Racenhofer je izbegao etiku individualnog egoizma. Ba kao i Darvin, i on je smatrao da se moralnost pojavila kada su pojedinci zamenili egoizam brigom za druge lanove drutva, to e njihovom drutvu pomoi da izae kao pobednik u borbi za opsatanak sa drugim drutvima.

Jo jedan mislilac socijaldarvinistike orijentacije, Tile, delio je Racenhoferovo miljenje da evolucioni napredak predstavlja najvie dobro, ali je njegov socijaldarvinizam imao veu dozu individualizma nego Racenhoferov. Njegova evoluciona etika je predstavljala sintezu darvinizma i nieanizma. Tile je s jedne strane hvalio Karnerijev pokuaj primene darvinizma na etiku, dok ga je s druge strane kritikovao zato to u tim svojim pokuajima nije iao dovoljno daleko. On je smatrao da Karneri nije dovoljno cenio centralnu ulogu konkurencije i selekcije, a poveanje sposobnosti vrste jo uvek nije glavni ideal u njegovoj etici.6 Poput Niea, i Tile je otvoreno objavio rat hrianskoj i humanitarnoj etici, koje su po njegovom miljenju bile u suprotnosti sa etikom zasnovanom na darvinistikoj evoluciji. Moralni ideal evolucione etike bi, po Tileovom miljenju, morao da bude podizanje i kvalitetnije formiranje ljudske rase. Zbog toga moralnost mora da procenjuje dela na osnovu njihovog uticaja na fiziku i mentalnu hrabrost buduih generacija. Ako neko delo izaziva bioloko nazadovanje, ono je nemoralno, ak i ako ispunjava hriansku zapovest o ljubavi i samilosti.7 Tile je predloio da se hrianska zapovest o potovanju roditelja zameni principom izvedenim iz evolucione etike: Potuj svoje dete da bi postalo sposobno i da bi postiglo svoje ciljeve u ivotu, ui nas etika na naunim osnovama.8 Tile je prihvatio i socijaldarvinistiku konkurenciju i eugeniku kao jedan te isti nain za postizanje evolucionog napretka. Tile je Niea smatrao zagovornikom evolucione etike, iako je priznao da Nie nije uvek svestan da teorija evolucije podupire njegove ideje. Tile je tvrdio da Nie ne odbacuje svaku moralnost, ve samo onu ropsku, poput hrianstva i humanitarizma. Meutim, Nie je propagirao moralnost koja e stvoriti Super oveka, to je Tile tumaio kao vii stepen evolucije ljudskih bia. Prema Tileu, psiholoki uzvienije stanje oveanstva u budunosti je njegov [Nieov] konani moralni cilj, njegov moralni ideal, i otuda on izvlai konanu etiku posledicu iz darvinizma, ime proiruje teoretsko shvatanje sveta teorije evolucije i na etiki svet.9 Tile je bio oduevljen Nieovim odbacivanjem samilosti i saoseanja, zato to one nee dovesti do evolucionog napretka. Tile je tvrdio sledee: ak i najpaljivija selekcija najboljih ne moe da postigne nita ako nije povezana sa nemilosrdnom eliminacijom najgorih pripadnika ljudskog roda... Proglaenje drutvene eliminacije stoga mora biti jedna od glavnih karakteristika svake etike, koja kao svoj ideal uzdie cilj koji je teorija evolucije pokazala... Iz ljubavi prema buduim generacijama... Zaratustra propoveda: Ne poteujte svog blinjeg! Jer je osoba koja postoji danas neto to se mora prevazii. No, ako mora biti prevaziena, onda najgori ljudi, oni prosti i povrni, moraju biti rtvovani... To, dakle, znai postati neosetljiv prema onima koji su ispod proseka i pobediti sopstveno saoseanje.10 Tako Tile, ba kao i Nie, u velikoj meri izvre hriansku moralnost, prebacujui moralnu odgovornost na slabe i bolesne u korist jakih i zdravih. Tile ne samo to je odbacio ljubav i samilost kao moralne zapovesti, ve ih je u mnogim sluajevima smatrao nemoralnima. Mnogi filozofi se danas ne slau sa Tileovom biolokom interpretacijom Niea, istiui da se Nie pretvarao da je antidarvinista i da odbacuje pozitivizam i nauni materijalizam. 11 Nieova ljubav prema slobodi dovela ga je u suprotnost sa sve snanijim talasom biolokog determinizma krajem 19. veka i on svog Super oveka nije zamiljao kao bioloki superiorniju vrstu koja e po broju jedinki nadmaiti manje vredne pripadnike ljudske rase, ve kao kreativnog genija koji e se uzdii iznad drugih, ne ostavljajui nuno iza sebe veliki broj potomaka. Nie je prezirao gomilu, priznajui ipak da osrednje sposobne i nadarene jedinke imaju prednost u borbi za opstanak. 12 Uprkos tome, mnogi istoriari koji su se bavili prouavanjem eugenike zapazili su da je Nie izvrio uticaj na mladi eugeniki pokret.13 Zato su eugenisti, od kojih je veina svoj celokupan pogled na svet zasnivala na darvinizmu, odobravali stavove jednog takvog antidarviniste kakav je bio Nie? Odgovor na to pitanje, naravno, delimino lei u injenici da su Nieova dela esto dvosmislena i nejasna, nudei po neto za svakoga bar za svakoga ko je, poput njega, odbacio hrianstvo i hriansku moralnost. Mnoge pristalice feministikog pokreta su bile spremne da preu preko njegove mrnje prema enama, anarhisti i neki socijalisti su na kraju zaboravili na njegov prezir prema masama, dok su nacionalisti prilagoavali njegovu filozofiju sopstvenim potrebama. Eugenisti nisu bili jedini koji su selektivno itali Niea.14 Meutim, smatrati bilo kakvu povezanost Niea sa evolucionom etikom ili sa eugenikom, prilagoavanjem i pogrenom interpretacijom jednog sloenog mislioca, nije pravilan nain za reavanje problema Nieovog intenzivnog bavljenja biologijom, naroito evolucionom etikom. Ridiger Safranski (Rdiger Safranski), Gregori Mur (Gregory Moore) i Din Gejon (Jean Gayon) su nedavno izjavili da se velika doza biologije u Nieovoj filozofiji mora shvatiti ozbiljno, to je Stiven Ahajm dugo naglaavao.15 Veliki deo Nieove filozofije morala, zaista predstavlja direktnu reakciju na evolucionu etiku. Ve 1873. godine, on se suprotstavio evolucionoj etici u svom delu Prerane meditacije (Untimely Meditations) koje je nastalo kao reakcija na trausovu knjigu Stara i nova vera. Nie ovde otro kritikuje trausovu filozofiju morala, ne zato to je ovaj pokuao da izvede moralnost iz darvinizma, ve ba zato to nije izvukao ispravne etike implikacije iz svog darvinistikog shvatanja sveta. Nie je zamerao trausu to je samo opravdao tada prihvaene moralne standarde, dok bi prava i dosledna darvinistika etika izvlaila moralne propise za ivot iz krilatice bellum ominum contra omnes [rat svi protiv svih] i prava jaeg. Osim toga, Nie je slinost sa darvinizmom pokazao i svojom tvrdnjom da darvinizam podrazumeva nejednakost, budui da jai potiskuju slabije i dovode do njihovog izumiranja.16

Sredinom 70-tih godina 19. veka, Nieovo veliko interesovanje za filozofiju etike jo vie je podstakao njegov blizak prijatelj, Pol Re (Paul Re), koji je jedno vreme iveo sa Nieom dok je pisao svoju knjigu Poreklo moralnih oseanja (The Origin of Moral Feelings, 1877). Nakon objavljivanja ove knjege, Re je pisao Nieu: Ocu ovog dela, sa najdubljom zahvalnou, od njegove majke.17 Nie se utivo distancirao od ove Reove opaske i 80-tih godina 19. veka jo vie udaljio od pokuaja svog prijatelja da formulie pozitivistiku filozofiju morala. Meutim, Nieovo delo ovek, sve za oveka (Human All-Too-Human), nastalo je krajem 70-tih godina 19. veka pod snanim uticajem Rea, a mnogi Nieovi prijatelji su ga kritikovali zato to se u tom svom delu okrenuo pozitivizmu. 18 Osnovna ideja koja je nadahnula Reovo delo Poreklo moralnih oseanja je ta da Darvinova i Lamarkova teorija o biolokoj evoluciji dokazuju da se moralne pojave ba kao i fizike (pojave) mogu svesti na prirodne uzroke, podrivajui tako bilo kakvo transcedentno poreklo moralnosti. Re tvrdi da je ovekovo ponaanje u potpunosti odreeno zato to se sve moralne osobine kod ljudi bioloki nasleuju. Ljudi su u sutini egoisti, zato to svojim ponaanjem maksimalno poveavaju anse za sopstveni opstanak. I neije ak neegoistino ponaanje predstavlja samo prilagoavanje koje toj jedinki pomae da opstane u borbi za opstanak. Znai, i altruizam se moe svesti na egoizam. Re je stoga tvrdio da nikoga ne moemo ispravno pohvaliti za moralno, odnosno okriviti za nemoralno ponaanje, budui da je takvo ponaanje uprogramirano u ovekovu bioloku prirodu.19 Nie se, naravno, nije slagao sa svim Reovima stavovima, a veliki deo njegove kasnije filozofije morala predstavlja opovrgavanje Reovih ideja. On se, ipak, slagao sa Reovim odbacivanjem transcedentne moralnosti, a prihvatio je i determinizam. Kada je 80-tih godina 19. veka razvio svoju filozofiju morala, Nie je mnogo itao literaturu o evolucionoj biologiji, a naroito o evolucionoj etici. On je bio pod snanim uticajem nedarvinistikih teorija evolucije, naroito knjigom Mehaniko-psiholoka teorija evolucije (Mechanical-Psychological Theory of Evolution, 1884), Karla Negelija (Karl Ngeli), zatim knjigom Borba delova kod organizma (Struggle of Parts in the Organism, 1881) Vilhelma Rua (Wilhelm Roux) i delom Biloki problemi: U pravcu razvoja jedne racionalne etike (Biological Problems: Toward the Development of a Rational Ethic, 1882) Vilijema Rolfa (William Rolph). Nie je u svom primerku ove Rolfove knjige, koja je inae uticala na oblikovanje Nieove kritike darvinizma, zapisao mnoge primedbe, beleke i komentare. Rolf je kao i Nie otvoreno prihvatio bioloku evoluciju, ali je smatrao da je Darvinova teorija o prirodnoj selekciji pogrena. Ljudi se ne bore za opstanak u vremenima oskudice, kao to kae Darvinova teorija, ve se bore za prevlast i mo u uslovima obilja i vika. Nie je u ovoj Rolfovoj knjizi naroito obeleio odlomak u kojem pisac objanjava po emu se njegovo shvatanje borbe razlikuje od darvinistike borbe za opstanak: Osim toga, borba za ivot stoga nije odbrambena borba, ve rat pun agresije... Meutim, rast i reprodukcija i savrenstvo jesu posledica tog uspenog agresivnog rata... Dok darvinisti smatraju da se borba za opstanak ne odvija tamo gde opstanak odreene jedinke nije ugroen, ja mislim da je borba za ivot sveprisutna: to je, pre svega, borba za produetak ivota, a ne borba za ivot!20 Nie je svakako uivao u borbi, a Rolfovu ideju je utkao u svoju filozofiju tako to je tvrdio da je ovekova volja za mo pokretaka sila u njegovom ivotu.21 U nekoliko sluajeva, on je volju za mo svrstao u instinkte, dajui joj time, kako se ini, bioloki sadraj. Nie je 80-tih godina 19. veka pomno prouavao znaajna dela o evolucionoj etici, ukljuujui Herberta Spensera (iji je bio protivnik) i Fransisa Galtona, kao i neka ne tako istaknuta dela, poput ivotinjska volja (The Animal Will, 1880) Georga Hajnriha najdera (Georg Heinrich Schneider) i Aristokratija uma kao reenje socijalnih problema: Prirunik za prirodnu i racionalnu selekciju oveanstva (The Aristocracy of the Mind as the Solution of the Social Problem: Handbook of Natural and Rational Selection of Humanity, 1885) Erdmana Gotrajha Kristalera (Erdmann Gottreich Christaller). Iako se Nie nije slagao sa mnogim idejama ovih pisaca o evolucionoj etici, on je u svoja dela svakako uneo neke od njihovih kljunih ideja, naroito one o degeneraciji i odgajanju. Osim toga, mnogi pasusi u Nieovim delima uzdiu zdravlje i fiziku vitalnost iznad tradicionalnih hrianskih vrlina portvovanosti i samoodricanja. Nie je, osim toga, otvoreno propagirao i neke eugenike ideje, ukljuujui izdavanje zdravstvenih potvrda pre sklapanja braka. Na vie mesta u svojoj knjizi Volja za mo (The Will to Power) Nie izlae svoje eugenike ideje. Evo jednog tipinog pasusa: Postoje sluajevi kada bi roditi dete predstavljalo zloin: u sluaju neizleivih invalida i neurastenika treeg stepena... Drutvo je, kao veliki poverenik ivota, odgovorno samom ivotu za svaki pogreno zaet ivot ono mora i da plati za svaki takav ivot: logino, treba i da ga sprei. Drutvo bi u velikom broju sluajeva trebalo da sprei raanje: sa tim ciljem, ono moe da, bez obzira na poreklo, rang ili duh, dri u pripravnosti najstroe mere prisile, liavanja slobode, a u nekim sluajevima i kastriranja. Biblijska zabrana Ne ubij! zvui naivno u poreenju sa ozbiljnou zabrane ivota upuene dekadentnima: Ne raaj se! Sam ivot ne priznaje solidarnost, nikakva jednaka prava meu zdravim i degenerisanim delovima organizma [to se odnosi na Ruovu teoriju evolucije]: ovi drugi se moraju odstraniti, inae e ceo organizam nestati. Saoseanje sa dekadentnima, jednaka prava za one sa loom konstitucijom to bi bila najvea nemoralnost, to bi bilo protivno prirodi!23

Kao to ovaj citat pokazuje, Nie je bio radikalniji od veine svojih savremenika kada je u pitanju izvlaenje moralnih zakljuaka iz sopstvenih shvatanja evolucije i eugenike. On je otvoreno odbacio hrianski koncept svetosti ljudskog ivota. Prema Safranskom, ova naturalizacija uma, i kao posledica toga relativizacija posebnog poloaja oveka, to je u stvari bilo potcenjivanje oveka, predstavlja samo jedan od dva glavna aspekta uticaja darvinizma [na Niea].24 Nieove izjave o odgajanju ljudi su, zaista, veoma esto imale ubilaki prizvuk, iako je, kako kae Safranski, Nie obino obavijao svoje stavove dvosmislenou da bi izbegao odgovornost i odbranio se od kritika. Zaratustra, na primer, ohrabruje ljude da umru u pravo vreme, onda kada je ovek ostvario velike pobede u ivotu i kada eli da umre, a ne da nastave da ivotare, i onda kada ivot krene nizbrdo i kada ovek stari. ini se da Nie u ovom pasusu ne samo to podrava samoubistvo, ve izraava i perverzniju nadu, izjavljujui sledee: Suvie mnogo njih nastavlja da ivi i predugo visi na svojim granama. O, kada bi dola oluja koja otresa svo to trulo i crvljivo voe! 25 U Nieovom delu Vesela nauka (The Gay Science), u odlomku koji nosi naslov Sveta okrutnost (Holy Cruelty), jedan svetac savetuje jednog oca da ubije svog sina invalida tako to mu postavlja pitanje: Nije li okrutnije dozvoliti mu da ivi? 26 U Nieovoj knjizi Sumrak idola (Twilight of the Idols) nalazi se jedan deo koji nosi naslov Moralnost i lekari (Morality and Physicians), u kojem on bolesne ljude naziva parazitima koji nemaju pravo na ivot. On je naredio lekarima da neguju novu vrstu odgovornosti ouvanjem naprednih oblika ivota i zahtevanjem nemilosrdnog potiskivanja degenerativnih oblika ivota.27 Konano, u svom delu Ecce Hommo, Nie govori ta e se desiti u budunosti ako njegove ideje preovladaju: Ako pogledamo vek unapred i pretpostavimo da moj atentat na 2000-godinji period suprotstavljanja prirodi i uniavanja oveka urodi plodom, taj novi deo ivota, koji preuzme na sebe najznaajniji od svih zadataka uzvieniji odgoj oveanstva, ukljuujui bespotedno unitenje svih degenerika i parazita ponovo e omoguiti ono obilje ivota na zemlji iz kojeg e ponovo morati da se pojave dionizijski uslovi ivota.28 (Dionizije je bio jedan od bogova kod starih Grka, a svetkovine u slavu ovog boga su se uglavnom sastojale u orgijanju i pijanenju, prim. prev.) Moe biti da Nie u ovim odlomcima nije otvoreno zagovarao ubijanje nesposobnih, ali je svakako dao vie nego dovoljno aluzija koje jasno ukazuju na njegove stavove po tom pitanju. U svakom sluaju, mnogi vodei eugenisti su prihvatili Tileovo tumaenje Niea i smatrali su da on podrava njihove ideje. Eugenisti su generalno smatrali da etiku i moralnost treba preformulisati u svetlosti teorije evolucije. Evoluciona etika je podupirala ponekad otvoreno, a ponekad indirektno eugenike ideje, koje su se velikom brzinom irile poetkom 20. veka. Eugenika je, na kraju krajeva, predstavljala pokuaj pronalaenja praktinih mera ijom primenom bi se poboljalo ljudsko naslee. Njeni sledbenici su esto zahtevali da njihova uenja dobiju nauni status, ali je, zbog naglaska na psiholokom determinizmu, veina vodeih eugenista tvrdila i to da su sve drutvene nauke podreene prirodnim naukama. Ba kao i njihov mentor, Hekel, i oni su pokuali da etiku i moralnost stave u okvire nauke. Malo njih je bilo upornije u tim pokuajima od almajera. Na poetku studija filozofije, almajer se razoarao zbog mnotva razliitih odgovora koje su nudili filozofi, tako da je napustio filozofiju u korist prirodnih nauka kao pouzdanijeg puta ka istinskom znanju.29 U periodu od 1904. do 1905. godine, on je napisao dva lanka jedan za Plocov eugeniki asopis, a drugi za jedan akademski asopis o filozofiji u kojima je tvrdio da drutvene nauke treba da prihvate istu metodologiju kao i prirodne nauke.30 almajer je uporno tvrdio da etika i moralnost nisu nikakav izuzetak, ve da je mogue i da bi trebalo i njih staviti pod uticaj prirodnih nauka. On je tvrdio da ukoliko naa shvatanja moralne ispravnosti nisu u skladu sa prirodnim zakonima, moramo da promenimo nae stavove, jer smo mi podreeni prirodnim zakonima i oni ne pitaju za nae luckaste ideje. 31 Etika je bila tako potpun sastavni deo almajerovog eugenikog programa da je on esto govorio o eugenici kao o generativnoj etici. 32 Svoju najznaajniju knjigu Naslee i selekcija (Heredity and Selection), koja je do 1920. godine doivela etiri izdanja, on i poinje i zavrava opaskama o neophodnosti menjanja tadanje etike. Darvinizam bi inio osnovu te nove etike, budui da, po almajeru, teoretski gledano, teorija evolucije neminovno dovodi do potrebe za daljim razvojem etike u smislu evolucione etike.33 almajer je smatrao da je funkcija etike da pomogne drutvenim organizmima da odnesu pobedu u borbi za opstanak koja se vodi izmeu razliitih drutava. Dakle, kriterijum za moralnost bio je opstanak i reprodukcija najveeg broja jedinki. On je kritikovao utilitarnu etiku, budui da srea i zadovoljstvo mogu ili ne moraju da se podudaraju sa opstankom i reprodukcijom. On je isticao da hedonizam ponekad dovodi do biolokog i drutvenog propadanja, kao to je to bio sluaj sa Grcima i Rimljanima. 34 U jednom svom lanku o povezanosti etike i eugenike, almajer ukratko izlae svoje kriterijume za procenjivanje moralnih propisa: Vrednost postojeih i buduih pravila drutvenog ivota, a naroito seksualnog, moe se, znai, odrediti pre svega na osnovu njihovog doprinosa uspenoj evoluciji ljudskih bia; drugo, prema tome koliko su korisna za drutvo, i tree, na osnovu njihove prilagoenosti elji pojedinca za sreom i izbegavanjem bola.35 Ne samo to je evolucioni proces bio standard za procenjivanje moralnih normi, ve se smatralo i da e putem prirodne selekcije na kraju preovladati najvii oblik evolucione etike. Prvo drutvo koje prihvati evolucionu etiku imae prednost u borbi za opstanak i verovatno e prevladati nad onim drutvima koja budu zadrala tradicionalniju moralnost.36

almajer je napao hriansku moralnost nazvavi je smetnjom za evolucioni napredak. On je tvrdio da hrianska shvatanja, ukoliko uopte imaju neki uticaj, nemaju tendenciju da, bilo svesno ili nesvesno, poboljaju selekciju, ve prirodno i nesvesno ine upravo suprotno. On je smatrao da neki ideali hrianske moralnosti, poput poniznosti i manjeg vrednovanja ovozemaljskog, donose tetu u borbi za opstanak, i da su stoga nespojivi sa istinskom moralnou.37 Kako je, onda, hrianska moralnost postala tako dominantna ako je onima koji su je negovali donosila samo tetu? almajer je rekao da neki aspekti religiozne etike mogu doneti prednost u borbi za opstanak. Ipak, oni aspekti hrianstva koji donose najvie tete, poput onog ljubi svog neprijatelja, opstali su samo zato to su ostali mrtvo slovo na papiru i nikada nisu sprovedeni u delo.38 Ploc je isto koliko i almajer bio svestan da njegov eugeniki program povlai za sobom znaajne promene u shvatanju moralnosti. U predgovoru prvog izdanja svog asopisa on je izjavio da moderan, prirodnjaki biolokonauni pogled na svet nudi ak i moralnoj filozofiji nove take razmimoilaenja. 39 U prvoj reenici prvog lanka u ovom asopisu, on je izloio princip koji e postati glavna smernica u njegovoj etikoj filozofiji, a on glasi: Svako ko eli da uestvuje u razvijanju i ostvarivanju ljudskih ideala i ko se trudi da pronae pravu smernicu u tom poslu, nailazie svaki put iznova na onu osnovnu injenicu da su sve duhovne vrednosti predivnog, istinskog i dobrog, vrsto povezani sa ivim organizmom.40 Ploc je objasnio da monizam i psiholoki determinizam predstavljaju filozofsku osnovu njegovog celokupnog programa. Dakle, nimalo nas ne iznenauje to to je on kao i mnogi drugi eugenisti smatrao da je moralnost u samoj osnovi neminovno povezana sa fizikim aspektom ivota. Plocova formulacija najvieg moralnog principa bila je u velikoj meri slina almajerovoj i Tileovoj definiciji. U svojoj knjizi objavljenoj 1895. godine jedinoj njegovoj knjizi normalne duine Ploc je napisao: Prvo merilo za celokupnu ljudsku aktivnost jeste ouvanje zdravog, snanog, naprednog ivota. To nije neki individualistiki poduhvat, svojstven samo Plocu, jer je on smatrao da rasna higijena kako je on nazivao eugeniku treba da promovie najvee dobro za najvei broj ljudi.41 Ploc time nije podravao utilitarizam, jer ni on, poput almajera, ono to je dobro nije shvatao u smislu sree i zadovoljstva, ve opstanka i reprodukcije. To to je Ploc isticao da treba promovisati dobro drugih, moe zvuati pomalo neobino s obzirom da je esto kritikovao negativan uticaj humanitarizma na selekciju. Meutim, on je smatrao da njegov eugeniki program dovodi u sklad prividne kontradiktornosti izmeu humanitarizma i darvinizma. Ploc je kao mladi bio veran socijalistikim idealima, pa je svojoj knjizi dao podnaslov Objanjenje rasne higijene i njena povezanost sa ljudskim idealima, naroito socijalizmom (An Explanation of Race Hygiene and Its Relationship to the Humane Ideals, Especially Socialism) . Ploc nije mogao da odbaci humanitarizam i socijalizam, ali je smatrao eugeniku jedinim nainom da se sauvaju humanistiki ideali, a da se ne izazove bioloka degeneracija. Eugenika bi mogla da podstakne evolucioni napredak putem racionalne vetake selekcije, uklanjajui na taj nain potrebu za okrutnom, nesputanom borbom za opstanak koja donosi napredak preostalom delu prirode.42 Ploc je, meutim, poput Hekela, smatrao da hrianstvo preteruje u svojoj etici ljubavi i samilosti. Mi moramo da shvatimo, rekao je on, da nije dovoljno okrenuti levi obraz kada nas neko udari po desnom, ve da zarad morala u budunosti, pored ljubavi prema blinjem, moraju biti zagarantovani i ouvanje i poboljanje ovekove sposobnosti, hrabrosti i lepote.43 Znai, mora postojati ravnotea izmeu hrianske ljubavi s jedne, i samoouvanja i biolokog napretka s druge strane. Plocov zet i jedan od urednika asopisa, sociolog Anastazije Nordenholc (Anastasius Nordenholz), u mnogome se slagao sa Plocovim shvatanjem ciljeva moralnosti. Prema Nordenholcu, najvii moralni princip je sve to podstie poveanu reprodukciju prikladnijih rasnih elemenata, ak i po cenu unitavanja nesposobnih. 44 On je bio potpuno svestan okrutnih implikacija svog shvatanja moralnosti, tvrdei sledee: Solidarnost ima svoje mesto i svoje granice u jednom drutvu koje napreduje i njegovoj potrebi da se oslobodi svojih manje kvalitetnih elemenata ili onih koji vie nisu dovoljno sposobni da se prilagode. U protivnom, napredak drutva bi, usled stalnog nagomilavanja balasta, uskoro poeo da hramlje; samo drutvo bi se u tom sluaju uguilo. Solidarnost, nesebinost, ljubav prema blinjem i ovenost su drutveni [to jest, moralni] samo u onoj meri u kojoj podstiu napredak drutva.45 Ova shvatanja oigledno predstavljaju direktan atak na etiku tradicionalnog hrianstva i ovekoljublja, ali se Nordenholc suprotstavio primedbama kritiara tvrdei da je, u krajnjoj instanci, njegova moralnost humanija od hrianske. On je okrutnost svojih shvatanja uporedio sa bolnom hirurkom intervencijom, koja nanosi bol da bi na kraju donela vee dobro.46 Sudei po ogromnom broju novinskih lanaka i knjiga na ovu temu, interesovanje za etike implikacije darvinizma i eugenike bilo je najvee u prvoj deceniji 20. veka. Veliku veinu onih koji su promovisali evolucionu etiku i eugeniku inili su naunici i lekari, ukljuujui biologe, antropologe, psihijatre i profesore medicine. S druge strane, veina nemakih filozofa i mnogi sociolozi nisu podravali primenu nauke na etiku. Filozof Vilhelm Diltaj bio je prilino uticajan u nemakim akademskim krugovima krajem 19. i poetkom 20. veka. On je tvrdio da prirodne i drutvene nauke nemaju nita zajedniko zato to neminovno primenjuju razliitu metodologiju.

Jedini istaknuti nemaki fiozof, koji je promovisao etiku zasnovanu na darvinizmu, bio je Kristijan fon Erenfels, koji je 1896. godine poeo da vodi katedru za etiku filozofiju na Nemakom univerzitetu u Pragu. Erenfels je danas poznatiji po svom radu o getalt teoriji sa poetka svog radnog veka, ali je vei deo karijere posvetio promovisanju eugenike, koju je smatrao loginom posledicom evolucione etike. Njegov prvi lanak o evolucionoj etici objavljen je 1892. godine u jednom poznatom asopisu. Erenfels je u tom lanku priznao da, uprkos mnogim slinostima izmeu njegove i Nieove etike, na formiranje njegovih ideja nije uticao Nie, ve darvinistika nauka. On je otvoreno odbacio hriansku i utilitaristiku etiku, opredeljujui se vie za moralnost koja se oslanja na zdrave instinkte koji su usmereni ka unapreivanju evolucije oveka. Ova evoluciona etika e nastojati da umnoi i uvea ivot i rast, lepotu i snagu, kako bismo dobili plemenitiju vrstu oveanstva u buduim generacijama.47 Devet godina kasnije, Erenfels je nezvanino i bez mnogo publiciteta objavio knjigu u kojoj govori o uticaju evolucione etike, ije je primerke podelio prijateljima i kolegama, oigledno oekujui da mu kau svoje miljenje o njoj pre nego to otvoreno iznese sve svoje ideje. Erenfels je u ovoj knjizi povukao otru granicu izmeu sposobnosti organizma i njegove vrednosti. Sposobnost se moe utvrditi jedino na osnovu opstanka organizma, dok prema Erenfelsovoj definiciji vrednost organizma predstavlja njegovu sposobnost obavljanja mentalnih funkcija. Dakle, ljudska bia su najvii organizmi. Na drugom mestu u istoj knjizi, Erenfels je, meutim, tvrdio da je vea vrednost obino povezana sa veom fizikom snagom i zdravljem, ali nije sasvim jasno zato je to tako, osim ako je mislio da se fizika i mentalna snaga uobiajeno javljaju u isto vreme. U svakom sluaju, Erenfels je smatrao da moralnost treba da odobrava sve to unapreuje zdravlje, naroito mentalnu snagu, ali i fiziku sposobnost.48 Budui da organizmi koji vie vrede nisu uvek u isto vreme i sposobniji, moe doi do biolokog nazadovanja ili degeneracije, tvrdio je Erenfels. On se plaio da se taj proces degradacije ve uveliko odvija u ljudskom drutvu, poto su razliite drutvene institucije davale prednost manje vrednim ljudima, u smislu reprodukcije, nad onima koji vie vrede. Erenfels je u svojim radovima stalno pravio razliku izmeu inferiornih i superiornih ljudi, a njegov glavni cilj je bio da predloi naine na koje bi se superiornima dala prednost nad inferiornima, kako bi se poboljala ljudska rasa. I dok je on predlagao nekoliko vrsta reformi, ukljuujui ukidanje nasleivanja kapitala, najistaknutije mesto meu njima zauzimala je promena seksualne moralnosti, tanije odobravanje poligamije za najvrednije muke jedinke.49 Godine 1903, Erenfels je poeo ozbiljno da objavljuje svoje ideje, i u narednih 15 godina neumorno je pisao o darvinistikoj etici i eugenici. U lanku o Evolucionoj moralnosti, on je podupirao ideju o zameni hrianske i humanistike etike etikom koja se u potpunosti zasniva na darvinizmu. Po Erenfelsu, teorija evolucije se pojavila, i generaciju nakon njenog objavljivanja, najslobodniji duhovi, najdalekovidiji pioniri, proglaavaju ideal regeneracije nae krvi najviim etikim ciljem, najhitnijom potrebom evolucije.50 Tokom narednih deset godina, Erenfels je objavio veliki broj lanaka u kojima je promovisao bioloku obnovu putem moralnih reformi. Poput veine ostalih zagovornika evolucione etike i on je trvdio da moralnost ne predstavlja nepromenljivi sistem, budui da ono to je u biolokom smislu korisno, pod odreenim okolnostima ne mora da bude korisno u nekim drugim situacijama. Poput Jodla, i on je govorio da moralnost esto predstavlja korak unazad u odnosu na trenutne okolnosti i da je stoga stalno treba reformisati. Njegov zadatak kao moralnog filozofa bio je da pokua da pronae moralne principe koji e odgovarati trenutnim uslovima, podstiui na taj nain evolucioni napredak.51 Poetkom 20. veka, u lekarskim krugovima je, pod uticajem darvinistike biologije i eugenike, poela da se naglaava ideja o tome da zdravlje treba da postane jedan od najviih moralnih principa. Feliks fon Luan, profesor fizike antropologije na Berlinskom univerzitetu i jedan od ranih voa eugenikog pokreta u Berlinu, izjavio je u svom predavanju upuenom Drutvu nemakih naunika i lekara 1909. godine da je svaki nain dobar ukoliko pospeuje produktivnost sposobnih i ograniava produktivnost nesposobnih. On se nadao da e antropologija doprineti ovom poduhvatu i, osim svoje teoretske, ispuniti time i svoju praktinu svrhu.52 Luan je zaista eleo da ne samo antropologija, ve i ceo univerzum doprinesu irenju eugenike. On je u jednom predavanju izjavio da Imperativ zdravlja (engl. Duty of Health) mora postati glavni prioriet univerzuma, zatim obrazovnog sistema, i konano, itave nacije.53 Profesor patologije na Univerzitetu u Bonu, Ugo Ribert (Hugo Ribbert), ne samo to je smatrao da je unapreenje fizikog zdravlja moralni imperativ, ve je ukazivao na jo tenju povezanost zdravlja i moralnosti, tvrdei da oni koji su zdravi moraju neminovno biti i moralni. To je, na prvi pogled, prilino neobian stav, ali ga je Ribert izneo potpuno otvoreno i smelo: ovek koji je potpuno zdrav u svakom smislu jednostavno ne moe da se ponaa loe ili nemoralno; njegovi postupci su neminovno dobri, odnosno pravilno prilagoeni evoluciji ljudske rase, u skladu sa kosmosom... Zdravo ljudsko bie ne poznaje zlo zato to nije u stanju da ini nita osim onoga to je dobro, odnosno, u skladu sa ciljevima evolucije oveka.54 Ribert je mogao da zauzme ovakav stav zato to je poput Darvina i veine eugenista smatrao da se moralnost zasniva na drutvenim instinktima koji e preovladati u svakoj zdravoj osobi. On je s optimizmom tvrdio da je nesebinost prirodno stanje jedne zdrave jedinke. Meutim, poto ovekov moralni karakter odreuje njegovo zdravlje, a njegovo zdravlje njegovu moralnost, Ribertov stav se ini tautologijskim (znai jedno te isto, prim. prev.). Svaki ovek nemoralnog karaktera se automatski definie kao bolestan. Uprkos tome, Ribert je uporno tvrdio da e, ukoliko ovek bude mogao da pobedi bolest, nemoralnost jednostavno ieznuti.55

Ove ideje su se irile velikom brzinom, i to ne samo meu naunicima i lekarima. Teodor Fri (Theodor Fritsch), izuzetno uticajan antisemitski nastrojen publicista, razvio je sline ideje o darvinistikoj etici i eugenici. U jednom svom lanku, on je suprotstavio pitanje porekla moralnosti, zakljuujui da moralnost i etika proistiu iz zakona o ouvanju vrste, rase. Sve ono to osigurava budunost vrste, sve ono to uzdie vrstu na sve vii nivo fizikog i moralnog savrenstva - to je moralno.56 Za Fia to nije bilo samo neko beznaajno sporedno pitanje, ve glavna doktrina njegovog antisemitskog pogleda na svet. On je stoga stalno naglaavao prednost eugenike i zdravstvene svesti u odravanju vitalnosti nemake nacije. On je izjavio: Ouvanje zdravlja nae rase (Geschlecht) predstavlja jednu od naih najviih zapovesti, i ne odstupajui od okrutnih implikacija ovog stava, dalje govori: Mi ne odobravamo bilo kakvu lanu humanost. Ko god pokuava da sauva u ivotu izopaene i pokvarene jedinke ograniava prostor za zdrave i jake, stopira ivot celokupne zajednice, uveava tugu i terete postojanja i liava ivot sree i sjaja. Tamo gde ljudska sila ne moe da nadjaa tugu, mi slavimo smrt kao prijatelja i izbavitelja. 57 Ideja da je darvinizam razotkrio ispraznost hrianske i humanistike samilosti prema potlaenima, a koja je brigu za slabe okarakterisala kao lanu humanost, poela je sve vie da se iri sa sve veom popularnou eugenikog pokreta (i nieovske filozofije) u Nemakoj 20. veka. Stalno naglaavanje fizikog zdravlja u darvinistikim i eugenikim krugovima uticalo je na pojavu razliitih pokreta koji su promovisali zdrav nain ivota, koji su esto liili na moralni krstaki rat. Fri je, na primer, eleo da u svojoj utopijskoj eugenikoj zajednici ukine upotrebu duvana, kafe i crnog aja, a i mnogi drugi oduevljeni zagovornici eugenike uzdravali su se od ovih i drugih tetnih supstanci. Znaaj uticaja darvinizma i eugenike na mladi pokret zdravstvene reforme jeste diskutabilan, ali je sasvim jasno da su igrali znaajnu ulogu u tome. To se ak moglo videti i u reklamama, to svedoi o velikoj rasprostranjenosti ovih ideja. Godine 1908, u jednom asopisu koji je promovisao seksualnu reformu i eugeniku, neka kompanija je reklamirala svoju zamenu za kafu na bazi slada kao nain da se pobedi u darvinistikoj borbi za opstanak. Reklama je glasila ovako: U borbi za opstanak moe se napredovati samo onda kada se imaju zdrav organizam i zdravi nervi. Stoga se uvajte svega onoga to moe da uniti ono najdragocenije to imate u ivotu vae zdravlje.58 Eugenika je odigrala kljunu ulogu i u pokretu trezvenosti. Gustav fon Bunge (Gustav von Bunge), fiziolog na Univerzitetu u Bazelu, postao je ubeen da je alkohol tetan za zdravlje, i to ne samo za zdravlje neposrednog konzumenta, ve i njegovog ili njenog potomstva. On je postao vodea linost u ranom periodu pokreta trezvenosti u Nemakoj, preporuujui potpuno uzdravanje od alkohola kako bi se izbeglo prenoenje degenerativnih osobina na potomstvo. Mnogi biolozi s poetka 20. veka sloili su se sa ovim idejama, budui da je bilo nauno dokazano da alkohol oteuje polne elije, to e navodno otetiti nasledno zdravlje narednih generacija. Bungeova shvatanja trezvenosti postala su prilino uticajna u eugenikom pokretu, koji je on u potpunosti podravao, prihvatajui titulu poasnog lana Drutva za rasnu higijenu kada je ono bilo osnovano 1905. godine. 59 Forel, koji zasluuje da bude nazvan dedom nemakog eugenikog pokreta, takoe je bio neumorni zagovornik trezvenosti. Kao psihijatar, on je video poguban uticaj alkohola kod mnogih svojih pacijenata, pa se plaio da bi alkohol mogao da prouzrokuje neke nasledne bolesti kod dece alkoholiara. Godine 1888, nakon dvogodinjeg uzdravanja od alkohola, to je trebalo da poslui kao eksperiment, Forel je odluio da nikada vie ne konzumira alkohol.60 Postao je predsednik vajcarskog ogranka Viteza templara, drutva koje je propagiralo uzdravanje od alkohola, i uticao na odvajanje ovog ogranka od matine organizacije kada se ova suprotstavila njegovom stavu o religijskoj neutralnosti.61 Uprkos tome, on je bio neumorni organizator, osnivajui nove loe koje su podravale uzdravanje od alkohola, i to ne samo u vajcarskoj, ve i u Francuskoj i Severnoj Africi.62 Pod njegovim direktnim uticajem i druge vodee figure u eugenikom pokretu su se zavetovale da e prestati da konzumiraju alkohol, ukljuujui i Ploca. Ploc je bio tako ozbiljan u dokazivanju tetnog uticaja alkohola na potomstvo da je svakoga dana hiljade zeeva kljukao alkoholom kako bi posmatrao njegov efekat, potroivi ogromnu sumu novca (1,5 milion maraka, ako se njegov sin dobro sea).63 ini se da je moralni krstaki rat za zdravstvenu reformu ukljuujui uzdravanje od alkohola, ali i drugih tetnih materija logina posledica uzdizanja naslednog zdravlja, fizike snage i mentalnih sposobnosti na nivo novih moralnih imperativa u okviru darvinistikog shvatanja sveta. Meutim, iako su razni pokreti zdravstvene reforme bili kontraverzni, veina nije ozbiljno ugroavala moralni poredak, a neki su bili oduevljeno prihvaeni od strane onih koji su podravali tradicionalnu moralnost. Moralni status kvo bi bio vie ugroen kada bi darvinistike i eugenike ideje bile primenjene na druge oblasti moralnosti, naroito seksualnu moralnost i lekarsku etiku. U treem poglavlju emo dati kratak pregled pokuaja organizovanja evolucione etike, dok emo u narednim poglavljima govoriti opirnije o ovim kontraverznijim temama.

3. ORGANIZOVANJE EVOLUCIONE ETIKE

90-tih godina 19. veka i u prvoj deceniji 20. veka Nemaka je zapala u stanje etike i moralne krize. Tom sve snanijem oseaju klonulosti i dezorijentisanosti na podruju moralnosti doprineli su mnogi faktori. Tokom 19. veka, intelektualni ivot u Nemakoj (i Evropi) postajao je sve vie sekularizovan, emu je u mnogome doprineo darvinizam. Iako su filozofi iz doba prosvetiteljstva 18. veka, koji su kritikovali svetenstvo, generalno zadrali ona osnovna naela judeo-hrianske etike, mnoge intelektualce 19. veka tradicionalna moralnost vie nije zadovoljavala. Nieovo odbacivanje hrianske moralnosti bilo je veoma znaajno za mnoge mlade mislioce s poetka 20. veka. Uspon istoricizma u 19. veku naveo je mnoge vodee intelektualce u Evropi da odbace nepromenljivost morala.1 Meutim, iako su mnogi intelektualci insistirali na ozbiljnoj reformi moralnosti, malo njih je elelo da u potpunosti odbaci moralnost. Umesto toga, oni su traili neku sekularnu zamenu za judeo-hriansku etiku. Darvinizam e igrati znaajnu ulogu u ovoj potrazi za sekularnom etikom i moralnou, naroito meu naunom i lekarskom elitom. Jo jedan faktor koji je doprineo ovom oseaju zbrke i dezorijentisanosti bio je proces urbanizacije, koji je mnoge novopridole stanovnike gradova naveo da odbace tradicionalnu religiju i etiku. Poznati francuski sociolog Emil Durkhajm (Emile Durkheim) smislio je izraz anomija u pokuaju da opie ovaj sve snaniji oseaj nemira meu stanovnicima gradova. Nemaki sociolog Ferdinand Toniz (Ferdinand Tnnies) analizirao je isti fenomen, primeujui da umesto tradicionalnih drutvenih veza u zajednicama (Gemeinschaft) sada imamo vie bezlino urbano drutvo (Gesellschaft). Procvat kriminala i prostitucije u gradovima izazvao je zabrinutost zbog sveopteg krenja moralnih principa. Nemako drutvo za etiku kulturu, osnovano u oktobru 1892, predstavljalo je prvi pokuaj organizovanja sekularne etike u Nemakoj. Podsticaj za osnivanje ovog drutva potekao je od Feliksa Adlera, jednog amerikog profesora koji je ve bio organizovao jedno slino drutvo u SAD. Godine 1892, on je posetio Berlin i podstakao svoje kolege u Nemakoj da osnuju organizaciju koja bi propagirala raskid izmeu etike i religije. Bilo je pravo vreme za takav poduhvat, budui da je 1892. godine Pruska donela novi zakon o kolama koji je pokuao da nametne ortodoksnu veru, izazivajui time gnev sekularnih intelektualaca. To novo Drutvo je moglo da iskoristi ovo nezadovoljstvo, pridobivi veoma brzo 2.000 lanova i osnovavi lokalna drutva u mnogim nemakim gradovima tokom prvih nekoliko meseci svog postojanja. To Drutvo za etiku kulturu nije bilo otvoreno darvinistiko, tako da se nije moglo smatrati organizacijom koja promovie evolucionu etiku. Njegovi lanovi su zaista odbijali da podre bilo kakav odreeni pogled na svet. Oigledno je da su oni koji su zagovarali tradicionalnija verska shvatanja bili nepokolebljivi i glasni protivnici, budui da nisu hteli da razdvajaju etiku od religije. Uprkos tome, kada su upitanju sekularisti, ovo Drutvo je pokuavalo da ukljui to je mogue vie pristalica, odbijajui da se stavi na bilo iju stranu u raspravama o metafizici. Upravo je taj agnosticizam u sluaju pitanja vezanih za metafiziku bio to to je otuilo one koji su smatrali da se etika i moralnost ne mogu razumeti odvojeno od jednog sveobuhvatnijeg pogleda na svet. Hekel je, na primer, prisustvovao otvaranju ovog Drutva u Berlinu, ali je odbio da postanje njegov lan, zato to je uporno tvrdio da etika rasprava mora biti zasnovana na ispravnom pogledu na svet (njegovoj monistikoj filozofiji).2 Iako ignorisani i poniavani od strane Hekela, ostali vodei darvinistiki orijentisani filozofi su sa vie optimizma posmatrali mogunosti Drutva za etiku kulturu. Iako darvinizam nije bio glavna tema rasprave u ovom Drutvu, mnogi (ali ne svi) intelektualci i drutveni reformatori ukljueni u rad ovog Drutva prihvatili su darvinizam, smatraji da on vri veliki uticaj na etiku i moralnost. Veoma znaajnu ulogu u osnivanju Drutva imao je i Giicki, moralni filozof koji je bio pod velikim uticajem teorije evolucije (vidi prvo poglavlje). Giicki se nadao da e Drutvo istisnuti religiju i postati crkva budunosti.3 On je, takoe, postao i urednik sedminog asopisa ovog Drutva, Etie kultur. Osim Giickog, vodeu ulogu u osnivanju i voenju Drutva za etiku kulturu imao je i Vilhelm Ferster (Wilhelm Foerster), astronom sa Univerziteta u Berlinu. On je predsedavao osnivakom skupu i u zavrnom govoru na tom sastanku otkrio je prisutnima kako su principi evolucije uticali na njegovu etiku misao. On je izjavio sledee: U najdubljem smislu bioloke teorije evolucije, mi smo ubeeni da je ljudska dua onaj krajnji cilj ove evolucije na zemlji, u onoj meri u kojoj e proienje njenih ula i oplemenjivanje njenog razmiljanja proizvesti oseaj i poznanje obuhvatnijeg prijateljstva izmeu sree i nesree, zadovoljstva i bola, i onu ujedinjujuu svest oveanstva.4 Ferster je tako, ba kao i Giicki, ljudsku moralnost smatrao proizvodom evolucionog procesa. Oseanje solidarnosti kod ljudi, koje je smatrao neminovnom osnovom svake moralnosti, nastalo je kao proizvod bioloke evolucije. Meutim, nije sasvim jasno koliko se Ferster oslanjao na bioloku evoluciju prilikom izvoenja bilo kog od svojih etikih principa.

Fersterov stariji sin, Fridrih Vilhelm (Friedrich Wilhelm), ija se disertacija iz 1893. godine bavila istraivanjem kantovske etike, takoe je postao jedan od vodeih lanova Drutva za etiku kulturu u poetku njegovog postojanja, a nekoliko godina tokom 20-tih godina 19. veka bio je i jedan od urednika njegovog asopisa. On je u svojim memoarima objasnio koliko je darvinizam izvrio snaan uticaj na njega i mlade ljude tokom 80-tih i 90-tih godina 19. veka. Odrastao je u potpuno sekularnoj porodici, iji dom je bio crkva u kojoj se oboavao prirodno-nauni pogled na svet. Darvinovo Postanak vrsta, koje je itao u svojoj 18. godini, izvrilo je ogroman uticaj na njega, ubedivi ga da je ovek ivotinja meu drugim ivotinjama. Nakon toga, on je prosto upijao mnogobrojna dela koja su propagirala nauni pogled na svet, ukljuujui Hekelovu knjigu Prirodna istorija stvaranja i trausovu Staru i novu veru, a studirao je ak i biologiju kod profesora Vajsmana na Univerzitetu u Frajburgu. Ferster je na kraju odustao od potrage za sekularnom etikom, preao u katolicizam 1899. godine i potom napustio Drutvo za etiku kulturu. Jedan od faktora koji je uticao na Fersterovo udaljavanje od naturalistikog pogleda na svet bila je njegova sve vea sumnja u sposobnost darvinizma da objasni poreklo ljudske savesti.5 Prvi sekretar Drutva za etiku kulturu, Rudolf Pencih (Rudolph Penzig), koji je esto drao predavanja na skupovima ovog Drutva irom Nemake, a kasnije postao i urednik njegovog asopisa, opirnije je govorio o povezanosti darvinizma i etike nego Fersterovi. On je, pre svega, tvrdio da bioloka evolucija podriva svaku versku osnovu moralnosti. Moralni principi su, ba naprotiv, autonomni, dobijajui svoje odobrenje od ljudi, bilo individualno ili kolektivno. Dakle, evolucija je podupirala Pencihov zahtev za sekularizacijom etike, kao to je to bio sluaj sa mnogim lanovima Drutva za etiku kulturu. Meutim, evolucija je, po Pencihovom miljenju, imala jo jednu ulogu u formulisanju etike. Moralnost je uzrok ovekove solidarnosti, koja donosi korist ljudskoj vrsti na taj nain to joj omoguava da opstane. Znai, etika svoje zakone izvodi iz biologije, univerzalne nauke ivota: ouvanje vrste kroz ouvanje, prilagoavanje i reprodukciju pojedinca. Iako je upuivao na pojedinca, Pencih je smatrao da pojedinci mogu napredovati u biolokom smislu jedino onda kada zajednica ima prvenstvo nad pojedincem. On je izjavio: Sa sigurnou i bez ikakvog preterivanja moemo rei da je najvaniji zadatak naeg stolea postaviti vezu izmeu jedinke i vrste na nove temelje. On je smatrao da je hrianstvo nepravedno uzdiglo vrednost pojedinca, dok je darvinizam ukazao na znaaj nacionalne i rasne zajednice.6 Jodl, vodei etiki filozof u Nemakoj koji je bio pod uticajem darvinizma, s oduevljenjem se prikljuio Drutvu za etiku kulturu, u nadi da e mu ono obezbediti program za njegovu moralnu filozofiju (vidi prvo poglavlje). On je ak i pre osnivanja ovog drutva bio prijatelj Giickog, a bio je, osim toga, u kontaktu sa drutvima za etiku kulturu u SAD i Britaniji. Kada su Giicki i Ferster osmislili program Drutva, Jodl ih je ubedio da izmene prvobitnu verziju dokumenta, poto je zvuao kao da rado prima osobe razliitih verskih ubeenja. Jodl je eleo da pripadnike razliitih verskih zajednica dri podalje od Drutva, kako bi ova organizacija bila strogo sekularna u svom pristupu. 7 Jodl se 1893. godine pridruio predvodnikom timu ove mlade organizacije, da bi naredne godine postao jedan od osnivaa Austrijskog etikog drutva.8 Jodl je kasnije istupio iz Nemakog drutva za etiku kulturu zato to se protivio sve veem uticaju socijalistikih ideja u njegovim redovima, naroito pod uticajem Giickog i njegove ene, Lili (poznatije po njenom kasnijem imenu Lili Braun (Lily Braun)). Nakon smrti svog mua 1895. godine, Lili Braun se povukla sa vodeeg poloaja u Drutvu i potpuno posvetila promovisanju socijaldemokratije, ali Jodl ni tada nije hteo ponovo da se pridrui Drutvu za etiku kulturu, iako je i dalje podravao njegove ciljeve.9 Jo jedna vana figura u ranom periodu Drutva za etiku kulturu bio je i Moric fon Egidi (Moritz von Egidy), harizmatini i revnosni moralni reformator koji je stekao prilian broj pristalica u Berlinu 90-tih godina 19. veka. Ovaj penzionisani konjiki oficir promovisao je sveobuhvatne socijalne reforme apelujui na verska oseanja. Meutim, iako je propagirao ujedinjenje svih hriana i koristio tu i tamo hriansku terminologiju, njegova shvatanja su bila daleko od ortodoksnih hrianskih stavova. Njegovi verski stavovi vie podseaju na Hekelov monizam ili panteizam. On objanjava: Sadanje shvatanje Boga kao linog Boga, Boga kao Duha, Boga kao Bia, Trojedinog, ili ak jedinstvenog Boga, zamenie koncept svetog zakona evolucije... Ideja o istom materijalizmu ne moe da nas zadovolji; potrebno nam je neto to e zadovoljiti nau elju za imaginacijom, a nije u suprotnosti sa ozbiljnom i iskrenom milju. Sve to imamo u konceptu svetog zakona evolucije, konceptu koji smo ranije zvali Provienje. 10 Egidi je smatrao da religija moe da ostane u skladu sa naukom jedino zamenjivanjem Boga svetim zakonom evolucije i mislio je, ba kao i veliki broj njegovih savremenika, da je suprotstavljanje bilo emu to nosi naziv nauka ravno intelektualnom samoubistvu. Egidi je bio prilino uticajan meu nemakim drutvenim reformatorima, ali se sa njegovom smru 1898. godine, i razlazom njegovog kruoka, taj uticaj na kraju potpuno ugasio. U radu Drutva za etiku kulturu uestvovale su i mnoge druge vodee linosti koje su propagirale darvinistiki pogled na svet. Karneri, vodei pisac o evolucionoj etici, bio je jedan od osnivaa Nemakog drutva i uestvovao je i u bekom ogranku, ali zbog godina i bolesti nikada nije bio naroito aktivan u radu Drutva. Meutim, on je dao predlog da se glavni apostrof stavi na moralno pouavanje u kolama, a savetovao je i beki ogranak da ide Jodlovim stopama (a ne socijalistikim stremljenjima Berlinskog drutva).11

U prvoj deceniji 20. veka, uticaj Drutva za etiku kulturu ve je poeo da slabi, i ono oigledno nije uspelo da stvori crkvu budunosti, emu se Giicki nadao. U prvih desetak godina 20. veka bilo je jo mnogo pokuaja da se utvrdi i institucionalizuje nereligiozna etika. Mnoge od tih organizacija otvorenije su propagirale darvinistike ideje od Drutva za etiku kulturu, a budui da su im se lanstvo i ciljevi u velikoj meri poklapali, stalno su se takmiile meu sobom za vreme i finansijska sredstva svojih lanova. Jedan od ambicioznijih pokuaja organizovanja evolucione etike predvodio je i finansirao Albert Samson, jedan berlinski bankar koji se, stekavi veliko bogatstvo, povukao u Brisel poetkom 90-tih godina 19. veka. Budui ivo zainteresovan za nauku, studirao je medicinu na Univerzitetu u Berlinu, iako nikada posle toga nije radio kao lekar. Na fakultetu se prosto oduevio darvinizmom, podravajui u velikoj meri hekelovu monistiku filozofiju. eleo je da upotrebi svoje bogatstvo za promovisanje naunih istraivanja naroito u oblasti prirodnih nauka vezanih za evolucionu etiku. Hteo je da finansira osnivanje jedne institucije koja bi se bavila istraivanjem evolucione etike i taj svoj predlog saoptio je Hekelu. Hekel je bio oduevljen ovom mogunou i poeo je da razgovara sa Samsonom o osnivanju Akademije za psiholoku moralnost, koja bi se bavila istraivanjem bioloke osnove etike i moralnosti. 12 I dok se Hekel nadao da e se ta akademija nalaziti u sklopu univerziteta u Jeni, Samson je predloio da to bude Brisel, poto je eleo akademiju internacionalnih okvira. U martu 1900. godine, Hekel je poslao svog asistenta, zologa Hajnriha Ernesta Ciglera, u Brisel da pregovara sa Samsonom o ovom predlogu. Zbog Samsonovog straha od mogueg neuspeha, na kraju su se dogovorili da uloe 5.000 maraka u osnivanje neto skromnije meunarodne organizacije uenih ljudi koji e se posvetiti prouavanju evolucione etike.13 Hekel je brzo angaovao tri istaknuta naunika koji su trebali da pomognu u voenju ove mlade organizacije: Vilhelma Valdajera (Wilhelm Waldayer), anatoma i fizikog antropologa na Univerzitetu u Berlinu (koji je lino poznavao Samsona, poto je ovaj pohaao njegova predavanja), Hermana Munka (Hermann Munk), neuroanatoma na istom univerzitetu i Pola Fleksiha (Paul Flechsig), neuropsihologa na Univerzitetu u Lajpcigu. Godine 1901, Hekel je poslao pisma istaknutim naunicima zainteresovanim za etike i drutvene implikacije darvinizma u kojima ih je pozvao da se pridrue Drutvu etofizis (Ethophysis Society). Prema statutu ovog drutva, njegov cilj je bio formiranje prirodno-naunog pogleda na svet i na njemu zasnovane etike, naroito putem istraivanja anatomije i fiziologije mozga, fizioloke psihologije i etikih implikacija drugih naunih otkria. 14 Drutvo etofizis je, oigledno, bilo mrtvoroene, poto je iezlo ne ostavivi iza sebe nikakav trag. Samson je nakon toga traio druge naine finansiranja istraivanja na podruju evolucione etike. Negde pre 1904. godine, on je osnovao fondaciju za istraivanja zajedno sa Bavarskom akademijom nauka, pristavi da joj zaveta 500.000 maraka nakon svoje smrti. Svrha ove fondacije bila je: Nauno istraivanje i objanjenje moralnosti pojedinca i drutvene moralnosti u svetlu rezultata naunih i istorijskih istraivanja, naroito empirijske i eksperimentalne psihologije; osim toga, otkrivanje uticaja rezultata ovog istraivanja na ivot pojedinca i drutva. 15 On je oigledno smatrao da e finansiranje razliitih drutava uroditi plodom, jer je pre poetka 1904. godine pregovarao i sa Valdajerom o osnivanju sline fondacije sa Pruskom akademijom nauka namenjene istraivanju prirodnih, biolokih temelja moralnosti.16 Kada je Samson umro 1908. godine, Bavarska akademija nauka je dobila svojih 500.000 maraka, dok je Pruska akademija dobila skoro milion maraka.17 I Valdajer i Munk, voe preminulog Drutva etofizis, imenovani su za lanove odbora Samson fondacije. I pored ogromnih fondova, Samsonove nade ostale su neispunjene, jer se vei deo novca iz pruske fondacije upotrebio za finansiranje projekata koji nisu imali mnogo veze sa etikom. Najznaajniji projekat finansiran iz pruske Samson fondacije bio je posmatraka stanica za ovekolike majmune na ostrvu Tenerife. Najvei deo naunog projekta na Tenerifeu kao to je uveni rad Volfganga Kelera (Wolfgang Koehler) o getalt psihologiji bio je usredsreen na spoznaju, a ne na etiku.18 Nije u potpunosti jasno ta je Samson eleo da postigne svojom fondacijom. On je oigledno bio privren ideji da nauka ne samo to moe da prui uvid u poreklo i prirodu moralnosti, ve i da praktino da usmerenje pri formulisanju moralnosti. Mi ne znamo mnogo o njegovom linom shvatanju etike, ali znamo da je Bibliju smatrao najviim izrazom moralne pouke i da je izuzetno cenio Isusovo uenje o moralnosti. Valdajer je Samsonu odgovorio da Biblija zaista sadri sr moralne istine, ali je tvrdio da mi ne moemo postavljati moralne zakone koji e vaiti za sva vremena, budui da moralnost evoluira, ba kao i sve ostalo u svemiru. Valdajer je takoe upozorio da se Isusovo uenje ne sme shvatiti bukvalno, a posebno je kritikovao Isusa zbog nedovoljnog naglaavanja zdravog egoizma u svom uenju o moralu.19 Iako Valdajer u ovom pismu nije otvoreno spomenuo darvinizam kao opravdanje za svoja shvatanja etike, ovaj razgovor se vodio u kontekstu evolucione etike, pri emu je Valdajerov stav svakako bio u potpunom skladu sa Hekelovim shvatanjima etike.

Uprkos ogromnim fondovima, Samsonovi projekti uglavnom nisu bili mnogo uspeni u promovisanju evolucione etike, ali su zato neki drugi pokuaji poetkom 20. veka dali bolje rezultate. Pre svega, u isto vreme kada je pregovarao sa Samsonom, Cigler je pomagao u organizovanju Takmienja za nagradu Krup pod Hekelovim pokroviteljstvom. Poto je nagradno pitanje bilo vezano za politiku primenu darvinizma, uesnici su uglavnom morali da govore i o etikim implikacijama darvinizma. U svom opirnom objanjenju nagradnog pitanja, Cigler je bez okolianja ukljuio i etiku dimenziju ovog problema. Svim uesnicima je savetovao da obrate panju na dve glavne stvari u svojim radovima: naslee i prilagoavanje. Cigler je ovde naglaavao Hekelov stav da su naslee i prilagoavanje dva kljuna elementa evolucije pri emu ovaj drugi dovodi do biolokih promena, a prvi do stabilizacije vrste. Govorei o nasleu, Cigler je spomenuo i nasleivanje karakternih osobina, ukljuujui egoistine instinkte, porodine instinkte, drutvene instinkte itd. To znai da se neke moralne osobine nasleuju bioloki. Meutim, ti instinkti nisu nepromenljivi, jer je Cigler konstatovao da prilagoavanje dovodi do postepenih promena zakona i morala. 20 Posmatrajui Ciglerove smernice, ne treba da nas iznenauje to to su se almajer i ostali takmiari muili sa etikim implikacijama darvinizma u svojim radovima. almajer je svoje eugenike predloge smatrao direktnom etikom primenom darvinizma na drutvo. Meutim, nisu svi nagraeni autori delili almajerovo miljenje da etika moe biti zasnovana na nauci. Artur Rupin (Arthur Ruppin) i Albert Hese (Albert Hesse), dvojica od trojice drugoplasiranih takmiara, smatrali su da darvinizam nije u stanju da prui etike smernice. Razlika izmeu almajerovih ideja i Rupinovih i Heseovih stavova moda odraava i razliku u njihovom obrazovanju, budui da je almajer bio lekar, dok su Rupin i Hese prouavali drutvene nauke, naroito ekonomiju. Meutim, ak su i Rupin i Hese tvrdili da su moralne osobine nasledne, a obojica su podravali eugenike ideje. Hese je ak tvrdio da e, ukoliko se moralnost jednog drutva suprotstavlja zakonima evolucije ometanjem prirodne selekcije, takvo drutvo postati plen drutava ija moralnost nije u suprotnosti sa zakonima prirode. Moralni zakoni drutava mogu se prirodno selektovati, ba kao i bioloke osobine pojedinca.21 Objavivi deset meu najboljim prijavama za takmienje za Krup nagradu, Cigler je u ogromnoj meri doprineo napretku svega onoga to se propagiralo u okviru darvinizma i eugenike. Uspon socijaldarvinizma i eugenike u Nemakoj poetkom 20. veka iznedrio je nekoliko organizacija koje su pokuavale da primene darvinizam na etiku i drutvo. Prvo takvo drutvo bila je Liga monista, osnovana 1906. godine na Hekelov zahtev. Hekel je neko vreme eleo da svojoj monistikoj filozofiji da organizacionu formu. Glavni cilj Lige monista bio je zamena religioznog i dualistikog pogleda na svet na meti su bili prvenstveno hrianstvo i kantova filozofija monistikim shvatanjem sveta. Znaajno mesto u monistikom shvatanju sveta zauzimala je naturalistika etika utemeljena na evoluciji. Jedna od Hekelovih teza koja je trebalo da poslui kao deo temelja Lige monista zahtevala je monistiku etiku zasnovanu na teoriji evolucije, u kojoj bi nesebinost bila dovedena u ravnoteu sa egoizmom.22 Glavni lanak u prvom izdanju asopisa Lige monista takoe je naglaavao da je jedan od najvanijih razloga za postojanje Lige promovisanje sekularnih moralnih pouka za omladinu.23 Sudei po ogromnom broju lanaka i govora, etike implikacije monistike filozofije, a naroito teorije evolucije, postale su jedna od omiljenih tema Lige monista u prvoj deceniji njenog postojanja. Jedan od znaajnijih lanova Lige monista koji je propagirao evolucionu etiku bio je Johanes Unold (Johannes Unold), minhenski lekar koji je bio potpredsednik Lige, a nekoliko meseci u periodu 1910-1911. godine i njen predsednik. Napisao je mnogo knjiga i lanaka u kojima je propagirao monistiku etiku utemeljenu na nauci, naroito na darvinovoj teoriji. Unold je otro kritikovao svaku etiku zasnovanu na ljudskoj srei, poput utilitarizma, budui da nauka pokazuje da je prvi zakon i najuniverzalnija svrha celokupnog organskog sveta ouvanje vrste kroz ouvanje, prilagoavanje i razmnoavanje pojedinca. Po Unoldovom miljenju, etika mora da odraava ovaj nauni stav time to e ouvanje vrste staviti iznad sree ili bilo koje druge vrednosti: Na pitanje: ta ja treba da radim? Kako mi organizujemo na ivot? nauna etika treba da pre svega da sledei odgovor: Radi sve to doprinosi tvom sopstvenom opstanku, ouvanju tvog naroda i tvoje vrste! 24 Unold je kritikovao hriansko saoseanje zato to evolucija viih oblika ivota zavisi od potiskivanja i unitavanja niih oblika.25 Unoldove ideje, koje su delimino preuzete od Racenhofera, doprinele su jo veoj popularnosti socijaldarvinizma poetkom 20. veka i promovisale su evolucionu etiku meu lanovima Lige monista. Nakon to se oporavio od razoarenja u Drutvo za etiku kulturu, Jodl se nadao da e Liga monista oberuke prihvatiti njegove etike i socijalne teorije, iako se njegova utilitarna etika filozofija prilino razlikovala od Unoldove. Na Prvom meunarodnom kongresu monista u Hamburgu 1911. godine, Jodl se okupljenima obratio sa temom Monizam i kulturoloki problemi dananjice. Jodl je izjavio da je savremeni monizam pre svega dete prirodnjake nauke, dete teorije evolucije, i da on pokuava da primeni teoriju evolucije na sve obasti. Mnogi zbog toga misle da se monizam odrie etike i moralnosti u korist borbe za opstanak i opstanka najsposobnijih. Jodl je tvrdio da je u pitanju nesporazum i da, naprotiv, bioloka evolucija stvara sve vie i vie forme moralnosti, poto se ljudska bia, kao drutvene ivotinje, udruuju i stvaraju ljudsku kulturu. Ljudski moral, meutim, nije nepromenljiv, kae Jodl, ve nastavlja da se razvija, prilagoavajui se uslovima koji se konstantno menjaju.26

Jodlov govor dotakao je pravu icu kod njegovih slualaca, meu kojima je bilo predstavnika Drutva za etiku kulturu i drugih organizacija orijentisanih ka drutvenoj reformi. Etika pitanja koja je on tada pokrenuo bila su glavna tema rasprave tokom naredna dva godinja sastanka Lige monista, koja je od tada poela mnogo aktivnije da insistira na drutvenoj reformi.27 uvi Jodlov govor, predsednik Lige monista, Vilhelm Ostvald (Wilhelm Ostwald), zamolio je Jodla da napie udbenik o moralnom pouavanju sa monistikog stanovita koji bi se mogao koristiti u kolama. Jodl je odbio Ostvaldov predlog, ali nam sve to pokazuje koliko je pitanje moralnosti bilo znaajno za Ligu monista. 28 Jo jedan monista koji je bio podstaknut Jodlovim govorom (koji je proitao kasnije) bio je Cigler, koji je smatrao da Liga monista neopravdano zanemaruje propagiranje pozitivnog etikog programa. Pozdravio je Jodlov poziv upuen kolegama monistima da ponu da stvaraju jedan pozitivan pristup moralnoj i drutvenoj reformi. 29 Jodl je umro nepune tri godine nakon tog govora i u meuvremenu nije bio naroito aktivan u Ligi monista, ali je njegov uticaj bio trajan. Ostvald je kasnije govorio da je Jodlov govor dao Ligi monista jedno novo usmerenje i odredio ton njenih buduih aktivnosti.30 Od svih tih organizacija koje su insistirale na sekularizaciji etike u vilhelmajnskoj Nemakoj, Liga monista je verovatno imala najvei uticaj, budui da je 1914. godine imala 6.000 lanova. 31 Jedan istaknuti lan Lige monista, svetski poznati psihijatar August Forel, nije bio potpuno zadovoljan shvatanjem etike u ovoj organizaciji. Forel se sa posebnom revnou zalagao za moralnu reformu, pa se 1898. godine, u 50-toj godini ivota, povukao iz psihijatrije da bi se potpuno posvetio borbi za moralnu i socijalnu reformu. Godine 1908, dve godine nakon to je odbio Hekelovu ponudu da postane predsednik Lige monista, Forel je osnovao Meunarodni red za etiku i kulturu. Iako je on tvrdio da e ovaj red dopunjavati, a ne minirati rad Lige monista, ove dve organizacije su se u velikoj meri preklapale i u pogledu delovanja i u pogledu lanstva. Forel je smatrao da Liga monista i druge slobodoumne organizacije na kraju nee uspeti da pridobiju veliki broj pristalica u mnogim drutvenim krugovima zato to se njihovi stavovi obraaju iskljuivo razumu, zaobilazei u potpunosti ovekova oseanja. On je eleo da izgradi zajednicu etikih monista formuliui neke aspekte svog Reda po uzoru na hrianske crkve, iji su se obredi obraali ovekovim emocijama. Na primer, lokalne grupe unutar njegovog Reda trebalo je da odravaju sedmine sastanke u cilju moralnog pouavanja i usavravanja kao i da obavljaju venanja i sahrane za svoje lanove. Forel se nadao da e moi da izgradi dobro organizovanu i strogo disciplinovanu vojsku koja e zameniti hrianske crkve, ali se ta njegova nada oigledno nije ispunila, budui da njegova organizacija nikada nije nadmaila Ligu monista ni po broju lanova ni po uticaju.32 Jo jedna znaajna figura u kampanji za novu, sekularizovanu etiku, Helen toker (Helene Stcker), pomogla je u osnivanju Lige za zatitu majki 1905. godine i bila urednik zvaninog asopisa te organizacije. Bila je povezana i sa Ligom monista, drei predavanja na njenim godinjim sastancima i piui lanke za njen asopis. Ona je uporno pozivala na stvaranje nove etike, govorei o Nieovom odbacivanju konvencionalne moralnosti, dok je u isto vreme propagirala eugeniki program nadahnut darvinizmom. Njena sinteza Niea i Darvina nije bila toliko osobena kao to se na prvi pogled moe initi, jer su i neki drugi njeni savremenici ukljuujui i njenog nekadanjeg ljubavnika, Tilea proglasili Niea proeugenistom, kao to smo ve imali prilike da vidimo (vidi drugo poglavlje). Kao to se jasno vidi u mnogim radovima Helen toker, praktina aktivnost ove Lige u korist samohranih majki predstavljala je deo njenog ireg programa etike i moralne reforme. Kada je 1908. godine, na sastanku vodeih lanova ove Lige, Verner Zombart (Werner Sombart) predloio da se njen program ogranii na praktine aktivnosti i da se iz njega izbace teoretska pitanja vezana za reformu etike, tokerova i neki drugi vodei lanovi Lige odgovorili su da se praktina aktivnost Lige ne moe odvojiti od njene teoretske osnove. Tako je Liga za zatitu majki igrala znaajnu ulogu u pokretu za sekularizaciju etike u vilhelmajnskoj Nemakoj.33 U periodu oko 1900. godine, formirane su i mnoge druge sekularne organizacije koje su propagirale razliite zdravstvene ili socijalne reforme. Neke su imale za cilj da savladaju primetno bioloko opadanje u nemakom drutvu. Neke su, opet, svoje napore usmerile ka spreavanju moralnog propadanja. Sa usponom biolokog determinizma krajem 19. veka, mnogi su smatrali da su bioloko i moralno opadanje nerazdvojno povezani, te da se oba problema moraju reavati u isto vreme. Tako su mnoge organizacije, poput Plocovog Drutva za rasnu higijenu, propagirale bioloku obnovu kao nain za moralno podmlaivanje. Plocova organizacija je bila neverovatno uticajna meu lekarima, ali se nikada nije obraala irokim masama, budui da je davao prednost elitistikom pristupu u organizovanju eugenikog pokreta. Osim Plocove organizacije, i mnoge druge organizacije koje su propagirale drutvenu reformu naginjale su eugenici, a nekima je eugenika bila glavni princip. 34 Pokret za borbu protiv alkohola u Nemakoj je, na primer, bio podstaknut eugenikim idejama, poto su mnogi fiziolozi strahovali da alkohol dovodi do bioloke degeneracije polnih elija, izazivajui tako razliite vrste naslednih bolesti, naroito mentalna oboljenja. Osim toga, i mnogi nemaki psihijatri moda ak i veina njih smatrali su da je alkohol glavni uzronik mentalnih bolesti, ne samo kod direktnog konzumenta, ve i kod njegovog potomstva (vidi drugo poglavlje).35 Nemaka zajednica obnove, koju je osnovao Teodor Fri, istaknuti antisemita i publicista, bila je potpuno drugaiji tip organizacije, iji je cilj bio obnova morala i poboljanje zdravlja i vitalnosti nemakog naroda. Fri je eleo da propagira moralnu obnovu osnivanjem batenskih zajednica, odnosno utopijskih naselja u prirodi koja bi sprovodila eugenike ideje i zdravstvenu reformu. U periodu 1908-1909. godine on je zapravo i kupio jedno imanje i pokuao da zapone svoj eksperiment u zajednici tipa komune.36 Celokupan Friov pogled na svet, a naroito njegov naglasak na zdravstvenoj i moralnoj reformi, bio je usredsreen na njegovo shvatanje darvinizma i njegov uticaj na etiku. Ovo oslanjanje na evolucionu etiku i eugeniku moe se videti u njegovom tekstu koji nosi naslov Fundamentalni principi [nemake] Zajednice za obnovu:

Ouvanje zdravlja nae generacije spada u nae najuzvienije zapovesti... Mi ne odobravamo lanu humanost. Svako ko pokuava da ouva u ivotu degenerisane i nesposobne jedinke, ograniava prostor za one zdrave i snane, ometa ivot cele zajednice, uveava alosti i terete postojanja, i liava ivot sree i svetlosti. 37 Friovo odbacivanje humanitarne etike u korist etike zasnovane na zdravlju i biolokoj vitalnosti pokazuje kako su razmiljali i mnogi drugi mislioci koji su primenjivali darvinizam na etiku. Uprkos tome, njegova organizacija nije imala mnogo sledbenika. Iako je malo ovih organizacija opstalo due od par decenija, samo osnivanje toliko velikog broja organizacija posveenih evolucionoj etici i eugenici u periodu oko 1900. godine pokazuje koliko su socijalne i etike teorije inspirisane darvinizmom bile popularne u to vreme. Meu lanovima ovih organizacija nalazili su se mnogi istaknuti profesori, lekari i pisci, koji su revnosno irili svoje ideje po itavoj Nemakoj. Meutim, te iste organizacije su propale jednim delom zbog toga to nisu mogle da se sloe oko etikih implikacija darvinizma. Evoluciona etika nije bila jedna koherentna filozofija, ve je pokuaj formulisanja etike na temeljima teorije evolucije, naprotiv, doveo do nesklada razliitih glasova koji su propagirali kontradiktorne ideje o drutvenoj i moralnoj reformi. Svako je, meutim, pokuavao da ba svom programu obezbedi pravo na tampanje kao naunog materijala, tvrdei da je on u skladu sa zakonima evolucije. Osim neslaganja oko etikih pitanja, postojala su i razmimoilaenja po pitanju oblika organizacije koji bi bio najuspeniji u pridobijanju novih lanova. Brojnost ovih organizacija umanjila je njihovu efikasnost, budui da su se sve one borile za lanove, ulaui dvostruko vee napore u tom smeru. Uprkos ovim slabostima vezanim za funkcionisanje institucije, i Liga monista i Liga za zatitu majki opstale su sve do dolaska nacista na vlast. Uticaj Lige monista je, ipak, u velikoj meri oslabio nakon Prvog svetskog rata, najveim delom zbog Ostvaldovog povlaenja sa mesta predsednika 1915. godine i Hekelove smrti 1919. Iako su podravale eugeniku, obe ove organizacije su se protivile mnogim drugim aspektima nacizma, kao to je ukidanje line slobode. Obe su, kada je re o politici, naginjale levici, podravajui miroljubivost i ostale politike tekovine dijametralno suprotne od nacizma. Publikacije Lige monista otvoreno su kritikovale naciste pre njihovog dolaska na vlast, a 1932. godine ova Liga se pridruila ostalim slobodoumnim organizacijama u potpisivanju izjave u kojoj se suprotstavljaju usponu nacizma.38 Zbog svog nepopustljivog protivljenja nacistima, nijedna od ovih organizacija nije uspela da preivi nacistiku koordinaciju (lepi termin za nacifikaciju) institucija. Meutim, Drutvo za rasnu higijenu ne samo to je opstalo, ve je i cvetalo pod vladavinom nacista. Ploc je bio protiv nacizma pre Hitlerovog dolaska na vlast, ali je postao pristalica nacistikog reima posredstvom njihovog eugenikog programa.39 Zabrana delovanja Lige monista za vreme nacistike vladavine nije bila rezultat neke fundamentalne promene u orijentaciji ove organizacije tokom vajmarskog perioda, kao to je tvrdio Gasman, ve je pre odraavala postojanje znaajnih razlika izmeu Hekela i Hitlera. Hekel i Liga monista propagirali su mnoge drutvene reforme koje su Hitleru bile odvratne, kao to su prava homoseksualaca, feminizam i pacifizam. 40 Gasmanova teza o odnosu izmeu Hitlera i Hekela na kraju je pala u vodu, delimino zato to je on potpuno zanemario mnogobrojna podruja na kojima su postojale otre suprotnosti izmeu ove dvojice. Meutim, dok s jedne strane prepoznajemo ta mnogobrojna razmimoilaenja, ne treba da zanemarimo ni mnoga obeleja monistike ideologije koja su zauzimala znaajno mesto u Hitlerovom pogledu na svet, kao to su eugenika, eutanazija i socijaldarvinistiki rasizam. Hekel i Liga monista prilino su se isticali u propagiranju ovih ideja, koje emo detaljnije ispitati u narednim poglavljima. Uprkos mnogim neslaganjima meu darvinistiki orijentisanim misliocima na podruju etike, drutvene reforme i politike, darvinizam je zasigurno uticao na promenu stava mnogih ljudi o vrednosti ljudskog ivota.

II DEO DEVALVACIJA LJUDSKOG IVOTA

4. VREDNOST IVOTA I VREDNOST SMRTI

Darvinizam je predstavljao pitanje ivota i smrti. Niko to nije razumeo bolje od Darvina. Objasnivi prvo da svaki organizam mora da se bori za ivot i pretrpi velika stradanja, Darvin svoje poglavlje Borba za opstanak zavrava utenijim tonom: Kada razmiljamo o ovoj borbi, moemo uteiti sami sebe potpunim uverenjem da rat koji se vodi u prirodi ne traje neprekidno, da ovek ne osea nikakav strah, da je smrt obino trenutna i da snani, zdravi i sreni opstaju i umnoavaju se. Ovo je prilino pozitivan prikaz i interpretacija borbe za opstanak, zakona koji dovodi do napretka svih ivih organizama, naime, umnoavajte se, menjajte se, neka snani ive, a slabi neka umru. 1 ak i kada je otvoreno poricao bilo kakvu svrhu ili cilj evolucije, Darvin nije mogao da odoli viktorijanskom kultu progresa, kao to to ilustruju ovi odlomci koji govore o poboljanju zdravlja, uveanju snage, pa ak i sree. Jedno od najzavodljivijih obeleja darvinizma, po mom miljenju, bilo je to to je on nudio sekularno reenje problema dobra i zla. To je, zaista, bilo mnogo vie od reenja ono je darvinistima davalo inspiraciju i nadu da e patnja i smrt na kraju dovesti do napretka. Darvin je smrt i unitenje smatrao pokretaem evolucionog napretka, kao to vidimo u pretposlednjoj reenici njegove knjige Postanak vrsta: Dakle, najuzvieniji predmet koji moemo da zamislimo, naime, stvaranje viih ivotinja, direktna je posledica borbe koja se vodi u prirodi, posledica gladi i smrti. 2 Darvinova oduevljenost sposobnou prirodne selekcije da istrgne pobedu iz eljusti smrti pogreno je podsetila neke ateiste na biblijsko obeanje: Pobeda prodre smrt.3 Darvinova teorija o prirodnoj selekciji je, onda, u neku ruku bila sekularni odgovor na judeo-hriansku teodiceju (opravdanje postojanja dobrog Boga u zlom svetu), budui da je ona pruala objanjenje za postojanje zla i obeavala da e zlo na kraju doneti korist. Godine 1909, u govoru sastavljenom u ast 100-godinjice Darvinovog roenja, Maks fon Gruber (Max von Gruber), uveni profesor higijene na Univerzitetu u Minhenu, govorio je upravo o tome. Gruber je svoj govor zapoeo suprotstavljajui se uobiajenoj zabludi da je priroda mirna, harmonina i idilina. Ona je, naprotiv, ispunjena nemilosrdnom, stravinom borbom, muenjem i smru... Ne samo to se ivotinje meusobno ubijaju, ve i biljke ubijaju jedna drugu. Darvin je, tvrdio je oduevljeno Gruber, otkrio da sva ta prividno besmislena beda poiva na logikom temelju:

Neprekidna borba, po njegovom [Darvinovom] miljenju, nije beskorisna. Ona konstantno uklanja deformisane, slabe i loije jedinke u jednoj generaciji i tako obezbeuje budunost sposobnim organizmima. Dakle, ona samo putem nemilosrdnog istrebljivanja negativnih varijanti obezbeuje ivotni prostor za one snane jedinke i njihovo snano potomstvo, odrava vrstu zdravom, snanom i sposobnom za ivot.4 Dakle, patnja i smrt nisu bile neka suvina i bespotrebna pojava, ve su sluile jednoj vioj svrsi ouvanju i napretku svih ivih organizama. Iako je Gruber smatrao da ljudski razum i saaljenje mogu i treba da ublae borbu za opstanak meu ljudima, darvinizam mu je pomogao da pronae svrhu i smisao u masovnom unitenju ostalih organizama. Obeanje koje je nudio evolucioni napredak moda je prualo utehu u sluaju smrti i unitenja, ali je darvinizam, s druge strane, pootravao aoku smrti, bar u kvantitativnom smislu. Darvin je svoju teoriju o prirodnoj selekciji formulisao nakon to je proitao uveno delo Tomasa Roberta Maltusa Esej o principima populacije (Essay on the Principle of Population). Maltus je svoj populacioni princip zasnovao na biolokom zapaanju da veina organizama donese na svet mnogo vie potomaka nego to moe da preivi. On je tvrdio da se, poput drugih organizama, ljudska populacija uveava bre od koliine hrane, osim ako taj rast nije sputan od strane nekih drugih faktora (bolest, rat, itd). Upravo zbog ove neravnotee izmeu stope razmnoavanja i zaliha hrane, Maltus je smatrao da velika veina ljudi mora umreti bez potomstva. Smrt i to masovna smrt bila je, dakle, glavno obeleje maltusovske vizije koju je Darvin prisvojio i zatim propagirao. Adrijan Dezmond nimalo ne preuveliava kada u svojoj biografiji T. H. Hakslija tvrdi da, prema Darvinovoj teoriji, jedino genocid moe doneti napredak nekolicini. 5 Borba za opstanak koja se vodi meu organizmima je, nesumnjivo, mnogo ee jedno mirno nadmetanje nego krvavi sukob, ali Darvin je smatrao da je i ubijanje ak i unutar vrste uobiajeni, sastavni deo te borbe: Iako nam je to moda teko, mi treba da se divimo divljoj instinktivnoj mrnji pele matice, koja je nagoni da bez oklevanja uniti svoje erke, mlade matice, im se rode, ili bi u protivnom nastradala u toj borbi; ona to, bez sumnje, ini za dobrobit cele zajednice; izmeu majinske ljubavi i majinske mrnje, i pored toga to je ovo drugo, na svu sreu, veoma retka pojava, ne postoji razlika kada je u pitanju nemilosrdni princip prirodne selekcije.6 Darvin se moda divio instinktivnoj mrnji i edomorstvu (ako mogu da se izraavam antropomorfno) pele matice, ali on to, svakako, nije smatrao modelom za ovekovo ponaanje, poto je smatrao da ljudski instinkti vie naginju ka ljubavi i nesebinosti. Ali, ta ako su kod ljudskih bia ti agresivni instinkti izraeniji od onih altruistikih? Darvin je uporno odbacivao ovu mogunost, ali nisu svi darvinisti sledili primer svog uitelja. Darvinistika ideja o smrti kao pokretakoj sili evolucionog napretka predstavljala je radikalno udaljavanje od hrianskog koncepta smrti kao neprirodnog, zlog neprijatelja koji e na kraju biti pobeen. Ovo udaljavanje e doneti sa sobom itav niz ideja koje e promeniti ovekov stav o ubijanju i pravu na ivot. Pre nego to je darvinizam stupio na scenu sredinom 19. veka, ideja o svetosti ljudskog ivota dominirala je u evropskom zakonu i filozofiji (mada, kao to je to sluaj sa svim etikim principima, ne uvek i sprovoena u praksu). Judeo-hrianska etika zabranjivala je ubijanje nevinih, a hrianske crkve su otvoreno zabranjivale ubistvo, edomorstvo, abortus, pa ak i samoubistvo.7 Svetost ljudskog ivota je u klasinoj liberalnoj ideologiji ljudskih prava poela da se tumai kao pravo na ivot, koje je po Donu Loku (John Locke) i amerikoj Deklaraciji o nezavisnosti predstavljalo jedno od najviih prava svakog pojedinca. Sve do druge polovine 19. veka, a u velikoj meri ak i u 20. veku, gotovo sve hrianske crkve i veina antikleriki nastrojenih evropskih liberala uzdizali su ideju o svetosti ljudskog ivota, iako se moda nisu sluili tom terminologijom. To se moglo videti u evropskim zakonskim propisima, koji su strogo zabranjivali sauesnitvo u samoubistvu, edomorstvo i abortus. Prema istoriaru Udu Bencenhoferu (Udo Benzenhfer), u srednjevekovnoj i savremenoj Evropi pre druge polovine 19. veka niko nije zagovarao sauesnitvo u samoubistvu (jedini mogui izuzetak je Tomas Mor (Thomas Moore), mada Bencenhofer tvrdi da Mor nije ozbiljno zagovarao eutanaziju, ve da je to bila parodija.8 Debata o pitanjima vezanim za svetost ljudskog ivota, naroito za edomorstvo, eutanaziju, abortus i samoubistvo, razbuktala se tek krajem 19, a naroito poetkom 20. veka. To to su se ova sporna pitanja pojavila u isto vreme kada je i darvinizam dobijao sve vei uticaj nije puka sluajnost. Darvinizam je igrao znaajnu ulogu u ovoj debati, zato to su mnogi ljudi pod njegovim uticajem promenili svoj stav o znaaju ovekovog ivota, kao i smrti. Neki istoriari, koji su pisali o eutanaziji i eugenici u Nemakoj, komentarisali su ovaj fenomen, ali se malo njih uputalo u neke dublje analize.9

Koji su aspekti darvinizma prouzrokovali ovu promenu miljenja po pitanju vrednosti ljudskog ivota? Prvo, darvinizam je kod nekih uticao na promenu stava o ovekovom poloaju u svemiru i organskom svetu. T. H. Haksli je ovo pitanje krstio kao ovekovo mesto u prirodi, a mnogi nemaki darvinisti, ukljuujui i Ernesta Hekela, smatrali su da je to jedan od najznaajnijih aspekata darvinizma.10 Tradicionalno hriansko shvatanje vrednosti ljudskog ivota bilo je jedna od ideja koje je Hekel hteo da preformulie u svetlosti evolucije. U svojoj knjizi uda ivota (The Wonders of Life), objavljenoj 1904. godine, on je izjavio da se vrednost ljudskog ivota nama danas, na vrstim temeljima teorije evolucije, pojavljuje u sasvim drugaijem svetlu od onog u kojem smo je posmatrali pre pedeset godina.11 Kako se, po Hekelovom miljenju, ona to promenila? Da skratimo priu, Hekel ljudski ivot nije smatrao neto naroito vrednim, niti je po njemu svaki ovek vredeo isto. Ovaj njegov stav izbija iz mnogih njegovih spisa, a on ga je prilino otvoreno iskazao ve 1864. godine u jednom pismu upuenom svom ocu, inae veoma pobonom hrianinu: Moje shvatanje ivota se u osnovi ne razlikuje od tvog, dragi oe, samo to ja ljudski ivot i same ljude ne smatram toliko vrednima kao ti... Za mene je pojedinac samo privremeni lan u ovom dugakom lancu, poput pare koja brzo nestaje... Meni se pojedinano postojanje linosti ini tako uasno bednim, beznaajnim i bezvrednim, da ga smatram namenjenim jedino za unitenje.12 Hekel i mnogi drugi nemaki darvinisti neprekidno su se borili protiv svih dualistinih shvatanja o ljudskoj vrsti, koja su ljudskom ivotu davala mnogo veu vrednost od ivota ivotinje. Prema Hekelu i veini nemakih darvinista, ljudi se nisu mnogo razlikovali od ivotinja, i oni su esto kritikovali hriane i dualiste zato to su uporno tvrdili da izmeu ljudi i ivotinja postoje znaajne kvalitativne razlike.13 Odbacivanjem dualizma duha i tela, Hekel je otvoreno poricao postojanje nematerijalne ljudske due. Hekel je tvrdio da sve te aktivnosti koje su tradicionalno pripisivane ljudskoj dui nisu nita drugo do materijalni procesi koji potiu iz centralnog nervnog sistema.14 On je ak priznao da je njegova psihologija materijalistika, budui da je smatrao da se psihologija moe u krajnjoj instanci svesti na fiziologiju.15 Iako je verska terminologija za njega bila klizav teren, moe se zakljuiti da je Hekel nesumnjivo bio redukcionista koji je negirao slobodnu volju i insistirao na mehanicistikim objanjenjima svega postojeeg, ukljuujui i ljudsku duu. Iako Darvin (bar u svojim objavljenim delima) nikada nije bio tako otvoren u svom odbacivanju dualizma due i tela kao Hekel, on je ipak prihvatio redukcionizam time to je ponudio naturalistiko objanjenje za sve ljudske osobine, ukljuujui i one, po tradicionalnom shvatanju, jedinstvene aspekte ljudske due ili duha, kao to su racionalnost, emocije, savest, moralnost, pa ak i religija. Forelova psihijatrija i njegova eugenika bila je direktno zasnovana na njegovom odbacivanju dualizma due i tela, koji je, tvrdio je on, darvinovska teorija prodrmala iz temelja. Darvinizam je, po njegovom miljenju, predstavljao najvee dostignue 19. veka, poto je potpomogao zaetak ideje o identinosti ljudske due i mozga kao organa, zadavi time smrtni udarac dualizmu due i tela. Kada je proitao Darvinovo Postanak vrsta, njemu kao da su se, kako je on to sam opisao, otvorile oi i on je poeo da veruje da se ljudska psihologija moe svesti na fiziologiju mozga.16 Na odbrani svoje habilitacije (druga po redu disertacija koja omoguava osobi da predaje na nemakim univerzitetima) Forel je branio darvinistiku tezu: Sve osobine ljudske due potiu od osobina viih oblika ivotinja.17 Forel je Hekelu objasnio da je, po njegovom miljenju, monizam nauni dokaz sutinske identinosti izmeu psiholokih aktivnosti ljudi i ivotinja i neuropsiholokog aspekta njihovog organizma.18 Potkopavajui judeohriansku i kantovsku tvrdnju da ljudska bia imaju jedinstven moralni status zasnovan na nematerijalnom duhovnom elementu, Hekel, Forel i ostali darvinisti doprineli su potkopavanju ideje da je ljudski ivot u svojoj sutini svet i nepovrediv. Veina vodeih nemakih psihijatara prihvatila je ideje o ljudskom umu sline Hekelovim i Forelovim. Oni su odbacili dualizam due i tela i prihvatili deterministiko shvatanje ljudske psihe. Meutim, nije uvek sasvim jasno koju je ulogu darvinizam odigrao u formiranju ovih stavova. Veina nemakih psihijatara nije nam ostavila nikakav detaljan autobiografski zapis o svom intelektualnom razvoju. Jedan od onih koji jesu, Krepelin (Kraepelin), otkrio je u svojim memoarima da se on jo u detinjstvu zainteresovao za bioloku evoluciju. Naalost, on nikada nije objasnio da li je i na koji nain ono uticalo na razvoj njegovih stavova o psihijatriji. Meutim, ono to znamo jeste da je Krepelin prihvatio pogled na svet koji je ukljuivao darvinistiku evoluciju i deterministiko shvatanje uma. On je kritikovao tradicionalno shvatanje dualizma due i tela tvrdei da ono ometa nauno ispitivanje uma. 19 Mnogi drugi istaknuti nemaki psihijatri imali su sline stavove, koji su poricali poseban status ljudskog uma ili due. Da li darvinizam povlai za sobom odbacivanje dualizma due i tela, na emu su insistirali Hekel i Forel, i da li poricanje takvog dualizma povlai za sobom devalvaciju ljudskog ivota, jesu pitanja koja preputam filozofima. 20 Ono to je interesantno sa istorijske take gledita jeste to da Hekel nije bio jedini koji je smatrao da evolucija umanjuje vrednost ljudskog ivota. Godine 1880, zoolog Robi Kosman (koji je kasnije postao profesor medicine) objasnio je obinim itaocima uticaj darvinizma na znaaj ljudskog ivota u svom lanku Znaaj ivota pojedinca u darvinistikom shvatanju sveta. Kosman je, ba kao i Hekel, tvrdio da darvinizam treba u potpunosti da promeni ovekov celokupan pogled na svet. Evolucija je izvrila snaan uticaj na znaaj ljudskog ivota zato to je poruila granice izmeu ivotinjskog i ovekovog sveta.21 Darvinovski pogled na svet je, po Kosmanovom miljenju, podredio pojedinca zajednici, budui da svi pojedinci jednom moraju da nestanu mnotvo njih umre pre nego to postane sposobno za reprodukciju ali vrsta nastavlja da postoji. To znai da je ivot pojedinca vredan samo onoliko koliko je on doprineo dobrobiti zajednice. Kosman se vrsto drao ove logike, objanjavajui sledee:

Vidimo da darvinovski pogled na svet ovu sadanju sentimentalnu predstavu o vrednosti ivota pojedinca mora posmatrati kao preterivanje koje ometa i zaustavlja napredak oveanstva. Ljudska drava mora, ba kao i svaka ivotinjska zajednica, dostizati sve vii i vii nivo savrenstva ako ima taj potencijal putem unitavanja manje nadarenih pojedinaca kako bi onim obdarenijim pojedincima obezbedila vie prostora za stvaranje potomstva... Interes drave je jedino u tome da sauva kvalitetnije ive organizme na raun manje kvalitetnih.22 Kosman je time objavio rat tradicionalnoj ideji o svetosti ljudskog ivota, poto je smatrao da samo neke pojedince vredi odrati u ivotu. Kosman je kasnije napisao itavu knjigu u kojoj istu logiku primenjuje na dravnu politiku. Ukratko reeno, on je smatrao da politiku treba podrediti darvinistikim principima, ukljuujui i eugenike ideje.23 Iako je Dodel bio daleko humaniji u svojim shvatanjima etike od Hekela i Kosmana, i on je smatrao da je darvinizam oduzeo oveanstvu onaj poseban status koji mu je davala religija. Dodel je, kao i Darvin i veina ranih eugenista, shvatio da e, ako eli da ubedi svoje savremenike da je ovek evoluirao od ivotinja, morati da smanji udaljenost izmeu njih. Ljudska bia (naroito primitivni ljudi) e morati da postanu slinija ivotinjama, a ivotinje slinije oveku. Ispitavi najpre slinosti izmeu ljudi i ivotinja na polju anatomije, embriologije i drugih oblasti, Dodel je postavio sledee pitanje: Da li je ovek neto posebno? Odgovor na to pitanje, zasnovan na naunim rezultatima dobijenim u poslednje dve decenije, uveravao je on, glasi odluno: ne!24 Mnogi darvinisti su se sloili sa Hekelom i Kosmanom da se ljudska bia mogu svesti na ivotinje, a prilian broj njih je svodio ivotinje na njihove fizike i hemijske komponente. Ova vrsta darvinistikog redukcionizma bila je, svakako, zastupljenija meu naunicima i lekarima, ali je ostavila ozbiljne posledice po vrednost ljudskog ivota kada je primenjivana na ivot ljudskih bia. Eugenisti su, na primer, esto uporeivali selektivno uzgajanje ivotinja koje su oni smatrali racionalnim i naunim sa razmnoavanjem ljudi, koje se inilo iracionalnim i proizvoljnim. Oni su eleli da kau da bi ljudima bilo mnogo bolje kada bi jedni druge tretirali onako kako tretiraju ivotinje, makar na podruju razmnoavanja. Seks je na taj nain bio sveden na isto bioloku funkciju. Pravnik i propagator eugenikih ideja, Hans fon Hentig (Hans von Hentig), rekao je, na primer, sledee: Ideja da bi se ljudi mogli uzgajati, ba kao to mi uzgajamo ivotinje, radi odreenih korisnih osobina postae znaajna, prirodna i korisna, iako se danas zgraavamo nad njom. Uostalom, ljudi su najkorisniji ivi organizmi, dodaje Hentig, pa zato da se onda ne ponaamo nauniki i ne uzgajamo ih zbog eljenih karakteristika. Hentig je tvrdio da cela njegova knjiga, Krivini zakon i selekcija (Penal Law and Selection) predstavlja pokuaj da se ljudska bia podvedu pod prirodne i naune zakone.25 Hentigov pristup je bio prilino uobiajen meu eugenistima, jer se u eugenici sve vrtelo oko stvaranja boljih pripadnika ljudske vrste. Oto Amon (Otto Ammon), nezavisni antropolog i jedan od prvih propagatora eugenike, uporeivao je ljude sa ivotinjama uz jo zloslutniji prizvuk. On je objanjavao da u svakom krdu postoje loe razvijeni pojedinci. Zapazivi da uzgajivai ivotinja ubijaju takve jedinke da bi njihovo stado ostalo snano i zdravo, on u jednom pasusu, punom ironije, navodi sledee: Kada su u pitanju ljudi, ova vrsta planirane selekcije nije mogua. Mi smo humani u onom smislu da nesretne jedinke teramo iz stada u spoljanji svet i doputamo da one, gonjene iz mesta u mesto, postepeno nestaju, ili ih stavljamo u institucije u kojima ne mogu napraviti nikakvu direktnu tetu. Spreavanje njihovog razmnoavanja predstavlja znaajan interes za drutvo, emu se moda ne protivi ni zakonodavstvo, ni administracija, ni privatna dobrotvorna drutva.26 Ironija je jo upadljivija kada se tekst ita na originalnom nemakom jeziku, u kojem se rei terati i goniti obino koriste u kontekstu lova. U ovom pasusu i na drugim mestima u svojim delima, Amon je prikazao humanitarizam kao neto pogreno, pa ak i okrutno, to nije bilo nimalo neuobiajeno meu socijaldarvinistima i eugenistima. Nije samo opta ideja o biolokoj evoluciji uticala na nain na koji su ljudi shvatali vrednost ljudskog ivota, ve je i posebna Darvinova teorija evolucije putem prirodne selekcije uz maltusovski populacioni princip doprinela devalvaciji ljudskog ivota. Mnogi nemaki darvinisti, ukljuujui i Kosmana, tvrdili su da masovno unitavanje organizama, ukljuujui i ljude, pokazuje da ivot pojedinca i nije toliko vaan. U svom davinistikom unom napadu na drutvenu jednakost iz 1878. godine, Hekel je zasnivajui svoje argumente direktno na maltusovskom elementu u darvinistikoj teroiji tvrdio da veina ljudskih bia neminovno propadne u borbi za opstanak. Sposobniji preive i razmnoavaju se, dok manje sposobni umiru. Hekel je uvideo da bi ovakvo shvatanje borbe moglo da povredi i razljuti neke ljude, ali ga je on ipak potvrdio sledeim reima: Okrutna i bespotedna borba za opstanak, koja besni a ona, sasvim prirodno, mora da besni svuda u biosferi, ovo neprestano i nemilosrdno nadmetanje svih ivih organizama, predstavlja neporecivu injenicu; samo je izabrana manjina privilegovanih sposobnih jedinki u stanju da opstane i uspe u ovom takmienju, dok velika veina takmiara neminovno mora umreti u bedi. Mi moemo duboko aliti zbog ove tragine injenice, ali je ne moemo ni porei niti izmeniti.27

Hekel naglaava svoju smirenost pri pomisli na neugodan poloaj u kojem se nalaze nesposobni organizmi ukljuujui tu i veliku veinu ljudi citirajui Bibliju van konteksta uz prizvuk ironije. Mnogi su zvani, kae podrugljivo Hekel, ali je malo izabranih! Hekelova vizija evolucionog napretka (ba kao i Darvinova) zahtevala je neverovatnu rtvu ukljuujui i mnotvo ljudskih rtava poto opstanak nekolicine izabranih podrazumeva unitenje veine.28 Fiziolog Vilhelm Prajer, Hekelov kolega sa Univerziteta u Jeni, zduno se zalagao za primenu darvinistike borbe za opstanak na ljudsko drutvo. U osnovi njegove analize Takmienja u prirodi (Competition in Nature), lanka objavljenog 1879. godine u jednom popularnom asopisu, lei maltusovski element Darvinove teorije. Zbog oskudice, najvei ovekov neprijatelj je drugi ovek, a jedan deo oveanstva bio je, jeste i uvek e biti siromaan i bolestan, a onaj drugi deo bogat i zdrav. U veem delu ovog lanka, kao i u jednom prethodnom lanku na temu Borba za opstanak, Prajer sa optimizmom govori o napretku do kojeg dovodi nadmetanje meu organizmima. On je priznao da to nadmetanje oduzima ivot, ali je naao utehu u injenici da ono ipak i donosi ivot. Prajer je, to se i dalo pretpostaviti, mnogo vie naglaavao korisne aspekte takmienja nego smrt i unitenje koje ono donosi. Smrt, siromatvo i beda moda jesu alosne pojave, ali na kraju donose napredak.29 U Bihnerovim delima se takoe moe zapaziti ovo darvinistiko shvatanje smrti. On se sloio sa Hekelom da je darvinizam zadao smrtni udarac antropocentrinoj bajci, odnosno ideji da ljudi predstavljaju centar svemira. Bihner je tvrdio da su ogromni vremenski periodi evolucionog razvoja umanjili vanost pojedinca. Pojedinac je nita u odnosu na te vremenske periode, pisao je on 1882. godine, vrsta je sve; a istorija, kao i vreme, obeleavaju svaki korak unapred, ak i onaj najmanji, nebrojenim gomilama leeva.30 Znai, po Bihnerovom shvatanju darvinistike evolucije, gomile umiru, a smrt pojedinca znaajna je samo zbog toga to promovie napredak vrste. Ba kao i Hekel, Prajer i Bihner, i darvinistiki orijentisani etnolog Helvald primenjivao je borbu za opstanak na ljude u svojoj veoma uticajnoj knjizi Istorija kulture (The History of Culture, 1875). Njegovo darvinistiko shvatanje istorije odigralo je odluujuu ulogu u oblikovanju njegovog shvatanja ljudskog ivota i smrti. Helvald je ljudsku borbu za opstanak smatrao pokretakim principom evolucije i savrenstva, u tom smislu da slabi postaju iscrpljeni i primorani da ustupe mesto jaima; dakle, u istoriji sveta, istrebljivanje slabijih naroda od strane jaih predstavlja preduslov za napredak. Helvald je pokazivao malo saoseanja prema potlaenim gubitnicima darvinistike borbe, jer je smrt prirodna injenica. Do napretka e doi kada pobednici u ljudskoj borbi budu hodali preko leeva pobeenih; to je zakon prirode.31 Dakle, za Helvalda i mnoge druge darviniste, smrt vie nije bila neprijatelj, kao to su govorili hriani, ve sila koja donosi napredak. Karneri je izneo svoj stav po ovom pitanju kada je rekao da smrt nije nita drugo do neiscrpni izvor neprekidnog podmlaivanja.32 Giicki se sloio sa njim, nazvavi smrt dobrom, budui da odrava ovaj svet mladim i snanim.33 Ne samo to je smrt podsticala napredak, ve je, po miljenju mnogih darvinista, vie smrti u kvantitativnom smislu donosilo vei napredak! Neki darvinisti su samo indirektno potvrivali ovu injenicu, dok su drugi, poput Hekela, otvoreno objanjavali da u osnovi toga lei darvinistika logika. Prirodna selekcija moe da deluje jedino ako postoje varijacije, a to se rodi vie jedinki, to je vea verovatnoa da e biti i vie varijacija. Osim toga, to vie jedinki uestvuje u toj meusobnoj borbi za opstanak, to e biti vei i pritisak selekcije. Na taj nain bi visoka stopa razmnoavanja trebalo da dovede do breg evolucionog napretka. Meutim, to je populacija brojnija, to e i vie jedinki morati da umre pre nego to stigne da iza sebe ostavi potomstvo. Po toj logici, smrt donosi korist, budui da vie mrtvih znai vei napredak. Ovakav nain razmiljanja naveo je mnoge darviniste i eugeniste da propagiraju ekspanziju stanovnitva. Neto pre poetka Prvog svetskog rata, kada je nemaka populacija rasla smanjenom brzinom (broj Nemaca se i dalje poveavao, ali ne vie takvom brzinom), vodei eugenisti, poput Grubera i Grotjana, predvodili su grupu zabrinutih intelektualaca koji su zahtevali da se preduzmu odreene mere kako bi se zaustavio pad stope reprodukcije.34 Ideja da je pojedinac daleko manje vaan od vrste, a koju su propagirali Bihner i Kosman, kao i sam Darvin (mada ju je on povezivao samo sa pelama), bila je uobiajena tema u delima nemakih darvinista krajem 19. i poetkom 20. veka. Po njima se moglo videti koliko je kolektivizam bio popularan, a koliko je liberalni individualizam gubio na svojoj popularnosti. To je u znaajnoj meri doprinelo devalvaciji ivota pojedinca, jer se on sada smatrao samo onoliko vrednim koliko je doprinosio dobrobiti itave zajednice, to bi moglo da znai celokupnom oveanstvu ili itavoj rasi, u zavisnosti od evolucioniste koji je taj princip primenjivao. Tile je, u svojoj goruoj elji da spoji Darvina i Niea, ovaj princip formulisao na sledei nain: Ljudska bia pripadaju prirodi, ba kao i biljke i ivotinje, a priroda ne zna za milost. Ona na brutalan nain rtvuje pojedinca da bi ouvala vrstu.35 Forel se sloio sa njim, izjavivi da se interes celine [vrste] mora staviti iznad interesa pojedinca... U velikom broju sluajeva, ivot jednog ljudskog bia vaniji je od ivota nekoliko drugih ljudi.36 Unold je takoe stalno iznova govorio o tome, jer evolucija pokazuje koliko je opstanak trajne zajednice (vrste) znaajniji u odnosu na prolazni ivot pojedinca.37 Za ove darviniste, pojedinani ivot, znai, nije bio sam po sebi vaan. Dobrobit pojedinca bila je podreena dobrobiti vrste.

Poznati darvinistiki orijentisani biolog August Vajsman protumaio je ovu ideju na jedan poseban njemu svojstven nain, tvrdei da smrt predstavlja evoluciono prilagoavanje koje vrsti donosi korist. U svom predavanju i eseju iz 1881. godine, O duini ivota (On the Duration of Life), on je tvrdio da se pri ispitivanju duine biolokog ivota u razmatranje uzima samo interes vrste, a ne pojedinca. Pojedinac slui vrsti samo time to se razmnoava, ali nakon toga on prestaje da biva od bilo kakvog znaaja za vrstu, tako da on posle razmnoavanja umire. Smrt ima veoma znaajnu bioloku funkciju odrava vrstu snanom budui da odstranjuje jedinke sa nedostacima, koje vrsti ne donose nikakvu korist, a ak su i tetne.38 Nekoliko godina kasnije, on je napisao O ivotu i smrti (On Life and Death), opiran esej u kojem razrauje istu ideju. Ovde on ponovo tvrdi da smrt donosi korist vieelijskim vrstama, budui da svaku vrstu oslobaa jedinki sa oteenjima koje su postale bezvredne pa ak i tetne. 39 I dok fiziko telo mora da umre, reproduktivne elije vrste i dalje postoje, jer se prenose sa jedne generacije na sledeu, tako da je razmnoavanje, na neki nain, jedini put za veni ivot. Vajsman nije direktno pominjao ljude u ovim esejima, ali se u njegovim tvrdnjama jasno nagovetavaju ideje mnogih eugenista, prema kojima su interesi pojedinaca podreeni interesima vrste. Vajsman je svoju podrku eugenikom pokretu pokazao i time to se, kao poasni lan, prikljuio Plocovom Drutvu za rasnu higijenu 1905. godine kada je to drutvo bilo osnovano. Jedan od vodeih eugenista, almajer, otvoreno se pozivao na Vajsmanova shvatanja smrti i odnosa izmeu pojedinca i vrste kako bi podupro svoju eugeniku ideologiju. almajer je tvrdio da evolucija pokazuje da su pojedinani interesi vani samo onoliko koliko doprinose dobrobiti vrste: Ovaj prirodni zakon potpuna podreenost pojedinanih interesa interesima vrste mora vaiti i za evoluciju oveka. Dakle, pojedinac, sam po sebi, nema nikakvu svrhu. Oni koji nisu korisni za vrstu umiru. almajer je kritikovao evropsku kulturu zbog preteranog naglaavanja vrednosti pojedinca, koji ponekad ugroavaju interese vrste. almajer i mnogi drugi eugenisti su na taj nain umanjili vrednost ljudskog ivota, koja je, po njihovom miljenju, zavisila od toga koliko ovek doprinosi evolucionom napretku.40 U svojoj knjizi Mojsije ili Darvin? (Moses or Darvin?), Dodel je izneo ideju veoma slinu Vajsmanovoj. Dodel prvo govori o maltusovskom populacionom principu i borbi za opstanak koja iz toga proistie, a zatim kae: Smrt predstavlja kraj pojedinca, ali zato donosi korist celini. Bez smrti nema napretka, a bez napretka nema ivota; znai, smrt pojedinca je preduslov za ivot celine. On je ovaj princip primenjivao na ljude, kao i na druge organizme. On dalje tvrdi da e ispravno shvatanje i odnos prema prirodi koju je on nazivao naom majkom pomoi ljudima da savladaju strah od smrti.41 U jednoj od svojih ranijih knjiga, Dodel je pisao o tome da neke ivotinje ukljuujui varvarske pripadnike ljudske vrste moraju da se ukljue u estoko nadmetanje za partnera kako bi mogle da se razmnoavaju. Dakle, priroda unitava, kae on, da bi mogla da stvara.42 Poetkom 20. veka, ove darvinistike ideje o vrednosti ljudskog ivota i smrti pronale su plodno tlo meu naunicima, lekarima i nekim drutvenim teoretiarima, uhvativi koren i iznikavi u vidu eugenikog pokreta. Kljuna ideja eugenike, kako su tvrdili svi vodei eugenisti krajem 19. i poetkom 20. veka, potie iz darvinizma. Lekar i eugenista Eduard David, lan Socijaldemokratske partije u Nemakom parlamentu, objasnio je kratko i jasno vezu izmeu darvinizma i eugenike na nain koji podsea na Vajsmana: Snanu protivteu degenerativnom uticaju ove neravnotee i atrofije ovekovog organskog stanja predstavlja rapidna smrt oteenih pojedinaca, kao i svih njegovih nejakih potomaka. Ovaj proces prirodne selekcije ometaju institucije socijalne pomoi, iji je cilj da sauvaju u ivotu oteene organizme, dozvoljavajui im da se razmnoavaju i odravajui u ivotu njihove boleljive potomke.43 Davidov strah da e savremene institucije, naroito one podstaknute saoseanjem i humanitarnim pobudama, dovesti do bioloke degeneracije bio je uobiajena pojava meu eugenistima. Hekel je bio jedan meu prvim nemakim darvinistima koji su upozoravali na, bioloki posmatrano, poguban uticaj savremenih institucija. Budui da je prirodnu selekciju u borbi za opstanak smatrao pozitivnom silom u ljudskom drutvu, Hekel je strahovao da bi pruanje pomoi slabima, bolesnima i neinteligentnima moglo da ima poguban uticaj, dajui im prednost u odnosu na snane, zdrave i inteligentne jedinke. Mnogi darvinisti i eugenisti su takve tendencije okarakterisali kao kontraselektivne, poto su odabirale pogrene ljude. Ovi darvinisti su ignorisali (ili su neki otvoreno poricali) injenicu da se sud o tome ko treba da preivi ne moe izvesti iz empirijske nauke. Strogo govorei, re kontraselektivan nema nikakvog smisla u svetlu Darvinove definicije sposobnosti, poto su, po definiciji, oni koji preive sposobniji. U svakom sluaju, Hekel je 1870. godine izdvojio nekoliko uzroka kontraselekcije: savremena medicina, celibat meu nekim svetenicima i savremene ratove. Sva tri su, po Hekelovom miljenju, bili vetaki obrasci ponaanja koji su ili unazadili one jedinke sa dobrim biolokim karakteristikama ili pomogli onim organizmima sa loim osobinama.44 Hekel je, ipak, sa optimizmom gledao na budunost evolucionog napretka i nikada nije zapadao u oajanje slutei propast biolokom degeneracijom poput proroka s kraja 19. veka. On je verovao da je, u krajnjoj instanci, prirodna selekcija sila koja je dovoljno jaka da pobedi ove kontraselektivne obrasce ponaanja.

Vajsman je, poput Hekela, verovao da e prirodna selekcija spreiti mnoge tetne posledice kontraselektivnih sila, ali je, uprkos tome, u velikoj meri izazvao jo veu zabrinutost zbog bioloke degeneracije. 45 On je 1886. godine napisao jedan veoma vaan esej pod naslovom O regresiji u prirodi (On Regression in Nature), u kojem je posebno naglasio da evolucija ne donosi uvek napredak, budui da mnogi organizmi izgube funkcionalne delove i na taj nain nazaduju, prilagoavajui se drugaijim uslovima sredine. Vajsman je objasnio da kada opstanak i reprodukcija nekog organizma vie ne zavisi od prisustva nekog organa, selektivna sila ne vri nikakav pritisak na taj organizam da zadri taj organ, tako da taj organ, kroz mnogo generacija, postepeno nestane. Na primer, Vajsman smatra da oveija ribica, kao vrsta, nije izgubila vid pod direktnim uticajem sredine ili usled nekorienja, ve zato to opstanak i reprodukcija njenih predaka nisu zavisili od posedovanja ula vida. Zbog toga su pojedinane jedinke ove vrste sa sve slabijim i slabijim vidom mogle da se razmnoavaju, to je na kraju dovelo do gubitka funkcije. Primenjujui ovu svoju ideju na ljudska bia, Vajsman je tvrdio da necivilizovani narodi imaju izotrenije ulo sluha, vida i mirisa od civilizovanih nacija, koje se vie oslanjaju na izotrenost svog uma i tehnologiju. Osim toga, oslanjanje na tehnologiju moe biti tetno u biolokom smislu. Na primer, Vajsman je tvrdio da noenje naoara podstie kratkovidost, a odlaenje kod zubara slabi zube, na taj nain to slabovidima i onima sa loim zubima omoguava da se razmnoavaju vie nego to bi mogli kada bi bili ostavljeni samo sa onim to im je priroda dala. Vajsman je doao do zakljuka da se tokom razvoja civilizacije, fizika konstitucija civilizovanih ljudi pogorala sa vie aspekata i da e se verovatno sve vie pogoravati.46 Psihijatri koji su u svom radu primenjivali darvinistiku paradigmu takoe su u velikoj meri doprineli sve veem interesovanju i za naslednu degeneraciju. Iako je zaetnik ideje o psihijatrijskoj degeneraciji, francuski psihijatar Augustin Morel, svoju teoriju objavio dve godine pre dolaska darvinizma, do 80-tih i 90-tih godina 19. veka veina rasprava vezanih za degeneraciju (kako unutar tako i van psihijatrijskih krugova) traila je potporu u darvinovskim principima.47 Kurela je, sledei Lombrozov primer, bez ikakvog premiljanja spojio Morelovu teoriju o degeneraciji i darvinizam, kritikujui pre-darvinistiki karakter Morelovog modela.48 U jednom svom lanku iz 1908. godine, Krepelin je napisao da je za bioloku i psihijatrijsku degeneraciju kriv poguban uticaj civilizacije, koja je, donosei s jedne strane mnoge udobnosti, umanjila pozitivan efekat prirodne selekcije. On je izjavio da mere socijalne zatite odravaju u ivotu one slabe i bolesne jedinke koje bi u nekom ranijem periodu izumrle. 49 90-tih godina 19. veka, psihijatri su esto iskazivali svoju zabrinutost zbog degeneracije. Kako su psihijatri sve vie izraavali svoju zabrinutost zbog degeneracije i negativnih posledica moderne civilizacije po mentalno zdravlje, nemake vlasti su poele da preduzimaju konkretne mere u cilju ouvanja bezbednosti i dobrobiti drutva. U periodu izmeu 1885. i 1900. godine, pruska drava je, na primer, poveala broj duevnih bolnica sa 71 na 105. Poto su te nove duevne bolnice bile vee od veine ve postojeih institucija te vrste, od kojih su neke bile i proirene, broj pacijenata u duevnim bolnicama se za tih 15 godina poveao za 429%, dok se ukupan broj Prusa poveao za 48%. Ove cifre se nimalo ne razlikuju od situacije u Nemakoj i drugim evropskim dravama u tom periodu. Neverovatno poveanje broja hospitalizovanih osoba bilo je posledica sve snanijeg uticaja medicine, ukljuujui i psihijatriju, kao i sklonost ka sve veoj birokratizaciji i drutvenoj kontroli. Takav trend nije pokazivao sve vei broj i sve veu uestalost mentalnih oboljenja, ali to mnogima u ono vreme nije bilo jasno, pogotovo zato to su mnogi psihijatri tada upozoravali na mogue posledice degeneracije. Mogue je ak i to da je strah od degeneracije doprineo poveanju broja pacijenata u duevnim bolnicama.50 Psihijatrija je odigrala kljunu ulogu u irenju straha od bioloke degeneracije meu irom publikom, naroito meu onima koji su ve bili prihvatili darvinizam.51 Dve vodee linosti u nemakom eugenikom pokretu Ploc i almajer bili su obojica lekari na koje je odluujui uticaj izvrio kontakt sa psihijatrijom (o uticaju darvinizma na njihova shvatanja ve smo govorili u Uvodu). Godine 1885, na kraju svog jednogodinjeg stairanja u jednoj duevnoj bolnici u Minhenu, almajer je napisao disertaciju na temu Odbijanje hrane i ostali poremeaji vezani za unoenje hrane kod umobolnih (The Rejection of Food and Other Disorders regarding Food Intake by the Insane). Sledee godine je napisao prvu verziju svoje knjige O opasnoj fizikoj degeneraciji civilizovanog oveanstva (On the Threatening Physical Degeneration of Civilized Humanity, 1891), koja je bila prva knjiga u potpunosti posveena eugenici koja je objavljena u Nemakoj. almajer je svoju analizu degeneracije zasnivao na svom shvatanju da neke drutvene institucije unapreuju selekciju u borbi za opstanak, dok je neke druge ometaju. Pod Hekelovim uticajem, on je smatrao da savremena medicina i vojska deluju kontraselektivno, ali je, za razliku od Hekela, kritikovao i kapitalistiki privredni sistem kao jo jedan degenerativni faktor.52 Ploc je, poput almajera, svoja shvatanja degeneracije formirao pod uticajem psihijatrije. Tokom svojih studija medicine u Cirihu krajem 80-tih, Ploc je doao u kontakt sa Forelom, pod ijim uticajem je prihvatio eugenike ideje. Ba kao i mnogi drugi psihijatri s kraja 19. veka, i Forel je naglaavao nasledni karakter mentalnih oboljenja. On je smatrao da sa razvojem civilizacije pozitivan efekat prirodne selekcije sve vie slabi, uslovljavajui tako veu uestanost mentalnih oboljenja.53 Forel ne samo to je govorio da je eugenika reenje za problem bioloke degeneracije, ve je Ploca i njegove prijatelje vodio u obilazak Psihijatrijske klinike u Burgholcliju (Burghlzli), kako bi se na licu mesta uverili u strahote mentalnih oboljenja. Forel je, takoe, izvrio snaan uticaj na ostale rane eugeniste, meu kojima su psihijatar Ernest Ridin (Ernst Rdin) i lekarka Agnes Blum (Agnes Bluhm), koji su bili u istoj grupi sa Plocom na cirikom univerzitetu, kao i Plocov prijatelj Gerhart Hauptman (Gerhart Hauptmann), iji je prvi uspean pozorini komad, Pre svitanja (Before Dawn, 1889) govorio o biolokoj degeneraciji i eugenici (mnogi smaraju da je glavni lik zagovornik eugenike smiljen po uzoru na Ploca).54

Kao to smo videli, darvinizam je u velikoj meri doprineo pojavi novih shvatanja ivota i smrti krajem 19. i poetkom 20. veka, koja su veinu darvinista u Nemakoj navela da umanje znaaj ljudskog ivota. To ne znai da su svi koji su prihvatili darvinizam ljudski ivot smatrali bezvrednim. Ideje o svetosti ljudskog ivota, koji je vekovima dominirao evropskim misaonim tokovima, nisu se mogle izbrisati tako lako. Jedan od vodeih propagatora darvinizma, Vilhelm Bole (Wilhelm Blsche), ak se i pobunio protiv devalviranja ljudskog ivota koje je zapazio u spisima nekih svojih kolega darvinista.55 Znai, neki savremenici su prepoznali taj trend devalviranja ljudskog ivota u darvinistikim krugovima, ak i pored toga to su se tome protivili. Meutim, Boleova shvatanja vrednosti ljudskog ivota nisu preovladala meu vodeim darvinistima koji su darvinizam smatrali sreditem novog naunog pogleda na svet. Veina darvinista je, u stvari, zauzela upravo suprotan stav, mada je nekolicina njih bila isto tako ekstremna u svojim idejama poput rasnog teoretiara i nieovca Hajnriha Drizmansa (Heinrich Driesmans), koji je, u svojoj knjizi Demonska selekcija: Od teoretskog do praktinog darvinizma (Demon Selection: From Theoretical to Practical Darwinism, 1907) darvinizam nazvao mefistofelskim osloboenjem od zaglupljujueg humanitarizma 19. veka. Drizman je prirodnu selekciju nazvao naunim demonom, jer je njena svrha postepena eliminacija i istrebljivanje onih koji postanu slabi. Po njegovom miljenju, mi smo zahvaljujui darvinizmu saznali da ako ne svi, ono bar veliki deo jadnih i bednih jedinki kojima smo pokuavali da pomognemo, a koji umanjuje kvalitet ivota, je odreen po zakonima prirode da bude eliminisan, kako bi bilo dovoljno mesta za one zdravije, i da onaj koji produava njihov ivot i njihovu bolest ne ini uslugu ni jednima ni drugima. 56 Pouka koju je Drizmans izvukao iz darvinizma jeste ta da zdravi treba da unite bolesne. Glavni problem sa kojim su se suoli eugenisti bio je kako eliminisati nesposobne, ali najpre su morali da dou do toga ko su ti nesposobni. O ovom drugom pitanju emo se pozabaviti kasnije u petom i estom poglavlju.

5. UASI INFERIORNOSTI: DEVALVACIJA NESPOSOBNIH I NEPRODUKTIVNIH

Svojim uvodom za francusko izdanje Hekelovog dela Monizam kao veza izmeu religije i nauke (Monism as Connecting Religion and Science) iz 1897. godine, francuski socijaldarvinista or Vaher de Lapu (Georges Vacher de Lapouge) najavio je propast tri glavna ideala Francuske revolucije: slobode, jednakosti i bratstva. Da bi zamenio ove navodno zastarele i nenaune liberalne dogme, on je tvrdio da je darvinistika revolucija uvela jedno novo, bolje trojstvo: determinizam, nejednakost i selekciju.1 Lapa se sloio sa Klemensom Rojerom (Clemence Royer), koji je 1862. godine u svom uvodu za francuski prevod Darvinovog Postanka vrsta napisao: Kakve su posledice ove iskljuive i neinteligentne zatite koja se prua slabima, boleljivima, neizleivima, nemoralnima svima onima prema kojima priroda nije bila naroito naklonjena? Bolesti od kojih oni boluju nastavljae se i umnoavati u nedogled; zlo e se uveavati umesto da se smanjuje, i to na tetu dobra.2 Lapuove ideje su izvrile mnogo snaniji uticaj u Nemakoj nego u njegovoj rodnoj Francuskoj, verovatno delimino i zbog posebnog naglaska na biolokoj nejednakosti u delima ostalih nemakih socijaldarvinista i eugenista, koji su pripremili tlo za irenje Lapuovih ideja u ovoj evropskoj zemlji. Krajem 19. i poetkom 20. veka, mnogi nemaki naunici i drugi ueni ljudi shvatili su da je bioloka nejednakost osnovni element darvinistike teorije. Uostalom, do evolucije ne bi ni moglo doi bez znaajnih varijacija. Neke jedinke su bile sposobnije od drugih, pa su i opstale i razmnoavale se, dok su druge bile manje sposobne, pa su nestale ne ostavivi iza sebe potomstvo. Ovo isticanje bioloke nejednakosti navelo je mnoge naunike i lekare da ljude dele na inferiorne i supreriorne, one koji vie vrede ili one koji manje vrede. Mnogi eugenisti su muku muili traei nain da na naunoj osnovi svrstaju ljude u odreene kategorije, neki merei ovekovu glavu, a drugi opet, delove tela. Meutim, te kategorije inferiornih i superiornih bile su najee izrazito subjektivne i pomalo neodreene, iako su, generalno gledano, bile usredsreene na inteligenciju i zdravlje.

Budui da je bioloka nejednakost predstavljala kljunu pretpostavku darvinistike teorije, naglaavanje prirodne nejednakosti odigralo je veoma znaajnu ulogu u retorikom smislu. Da bi uspeli da ubede svoje savremenike da su organizmi ukljuijui i ljudska bia evoluirali, darvinisti s kraja 19. veka morali su da pokau da se organizmi u velikoj meri meusobno razlikuju, odnosno da unutar vrste postoji veliki broj varijanti. Da bi evolucija oveka izgledala uverljivo, oni su tvrdili da ljudska bia zaista nisu mnogo udaljena od najblie srodne vrste kao to je veina ljudi mislila. Osim toga, oni su morali da pokau da unutar ljudske vrste postoji veliki broj varijanti. Darvinizam je, uostalom, podrazumevao da se populacije postepeno odvajaju kako bi formirale podvrste, a kasnije i posebne vrste. Darvinizam je iz ovih razloga pripremio mono oruje kojim e se sluiti oni koji zagovaraju nejednakost meu ljudima, a mnogi darvinisti su to bez razmiljanja i inili. Hekel je redovno nabrajao sve darvinistike argumente koji su podupirali neravnopravnost. U svojoj knjizi Prirodna istorija stvaranja on je objasnio da izmeu najrazvijenije ivotinjske i najnerazvijenije ljudske jedinke postoji mala razlika, i to samo u kvantitativnom, a ne u kvalitativnom smislu, i da je ta razlika mnogo manja u odnosu na razliku izmeu najnie i najvie ljudske jedinke ili izmeu najvie i najnie ivotinje.3 Nama danas je, moda, teko da zamislimo da jedan ozbiljan naunik zaista moe da veruje da su razlike unutar ljudske vrste vee od razlika koje postoje izmeu ljudi i drugih ivotinja, ali Hekel je zaista propagirao ovakve ideje, ponavljajui ih u mnogim publikacijama. Ne samo to je darvinistika neravnopravnost uspela da ubedi ljude tog vremena u validnost darvinizma, ve je posluila i kao mono oruje u intelektualnoj borbi protiv socijalizma krajem 19. veka, u koju se ukljuio ne mali broj darvinista. Veina socijalista je, nesumnjivo, rado prihvatila ideju o biolokoj evoluciji, budui da je ona bila u skladu sa njihovim materijalistikim pogledom na svet i podupirala njihovu kampanju protiv religije. Meutim, veliki broj socijalista nije prihvatio Darvinovu teoriju o prirodnoj selekciji, a mnogi su smatrali da se ta teorija ne moe primeniti na ljudsko drutvo. Poznati patolog i politiar, Rudolf Virhau (Rudolf Virchow), jedan od Hekelovih profesora, ali kasnije protivnik darvinizma, pokrenuo je raspravu o vezi izmeu darvinizma i socijalizma. U svom govoru koji je 1877. godine uputio lanovima Drutva nemakih naunika i lekara, on upozorava da bi pokuaj uvoenja darvinizma u dravne kole, naroito na dogmatski nain svojstven Hekelu i njegovim sledbenicima, mogao da proizvede protivreakciju protiv naunika uopte. On je tokom svog govora veto ubacio sumnju da darvinizam vodi ka socijalizmu, nadajui se da e se njegovi sluaoci uplaiti moguih loih posledica uenja darvinizma na tom optem nivou.4 Hekel, koji je pre toga pred istim tim skupom odrao predavanje o darvinizmu, ali nije ostao da uje Virhauov govor, bio je ogoren zbog onoga to je Virhau izneo. Hekel je, isprovociran Virhauovim stavovima, objavio tekst u kojem prezrivo opovrgava njegove ideje, zavravajui estokim napadom na socijalizam. Hekel je tvrdio da socijalizam nema nikakve koristi od darvinizma, ve da darvinizam zapravo opovrgava socijalizam. On je smatrao da je darvinizam najbolji protivotrov protiv socijalizma, poto je dokazao neophodnost nejednakosti i takmienja. To se odnosi na ljudsko drutvo, objasnio je on, ba kao i na prirodu. Dakle, ako darvinizam podrava bilo koji politiki sistem, onda on, na neki nain, mora biti aristokratskog karaktera. Hekel ni u kom sluaju nije podravao zemljoposedniku aristokratiju, prema kojoj nije oseao nita osim prezira, ali je u skladu sa svojim liberalnijim politikim stavovima podravao aristokratiju talenta ili stvaranje upravljake elite iskljuivo prema sposobnostima.5 Pokuaji opovrgavanja socijalizma pozivanjem na darvinistiku teoriju bili su veoma uobiajena pojava u Nemakoj krajem 19. veka. Sporna taka obino je bila socijalistika doktrina o ljudskoj jednakosti. Poput Hekela, i darvinovski orijentisani biolog Oskar mit (Oscar Schmidt) ljutito je odbacio bilo kakvu povezanost darvinizma i socijalizma, pa je na Konferenciji Drutva nemakih naunika i lekara 1878. godine odrao govor u kojem opovrgava Virhauove ideje. U svom pokuaju da opovrgne socijalizam na snovu darvinizma, mit je izmeu ostalog rekao: Princip evolucije nesumnjivo ponitava princip jednakosti.6 Jo jedan istaknuti biolog, Vilhelm Prajer, koji je drao predavanja i pisao o uticaju darvinizma na nadmetanje u oblasti privrede, sloio se sa Hekelom i mitom da darvinizam pokazuje da je nejednakost meu ljudima, po zakonima prirode, neophodna. 7 Helvald je, isto tako, prezrivo odbacio ideju o ravnopravnosti koja eli da sve to na ovoj zemlji nosi ime ovek tretira na isti nain. 8 Hajnrih Ernest Cigler, darvinistiki orijentisani biolog koji je krajem 19. i poetkom 20. veka dosta pisao o primeni darvinizma na ljudsko drutvo, napisao je jednu knjigu koja je u potpunosti bila posveena opovrgavanju socijalizma na osnovu darvinizma. U ovoj svojoj knjizi, kao i u ostalim svojim delima, on je stalno isticao nejednakost meu ljudima kao loginu posledicu darvinistike teorije.9

Meutim, nisu svi darvinisti podravali Hekelov anti-socijalistiki stav. Neki su ak tvrdili da socijalizam ima vie dodirnih taaka sa darvinizmom nego kapitalizam. Bihner je, na primer, u politikom smislu, sebe smatrao leviarem i pisao je Hekelu da je uivao itajui njegovu knjigu u kojoj je ukorio Virhaua, osim onog dela u kojem govori o socijalizmu.10 Iako je konstantno insistirao na veoj drutveno-ekonomskoj jednakosti, Bihner se, ipak, sloio sa Hekelom da darvinizam podrazumeva bioloku nejednakost. U stvari, jedna od njegovih najveih zamerki kapitalistikom sistemu bila je ta to je taj sistem davao prednost ne na osnovu bioloke nejednakosti, ve na ekonomskim osnovama. Kapitalizam, objanjava on Hekelu, imovinu zavetava onima koji nisu uvek u prednosti u biolokom smislu. Na taj nain, on borbu za opstanak usmerava u korist onih koji poseduju imovinu, bez obzira na njihovu bioloku grau.11 Koren zla, rekao je Bihner, lei u ogromnoj razlici u oruju ili sredstvima (spoljanjim, ba kao i unutranjim) kojima svaki pojedinac mora da se bori u neizbenoj borbi za opstanak. Da bi bojno polje i borba za opstanak bili fer za sve uesnike, Bihner je predlagao ukidanje nasledstva i mera sveobuhvatnije socijalne zatite. U Bihnerovoj upravljakoj eliti, inteligentniji i talentovaniji bi ponjeli vei rod u ekonomskom smislu, ali ne bi mogli da ga ostave u nasledstvo svojoj deci.12 Bioloka nejednakost je na taj nain predstavljala sastavni element Bihnerove sinteze darvinizma i socijalizma. Nordau je bio jo jedan zagovornik darvinistikih principa koji je odbacivao ideju o ljudskoj jednakosti, nazivajui je bajkom i zabludom kabinetskih uenjaka i sanjara, zato to nije u skladu sa najznaajnijim principima darvinistike nauke. U jednoj svojoj knjizi, koja je zabeleila izuzetnu prodaju, on je napisao da je jednakost u suprotnosti sa svim zakonima ivota i evolucije u organskom svetu. Mi, koji zagovaramo nauni pogled na svet, u nejednakosti ivih bia prepoznajemo pokretaku silu celokupne evolucije i savrenstva. Jer ta je borba za opstanak, taj izvor prekrasne raznolikosti u prirodi, ako ne stalna potvrda nejednakosti? Sposobniji organizam otvoreno pokazuje svoju superiornost u odnosu na ostale lanove svoje vrste, umanjuje njihov deo obroka koji im priroda daje, onemoguavajui im da se u potpunosti razviju i tako se izbore za vie prostora za sopstveno potomstvo... Najnesavrenije jedinke bie unitene u borbi za prvo mesto i nestae... Nejednakost stoga predstavlja prirodni zakon...13 Ne samo to je Nordau time opravdao nejednakost kao sastavni element prirode koji donosi evolucioni napredak, ve je uvideo da borba za opstanak podrazumeva smrt za mnotvo manje obdarenih jedinki. Sa irenjem darvinizma i jaanjem njegovog uticaja krajem 19. i poetkom 20. veka, ideja o biolokoj nejednakosti, kao njegovom sastavnom elementu, zadobila je veliki broj pristalica i postala ugaoni kamen eugenikog pokreta, podupirui celokupnu njegovu doktrinu. Ploc je konstantno ismevao hrianstvo, humanitarizam i demokratiju zbog njihovih ideala o jednakosti.14 Kada je osnovao Drutvo za rasnu higijenu, on se nadao da e ovoj organizaciji pristupiti samo oni iz redova bioloki superiornih, koji ine jednu etvrtinu populacije. To se pokazalo kao veoma nepraktino, jer nije znao na koji nain bi izmerio bioloku superiornost, ali od lanova se zahtevalo da se pre sklapanja braka podvrgnu lekarskom pregledu i testovima kako bi se utvrdilo da li su sposobni da nastave vrstu. 15 almajer je s prezrenjem odbacio ideju o jednakosti. Smatrati nejednake jednakima, pisao je on, moe biti ideal samo onih slabih.16 Erenfels je iskazao miljenje velike veine svojih kolega eugenista kada je rekao: Liberalno-humana izmiljotina da su svi ljudi jednaki bila je, nesumnjivo, jedna od najsamovoljnijih i najglupljih stvari koje je oveiji um ikada mogao da smisli.17 Darvinistika ideja o nejednakosti bila je toliko rairena poetkom 20. veka da se uvukla ak i u redove socijalista i drugih politikih radikala. U stvari, prve voe eugenikog pokreta izmeu ostalih, Forel, Ploc, almajer, Erenfels, Grotjan, Maks fon Gruber i Voltman naginjali su ka levoj politikoj orijentaciji. Neki su sebe nazivali socijalistima, a nekoliko njih se ak i prikljuilo socijalistikim politikim partijama, mada se veina drala podalje od stranake politike. Darvinistiki orijentisani botaniar i socijalista Dodel imao je slian stav o nejednakosti i borbi za opstanak kao i Bihner.18 Lekar i socijalista Alfred Blako (Alfred Blaschko) napisao je lanak za jedan vodei socijalistiki asopis u kojem se suprotstavlja Amonovom pokuaju da upotrebi darvinistike argumente za pobijanje socijalizma. On je, meutim, u tom lanku podrao stav koji se opasno pribliava Hekelovom i Amonovom: Ne moe se porei da je darvinovska teorija izrazito aristokratska, aristokratska s jedne strane, zato to propagira nejednakost svih onih koji nose ljudski lik, a s druge strane zato to, polazei od te ideje o nejednakosti, ova teorija propagira pravo jaeg, onog koji je bolje opremljen za borbu za opstanak.19 Meutim, dok je s jedne strane priznao neminovnost bioloke nejednakosti, Blako nije smatrao da zbog toga treba da postoji i drutvena ili ekonomska nejednakost, kao to su mislili Hekel, Amon i drugi socijaldarvinisti. Emil Rajh (Emil Reich), profesor na univerzitetu u Beu, takoe je naglasio bioloku nejednakost u jednom drugom socijalistikom asopisu, izjavivi sledee: Sa evolucione take gledita, jedinke nisu jednako vredne, ve imaju jednaka prava da im se dozvoli da razvijaju svoje sposobnosti.20 ak je i Karl Kaucki (Karl Kautsky), vodei marksistiki teoretiar nakon Engelsove smrti 1895. godine, podravao eugenike principe, iako je smatrao da se oni mogu sprovesti samo u uslovima socijalistike ekonomije.21

Ni Lili Braun, vodea feministkinja i socijalista, nije u potpunosti prihvatala ideju o jednakosti. Ona se estoko protivila strogoj jednakosti pozivajui se na prirodu, naroito na teoriju evolucije, ali je u isto vreme poput Bihnera zahtevala veu drutveno-ekonomsku jednakost, da bi samo bioloke razlike uticale na uspean ishod borbe za opstanak. Ona je u svojim memoarima optuila socijaliste da ue iroke narodne mase da su svi ljudi jednaki po vrednosti i po razvojnoj sposobnosti. U prirodi je svaka vlat trave drugaija, nastavlja ona, a priroda je ljudima podarila jo veu varijabilnost. Dakle, da bismo delovali u skladu sa prirodom i evolucijom, moramo potovati prirodne razlike umesto da podstiemo svaku budalu da Getea naziva svojim bratom. 22 Braunova je svoj stav o biolokoj superiornosti i inferiornosti formirala i pod uticajem darvinizma i nieovskog individualizma. Prodor darvinistike ideje o neravnopravnosti u redove socijalista pomae nam da shvatimo zato je sve vie socijalista poetkom 20. veka prihvatalo eugeniku. ak je i Karl Kaucki, vodei marksistiki teoretiar u Nemakoj, prihvatio eugeniku i koristio terminologiju bioloke nejednakosti u svojim delima, iako je mnogo vie isticao uvoenje socijalistike ekonomije u cilju poboljanja ovekovog poloaja.23 Grotjan, profesor socijalne higijene na univerzitetu u Berlinu i vodei eugenista, prikljuio se Socijaldemokratskoj partiji (SPD) kao student 90-tih godina 19. veka, i nakon kratkotrajnog istupanja iz stranke tokom prve decenije 20. veka ponovo se pridruio SPD-u iji je predstavnik bio i u parlamentu. Eduard Dejvid (Eduard David) bio je jo jedna znaajna figura u SDP-u koja je propagirala eugenike ideje. Iako su prihvatili eugeniku, Kaucki i veina socijalistiki opredeljenih eugenista esto su bili humaniji od eugenista suprotnih politikih ubeenja. Jedan od antisocijalistiki nastrojenih propagatora eugenikih ideja, koji je sa gotovo okrutnom otvorenou pisao o uticajima darvinistike nejednakosti, bio je Tile. Godine 1895, on je pisao: Iz uenja da su svi ljudi Boja deca i da su svi pred Njim jednaki proistekao je humanistiki i socijalistiki ideal da svi ljudi imaju jednako pravo na ivot i da su svi jednako vredni, i taj ideal je u velikoj meri utucao na ovekovo ponaanje u protekla dva veka. Ovaj ideal je nespojiv sa teorijom evolucije... Ona (evolucija) prepoznaje samo sposobne i nesposobne, zdrave i bolesne, genije i primitivne.24 U jednoj od svojih ranije objavljenih knjiga, on je kritikovao Isusa i humanitarne fanatike 18. veka zato to su isticali jednakost meu ljudima.25 Tile je, ba kao i mnoge njegove kolege, retko pokuavao da definie te nejasne kategorije sposobnog i nesposobnog, ali su oni bili ubeeni da neki ljudi vrede vie od drugih zbog svojih fizikih i mentalnih osobina. U svetlu evolucije, te inferiorne jedinke, prema Tileu, nemaju ak ni pravo na ivot. Poetkom 20. veka, darvinovska nejednakost se mogla videti u sve eoj i iroj upotrebi nemakog izraza minderwertig (to bukvalno znai inferioran, ali u knjievnom jeziku manje vredan) u opisu odreenih kategorija ljudi. Ne uzimajui u obzir ne-evropske rase (o kojima emo govoriti u estom poglavlju), dve kategorije ljudi koje su se meusobno preklapale, smatrane su inferiornima ili nesposobnima: invalidi (naroito mentalno oboleli) i oni koji su neproduktivni u ekonomskom smislu. U svom govoru odranom na skupu Drutva za nemake naunike i lekare 1909. godine, antropolog i eugenista Feliks fon Luan je na pitanje Ko je inferioran? odgovorio sledeom listom: Bolesni, slabi, nemi, glupavi, alkoholiari, skitnice, kriminalci; svi oni su inferiorni u odnosu na zdrave, jake, inteligentne, pametne, trezvene, iste. Po Luanovom miljenju, najvaniji praktini zadatak antropologije je da shvati ta treba da uradi sa inferiornim elementima drutva.26 Prvi nemaki biolog koji je primenio darvinistiku nejednakost na invalide bio je Karl Fogt, koji je zbog svog uea u revoluciji 1848. godine proteran u vajcarsku po politikoj osnovi. Fogt, profesor na univerzitetu u enevi, bio je jedan od prvih nemakih biologa koji su prihvatili darvinizam. U svojoj dvotomnoj knjizi, Lekcije o oveku (Lectures on Man, 1863), koja se smatra takvim klasikom u oblasti antropologije da je doivela ponovno izdanje 2003. godine, on je izjavio da su neki mentalno oboleli ljudi (on je upotrebio izraz idioti) po funkciji svog mozga i mentalnim sposobnostima blii majmunima nego najniim normalnim ljudskim biima. On je tvrdio da je jedan idiot u biolokom smislu blii majmunu nego svojim sopstvenim roditeljima.27 Godine 1867, Fogt je izjavio da ljudi sa izuzetno malim mozgom dokazuju verodostojnost darvinistike evolucije, budui da predstavljaju primordijalne potomke koji su tu osobinu nasledili od predaka iz ranijih faza evolucije. On ih je posmatrao kao jednu vrstu savremene karike koja nedostaje u lancu koji spaja majmuna i oveka. On je zapazio da je njihov mozak gotovo iste veliine kao i kod majmuna hvataa, a kasnije je tvrdio da su oni izuzetno veti u penjanju! (Darvin se, kad ve o tome govorimo, sloio sa Fogtom po ovom pitanju.)28 Iako Fogt nije zagovarao ubijanje dece invalida, on u svojoj knjizi Lekcije o oveku jeste tvrdio da je moralnost relativna kategorija, podupirui svoju tvrdnju jednim upeatljivim primerom: Ako je u civilizovanom svetu smrtni zloin ubiti svog starog hromog oca, postoje neka indijanska plemena koje ovaj in smatraju izuzetno pohvalnim.29 Fogtova relativizacija ubijanja slabih i bolesnih, kao i njegova tvrdnja da su neki mentalno oboleli ljudi blii ivotinjama nego ljudima, procvetae i doneti svoj rod u kasnijem periodu eugenikog pokreta.

Fogt nije bio jedini koji je odreene netipine pojedince okarakterisao kao primordijalne. Ova ideja je, u stvari, bila veoma rasprostranjena u popularnoj kulturi u vidu pokazivanja prirodnih nakaza, koja su predstavljala jedan od najomiljenijih vidova zabave u Nemakoj, i to ne samo za neobrazovanu publiku. Neke od nakaza koje su uestvovale u ovim predstavama u Nemakoj imale su redak genetski poremeaj koji izaziva preterani rast malja po itavom telu. Cirkuske kompanije ne samo to su ovakve osobe iskoritavale da bi privukle publiku, ve su ih poniavali reklamirajui ih kao karike koje nedostaju u evolucionom lancu izmeu majmuna i oveka. Neki lekari su neke anomalije, poput izraslina u korenu kime, smatrali repovima, koji, govorili su oni, predstavljaju obeleja ranijih evolucionih faza.30 Krajem 19. i poetkom 20. veka, eugeniki pokret je jo vie usmerio panju na evolucioni znaaj nedostataka i ostalih atipinih ljudskih osobina. Nije potrebno proitati veliki broj dela nemakih eugenista da bismo primetili da oni nisu sve ljude smatrali jednako vrednima. Oni su o mentalno i fiziki hendikepiranim osobama stalno govorili u kontekstu inferiornih, niih, beskorisnih, pa ak i potpuno bezvrednih jedinki, koje predstavljaju teret za drutvo. Na primer, Ervin Baur (Erwin Baur), istaknuti mendelistiki genetiar i zagovornik eugenike, na kraju svog esto korienog teksta o genetici, navodi razlike izmeu inferiornih i superiornih ljudi. 31 Poznati neurofiziolog Kurt Goldtajn (Kurt Goldstein) napisao je knjigu o eugenici, u kojoj je tvrdio da je rast populacije koristan, ali samo ako svaki pojedinac vredi. To znai da neki pojedinci nemaju nikakvu vrednost, to Goldtajn odmah potom i eksplicitno iznosi, izjavljujui sledee: Porast broja bezvrednih pojedinaca je, zaista, veoma tetan. 32 Slini izrazi o inferiornosti, pa ak i manjoj vrednosti nekih osoba obino invalida mogu se u velikom broju nai u spisima biologa, psihijatara i lekara s poetka 20. veka. Neki eugenisti su ak tvrdili da su osobe sa fizikim ili mentalnim nedostacima ne samo bezvredne, ve i negativne. Na primer, Giicki, koji je podravao eugeniku ak i pre raanja eugenikog pokreta u Nemakoj, branio je ovaj stav jo 1883. godine. On je upozorio drutvo u kojem je iveo da suzbije stvaranje dece koja e biti gotovo potpuno bezvredna, jer ona nanose vie bola nego sree to je predstavljalo smrtni greh u njegovoj utilitarnoj etici. 33 Ironija je u tome to je Giicki bio nepokretan, mada je, i pored toga, bio visprenog duha i intelekta. Ugo Ribert, profesor patologije na univerzitetu u Bonu, koristio se slinom terminologijom u svojim spisima: Briga za osobe koje su od samog roenja mentalno i fiziki beskorisne, koje svojim blinjima i sebi predstavljaju samo teret, osobe bez ikakve vrednosti, ne donosi oveanstvu ba nikakvu korist, ve naprotiv, samo tetu.34 Riberove kitnjaste fraze nama danas zvue prilino okantno, ali su u ono vreme, poetkom 20. veka, bile sasvim uobiajene meu eugenistima i to ne samo u Nemakoj. Grotjan je takoe bio zabrinut zbog ovih bioloki inferiornih elemenata, procenivi da je jedna treina celokupne svetske populacije fiziki ili mentalno inferiorna ili oteena. 35 Iako su se borile za veu jednakost meu polovima, nemake feministkinje takoe nisu ostale imune na darvinistiko naglaavanje nejednakosti i inferiornosti. U stvari, mnoge vodee feministkinje Rut Bre (Ruth Br, Helen toker (Helene Stcker), Henrijet Firt (Henriette Frth), Adela rajber (Adele Schreiber) i Gertruda Bojmer (Gertrud Bumer), da napomenemo samo neke bile su nepokolebljivi zagovornici eugenike. One su, kao i mnogi eugenisti, bez ustezanja koristile terminologiju inferiornosti i omalovaavale invalide na naine kojih bismo se danas stideli.36 Na primer, Adela rajber, vodea figura u Ligi za zatitu majki, a kasnije i delegat Socijaldemokratske partije u nemakom parlamentu, tvrdila je da se samo putem kontrole raanja moe postii bolji i vii odgoj i selekcija, odbacivanje bezvrednih i loih elemenata, i stvaranje drutva bez nesnosnog tereta nesposobnih jedinki razliite vrste.37 Bre, prvobitni osniva Lige za zatitu majki, estoko se naljutila kada su tokerova i njene sledbenice ublaile eugenike ciljeve ove organizacije. Godine 1905, nepuna dva meseca nakon to je deklaracija Rut Bre usvojena kao osnova za ovu novu organizaciju, tokerova i veina lanova Lige za zatitu majki izrazila je svoje neslaganje sa prvobitnim dokumentom koji je napisala Rut Bre. One su, izmeu ostalog, elele da se iz tog dokumenta izbaci re zdrave i sva povezivanja sa eugenikom vezana za tu re, ukazujui time na to da bi one pomogle svim enama, bez obzira na njihovo zdravstveno stanje. Bre se oseala izneverenom, pa je ljutito odgovorila da su u osnivakoj deklaraciji Lige, koja je prvi put objavljena u Voltmanovom asopisu (koji je propagirao rasistiku formu eugenike), eugeniki ciljevi eksplicitno izloeni. Osnivaka deklaracija je, prema Breovoj, naglaavala odgajanje zdravih, a ne maenje i paenje bolesnih i boleljivih. Ona je ukorila svoje koleginice, tvrdei da su one, pomaui inferiornima, napustile eugenike principe. Bre se toliko uzrujala zbog ovih promena da se vrlo brzo povukla sa svoje pozicije i osnovala rivalsku organizaciju koja je bila kratkog veka.38 Kakva god da su neslaganja postojala po drugim pitanjima, Bre je verovatno preterala kada je u pitanju eugenika. tokerova i njene istomiljenice uopte nisu napustile eugeniku doktrinu. One su se, jednostavno, uplaile da bi ograniavanje pomoi na zdrave majke dovelo do proizvoljnog odreivanja koja je majka dovoljno dobra da primi pomo. Na savetodavnom odboru Lige, u maju 1905. godine, raspravljalo se o razlozima izbacivanja eugenike frazeologije iz programa ove organizacije. lanovi odbora jednoglasno su se sloili da bi, uprkos promenama u zvaninom programu, ova organizacija u svojim praktinim aktivnostima poput osnivanja domova za nevenane majke trebalo da prui podrku samo sposobnim majkama i deci, ali onim koje boluju od neke zarazne ili nasledne bolesti, naroito od sifilisa ili tuberkuloze, nee biti dozvoljeno da prime pomo i negu. Oni su, osim toga, traili od Ploca, koji je jo uvek bio lan savetodavnog odbora Lige, da napie praktine savete o tome na koji bi nain Liga mogla da primeni eugenike principe.39

ak i nakon to su Ploc i nekoliko drugih eugenista istupili iz Lige, tokerova, rajberova i ostali lanovi ove organizacije nastavili su da propagiraju eugeniku. tokerova je na meunarodnoj konferenciji Lige monista 1913. godine izjavila da oni koji prihvataju nauni pogled na svet ne mogu da izbegnu pitanje: Ko treba da se rodi? Ona je rekla sledee: Poto elimo razvijenija ljudska bia, potrebne su nam eugenika i rasna higijena.40 U svom govoru na generalnom zasedanju Lige za zatitu majki 1909. godine, ona je izrazila nadu da e se Galtonova vizija eugenike religije ispuniti u budunosti, kada e se svako roditi zdrav i srean. Ona je posebno naglasila da ljude treba informisati o generativnoj etici koja e uzdii oveanstvo na vii nivo, time to e onemoguiti raanje nesposobnih jedinki. Iako je glavni cilj njenog govora bio promovisanje legalizacije abortusa, eugenika je odigrala kljunu ulogu u njenom opravdavanju abortusa, budui da deci iji roditelji boluju od zaraznih bolesti ili deci hroninih bolesnika, kao i deci iji roditelji pate od kardiovaskularnih ili mentalnih oboljenja, ne bi trebalo dozvoliti da se rode. 41 tokerova je u mnogim publikacijama naglaavala potrebu poboljanja ljudskog naslea time to e se spreiti reprodukcija fiziki i mentalno nesposobnih osoba, ije postojanje nema nikakvu vrednost niti obogauje drutvo kao celinu. 42 Izjave poput tokerove ali i slinih izjava Rut Bre i Adele rajber doprinele su devalvaciji invalida i liile ih, makar delimino, ljudskog dostojanstva. Sablast inferiornosti iako je bila povezana sa idejom degeneracije nigde nije uhvatila tako duboke korene kao u psihijatriji. Vodei psihijatri stalno su opisivali svoje pacijente kao inferiorne, degenerisane ili defektne. Godine 1888, Julijus Koh (Julius Koch) uveo je pojam psihopatska inferiornost (psychopathische Minderwertigkeiten) da bi opisao mentalne probleme koji su se graniili sa mentalnom boleu, ali nisu bili tako ozbiljni. 43 Ova terminologija postala je uobiajena meu psihijatrima, koji su termin inferioran poeli da primenjuju ne samo na stanje pacijenta, ve i na samog oveka koji se nalazi u takvom stanju. Uticaj psihijatrije postajao je sve snaniji u Nemakoj krajem 19. i poetkom 20. veka, kada su se masovno podizale ustanove za mentalno zdravlje i sve vie ljudi smetalo u njih. To je pojaalo strah javnosti da se mentalne bolesti sve vie ire, mada je to, verovatno, pre bila posledica podrobnijeg ispitivanja od strane vladinih slubenika i lekara. U svakom sluaju, ova pogrena predstava o pravom stanju stvari pomogla je psihijatrima da zadobiju jo vei ugled i kontrolu nad drutvom. 44 Svi su paljivo sluali njihova upozorenja o degeneraciji i inferiornosti, kao i predloge za leenje ovih bolesti. Darvinistika neravnopravnost nije bila jedini faktor koji je doprineo devalvaciji invalida. Tu je bio i novac. Mnogi eugenisti su alili za novcem koji se, na tetu ostalih lanova drutva, troi na mentalno i fiziki hendikepirane osobe, tvrdei da one predstavljaju teret za privredu. Godine 1911, jedan veoma zapaen nauni asopis, Umschau, obeao je novanu nagradu od 1.200 nemakih maraka to je tada bila prilino velika suma za najbolji esej na temu Koliko dravu i drutvo kotaju loi rasni elementi? Uputstva data pri raspisivanju konkursa naglaavala su da bioloki inferiorne osobe predstavljaju optereenje za privredu i da bi im bilo bolje da se nisu ni rodile. Meutim, iako su eugenisti u svojim spisima redovno spominjali kako inferiorne jedinke predstavljaju teret za privredu, niko nikada nije sakupio statistike podatke pomou kojih bi se taj teret izmerio. Komisiju na ovom konkursu inili su urednik asopisa Umau i jo dvojica eugenista, Gruber i A. Gottajn (Gottstein).45 Gruber, profesor higijene na univerzitetu u Minhenu, inae poznat irom sveta po svojim otkriima u oblasti serologije, smatrao je da invalidi ne predstavljaju samo teret za privredu, ve i stalnu opasnost za zdrave osobe.46 Pobedniki esej autora Ludviga Jensa (Ludwig Jens), koji je objavljen u jednom zapaenom asopisu o drutvenoj higijeni 1913. godine, sadrao je podatak da smetaj inferiornih osoba u instituticije za mentalno zdravlje samo u Hamburgu kota 31.617.823 maraka godinje. 47 Lekcija je bila oigledna: Neto se mora uiniti kako bi se smanjili ovi ogromni trokovi. Profesor anatomije na univerzitetu u Beu, Julijus Tandler, izvukao je upravo ovaj zakljuak. Spomenuvi Jensovu studiju u svom govoru iz 1916. godine, on dalje kae: Ma kako grubo to zvualo, moramo rei da je stalna i sve jaa podrka ovim negativnim varijantama nekorektna sa aspekta ljudske privrede i u suprotnosti sa uenjima eugenike.48 Podstaknut temom konkursa objavljenog u asopisu Umau, Ignjac Kaup (Ignaz Kaup), profesor drutvene higijene i Gruberov saradnik na univerzitetu u Minhenu, napisao je lanak na temu Koliko dravu i drutvo kotaju inferiorni elementi? Kaup je ispitao trokove smetaja i leenja inferiorne omladine, zakljuivi da drava treba da izdvoji inferiorne, odnosno invalide, kako ne bi mogli da se razmnoavaju. Upozorio je na opasnost lanog saoseanja prema inferiornima, budui da nae zdravo potomstvo ima prava da bude zatieno od propadanja putem meanja sa onima koji deluju pogubno po genetski materijal (Keimschdlinge), a svaka napredna nacija duna je da smanji teret trokova inferiornosti.49 Izraz koji sam ja u ovom citatu preveo sa pogubno (Schdlinge) esto oznaava tetoine, parazite ili gamad. Iako se ponekad koristi i u opisivanju ljudi, ta re se obino odnosi na pokvarene osobe koje vre poguban uticaj na druge. Upotreba ovog termina kao i rei teret u opisivanju invalida pokazuje sa kakvim su prezirom eugenisti posmatrali invalide.

Kaup nije bio jedini eugenista koji je invalide nazivao parazitima. U jednom lanku iz 1895. godine, u kojem je propagirao eugenike ideje, Kurela je tvrdio da su ne samo fizike, ve i mentalne i moralne osobine uglavnom nasledne. Kurelin stav da su psihopatska inferiornost, kao i pijanstvo, lenjost i sklonost ka kriminalu - nasledne osobine, delio je veliki broj njegovih savremenika, naroito lanova eugenikog pokreta. Kurela je ove osobe nazvao parazitima koji imaju antisocijalne karakterne osobine i drutveno beskorisnu i pogubnu [bioloku] konstituciju.50 U jednom od svojih ranijih dela, Prirodna istorija kriminala (The Natural History of the Criminal, 1893), Kurela je opirno govorio o onima koji su zabuavali na poslu, uvek ih nazivajui parazitima. 51 Slika fiziki, a naroito mentalno nesposobnih koji crpe ivotne sokove drutva kao svog domaina, oteujui time, a moda ak i potpuno unitavajui svog domaina, bila je prilino rairena, ak i meu onima koji takve osobe nisu otvoreno nazivali parazitima. Hajnc Pothof (Heinz Potthoff), lan Lige monista i Nacionalnih liberala u nemakom parlamentu, inae strunjak za drutveno-ekonomske poslove, daje nam jo jedan primer naina na koji se darvinistika nejednakost meala sa ekonomskim pitanjima u cilju devalvacije ivota invalida. Reagujui na Plocov govor sa Prvog kongresa nemakih sociologa, Pothof je uporno tvrdio da mnogi pojedinci u Nemakoj nestaju ne zato to su bioloki inferiorni, ve zbog ekonomskih nejednakosti. On se, ipak, u potpunosti sloio sa Plocom da oni koji su bioloki nesposobni ne bi trebalo da primaju pomo drave, koju je on smatrao luksuzom koji Nemaka vie ne moe da priuti. On je posebno kritikovao socijalno osiguranje koje je titilo idiote i bogalje. Pothof smatra da bi, u ekonomskom smislu, bilo mnogo odgovornije potroiti ta sredstva na siromane, ali ne i bioloki nesposobne. Zapisnik sa ovog sastanka pokazuje da su Pothofovi predlozi da se invalidima ukine novana pomo doekani aplauzom, a ne sa zgraavanjem. 52 Pothof je opirnije o ovim idejama govorio u svom lanku Zatita slabih? u kojem je potvrdio da nisu slabi ti koji su najdragoceniji u ovoj dravi, ve jaki, sposobni za ivot i rad; a socijalna politika koja eli da zatiti slabe sigurno vodi ovu dravu pogrenim putem. On je vie puta ponovio da mere socijalne zatite treba da budu u korist onih koji su u loem ekonomskom poloaju, a ne onih koji su bioloki slabi. Budui da toliko mnogo njih umire zbog siromatva, on je izjavio da mi nemamo prava da im uskratimo ono to troimo na one koji su nesposobni za ivot, beskorisni i nesreni. Nesreni! Velikani oveanstva ne treba da zaborave da bi doneli ne samo praktinu korist, ve i mnogo vie sree i blagostanja, kada bi njihov humanitarizam dostigao onaj krajnji stepen razvoja onda kada bi dali smrt onima koji umiru, a ivot onima koji su sposobni za ivot!53 Iako je Pothof otvoreno izjavio da ne treba intervenisati u smislu bukvalnog ubijanja slabih, on je uvideo da ukidanje pomoi takvim osobama predstavlja smrtnu kaznu. Ali, budui da su takvi lanovi drutva bili beskorisni i nesreni, on se radovao njihovom nestanku. Pothof je otvoreno podravao Darvinov stav da se srea poveava unitavanjem nesposobnih u borbi za ivot. Njegovi stavovi se nama danas ine prilino ekstremnim i zvue veoma grubo, ali su krajem 19. i poetkom 20. veka bili sasvim uobiajeni. Mnogi eugenisti imali su sline ideje. Ekonomska pitanja uticala su na raspravu o invalidima na jo jedan slian nain. Mnogi eugenisti poeli su da koriste ekonomsku produktivnost kao merilo za odreivanje ovekove vrednosti. Forel je tvrdio da ljude treba vrednovati prema njihovoj sposobnosti da budu produktivni graani. On je sposobnu jedinku opisao kao onu koja vie doprinosi drutvu nego to od njega prima.54 Smatram, izjavio je Forel, da dvoje genetski sposobne dece predstavljaju plus za drutvo, a dvoje loe dece minus. Ova prva e svakako napredovati i proizvoditi vie nego to potroe, dok e ona druga raditi upravo suprotno.55 To znai da moemo matematiki da izraunamo vrednost neijeg ivota tako to emo odrediti koliko je ta osoba doprinela ekonomskom razvoju drutva i koliko je odgovorna prema njemu. almajer je isto tako mislio da se, iz praktinih ciljeva, nasledna vrednost osobe moe najbolje izraunati na osnovu njene ekonomske produktivnosti.56 Uticajni beki sociolog Rudolf Goldajd, vodea figura u austrijskom ogranku Lige monista, razvio je celokupnu svoju sociologiju na osnovama ideje o ljudskoj ekonomiji. Goldajd je bio duboko zainteresovan za etiku i vrednost ljudskog ivota. Etika moda nikada do sada, u celokupnoj ljudskoj istoriji, izjavio je on, nije bila tako nisko vrednovana kao danas. On se nadao da e, istiui evolucionu i ekonomsku vrednost pripadnika ljudske vrste, podii njihovu vrednost i status. Goldajd je bio alostan i gnevan zbog ugnjetavanja radnike klase od strane kapitalista, a budui da verska i moralna uenja nisu uspela da spree takvu praksu, on se nadao da e njegova nauna sociologija moi da opravda i argumentuje prestanak ugnjetavanja. Kada drutva budu shvatila da ljudi imaju ekonomsku vrednost, da predstavljaju kapital koji se ne sme protraiti, drutvo vie nee tolerisati kapitalistiko ugnjetavanje, mislio je Goldajd, a socijalizam e trijumfovati. Evoluciona vrednost ljudskih bia u njihovoj sadanjoj formi na taj nain predstavlja drutvenu svojinu, objasnio je on. Ko god joj iz obesti nanosi tetu, nezakonito unitava drutveni kapital.57

Goldajd je uporno tvrdio da je njegova sociologija naunog karaktera i da je evolucija njen sastavni deo. Meutim, Goldajdovi stavovi su odstupali od strogog darvinizma koji su zagovarali mnogi drugi eugenisti. I dok je s jedne strane potovao Darvina zbog njegovih naunih dostignua, Goldajd je odbacio maltusovski element u darvinistikoj teoriji. On je zbog toga uporno tvrdio da ljudska populacija ne mora da se poveava niti da prirodna selekcija mora da se pootri. Takmienje i selekcija, ba naprotiv, treba da se ublae da bi se poveao kvalitet ljudske vrste. I dok su mnogi vodei eugenisti uporno tvrdili da e poveana stopa reprodukcije dovesti do veeg biolokog napretka, Goldajd je tvrdio upravo suprotno. Po njegovom miljenju, sa smanjenjem nataliteta, ba kao i sa poveanjem korisnosti, bioloka i ekonomska vrednost ivota svakog pojedinca konstantno se poveava.58 Za razliku od veine eugenista, on je naglaavao da sredina igra mnogo znaajniju ulogu u oblikovanju karaktera od naslednog faktora. Goldajd jeste odbacivao neke bitne elemente izvorne eugenike, ali je ipak prihvatao mnoge od njenih osnovnih pretpostavki i ciljeva. On se nadao da e njegova sociologija doprineti poboljanju ovekovog biolokog kvaliteta i tako dovesti do evolucionog napretka, zbog ega se 1908. ili 1909. godine pridruio Drutvu za rasnu higijenu. 59 Beko Socioloko drutvo, iji je osniva i predsednik bio Goldajd, takoe je imalo Odsek za socijalnu biologiju i eugeniku. Na elu ovog odseka, koji je naginjao politikoj levici vie nego Drutvo za rasnu higijenu, nalazili su se poznati lamarkistiki orijentisani biolog Pol fon Kamerer (Paul von Kammerer) i profesor higijene Julijus Tandler.60 Goldajdovi stavovi nesumnjivo otkrivaju mnogo vie humanosti i saoseanja od stavova veine eugenista, ali njegov naglasak na poboljanju biolokog kvaliteta i vrednosti ljudskih bia, a naroito njegova usredsreenost na ekonomsku vrednost oveka, ipak pretpostavlja da neki ljudi vrede vie od drugih. Osim toga, njegovi stavovi nas navode da postavimo i ono zabrinjavajue pitanje: A ta emo sa onim ljudima koji nemaju nikakvu ekonomsku vrednost, kao to su invalidi? Pomalo je udno to to Goldajd nikada nije dotakao ovo pitanje, budui da je bio blisko povezan sa eugenikim pokretom, koji je uporno postavljao ovo pitanje. Moda nije mogao da natera sebe da se suoi sa tom temom, poto je njegov racionalni koncept ljudske ekonomije, kada se primeni na invalide, izgleda bio u suprotnosti sa njegovom humanom prirodom. Goldajd se nadao da e, kao zatitnik ugnjetavanih, podii vrednost ljudskog ivota to je veoma plemenit cilj ali mi se ini da je njegov stav da vrednost ljudskog ivota zavisi od njegove ekonomske vrednosti uinio upravo suprotno. Mnogi darvinisti su propagirali ideju da je nejednakost neminovan zakon prirode. Primenjujui to na ljudsko drutvo, oni su naglaavali fizike, mentalne, pa ak i moralne razlike meu ljudima, nazivajui neke ljude superiornima, a neke inferiornima. Dok su zagovornici ove ideologije oigledno pripadali intelektualno superiornom segmentu drutva, invalidi, naroito oni mentalno nesposobni, nazivani su inferiornima i manje vrednima. Meutim, postojala je jo jedna kategorija navodno inferiornih ljudi koje su mnogi darvinisti i eugenisti smatrali jednako opasnim ili moda ak i opasnijim od invalida. Sada emo nau panju usmeriti na tu sledeu kategoriju: ne-evropske rase.

6. NAUKA O RASNOJ NEJEDNAKOSTI

Invalidi i kriminalci nisu bili jedini iji ivot je, pod uticajem darvinistikih ideja, bio potpuno devalviran. Mnogi socijaldarvinisti i eugenisti su veinu svetskog stanovnitva strpali u kategoriju inferiornih. Oni su ne-evropske rase smatrali varijantama ljudske vrste a ponekad ak i potpuno razliitom vrstom koje u svom evolucionom razvoju nisu bile jednako napredne kao Evropljani. Svakako da darvinizam nije bio jedini krivac za sve snaniji talas naunog rasizma krajem 19. veka, ali je ipak odigrao kljunu ulogu u svemu tome.1

Rasizam je oigledno postojao i pre darvinizma, ali je tokom 19. veka delimino pod uticajem darvinizma pretrpeo znaajne promene. U periodu pre 19. veka, preovladavajui uticaj hrianstva spreavao je izbijanje nekih od najgorih oblika rasizma. Hrianska teologija propovedala je univerzalno bratstvo svih rasa, koje potiu od zajednikih predaka Adama i Eve. Veina hriana je verovala da su sva ljudska bia, bez obzira na rasu, stvorena po Bojem obliju i da je njihova dua vena. To je znailo da su svi ljudi izuzetno dragoceni, zbog ega su hriani slali svoje misionare u razliite krajeve sveta kako bi stanovnike tih dalekih zemalja preobratili u hrianstvo. Sa uspostavljanjem veza sa mnogim drugim rasama tokom 19. veka, protestantski misionski pokret je cvetao, aljui ogroman broj misionara na druge kontinente kako bi ne-evropske narode preobratili u hrianstvo, ba kao to je katolika crkva nekada inila u panskim i portugalskim kolonijama. Iako su neke hrianske grupacije, naroito u onim zemljama gde su robovi bili uglavnom pripadnici ne-evropskih rasa, teoloki opravdavale rasnu nejednakost, veina hrianskih crkava je smatrala da su pripadnici drugih rasa dovoljno vredni i sposobni da prihvate evropsku veru i kulturu. I pored toga to je izbegavalo mnoge elemente hrianstva, prosvetiteljstvo je podravalo veinu aspekata judeohrianske moralnosti. U nekim sluajevima, mislioci koji su podravali principe prosvetiteljstva bili su mnogo dosledniji u primeni judeo-hrianske moralnosti na drutvo od hrianskih crkava. Mnogi meu njima naglaavali su kosmopolitizam i ljudsku jednakost, to je uslovilo snanije protivljenje ropstvu i spreavalo ugnjetavanje ostalih rasa. Ovakav stav moemo uoiti i u spisama nemakog filozofa i svetenika iz 18. veka, Johana Gotfrida fon Herdera (Johann Gottfried von Herder). On je pisao: Ali ti, o ovee, potuj samoga sebe; ni pongo ni gibon nisu tvoja braa, ali Amerikanac i crnac jesu; stoga ne treba da ih ugnjetava, ubija ili pljaka; jer oni su ljudi, ba kao i ti; majmun ne moe postati tvoj brat.2 Oslanjajui se na prosvetiteljske ideale, mnogi liberali 19. veka naglaavali su jednakost meu ljudima, ukljuujui i rasnu jednakost. To naroito vai za one koji su prihvatili shvatanje da sredina najvie utie na razvoj oveka, koje je privuklo mnoge intelektualce 19. veka. Smatrajui da je ljudski um jedna prazna ploa (tabula raza, ako emo da se posluimo Lokovom terminologijom), oni su razlike meu ljudima pripisivali razlikama u iskustvu, uvebanosti i obrazovanju. Oni su stoga mislili da se necivilizovane rase mogu kolovanjem uzdii na nivo Evropljana. Mnogi istaknuti nemaki antropolozi 19. veka, naroito dominantne figure kao Rudolf Virhau, Adolf Bastijan (Adolf Bastian) i Johanes Ranke (Johhanes Ranke), podravali su ovaj liberalan stav i energino se protivili prodoru biolokog rasizma (a i darvinizma) u njihovo podruje rada. Meutim, prosvetiteljstvo je imalo i svoju mranu stranu koja e nagovestiti pojavu naunog rasizma. U 18. veku dolo je do pojave poligenizma uverenja da rase nisu potekle od zajednikih predaka koji se sukobio sa monogenizmom, koji je preovladavao vekovima, zato to se, prema hrianskom uenju, do tada smatralo da svi ljudi vode poreklo od jednog jedinog para stvorenog u ne tako davnoj prolosti. Volter i jo neki drugi mislioci doba prosvetiteljstva koristili su poligenizam kao oruje u napadu na hrianske, navodno zastarele dogme. Poligenizam je vrio veoma snaan uticaj sve do pred kraj 19. veka, kada ga su ga nadjaala darvinistika objanjenja o poreklu rasa. Iako je darvinizam uio da svi ljudi imaju zajedniko poreklo, bar ako se osvrnemo dovoljno daleko u prolost, to ni u kom sluaju ne znai da je on propagirao i jednakost meu ljudima. Daleko od toga! Mnogi darvinisti su tvrdili da darvinizam dokazuje nejednakost meu ljudima, ukljuujui i rasnu nejednakost. Darvin i veina darvinista je, kao to smo ve videli, naglaavala bioloke varijacije unutar svake vrste. Objanjavajui evoluciju oveka, Darvin je morao da ponudi odgovor onima koji su uporno tvrdili da su ovekov razum, govor i moralnost svojstveni samo ljudskim biima i da ne mogu biti proizvod evolucije. Da bi nadjaao ove prigovore, Darvin je, s jedne strane, pokuao da pokae da ivotinje, naroito primati, imaju primitivnu mo rasuivanja, govora i moralnog ponaanja, dok je, s druge strane, tvrdio da neke rase imaju mnogo slabije intelektualne i moralne sposobnosti od Evropljana. Naglaavanje rasne nejednakosti je na taj nain igralo veoma znaajnu ulogu u Darvinovom pokuaju da premosti jaz izmeu majmuna i oveka. Iako se protivio ropstvu i ponekad izraavao saoseanje sa ne-evropskim rasama, Darvin je ipak smatrao da postoji ogroman jaz izmeu najviih rasa i, kako ih je on nazivao, najniih divljaka, koji su u intelektualnom smislu inferiorni, a u moralnom slini Evropljanima. To nije bila samo neka sporedna tema u Darvinovom Poreklu oveka, jer je on u samom uvodu otvoreno izjavio da je jedan od tri cilja njegove knjige da razmotri kolike i kakve razlike postoje izmeu takozvanih ljudskih rasa.3 Osim toga, zar teorija evolucije nije podrazumevala da rase mogu da se menjaju, pruajui tako nadu da se nie rase mogu uzdii na vii nivo? Jeste, na neki nain, ali bi postepenost evolucionog napretka, o kojoj je govorio Darvin, uinila ovaj prigovor potpuno beznaajnim. Darvin i veina darvinista smatrala je da se ljudska rasa formirala milenijumima. Tokom tog relativno kratkog perioda zabeleene ljudske istorije, promene unutar jedne rase nisu se mogle ni primetiti. Ludvig Voltman i ostali darvinisti koji su se bavili pitanjem rasnih razlika, kao i kasniji nacistiki teoretiari, nisu stoga bili nimalo nedosledni kada su insistirali i na evoluciji ljudske rase (koja se odvijala u ogromnim vremenskim periodima) i na osnovnoj statinosti rasnih tipova (tokom ljudske istorije).

Darvin je naglaavao da naslee ima silu da sauva bioloke karakteristike tokom ogromnog vremenskog perioda, i to ne samo fizike, ve i mentalne, pa ak i moralne. On je osobine poput nesebinosti, sebinosti, hrabrosti, kukaviluka, marljivosti, lenjosti, tedljivosti i mnogih drugih, smatrao naslednim biolokim instinktima. Znai, odbacujui uticaj obrazovanja, vebanja i sredine u oblikovanju ovekove prirode, Darvin se pridruio ostalim biolokim rasistima. To je pogubno uticalo na raspravu o poreklu rasa, budui da bi, da je to tano, svaki pokuaj donoenja evropske kulture necivilizovanim narodima sveta bio uzaludan. Ovo nisu bile originalne Darvinove ideje, ali su on i veina darvinista energino propagirali ovu vrstu biolokog rasizma, i veina biolokih rasista nakon Darvina smatrala je ovu njegovu teoriju potvrdom sopstvenih stavova. Hekel i mnogi njegovi sledbenici u Nemakoj naglaavali su rasnu nejednakost ak vie od samog Darvina. Kada god je Hekel u svojim delima govorio o evoluciji oveka za njega je evolucija oveka bila izuzetno znaajna, pa je stoga bila i jedna od njegovih najeih tema on je stalno naglaavao nejednakost meu ljudima, naroito rasnu. On je ve u svojoj prvoj strunoj knjizi o evoluciji, objavljenoj 1866. godine, izjavio sledee: Razlika izmeu najviih i najniih ljudskih bia vea je od razlike izmeu najnieg oveka i najvie ivotinje.4 On je tokom svoje karijere stalno iznova naglaavao ovu ideju.5 Analizirajui razvojne stupnjeve izmeu ivotinja i ljudi, Hekel je u svojoj popularnoj knjizi iz 1868. godine izneo sledeu tvrdnju: Ako elite da povuete otru granicu, morate je povui izmeu najrazvijenijeg civilizovanog naroda s jedne strane, i najsirovijeg primitivnog naroda s druge strane, i ovaj drugi spojiti sa ivotinjama.6 Da bi evolucija oveka zvuala ubedljivo, Hekel je pokuao da pokae da se jaz izmeu ljudi i njihovih najbliih roaka meu ivotinjama moe premostiti gotovo neprimetnim razvojnim stupnjevima. Na poetku prvog izdanja njegove popularne knjige Prirodna istorija stvaranja (Natrliche Schpfungsgeschichte, 1868) nalazila se ilustracija koja je prikazivala dvanaest profila, poevi od evropskog, po opadajuem redosledu preko istonoazijskog, junoamerikog fuego indijanca, australijskog, crnoafrikog do tasmanijskog. Redosled slika trebalo je da pokae postepenu promenu u obliku lobanje i da je profil poslednjeg oveka u tom nizu, Tasmanijca, veoma slian profilu gorile pod brojem sedam. Posle gorile bilo je poreano jo pet slika majmuna (vidi sliku 6.1). est stupnjeva izmeu najvie i najnie ljudske rase i samo jedan stupanj izmeu najnie ljudske rase i gorila ukazuje na nedvosmislen i jasan zakljuak. Meutim, da se sluajno ne bi desilo da neko ne shvati ta je on ovom ilustracijom hteo da kae, Hekel u tekstu ispod slike kae sledee: Razlike izmeu najniih ljudskih bia i najviih majmuna manje su od onih koje postoje izmeu najniih i najviih ljudskih bia.7 Vremenska bliskost inferiornih ili niih rasa i majmuna esta je tema Hekelovih spisa. On je australijske aboridine i junoafrike bumane smatrao slinim majmunima (affenhnlich). On je, osim toga, neke rase u Africi i Aziji opisao kao ljude koji ne poznaju ideju braka ili porodice; oni, poput majmuna, ive u oporima, penju se po drveu i jedu voe. Te rase nisu u stanju da naue i prihvate evropsku kulturu, zato to je nemogue usaditi ljudsko obrazovanje (Bildung) tamo gde ne postoji neophodno tlo za njegov rast, odnosno gde nema razvoja ljudskog mozga... One jedva da su se uzdigle iznad onog najnieg stupnja prelaska od ovekolikih majmuna do oveka-majmuna.8 Hekel je razlike izmeu rasa naglaavao na jo jedan nain uporno tvrdei da razliite ljudske rase predstavljaju razliite vrste. Godine 1868, on je istupio sa svojom teorijom da postoji deset razliitih ljudskih vrsta, koje je poreao po rasnoj hijerarhiji zasnovanoj na njihovoj navodnoj inferiornosti i superiornosti. On je podelio ljudske vrste na dve glavne grupe, na ravnokose i kovrdavokose. Ova druga grupa obuhvatala je primitivne, ve izumrle ljude, Papuance, Hotentote i afrike crnce, poreane od najniih ka najviim. Po ovom Hekelovom sistemu klasifikacije, kovrdavokose rase su, generalno gledano, inferiorne u odnosu na ravnokose, uz izuzetak ravnokosih australijskih aboridina, koji su predstavljali najniu postojeu ljudsku vrstu. Ostale ravnokose vrste (od najniih ka najviim) bile su: Polineani, Eskimi, ameriki Indijanci, Mongoli (Orijentalci) i Kavkazi, koje je nazivao i mediteranskom vrstom. Kasnije je poeo da detaljie, pa je poveao broj vrsta na 12, ali je ideja o rasnoj hijerarhiji i izmeu vrsta i izmeu rasa unutar svake vrste ostala stalno prisutna. Jo jedna vrsta dokaza kojom se sluio Hekel bila je lingvistika. Hekel je tvrdio da jezici, izgleda, nemaju zajedniko poreklo, tako da su se morali razviti nezavisno jedan od drugoga. Poto je upotreba jezika svojstvena samo ljudskim biima, to znai da su ljudske rase morale evoluirati od razliitih predaka. Ako bismo se vratili dovoljno daleko u prolost, svakako bismo pronali nekog zajednikog pretka, priznao je on, ali je smatrao da taj zajedniki predak ne bi bio potpuno ovek.9 Hekel je tog oveka-majmuna koji nije umeo da govori nazvao Pitekantropus alalus (Pitecanthropus alalus), i mislio je da e on liiti na oveka sa slike koju mu je profesor Gabrijel Maks (Gabriel Max) dao 1894. godine za njegov 60. roendan (vidi sliku 6.2).10 Dakle, iako je zvanino priznao monogenizam, Hekel je naginjao poligenistikom objanjenju porekla oveka. Iako nam je, moda, teko to da zamislimo, Hekel je kasnije tokom svoje karijere jo vie naglaavao rasne razlike, dajui sve provokativnije izjave po tom pitanju. U svojoj senzacionalno popularnoj knjizi Zagonetka univerzuma (The Riddle of the Universe, 1899), on je izjavio sledee: Razlika izmeu razuma jednog Getea, Kanta, Lamarka, Darvina i razuma najnieg primitivnog ljudskog bia, jednog Vede, Ake, australijskog crnca i Patagonjana, mnogo je vea od postepenih razlika izmeu razuma ovog drugog i najrazumnijeg sisara, ovekolikih majmuna i ak [drugih] majmuna, pasa i slonova.11

Godine 1911, Hekel naglaava meurasne razlike na jo jedan nain, naime delei ovih 12 ljudskih vrsta na etiri zasebna roda!12 On je takoe preporuio da svako ko eli da shvati rasnu nejednakost treba da proita spise grofa Artura de Gobinoa (Arthur de Gobineau), francuskog mislioca koji se bavio pitanjem rasne nejednakosti i koji je privukao panju nemakih rasnih ideologa s poetka 20. veka.13 U svom delu uda ivota iz 1904, inae nastavku njegove knjige Zagonetka univerzuma, Hekel je itavo jedno poglavlje, pod naslovom Vrednost ivota, posvetio pitanju rasne nejednakosti. U tom poglavlju on otvoreno tvrdi da nije tano da ivot svih ljudi ima jednaku vrednost. Iako je ukratko pomenuo validnost ove tvrdnje unutar svakog drutva, sredite njegovog interesovanja bile su rase: Isto tako, nisu ni sve rase i sve nacije jednako vredne za svetsku istoriju. Hekelovo merilo za odreivanje vrednosti ivota bio je nivo kulturnih dostignua, ali je smatrao da razvoj kulture zavisi od uroenih biolokih, intelektualnih i moralnih osobina. Dakle, ivot civilizovanih naroda sa njihovim navodno veim intelektualnim sposobnostima vredi vie od ivota primitivnih naroda. Prema Hekelu, ivot ovih niih, divljih naroda vredi isto koliko i ivot ovekolikih majmuna ili neto malo vie od njihovog. 14 Hekelovo uniavanje primitivnih rasa, stavljanjem istih u isti rang sa ivotinjama, bio je prvi korak ka genocidnom mentalitetu, kao to emo videti u poglavlju Rasna borba i istrebljenje. Inspirisan Hekelovim shvatanjem evolucije oveka, Bernelo Moen (Bernelot Moens), uitelj iz Holandije, zatraio je 1905. godine od Hekela savet u vezi sa naunim eksperimentom koji je hteo da izvede, a koji je trebalo da pokae blisku vezu izmeu ljudi i majmuna. On je hteo da putem vetake oplodnje ukrsti ovekolikog majmuna sa crncem (nije sasvim jasno na koju crnu rasu je mislio Hekel je crne Australijance smatrao najniom rasom, ali je re crnac ee oznaavala crne Afrikance). Hekel je smatrao da Moenov projekat ima velikih izgleda da uspe i podsticao ga je da krene u realizaciju svoje ideje, ali nije hteo da podri taj projekat. Godine 1916, jedan nemaki seksolog, H. Roleder (H. Rohleder), priao je Hekelu sa slinim predlogom i ovaj mu je rekao da pokua da oplodi impanzu spermom crnog Afrikanca.15 Hekel nije bio jedini rani darvinista koji je propagirao uenje o rasnoj nejednakosti. U stvari, vrlo je mogue da je njegov nauni rasizam bio pod uticajem Karla Fogta, zoologa kome se Hekel divio.16 Karl Fogt, zagovornik naunog materijalizma koji je zbog svog uea u revoluciji 1848. godine bio u egzilu na enevskom univerzitetu, bio je poznat jo pre nego to je Darvin objavio svoju teroiju. On je odbacivao sve prethodne teorije o evoluciji, ali je bio meu prvim nemakim naunicima koji su prihvatili darvinizam i primenili ga na ljude. Fogt je postao i vodei antropolog, doprinevi osnivanju Nemakog antropolokog drutva 1870. godine. Fogt je ve nakon etiri godine od objavljivanja Darvinovog Postanka vrsta, primenio darvinizam na ljude u svom najznaajnijem delu u oblasti antropologije, dvotomnom delu Lekcije o oveku. On je, poput Hekela, konstantno naglaavao rasnu nejednakost i mentalnu inferiornost ne-evropskih rasa. Fogt je tvrdio da nauni dokazi pokazuju da su razlike meu odreenim ljudskim rasama vee nego razlike izmeu pojedinih vrsta majmuna, tako da razliite ljudske rase stoga moramo smatrati razliitim vrstama. Fogt je pronaao darvinovsko objanjenje za meusobnu udaljenost ljudskih rasa, tvrdei da su tri glavne ljudske rase verovatno evoluirale od tri razliite vrste majmuna. Meutim, crni Afrikanci su ipak blii svom majmunskom poreklu nego Evropljani.17 Fogtovo shvatanje ovekovog porekla je, na taj nain, bilo u jo veoj meri poligenistiko od Hekelovog. Hekelov i Fogtov darvinovski rasizam bio je izuzetno uticajan krajem 19. i poetkom 20. veka, javljajui se uvek iznova u svom prepoznatljivom obliku u spisama darvinistiki orijentisanih etnologa i ostalih socijaldarvinista. Hekelov prijatelj Karneri bio je jo radikalniji od Hekela u svojim tvrdnjama o bliskoj srodnosti niih ljudskih rasa sa ostalim ivotinjama. On je u svojoj knjizi Moralnost i darvinizam iz 1871. izjavio da su sva ljudska plemena na niem stupnju razvoja od ivotinja. Ne samo to je mentalna aktivnost slonova, konja i pasa mnogo razvijenija od mentalne aktivnosti najniih ljudskih vrsta, ve ni govorna sposobnost nekih ljudskih rasa nije nita vea od papagajske. Eto, takvo je bilo zapanjujue kratkovido shvatanje vodeeg darvinistiki orijentisanog moralnog filozofa s kraja 19. veka. 18 Karneri je, poput Hekela, smatrao da su zbog mentalne nejednakosti rasa samo odreene rase sposobne da razviju vie oblike kulture. On je naroito naglaavao da Sloveni nisu u stanju da stvore vii oblik kulture, ve da u potpunosti zavise od kulturnih dostignua Nemaca.19 Karnerijev rasni ovinizam je, izgleda, naroito raspaljivao strasti, budui da je on bio liberalni politiar u Austro-ugarskom carstvu, koje je imalo ogroman broj stanovnika slovenskog porekla. Nijedan vodei darvinista nije tako nisko pao i pokazao takvo neznanje kao to je to uinio Karneri u svojim shvatanjima ljudskih rasa, ali su mu se neki opasno pribliili u tome, pa je bioloki rasizam cvetao u darvinovskim krugovima. Krause i Bihner, dvojica najuticajnijih darvinistiki orijentisanih publicista u Nemakoj 19. veka (pored Hekela) propagirali su nauni rasizam u priblino istoj formi kao i Hekel. U svom popularnom delu ovek i njegov poloaj u prirodi (Man and His Position in Nature, 1870), Bihner je tvrdio da su crni Afrikanci, Azijati i Evropljani (koje je ponekad nazivao Arijevcima) tri razliite vrste.20 Kasnije, u svom prilogu Helvaldovoj Istoriji kulture, Bihner je izjavio: Istorija i etnologija nam pokazuju da se rase, u samoj osnovi, i u fizikom i u mentalnom pogledu toliko meusobno razlikuju, da na prvi pogled ne moemo da prepoznamo njihovo zajedniko poreklo ukoliko ne odvojimo dovoljno duge vremenske periode za postepeni razvoj.21

Iako je smatrao da se steene osobine nasleuju (lamarkizam), Bihner je u svojoj knjizi Mo naslea (The Power of Heredity, 1882) tvrdio da su fizike, mentalne i moralne osobine u osnovi konstantne, budui da se tako sporo menjaju. Dakle, obrazovanje i vebe nemaju neki naroiti uticaj: Kao to je teko napraviti pravog hrianina od jednog Jevrejina, ili Kavkasca od jednog Semita, isto je tako teko napraviti civilizovanu osobu od jednog pripadnika divlje rase. Rasni karakter je, znai, uroen, i mada Bihner nikada i ni na koji nain nije otvoreno pokazao svoj antisemitizam, on je ipak smatrao da Jevreji imaju drugaiji rasni karakter od Nemaca.22 Etnolog Oskar Peel, urednik asopisa Das Ausland, vodeeg nemakog asopisa o geografiji i etnologiji, bio je verovatno prvi nemaki intelektualac koji je objavio jednu znaajniju diskusiju o novoj Darvinovoj teoriji. 23 Ne samo to je Peel postao jedan od prvih propagatora darvinistike teorije, ve je moda bio i prvi Nemac koji je darvinovskim principima opravdavao rasnu nejednakost. Godine 1861. i jo jedanput 1863, on je napisao dva lanka u asopisu Das Ausland pod istim naslovom ovek i majmun. U oba ta lanka Peel je hteo da ubedi itaoce u verovatnost ljudske evolucije uporeujui ljude i majmune. Neke rase su, po njegovom miljenju, blie majmunima od nekih drugih rasa: Crnci su mnogo daleko od Evropljana, a blizu majmuna po svojoj sitnijoj grai, relativno maloj irini lobanje, po svojim relativno dugim gornjim ekstremitetima i relativno kratkim bedrima... Crnci su sliniji ivotinjama i po tome to emituju odvratan smrad, iskrivljuju svoje lice pravei grimase, a i glas im ima hrapav i kripav ton. 24 U Peelovoj najznaajnijoj knjizi, Etnologija (Ethnology), tema rasne nejednakosti stalno izbija na povrinu.25 Peelov rad u oblasti etnologije ocenjen je tako visoko da je 1871. godine imenovan za prvog profesora geografije na Lajpcikom univerzitetu, zbog ega je te godine napustio posao urednika asopisa Das Ausland. Peelov naslednik na poziciji urednika, darvinistiki orijentisani etnolog Helvald, nastavio je da naglaava rasnu nejednakost, i u asopisu Das Ausland, i u jednoj od svojih znaajnijih knjiga, Istorija kulture iz 1875. Poput veine zagovornika naunog rasizma, i on je isticao nasledni karakter razliitih rasa. Englezi su, po Helvaldovom miljenju, po prirodi preduzimljivi, dok stanovnici June Amerike i ostrva u Junom moru imaju uroenu sklonost ka lenjosti. Iako je smatrao da sve ljudske rase pripadaju istoj vrsti, on ne samo to je isticao mentalnu inferiornost afrikih crnaca, ve je tvrdio i da se udaljenost meu rasama stalno poveava. Osim toga, iako se vie bio usredsredio na rasnu inferiornost obojenih rasa, Helvald je bio jedan od nekolicine darvinistiki orijentisanih etnologa koji su u periodu pre 90-tih godina 19. veka otvoreno pokazivali antisemitizam u svojim delima. Jevrejski rasni karakter je, po Helvaldovom miljenju, onemoguavao Jevreje da imaju bilo kakvog velikog dravnika ili umetnika (osim muziara).26 Godine 1882, Helvald je uredniku stolicu prepustio jednom istaknutom darvinistiki orijentisanom etnologu i geografu, Fridrihu Racelu (Friedrich Ratzel), koji je kasnije postao profesor geografije na Lajpcikom univerzitetu. Pre nego to se preorijentisao na geografiju, Racel je postao doktor zoologije, a ak je napisao i popularni komentar na darvinizam pod naslovom Biti i postati u organskom svetu (Being and Becoming in the Organic World, 1869), koji je ostao relativno nepoznat poto ga je Hekelov popularni prikaz, objavljen prethodne godine, bacio u zasenak. Pripremajui se da napie ovo delo, Racel se u velikoj meri oslanjao na Hekelovu Optu morfologiju (General Morphology), i mada se on kasnije nije slagao sa nekim aspektima Hekelovog oblika darvinizma, ipak je 1872. godine priznao da u svom naunom radu, ja ivim u potpunosti u teoriji evolucije. 90-tih godina 19. veka, on se Hekelu jo uvek obraao kao svom prijatelju i uitelju, i nadao se da svako ko ita njegova dela moe jasno da prepozna da je on bio Hekelov uenik.27 Zaista nije teko uoiti uticaj darvinistike teorije na Racelove ideje o biogeografiji, jednoj od njegovih omiljenih tema. Racelovo tretiranje rase, naroito u njegovim kasnijim spisima i predavanjima, mnogo vie je iznijansirano nego u Peelovim ili Helvaldovim delima. On je odbacio izrazito ovinistiki bioloki rasizam koji je postajao sve naglaeniji krajem 19. i poetkom 20. veka, prihvativi umesto toga liberalno shvatanje antropologije koje su zagovarali Adolf Bastijan i Rudolf Virhau. On se estoko suprotstavljao arijevskim rasnim teoretiarima, nazivajui ih rasnim fanaticima. U svojim predavanjima o etnologiji koja je drao na Lajpcikom univerzitetu krajem 19. veka, on je naroito upozorio na opasnost od opte tendencije ka stvaranju veih razlika meu rasama nego to to garantuju paljiva nauna ispitivanja. On je kritikovao one antropologe koji trae ljude sa repovima i koji pokuavaju da afrikim crncima pripiu karakteristike majmuna.28 Suprotstavljajui se onima koji istiu slinost niih ljudskih rasa sa majmunima, Racel je bio u raskoraku sa mnogim vodeim darvinistima u Nemakoj.

Meutim, iako je bio mnogo manje rasista od mnogih svojih savremenika, i iako je pokuavao da svede rasne predrasude na najmanju moguu meru, Racel nije bio u potpunosti ubeen u bioloku jednakost svih ljudskih rasa. U knjizi Biti i postati u organskom svetu, Racel je podsetio svoje savremenike na ogromne razlike koje postoje izmeu ljudi i majmuna. Uprkos tome, on je u istoj reenici priznao da su nii narodi blii majmunima od svojih viih drugova.29 U svojim kasnijim uticajnijim delima, Racel je esto koristio termine vii i nii kada je eleo da ukae na razliite grupe naroda, ali ih je ee poredio kulturoloki nego bioloki, zbog ega je mnogo ee koristio re narodi (Vlker) nego rase. I pored toga, on je u nekim svojim spisima i univerzitetskim predavanjima pokazivao elemente biolokog rasizma. U jednom od svojih najznaajnijih dela u oblasti etnologije, Istoriji oveanstva (History of Mankind), Racel je zagovarao istinsko jedinstvo meu ljudskim rasama i izjavio da kulturna dostignua nisu povezana sa biolokim razlikama. Uprkos tome, govorei o ukrtanju Evropljana sa ne-evropskim rasama, on je otvoreno prikazao Evropljane kao bioloki superiorne, ne-evropske rase kao bioloki inferiorne, a ukrtene vrste kao srednje. Osim toga, kada je govorio o odreenim rasama, poput australijskih aboridina, on ih je ponekad prikazivao kao, u intelektualnom smislu, inferiorne u odnosu na Evropljane. 30 Racel je jednom prilikom kritikovao jednog svog kolegu zato to je ovaj tvrdio da primitivni narodi toga doba imaju isto tako dobar ljudski materijal kao to su ga civilizovani narodi imali pre par hiljada godina.31 To ponovo pokazuje da je, uprkos svom negodovanju i ubeenju u suprotno, Racel primitivne narode smatrao ne samo kulturoloki, ve i bioloki inferiornima. U svom univerzitetskom predavanju pod naslovom Biogeografija i antropogeografija on je primetio da rasa naroda koju smatramo najstarijom, najnazadnijom u smislu evolucionog razvoja, odnosno, crna, kovrdavokosa rasa, ivi na jugu, dok najmlaa, najnaprednija bela rasa ivi na severu.32 Racel je, takoe, smatrao da bi rasne razlike trebalo da dovedu do praktinih politikih mera rasne diskriminacije. I dok je, s jedne strane, jadikovao zbog ekstremnih stavova nekih rasnih teoretiara svoga vremena, on ipak nije u potpunosti odbacio njihove stavove. U svojoj uglavnom negativnoj recenziji knjige jednog rasnog teoretiara, on je izjavio sledee: Mi se ipak slaemo sa svim ovim rasnim politiarima da budunost jednog naroda u velikoj meri zavisi od vaspitanja iskljuivanjem jedne [rasne] meavine i propagiranjem one druge; i mi emo im [tj. rasnim teoretiarima] biti zahvalni na mudrim praktinim predlozima u najboljem interesu naeg sopstvenog naroda. On dalje pohvaljuje Sjedinjene Drave to su ograniile prava Indijanaca i crnaca i uvele ogranienja za imigrante iz Azije. Nemaka e prosperirati, mislio je on, ako bude poela da sprovodi rasnu politiku koja bi podstakla doseljavanje Skandinavaca, a ograniila dolazak imigranata iz Poljske.33 Racel se svakako protivio najekstremnijim rasnim teorijama svoga vremena, ali nije zagovarao potpunu jednakost; osim toga, njegov rasizam je bio usko povezan sa njegovim razumevanjem darvinistike biologije, to e postati jo oiglednije kada budemo razmotrili njegovo shvatanje istrebljivanja rasa (u desetom poglavlju).34 U periodu pre 90-tih godina 19. veka, gotovo svi uticajni darvinistiski orijentisani antropolozi i etnolozi zajedno sa veinom darvinovski orijentisanih biologa i propagatora darvinizma prihvatali su nauni rasizam. Zaista, darvinistiki orijentisani materijalisti i monisti bili su vodei apostoli naunog rasizma u Nemakoj. Iako u formalnom smislu nije zavisio od darvinistike teorije, nauni rasizam je naao pristalice meu darvinistima zato to je naglaavao bioloki determinizam i nejednakost. Nauni rasizam svakako nije potekao od darvinistike teorije, ali je imao znaajnu ulogu u darvinistikom diskursu kao dokaz koji je poveavao uverljivost ideje o evoluciji oveka. Ukratko, rasizam im je pomogao da dokau svoju teoriju. S druge strane, darvinizam je poveavao uverljivost naunog rasizma, dajui objanjenje za poreklo rasa i njihovu navodnu nejednakost. Veza izmeu darvinizma i naunog rasizma postaje jo uoljivija kada uporedimo darvinistiki orijentisane antropologe i etnologe sa njihovim kolegama koji nisu podravali darvinistike principe. Dominantne figure u nemakim antropolokim krugovima krajem 19. veka bili su poznati patolog (i liberalni politiki lider) Rudolf Virhau, Adolf Bastijan i Johanes Ranke, sva trojica protivnici darvinistike teorije. Virhau je 1877. godine izazvao gnev svog nekadanjeg uenika, Hekela, time to je doveo u pitanje ispravnost uenja evolucije u kolama, budui da je ova teorija bila izuzetno spekulativna. On se, takoe, suprotstavljao uenju da je Neandertalac primitivni ovekov predak, tvrdei da on, zapravo, predstavlja samo jednu patoloku vrstu. Ranke je takoe bio poznat po svojim antidarvinistikim stavovima, zapanjivi Hermana Klaa (Hermann Klaatsch) na Kongresu antropologa 1899. godine time to je njegovo darvinistiko shvatanje evolucije oveka nazvao bajkom, a ne naukom.35 Odbacujui davrinizam, Virhau, Bastijan i Ranke su odbacili i bioloki rasizam. Umesto toga, oni su naglaavali rasnu jednakost, monogenizam i uticaj sredine i obrazovanja na oveka. Nauna antropologija nije nuno proizvela veliki broj teorija o biolokoj nejednakosti, kao to pokazuje nemaka antropologija. Poetkom 20. veka, mlaa generacija antropologa koja je nasledila Virhaua, Bastijana i Rankea, poela je da naglaava i darvinizam i nauni rasizam. Anatom Herman Kla, Gustav valbe (Gustav Schwalbe) i Gustav Fri (Gustav Fritsch), koji su svi prihvatili darvinizam krajem 19. veka, postali su vodee figure u nemakim antropolokim krugovima, mada nijedan od njih nije bio naroito poznat van akademije. Sva trojica su naglaavala rasnu nejednakost i bioloki determinizam. Kla i Fri su ak predlagali darvinistiki oblik poligenizma slian Fogtovom, osim to su, po njihovom miljenju, postojee ljudske rase potekle od dva, a ne od tri razliita majmunska pretka.

Klaove rasne teorije naroito su zanimljive, poto je on otvoreno primenjivao svoj poligenizam na etika pitanja. U svom govoru odranom pred Kongresom kriminalne antropologije u Kelnu 1911. godine, on je pokuao da objasni zato su njegove studije o primitivnim rasama znaajne za razumevanje kriminala. Kla je u periodu od 1904. do 1907. godine boravio u Australiji kako bi paljivo posmatrao tamonje aboridine, koje su Hekel i mnogi drugi smatrali najniom rasom na svetu. Godine 1911, on ih je jo uvek smatrao izolovanim ostatkom najstarijih ljudi, ali je nakon detaljnog prouavanja zakljuio da su oni, u mentalnom i fizikom pogledu, slini Evropljanima, posebno fosilizovanim ostacima oveka iz Orinjaka (Aurignac). On je smatrao da preci Evropljana pronaeni u Orinjaku i australijski aboridini imaju isto rasno poreklo. S druge strane, on je smatrao da su afriki crnci u velikoj meri inferiorni i u odnosu na Evropljane i na australijske aboridine. Afrikanci, po njegovom miljenju, imaju zajednike osobine sa neandertalskom rasom, koju je u velikoj meri potisnula orinjaka rasa u Evropi. 36 Australijski aboridini su ostavili veoma snaan utisak na Klaa, naroito u pogledu svog moralnog karaktera. On je tvrdio da oni nikada ne kradu i da je ljubav prema blinjem osnovna karakteristika njihovog bia. To, po Klaovom miljenju, dokazuje da je primitivno stanje oveanstva bar onaj ogranak oveanstva koji ukljuuje njih i Evropljane u moralnom smislu dobro. Karakteristike Afrikanaca i Neandertalaca su, s druge strane, ipak slinije ivotinjskim. Kla je pretpostavljao da evropski kriminalci verovatno imaju neke zaostatke neandertalskih karakternih crta koje su nadvladale one dobre moralne osobine svojih predaka iz Orinjaka.37 Kla je jednom prilikom izjavio da moderna nauka nije u stanju da potvrdi preterani humanitarizam koji vidi brau i sestre u svim niim rasama.38 Koje praktine zakljuke je Kla izvukao iz ovog darvinistikog rasizma? Prvo, on nije odobravao meanje crne i bele rase. Drugo, on je poricao tvrdnju da crnci mogu stei neki vii nivo obrazovanja, tako da kolonijalne sile ne bi trebalo previe da ulau napora u tom pravcu. Konano, on je odbacio ideju da pripadnici razliitih rasa treba da imaju ista prava. Besmislicu humanitarizma, izjavio je on, koja garantuje jednaka prava svim ljudima pod pretpostavkom jedinstvenog oveanstva treba osuditi sa naune take gledita. Kla je, kao i mnogi drugi darvinisti njegovog vremena, smatrao da nauka razotkriva besmislenost ravnopravnosti, naroito rasne jednakosti. On je takoe izjavio da je ropstvo korisno ne samo za robovlasnike belce, ve i za robove crnce. 39 Kla i njegovi sledbenici, darvinovski nadahnuti antropolozi, na taj nain su sruili liberalnu tradiciju nemake antropologije. ak su i neke starije generacije antropologa, ukljuujui Luana i Valdajera, prele na darvinizam poetkom 20. veka, prihvatajui u isto vreme i nauni rasizam. Taj istovremeni prelazak i na darvinizam i na nauni rasizam bio je toliko naglaen da istoriar Benoa Masin (Benoit Massin) zakljuuje: A za one koji prihvataju novi darvinovski pristup u nemakoj antropologiji, implikacije rasnih evolucionih hijerarhija bile su jo radikalnije: zamena prethodne humanitarne etike biolokim i selekcionistikim materijalizmom vie se ticao evolucionih nejednakosti nego univerzalnog bratstva duhovno jedinstvenog oveanstva.40 Prihvatanjem darvinizma, nemaki antropolozi su rasnu ravnopravnost zamenili neravnopravnou, a liberalnu, humanitarnu etiku evolucionom etikom. Darvinizam, svakako, ne mora nuno da podrazumeva i nauni rasizam, a nauni rasizam nije nuno zavisio od darvinizma, ali su i jedan i drugi imali neke zajednike osobine koje su ih inile ne samo kompatibilnim, ve i meusobno privlanim. Darvinizam i nauni rasizam su, u istorijskom smislu, tesno povezani, kao to su mnogi istoriari i pokazali. Krajem 19. i poetkom 20. veka, mi ih gotovo uvek nalazimo u tandemu. Zaista, kada je darvinizam osvojio nemake intelektualce krajem 19. veka, bioloki rasizam je eskalirao i u obimu i u intenzitetu. U periodu pre 90-tih godina 19. veka, rasprave o biolokom rasizmu obino su se svodile na kratke pasuse u duim knjigama i lancima, naroito onima koji su se direktno bavili evolucijom oveka ili etnologijom. Meutim, krajem 19. i poetkom 20. veka, rasa je postala centralna tema itavog mora knjiga i lanaka. Osim toga, pre 90-tih godina 19. veka, pobornici biolokog rasizma su se uglavnom usredsreivali na razlike izmeu Evropljana s jedne strane, i afrikih crnaca, azijata, amerikih Indijanaca i australijskih aboridina s druge strane. Pred kraj 19. veka, prilino velik broj zagovornika biolokog rasizma radikalizovao je rasne razlike istiui nadmo nemake ili arijevske rase i istovremeno ocrnjujui Jevreje. Mnogi od ovih arijevskih rasista i anti-semita meu kojima je bilo mnogo naunika i lekara zaodenuli su se ruhom darvinistike nauke kako bi se njihovo uenje inilo ispravnijim. Darvinistiki rasizam dobio je neverovatan podsticaj pojavom eugenikog pokreta poetkom 20. veka. Poto su eugenisti bili revnosni darvinisti, mnogi od njih su usvojli ideje biolokog rasizma od Hekela, Fogta, Bihnera i drugih vodeih darvinista. Osim toga, eugenika je naglaavala znaaj naslea u odreivanju fizikih, mentalnih i moralnih osobina. Samo jedan korak delio je ovaj opti bioloki determinizam od rasnog determinizma. Dalje, eugenika je zasnovana na pretpostavci da nisu svi ljudi jednako vredni, i iako rasna nejednakost nije bila neizbean logian zakljuak ovog stava, veina eugenista je prihvatila uenje o rasnoj nejednakosti. Zaista, eugeniari su u diskusijama o rasnoj (ne)jednakosti konstantno popularizovali jedan od svojih omiljenih termina minderwertig (inferioran).

Kao glavni organizator nemakog eugenikog pokreta, Ploc je bio veoma oprezan kada je u pitanju javno iznoenje njegovih stavova o rasnoj (ne)jednakosti. On je shvatio da bi fanatini rasizam mogao da odbije neke lanove nemakih naunih i lekarskih krugova, a on je eleo da okupi to je mogue vie naunika i lekara pod svoj veliki eugeniki ator. Poto je u javnim govorima malo ublaavao svoje stavove, Plocov rasizam je esto bio potcenjivan. Uprkos tome, Plocova shvatanja rase bila su sastavni deo njegovog programa, predstavljajui glavni motiv za njegove eugenike aktivnosti. Ploc je u svojoj mladosti, sa svojim prijateljima Karlom i Gerhartom Hauptmanom osnovao jednu organizaciju iji je cilj bio ouvanje nemake rasne istoe. To je bio poetak jednog projekta koji e trajati do kraja njegovog ivota, objasnio je on u svojim neobjavljenim memoarima: Dok sam, jo kao uenik, itao dela Darvina, Hekela i ostalih biologa, kao i neke romane Feliksa Dana (Felix Dahn) i drugih autora koji su veliali antiko i srednjevekovno doba nemakog naroda, bio sam oduevljen germanskom rasom... i vrsto reen da moj ivotni zadatak bude da u Nemakoj i ostalim dravama gde se govori nemaki jezik pomognem tom narodu da ponovo dostigne onaj stepen istote i uzvienosti koji je imao u prvom milenijumu.41 To nije bio samo cilj njegovog mladalakog utopijskog kluba, ve i njegovih kasnijih aktivnosti u eugenikom pokretu. On je do kraja svog ivota gajio nesmanjeno zanimanje za nadmo germanske rase. Godine 1890, on je iz Pariza pisao Karlu Hauptmanu da je uvereniji nego ikada u rasnu superiornost Nemaca u odnosu na Francuze. 42 Plocova elja da nemakom eugenikom pokretu da naziv Pokret za rasnu higijenu (Rassenhygiene) kasnije je bila podstaknuta rasizmom, iako su Ploc i drugi eugenisti kasnije uveravali javnost u suprotno, a dvosmislenost tog naziva bila je glavni podsticaj rasnom diskursu. Njemu se vie sviao termin rasna higijena zato to Higijena celokupne ljudske vrste poklapa se sa higijenom arijevske rase, koja, osim nekoliko manjih rasa, poput jevrejske koja je, u svakom sluaju, verovatno najveim delom arijevska predstavlja civilizovanu rasu par ekselans; unaprediti nju [arijevsku rasu] znai unaprediti itavo oveanstvo.43 To da Plocova rasna higijena nije trebalo da donese korist svim rasama moglo se lako zakljuiti i na osnovu njegove izjave da ljubav prema oveanstvu nije nita drugo do ljubav prema njegovom arijevskom delu.44 Razmiljajui o vremenu kada je osnovano Drutvo za rasnu higijenu, on je, kao primer nejednakosti meu ljudima, istakao udaljenost izmeu niih plemena australijskih aboridina i najplemenitijih ogranaka bele rase. 45 Godine 1907, Ploc je ak osnovao i jednu tajnu organizaciju pod nazivom Nordijski prsten, koja je trebalo da propagira oblik eugenike sa mnogo veom dozom rasizma. etiri godine kasnije, Ploc je napisao jedan krai traktat koji je pozivao nemaku omladinu da se prikljui Nordijskom prstenu, a u kojem je on opirnije izneo svoja shvatanja rasne (ne)jednakosti. Objasnivi najpre zato veruje da je nordijska rasa najnaprednija na svetu, on je potom izjavio da za nas, direktna osnova za ostvarivanje naih ideala moe biti jedino nordijska rasa... Ukratko reeno, mi moramo raditi na higijeni nordijsko-germanske rase.46 Iako je ponekad umeo da bude uzdrljiv, Ploc je svoja shvatanja rase esto iznosio potpuno otvoreno. U svojoj jedinoj knjizi, on ne samo to je naglaavao rasnu inferiornost afrikih crnaca, ve je tvrdio i da su zapadni arijevci najnaprednija rasa na svetu.47 U svom lanku iz 1902. godine, on je istakao i superiornost germanske rase, iji pripadnici su potpuno drugaiji od jednog kineskog ili indijskog nadniara ili Bantu crnca.48 Njegov lanak O nemako-poljskoj borbi (1906) upozoravao je na porast poljske populacije u istonoj Nemakoj na tetu Nemaca, to je ugroavalo opstanak najdragocenije ljudske rase, bele rase, zato to su Poljaci, u smislu rasne pripadnosti, inferiorni u odnosu na Nemce.49 Na Prvom kongresu nemakih sociologa 1911. godine, Ploc je izjavio da su ameriki crnci neinteligentni i nemoralni.50 Nisu svi eugenisti bili toliki rasisti kao Ploc. almajer je odbacivao rasizam i uzdizao Kineze zbog njihove razvijene kulture. Iako je bio manji rasista od Ploca, on ipak nije verovao u potpunu jednakost rasa. On je u jednom lanku izjavio: Razliite ljudske rase se, nesumnjivo, razlikuju po svojoj mentalnoj sposobnosti, ba kao i po svojoj fizikoj konstituciji.51 On je u raznim svojim spisima opisivao rase kao nie i vie, naroito naglaavajui mentalnu inferiornost afrikih crnaca u odnosu na Evropljane, kao i njihovu nesposobnost da prihvate vii oblik kulture. 52 U svom pismu amerikom biologu i pacifisti Dejvidu Staru Dordanu (David Star Jordan), almajer je izjavio da su crnci i istoni Evropljani, u pogledu rasne pripadnosti, inferiorni u odnosu na prosene Amerikance.53 Osim toga, on se u prijateljskom razgovoru sa Ludvigom emanom (Ludwig Schemann), osnivaem drutva Gobino, pozitivno izjasnio o njegovim spisama, iako se distancirao od Voltmana i Gobinoa.54

I dok almajer i nekolicina drugih eugenista nisu naglaavali rasu u tolikoj meri kao Ploc, neki zagovornici eugenike su smatrali da se sve vrti oko pitanja rase. U svojoj dvotomnoj knjizi Kulturna istorija rasnih instinkta (Cultural History of Racial Instincts) Drizmans je objasnio da je rasa kljuni faktor koji odreuje istorijski razvoj, poto su samo neke rase sposobne za stvaranje kulture. Iako je naglaavao rasnu nejednakost, on se odvojio od Gobinoa odbacivi ideju o istoj arijevskoj rasi, a zagovarajui meanje rasa, ali samo u okviru rasa jednake vrednosti. Drizmans je ukljuio evoluciju u svoju rasnu ideologiju time to je tvrdio da e rase koje prou kroz najei sukob sa prirodnim silama napredovati bre od ostalih. Dakle, rase koje ive u hladnijim klimatskim uslovima su, generalno gledano, superiorne u odnosu na one u tropskim predelima, a Nemci su svoju rasnu superiornost postigli time to su izdrali navodno Ledeno doba, dok su ga Persijanci, Sloveni i Kelti izbegli. 55 Ova ideja o navodnom Ledenom dobu kao sredstvu u evoluciji oveka potie jo od Morica Vagnera (Moritz Wagner), koji je 1871. godine izneo pretpostavku da je Ledeno doba orue ljudske evolucije, tako da kolevka ljudske civilizacije nije bila Afrika ili Azija, ve Evropa.56 Jo istaknutiji i uticajniji od Drizmansa bio je Ludvig Voltman, lekar koji je 1902. godine osnovao asopis Politisch-Anthropologische Revue. Voltman je bio dinamian i sistematian voa, koji je nastojao da spoji glavne tokove evropske misli.57 On je svoju karijeru naunika zapoeo tako to je pokuao da uskladi Kanta i Darvina, usredsredivi se nakon toga na Marksa i Darvina, da bi na kraju toj meavini dodao i Gobinoa; Gobineov rasizam je na kraju nadjaao njegov marksizam, iako je on uporno tvrdio da je ostao veran Marksovoj teoriji. 58 Godine 1901, Voltman je pokuao da pokrene jedan eugeniki asopis sa Plocom i Grotjanom kao zajednikim urednicima, ali kada je osnovao svoj sopstveni asopis, ova dvojica su, na njegovo veliko razoarenje, pokrenuli svoje asopise koji su predstavljali konkurenciju za Voltmanov list. Njegova svaa sa almajerom oko Krupove nagrade odvojila ga je ne samo od almajera, ve i od drugih eugenista koji su cenili almajerov rad.59 Centralna tema Voltmanove analize u njegovom radu sa kojim je uestvovao na takmienju za Krupovu nagradu, Politika antropologija (Political Antropology, 1902), u kojem je primenio darvinistiku teoriju na drutvenu misao i zakonodavstvo, bila je rasa. On je smatrao da je nordijska ili germanska rasa, koju odlikuju plava kosa, plave oi i izduen oblik glave (ili dolikocefalna, kako su je tada nazivali antropolozi) najvii produkt organske evolucije i stoer svetske civilizacije. Ovo nije bila Voltmanova originalna ideja, ali je on postao jedan od njenih najuticajnijih propagatora. Poavi od ove pretpostavke, on potom pokuava da uklopi celokupnu istoriju u okvir u kojem su nordijske rase pokretai svih znaajnijih kulturnih napredaka. Po Voltmanovom miljenju, Indijanci, Persijanci, Grci i Rimljani su prvobitno imali svetlu put i plavu kosu, a njihov pad na rasnoj lestvici posledica je meanja sa tamnijim rasnim elementima. U svojoj revnosti da pronae arijevske korene za sva znaajna kulturna dostignua, on je ak tvrdio da Isus verovatno potie od plavokosih Amoreja (mada mi nije jasno zato bi jedan materijalista eleo da proglasi Isusa svojim arijevskim bratom).60 Po objavljivanju Politike antropologije, on je obiao silne muzeje po Italiji i Francuskoj pokuavajui da dokae da su italijanska renesansa i francuska kulturna dostignua uglavnom delo ljudi sa plavom kosom i plavim oima.61

Poverite cenu za svaki slucaj na http://www.faceyubook.com

Voltman je oko svog asopisa okupio grupu intelektualaca istomiljenika, koji su sebe nazivali socioantropolokom kolom. Njeni najistaknutiji lanovi bili su antropolog slobodnjak Amon, francuski socijaldarvinista or Vae de Lapu i Ludvig Vilzer (Ludwig Wilser). Sva trojica su se predstavljala kao empirijski naunici koji su na osnovu darvinistike biologije pokuavali da dokau nadmo nordijske ili germanske rase (zbog ega je, to se i moglo predvideti, Lapu bio popularniji u Nemakoj nego u svojoj rodnoj zemlji). Amon je tvrdio da su dolikocefalni Nemci aristokratskog porekla, dok su oni sa glavom ovalnog oblika sposobni samo za poljoprivredu i manuelni rad. 62 U jednom svom objavljenom govoru pod naslovom Nadmonost germanske rase (The Superiority of the Germanic Race, 1915), Vilzer, koji je darvinistiku antropologiju usvojio od Aleksandra Ekera (Alexander Ecker) na Univerzitetu u Frajburgu, podelio je ljude na etiri rase: svetlokose severne Evropljane, tamnokose june Evropljane, Afrikance i Azijate.63 Voltman i njegov socio-antropoloki kruok imali su izuzetno veliki uticaj, naroito meu naunicima, lekarima i antropolozima. Iako je s prezrenjem odbio treu nagradu na takmienju Krup, ta pozicija mu je poveala ugled u naunim krugovima. Voltmanove knjige postale su jo popularnije kada je Ernest Ridin, psihijatar koji je imao izuzetno znaajnu ulogu u Drutvu za rasnu higijenu, napisao pozitivnu kritiku o njima u Plocovom eugenikom asopisu.64 Jedan od istaknutih poklonika Voltmanove rasistike eugenike bio je Ojgen Fier (Eugen Fischer), mladi anatom i antropolog koji je postao jedan od najuticajnijih nemakih antropologa tokom vajmarskog i nacistikog perioda. Fier je 1909. godine poeo da dri predavanja o socijalnoj antropologiji - njegov termin za rasnu higijenu na Univerzitetu u Frajburgu. On je Gobinoa smatrao preteom modernog shvatanja rase, koje je on propagirao na svojim predavanjima iz oblasti medicine.65 On je isticao Voltmana, Amona, Vilzera i Lapua, kao i Ploca i almajera, zato to su utrli put modernim rasnim i eugenikim shvatanjima.66 Zbog svog interesovanja za posledice meanja rasa, Fier je bio jedan od prvih koji je, u svojoj knjizi Vanbrana deca Rehobota i problem ukrtanja meu ljudima (The Rehoboth Bastards and the Bastardization Problem among Humans, 1913), mendelistiku genetiku primenio na ljude. Zajednica Rehobota u nemakoj jugozapadnoj Africi sastojala se od potomaka mukaraca Evropljana i afrikih ena. Fierova podrobna studija o zajednici Rehobot, koju je radio boravei meu njima, dala je nauni kredibilitet njegovim rasnim predrasudama. Iako je priznao da su stanovnici Rehobota prilino inteligentni i, po njegovom miljenju, superiorni u odnosu na istokrvne afrike crnce, on ih je u pogledu njihovih kreativnih sposobnosti, ipak smatrao inferiornima u odnosu na Evropljane. Zbog delovanja principa mendelistikog naslea, neke osobe meovitog porekla zaista vrede, priznao je on, ali se moe oekivati isto toliko potpuno bezvrednih jedinki, dok je veina njih inferiorna (minderwertig). Fier je smatrao da se ukrtanjem rasa uglavnom dobijaju potomci koji su neto izmeu te dve rase kojima pripadaju njihovi roditelji. On se tim svojim stavom protivio meanju rasa, a podravao rasnu segregaciju u nemakim kolonijama.67 Fric Lenc, sekretar frajburkog ogranka Drutva za rasnu higijenu i student medicine na Univerzitetu u Frajburgu, gde je sluao i Fierova predavanja, takoe je postao jedan od uticajnih propagatora rasistike eugenike. U svojim studentskim danima pre Prvog svetskog rata, Lenca su muila mnoga filozofska pitanja, a naroito gorui problem zasnivanja etike na sekularnoj osnovi. On je u to vreme napisao ak i jedan podui traktat pod naslovom Volja za vrednou, osnova rasne etike (The Will to Value, Foundation of a Racial Ethics). Godine 1917, on je u asopisu Deutschland Erneuerung, iji je bio urednik zajedno sa Hjustonom Stjuartom emberlenom (Houston Stewart Chamberlain), objavio lanak o svom shvatanju etikih vrednosti zasnovanom na rasnoj pripadnosti. On je isti taj esej ponovo objavio 1933. godine uz predgovor u kojem objanjava da njegov lanak sadri najznaajnije elemente nacistikog pogleda na svet. Lenc je u svom lanku tvrdio da sve potie od ideala rase: kultura, evolucija, linost, srea, otkupljenje... ta god da radimo ili ne radimo, mi moramo sebi postaviti sledee pitanje: Da li to donosi korist naoj rasi? I u skladu sa tim doneti odgovarajuu odluku.68 Lencova shvatanja rase uivala su veliki ugled u naunim krugovima, verovatno zahvaljujui ugledu koji je imao kao profesor medicine na Univerzitetu u Minhenu on je postao prvi univerzitetski profesor rasne higijene u Nemakoj 1923. godine naroito kada je principe svoje rasistike eugenike uneo u najznaajniji tekst o ljudskoj genetici koji je napisao zajedno sa Fierom i Ervinom Baurom. On je rasizam uneo i u svoja univerzitetska predavanja. Na seminaru o rasnoj higijeni koji je odrao 1919. godine, on je puna dva sata posvetio Gobinovoj rasnoj teoriji.69 Zanimljivo je, meutim, to to je Lenc otvoreno tvrdio da njegova shvatanja rase nisu zasnovana na nauci, ve da su to samo etiki postulati koje je, u sutini, nemogue dokazati. 70 Lencov rasizam se, dakle, zasnivao na veri, slinoj Hitlerovim stavovima iznetim u knjizi Moja borba (Mein Kampf), kao to je Lenc i sam priznao. Nacistiki reim nagradio je Lenca postavivi ga za direktora odseka za eugeniku na Kajzer Vilhelm (Kaiser Wilhelm) institutu i za profesora na Berlinskom univerzitetu.

Jo jedan veoma istaknuti rasista koji se tesno povezao sa Voltmanovim socio-antropolokim kruokom bio je Ludvig eman, osniva Drutva Gobino 1894. godine i neumorni propagator Gobinoovih dela. emanova organizacija je bila znaajna i za povezivanje vodeih naunih rasista i za irenje rasne propagande. Veina rasnih mislilaca koji su uticali na emanova shvatanja i sa kojima je on bio povezan bili su socijaldarvinisti i eugenisti. eman je jednu svoju knjigu posvetio Amonu, koji je, po njegovom miljenju, izvrio najvei uticaj na njega, ali se otvoreno divio i Voltmanu, Vilzeru, Lapuu, Drizmansu i drugima njihovog soja. On je propagirao i eugeniku i odravao veze sa istaknutim eugenistima, naroito sa Fierom, budui da su obojica iveli u Frajburgu. Uticajna Pan-nemaka liga bila je plodno tlo za emanove napore u irenju propagande. Pan-nemaka liga, kao i neke njene voe, poput Hajnriha Klasa (Heinrich Klass) i Adolfa Fika (Adolf Fick), pridruili su se Drutvu Gobino i finansijski ga pomagali, dok je eman bio vodea figura frajburkog ogranka Pan-nemake lige.71 Jo jedan istaknuti propagator socijaldarvinizma poetkom 20. veka bio je Julijus Leman (Julius Lehmann), jedan od glavnih izdavaa medicinskih knjiga i jednog od najznaajnijih medicinskih asopisa u Minhenu. Krajem 90-tih godina 19. veka, Leman se prikljuio Pan-nemakoj ligi i poeo da objavljuje knjige i pamflete u kojima je propagirao stavove ove organizacije. On je takoe pokuao da nagovori Hjustona Stjuarta emberlena da pie za njegovu izdavaku kuu, ali je ovaj to odbio. Pod uticajem eugenike literature 1908-1909. godine, on se srcem i duom ukljuio u eugeniki pokret, objavljujui nakon toga brojna dela vodeih eugenista, ukljuujui i uveni tekst o genetici iji su autori bili Lenc, Fier i Baur. On je 20-tih godina 20. veka objavljivao i dela poznatog teoretiara o nordijskoj rasi, Hansa F. K. Gintera (Hans F. K. Gnter) kao i druga rasistika dela.72 Mnogi od pomenutih rasnih teoretiara bili su, u manjoj ili veoj meri, antisemiti, a sve vea plima antisemitizma bila je u najveoj meri podstaknuta biolokim rasizmom. Ne moemo tvrditi da je sve to bilo direktno povezano sa darvinizmom, ali je veliki deo toga bio na neki nain podstaknut darvinistikom socijalnom milju. Na primer, Vilibald Henel (Willibald Hentschel), istaknuti antisemitski orijentisani teoretiar, bio je Hekelov uenik na studijama biologije krajem 70-tih i poetkom 80-tih godina 19. veka, mada kasnije nije radio kao biolog, ve kao hemiar. Poetkom 20. veka, on je uspeno organizovao jednu akciju da bi odao Hekelu ast i priznanje, napravivi njegovu bronzanu statuu.73 Centralne take njegove rasistike sociopolitike ideologije bile su sline Hekelovim shvatanjima rase: ljudska bia su po svojoj prirodi podeljena na rase, a nemaka arijevska rasa ima najviu vrednost ivota.74 Henel je smatrao da je darvinova teorija dokazala podlonost ljudskih bia prirodnim zakonima, a to bi trebalo da dovede do novih vrednosti: Jedno od takvih novih uda jeste i bioloko vrednovanje ivota, koje nas je dovelo do koncepta rase i selekcije. Dakle, Henel je odreivao vrednost ovekovog ivota prema njegovim biolokim osobinama, a rasa je, po njegovom miljenju, jedna od najznaajnijih odrednica bioloke vrednosti. Rasa, ukljuujui i antisemitizam, i selekcija zaista su bili osnovni koncepti Henelovog glavnog teoretskog dela, Varuna (1901) (Varuna je jedan od bogova Gota koji je bio odgovoran za prirodno i moralno ureenje kosmosa, prim. prev.), koje je 1925. godine doivelo svoje etvrto izdanje.75 Pitanja rase dominirala su i utopijskom zajednicom koju je opisao u svojoj popularnoj knjizi Mittgart, koja je do 1916. godine doivela est izdanja. Henel je aktivno uestvovao u antisemitskoj politici i propagandi, a njegov prijatelj i izdava Teodor Fri, istaknuti antisemitski orijentisani publicista, energino je promovisao Henelovo delo Varuna, nazivajui ga najboljim do tada dostupnim teorijskim radom o rasi. Fri je uporno tvrdio da je Henel uzdigao antisemitizam na nauni nivo: Saznanja o razlikama izmeu ljudskih vrsta i rasa dugujemo najnovijim rezultatima naunih istraivanja. Moramo priznati da slogan o jednakosti svih koji imaju ljudski lik ne moe izdrati rigorozna ispitivanja.76 Fri je, preko svojih knjiga, svog asopisa eki (Hammer) i svoje istoimene organizacije, igrao centralnu ulogu u antisemitskom pokretu u Nemakoj. On je propagirao oblik antisemitizma sa darvinistikim elementima rasne borbe i eugenike. Antisemitizam, naravno, nije potekao direktno od darvinistike teorije. Uprkos tome, on je u biolokom rasizmu s kraja 19. i poetka 20. veka pronaao spremnog saveznika, uglavnom preko spisa revnosnih darvinista. Snaan prodor rasizma poetkom 20. veka nije bio ni isto naunog ni isto darvinovskog tipa, mada velikim delom jeste. Popularna rasistika knjiga Julijusa Langbena (Julius Langbehn), Rembrant kao edukator (Rembrandt as Educator, 1890), bila je ak otvoreno antinauna i antidarvinistika. Neki rasni teoretiari su racionalizam perioda prosvetiteljstva smatrali povrnim i ismevali uspon naunog materijalizma i pozitivizma, to je esto poricalo postojanje slobodne volje i na taj nain ukidalo ljudsko delovanje. Umesto toga, oni su uzdizali intuiciju i volju. 77 Iako su neki od ovih rasnih teoretiara, poput Langbena, odbacivali naunu racionalnost u korist iracionalnijih naina razmiljanja, drugi su kombinovali elemente racionalizma i iracionalizma. Darvinizam je doprineo nastanku ovog spoja racionalizma i iracionalizma zato to su mnogi darvinisti prihvatili naturalistiko objanjenje ljudskog ponaanja, ali su moralnost i ponaanje zasnivali vie na instinktima nego na razumu. Ove nejasnoe unutar darvinizma, kao i neodreen stav nekih rasnih teoretiara prema darvinizmu, navele su ak i neke tajanstvenije rasne teoretiare da ukljue darvinovske elemente u svoju ideologiju. Hjuston Stjuart emberlen, jedan od najpoznatijih antisemitski orijentisanih pisaca s kraja 19. i poetka 20. veka, imao je prilino nedefinisan stav prema darvinizmu. Dok je otvoreno odbacivao darvinovsku teoriju sa filozofskih osnova, nazivajui je suvie materijalistikom, emberlen je ipak prihvatio njene kljune elemente. On je u svojim memoarima objasnio da je, kao mladi na studijama biologije na Univerzitetu u enevi (Fogt je tamo bio njegov profesor zoologije), sa oduevljenjem prihvatio darvinistiku teoriju. Kasnije se, meutim, okrenuo protiv nje. Prihvatio je neo-kantovski idealizam i vitalizam, koji po njegovom miljenju, nisu u skladu sa principima darvinizma, naroito otkada je poeo da smatra da organizmi pokazuju odreene forme (Gestalt) koje se mogu shvatiti samo u strogo odreenim granicama.

Uprkos tome, emberlenova teorija rase zadrala je znaajne elemente darvinovske filozofije, kao to je on sam rekao. U svom poznatom dvotomnom delu Temelji deventaestog veka (Foundations of the Nineteenth Century, 1899), on je priznao da je Darvin doao do dve kljune ideje znaajne za teoriju rase: borba za opstanak i selekcija putem vaspitanja. Kada je u pitanju borba, emberlen je u poslednjem poglavlju prvog toma govorio o meurasnoj borbi, koja se moe voditi na vie razliitih naina, od kojih ne ukljuuju nasilje. Uprkos tome, emberlen uverava itaoca u sledee: Nikakvim naklapanjem o humanosti ne moe se zaobii injenica da ona [meurasno nadmetanje] podrazumeva borbu [Kampf] ... Ova tiha borba je ak mnogo vie od bilo kog drugog nadmetanja, borba za ivot i smrt. Kasnije u svojim Temeljima on je izjavio da je iracionalno pokuavati okonati tu meurasnu borbu, kao to su govorili neki drutveni mislioci. Dakle, emberlen je meurasnu borbu smatrao jednim neminovnim procesom. 78 Meurasna borba je igrala kljunu ulogu u emberlenovoj filozofiji, budui da je on smatrao da su teutonske rase i Jevreji osueni na veitu borbu na ivot i smrt. Drugi aspekt darvinistike teorije koji je emberlen smatrao kljunim za razumevanje teorije rase bio je odgajanje. On je svima toplo preporuivao da proitaju Darvinovu knjigu Pripitomljavanje ivotinja i biljaka (Animals and Plants under Domestication), koja je otkrivala prilagodljive mogunosti ivota. Uporedio je razliite vrste dobijene domaim uzgojem poput razliitih rasa pasa ili konja sa ljudskim rasama. Ba kao to se rase pasa meusobno razlikuju, i to ne samo po fizikim karakteristikama, ve i po naravi, tako se i ljudske rase meusobno razlikuju u fizikom, mentalnom, pa ak i moralnom smislu. emberlen je naglaavao da su te razliite rase u biolokom smislu nejednake. to je jo znaajnije, da bi se proizvele bolje ivotinjske ili ljudske rase, one se ne smeju tretirati podjednako, ve se moraju izabrati najbolji primerci koji e se razmnoavati. Budui da je emberlen uzdigao ljudski um i volju iznad isto materijalnih procesa, ne treba da nas iznenauje to to je on svrhovitoj selekciji ili eugenici davao prednost u odnosu na ouvanje ili poboljanje karaktera rase. On je, meutim, pesimistiki gledao na veinu rasnih ukrtanja, mada je ipak tvrdio da neka ograniena rasna ukrtanja mogu da proizvedu bioloki poboljane vrste.79 I dok je krajem 19. veka rasizam mogao da se razvije kao opravdanje za evropski imperijalizam, bilo sa ili bez darvinizma, sasvim je jasno da je darvinizam igrao kljunu ulogu u silnim raspravama i spisima na temu rase (vidi sliku 6.3). Nauni rasizam, to je po stupanju darvinizma na scenu bio sinonim za darvinovski rasizam, pruao je snane argumente za rasnu nejednakost, istisnuvi shvatanja liberalnih nemakih antropologa s poetka 20. veka koji su zagovarali veu ravnopravnost meu ljudskim rasama. Darvinizam je doprineo i radikalizaciji rasizma, naroito meu naunom i lekarskom elitom u Nemakoj. U 7. i 8. poglavlju emo razmotriti predloge istaknutih darvinista i eugenista za tretiranje invalida, a u 9. i 10. poglavlju, koja govore o darvinovskom materijalizmu i istrebljivanju rasa, ispitaemo posebne naine tretiranja ostalih rasa.

III DEO ELIMINACIJA INFERIORNIH

7. KONTROLA RAZMNOAVANJA: IZVRTANJE TRADICIONALNE SEKSUALNE MORALNOSTI

Maltusovsko naglaavanje masovne smrti i unitenja koje je Darvin prihvatio u svojoj teoriji evolucije pretpostavljalo je visoku stopu razmnoavanja. Dakle, razmnoavanje je glavni element darvinovskog shvatanja prirode i oveanstva: organizmi koji poseduju osobine koje im dozvoljavaju da se razmnoe u veem broju od svojih konkurenata, opstaju i prenose te osobine na svoje potomke. Osim toga, seksualni instinkti i seksualna selekcija igrali su veoma vanu ulogu u Darvinovom objanjenju evolucije oveka. Postavlja se pitanje da li je Frojd pod Darvinovim uticajem (moda nesvesno?) formulisao svoju teoriju o tesnoj povezanosti nagona libida i tanatosa, odnosno seksa i smrti.1 U svakom sluaju, dananji sociobiolozi i psiholozi-evolucionisti redovno se pozivaju na darvinizam kada govore da seks i razmnoavanje predstavljaju najvanije objanjenje ljudskog ponaanja. U svom izuzetno uticajnom (ali kontraverznom) delu, Sociobiologija: nova sinteza (Sociobiology: The New Synthesis), Edvard O. Vilson (Edward O. Wilson) je izjavio: Sa darvinistikog aspekta, organizam ne ivi samo za sebe. Njegova primarna funkcija nije ak ni da se razmnoava i stvara nove organizme; on reprodukuje gene i slui kao njihov privremeni prenosilac... organizam je samo nain na koji DNK pravi jo vie DNK. Preciznije reeno, hipotalamus i limbiki sistem su osmiljeni tako da produavaju DNK.2 Ovde se ne govori direktno o rasi, ali je poruka ipak jasna: Razmnoavanje i seks predstavljaju kljune elemente za darvinovsko shvatanje ivota i ljudskog ponaanja. Sklonost ka isticanju seksa i razmnoavanja u objanjavanju mnogih oblika ljudskog ponaanja, kao to to danas ine neki sociobiolozi i psiholozi-evolucionisti, nije nita novo. Darvinistiki orijentisani biolozi i psiholozi naeg vremena oivljavaju ideje koje su bile popularne krajem 19. i poetkom 20. veka. Stavljajui razmnoavanje u sredite panje, darvinizam je doveo do prodora novih shvatanja seksualnosti i seksualne moralnosti. Kao to smo ve videli, darvinizam je doveo do nastanka eugenikog pokreta, iji je glavni cilj bio poboljanje biolokog kvaliteta ljudske populacije putem kontrole razmnoavanja. Poto su mnogi darvinisti hteli da revidiraju sve ljudske institucije kako bi ubrzali evoluciju ili bar spreili bioloku degradaciju koja se, kako su mnogi meu njima strahovali, ve dogaa evolucija je postala novi arbitar za seksualnu moralnost: sve ono to poboljava bioloki kvalitet u moralnom smislu je dobro, dok je sve ono to ga unazauje zlo. Godine 1911, Eduard David je na konferenciji seksualnih reformatora izjavio sledee: Kada je u pitanju seksualnost, moralno je sve ono to slui evolucionom napretku date vrste. 3 Mnogi darvinisti su se sloili sa Davidom i na osnovu tih njegovih tvrdnji zahtevali ozbiljnu reviziju a ponekad i potpunu promenu tradicionalnih shvatanja seksa, braka i porodice. Devalvacija ljudskog ivota o kojoj smo ve govorili igrala je fundamentalnu ulogu u eugenikim raspravama o seksualnoj moralnosti. U svom pokuaju da ponovo formuliu seksualnu etiku, kljuno pitanje koje su eugenisti sami sebi postavili bilo je sledee: Kako se na najbolji nain reiti inferiornih ili nesposobnih ljudi? S druge strane, oni su eleli da pronau naine na koje bi propagirali razmnoavanje najsposobnijih. Kao to je Gruber kratko i jasno rekao: Sposobni moraju napredovati, nesposobni moraju nestati.4 Neki eugenisti su se vie bili usredsredili na mere eliminacije onih sa loim nasleem, dok su drugi pokuavali da pronau naine da poveaju broj onih sa dobrim nasleem. Veina je podravala oba ova pristupa. I dok se eugenisti nisu uvek slagali oko toga kojim praktinim merama bi na najbolji nain mogli da postignu svoje ciljeve, oni su bili jedinstveni u svojoj arkoj elji da podrede seksualnu moralnost i ponaanje jednom cilju - evolucionom napretku. Iako su se eugenisti, u globalu, slagali oko toga da tradicionalna hrianska seksualna moralnost ne donosi korist ljudskoj rasi, oni nisu mogli da se sloe oko toga koja bi seksualna etika na najbolji nain poboljala ovekovo zdravlje i vitalnost. Dok su se, s jedne strane, sloili oko zajednikog cilja evolucionog napretka oveanstva i dok su svi oni smatrali da je kontrola razmnoavanja najbolji nain za postizanje tog cilja, eugenisti nisu mogli da se sloe oko konkretnih mera. Njihovi predlozi za seksualnu reformu su se, u stvari, u velikoj meri meusobno razlikovali, idui od slobodnog seksa do monogamije (mada esto sa raznim opravdanjima i izuzecima) i poligamije. Neki su se ak pozivali na evolucionu etiku da bi opravdali homoseksualnost. ini se, dakle, da je evoluciona etika nudila seksualnu moralnost za svaiji ukus. Seksualna reforma je bila znaajan element Forelove borbe za novu etiku zasnovanu na nauci. On je u svojoj autobiografiji priznao da mu se, kada je postao psihijatar, uinilo da sam uo glas koji me je pozivao... Mora postati apostol istine. Kakva je korist ostati veno tamo gde si sad, negujui izgubljene rtve ljudske gluposti, obine oronule ostatke, iza zidova vaih duevnih bolnica i mirno dozvoljavati uzroku sve te bede da i dalje postoji? To je kukaviluk! Socijalna higijena je zahtevala potpunu revoluciju miljenja, ako elimo da saseemo zlo u korenu; ona je, iznad svega, zahtevala racionalnu seksualnu selekciju ljudskih bia.5 Ova racionalna seksualna selekcija koju je zagovarao Forel bila je zasnovana na darvinovinistikoj premisi o biolokoj nejednakosti ljudskih bia. Forel je govorio da bi drutvo trebalo konceptualno podeliti na dve kategorije: superiornu, drutveno korisniju, zdraviju ili sreniju, i onu inferiornu, manje drutveno korisnu, manje zdravu i srenu. Oni koji spadaju u superiornu kategoriju trebalo bi da se razmnoe u velikom broju, dok bi oni u inferiornoj grupi trebalo da se uzdravaju od razmnoavanja.6 Forel nije precizirao kako bi to trebalo sprovesti, niti je zagovarao intervenciju od strane vlasti; moda se nadao da e nagovor unutranjeg moralnog oseaja biti dovoljno.

Budui da je racionalna seksualna selekcija zahtevala kompletnu reviziju seksualne moralnosti, Forel je tom pitanju posvetio celu jednu knjigu, Pitanje seksualnosti, koja je postala toliko popularna da je do 1931. godine doivela esnaest izdanja na nemakom jeziku, kao i brojna izdanja na engleskom i francuskom. Forel u ovoj svojoj knjizi seksualnu moralnost zasniva na evoluciji (celo drugo poglavlje te knjige posveeno je biolokoj evoluciji), tvrdei da se ljudskoj srei najvie doprinosi poboljanjem ovekovih biolokih osobina, ukljuujui i moralne i mentalne. On je svoje vienje seksualne moralnosti kratko i saeto izneo dajui nam sledee uputstvo: Nemoj nakoditi drugima svojom seksualnom aktivnou, ve pomozi da oni budu sreniji. Moralnost, po Forelovom miljenju, mora uzeti u obzir ne samo one koji su sada ivi, ve i budue generacije, budui da je najuzvieniji zadatak etikog postupka raditi za dobrobit naredne generacije.7 Ocenjujui seksualno ponaanje jedino prema tome da li poboljava ili pogorava bioloke osobine buduih generacija, Forel je zahtevao radikalnu promenu seksualne etike. Iako je, generalno gledano, podravao monogamiju, a protivio se poligamiji, on je priznao da u nekim sluajevima poligamija, ili bar divlji brakovi, mogu biti korisni i na taj nain moralno prihvatljivi. Ako bi se, na primer, mu sa dobrim biolokim osobinama oenio nerotkinjom, on bi svoje dobre osobine mogao da prenese sledeoj generaciji jedino tako to bi uzeo jo jednu enu ili konkubinu. Forel je takoe tvrdio da u nekim sluajevima, kao kad mukarac sa dobrim biolokim karakteristikama oeni enu sa loim biolokim karakteristikama, preljuba moe biti dobra sa moralnog aspekta. Poto homoseksualnost i seks sa ivotinjama ne utiu tetno na dobrobit oveanstva u biolokom smislu, Forel ih je smatrao moralno neutralnim, dok je pritom kritikovao postojee zakonske odredbe kojima se kanjavaju oni koji upranjavaju ovakve seksualne aktivnosti. Svodei seksualnost na njene bioloke posledice naroito po potomstvo Forel je zahtevao radikalnu promenu judeo-hrianske seksualne etike.8 Nisu se svi eugenisti slagali sa svakim detaljem Forelovog shvatanja seksualne moralnosti, ali je gotovo veina njih podravala njegove glavne ciljeve. almajer je izjavio sledee: Vrednost postojanja i predloenih pravila drutvenog ivota, a naroito seksualnog ivota, moe se izmeriti prvenstveno na osnovu toga kako dovodi do napretka rase, pa tek onda na osnovu toga koliko doprinosi drutvenoj ili individualnoj koristi i srei.9 Mnogi eugenisti su govorili da je stvaranje bolesnih ili slabanih jedinki greh protiv oveanstva. Gustav fon Bunge, psiholog sa Bazelskog univerziteta i poasni lan Drutva za rasnu higijenu, prorekao je da e biti potrebno mnogo vremena da se u ljudski um usadi istina da je stvaranje bolesne, degenerisane dece najvei zloin koji bi ovek ikada mogao da poini .10 Po novoj eugenikoj definiciji, seksualni greh vie nije bio vanbrana seksualna veza, ve svaka seksualna vezu ukljuujui i brak koja daje inferiorno potomstvo. tokerova i Liga za zatitu majki slagali su se sa Forelom da su eugenika i seksualno osloboenje deo sveobuhvatnog programa seksualne reforme. Kada je tek bila formirana, ova liga je dobila podrku najistaknutijih darvinista i eugenista, ukljuujui, izmeu ostalog, Hekela, Forela, Ploca, Voltmana, Alfreda Hegara i Erenfelsa, mada se prilian broj eugenista kasnije distancirao od seksualnog radikalizma Helen toker. tokerova je koristila svoj asopis kao i mnoge svoje govore sponzorisane od strane ove lige da bi propagirala svoju novu etiku, koja je bila zasnovana na shvatanju sveta koji je predstavljao spoj darvinistikog monizma i nieizma. inei sve to, ona je samo sledila primer Tilea, koga je upoznala i zaljubila se u njega u periodu od 1897. do 1899. godine. Kada je Tileova ena iznenada umrla, on je zaprosio tokerovu, ali je, budui da ona nije htela da bude sputana ulogom majke Tileovoj deci, svako krenuo svojim putem. Uticaj darvinizma na etika shvatanja Ane toker sasvim je oigledan. Uvodna reenica njenog lanka, O novoj etici (On New Ethics), jasno pokazuje uticaj teorije evolucije na njene ideje: Ako verujemo u veno Postajanje, u tok evolucije, i borimo se za oca svega postojeeg, onda je moralni zadatak oveanstva potraga za novim, viim formama moralnosti.11 Slinost njenih ideja sa darvinistikim monizmom doveo je nju i njenu ligu u blisku vezu sa Hekelovom Ligom monista. Ona ne samo to je govorila na nekim od njihovih kongresa, ukljuujui i Prvi meunarodni kongres monista u Hamburgu 1911. godine, ve je redovno pisala i lanke za asopis pomenute lige. Ona je svojim istomiljenicima monistima objasnila da njena organizacija pokuava da se pozabavi reformom seksa i braka u duhu moderne teorije evolucije.12 U svom govoru na Kongresu monista 1913. godine ona je uporno tvrdila da razmnoavanje mora da doe pod uticaj naunog racionalizma.13 Uprkos tome to je naginjala ka socijalizmu, tokerova je, poput veine eugenista, naglaavala bioloku nejednakost meu ljudima. Upozoravala je na opasnost od bioloke inferiornosti, izjavivi sledee: Ako samo postojanje inferiornih ljudi predstavlja prepreku i opasnost za dravu, onda je ne samo nae pravo, ve i dunost da to spreimo sluei se svim naunim sredstvima.14 Ona je smatrala da e njene seksualne reforme na kraju uzdii ljudsku rasu na jedan vii nivo. Iako je tokerova naglaavala uticaj sredine na bioloki kvalitet vie od veine eugenista, ona je i dalje smatrala da je seksualna reforma znaajno sredstvo za postizanje boljeg biolokog kvaliteta.

Jedan od aspekata njene seksualne reforme, koji ju je doveo u sukob sa nekim istaknutim eugenistima, bila je njena nepokolebljiva podrka samohranim majkama, odnosno takvom tipu roditeljstva. tokerova se suprotstavljala tradicionalnom igosanju ena koje raaju decu van brane zajednice. Ona se nadala da e u skoroj budunosti enama ne samo biti dozvoljeno da imaju decu, bez obzira da li su udate ili ne, ve da e za to dobijati i finansijsku podrku. Smatrala je da e to na kraju dovesti do poboljanja u biolokom smislu, pa je konstantno pozivala eugeniste da podre ovaj njen stav. Meutim, Ploc se usprotivio ideji o pruanju finansijske podke svim samohranim majkama, i to ne samo zato to je podravao monogamiju kao najzdraviji oblik reprodukcije. Ploc je, u stvari, u poetku podravao Ligu za zatitu majki, poto je manifest ove organizacije predviao pruanje finansijske pomoi samo zdravim majkama. Kada su tokerova i njene pristalice izbacili re zdrave iz platforme ove lige i insistirale na tome da sve samohrane majke treba da prime novanu pomo, Ploc se usprotivio tvrdei da ti zahtevi vie nisu u skladu sa eugenikim idealima.15 tokerova je, u stvari, i dalje podravala eugenike ideje, ali je, zbog svog naglaenog nieovskog individualizma, seksualno osloboenje ili slobodnu ljubav cenila vie od Ploca, a to je ponekad umelo da nadjaa njene snane eugenike principe. Stokerova i ostale feministkinje su se sa voama eugenikog pokreta prepirale i oko pitanja kontrole raanja. Kada je poetkom 20. veka poeo da deluje pokret za kontrolu raanja, ili neo-maltusovski pokret, neke feministkinje koje su zagovarale eugenike principe, ukljuujui i tokerovu, bile su prve njegove voe. Iako je glavni motiv njihove podrke bilo seksualno osloboenje, ove feministkinje su takoe tvrdile da e pristupanost kontroli raanja unaprediti i eugenike ciljeve. tokerova se nadala da e, osim toga, iroka primena kontrole raanja odvojiti seksualnu ljubav i stvaranje potomaka, dozvoljavajui ljudima da naprave racionalniji izbor kada je u pitanju razmnoavanje. Oni e tek tada moi da ispune svoju moralnu dunost uzdravanja od reprodukcije ukoliko bi interesi budue generacije time bili ugroeni.16 Osim toga, ove feministkinje su, poput ostalih eugenista, upozoravale na to da e nie klase, koje su one smatrale inferiornima u odnosu na vie drutvene slojeve, preplaviti svet svojim loim nasleem, ukoliko nastave da se razmnoavaju istim tempom. Pripadnice viih drutvenih slojeva ve primenjuju mere kontrole raanja, tako da e laki pristup sredstvima za kontrolu raanja, tvrdile su ove feministkinje, pre svega smanjiti reprodukciju meu bioloki inferiornima. Ploc je, meutim, imao drugaiji stav po tom pitanju. On je, poput svih eugenista, u potpunosti podravao kontrolu razmnoavanja. Eugenika se, u stvari, samo oko toga i vrtela. Meutim, Ploc je bio protiv toga da mere kontrole raanja primenjuje kako ko stigne povodei se za sopstvenim hirovima, to bi se, po njegovom miljenju, i desilo ako bi neo-maltusovski pokret ostvario svoje ciljeve. Ploc je ovu vrstu kontrole raanja smatrao kontraproduktivnom, budui da nije bila zasnovana na eugenikim kriterijumima. Ploc je hteo da kontrola raanja bude u rukama medicinskih strunjaka, a ne pojedinaca, koji bi u tome mogli da se povode za sebinim ciljevima, poput zadovoljstva, novca ili tatine, a ne biolokim zdravljem nacije i buduih generacija. On nije bio optimista poput tokerove, koja je verovala da e veina ljudi primeniti mere kontole raanja na jedan eugeniki odgovoran nain. 17 Ploc je neo-maltusovsku kontrolu raanja smatrao tako ozbilnom pretnjom da je svoj govor na Prvom meunarodnom kongresu eugenike u Londonu 1912. godine posvetio ovoj temi, upozoravajui na negativne posledice neo-maltusovskih ideja po eugeniku.18 Kada su neke radikalne feministkinje, kao i Liga za zatitu majki podnele prijavu za lanstvo njegovom Drutvu za rasnu higijenu, on se energino i uspeno usprotivio njihovom prijemu u lanstvo njegove organizacije. 19 Jo jedan razlog zbog kojeg se Ploc protivio pristupanosti kontrole raanja bio je taj to je on za razliku od tokerove smatrao da je kvantitet povezan sa biolokim kvalitetom. Ploc je smatrao da je zdrava populacija ona koja se brojano umnoava, budui da vei broj jedinki podrazumeva i vei broj dobrih varijacija izmeu kojih se moe napraviti izbor. On se plaio da e ograniavanje rasta populacije smanjiti broj bioloki dobrih ljudi, kao i da e preterana primena kontrole raanja umanjiti sposobnost Evropljana da se u sveoptoj borbi za opstanak bore protiv ostalih rasa (vidi 10. poglavlje). Gruber i Ridin, Plocove kolege u Minhenu, takoe su smatrali da je individualna primena kontrole raanja veoma opasna. Njih dvojica su u jednom zajednikom radu izrazili duboku zabrinutost po tom pitanju: Sledei i najvei problem rasne higijene mnogo vei od relativnog poveanja broja inferiornih ljudi predstavlja savremen neomaltusovski pokret, svrsishodno ograniavanje broja poroaja, [ponekad] ak do potpunog steriliteta. Oni su, naravno, podravali regulisanje razmnoavanja, ali ne na osnovu egoizma pojedinca.20 Gruber je kasnije napisao celu jednu knjigu kako bi se suprotstavio opasnim idejama o smanjenju broja stanovnika, koja je u veoma kratkom vremenskom periodu doivela tri izdanja. On i ostali eugenisti bili su uplaeni populacionom statistikom s poetka 20. veka koja je pokazivala usporen rast nemake populacije. Oni su se plaili da su Nemci prihvatili francuski sistem dvoje-dece, koji je ve bio usporio rast francuske nacije krajem 19. veka. Gruber je glavnim krivcem za usporen rast nemake nacije smatrao individualizam, predloivi mere za podsticanje breg rasta populacije.21 Meutim, iako je bio protiv neo-maltusovskih ideja, Gruber se, kao to je objasnio Grotjanu, u principu nije protivio vetakoj kontroli raanja. On ju je u nekim sluajevima smatrao korisnom za zdravlje i dobrobit potomstva. Uprkos tome, dodao je Gruber, dok regulacija raanja dece predstavlja nalog racionalnog ljudskog poretka, svesno izbegavanje raanja dece kod normalnih ljudi predstavlja zloin.22

Mnogi eugenisti su se slagali sa Plocom i Gruberom da bi kontrola raanja mogla da ugrozi bioloki kvalitet nacije i rase. Luanova upozorenja na negativne posledice namernog ograniavanja raanja pokatkad su zvuala gotovo histerino. On ga je smatrao najveom pretnjom za belog oveka i civilizovane rase i nita manjim od nacionalnog samoubistva.23 Riber se takoe plaio negativnih posledica kontrole raanja, upozoravajui da namerno ograniavanje broja lanova porodice predstavlja ozbiljnu opasnost za evoluciju oveka.24 Za istaknute radikalne feministkinje, protivljenje neo-maltusovskoj kontroli raanja od strane Ploca i drugih eugenista bilo je prosto neshvatljivo. Adela rajber, bliska saradnica tokerove u Ligi za zatitu majki, a kasnije i lan socijalistike partije (SPD) u nemakom parlamentu, bila je potpuno posveena eugenikim idejama i preporuivala itanje Plocovih i Ridinovih dela. Meutim, ona je bila razoarana negativnim stavom mnogih eugenista prema neomaltusovskim principima. Ona je smatrala da se eugeniki ciljevi ne mogu ostvariti bez pristupane kontrole raanja i da se jedino pomou nje moe postii kvalitetno vaspitanje i selekcija, izvriti eliminacija bezvrednih i loih elemenata, i stvoriti drutvo osloboeno napornog tereta u vidu razliitih vrsta nesposobnih jedinki. 25 Sosijalistika feministkinja Henrijet Firt delila je miljenje rajberove da e kontrola raanja poboljati bioloki kvalitet ljudske rase.26 Kao i toliko mnogo eugenista, i Firtova je eugeniku uinila arbitrom celokupne seksualne moralnosti, izjavivi sledee: Zdravo stvaranje potomstva morae da bude svetilite i merilo budueg seksualnog poretka. 27 Ova pojava nije bila karakteristina samo za Nemaku, jer su zagovornice kontrole raanja meu feministkinjama drugih zemalja, poput Margaret Sanger u SAD i Mari Stoups (Marie Stopes) u Velikoj Britaniji, imale neverovatno slina shvatanja. Godine 1919, Sangerova je ak izjavila: Vie dece od sposobnih, manje od nesposobnih to je sutina kontrole raanja.28 Feministiki nastrojeni reformatori seksualnosti su, dakle, imali iste ciljeve kao i eugenisti, osim to se sa njima nisu slagali po pitanju najboljeg naina za postizanje biolokog poboljanja. 29 Meutim, nisu svi eugenisti zauzeli tako otar stav prema neo-maltusovskim idejama kao Ploc i Gruber. Grotjan je u mnogo veoj meri podravao feministike ideje i kritikovao Grubera zbog njegovog otrog suprotstavljanja kontroli raanja, ali je ak i on upozoravao da primena kontrole raanja bez razmatranja njenih posledica po bioloku vrednost jedinke predstavlja zloupotrebu.30 U jednoj knjizi napisanoj sa ciljem da se suprotstavi sve veoj pretnji opadanja populacije, Grotjan je izjavio da on nije neo-maltusovac, iako se suprotstavljao ogranienju kontrole raanja nametnutom od strane vlasti. On se na kraju sloio sa Plocom da je rast populacije neophodan uslov za postizanje visokog biolokog kvaliteta, pa je propagirao visok natalitet.31 Forel nije bio toliko ubeen kao Ploc ili Grotjan da je rast populacije neophodan faktor. On je smatrao da eugenisti treba vie da se usredsrede na kvalitet nego na kvantitet. Meutim, on nije podravao ni neo-maltusovski pokret, zato to neselektivna primena kontrole raanja nije dovoljno uzimala u obzir bioloki kvalitet. Meutim, Forel, u principu, nije bio protiv vetake kontrole raanja, zato to je smatrao da se bolesni, hendikepirani, imbecili, loi ljudi i inferiorne rase moraju konstantno uiti neo-maltusovskim principima.32 Forel je, poput skoro svih eugenista, smatrao da kontrola raanja treba da se primenjuje na odreenim ljudima, odnosno na onima koji su okarakterisani kao inferiorni. Iako je bio protiv ograniavanja broja lanova porodice putem kontrole raanja, Riber je ipak izjavio da, kada je u pitanju kontrola raanja, ne smemo smetnuti s uma prilinu bezvrednost ogromnog broja ljudi, za koje bi kontrola raanja bila od velike koristi.33 Sukob izmeu mnogih istaknutih eugenista i neo-maltusovskog pokreta nije izbio oko toga da li je kontrola raanja dopustiva, ve oko toga pod ijom kontrolom treba da se nalazi i na kojim osnovama. Radikalne feministkinje su vie bile za demokratskiju kontrolu razmnoavanja, dok je veina istaknutih eugenista elela da drava i/ili medicinski strunjaci igraju u tome odluujuu ulogu. Meutim, svi zagovornici eugenike bili su jedinstveni u shvatanju da nisu svi ljudi jednakog kvaliteta, da su neki inferiorni, a neki superiorni i da bi odluke vezane za seksualnu moralnost trebalo da podrede pojedinane interese interesima buduih generacija ili vrsta. Svi eugenisti, ukljuujui i feministkinje, podravali su neku vrstu kontrole raanja za osobe sa uroenim manama i deformitetima, ili za, kako su ih oni nazvali, inferiorne ljude. Meutim, sporno pitanje je bilo kako ograniiti razmnoavanje inferiornih. Ne mali broj zagovornika eugenike smatrao je da je moralni nagovor dovoljan; jednostavno ubediti inferiorne da je njihova moralna obaveza da ostanu bez potomstva i problem e biti reen. Sociolog Artur Rupin, jedan od istaknutijih figura cionistikog pokreta, tvrdio je u uvodu svog rada sa kojim je nastupao na takmienju za Krup nagradu da treba spreiti reprodukciju onih sa uroenim fizikim ili mentalnim bolestima. Meutim, on je bio protiv prisilnih mera od strane drave, zagovarajui umesto toga da se u moralne zakone uvedu ogranienja vezana za sklapanje braka. Restriktivne mere vezane za brak nametnute od strane drave, u svakom sluaju, ne bi imale nikakvog efekta, smatrao je Rupin, budui da bi oni na koje se ta ogranienja odnose mogli, jednostavno, da se razmnoavaju van granica branog zaveta.34 Jo jedan intelektualac koji je smatrao da je moralni nagovor najbolji put do uspeha u eugenici bio je istaknuti drutveni teoretiar Karl Kautski (Karl Kautsky). 35

Veina eugenista je, meutim, obrazovanje i ubeivanje smatrala samo jednim pravcem viestranog pristupa eugenici koji je ukljuivao kako prisilne tako i dobrovoljne mere. Jedan predlog, koji je bio veoma popularan meu eugenistima, bio je da se hendikepirani, a naroito mentalno bolesni, zatvore u duevne bolnice kako bi se spreilo njihovo razmnoavanje. Oni su eleli da plan o njihovoj hospitalizaciji, koji je prema prvobitnoj nameri trebalo da bude terapeutske prirode i/ili da titi pacijenta i drutvo, promene ili bar dopune, pretvarajui ga u nain spreavanja reprodukcije mentalno obolelih. Istaknuti psihijatar Krepelin iskazao je uobiajeno miljenje meu svojim kolegama kada je 1899. godine izjavio da je naslee moda glavni uzrok mentalnih oboljenja, te da bi drava trebalo da smesti mentalno obolele u odgovarajue institucije, spreavajui na taj nain njihovo razmnoavanje. 36 Kaup je ak predloio osnivanje radnih kolonija za inferiorne ljude, u kojima bi mukarci bili odvojeni od ena kako ne bi imali decu. 37 Budui da je veina eugenista kriminalne oblike ponaanja ili bar sklonost ka kriminalu smatrala naslednim, mnogi eugenisti su predlagali i trajnu hospitalizaciju hroninih kriminalaca. Ribert je, na primer, smatrao da hronine kriminalce treba tretirati na isti nain kao i mentalno obolele, odnosno zauvek ih drati zakljuane u duevnim bolnicama.38 Luan se sloio sa njim, poto je kriminal u velikoj veini sluajeva nasledna bolest, pa bi kriminalca stoga trebalo smatrati samo potpunim ludakom, koji nije odgovoran za svoja zlodela. To to se kriminalci ne bi smatrali krivima za svoja dela nije, meutim, znailo da e se oni izvui bez ikakve kazne. Njihova kazna je, prema novom eugenikom konceptu, u stvari, bila jo gora nego prema idejama starog sistema. Luan je zahtevao potpunu i trajnu izolaciju kriminalaca, za razliku od privremenog smetanja u institucije prema odredbama tadanjeg sistema to je omoguavalo kriminalcima da imaju polne odnose i stvore decu u periodima kada nisu u zatvoru. Luan je verovao da e se doslednom primenom eugenikih mera kriminal na kraju iskoreniti iz drutva.39 Osim varijante radnih kolonija koja zvui isto tako uasno kao i radni logori briga o hendikepiranima u duevnim bolnicama bila je skupa, tako da su neki eugenisti traili naine spreavanja reprodukcije koji nisu podrazumevali zatvaranje u institucije. Jedna od mera koja je bivala sve popularnija meu psihijatrima i lekarima bila je sterilizacija, koja je tada bila protivzakonita, ak i na dobrovoljnoj osnovi. Psihijatar Pol Neke (Paul Ncke) poveo je kampanju za obaveznu sterilizaciju hroninih kriminalaca, alkoholiara i mentalno obolelih, smatrajui da su ti deformiteti naslednog karaktera. Sterilizacija je, tvrdio je on, efikasniji i jeftiniji metod od bilo kog drugog metoda ograniavanja reprodukcije. Zabrana sklapanja braka mogla bi da se prekri razmnoavanjem u okviru vanbranih zajednica, a zatvaranje u odreene institucije je prilino skupo. Poto tada jo uvek nije postojao bezbedan metod sterilizacije ena, on je smatrao da bi ta mera trebalo da se primenjuje samo na mukarce izmeu 25 i 55 godina starosti.40 Nekeov predlog o obaveznoj sterilizaciji je u ono vreme bio krajnje kontraverzan, ali je veoma brzo zadobio veliki broj pristalica meu eugenistima. Ridin, profesor psihijatrije na Minhenskom univerzitetu i jedna od najznaajnijih figura u okviru ranog eugenikog pokreta, bio je meu prvima koji su zagovarali sterilizaciju. U svom govoru o alkoholizmu iz 1903. godine, on je predloio obaveznu sterilizaciju alkoholiara koji nameravaju da se oene. To bi spreilo irenje alkoholizma, koji je, po njegovom miljenju, kao i po miljenju veine eugenista onog doba, bio nasledna bolest.41 Austro-ugarski diplomata u Sjedinjenim Dravama, Geza fon Hofman (Geza von Hoffmann), pisao je u pozitivnom svetlu o zakonima o sterilizaciji u nekim dravama SAD u svojoj knjizi o amerikom eugenikom pokretu. On je takoe zagovarao donoenje slinih zakona u Nemakoj i Austro-ugarskoj da bi se drutvo oslobodilo loeg naslea.42 I ostali istaknuti eugenisti poeli su da podravaju ideju o obaveznoj sterilizaciji pre izbijanja Prvog svetskog rata, ukljuujui Luana, Maksa Hira (Max Hirsch), Ribera i Eugena Blojlera, Forelovog naslednika na mestu direktora klinike Burgholcli.43 Rasprave o reformi braka meu eugenistima bile su isto tako ustre kao i rasprave na temu kontrole raanja. Dok su neki eugenisti zahtevali samo neke manje promene tradicionalnih ideja o braku i porodici, drugi su eleli potpunu revoluciju ovih svetih institucija. Za razliku od nekih feministiki orijentisanih pristalica eugenike koje su zagovarale potpunu seksualnu slobodu, ne mali broj mukih pristalica eugenikih ideja predlagao je da se monogamija zameni poligamijom. Veina eugenista je, meutim, bila mnogo skromnija u svojim zahtevima vezanim za reformu braka. Svi su oni, ipak, bili jedinstveni u tome da su eugeniki principi ti koji treba da odigraju odluujuu ulogu u reformi braka, a ne religija ili tradicija. Gotovo svi su se u potpunosti sloili sa Stokerovom kada je rekla da se brak mora ozbiljnije shvatiti u interesu rase.44 Stokerova, zagovornica slobodnog seksa koja se nikad nije udavala niti imala decu (iako je govorila da je materinstvo najuzvieniji poziv za enu), takvim svojim izjavama nije htela da kae da svi treba da se ene odnosno udaju, ve da oni koji to uine treba da podrede svoje line interese interesima zajednice. Po miljenju veine eugenista, brak, dakle, nije samo ovekova lina stvar, ve stvar od izuzetnog znaaja za bioloku vitalnost njegove nacije ili rase.

Jedna od najeih primedaba od strane eugenista na raun institucije braka bila je ta da je tadanji sistem odabira branog druga bioloki kontraproduktivan i da doprinosi degeneraciji. Mnogi eugenisti su isticali da ekonomski i socijalni faktor esto mnogo vie utiu na izbor branog druga nego bioloki faktor. To je onima sa boljim drutvenoekonomskim statusom davalo nepotenu prednost, iako moda nisu bili bioloki superiorni. Da bi bilo sigurno da e genetski najkvalitetnije osobe meusobno sklopiti brak, oni su predloili da izbor branog druga bude osloboen bilo kakvih spoljnih pritisaka.45 Meutim, eugenisti nisu imali potpuno jasnu predstavu o tome na koji nain bi ljudi trebalo da biraju svoje brane drugove. Oni su esto govorili da e, kada se oslobodi spoljnih pritisaka, seksualna selekcija sama reiti stvar, odnosno superiorna jedinka e se sigurno zaljubiti u istu takvu jedinku i njih dvoje e sklopiti brak. Znai, oni su energino podravali ideju da brak treba da se zasniva na obostranoj privlanosti. Meutim, eugenisti su savetovali i upotrebu razuma u izboru branog druga. Pre nego to se odlui na brak, osoba bi trebalo paljivo da razmotri zdravstveno stanje svog budueg branog druga i njegove ili njene porodice. Lekar i sociolog F. Miler-Lajer (F. Mller-Lyer), lan Hekelove Lige monista, jasno je stavio do znanja u svom eseju Brak (Marriage) iz 1912. godine da se svaka reforma braka mora zasnivati na eugenikim principima. Njegov glavni cilj u to vreme bio je da informie javnost o neophodnosti primene eugenike u cilju spreavanja dalje bioloke degeneracije. Neke zakonske odredbe e na kraju moda i biti neophodne, govorio je on, ali tek kada pridobije javnost na svoju stranu. Jedan od Miler-Lajerovih ciljeva bio je rairiti ideju da je zaeti dete sa bolesnom ili boleljivom osobom gotovo isto tako gnusan zloin kao i ubistvo!46 Moda je ova njegova izjava bila malo i preuveliana, ali ak i da jeste tako, ona otkriva jedan uvrnut stav o vrednosti ljudskog ivota koji je bio karakteristian za eugeniste. Jedan od omiljenih predloga eugenista u vezi sa reformom braka bio je obavljanje lekarskih pregleda pre braka kako bi se utvrdile nasledne osobine vezane za zdravlje budueg supruga odnosno supruge. lanovi Drutva za rasnu higijenu sveano su se obavezali da e se podvrgnuti predbranom lekarskom pregledu kako bi se utvrdilo da li su sposobni za brak. Ukoliko budu pali na ispitu, od njih e se zahtevati da se uzdravaju od braka i reprodukcije. 47 Liga monista, sledei Hekelov primer u odobravanju eugenikih ideja, takoe je podrala ideju o izdavanju predbranih zdravstvenih potvrda. Oni su na svom kongresu 1908. godine (i ponovo 1912.) odluili da zatrae od vlade da zahteva od parova da se podvrgnu lekarskim ispitivanjima pre stupanja u brak i da jedno drugom daju svoju zdravstvenu potvrdu, kako bi doneli ispravnu odluku. Ovaj predlog podrazumeva da drava nee zabranjivati brak, ve da e konanu odluku ostaviti samom paru.48 Na predlog i podsticaj lekara Maksa Markusa (Max Marcuse), jedne od najistaknutijih linosti u pokretu za seksualnu reformu, Liga za zatitu majki je na svom kongresu 1907. godine donela slinu odluku o zakonski obaveznim predbranim lekarskim potvrdama. Ova organizacija se, ba kao i Liga monista, protivila bilo kakvim zabranama vezanim za sklapanje braka.49 Restriktivnije mere morae da saekaju masovnije prihvatanje eugenikih principa. Uprkos energinim naporima, eugenisti nisu imali mnogo ansi da u to vreme ozakone izdavanje predbranih lekarskih potvrda, tako da su morali da smisle neke druge naine da ubede inferiorne da se ne ene odnosno ne udaju. Jedan od metoda bio je osnivanje Branih savetovalita u kojima bi se obavljala ispitivanja na dobrovoljnoj osnovi i gde bi parovi koji planiraju brak mogli da se informiu o nasleu i eugenici. Lokalni ogranci Lige monista u Drezdenu i Konisbergu (Knigsberg) su, uz pomo Lige za zatitu majki, nezvanino osnovali takve institucije u svojim gradovima pre 1914. godine.50 Meutim, eugenisti su tek 20-tih godina 20. veka mogli da osnuju nekoliko takvih branih savetovalita sponzorisanih od strane vlade. Sve te institucije bile su na potpuno dobrovoljnoj osnovi, ali su irile eugenike ideje i savete. Prvo takvo savetovalite osnovano je u Beu 1922. godine na podsticaj profesora medicine Julijusa Tendlera, koji je na elo te institucije postavio sina Karla Kauckog, takoe lekara i socijalistu. Mnoge nemake pokrajine i gradovi sledili su primer austrijske prestonice, tako da je do 1930. godine samo u Pruskoj osnovano 200 branih savetovalita.51 Mnogi eugenisti ukljuujui Forela, Ploca, almajera i Ribera nisu verovali da e mere na isto dobrovoljnoj osnovi biti dovoljno uspene u spreavanju reprodukcije meu inferiornim elementima nemake populacije, tako da su bili za neku vrstu zabrane braka za one sa uroenim deformitetima. Eduard David je otvoreno propagirao ideju da niko ne moe stupiti u brak bez dozvole lekara.52 Alfred Hegar, profesor ginekologije na Frajburkom univerzitetu i poasni lan Drutva za rasnu higijenu, nerado je zahtevao vee uee drave, budui da bi to naruilo linu slobodu i izazvalo protivljenje javnosti. On je vie bio za mere na dobrovoljnoj osnovi nego za one obavezne, nadajui se da e obrazovanje i ubeivanje biti dovoljno uspeni u postizanju eugenikih ciljeva. Uprkos tome, on je smatrao da bi u nekim sluajevima mentalnih oboljenja i instinktivne sklonosti ka kriminalu drava trebalo da zabrani sklapanje braka. Hegar je smatrao da svako ko bi odobrio brak izmeu takvih defektnih osoba ini greh protiv oveanstva. 53 Neki eugenisti su, meutim, bili protiv zabrane braka, ne zato to su smatrali da svako ima slobodu da sklopi brak, ve zato to su se plaili da e se ona u praksi pokazati kontraproduktivnom. Zabraniti, jednostavno, inferiornim osobama da se venaju ne mora da znai da e se one uzdravati od reprodukcije. Inferiorni mukarci bi ak mogli da ostave iza sebe vie vanbranih potomaka nego to bi uinili da su u braku. 54 Dejvid je ovu primedbu prevaziao tako to je propagirao primenu kontrole raanja za one kojima nije dozvoljeno da stupaju u branu zajednicu.

Ako su reforme braka u cilju spreavanja inferiornih prouzrokovale neke manje rasprave, ak i meu samim eugenistima, predlozi za zamenu monogamije poligamijom bili su jo kontraverzniji. Glavni zagovornik poligamije bio je Erenfels, koji je svoje reforme braka zasnivao na svom tumaenju darvinizma. Poto je verovao da u darvinistikoj borbi za opstanak oni manje vredni mogu ponekad da odnesu pobedu nad vrednijim jedinkama, on se plaio da e trenutno vaei sistem monogamije dovesti do bioloke degeneracije. Monogamija je dozvoljavala manje vrednim jedinkama da se razmnoavaju istim ili ak brim tempom to se, kako su strahovali mnogi eugenisti, i dogaalo poetkom 20. veka od vrednijih lanova drutva. Dokle god bude vladao obiaj monogamije, izjavio je Erenfels, nita se bitno ne moe promeniti u devalvirajuoj tendenciji selekcije. 55 U svojoj elji da ukine monogamiju, Erenfels se naao u istoj grupi sa nekim radikalnijim seksualnim reformatorima svoga doba. Nordau se, na primer, u svojoj knjizi Uobiajene lai civilizacije (The Conventional Lies of Civilization) energino suprotstavljao konvencionalnoj formi monogamnog braka. Iako je Nordauovo shvatanje sveta bilo usredsreeno na nauku, naroito na darvinizam, on se nije sluio eugenikim argumentima u propagiranju poligamije. Meutim, on se ipak sloio sa Erenfelsom da su ovekovi instinkti naroito, ali ne i iskljuivo kod mukaraca izrazito poligamni. Nordau je tvrdio da veina ivih organizama, ukljuujui i vie oblike sisara, ivi u paru jedino u vreme sezone parenja ili ponekad dok se mladunci ne izlegu. On je smatrao da se ljudski instinkti ne razlikuju od ivotinjskih, tako da nakon medenog meseca, ili moda roenja prvog deteta, brak postaje jedna prazna i optereujua institucija. Nordau je smatrao da, uprkos moralnim zabranama, mukarci Evropljani, u svakom sluaju, imaju vie partnerki. Nordau je predlagao labaviju branu vezu kako bi bila u veem skladu sa prirodom. On je otvoreno govorio da bi ljudi trebalo da ponu da budu sliniji ivotinjama u svom seksualnom ivotu. 56 Meutim, za razliku od Nordaua i mnogih drugih seksualnih reformatora, Erenfels se uporno protivio zamenjivanju monogamije veim seksualnim slobodama. On je to smatrao jo gorom pojavom od istroene monogamne moralnosti kojoj se protivio, zagovarajui uvoenje oblika poligamije koji e vie vrednim mukarcima dozvoljavati da imaju vie supruga. Erenfels je poligamiju smatrao prirodnijim oblikom braka od monogamije, poto mukarci, po svojoj prirodi, mogu da se razmnoavaju vie od ena, a smatrao je da zdravi muki bioloki instinkti zahtevaju aktivniji seksualni ivot nego to je to sluaj kod ena. Poligamija bi na taj nain dozvolila mukarcima ali samo onima sa superiornim biolokim osobinama da slede svoje prirodne instinkte, koji su u darvinistikoj borbi za opstanak prilagodljivog karaktera.57 Za Erenfelsa je poligamija bila univerzalni lek za bioloku degeneraciju, bez koje bi regeneracija i konana pobeda nad drugim rasama u borbi za opstanak bila nemogua. Jedini drugi eugenista, kod koga je poligamija bila sredite njegovih eugenikih reformi, bio je rasni teoretiar Henel, ije su reforme braka bile jo radikalnije od Erenfelsovih. ak je i Erenfels sa negodovanjem primetio da je Henelov raskid sa tradicijom suvie radikalan, ali Henel je odbacio svako pozivanje na istoriju i tradiciju sledeom izjavom: Mi smo istorija.58 On se nadao da e osnovati utopijske zajednice sa naroitim ciljem stvaranja boljih ljudi. On je svoju uzor-zajednicu nazvao Mittgart, u kojoj najbolji rasni elementi mogu da se okupe kako bi sproveli u praksu arijevsku eugeniku. Kandidati koji ele da postanu lanovi zajednice Mittgart e, naravno, biti paljivo pregledani kako bi se utvrdio njihov bioloki kvalitet. Po Henelovom miljenju, taj kvalitet je obuhvatao arijevske rasne karakteristike, poto je on ubrajao boju koe i oiju u znaajne faktore prilikom ocenjivanja ovekove bioloke sposobnosti da se prikljui Mittgartu. Ovaj proces selekcije trebalo je najvie da doprinese stvaranju snanog i zdravog potomstva u zajednici Mittgart.59 Centralno mesto u Henelovim eugenikim predlozima zauzimao je Mittgart brak, koji je imao isti cilj kao i Erenfelsova poligamija: da maksimalno povea reproduktivni potencijal najboljih mukih jedinki. Mittgart brak je predstavljao ekskluzivnu vezu izmeu jednog mukarca i jedne ene, iji je jedini cilj bio stvaranje zdravog i snanog deteta. Brani par, meutim, ne ivi zajedno, budui da svi mukarci, ukljuujui i oenjene, ive u komunama. Za razliku od tradicionalne monogamije, Mittgart brak je privremenog karaktera. On traje samo dotle dok mukarac ne oplodi svoju partnerku, nakon ega mukarac zasniva novi brak. Brak bi se prekinuo i u sluaju da ena ne ostane u drugom stanju u jednom prihvatljivom vremenskom periodu. Ako bi se ispostavilo da je neki lan ove zajednice jalov, on, odnosno ona, bili bi iskljueni iz njenog lanstva. Henel je procenio da e ovaj sistem zahtevati deset puta vie ena nego mukaraca.60 Iako je tvrdio da ima nekoliko revnosnih pristalica, ukljuujui i oveka koji je bio spreman da finansira itav projekat, njegovi predlozi nisu nali velikog odjeka u Nemakoj. Henelove erke bile su zgroene i uasnute oevim idejama.61

ak je i njegov bliski prijatelj, Teodor Fri, od koga je Henel usvojio ideju o osnivanju utopijskih zajednica, odbacio njegovu ideju o Mittgart braku. Fri se sloio sa Henelom da je sadanji (monogamni) oblik braka kriv za sve ozbiljniji problem bioloke degeneracije, budui da se sudbina pojedinca odluuje u vreme njegovog zaea. Meutim, problem nije bio u monogamiji, ve u tome to veliki broj ljudi svog branog druga bira iz pogrenih razloga poput materijalnog ili drutvenog statusa ponitavajui na taj nain navodno pozitvne efekte seksualne selekcije. Kako bi se taj problem mogao reiti? Fri je smatrao da je monogamija, u krajnjoj instanci, najbolji oblik braka, ali samo ako najkvalitetniji ljudi mogu da sklope brak, a takvih, koliko je on uspeo da primeti, nema dovoljno. Stoga, smatrao je on, poto masa ljudi koja vredi samo polovinu ili etvrtinu oveka nije sposobna za jedan normalan brak, poligamija e, moda, biti neophodna neko vreme kako bi se ponovo uspostavila ravnotea. Fri je potom pitao da li je to moralno? Naravno da jeste, tvrdio je on, zato to moralnost proistie iz zakona o ouvanju vrste, ouvanju rase. Moralno je sve to osigurava budunost vrste, sve to moe da uzdie rasu na sve vii i vii nivo fizikog i mentalnog savrenstva. Za Fria su, znai, seksualna moralnost i institucija braka bile podreene viem cilju evolucionog napretka. Osim toga, nazivajui neke ljude samo polovinom ili etvrtinom oveka, Fri je pokazao potpuni prezir prema vrednosti oveka kao pojedinca.62 Henelove reforme braka nisu imale podrku u eugenikim krugovima, ali je ne mali broj eugenista podravao Erenfelsov zahtev za poligamijom. Meutim, niko od njih nije polagao tolike nade u ostvarenje te ideje kao Erenfels. almajer je bio najuticajniji eugenista koji je odobravao poligamiju, ali su po njegovom miljenju ostale reforme bile mnogo znaajnije. Uprkos tome, on je u svojoj knjizi iz 1903. godine spomenuo da bi poligamija mogla da bude korisna sa eugenike take gledita ako bi bila dozvoljena samo kvalitetnijim mukarcima.63 Ne zna se tano da li je almajer ve znao za Erenfelsove predloge kada je ovo napisao, budui da je veina Erenfelsovih lanaka o poligamiji objavljena nakon to je almajer napisao pomenutu knjigu. almajer je kasnije mnogo detaljnije pisao o poligamiji. Poput Erenfelsa, i on je smatrao da je polni nagon kod mukaraca poligamnog karaktera, a on je iz toga zakljuio da je poligamija, verovatno, korisna u biolokom smislu. Meutim, morao je da objasni jednu nepravilnost, a to je pobeda monogamije u mnogim drutvima, ukljuujui i najnaprednija drutva u svetu (za njega je to, naravno, bila Evropa). Prema njegovoj pretpostavci, nije, u stvari, monogamija odnela prevagu nad poligamijom, ve je u pitanju bila pobeda demokratije nad aristokratijom. almajer je smatrao da monogamija prati demokratiju, a da aristokratija vie naginje poligamiji, to, sa istorijske take gledita (almajer, naravno, nije bio istoriar), moe zvuati pomalo udno. On je verovao da, kada je u pitanju kvalitet reprodukcije jednog naroda, poligamija nesumnjivo ima ogromne prednosti u odnosu na monogamiju, sve dotle dok je samo onim mukim jedinkama sa superiornim osobinama dozvoljeno da praktikuju poligamiju. almajer se, dakle, sloio sa Erenfelsom da poligamija ukoliko se zasniva na eugenikim principima predstavlja veoma znaajnu reformu, iako se on, izgleda, nije mnogo nadao da e je njegovo drutvo prihvatiti u neko dogledno vreme.64 Ostali eugenisti nisu bili toliko zaljubljeni u poligamiju, mada su neki priznali da u nekim sluajevima ona moe biti korisna. Forel je, kao to smo videli, bio protiv poligamije u veini sluajeva, ali je nije odbacio u potpunosti, poto je smatrao da ponekad moe biti i korisna. U svojoj doktorskoj disertaciji iz 1912. godine, Lenc je poligamiji dao svoj blagoslov, nazvavi je korisnom eugenikom merom, ali je, za razliku od Erenfelsa, shvatio da ne postoje izgledi za njenu primenu u blioj budunosti, tako da se on usredsredio na druge mere.65 Miler-Lajer je priznao da su Erenfelsovi predlozi, sa eugenike take gledita, izrazito logini, ali je ipak odbacivao poligamiju kao suvie utopijsku ideju. 66 Iako su neki eugenisti odbacivali poligamiju kao suvie nepraktinu ili previe radikalnu, drugi su je, opet, smatrali pogrenom sa eugenikog aspekta. Gruber je uzdizao tradicionalnu monogamiju i estoko se suprotstavljao seksualnim reformatorima poput Stokerove i zagovornicima poligamije poput Erenfelsa. On je tvrdio da se bioloko zdravlje nacije u najveoj meri moe poboljati jaanjem braka i porodice. On je iz tog razloga propagirao razliite reforme da bi podstakao zdrave suprunike da imaju vie dece. Jedan od Gruberovih predloga, koji e kasnije biti primenjen za vreme nacistikog reima, bio je dodeljivanje poasnih titula ili nagrada udatim majkama koje rode mnogo dece. 67 Ploc se sloio sa Gruberom da e eugenici najvie koristi doneti propagiranje monogamije. Iako je objavio neke Erenfelsove lanke i dopisivao se sa njim kao prijatelj, Ploc se drao na distanci od Erenfelsa i nije mu dozvolio da se prikljui Drutvu za rasnu higijenu.68 Meutim, Plocova shvatanja braka nisu bila u potpunosti tradicionalna, budui da je predlagao lake dobijanje razvoda, naroito iz eugenikih razloga. On se od svoje prve ene razveo zato to je mislio da ona pokuava da izbegne raanje dece. On je, takoe, svom prijatelju Gerhartu Hauptmanu napisao da savremeni ljudi ne bi trebalo da budu vezani za svoje suprunike proti svoje volje.69 Meutim, kakvi god da su bili njegovi lini stavovi o razvodu, koliko ja znam, Ploc nikada nije javno podsticao razvod. S druge strane, neki eugenisti jesu javno zahtevali lake dobijanje razvoda u sluajevima kada je brak bio nezdrav sa eugenikog aspekta. Luan je predlagao da se suprugama alkoholiara dozvoli da se razvedu, poto je poput veine eugenista smatrao da je alkoholizam nasledna bolest.70 Hir je takoe podravao razvod kao eugeniku meru.71

Kao to smo videli, eugenisti nisu imali jedinstven stav o braku i seksualnosti. Meutim, moda je ono to im je bilo zajedniko bilo zanimljivije od taaka po kojima su se razmimoilazili. Svi su oni procenjivali seksualnu moralnost prema njenim posledicama po nasledno zdravlje buduih generacija. Ovaj stav ih je doveo u suprotnost sa tradicionalnim judeo-hrianskim seksualnim moralom i otvorio vrata radikalnim seksualnim reformama. ak su i eugenisti koji su ostali verni monogamiji, generalno, uzdizali eugenike principe iznad tradicionalne seksualne etike. Po njihovom miljenju, seksualna moralnost je ba kao i svaka moralnost validna samo onoliko koliko je korisna za unapreenje evolucionog procesa. Bez obzira koliko su se neki od njih jo uvek drali judeo-hrianske tradicije, oni su Boga uspeno zamenili evolucijom kao izvorom i arbitrom seksualnog morala.

8. UBIJANJE NESPOSOBNIH
U svojoj revnosti da oslobode svet nesposobnih ili inferiornih ljudi, neki eugenisti nisu bili zadovoljnim polovinim merama. Prema darvinistikim prognozama, nesposobni su ionako osueni na propast i potpuni nestanak u borbi za opstanak. Neki su smatrali da se prirodna selekcija moe potpomoi ne samo sprovoenjem reformi seksualnosti i braka, ve i ubijanjem onih koji su ocenjeni kao inferiorni, nesposobni, bezvredni ili negativni. Poto su mnogi darvinisti i veina ranih eugenista kritikovali hrianske vrline samilosti i saaljenja prema slabima i bolesnima, oni su bili prvi koji su krenuli u napad na judeo-hriansku zabranu oduzimanja nevinih ljudskih ivota. Pre pojave darvinizma polovinom 19. veka, u Evropi se nije vodila nikakva ozbiljnija rasprava o svetosti ljudskog ivota, koja je uhvatila duboke korene u evropskoj misli i zakonu (mada, poput svih etikih principa, ne uvek i sprovoena u praksi). Judeo-hrianska etika je zabranjivala ubijanje nevinih ljudskih bia, a hrianske crkve su otvoreno i nedvosmisleno zabranjivale ubistvo, edomorstvo, abortus, pa ak i samoubistvo. 1 Svetost ljudskog ivota je u klasinoj liberalnoj ideologiji o ljudskim pravima postala poznata kao pravo na ivot, koje je po miljenju Dona Loka (John Locke), predstavljalo jedno od najuzvienijih prava svakog pojedinca. Sve do druge polovine 19. veka, a u velikoj meri ak i poetkom 20. veka, i hrianske crkve i veina antiklerikalnih orijentisanih evropskih liberala uzdizali su svetost ljudskog ivota. Prilino nekontraverzni deo zakonske regulative za nedavno ujedinjenu Nemaku 1871. godine bila je zabrana sauesnitva u neijem samoubistvu. Znaajna rasprava o pitanjima vezanim za svetost ljudskog ivota, naroito o edomorstvu, eutanaziji, abortusu i samoubistvu, rasplamsala se tek krajem 19. i poetkom 20. veka. Darvinizam je igrao znaajnu ulogu u raspravi o svetosti ljudskog ivota, zato to je pod njegovim uticajem veliki broj ljudi promenio svoje shvatanje vrednosti ljudskog ivota, kao i znaaja smrti. Mnogi darvinisti su tvrdili da sa novim idejama o smislu i vrednosti ivota, zasnovanim na darvinovskoj teoriji, stvaraju jedan potpuno novi pogled na svet.2 Darvinistiki orijentisani monisti i materijalisti pokrenuli su javnu debatu i bili na elu pokreta koji su zagovarali abortus, edomorstvo, sauesnitvo u samoubistvu, pa ak i nedobrovoljnu eutanaziju. Mnogi od njih su, takoe, smatrali da je samoubistvo privatna stvar koja prevazilazi okvire moralnosti, a mnogi su podravali smrtnu kaznu kao nain da se drutvo oslobodi naslednih oblika kriminala.

Dva glavna strunjaka u raspravama o eutanaziji koje su se vodile u Nemakoj pre Prvog svetskog rata, HansVolter mul (Hans-Walther Schmuhl) i Mihael varc (Michael Schwartz), prepoznali su uticaj darvinizma na eugenike ideje. mul je tvrdio da eugenika predstavlja pokuaj propagiranja nove etike zasnovane na darvinistikoj nauci. On je potom primetio i objasnio sledee: Odbacivanjem ideje o ovekovom boanskom obliju pod uticajem darvinovske teorije, ljudski ivot postao je imovina, ija se vrednost u suprotnosti sa idejom o prirodnom pravu na ivot moe odrediti u poreenju sa ostalim predmetima i objektima koje ovek poseduje.3 varc je, osim toga, spomenuo nagon za novom darvinistikom etikom kao znaajan faktor u ranoj eugenikoj ideologiji.4 U svojoj knjizi o eutanaziji, istaknuti intelektualac nemakog eugenikog pokreta, Udo Bencenhofer (Udo Benzenhfer), posvetio je itavo jedno poglavlje raspravi o uticaju socijaldarvinizma i eugenike na mladi pokret za ozakonjenje eutanazije krajem 19. veka. 5 Nedavno objavljena akademska studija o istoriji amerikog i britanskog pokreta za ozakonjenje eutanazije takoe naglaava kljunu ulogu darvinizma u devalvaciji ljudskog ivota i nastanku pokreta za uvoenje eutanazije. 6 Prvi ozbiljniji zagovornik ubijanja nesposobnih, kada je u pitanju Nemaka, bio je Hekel, iji su stavovi o ubijanju slabih i bolesnih, po njegovoj sopstvenoj proceni, predstavljali loginu opsledicu njegovog darvinistikog, monistikog pogleda na svet. Ve u drugom izdanju svoje knjige, Prirodna istorija stvaranja iz 1870, on je izrazio aljenje zbog nekih disgeninih posledica (koje uzrokuju degeneraciju) moderne civilizacije i otvoreno podrao eugenike ideje. U tom kontekstu, Hekel se pozitivno izrazio o drevnom spartanskom obiaju ubijanja slabih i boleljivih beba, to znai da je podravao tu praksu. On je napisao sledee: Kada bi se neko usudio da predloi da se, po uzoru na Spartance i Crvenokoce, slaba i jadna deca kojoj sa sigurnou moemo prognozirati ivot ispunjen bolestima ubiju odmah po roenju, umesto da ih sauvamo u ivotu na njihovu sopstvenu tetu i tetu cele zajednice, itava naa takozvana ljudska civilizacija bila bi gnevna i zgroena.7 Da li to Hekel podrava edomorstvo u ovom pasusu? Naravno da podrava, iako je pokuao da je prikrije. Hekel je, u svakom sluaju, to oigledno smatrao podrkom, budui da je 1904, a zatim i 1917. godine priznao da je zaista zagovarao edomorstvo u svojoj ranijoj knjizi.8 U svojim kasnijim knjigama, Hekel je mnogo otvorenije zagovarao ubijanje novoroenadi sa uroenim manama i deformitetima, to e, smatrao je on, biti korisno kako za ubijenog tako i za drutvo u celini. U opravdavanju svog stava, Hekel se koristio argumentima evolucionistike nauke. Jedan od Hekelovih linih doprinosa teoriji evolucije bila je njegova ne ba sasvim jasna tvrdnja da ontogenija (embrioloki razvoj) predstavlja rekapitulaciju filogenije (evoluciono poreklo). To znai da razvoj svakog pojedinanog organizma od jedne jedine elije (poput oploene jajne elije) do zrelog doba predstavlja, navodno, evolucione stupnjeve kroz koje su proli njihovi preci. Hekel je, na osnovu ovog stava, tvrdio da su tek roene bebe jo uvek u evolucionom stadijumu koji je ekvivalentan naim ivotinjskim precima. Novoroene, izjavio je on, ne samo to ne poseduje ni svest ni razum, ve je, osim toga, i gluvo, dok aktivnost ula i uma razvijaju postepeno.9 Novoroenad, dakle, ne poseduje duu, tako da je ubiti njih isto to i ubiti druge vrste ivotinja, to se ne moe izjednaiti sa ubistvom. Kada je u pitanju fiziki ili mentalno hendikepirano novoroene, pisao je on, mala doza morfijuma ili cijanida oslobodie ne samo to jadno stvorenje, ve i njegove roake, tereta njegovog dugog, bezvrednog i bolnog postojanja.10 Po Hekelovom miljenju, jedini razlog iz kojeg mi ne ubijamo oteenu novoroenad je to to sledimo svoje emocije a ne razum. Meutim, u tako vanim etikim pitanjima, tvrdio je on, emocije nikada ne bi trebalo da ponite razloge koje nam nudi razum.11 Dakle, Hekel je eleo da u stvarima od presudnog znaaja razum nadvlada emocije, kako bi saoseanje i saaljenje ustuknuli pred hladnim, naunim proraunom. U toj bezlinoj jednaini, vrednost ljudskog ivota varirala je u zavisnosti od zdravlja i vitalnosti dotinog pojedinca. Budui da je Hekel edomorstvo proglasio zakonitom praksom, ne treba nimalo da nas iznenadi to to je pomou slinih argumenata pokuao da opravda i abortus. Meutim, njegovo opravdavanje abortusa prilino se razlikovalo od argumenata kojima su se koristili zagovornici prava na abortus jedan vek kasnije. Hekel je govorio da ljudski ivot poinje zaeem i to je smatrao naunom injenicom. On je toliko vrsto bio ubeen u to, da je 1917. godine proslavio svoj 84. roendan sa svojom porodicom devet meseci pre vremena, objasnivi svom bivem studentu, Rihardu Zemonu, da je svaki ovek, u stvari, devet meseci stariji u odnosu na zvanini datum svog roenja.12 Meutim, poto je smatrao da ljudski embrion predstavlja rekapitulaciju ranijih stadijuma evolucionog razvoja, on ne vredi koliko i odrastao ovek. On se jo uvek nalazi na stupnju ostalih ivotinja od kojih su potekla ljudska bia. On je izjavio da embrion u razvoju, ba kao i novoroene, uopte ne poseduje svest i da predstavlja puku refleksnu mainu, poput niih kimenjaka.13 Sa Hekelove take gledita, abortus se, dakle, nimalo ne razlikuje od ubijanja ivotinje.

Hekel se energino suprotstavljao ideji da ljudi imaju duu, tako da, po njegovom miljenju, ni samoubistvo ne predstvalja nemoralan in. On je smatrao da je sasvim logino da neko prekrati sebi ivot ukoliko je postao bedan ili nepodnoljiv. Za njega to nije bilo samo teorijsko pitanje, ve je imalo i praktine posledice. On je na svim svojim morskim putovanjima, u sluaju da doe do brodoloma, nosio u depu odreenu dozu cijanida, jer bi se on radije ubio nego to bi se dugo borio sa smru u razbesnelim talasima.14 On je bio protiv nemakog izraza za samoubistvo Selbstmord jer, tvrdio je on, suicid uopte nije ubistvo, ve samootkupljenje. O ubistvu, objasnio je Hekel, moemo govoriti samo onda kada oduzmemo neiji ivot protiv njegove volje. Ova definicija ubistva iskljuivala je i sauesnitvo u samoubistvu, kojem Hekel takoe nije nalazio nikakve zamerke. Mi treba da saoseamo sa ljudima u njihovoj nevolji, ba kao to inimo i sa ivotinjama, koje s punim pravom oslobaamo njihove bede, tvrdio je on. Hekel je zaista smatrao da je naa moralna obaveza da pomognemo ljudima da nau samootkupljenje, ako je to ono to oni ele. On je izjavio sledee: Mi isto tako imamo pravo ili ako neko vie voli dunost, da okonamo duboku patnju naih blinjih, ukoliko teka i neizleiva bolest uini njihov ivot nepodnoljivim i ako nas oni sami zamole da ih izbavimo oda zla.15 Hekel nije opravdavao samo edomorstvo, abortus i sauesnitvo u neijem samoubistvu ili dobrovoljnu eutanaziju, ve je podravao i ubijanje mentalno obolelih protiv njihove volje. On je osuivao ideju da svako ljudsko bie treba sauvati u ivotu, ak i kada je ono potpuno bezvredno. On je kretenizam i anomaliju male lobanje nazivao odluujuim dokazom fizike prirode due, poto oni koji boluju od ovih bolesti itav svoj ivot provedu na jednom niem ivotinjskom stupnju razvoja, kada je u pitanju aktivnost njihove due. On je s negodovanjem izjavio da nisu samo mnoge mentalno bolesne osobe teret za drutvo, ve da su to i gubavci, osobe obolele od raka i ostalih neizleivih bolesti. Zato, jednostavno, ne potedimo sebe i bola i novca dajui im odreenu dozu morfijuma, pitao je on. Da bi se spreila zloupotreba, Hekel je predloio da u svakom pojedinanom sluaju konanu odluku donese komisija lekara, pri emu pacijent ne bi imao pravo glasa.16 Vodei darvinista u Nemakoj je, dakle, sa naune take gledita dozvolio ubijanje invalida, kako dece tako i odraslih. Mnogi darvinisti i eugenisti su bili protiv Hekelovih ideja o ozakonjenju samoubistva, abortusa, edomorstva i eutanazije, to nas nimalo ne iznenauje. Zabrana ubijanja nevinih ljudi nije se mogla tako lako odbaciti, ak i kada su u pitanju oni darvinisti koji su potpuno devalvirali ljudski ivot. Iako su, moda, odbacivali hrianstvo i hrianski poziv da imamo samilosti prema slabima, i iako su, moda, invalide smatrali inferiornima i bezvrednima, njima je, ipak, esto bilo gnusno da predloe potrebu za oduzimanjem ivota nekim pripadnicima ljudske rase. Mnogi su, u stvari, uporno tvrdili da treba i dalje da se brinemo o slabima i bolesnima, preduzimajui pri tom odreene mere u cilju spreavanja njihove reprodukcije. Uprkos tome to je veoma otro govorio o inferiornima i bezvrednima kao o teretu za itavo drutvo, Riber je, na primer, ipak priznao da bi drutvo trebalo i dalje da ih titi. Mi svakako znamo da bi bilo bolje da oni ne postoje, pisao je on, ali kada su ve tu, moramo preuzeti odgovornost za njih. 17 Grotjan je jednu treinu populacije okarakterisao kao inferiorne, ali je on bio ne samo protiv eutanazije i edomorstva, ve i svih oblika ubijanja, ukljuujui rat i smrtnu kaznu.18 Meutim, iako nisu svi darvinisti i eugenisti podravali Hekelov program racionalnog istrebljenja invalida, zapanjujue je to to je velika veina onih koji su krajem 19. i poetkom 20. veka insistirali na ozakonjenju abortusa, edomorstva i eutanazije bili revnosni zagovornici naturalistikog darvinistikog pogleda na svet. Neki svoja shvatanja o ubijanju slabih i neotpornih nisu otvoreno povezivali sa darvinizmom, mada su mnogi to inili. ak su i oni koji se nisu direktno pozivali na darvinizam svoja shvatanja zasnivali na temeljima eugenike, koja se zasnivala na darvinistikim principima. Ozakonjenje samoubistva bila je najmanje kontraverzna ideja meu Hekelovim stavovima koji su u potpunosti devalvirali ljudski ivot. Ba kao i u Hekelovom sluaju, ni Ludvig Gumplovi (Ludwig Gumplowicz), austrijski sociolog poznat po svojoj teoriji o meurasnoj borbi, nije bio samo teoretiar kada je u pitanju ozakonjenje samoubistva. Gumplovi se pozivao na darvinizam kao osnovu svoje sociologije i svog celokupnog pogleda na svet. On je u svom delu Kratak pregled socijalne filozofije (Social Philosophy in Outline, 1910) na ovim darvinistikim temeljima gradio svoj stav da svako ima pravo da izvri samoubistvo: Pokoriti se oiglednoj volji prirode predstavlja najvii moral: Priroda razgovetnim glasom poziva u svoje okrilje one koji su bolesni i umorni od ivota. Posluati ovaj poziv da bi se oslobodio prostor za zdrave ljude eljne ivota svakako ne predstavlja zlo, ve, naprotiv, dobro delo, jer na zemlji nema premalo, ve previe ljudi.19 Sredinje mesto u Gumplovievom opravdavanju samoubistva zauzimalo je darvinistiko naglaavanje prenaseljenosti planete kao i ideja da bolesni treba da oslobode prostor za zdrave. Gumplovi je ovo napisao negde pred kraj svog ivota, jer je bolovao od raka. Pre nego to su ove njegove rei bile objavljene, Gumplovi i njegova slepa ena okonali su zajedno svoj ivot popivi odreenu dozu cijanida.20

Ostali istaknuti darvinistiki orijentisani mislioci sloili su se s Hekelovim i Gumplovievim stavom o samoubistvu. Karneri je smatrao da je pravo na samoubistvo samo po sebi oigledno, uprkos injenici da ga je judeohrianska etika i evropska kultura zasnovana na njoj osuivala kao nemoralni in. ovekovo pravo da oduzme sebi ivot, pisao je on, ne moe se osporiti. On gubi svoj, a ne tui ivot. 21 almajer je smatrao da je samoubistvo korisno, budui da su oni koji ga poine obino ispod proseka po svojoj mentalnoj sposobnosti. 22 Dakle, samoubistvo je korisno za eugeniku selekciju. Erenfels se slagao sa ovom pretpostavkom. Iako je odbacivao samoubistvo i prisilnu eutanaziju kao nezakonite postupke, smatrao je da bi nesrenima i onima koji pate od neizleivih bolesti trebalo dozvoliti i olakati da prekrate sebi ivot.23 Henting je smatrao da je samoubistvo u velikom broju sluajeva povezano sa kriminalnim oblicima ponaanja, tako da je veoma opirno govorio o znaaju samoubistva za eugeniku.24 Do poetka Prvog svetskog rata, mnogi nemaki psihijatri su samoubistvo tumaili kao bioloki, a ne socioloki fenomen. Nisu se usredsreivali na socijalne ili ekonomske uzroke samoubistva, ve su krivili inferiornu bioloku konstituciju rtve. Oni nisu ba kategoriki tvrdili da bioloka konstitucija i stanje oveka ini odreenu osobu sklonom specijalno ka samoubistvu, ali su zbog svojih inferiornih karakternih osobina navodno manje sposobni da se uhvate u kotac sa tekoama i problemima. Uprkos injenici da su psihijatri samo u malom broju sluajeva dokazali da je samoubica patio od neke mentalne bolesti, mnogi su ipak uporno tvrdili da je osoba koja eli da izvri samoubistvo inferiorna. Zbog injenice da je u Prvom svetskom ratu umrlo mnogo mladih fiziki sposobnih mukaraca, veliki broj Nemaca bio je protiv toga da se oni koji su ocenjeni kao inferiorni ili ivi organizmi koji ne zasluuju da ive ostave u ivotu. Do zavretka Prvog svetskog rata, mnogi Nemci su promenili svoj stav o samoubistvu. Umesto da se trude da sauvaju ivot osoba koje ele da izvre samoubistvo, neki su sada njihovu smrt posmatrali kao korisno osloboenje.25 Ako je samoubistvo prihvatljivo, ta emo onda sa sauesnitvom u samoubistvu ili dobrovoljnom eutanazijom? Pre 20. veka, re eutanazija (korisna smrt, na grkom; nemaki izraz je Euthanasie) odnosila se samo na mere koje se preduzimaju kako bi smrt bila manje bolna i bedna, ali ne na mere kojima se skrauje ivot pacijenta. Ova re je tek u 20. veku dobila svoje sadanje znaenje svrsishodne intervencije u cilju ubrzavanja smrti bolesnih ljudi. Eutanazija moe biti ili dobrovoljna ili prisilna, a dobrovoljnu eutanaziju moe obaviti ili sam pacijent (tada se ona esto naziva samoubistvo uz sauesnitvo (engleski, assisted suicid)) ili lekar. Prva znaajnija tampana rasprava u Nemakoj na temu dobrovoljne eutanazije pojavila se u asopisu Lige monista. Roland Gerkan je u poslednjim trenucima svoje neizleive bolesti napisao jedan lanak u kojem zahteva od Lige monista da podri njegov predlog zakona o eutanaziji, poto je ta organizacija unitavala nadu i veru u ivot posle smrti, koji bi patnji dao smisao. Gerkan je predlagao samo dobrovoljnu eutanaziju pri emu osoba podnosi molbu odgovarajuim nadlenim organima i samo u sluaju kada konzilijum sastavljen od tri lekara potvrdi da pacijent pati od neizleive bolesti. Gerkanov predlog nije ukljuivao samo one koji pate od neizleivih bolesti, ve i hronine bolesnike i bogalje. Njegov predlog je, meutim, izriito zabranjivao prisilnu eutanaziju. 26 Gerkanov lanak izazvao je brojne reakcije njegovih istomiljenika u monistikim krugovima. Vilhelm Ostvald, hemiar i dobitnik Nobelove nagrade koga je Hekel postavio za predsednika Lige monista i urednika njenog asopisa, energino je branio Gerkanov predlog.27 Ojgen Volfsdorf (Eugen Wolfsdorf) je takoe podravao eutanaziju, to je smatrao loginom posledicom Ostvaldove etike pretpostavke, snanog imperativa koji glasi: Nemoj suludo troiti energiju, ve je koristi! Po Volfsdorfovom miljenju, briga o bolesnim lanovima porodice predstavlja materijalni troak i bacanje energije. Dakle, on je smatrao da Ostvaldov energini imperativ zamenjuje princip Bog je dao ivot, Bog je taj koji ga uzima natrag.28 Jo dva lekara u Ligi monista, A. Braun (A. Braune) i Fridrih Zibert (Friedrich Siebert), takoe su podrali ideju o eutanaziji.29 Jedini monista koji je javno opovrgnuo Gerkanovu ideju bio je Vilhelm Borner (Wilhem Brner), ali ak ni Borner nije zagovarao ideju o svetosti ljudskog ivota. On je, jednostavno, tvrdio da ne postoji siguran kriterijum za odreivanje ko bi trebalo da bude podvrgnut eutanaziji, tako da je njegov prigovor bio vezan za praktinu primenu eutanazije, a ne za vrednost ili dostojanstvo ljudskog ivota.30 Nijedan monista u ovoj debati nije tvrdio da je ivot bolesne jedinke sam po sebi vredan. Budui da je, generalno gledano, ideja o dobrovoljnoj eutanaziji manje radikalna od nasilne eutanazije, moglo bi se pomisiti da e ljudi prvo podrati dobrovoljnu, pa tek onda prisilnu eutanaziju. Meutim, generalno gledano, u Nemakoj nije bilo tako, uglavnom zato to su se prve rasprave o eutanaziji preplitale sa eugenikim idejama. Dobrovoljna eutanazija se, naravno, odnosi na odrasle osobe koje su se pribliile kraju ivota. Meutim, eugenisti su se u najveoj meri bavili ograniavanjem reprodukcije, tako da su oni eugenisti koji su govorili o ubijanju inferiornih jedinki uglavnom eleli to da uine u to ranijem periodu ivota ovih ljudi. Osim toga, poto su mnogi od onih koji su okarakterisani kao inferiorni bili mentalno oboleli, malo je verovatno da su oni mogli dobrovoljno da pristanu na eutanaziju. Dakle, eugenisti su retko pokazivali interesovanje za dobrovoljnu eutanaziju, dok su ponekad insistirali na edomorstvu i prisilnoj eutanaziji. Posle Hekela, jedan od prvih darvinistiki orijentisanih mislilaca u Nemakoj koji je pisao i govorio o ovim stvarima bio je njegov prijatelj Helvald, koji je 1875. godine govorio o spartanskom obiaju ubijanja novoroenadi, ali ga je, generalno gledano, prikazao u pozitivnom svetlu, zadravajui se vie na njegovom pozitivnom uinku u smislu poboljanja kvaliteta rase nego na negativnim karakteristikama.31 Helvald je ve bio izjavio da nema nieg nemoralnog u ideji o pravu jaih u darvinovskoj borbi za opstanak, tako da je ubijanje invalida, izgleda, bilo u skladu sa njegovim shvatanjima morala.

Biolog Dodel takoe nije otvoreno zagovarao edomorstvo, ali se slagao sa Hekelovim stavovima o poloaju novoroeneta, odnosno vrednosti njegovog ivota. On je smatrao da fetus, pa ak ni tek roena beba, nije u potpunosti ljudsko bie, budui da se kod njega jo uvek ponavljaju razvojni stadijumi njegovih evolucionih predaka. Osim toga, tvrdio je Dodel, neke bebe se nikada u potpunosti ne razviju u ljudska bia. Iako Dodel nije predloio da se one ubiju, on je mentalno obolele jedinke bez okolianja liio statusa a verovatno i prava ljudskih bia, to bi ih dovelo u veoma nesiguran poloaj sa pravne take gledita.32 Tek nakon pobede darvinizma i sa usponom eugenikog pokreta poetkom 20. veka, nemaki mislioci su poeli javno da prihvataju ideju o ubijanju fiziki i mentalno hendikepirane novoroenadi. Godine 1895. Ploc je u jedinoj svojoj znaajnijoj knjizi naeo temu edomorstva na jedan prikriven i indirektan nain. Negde na polovini knjige, on je opisao eugeniku utopiju. U svojoj revnosti da na racionalan nain kontrolie reprodukciju, drutvo nee odmah po roenju ubijati samo slabu ili deformisanu decu, ve i sve blizance, svu decu roenu nakon estog deteta i svako dete koje rodi ena starija od 45 i mukarac stariji od 50 godina, zato to drutvo (to jest, Ploc) smatra da postoji vea verovatnoa da e ta deca biti fiziki ili mentalno bolesna.33 Da li je Ploc time zagovarao edomorstvo? Mogue, ali verovatno ne. Pre svega, slika Plocove utopije je neverovatno okantna i krajnje razdraujua. Na primer, sumnjam da je on oekivao da e iko shvatiti ubijanje svih blizanaca kao jedan ozbiljan predlog koji je on podravao. Osim toga, Ploc, koliko ja znam, nikada vie nije branio ideju o edomorstvu, dok je u eseju koji je objavljen iste godine kada i njegova knjiga zauzeo jo manje jasan i otvoren stav o ubijaju bolesnih. U svom lanku u jednom filozofskom asopisu, on je prvo izjavio da e kada su u pitanju trajno slabi [u suprotnosti sa privremeno slabima], to jest stariji, neizleivi i oni koji su deformisani na neki drugi nain, drutvo biti u veoj meri sauvano to se u veoj meri bude oslobodilo ovakvih jedinki. Jer njihovo odravanje u ivotu zahteva veliku rtvu od strane onih jaih i time umanjuje sposobnost celine da se odri... Svaka nesavrena i oteena jedinka koja bi se [kasnije] rodila moe se ukloniti jedino unitenjem ili progonstvom.34 Nakon ove provokativne izjave usledila je Plocova tvrdnja da, i pored nekih prednosti, ubijanje slabih na kraju nee doneti nikakvu korist, zato to e dati potpunu slobodu naim drutvenim instinktima, koji su od presudnog znaaja za zdravo funkcionisanje drutva. Ploc je smatrao da drutvo ne moe da poseduje onu neophodnu dozu nesebinosti koja mu je potrebna da bi se odralo, a da u isto vreme ubija stare i bolesne. Uinivi da se ubijanje hendikepiranih ini racionalnim, a potom se obraajui drutvenim instinktima da spasu zabranu ubistva, Ploc je uinio prilino opasan korak. A ta ako bi neki poput Hekela tvrdili da u ovom sluaju nepristrasni razum treba da prevlada nad drutvenim instinktima? Ili ta ako bi neko pomislio kao to je to sluaj sa nekim eugenistima da nai drutveni instinkti ne doseu do slabih i bolesnih? Plocovo protivljenje ubijanju slabih i bolesnih ima neke logike, ali on u svom objanjenju nije pokazao apsolutno nikakvo interesovanje za ivot oveka kao pojedinca. U njegovom razmiljanju nije bilo mesta ni za vrednost ni za dobrobit pojedinca. Jo provokativnija, mada manje uticajna od ove Plocove knjige, bila je knjiga Pravo na smrt (The Right to Death) Adolfa Josta, objavljena iste godine kad i pomenuta Plocova knjiga. Nerado sam uvrstio Josta u ovu studiju zato to se on nije direktno obraao ni darvinizmu ni eugenici. Meutim, on je priznao da je njegov prirodni pogled na svet u direktnoj suprotnosti sa religijom, a takoe je jasno stavio do znanja da je na njegovo shvatanje vrednosti ljudskog ivota uticalo njegovo odbacivanje natprirodnog. Nije savim jasno do koje mere je darvinizam uticao na Jostov prirodni pogled na svet, ali je izvesno da je njegovo shvatanje ljudskog ivota bilo nesumnjivo naturalistiko, ba kao i shvatanje darvinista o kojima govorimo u ovoj studiji. U svakom sluaju, Jost je prvi objavio celu jednu knjigu na nemakom jeziku u kojoj podrava ideju o eutanaziji. Jost u ovoj knjizi poziva ne samo na odobravanje dobrovoljne eutanazije, ve i na ubijanje mentalno hendikepiranih. On je uporno tvrdio da zaista postoje sluajevi u kojima je, matematiki gledano, vrednost ljudskog ivota negativna. Cela njegova knjiga predstavlja pokuaj da se hladnom racionalnou prevaziu prigovori na ubijanje ovih negativnih vrednosti. 35 Jostove ideje su se dopale jednoj doktorki socijalistikog politikog ubeenja, Odi Olberg, nepokolebljivoj zagovornici eugenike. U svom lanku u jednom popularnom asopisu slobodnih mislilaca ona se sloila sa Jostom da pojedinci treba da imaju pravo na smrt, budui da bi i njih same i drutvo u celini ta smrt potedela mnogih patnji. Ona je oigledno zagovarala i prisilnu eutanaziju, zato to se pravo na smrt koje ja zagovaram, izgleda, ne razlikuje od prava pojedinca da izbegne beskorisnu patnju, kao i prava drutva da odstrani fizike ili moralne izvore zaraze ili da sprei njihov razvoj. Prikazivanje nekih pojedinaca kao zaraznih bolesti opasnih za drutvo utie na to da se ubijanje istih ini neophodnim, pa ak i pravednim. Ubijanje postaje in samoodbrane, a ne hladnokrvno ubistvo. Osim to je zagovarala eutanaziju i dobrovoljnu i prisilnu Olbergova je Jostove ideje koristila kao odskonu dasku za propagiranje prava ena na abortus.36

Iako nije bio tako otvoren kao Jost, Forel ije se shvatanje sveta nesumnjivo zasnivalo na darvinizmu uglavnom se slagao sa njim, odobravajui edomorstvo i eutanaziju. Poput veine eugenista, on je konstantno upozoravao na poguban uticaj reprodukcije inferiornih. U svojoj knjizi Pitanje seksualnosti, u kojoj je opirno govorio o znaaju darvinizma za seksualnost, on je izjavio da podrava edomorstvo u sluaju mentalno hendikepiranih, koje je nazivao malim majmunima.37 Svoje predavanje pod naslovom ivot i smrt koje je objavljeno 1908. godine zapoeo je pitanjem: Da li vredi iveti? Ne uvek, odgovorio je on, budui da mentalno abnormalne osobe i kriminalci po genetskoj liniji, ije postojanje predstavlja kugu za drutvo, moda ne smatraju svoj ivot mnogo vrednim. Iako ih nije otvoreno osudio, Forel je indirektno rekao da njihov ivot ne smatra mnogo vrednim.38 Dve godine kasnije, on je otvoreno poeo da zagovara ubijanje fiziki i mentalno hendikepiranih osoba, na ta je u mnogim svojim ranijim delima o eugenici samo indirektno ukazivao. On je upitao: Da li je zaista dunost savesti da pomogne u raanju, pa ak i zaeu svakog bogalja, koji potie od potpuno degenerisanih roditelja? Da li je zaista dunost sauvati u ivotu svakog idiota (ak i svakog slepog idiota), svakog od onih najbednijih bogalja ijih je tri etvrtine mozga oteeno? On je jasno i glasno odgovorio: Ne! Prema Forelovom miljenju, iracionalna ideja o odravanju takvih ljudi u ivotu potie iz zastarele onozemaljske etike.39 Po svemu sudei, gurnuvi u stranu onozemaljsku (to jest, hriansku) etiku, darvinizam je otvorio vrata ovozemaljskom ubijanju. Jo nekoliko drugih eugenista takoe se dotaklo teme edomorstva. almajer nije otvoreno zagovarao edomorstvo, ali je u svojoj knjizi koja je osvojila nagradu Krup uporno tvrdio da evropska kritika kineskog obiaja edomorstva stoji na pogrenim osnovama. On je zatraio racionalno, nauno istraivanje ovog kineskog obiaja kako bi se utvrdilo da li je on gori od evropskih institucija, koje doprinose visokoj stopi smrtnosti novoroenadi. Budui da je bio kritiar kapitalistike privrede, almajer ju je smatrao glavnim uzronikom siromatva i slabog zdravlja evropske dece. Iako nije posedovao nikakve podatke na osnovu kojih bi uporedio smrtnost beba u ova dva drutva, on je pretpostavio da smrtnost beba u Evropi verovatno nije nita moralnija od smrtnosti dece u Kini. 40 almajer, dakle, nije otvoreno zagovarao edomorstvo, ali svakako nije bio ni miljenja da ono zasluuje moralnu osudu. U jednom drugom lanku, almajer je otvoreno kritikovao spartanski oblik edomorstva, koji je Hekel isticao u krajnje pozitivnom svetlu. Meutim, on je bio protiv toga ne zato to je to smatrao ubistvom i stoga moralno neprihvatljivim inom, ve zato to je taj vid edomorstva smatrao eugeniki neefikasnim, budui da su Spartanci samo na osnovu fizikog izgleda bebe odluivali da li da je ubiju ili ne. almajer je smatrao da fiziki izgled novoroeneta nije dobar pokazatelj njegove eugenike vrednosti. Da bi se doneo ispravan sud kada su takve stvari u pitanju, morale bi se ispitati nasledne osobine bebinih predaka. On je priznao da je u sluaju vidljivih deformiteta kod novoroeneta situacija drugaija, ali da ak ni tada nije neophodno ubiti dete, a budui da se to veoma retko deava, veina takvih beba ni ne doeka zrelo doba, pa ni ne ostavlja za sobom potomstvo. almajer ak i u ovom pasusu edomorstvo odbacuje samo pod odreenim uslovima, a ni na jednom mestu ga ne osuuje otvoreno i direktno. On je ostavio otvorenu mogunost da bi pod nekim okolnostima ako bi bilo eugeniki korisno ono bilo i prihvatljivo.41 Jo jedan eugenista koji je odobravao edomorstvo bila je lekarka Ines Blum, najznaajnija ena u okviru nemakog eugenikog pokreta. U svom govoru na Prvom meunarodnom kongresu eugenike ona je pozvala opstetiare (specijaliste za poroaje, prim. prev.) da jo jednom razmisle o spasavanju ivota beba prilikom poroaja, ukljuujui tu i imbecile, koji, uveravala je ona, predstavljaju gubitak za jednu naciju. Tradicionalna lekarska etika naglaavala je spaavanje ivota svakog pojedinca, bez obzira na njihove budue zdravstvene probleme. Meutim, Blumova se nadala da e, kada su u pitanju jedinke sa tekim invaliditetom, uspeti da izmeni lekarsku etiku. Po njenom shvatanju, opstetiar vie ne bi smeo da slepo i bez ikakvog razmiljanja nastoji da pomogne majkama da rode ivo dete, ve se mora zapitati u svakom pojedinanom sluaju da li on moe preuzeti odgovornost kada je u pitanju [ljudska] rasa.42 Ona je, znai, ubijanje nekih beba smatrala korisnim inom i nadala se da e lekari prestati da se trude da spasu hendikepiranu novoroenad. U svom lanku iz 1911. godine, Hegar je takoe, na indirektan nain, podrao ideju o ubijanju mentalno hendikepiranih osoba. Meutim, pre nego to je uveo ovu temu, on je prvo govorio o smrtnoj kazni za kriminalce. Kritikovao je tadanji kazneni sistem koji dozvoljava kriminalcima da se razmnoavaju, prenosei svoju etiku inferiornost buduim generacijama. Ne moemo a da ne pomislimo, tvrdio je on, da bi moda bilo bolje brzo se osloboditi beskorisnih, iskvarenih i opasnih jedinki, nego brinuti se o njima u zatvoru do kraja njihovog ivota. Kada je (kako se nadao) zainteresovao itaoce za ovu temu, preao je na mentalno obolele. On je izjavio da ne postoje neke bitnije razlike izmeu mentalno hendikepiranih osoba i kriminalaca; i jedni i drugi su opasni i predstavljaju teret za drutvo. Jedni su mentalno, a drugi moralno inferiorni. Zato ne ubijati ljude i u jednoj i u drugoj kategoriji? Shvatajui, meutim, da e se veina ljudi usprotiviti ubijanju mentalno hendikepiranih osoba, on se nadao da e drutvo u kojem ivi zabraniti bar sklapanje braka takvim pojedincima, kako bi pomoglo svetu da se oslobodi ovih inferiornih ljudi.43 Eutanazija je postala vrua tema rasprava krajem 20-tih godina 20. veka koje su se javile kao reakcija na provokativnu knjigu Dozvola za ubijanje ivih organizama koja nisu vredna ivljenja (Permitting the Destruction of Life Unworthy of Life, 1920), koju su zajedno napisali strunjak u oblasti prava, Karl Binding, i Alfred Hohe (Alfred Hoche). Hohe je bio profesor psihijatrije na Frajburkom univerzitetu, a njegovi stavovi odraavali su darvinistiku devalvaciju ljudskog ivota o kojoj smo ve detaljno govorili. U jednom svom autobiografskom delu, on je izneo svoje shvatanje ivota, objanjavajui da za prirodu,

kontinuirano postojanje vrste znai sve, a pojedinac nita; ona [priroda] nosi ogroman tovar semena, ali nakon to odraslom pojedincu da mogunost da prenese svoje seme u budunost, ona se vie ne obazire na njega i doputa mu da umre; to je za njene ciljeve bez vrednosti.44 Njegovo shvatanje besmislenosti pojedinanog ivota moglo se videti u njegovoj kontraverznoj izjavi da je zubar gori od giljotine. Hohe je naivno izjavio da se ova tvrdnja ne moe opovrgnuti s naune take gledita, budui da je giljotina bezbolna.45 Poput mnogih svojih savremenika koji su svoje shvatanje sveta gradili na temelju nauke, ni on nije uspeo da shvati da taj nauni temelj poiva na filozofskim pretpostavkama koje nisu izvedene iz empirijske nauke i o kojima nauka ne bi mogla da sudi. Hoheovo staloeno i smireno prihvatanje smrti dovelo ga je pred mnoge etike dileme. Kada je bio mladi lekar u Hajdelbergu, meu Hoheovim pacijentima je bila i jedna 10-ogodinja devojica koja je umirala od nepoznate bolesti. Da bi mogli da posmatraju i prouavaju tu bolest, Hohe i njegove kolege su hteli da zadre devojicu u bolnici, dok je otac devojice traio da mu dozvole da je odvede kui da tamo umre. Hohe je napunio pric morfijumom, borei se sa milju da ubije dete pre nego to je otac odvede, kako bi mogli da izvre obdukciju. Na kraju je reio da je ne ubije, zato to je vagajui interese zakljuio da radoznalost sa naune take gledita ne predstavlja dovoljno snano opravdanje za ubijanje (a moda i zato to se plaio zakonskih posledica, mada to nije naveo kao razlog). Uprkos tome, prepriavajui ovu priu u svojim memoarima, Hohe je tvrdio da postoje okolnosti pod kojima ubistvo koje poini lekar ne predstavlja zloin. Jedan primer gde bi takvo ubistvo bilo dozvoljeno bio bi ako bi se skraivanjem ovog jednog izgubljenog ivota moglo doi do direktnih saznanja koja bi spasla neke druge, korisnije ivote. 46 Hohe je, dakle, uporedio interese vrste sa interesima pojedinca, pri emu su ovi prvi nadvladali one druge, ak i po cenu smrti. U knjizi koju je napisao zajedno sa Bindingom, Hohe je izjavio da mu je ao to su tadanji moralni zakoni zabranjivali ubijanje onih koji su potpuno bezvredni. On je zatraio reviziju moralnih zakona, koji su, pod uticajem humanitarizma, precenili vrednost ljudskog ivota. On je konstantno liavao invalide njihovog dostojanstva nazivajui ih mentalno mrtvima. Lekarska etika se, tvrdio je on, vremenom menja, tako da kada drutvo odlui da dozvoli ubijanje neizleivih pacijenata, lekarska etika tome ne moe da se suprotstavi. 47 Od psihijatrije, koja je i nastala sa ciljem da pomogne mentalno hendikepiranim osobama, sada se zahtevalo da pomogne u njihovom unitavanju. Hoheova shvatanja su bila radikalnija od veine njegovih kolega eugenista, ali sve to pokazuje koliko je opasno svoditi ljude na prirodu, a um na materiju. Jo jedno pitanje vezano za vrednost ljudskog ivota koje se javilo pod uticajem darvinistikog pogleda na svet bilo je pitanje abortusa. Svakako da rana rasprava o abortusu u Nemakoj nije uvek bila otvoreno povezana sa darvinizmom, mada je ponekad i bilo tako, kao to smo ve videli u Hekelovom sluaju. Godine 1905, Zigfrid Vajnberg (Siegfried Weinberg) je po ugledu na Hekela poeo da zagovara legalizaciju abortusa i tim povodom objavio jedan lanak u novom asopisu Helen toker. On je priznao da je medicinska nauka uspeno poljuljala temelje stare ideje o oivljavanju embriona. Ovaj napredak na polju nauke nije iao u prilog abortusu. Meutim, Vajnberg je smatrao da jedno novije nauno otkrie Hekelova teorija da ljudski embrion predstavlja rekapitulaciju oblika svojih evolucionih predaka pokazuje da embrion zapravo i nije u potpunosti ljudsko bie.48 Pravnik Oto Ehinger (Otto Ehinger) je kasnije, posluivi se istom logikom, zahtevao legalizaciju abortusa u svom lanku objavljenom u asopisu ve pomenute feministkinje toker. On je svoj stav pokuao da potkrepi jo jednim argumentom vezanim za darvinizam: Priroda nam na hiljadama primera pokazuje, ak i u procesu zaea, da ona potroi milione semenki da bi samo jednoj od njih dala da se u potpunosti razvije. Zar jedna majka, pogotovo u sadanjoj ekonomskoj situaciji, ne sledi samo njen primer, ako moda uz griu savesti i u bolu uniti svoje seme, zato to deca koju ve ima moraju da gladuju i propadaju zbog proirenja porodice?49 Darvinizam je najsnaniji uticaj na raspravu o abortusu izvrio upravo preko eugenikih ideja, koje su, kao to smo videli, nastale na temelju darvinistikih principa. Eugenika je dala veoma znaajan podsticaj onima koji su zagovarali legalizaciju abortusa. Veina najistaknutijih zagovornica legalizacije abortusa tokerova, rajberova, Firtova, Olbergova i druge bile su revnosne pobornice darvinistikog materijalizma koje su abortus smatrale ne samo mogunou za poboljanje poloaja ena, ve i nainom da se pobolja kvalitet ljudske rase i podstakne evolucioni napredak. tokerova i njena Liga za zatitu majki dosledno su se koristile eugenikim argumentima da bi podrale legalizaciju abortusa, mada su na kraju htele da dozvole abortus i iz ne-eugenikih razloga.50 Eduard David je u svom eseju Darvinizam i drutveni razvoj (Darwinism and Social Development) tvrdio da eugenika predstavlja pravi drutveni odgovor na darvinizam, a abortus je odobravao kao jednu od mnogih eugenikih mera. 51 Lili Braun je takoe postala jedna od energinih zagovornika i eugenike i abortusa. Ona je oigledno imala pozitivno miljenje i o edomorstvu, jer je jednom prilikom izgrdila jednog lekara zato to nije spreio nekoga ko je tukao dete sa Daunovim sindromom: Ako vi lekari nemate dovoljno samilosti da oslobodite takvu decu tereta ivota na ovoj zemlji, trebalo bi bar da ih zatitite od okrutnosti.52 Za Braunovu je, ba kao i za Hohea, bilo bolje ubiti nekoga nego dopustiti mu da ivi u bolu i patnji.

ak i oni darvinisti koji nisu bili za potpunu legalizaciju abortusa esto su podravali takve ideje ne zato to im je bilo stalo do ivota svakog pojedinanog fetusa, ve zato to su mislili da e pristupanost abortusa dovesti do pada nataliteta i bioloke degeneracije. Njih nije zanimao ivot pojedinca, ve poboljanje bioloke vitalnosti nemake nacije u celini. Ploc je otvoreno kritikovao pokuaj tokerove i ostalih seksualnih reformatora da legalizuju abortus, zato to je smatrao da e to dovesti do pada biolokog kvaliteta nemake nacije. On je, meutim, predloio da se abortus legalizuje samo u onim sluajevima kada je ena silovana ili kada e dete koje majka oekuje u velikoj verovatnoi biti strano degenerisano ili zaraeno sifilisom.53 Blumova se sloila sa Plocom da abortus ne bi trebalo dozvoliti u velikoj veini sluajeva, zato to je smatrala da je rast populacije koristan za drutvo. Ona je, osim toga, priznala da fetus ne predstavlja samo jedan deo majke, tako da zasluuje zatitu kao zasebna i neponovljiva jedinka. Ba kao to niko ne bi tvrdio da je stablo hrasta samo deo zemljita, iako svoje hranljive sastojke dobija iz njega, isto tako niko ne bi trebalo da fetus smatra samo delom majke koja ga nosi, tvrdila je ona. Ipak, ona je podravala legalizaciju abortusa pod odreenim okolnostima, kao to su, na primer, zdravstveni problemi majke, silovanje ili u sluaju kada bi dete koje majka nosi moglo da bude inferiorno. Dakle, ona je u sluaju beba sa uroenim deformitetima abortus smatrala savreno prihvatljivim. Ona je ubedila Ligu nemakih enskih organizacija, veliku matinu organizaciju koja je koordinirala sve pokuaje i napore u okviru enskog pokreta, da prihvate njen stav o abortusu.54 Poetkom 20. veka, abortus je postao prihvatljiviji najvie zahvaljujui uticaju eugenikih ideja. To se nabolje moe videti na primeru Ane Papric (Anna Pappritz), najznaajnije figure u nemakom enskom pokretu. Ona se u potpunosti sloila sa Blumovom da fetus predstavlja zasebnu i jedinstvenu jedinku, a ne samo jedan deo majke. Ona se energino protivila legalizaciji abortusa, budui da bi to pogubno uticalo na evoluciju rase. Meutim, Papricova je, za razliku od mnogih eugenista, prihvatila judeo-hriansku ideju o svetosti ljudskog ivota i po tom osnovu se protivila legalizaciji abortusa. Ona se sloila sa eugenistima da mnogi zdravi, snani, vedri ljudi troe svoju snagu brinui se o inferiornima, bolesnima, fiziki hendikepiranima i starima; jednom reju, oni koji vrede bivaju iskorieni radi dobra onih koji ne vrede. Meutim, sve te rtve i neprijatnosti su neophodne, smatrala je Papricova, koja se energino suprotstavljala bilo kakvom miljenju da bi bilo bolje dopustiti hendikepiranima da umru. Ona je abortus prikazala kao opasan korak na klizavom i strmom obronku na putu ka ubijanju fiziki i mentalno hendikepiranih, izjavivi sledee: Ako budemo dirnuli u svetost ljudskog ivota u jednom trenutku, postoji opasnost da e na tanani oseaj po tom pitanju vremenom otupeti i mi emo potonuti duboko u divljatvo i varvarstvo. Meutim, odmah nakon ovog gorljivog poziva da se ne dozvoli legalizacija, a da se pomogne hendikepiranima, Papricova je potkopala svoj sopstveni stav dozvoljavajui abortus ako postoji osnovana sumnja da je dete sklono degeneraciji zbog neke nasledne bolesti. Iako je bila protiv eugenikih principa, oni su oigledno na kraju odneli prevagu nad svetou ljudskog ivota. 55 Stav Blumove i Papricove da abortus treba legalizovati samo u ogranienom broju sluajeva bio je uobiajen u eugenikom pokretu. Julijus Tandler, profesor medicine na bekom univerzitetu, takoe se sloio sa Blumovom da fetusi koji se razvijaju nisu samo deo majke, ve zasebne i neponovljive jedinke. Meutim, on je takoe podravao legalizaciju abortusa, ali samo ako bi lekarska komisija utvrdila da dete ne zasluuje da ivi. O tome da li e se fetus ubiti ili ostaviti u ivotu ne odluuje majka ve drutvo. 56 Ridin je bio jo jedna istaknuta figura u eugenikom pokretu koja je podravala obavljanje abortusa, ali jedino u eugenike svrhe.57 Dakle, mnogi eugenisti su se protivili obavljanju abortusa samo u odreenim okolnostima, a enama koje bi mogle da donesu na svet defektnu decu bilo bi dozvoljeno da abortiraju, a ak bi bile i podsticane na to. Tandler nije bio jedini eugenista koji je indirektno ili ponekad i otvoreno tvrdio da bi abortuse u eugenike svrhe trebalo ne samo legalizovati, ve i proglasiti obaveznima. Maks Hir, koji je 1914. godine postao urednik jednog znaajnog eugenikog asopisa, te iste godine je napisao knjigu pod naslovom Abortus i kontrola raanja u vezi sa padom nataliteta (Abortion and Birth Control in Relation to the Declining Birth Rate) . On se najpre potrudio da ubedi itaoca da bi trebalo uvesti obaveznu sterilizaciju kako bi se spreilo raanje defektne dece. Dobar program sterilizacije bi u veini sluajeva ukinuo potrebu za abortusima. Meutim, ako bi neka defektna osoba ipak zatrudnela, tada bi abortus bio jedina razumna terapija, kada preventivne mere zataje. Hir je obeao da e eugeniki program sterilizacije i abortusa Nemakoj osigurati sreu i prosperitet, umanjujui u isto vreme kriminal, siromatvo i ekonomski teret duevnih bolnica.58 Jo jednu kategoriju ljudi koje su neki darvinisti smatrali bioloki inferiornima, pa time i podobnim za unitenje, inili su hronini, nepopravljivi kriminalci, naroito oni nasilni. To, svakako, ne predstavlja neku veliku promenu u evropskoj misli, budui da je veina verskih i svetovnih vlasti hiljadama godina zabranjivala smrtnu kaznu. Poto su Darvin i mnogi njegovi sledbenici smatrali da su moralne osobine, poput nesebinosti ili sebinosti, marljivosti ili lenjosti, potenja ili laljivosti i slinih, naslednog karaktera, a ne produkti prirode, jedini nain da se ovek oslobodi loih moralnih osobina bio bi spreiti kriminalca da se razmnoava. Tako su pod uticajem Lombrozove ideje o roenom kriminalcu neki darvinisti, ukljuujui i Lombroza, zagovarali uvoenje smrtne kazne kako bi se spreilo kriminalno ponaanje buduih generacija.

Hekel je bio meu prvima koji su zagovarali ovo novo shvatanje smrtne kazne. U izdanju svoje Prirodne istorije stvaranja iz 1873. godine, on je kritikovao one zavedene humaniste koji su eleli da ukinu smrtnu kaznu. Oni nisu shvatali da je ubijanje kriminalaca dobro delo u korist boljeg dela oveanstva. To vam je isto to i upanje korova iz bate, tvrdio je on, jer spreava nepopravljive kriminalce u prenoenju loih moralnih osobina na potomstvo. 59 Iako su mnogi eugenisti vie bili za neke druge metode spreavanja reprodukcije meu kriminalcima, poput trajnog ukopljavanja ili sterilizacije, neki su isticali da je neophodno uvesti i smrtnu kaznu. Jedan od Hekelovih bivih studenata, Henel, propagirao je jedan od bizarnijih stavova o krivinom pravosuu i smrtnoj kazni. U njegovoj utopijskoj Mittgart zajednici ne bi bilo svojine, tako da bi to, smatrao je Henel, smanjilo mogunost izbijanja sukoba. Ako do sukoba ipak doe, oni nee biti reavani mirnim putem. Sukobi meu deacima reavae se drevnom metodom pesnica. Ozbiljne nesuglasice meu odraslima reavae se dvobojem izmeu dve sukobljene strane lakom sabljom. Ukoliko pobednik ubije svog protivnika, nee biti kanjen ako je potovao pravila. Ovaj oblik borbe bio je u skladu sa Henelovim stavom da jai treba da pobede u borbi za opstanak: Davanje prava jaima uvek istiskuje sva ljudska prava.60 Prema Henelovom shvatanju pravde, siledije bi vladale, dok bi slabiji lanovi drutva bili potpuno prezreni i nezatieni od fiziki snanijih i okretnijih. Dvoboj, svakako, nije bio nepoznanica u evropskom drutvu, ali se nije smatrao uobiajenim nainom reavanja sporova, dok je do poetka 20. veka bio generalno osuen kao zaostatak varvarstva.61 Svakako da nisu svi darvinisti i svi eugenisti bili za ubijanje nesposobnih. Veina je traila neke druge naine da se drutvo oslobodi ovog opasnog tereta, a neki su se ak energino suprotstavili bilo kakvom obliku ubijanja. Bilo bi, ipak, pogreno potceniti ulogu koju je naturalistiki darvinizam odigrao u zapoinjanju i potpirivanju rasprave o samoubistvu, eutanaziji i abortusu. Svodei ljudska bia na puke ivotinje, naglaavajui nejednakost meu ljudima i posmatrajui smrt mnogih nesposobnih organizama kao neophodnu pa ak i progresivnu prirodnu pojavu, darvinizam je uinio da se smrt inferiornih ini neizbenom, pa ak i korisnom. Neki darvinisti su zakljuili da pomaganje nesposobnima da umru to se hiljadama godina nazivalo ubistvom ne podlee moralnoj osudi, ve pohvali. Oni koji su skeptini po pitanju uloge darvinizma u sve snanijem propagiranju prisilne eutanazije, edomorstva i abortusa trebalo bi da uzmu u obzir nekoliko stvari. Prvo, rasprave o ovim temama nisu se ni vodile pre pojave i uspona darvinizma, ba kao to je celokupno evropsko drutvo smatralo da je ljudski ivot neto sveto i da ivot svakog nevinog ljudskog stvorenja treba zatititi. Drugo, prvi zagovornici prisilne eutanazije, edomorstva i abortusa u Nemakoj bili su odani darvinistikom shvatanju sveta. Tree, Hekel, najpoznatiji darvinista u Nemakoj, propagirao je ove ideje u nekima od svojih najprodavanijih knjiga, tako da su te ideje doprle do iroke italake publike, posebno meu onim prijemivim za darvinizam. Konano, Hekel i drugi darvinisti zasnivali su svoja shvatanja smrti i ubijanja na svom naturalistikom tumaenju darvinizma. Ta nova rasprava o ubijanju nesposobnih najvie je pogodila psihiki nesposobne osobe i kriminalce. Eugenisti su ih konstantno nazivali inferiornima ili defektnima, naglaavajui koliki oni teret pa ak i opasnost predstavljaju za drutvo. Meutim, postojala je jo jedna kategorija ljudi koja je bila na udaru sve eih rasprava o ubijanju nesposobnih: kategorija inferiornih rasa. Darvinovska borba za opstanak nije dovodila u sukob samo pojedinane lanove jednog drutva, ve je u isto vreme dovodila do sukoba i takmienja izmeu organizovanih grupa ljudi plemena, nacija i rasa. Sada emo se pozabaviti uticajem devalvacije ljudskog ivota na ratove i meurasne sukobe.

9. RAT I MIR
Darvinizam je doprineo pripremanju terena za najkrvaviji rat u istoriji, izjavio je pacifista Vilijem Denings Brajan (William Jennings Bryan) u svojoj kampanji podbunjivanja Amerikanaca protiv teorije evolucije. 1 Brajan je, naravno, govorio o uasima Prvog svetskog rata. On je krivio darvinizam za stvaranje ratobornog mentaliteta meu nemakim intelektualcima i politikim voama. Brajan nije bio usamljen u ovakvim tvrdnjama, jer je Vilijem Rosko Tajer (William Roscoe) u svom predsednikom obraanju Amerikom istorijskom udruenju 1918. godine izjavio: Mislim da se uasni rat u koji je Nemaka uvukla itavu Evropu u avgustu 1914. godine, a u koji su se kasnije ukljuile sve drave i svi narodi, nikada ne bi ni vodio, ili bar dostigao takve razmere, da Nemci nisu bili poludeli zbog teorije preivljavanja najsposobnijih.2 Mnogi drugi anglo-ameriki intelektualci optuivali su socijaldarvinizam za izbijanje Prvog svetskog rata, mada su se za razliku od Brajana mnogi nadali da e uspeti da sa darvinizma skinu ljagu militarizma. Oni su smatrali da je darvinovski militarizam zasebna pojava, odvojena od istinskog darvinizma.

Vernon Kelog (Vernon Kellogg), entomolog na Univerzitetu u Stanfordu, prepriao je razgovor koji je vodio sa jednim zapovednikom nemake vojske, koji je pre rata bio profesor biologije. Ovaj zapovednik je smatrao da rat predstavlja deo univerzalne borbe za opstanak koji e dovesti do napretka oveanstva putem prirodne selekcije. Prema Kelogovom miljenju, ideje ovog oveka nisu bile jedinstvene meu Nemcima, zato to je izjavio sledee: Vera u svemonost (Allmacht) prirodne selekcije zasnovane na nasilnoj i smrtonosnoj rivalskoj borbi predstavlja jevanelje nemakih intelektualaca. Kelog je bio toliko uasnut verom Nemaca, da je napustio svoje pacifistike stavove i poeo da podrava ideju o ratu protiv njih.3 Kelog se, poput mnogih drugih darvinistiki orijentisanih biologa, pridruio braniocima darvinizma u borbi protiv navodnog zastranjivanja. S druge strane, Brajan i ostali kreacionisti su smatrali da rat potvruje injenicu da je darvinizam moralno iskvaren i opasan. Sa ove vremenske distance vidimo da su i Brajan i Kelog prenaglaavali ulogu darvinistikog militarizma u podsticanju Prvog svetskog rata, mada, da budemo poteni, mnogi ueni ljudi, i iz onog i sadanjeg vremena (ukljuujui i mene samog), shvataju da je socijaldarvinizam bio jedna mona ideologija upotrebljena kao podrka militarizmu u Nemakoj (i drugde) poetkom 20. veka.4 Meutim, socijaldarvinizam se mogao smatrati samo indirektnim, sporednim uzrokom rata. Veina nemakih i austro-ugarskih politiara nisu bili socijaldarvinisti (neki su ak bili i skeptini po pitanju darvinizma kao bioloke teorije), a nemaki militaristi su se sluili mnogim nedarvinistikim argumentima u opravdavanju rata.5 Brajan i Kelog su takoe potpuno prevideli duh darvinistikog pacifizma koji je bio veoma naglaen u Nemakoj i Austriji pre izbijanja Prvog svetskog rata. Neki istaknuti darvinisti i neki vodei pacifisti u Nemakoj tvrdili su da darvinizam, kada se shvati na ispravan nain, ne podstie militarizam, ve zapravo, podrava mirovni pokret.6 Dakle, odnos izmeu darvinizma i militarizma u nemakoj misli uopte nije bio iskren i otvoren. Dok su neki darvinisti i darvinistiki inspirisani drutveni mislioci bili radikalni militaristi, neki od njihovih pacifistiki nastrojenih protivnika ukljuujui mnoge istaknute figure u eugenikom pokretu tvrdili su da se, naprotiv, darvinizam u potpunosti suprotstavlja militarizmu. Na prvi pogled se ini da naglaenost darvinovskog pacifizma u Nemakoj podriva moj stav da je darvinovski naturalizam bio sklon devalvaciji ljudskog ivota. Relativno je oigledno da militarizam umanjuje cenu ljudskog ivota, ali ovek obino pacifizam izjednaava sa izuzetnim potovanjem vrednosti ljudskog ivota. Meutim, stvari nisu uvek onakve kako izgledaju, budui da mnogi darvinistiki orijentisani pacifisti naroito oni u eugenikom pokretu svoje protivljenje ratu nisu zasnivali na univerzalnim ljudskim pravima ili svetosti ljudskog ivota, niti su bili protiv ratova zbog psiholokog zgraavanja nad uasima ljudske smrti i pokolja (mada je to moglo da se pojavi u pozadini njihove psihe). Oni su bili protiv savremenih ratova zbog toga to se u tim ratovima ubijaju pogreni ljudi oni snani i zdravi, dok slabi i boleljivi uspevaju da preive. Savremeni rat je, po njihovom miljenju, podstakao degeneraciju, a ne bioloki napredak. Jednom reju, rat je spreio evolucioni napredak, a to je u oima mnogih darvinista bio najtei greh. Pacifizam mnogih nemakih darvinista bio je tanak kao flis papir, a kada je zagustilo, mnogi su napustili svoje pacifistike ideje. Za neke je zagustilo kada je izbio Prvi svetski rat. Hekel i ostali koji su pre rata propovedali mir, patriotski su podrali stupanje u rat, kao i veina njihovih savremenika (ak su i socijaldemokrate glasale za rat 1914. godine). Meutim, dok ovek ne shvati na kakvim je opasnim temeljima izgraen Hekelov pacifizam, moe izgledati veoma udno to to je on tako nepokolebljivo podravao nemaki ekspanzionizam i ostao veran ratu do same smrti uprkos uasnim pokoljima u ratnim rovovima. ak i kada su se mnogi Nemci umorili od ratovanja, a Nemaki parlament doneo Mirovnu rezoluciju u julu 1917. godine, Hekel je ismevao nemake politiare zato to su eleli mir bez prisilnog prisvajanja teritorija. Neki nemaki pacifisti su, svakako, ostali nepokolebljivi u svojim pacifistikim ubeenjima tokom Prvog svetskog rata, to nije bilo nimalo lako, budui da su pacifisti bili prezreni i progonjeni tokom rata. Meutim, veina njih nisu bili potpuni pacifisti. Uz samo nekoliko izuzetaka, veina darvinista, ak i najvatrenijih pacifista, smatrala je neevropske rase inferiornim u odnosu na Evropljane i opravdavala rat ukoliko on dovede do unitenja inferiornih rasa. Po njihovom miljenju, problem sa Prvim svetskim ratom bio je u tome to su se Evropljani najvia rasa meusobno ubijali, inei sami sebe slabijima u odnosu na druge narode sveta. Mi emo detaljno istraiti ovu temu meurasne borbe i istrebljenja rasa u desetom poglavlju, ali emo se za sada zadrati samo na militarizmu i pacifizmu uopte. Uopte ne treba da nas iznenadi to to su mnogi nemaki darvinisti podravali militarizam. Pruski militarizam vukao je korene jo iz 17. i 18. veka (pa i pre toga). Veina Nemaca, naroito pripadnika obrazovane elite, bila je prosto opijena Bizmarkovim (Bismarck) uspehom u pokoravanju nemakih suseda tokom tri uzastopna kratka rata u periodu od 1864. do 1871. godine, kada je stvorena mona i ujedinjena nemaka nacija. Nemcima nije bio potreban darvinizam da ih ubedi da je rat jedan plemenit poduhvat. Frederik Veliki i Bizmark bili su dovoljno ubedljivi. Meutim, bilo bi pogreno na osnovu ovoga zakljuiti da darvinizam nije izvrio nikakav uticaj na nemaki militarizam. Darvinovska opravdavanja rata uvela su nove naine razmiljanja o meunarodnim odnosima i vojnom sukobu. Darvinizam je pruio nauno odobrenje za militarizam u vreme kada je nauka postajala sve znaajnija i za neke intelektualce jedini sudija za utvrivanje istine.

Darvinistiki militaristi su tvrdili da su prema univerzalnim biolokim zakonima ratovi neizbeni. Ljudska bia, ba kao i sve ostale ivotinje, ne mogu da se povuku iz borbe za opstanak, budui da se kao to je Darvin, pod uticajem Maltusovih dela, objasnio populacija uveava bre nego rezerve hrane. Rat je, stoga, prirodan i neophodan element takmienja koje se odvija meu ljudima, odvaja najsposobnije i dovodi do biolokog prilagoavanja ili kao to je veina mislila do napretka. Osim Nemaca, i mnogi angloameriki socijaldarvinisti opravdavali su rat kao prirodan i neizbean deo univerzalne borbe za opstanak.7 Poznati ameriki sociolog Vilijem Grejem Samner (William Graham Sumner), jedan od najuticajnijih socijaldarvinista s kraja 19. veka, izjavio je sledee: Upravo je [darvinistika] borba za ivot ... to to dovodi do rata, i upravo zato je uvek bilo ratova i uvek e ih biti. Iako je Samner s jedne strane rat smatrao, u krajnjoj instanci, neizbenom pojavom, on je, poput nekih nemakih darvinista, generalno gledano, bio protiv rata kao politike.8 Tvrdei da je rat bioloki odreen, darvinistiki orijentisani militaristi su odbacivali mogunost primene moralnih naela na ratovanje. Po njihovom miljenju, ratovi nisu posledica slobodnog ovekovog izbora, ve biolokih procesa. Okriviti osobe ili nacije za voenje ratova nema, dakle, nikakvog smisla, poto oni samo mehaniki potuju prirodne zakone. Osim toga, ovek bi se uzalud opirao ratu i militarizmu, kau darvinistiki orijentisani militaristi, koji su stalno ismevali aktiviste mirovnih pokreta zato to, navodno, ne shvataju naune principe. Meutim, iako su poricali mogunost primene moralnosti na rat, oni su ipak smatrali da rat donosi napredak, ukljuujui i moralni napredak. Dakle, rat ne samo to nije nemoralan, ve predstavlja sam izvor moralnosti. Prema Darvinovoj teoriji, plemena koja se udruuju sa najvie nesebinosti imae prednost pri selekciji u borbi protiv svojih sebinijih suseda. Poto su Darvin i mnogi njegovi savremenici nesebinost smatrali biolokim instinktom, manje sebino pleme moi e da prenese svoju nesebinost na vei broj svojih potomaka nego neko sebinije pleme. Meutim, oni e to postii ubijajui to je mogue vie pripadnika susednih plemena! Na taj nain, ratovanje odvaja ne samo najsnanije i najhrabrije, ve i najmoralnije. Iako je priznao da je rat bio znaajan, pa ak i koristan faktor u evoluciji oveka u prolosti, Darvin se ustruavao da propagira rat. U stvari, on je zapazio da drutva i nacije postaju sve vei i predvideo je da bi jednog dana jedna jedina nacija mogla da opkoli itavu planetu, ime bi rat postao suvian i neupotrebljiv. Znai, sam Darvin nije bio militarista. Meutim, on je doprineo usponu darvinistikog militarizma na nekoliko naina. Prvo, on je veoma slobodno upotrebljavao ratnu terminologiju u opisivanju borbe koja se vodi u organskom svetu. Borba za opstanak postala je njegova omiljena fraza u opisivanju borbe koja se vodi meu organizmima, ali je Darvin govorio i o borbi za ivot, i o ratu koji se odvija u prirodi. Nemci su toj listi dodali i frazu borba svih protiv svih. Drugo, njegovo oslanjanje na maltusovske populacione principe predstavljalo je dobru propagandu za ekspanzionizam u vreme kada se evropska populacija rapidno uveavala, a mase ljudi emigrirale. Konano, on je ljudske ratove shvatao kao progresivnu silu (bar u prolosti) u evoluciji oveka. Poto je Darvin nerado govorio o evoluciji oveka, on nije bio prvi koji je izjavio da ratovi predstavljaju jedan oblik borbe za opstanak. Sedam godina nakon to je Darvin objavio svoju teoriju i pet godina pre nego to se pojavio njegovo Poreklo oveka, geolog Fridrih Role (Friedrich Rolle), jedan od prvih Darvinovih uenika u Nemakoj, napisao je prvu malo duu knjigu na nemakom jeziku o evoluciji ljudskih bia. On je u ovoj svojoj knjizi detaljno govorio o ulozi ratovanja kao jednog dela ovekove borbe za opstanak. On nije uzeo u obzir nikakve moralne obzire, budui da pravo jaeg ne podlee moralnosti. Umesto toga, u borbi izmeu naroda, oduvek je vaila i vaie poslovica: Bolje da ja zgazim tebe nego ti mene. Osim toga, tvrdio je on, rat donosi napredak tako to daje prednost najsposobnijima i oslobaa svet onih manje sposobnih.9 Iste godine kada se pojavila Roleova knjiga, Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck), kancelar Prusije, organizovao je rat sa Austrijom, koji je bio drugi od tri rata koje je iskoristio da ujedini Nemaku pod okriljem pruske krune. Povodom ovog rata iz 1866. godine, Peel je objavio jedan lanak u kojem je pomou darvinistikih argumenata opravdavao Bizmarkov militarizam. Moralni koncepti, poput pravednosti, nemaju mesta u ovoj prirodnoj borbi, tvrdio je on. Umesto toga, uspeh jakih i krepkih u borbi koja se vodi izmeu naroda dolazi sasvim prirodno i ne trai opravdanje. On je izjavio: ak i mi u Nemakoj treba da ovo to se nedavno dogodilo [tj, rat] posmatramo kao zakoniti evolucioni proces. Pored tako velianstvenih dogaaja, vie nije stvar u tome ko je u pravu, a ko kriv; to je darvinovska borba za opstanak gde savremene vrednosti pobeuju, a zastarele odlaze u paleontoloke grobove.10 Peel se, dakle, posluio darvinizmom u opravdavanju rata kao puta ka napretku i progresu, kao i u odbacivanju svih moralnih obzira. Peel i Role su bili samo prvi meu mnogima koji su rat tumaili kao jedan vid ovekove borbe za opstanak. Sledei njihov primer, Roleov prijatelj, zoolog Gustav Jeger (Gustav Jaeger), tumaio je i onaj rat protiv Austrije iz 1866. i onaj protiv Francuske iz 1870-1871. godine kao deo univerzalne borbe za opstanak. U lanku objavljenom 1866. godine u asopisu Das Ausland, on je tvrdio da se od pojave darvinizma ljudska istorija sada moe ispitivati sa istom objektivnou kao i svaka druga prirodna pojava. On je u ovom kratkom lanku doneo dva zakljuka na osnovu svog biolokog ispitivanja istorije: (1) ratovi, naroio savremeni masovni ratovi, predstavljaju vaan aspekt borbe za opstanak; (2) ratovi izbijaju priblino jedanput u svakih 18 godina, ili u periodu koliko traje jedna generacija. 11 Jegerov lanak iz 1870. godine naroito je raspalio strasti, ne samo zato to je opravdavao rat, ve ak i ratove potpunog unitenja. Iz prirode

naunik na ispravan nain donosi zakljuak da rat, pa i rat do potpunog unitenja jer su svi ratovi u prirodi takvi predstavlja zakon prirode, bez kojeg organski svet ne samo to ne bi bio ovo to jeste, ve ne bi uopte mogao vie ni da postoji. Osim toga, ovo ubeenje ga mora naterati da pozitivan uinak ove univerzalne borbe do potpunog unitenja naini predmetom svog istraivanja.12 Jeger je tvrdio da je rat neophodan i koristan, jer bi bez njega svet bio pun bolesnih i nesposobnih ljudi. Njegovo zanimanje za ubijanje slabih nagovetava to isto interesovanje kasnijih eugenista. Jeger nije bio jedini darvinista koji je francusko-pruski rat smatrao epizodom u ovekovoj borbi za opstanak. Anatom na Frajburkom univerzitetu, Aleksandar Eker, istaknuta figura u novoj oblasti antropologije, objavio je govor pod naslovom Borba za opstanak u prirodi i ivotu nacija, prikazujui rat i meurasnu borbu kao sasvim prirodan deo ovekove borbe za opstanak.13 Darvinistiki militarizam je 70-tih godina 19. veka dopro do jo ire publike preko popularnih dela Davida Fridriha trausa. traus je zapoeo svoju karijeru kao teolog, objavivi 1835. godine svoje senzacionalno delo Isusov ivot (Life of Jesus), koje je izazvalo estoku polemiku zato to je njen autor tumaio jevanelja kao mit. Objavljivanje ove knjige osujetilo je njegove planove da postane profesor teologije. On verovatno nije ni postao profesor teologije, poto ve 60-tih godina 19. veka traus vie nije uivao u itanju teoloke, ve naune literature, naroito darvinistike.14 Njegova izuzetno popularna knjiga, Stara i nova vera (The Old and the New Faith, 1872), nagovestila je zamenu hrianstva stare vere naukom. Darvinizam je, zajedno sa prirodnom selekcijom i borbom za opstanak, predstavljao kljuni element trausove nove vere. Neizbeni deo ovekove borbe za opstanak, ubeivao je traus svoje itaoce, jeste rat, koji vri selekciju meu narodima i nacijama prema njihovoj vrednosti. Iako nije bila jedna od najznaajnijih tema u trausovoj knjizi, njegova tvrdnja da razliiti narodi imaju razliitu vrednost, predstavljala je kljuni element kasnije eugenike filozofije. traus je ismevao one koji su pozivali na okonanje ratova, to je on oslanjajui se na svoje nauno shvatanje sveta smatrao isto tako efikasnim kao i kada bi neko pokuao da zaustavi klimatske promene.15 trausova shvatanja su uticala na mnoge njegove savremenike, ukljuujui i istaknute darviniste (poput Hekela) koji su pohvalili njegovu knjigu.16 Jo buniji od trausa u svom opravdavanju militarizma bio je Helvald, istaknuti darvinistiki orijentisani etnolog i urednik asopisa Das Ausland, najznaajnijeg obrazovnog asopisa u Nemakoj posveenog geografiji i etnologiji, u periodu od 1872. do 1881. godine. Helvald je bio pod snanim uticajem Hekela i Ekera, i u potpunosti se slagao sa trausovim shvatanjima, mada je tvrdio da je do svojih ideja doao pre nego to je itao trausova dela. U lanku objavljenom u asopisu Das Ausland 1872. godine, kao i u svom izuzetno itanom delu Istorija kulture i njegova prirodna evolucija (The History of Culture in Its Natural Evolution, 1875), Helvald je ljudsku istoriju objasnio kao proces koji pokree darvinovska borba za opstanak. U njegovom navodno naunom objanjenju razvoja ljudskog drutva, etiki obziri zamenjeni su nasiljem, budui da nauka ne zna za prirodno pravo. U prirodi vlada samo jedno pravo, a to je da prava ni nema, to je pravo jaeg, to je nasilje. Meutim, nasilje je takoe i najznaajniji izvor zakona [ili prava], jer je bez njega [to jest, nasilja] zakonodavstvo nezamislivo. Ja u tokom svoje prezentacije veoma lako dokazati da je, ispravno govorei, pravo jaeg oduvek vailo tokom celokupne ljudske istorije.17 Helvald je na vie mesta u svojoj knjizi uporno tvrdio da je nauka proterala moralnost, budui da u borbi za opstanak cilj opravdava sredstva pobednik u borbi je automatski u pravu. Kada je Helvald gurnuo u stranu sve moralne primedbe na raun tiranskih ljudskih institucija, varvarstva, pa ak i masovnog ubijanja, on je nastupio kao nepristrasni, objektivni ovek od nauke koji primenjuje nauku na pojave koje se deavaju meu ljudima. Nauka dokazuje, tvrdio je on, da ba kao to je u prirodi borba za opstanak pokretaki princip evolucije i savrenstva, na taj nain to se slabi umore i bivaju primorani da naprave mesta za jake, isto tako je u svetskoj istoriji unitavanje slabijih nacija od strane jaih pretpostavka napretka.18 On nije pokazao nimalo saoseanja ili emocija prema ugnjetavanima ili onima koji umiru, izjavivi sledee: Ko god to mogao biti, on mora gaziti preko leeva pobeenih, to je prirodni zakon.19 Uzimajui u obzir ovo nauno opravdavanje nasilne borbe meu ljudima, ne treba da nas iznenadi to to je Helvald tumaio rat kao neophodni deo darvinovske borbe. On je smatrao da je ratovanje meu primitivnim ljudskim biima utisnulo neizbrisivi ratniki peat u karakter ljudske vrste. On je takoe rat smatrao jednim od najznaajnijih faktora koji su podsticali kulturni napredak, ilustrujui ovaj svoj stav osvajanjem Amerike od strane panaca. Iako praeno uasima i neverovatnim krvoproliem, to osvajanje je, po njegovoj proceni, u sutini, bio neopisivi blagoslov za oveanstvo.20 Helvaldovo potpuno zanemarivanje moralnosti i njegovo velianje nasilne borbe i krvoprolia u ljudskoj istoriji ine ga jednim od najradikalnijih ranih mislilaca koji su pomou darvinistikih principa umanjivali vrednost ljudskog ivota.

Helvaldov rad su izuzetno cenile njegove kolege darvinisti, ukljuujui i Hekela, mada nisu ba svi mislioci socijaldarvinistike orijentacije bili tako brutalni u svojim shvatanjima i spisima kao Helvald. Uprkos tome, kako je darvinizam poeo da hvata korene meu nemakim intelektualcima krajem 19. veka, tako je i darvinistiki militarizam poeo naglo da se iri. Sve vei broj naunika, lekara i drutvenih mislilaca iz razliitih oblasti opravdavali su rat darvinistikim idejama i odbacivali sve snaniji mirovni pokret kao nenauan. Iako ne tako okrutni i strogi u svojim shvatanjima kao Helvald, ta shvatanja su imala gotovo iste posledice smrt putem ratova za nesposobne i, kao posledica toga, evolucioni napredak. Jo jedan intelektualac koji je drutvo posmatrao darvinistikim oima bio je ekonomista Albert E. F. efl, profesor na Univerzitetu u Tibingenu, a kasnije i na Bekom univerzitetu. U nekoliko lanaka o drutvenom uticaju darvinizma i u svom najznaajnijem naunom delu, etvorotomnom Struktura i ivot drutva (Structure and Life of the Social Body, 1875-78), on je tvrdio da bi nacionalna privreda trebalo da bude organizovana tako da svodi drutvene sukobe na najmanju moguu meru. On je, dakle, podravao umereni tip dravnog socijalizma. Meutim, svrha izbegavanja trvenja unutar drutva nije bila humanitarnog karaktera, ve postizanje uspeha u kolektivnoj borbi, koja je, po eflovom miljenju, bila ak vanija od takmienja na individualnom nivou. On je smatrao da je rat, kao deo borbe za opstanak, jedna plemenita i podsticajna sila.21 efl je naglaavao da rat predstavlja manifestaciju borbe za opstanak meu ljudima izazvane maltusovskim populacionim disbalansom. Meutim, on nije bio revnosni propagator militarizma, zato to je smatrao da su destruktivni ratovi karakteristini za nie stadijume ljudske evolucije, kada su ljudi bili sliniji ivotinjama. Na viim stadijumima moralnosti, ljudi su ratove smatrali nemoralnom pojavom. Osim toga, razvijenije civilizacije mogu da ogranie raanje i izbegnu populacioni bum i bez ratova. Znai, ba kao i Darvin, i efl je smatrao da e, kako ljudi budu dostizali vie stupnjeve razvoja civilizacije, rat postajati sve manje vaan. Kada civilizovana drutva pribegavaju ratu, tvrdio je efl, ona se vraaju na oblike ponaanja svojstvene ivotinjama grabljivicama. Uprkos svom generalno negativnom miljenju o ratu, efl nije eleo da kae da rat treba potpuno osuditi. On je tvrdio da se samo pojedinani ratovi mogu ili opravdati ili osuditi, budui da se rat u odreenim sluajevima opravdano pokazao kao krajnji nain samoouvanja nezavisnih naroda... Samo je pravo na samoouvanje bezuslovno. Uzimajui u obzir ovakvu vrstu moralnog relativizma, jedino merilo moralnog prosuivanja je merilo preivljavanja u borbi za opstanak. Znai, po eflovim merilima, rat je u moralnom smislu dobar ako uesnicima pomae da preive u borbi za opstanak, mada je, generalno gledano, rat smatrao zastarelim oblikom te borbe.22 Iako su mnogi istaknuti socijaldarvinistiki orijentisani mislioci bili naunici u nekoj oblasti drutvenih nauka, biolozi su im esto davali svoj alat i opremu. Meutim, veoma retko se deavalo da jedan biolog posveti svoju karijeru izuavanju uticaja darvinizma na drutvo. Ipak, jedan takav biolog bio je Cigler, koji je uloio verovatno isto toliko napora kao i bilo koji biolog u propagiranju darvinistikog militarizma. Cigler je bio uasnut injenicom da su socijaldemokrate, naroito njihov vodei politiar, August Bebel, propovedali drutveno-ekonomsku jednakost, tako da je napisao jednu poduu raspravu u kojoj opovrgava socijalizam pozivajui se na darvinistiku teoriju. On je posebno kritikovao Bebela zato to je ovaj poricao neophodnost rata, koji izbije kada se svetska populacija previe uvea, a dovodi do napretka putem procesa prirodne selekcije: Bebelu nije poznata ni injenica da su prema Darvinovoj teoriji ratovi oduvek bili od najveeg znaaja za opti napredak ljudske vrste, u tom smislu da fiziki slabiji, manje inteligentni, moralno nii i moralno degenerisani narodi moraju ustupiti mesto snanijima i razvijenijima.23 Cigler je na taj nain prikazao rat u veoma pozitivnom svetlu, koji ne dovodi samo do biolokog, ve i do moralnog napretka ubijanjem onih na niem stupnju moralnosti. Mnogi drugi istaknuti ljudi od nauke razmiljali su na slian nain kao i Cigler. Jedan od najznaajnijih fizikih antropologa u Nemakoj krajem 19. i poetkom 20. veka, Feliks fon Luan, pokuao je darvinizmom da dokae neminovnost rata. U svom govoru odranom pred lanovima Drutva nemakih naunika i lekara 1909. godine, on je tvrdio da bi jedan od glavnih praktinih zadataka antropologije trebalo da bude odravanje naih (verovatno nemakih, mada nije sasvim jasno) borbenih odbrambenih snaga tako to e se paziti na bioloki kvalitet nacije. On je zapazio da se ratovi nee ba skoro zavriti, poto i ljudska bia podleu principima borbe za opstanak. 24 Alfred Kirhof (Alfred Kirchhoff), profesor geografije na Lajpcikom univerzitetu, sloio se sa Luanom u jednoj svojoj posthumno objavljenoj knjizi. On se sloio i sa Ciglerom da ratovi donose moralni napredak oslobaajui svet nemoralnih hordi.25 Slina oseanja mogu se zapaziti i u delima mnogih istaknutih darvinistiki orijentisanih naunika, popularizatora ili drutvenih mislilaca, naroito na onim mestima gde govore o ratovanju izmeu razliitih rasa (vidi deseto poglavlje). Opravdavanje rata iz darvinovske perspektive postalo je tako znaajna tema poetkom 20. veka da su dva nemaka naunika, sociolog Zebald tajnmec (Sebald Steinmetz) i Klaus Vagner (Klaus Wagner), celu jednu knjigu posvetili tome. tajnmec je, poput veine darvinistikih militarista, bio strogo deterministiki orijentisan i usvojoj knjizi Filozofija rata (The Philosophy of War, 1907) prikazao ratove kao neizbene prirodne pojave. On je tvrdio da je rat bio od presudnog znaaja u ranim stadijumima evolucije oveka, podstiui razvoj inteligencije i nesebinosti. Da nije bilo ratova, primitivni narodi bi verovatno ostali egoisti, dok rat zahteva nesebinu posveenost zajednici. 26

tajnmec je takoe naglaavao ulogu rata u prirodnoj selekciji. On je rat nazvao svetskim sudom koji odluuje o ukupnoj vrednosti jednog naroda. Njegova analiza poivala je na pretpostavci da razliiti narodi, nacije i rase imaju razliitu vrednost, a da su ratovi najpouzdaniji nain da se onima koji vrede vie da mesto koje im po pravu i pripada. Naravno, druga strana ove tvrdnje je da bi ratovi doveli do istrebljenja najbezvrednijih. Veina tajnmecovih rasprava bila je usredsreena na vojni sukob izmeu razliitih rasa, to e nahukati Evropljane protiv Azijata i Afrikanaca kako bi se utvrdilo ko e kontrolisati ovu planetu. Meutim, istovremeno e se voditi ratovi i u samoj Evropi i Aziji koji e takoe biti pravi selektivni ratovi, istrebljujui najnesposobnije i uzdiui preivele narode.27 Jo fanatiniji u svom militarizmu od tajnmeca bio je Vagner, ija se knjiga Rat: politiko-evoluciono ispitivanje (War: A Political-Evolutionary Examination, 1906) pozivala na sve predvidive darvinistike teme kako bi opravdala rat kao univerzalni kreativni princip. Vagner je, meutim, mnogo vie od nekih darvinistikih militarista naglaavao patriotsku ljubav prema otadbini i sopstvenom narodu (Volk), to je, po njemu, predstavljalo deo ovekovih drutvenih instinkta. Ovo instinktivno oseanje jedinstva sa sopstvenim narodom (Volk) davalo je njegovim pripadnicima prednost u kolektivnoj borbi za opstanak protiv ostalih naroda. Tako je Vagner prikazao patriotizam kao silu koja podstie evolucioni napredak: Ako naa svest o naem sopstvenom narodu (Volk) doputa sposobnima da istisnu nesposobne sa ove planete, tako da doe do napretka vie kulture, onda e doi do napretka na ovoj zemlji. 28 Vagner je isto tako direktno i otvoreno govorio o povezanosti moralnosti i rata kao i bilo koji drugi darvinistiki orijentisani militarista, tako da njegovi stavovi mogu uspeno da poslue kao kratak pregled etike darvinovskih militarista. Prvo, smatrajui rat prirodno predodreenim dogaajem koji se odvija po darvinistikim zakonima, on je poricao relevantnost moralnih sudova o ratu. Rat je sada spadao u oblast nauke, pa je svako protivljenje ratu po moralnim osnovama bilo odbacivano kao nenauno. Vagner i ostali darvinisti takoe su napali zagovornike mira tvrdei da je moralnost sama po sebi nastala kao proizvod ratova. Ubijanje u ratovima nije nemoralno, smatrao je on, ali su u proseku pobednici u ratovima bili manje sebini od pobeene strane. Konano, poto je smatrao da rat ostavlja u ivotu fiziki najjae, moralno najbolje i kulturno najrazvijenije, Vagner i mnogi darvinistiki militaristi prikazivali su rat kao korisnu i moralno dobru pojavu. On podstie evolucioni napredak oslobaajui svet inferiornih elemenata. Vagner je izjavio da je zapanjujui greh da zemlje bogate prirodnim resursima budu nastanjene inferiornim narodima i da najplemenitiji narodi moraju da kolonizuju svet. 29 Tako je za darvinistike militariste ubijanje inferiornih naroda postao skoro moralni imperativ. Oni, izgleda, nikada nisu pomislili da davanje moralnog statusa evolucionom procesu kao takvom nije nita vie nauno od antiratne moralnosti koju su odbacivali kao nenaunu. Sada kada smo ispitali najznaajnije ideje darvinistikog militarizma, moramo postaviti pitanje: Kakav uticaj je on imao, naroito na izbijanje Prvog svetskog rata? Kao to sam ve ranije napomenuo, darvinistiki militarizam nije bio primarni faktor nacionalizam i politika moi bili su daleko znaajniji i nije im bila potrebna darvinistika potpora. Ipak, bilo bi pogreno u potpunosti odbaciti uticaj socijaldarvinizma. Jedan od faktora koji je doprineo izbijanju rata 1914. godine bilo je uverenje vojnih lica u Austriji i Nemakoj da je rat neminovna pojava, tako da su mogli u isto vreme i zapoeti ili bar rizikovati da zaponu rat i biti u prednosti (plaili su se da e Rusija vremenom postati jaa i tako sve vie ugroavati njihove vojne pozicije). Socijaldarvinistiki militarizam bio je jedan od faktora (izmeu ostalih) koji je podstakao ovaj skepticizam po pitanju dugotrajnih izgleda za mir. Veoma je teko tano proceniti uticaj socijaldarvinistikog militarizma meu personalom austrijske i nemake vojske, budui da je malo vojnih lidera javno iznosilo svoje shvatanje i svoju filozofiju rata. Meutim, pre izbijanja Prvog svetskog rata, sve vie nemakih i austrijskih vojskovoa ipak je prihvatilo darvinistiki militarizam. Nakon penzionisanja u austrijskoj vojsci, Gustav fon Racenhofer napisao je jednu sistematsku sociologiju zasnovanu na darvinizmu, koja je liila na meurasni sukob (vidi deseto poglavlje). Nemaki oficir Oto mit-Gibihenfels (Otto Schmidt-Gibichenfels) postao je 1907. godine urednik asopisa Politisch-Anthropologische Revue i tu iznosio svoj darvinistiki militarizam.30 Prema Itvanu Deaku (Istvan Deak), mnogi austrijski oficiri s poetka 20. veka iskazivali su socijaldarvinistika oseanja.31 Jedan od tih austrijskih oficira koji je bio direktno povezan sa dogaajima iz 1914. godine bio je Franc Konrad fon Hocendorf (Franc Konrad von Htzendorf), vrhovni zapovednik celokupnog austrijskog vojnog osoblja, koga je njegov biograf nazvao arhitektom apokalipse (to jest, Prvog svetskog rata). Njegovo shvatanje sveta bilo je nadahnuto darvinizmom i on je smatrao da borba za opstanak obezbeuje neprekidno voenje ratnih sukoba izmeu razliitih naroda.32 On je u mnogim svojim delima otvoreno govorio o svojoj darvinistikoj viziji meuljudske borbe, ali je u svom dnevniku sa jo veom nametljivou iznosio svoju naturalistiku filozofiju. 33 On je jo kao mladi oficir itao Darvina i postao ubeen u to da borba za opstanak upravlja svim onim to se dogaa meu ljudima. On je izjavio: Shvatanje borbe za opstanak kao fundamentalnog principa svega onoga to se dogaa na zemlji predstavlja jedinu pravu i racionalnu osnovu svake politike. On je smatrao da istorija predstavlja konstantno silovanje slabih od strane jaih, estoki sukob koji se reava krvoproliem. Poput ostalih darvinistikih militarista, i on je odbacio svako pozivanje na moralnost, tvrdei sledee: Pravo je ono to jai ele.34 Stoga nas gotovo nimalo ne udi to to je Konrad 1914. godine hteo da pokae Srbima gde im je mesto. A to mesto je, po njegovom miljenju, oigledno bilo groblje.

Najvei i najuticajniji propagator darvinistikog militarizma meu vojskovoama bio je general Fridrih fon Bernardi (Friedrich von Bernhardi), ija je knjiga Nemaka i sledei rat (Germany and the Next War, 1912) izazvala takve nesuglasice da je doivela jo pet izdanja na nemakom kao i veliki broj na engleskom jeziku pre izbijanja Prvog svetskog rata. Razjaren diplomatskim neuspehom Nemake u Marokanskoj krizi 1911. godine, Bernardi je osuo paljbu po aktivistima mirovnih pokreta i pozvao Nemce da se pripreme za rat. Prvi i najznaajniji argument kojim je pokuao da podupre svoj militarizam bio je taj da darvinizam dokazuje da je rat bioloki neophodan. Potom je tvrdio pozivajui se na svoje razumevanje darvinistikih principa da je rat neophodan da bi se izbegla bioloka i kulturna degradacija. Prema Bernardiju, Darvin je pokazao da svuda vlada pravo jaeg, a da je ono to se ini okrutnim u sutini korisno, poto eliminie slabe i bolesne.35 Da bi jo vie proirio ove militaristike i ekspanzionistike stavove, on je iste godine napisao skraeno izdanje svoje knjige Naa budunost (Our Future). Bernardijeva knjiga je uznemirila strane posmatrae i najvie od svega uticala na stav angloamerikih pisaca da je socijaldarvinizam bio glavna pokretaka sila nemakog militarizma. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata, neki naunici su protumaili taj rat kao darvinovsku borbu za opstanak. uveni higijeniar Gruber, objavio je, na primer, 1915. godine jedan govor u kojem je tvrdio da je taj rat rezultat ne politikih odluka pojedinaca, ve ekspanzije nemakog stanovnitva. Gruber je, na pravi darvinistiki nain, tvrdio da prirodni resursi, jednostavno, ne mogu da zadovolje porast broja stanovnika: Jednostavno, nema dovoljno za sve! Poto svakoj naciji treba sve vie ivotnog prostora (Lebensraum), ljudi neminovno postaju neprijatelji jedni drugima.36 Pozivajui se na ove stavove, Gruber je za vreme rata doprineo osnivanju ekspanzionistike Otadbinske partije u Minhenu. Nisu svi darvinisti podravali stav da darvinizam podrava militarizam, i mnogi su, u stvari, bili protiv militarizma. Hekel je postao aktivni uesnik u Nemakom mirovnom pokretu, a mnogi nemaki pacifisti podravali su darvinistiko shvatanje sveta. Meutim, darvinistiki pacifizam nije uvek bio toliko udaljen od darvinistikog militarizma kao to bi neko mogao da pomisli. Mnogi darvinistiki pacifisti su se sloili sa militaristima da je borba za opstanak univerzalna pojava meu ivim organizmima, ukljuujui i ljude, tako da se ona ni na koji nain ne moe izbei. Veina njih je takoe priznala da rat predstavlja manifestaciju borbe za opstanak meu ljudima. Meutim, oni se nisu slagali sa militaristima da je rat neophodni element borbe za opstanak. Uostalom, ima mnogo ivotinja koje se ne bore protiv pripadnika svoje vrste, svakako ne u velikim, organizovanim grupama (a ta je sa biljkama?). Oni su tvrdili da ljudi ne bi prekrili zakone nauke kada bi nasilnu borbu zamenili mirnim takmienjem. Darvinistiki orijentisani pacifisti su obino eleli da napadnu darvinistike militariste tako to su tvrdili da darvinizam ne samo to ne podrava militarizam, ve ga, zapravo, podriva. Meutim, ako poblie ispitamo nain razmiljanja veine darvinistiki orijentisanih pacifista, postaje jasno da njihova ubeenja nisu bila zasnovana na humanitarnoj brizi za ljudski ivot. Ironija je u tome to su oni mnogo ee podsticali devalvaciju ljudskog ivota. Hekel je bio jedan od prvih darvinista u Nemakoj koji je javno izneo svoje sumnje i strahovanja vezana za rat. Iako je uporno tvrdio da ljudi neminovno moraju uestvovati u veitoj borbi za opstanak, on je veoma esto kao primer koristio mirno ekonomsko takmienje (iako je u krajnjoj instanci to bio sukob blinjeg protiv blinjeg u kojem nesposobni na kraju nestaju).37 Iako je verovao u borbu za opstanak meu ljudima, Hekelovo protivljenje militarizmu poelo je da izbija na povrinu ve u drugom izdanju knjige Prirodna istorija stvaranja iz 1870. godine. On je u jednom kratkom pasusu u toj knjizi upozorio itaoce na negativne posledice savremene vojne selekcije po civilizovane nacije: to je mladi jai, zdraviji i normalniji, to je vea verovatnoa da e biti ubijen iz puke, topa i drugih slinih orua kulture. Meutim, slabima i bolesnima nije dozvoljeno da uestvuju u ratu, tako da oni mogu da imaju vie dece, vodei naciju ka biolokoj propasti.38 Hekelova zabrinutost je, dakle, bila zasnovana samo na eugenikim obzirima. Hekela nije brinulo ubijanje, ve samo ubijanje pogrenih ljudi, to bi spreilo evolucioni napredak, pa moda ak dovelo i do degeneracije. Da rat ubija slabe i bolesne, a uva snane i zdrave, on oigledno ne bi imao nita protiv rata (ovo potvruje i njegov stav o istrebljivanju rasa, o emu emo detaljnije govoriti u desetom poglavlju). Uprkos tome, Hekel se itavog svog ivota i dalje suprotstavljao vojnoj selekciji. Oslanjajui se na svoj ne ba potpuno jasan i definisan stav o vojnoj selekciji, Hekel se kasnije prikljuio mirovnom pokretu. Godine 1891, on je u pismu Berti fon Satner (Bertha von Suttner), jednoj od vodeih pacifista u Evropi, izrazio svoju spremnost da se pridrui mirovnom pokretu. On se nadao da e krvava borba meu nacijama i narodima biti zamenjena mirnim takmienjem.39 Hekel se pridruio razliitim mirovnim organizacijama i nastavio da pie protiv rata u periodu pre izbijanja Prvog svetskog rata. Liga monista, koju je Hekel osnovao 1906. godine, takoe je propagirala pacifizam. Jedan od urednika asopisa Lige monista pisao je Alfredu Fridu (Alfred Fried): Ideja o svetskom miru sasvim prirodno pripada kulturnom programu monizma. On je kasnije uspeo da angauje Frida da redovno pie lanke o pacifizmu za njihov asopis, izjavivi sledee: Mi pacifizam smatramo jednim od najznaajnijih praktinih zadataka Nemake lige monista.40 Prva osoba koja je govorila na konferenciji Lige monista 1912. godine bila je Ana Ektajn (Anna Eckstein), koja je pozvala delegate da podre njenu molbu za mir u svetu. Njen govor je bio srdano primljen i odmah nakon toga Ostvald je, kao predsednik Lige monista, uputio poziv publici da podre njene napore za uspostavljanje mira.41

Hekelov pacifizam nije mogao da izdri probu Prvog svetskog rata iako je 1917. godine tvrdio da je u principu jo uvek pacifista. Dve sedmice nakon izbijanja rata, on je napisao lanak u kojem optuuje Englesku za to (mnogi drugi Nemci su takoe optuivali Englesku za izbijanje rata), dok je tri meseca nakon toga tvrdio da je taj rat jedna nasilna epizoda u optoj borbi za opstanak koja se odvija meu ljudima. 42 Od 1917. do 1918. godine, Hekel je bio protiv Mirovne rezolucije koju je doneo Nemaki parlament, koja je zahtevala uspostavljanje mira bez nasilnog prisvajanja teritorija, a podravao je novoformiranu militaristiku i aneksionistiku Otadbinsku partiju. 43 Prvi svetski rat je otkrio krhkost temelja Hekelovog pacifizma. Hekelove kratke opaske o vojnoj selekciji izvrile su neverovatno snaan uticaj na mislioce socijaldarvinistike orijentacije. Ve 1872. godine, Hajnrih Fik (Heinrich Fick), profesor prava na Cirikom univerzitetu, predloio je reforme pravnog sistema kao protivteu tetnim posledicama vojne selekcije. Glavni problem kojima su se bavile njegove reforme bio je reproduktivna prednost koju dobijaju osobe nesposobne za vojnu dunost u dravi u kojoj svi mukarci podleu vojnoj obavezi. Fik je predloio da se onima koji su nesposobni za vojsku zakonom zabrani sklapanje braka, bar dotle dok ne napune onoliko godina koliko imaju oni koji odslue vojni rok. Drava koja prva bude uvela mere kojima e ukinuti reproduktivnu prednost svojih slabijih elemenata e, uveravao je Fik svoje sluaoce, ostvariti znaajnu prednost u borbi za opstanak sa ostalim nacijama.44 Aleksandar Tile, jo jedan socijaldarvinista koji se uhvatio u kotac sa vojnom selekcijom u svojim delima, takoe predstavlja dobar primer nedefinisanosti i neodreenosti darvinovskog pacifizma. Spajajui darvinizam i nieanizam, Tile je konstantno isticao pravo jaeg u borbi za opstanak i tvrdio da slabiji nemaju prava da nastave da ive. Zbog toga moe zvuati udno to to se tako energino protivio militarizmu. Uprkos tome, on je zbog svog podravanja eugenikih ideja bio kritiki nastrojen prema degenerativnim tendencijama savremenog rata, a ak je i protestovao zbog ogromnih sredstava koja se izdvajaju za vojsku, zbog kojih na kraju trpi nacionalna privreda. Podravao je Satnerovu zato to je demonstrirala protiv besmisla i ludosti rata. Osim toga, on je uz primetnu dozu utopijskog entuzijazma, predloio ukidanje nacionalnih i uspostavljanje etnikih granica, da bi se stanovnitvo moglo uveavati na mnogo prirodniji nain, ne izazivajui oruani sukob. Tako bi mirno ekonomsko takmienje moglo da zameni rat pun nasilja. Meutim, Tileov pacifistiki stav nije imao nikakve veze sa bilo kakvim interesovanjem za ljudska prava, koja je on stalno napadao. Tile je podravao pacifizam zato to je smatrao da e on propagirati evolucioni napredak bolje nego militarizam. On e takoe ojaati evropske nacije, tako da e one moi da istrebe ostale rase i osvoje planetu (stav koji nije bio tako neuobiajen meu socijaldarvinistima i eugenistima, kao to emo detaljnije videti u desetom poglavlju).45 Otpor prema vojnoj selekciji postao je jo jai sa pojavom eugenikog pokreta poetkom 20. veka. Eugenisti su delili Hekelovu zabrinutost zbog degenerativnih tendencija moderne civilizacije, ukljuujui i savremeno ratovanje. Oni su, slino Hekelu, imali podvojen stav prema pacifizmu, kao to sasvim jasno moemo da vidimo u spisima Vilhelma almajera. almajer je esto kritikovao savremene ratove i oplakivao rasnu tetu prouzrokovanu Prvim svetskim ratom, ali je ponekad umeo i da prizna da ratovi imaju selektivnu ulogu u ovekovoj borbi za opstanak. On je tvrdio da su u prolosti ratovi bili korisni na taj nain to su uzdizali ljudsku rasu, upravo zato to su dovodili do unitenja niih naroda. Iako je almajer esto isticao vetaku selekciju unutar drutva i sveo rasne i nacionalne konflikte na neto sporedno, nacionalna efikasnost za kojom je almajer eznuo na kraju je imala za cilj da ojaa politiko telo kako bi ono ukljuilo takmiare ostale nacije i rase u pobedonosnu borbu za opstanak.46 Da li je almajer mislio da e do tog meunacionalnog i meurasnog takmienja doi na potpuno miran nain? Veoma je teko odgovoriti na to pitanje u mnogim njegovim delima. almajer je, ipak, jasno i otvoreno izneo svoje stavove u dva svoja lanka iz 1908. godine. Dok je s jedne strane bio protiv toga da se vode ratovi izmeu evropskih zemalja, zato to su oni kontraselektivni, on je tvrdio da su ratovi izmeu rasa koje nisu jednake po svojoj vrednosti poput ratova izmeu Evropljana i afrikih crnaca korisni, naroito ako dovode do istrebljenja niih rasa!47 Njegov zakljuak o ratu bio je da bi sve u svemu, uticaj rata na evoluciju oveka ipak trebalo smatrati preteno pozitivnim. 48 Toliko o almajerovoj reputaciji pacifiste i protivnika rasizma.49 Plocov stav o militarizmu u osnovi se nije razlikovao od almajerovog. On je smatrao da je rat u prolosti bio koristan, a da je trenutno tetan, bar meu evropskim nacijama. Ako do rata ipak mora da doe, Ploc je predloio da se regrutuju svi mladii, ukljuujui i slabe. Zatim bi tokom borbe bilo dobro da se specijalno formirani [bioloki] loi elementi dovedu tamo gde je potrebna pre svega topovska hrana.50 Iskreno govorei, Ploc verovatno nije bio potpuno ozbiljan po pitanju ovog svog predloga, iako je ovaj bio tesno vezan za raspravu o eugenikoj utopiji, mada on ipak zvui prilino provokativno. Meutim, bilo da je ovaj poseban predlog bio ozbiljan ili ne, jasno je da su Ploc i veina ostalih eugenista bili protiv rata samo onda kada bi on doveo do bioloke degeneracije, to su, po njihovom miljenju, uinili evropski ratovi.

Velika veina darvinista bar oni koji su otvoreno iznosili svoje stavove o rati ili je prihvatila militarizam ili dvosmisleni pacifizam. Meutim, naa rasprava ne bi bila potpuna kada ne bismo opisali temeljniji i potpuniji pacifizam jedne male grupe darvinistiki orijentisanih mislilaca. Moda jedini darvinistiki orijentisani biolog koji govori nemaki jezik i koji je prihvatio temeljniji oblik pacifizma krajem 19. veka bio je botaniar Arnold Dodel sa Cirikog univerziteta. Dodel je tvrdio da iako ne moe da izbegne borbu za opstanak, ovek moe da upotrebi razum i izbegne njene grublje oblike. Dok se s jedne strane slagao sa Hekelovom kritikom vojne selekcije, on je video i neke druge darvinistike razloge protiv rata. Kao umereni socijalista, on je imao pozitivniji stav o ravnopravnosti i za razliku od mnogih socijaldarvinista nije prezirao moralne obzire kada je govorio o ratu. On je, naprotiv, tvrdio da je evolucioni napredak oveka rezultat razvoja ljudskog razuma i moralnosti, pri emu se i jedan i drugi bore protiv nasilja i krvoprolia. Znai, ljudska bia su dostigla onaj stupanj razvoja kada ratovi vie nisu neophodni i Dodel je predvideo da e se ljudski razum i moralni instinkti jo vie razviti u budunosti. 51 Dva dobitnika Nobelove nagrade u nemakom mirovnom pokretu, Satnerova i Frid (oboje iz Austrije), oslanjae se na sline argumente kako bi odbranili svoja pacifistika ubeenja. Oboje su bili revnosni propagatori darvinistikog shvatanja sveta, zahtevajui darvinistiko odobrenje za svoj pacifizam. Satnerova je, zapravo, bila pod direktnim uticajem Dodela, ne samo itajui njegove knjige, ve i razmenjujui sa njim dugaka pisma. Dodel je, sa svoje strane, bio ushien itajui njene knjige, naroito njeno najpoznatije delo Poloi oruje (Lay Down Your Arms, 1889), koje ju je uzdiglo na vodei poloaj u mladom nemakom mirovnom pokretu.52 Ova knjiga je ostvarila izuzetan uspeh, doivevi 36 izdanja do 1905. godine. Satnerova je prvi put itala darvinistiku literaturu krajem 70-tih i poetkom 80-tih godina 19. veka, to je izvrilo odluujui uticaj na razvoj njenog materijalistikog pogleda na svet. Tokom sledeih nekoliko decenija, ona je itala sve uticajnije darvinistiki orijentisane pisce Darvina, Hekela, Bihnera, terna i Bolea a esto se dopisivala sa Karnerijem (i to zaista esto! razmenili su na stotine pisama), Bihnerom i Dodelom. Uprkos tome, mnogo znaajniji uticaj na oblikovanje njenog specifinog razumevanja evolucije ljudskog drutva izvrili su britanski mislioci Herbert Spenser (Herbert Spencer) i istoriar Tomas Henri Bakl (Thomas Henry Buckle).53 I Spenser i Bakl su uticali na njen optimistian stav da evolucioni napredak uvek ima uzlazni tok i da uvek dovodi do vieg nivoa savrenstva, ukljuujui i moralnog. Tim optimizmom odisao je njen govor koji je odrala prilikom primanja Nobelove nagrade 1906. godine, kada je izjavila: Oni koji shvataju zakon evolucije i nastoje da unaprede njegovo delovanje uvereni su da je ono to tek dolazi uvek za jedan stepen bolje, plemenitije, srenije od onoga to je bilo u prolosti. U tom govoru i mnogim svojim delima, Satnerova je naglaavala ulogu evolucije u stvaranju humane etike i ljudskih prava, naroito prava na ivot, to je predstavljalo osnovu njenih mirovnih napora.54 Darvinizam je odigrao glavnu ulogu u mnogim njenim knjigama, ukljuujui i roman Daniela Dormes, ali je ak i u knjizi Poloi oruje glavna junakinja itala Darvinovo delo Postanak vrsta i sloila se sa idejama iznetim u toj knjizi.55 U dve svoje ranije knjige, Satnerova je detaljno objasnila svoj monistiki pogled na svet, po kojem evolucija ili promena predstavljaju sjedinjujui princip kosmosa. Ona je smatrala da politika i drutvo otvoreno i jasno poivaju na nauci: Postojee institucije su odreene trenutnim stanjem moralnosti, moralnost je odreena stanjem [ovekovog] shvatanja sveta, a ono je konano odreeno stanjem znanja; dakle, u krajnjoj instanci, znanje je, ili drugim reima nauka, ono to prua osnovu za odreivanje svih drutvenih uslova.56 Znai, darvinovska nauka nije bila samo neto sporedno u odnosu na njena pacifistika interesovanja. Ona se ak sloila sa darvinistima da je borba jedan od venih zakona evolucije, ali je naglaavala da borba ne znai rat, ve samo takmienje.57 Za Satnerovu je darvinistika borba za opstanak bila garant pobede pacifizma kroz postepeno istrebljivanje ratobornih plemena od strane miroljubivih nacija; nestanak etnike mrnje putem jaanja kosmopolitskih ideja; smanjenje vojnih poasti zbog sve slavnijeg znanja i umetnosti; sve bliskija bratska liga svetskih interesa nasuprot beznaajnim posebnim interesima koji polako nestaju a na taj nain nagrada venog mira moe biti i bie dobijena kroz venu borbu, to se odvija po [prirodnom] zakonu. 58 Evolucioni napredak putem istrebljivanja primitivnih naroda i rasa bila je uobiajena tema meu darvinistima s kraja 19. i poetka 20. veka, ali je pravi ok videti je u delima jednog tako revnosnog pacifiste. Uprkos tome, Satnerova je odbacila svesnu politiku istrebljivanja rasa, poto je smatrala da bi ona predstavljala vraanje na varvarski stupanj niih rasa. Meutim, ona je ipak spomenula da Evropljani imaju potpuno pravo da se brane od tih divljih ljudi. 59 Poput Satnerove, i Frid je bio oduevljen darvinistikom revolucijom, smatrajui je veom od Francuske revolucije po svom krajnjem uinku.60 On je takoe bio i u bliskom kontaktu sa istaknutim eugenistima, dopisujui se sa Plocom i Grotjanom. On je ak preporuio Plocov eugeniki asopis amerikom pacifisti i eugenisti Dejvidu Staru Dordanu (David Starr Jordan).61 Frid se za eugeniku nije interesovao samo teorijski; ona je za njega predstavljala neto veoma lino, jer se 1896. godine, nakon kratkog perioda veridbe, oenio devojkom za koju se vrlo brzo ispostavilo da ima ozbiljne psihike probleme. Godine 1904, zamolio je Ploca da upotrebi svoje veze i pomogne mu da dobije razvod, ali je ta pomo bila uzaludna. Kasnije je anonimno napisao knjigu u kojoj opisuje svoja uasna iskustva. 62 Osim toga, Fridov brat je bolovao od epilepsije, a njegov lekar, Grotjan, propagirao je eugeniku u pismima koja je pisao Fridu. 63

Iako je imao pozitivno miljenje o eugenici, Frid je retko, ako je uopte to i inio, koristio eugenike argumente u odbrani pacifizma, to je veoma udno, budui da je zabrinutost zbog vojne selekcije bio esto upotrebljavani argument protiv rata. On je moda prepoznao povrnost bilo kakvog pacifizma zasnovanog na eugenici. U svakom sluaju, on je esto koristio darvinistike principe na neke druge naine kako bi unapredio ideje za koje se zalagao. On je priznao da je borba zaista univerzalna, ali je poput Satnerove poricao da borba znai rat. Pouka koju je izvukao iz evolucije bila je vie spenserovska nego darvinovska (i ovog puta, sledei primer Satnerove): neizbeni napredak ka sve viem nivou organizacije, to e na samom vrhuncu dovesti do formiranja svetske vlade.64 Frid je ostao veran svojim pacifistikim ubeenjima, ak i pod snanim pritiskom tokom Prvog svetskog rata. Meutim, iako je bio posveen pacifistikim idejama, Frid, poput mnogih svojih savremenika, nije tano znao kako da primeni pacifizam na odnose meu rasama. On je bez sumnje verovao u rasnu superiornost evropskih rasa, tvrdei da one imaju potpuno pravo da kolonizuju druge delove planete. Pre nego to je odrana Haka konferencija o miru 1899. godine, on je ak govorio da bi Evropljani trebalo da podele Kinu izmeu sebe, kako bi se na konferenciji izbegle nesuglasice po tom pitanju.65 On je ponekad bio veoma uporan u svojim tvrdnjama da bi kolonizaciju trebalo sprovesti bez vojnih sukoba. On je verovao da bi ujedinjena Evropa mogla da vri kolonizaciju bez krvoprolia. 66 On je pozdravio i Aljesiras (Algeciras) konferenciju iz 1906. godine koja e, smatrao je on, regulisati civilizirajuu eksploataciju Maroka, jednog naroda kojem je potrebno rukovoenje. On je dovoenje niih naroda pod vostvo viih kulturno razvijenih naroda nazvao zadatkom u slubi kulture.67 Meutim, neki odlomci u njegovoj knjizi odaju neke manje miroljubive tendencije ka niim rasama. Godine 1905, on je odbacio optube da pacifisti insistiraju na nekom nerealnom svetskom miru. On je tvrdio da, naprotiv, pacifisti smatraju da je pacifizam mogu jedino meu narodima koji su dostigli visok nivo kulture. Mirovni pokret, nastavio je on ni u kom sluaju ne mata o nekom moguem idealnom stanju koje e nastati nakon nekoliko vekova, kada e Nemci, Francuzi, Persijanci, Englezi, Turci i Bumani uivati u miru i harmoniji, kada e rat biti zakonom zabranjen. Mirovni pokret podrava svesno samog sebe, pozivajui se na iskustvo istorije, dok rat predstavlja faktor koji promovie kulturu u ivotu naroda koji su dostigli odreeni stepen kulturnog razvitka. 68 Frid je iskljuio ne-evropske rase iz pravne zajednice nacija ije osnivanje je on zagovarao, to ih je dovodilo u veoma opasan i nesiguran poloaj. Frid je, bez sumnje, podravao mirnu eksploataciju, ali je jasno stavio do znanja da Evropljani imaju pravo da se brane od necivilizovanih naroda van okvira pravne zajednice.69 To to je Frid, revnosni pacifista, podravao evropsku kolonizaciju i podjarmljivanje ne-evropskih naroda od strane Evropljana, pokazuje koliki je uticaj rasizam naroito nauni rasizam izvrio na um Evropljana krajem 19. i poetkom 20. veka. Frid, Satnerova i Dodel predstavljaju malu frakciju mislilaca koji su pokuavali da primene darvinistiku nauku na drutvena pitanja, ali je veina darvinista na kraju odbacila njihov stav. Neki su im se oni koje ja nazivam darvinistikim militaristima otvoreno suprotstavljali, tvrdei da je darvinizam dokazao da je sukob pun nasilja neminovan. Neki drugi zagovornici mirovne eugenike ponekad su pozitivno govorili o mirovnom pokretu, ali je njihovo podravanje pacifizma esto bilo prilino povrno. Oni su bili samo protiv odreenih vrsta rata, posebno onih izmeu evropskih naroda, u kojima su najbolji jedni druge unitavali ne obazirui se na bioloke osobine svojih protivnika. Ova vrsta rata e, tvrdili su oni, dovesti do bioloke degeneracije. A ta je sa ratovima u kojima inferiorni ljudi umiru u veem broju od ostalih? ak ni veina zagovornika mirovne eugenike nije imala nita protiv ovakvih ratova. Sve dok inferiorni ljudi slabi i bolesni umiru u ratu, rat je navodno koristan. Ovo je samo po sebi dovoljno okantan pokazatelj devalvacije ljudskog ivota od strane naturalistiki orijentisanih darvinista. Stvari, meutim, postaju jo ozbiljnije kada usmerimo panju na onu drugu kategoriju ljudi koju su socijaldarvinisti stalno obeleavali kao inferiorne: kategoriju neevropskih rasa. Mnogi socijaldarvinisti i eugenisti ak i mnogi koji su sebe nazivali pacifistima opravdavali su ili ak otvoreno zagovarali istrebljivanje inferiornih rasa, temu koju emo detaljno ispitati u desetom poglavlju.

10. MEURASNA BORBA I ISTREBLJENJE

Poto je veina darvinista smatrala rat jednim oblikom ovekove borbe za opstanak, ukrtanje naunog rasizma (koji je, kao to smo videli, bio tesno povezan sa darvinizmom) i darvinovske borbe za opstanak, donee gorke plodove u periodu obnove evropskog imperijalizma. Dok su se mnogi hrianski misionari i liberalni humanisti nadali da e stanovnike u drugim delovima sveta nadahnuti evropskom kulturom, nauni rasizam je tvrdio da takvi napori nee uroditi plodom. Umesto toga, on je predviao sasvim drugaiji razvojni put tih napora. U izdanju magistarskog rada Fridriha Helvalda iz 1896. godine, etvorotomnoj Istoriji kulture, Rudolf Kronau je, oslanjajui se na socijaldarvinistike argumente, odbacio ideju da bi se nie rase mogle uzdii na neki vii nivo: Trenutna nejednakost rasa neporeciva je injenica. U istim povoljnim klimatskim i geografskim uslovima, via rasa uvek istisne niu, to jest kontakt sa kulturom vie rase predstavlja smrtonosni otrov za niu rasu i ubija je... [Ameriki Indijanci] sasvim prirodno podleu u toj borbi, njihova rasa nestaje i civilizacija koraa preko njihovih leeva... U tome jo jednom nalazimo znaajnu pouku, a to je da evolucija oveanstva i pojedinanih nacija napreduje, ne putem moralnih principa, ve zahvaljujui pravu jaeg.1 Kronau je zajedno sa velikim brojem istaknutih naunika, lekara i drutvenih mislilaca koji su prihvatili darvinistika drutvena objanjenja i eugeniku krajem 19. i poetkom 20. veka time tvrdio da do napretka moe doi unitavanjem niih rasa, koje su spreavale razvoj kulture i civilizacije zato to su bile mentalno nesposobne da stvore i prihvate viu kulturu. Osim toga, veliki broj socijaldarvinista je tvrdio da e istrebljivanje rasa, ak iako se sprovede uz krvoprolie, dovesti do moralnog napretka oveanstva. Brutalnost nee nuno odneti pobedu u borbi za opstanak, poto, kao to je Darvin tvrdio u Poreklu oveka, moralnost donosi prednost prilikom selekcije.2 Dakle, prema ovoj iskrivljenoj logici, poto su Evropljani u pogledu morala superiorni u odnosu na ostale narode, istrebljivanje ostalih rasa oslobodie svet nemoralnosti. Geograf sa Lajpcikog univerziteta, Alfred Kirhof, jasno je izneo svoj stav u svom posthumno objavljenom delu Darvinizam primenjen na narode i drave (Darwinism Applied to Peoples and States, 1910). On je opravdavao istrebljivanje rasa kao deo darvinistikog procesa, budui da pravednost borbe za opstanak to u potpunosti zahteva. Ova izjava je dala oreol naune svetosti okrutnim realnostima borbe za opstanak meu narodima, koja dovodi do istrebljivanja grubih, nemoralnih hordi... U toj borbi ne pobeuju fiziki najjai, ve najbolji [u moralnom pogledu]. Da ne postoje razlike meu narodima, da nema meunarodnog suparnitva, kako bi se sauvala sposobnost razliitih naroda, a da ne spominjemo napredak oveanstva?3 Dakle, Kirhof koji, kao to emo videti, ni u kom sluaju nije bio usamljen sluaj u svemu ovome ne samo to je istrebljivanje rasa smatrao neminovnim s naune take gledita, ve je uticao da se ono ini pravednim i plemenitim. Znaaj rasprava o rasizmu i istrebljivanju rasa u Nemakoj u periodu pre Prvog svetskog rata teko da se moe previe naglasiti. Moemo diskutovati o tome da li je imperijalizam bio uzrok ili posledica rasizma (ili i jedno i drugo), ali je rasizam nesumnjivo posluio kao opravdanje za nemaki kolonijalizam, naroito za njegove okrutnije osobine. Nemaka je postala ozloglaena zbog guenja narodnih ustanaka, iji je vrhunac bio donoenje kontraverznog dekreta o unitenju svih Herero mukaraca, ena i dece, u nemakoj Jugozapadnoj Africi (dananjoj Namibiji) 1904. godine za vreme Herero pobune. Neki ueni ljudi smatraju da je Herero pobuna prvi pokuaj sprovoenja genocida u 20. veku. Ni spoljna politika Nemake, naroito kontraverzna svetska politika (Weltpolitik) Vilhelma Drugog i zabrinutost za utu opasnost, ne mogu se razumeti van konteksta rasnog diskursa. Konano, Hitlerova socijaldarvinistika ideologija koja se razvila ba negde u vreme oko Prvog svetskog rata imala je mnoge karakteristike rasnog sukoba i istrebljivanja rasa, i to ne samo kada su u pitanju Jevreji. Istrebljivanje Jevreja je, svakako, bio jedan od Hitlerovih prioriteta, ali je istrebljivanje drugih rasa takoe predstavljalo deo njegovih dugoronih planova. Kraj 19. veka, naroito period od 1890. do 1914. godine, predstavljao je znaajnu prekretnicu za diskurs o rasizmu uopte, a posebno o istrebljivanju rasa. Hajnc Golvicer (Heinz Gollwitzer) u svojoj studiji pod naslovom uta opasnost (The Yellow Peril) zapaa da je tokom poslednje decenije 19. veka terminologija meurasne borbe (Rassenkampf) prosto preplavila nemaku tampu.4 Vremenom se proirila i ideja da su rase osuene na darvinovsku borbu za opstanak koja odreuje sudbinu oveanstva. Ta borba, bilo da se vodi na brutalan i krvav, ili na neki mirniji nain, na kraju e dovesti do unitenja inferiornih rasa. ak ni neki nemaki pacifisti, koji su bili protiv ratovanja meu evropskim nacijama, nisu videli nita loe u istrebljivanju onih rasa koje su smatrali inferiornima. U stvari, neki pacifisti su eleli da izbegnu ratove u Evropi samo da bi ovi narodi odneli pobedu u borbi za prevlast u itavom svetu. Po njihovom miljenju, Evropljani bi trebalo da se okanu meusobnog ubijanja i usredsrede se na unitavanje inferiornih rasa. Ideje o istrebljivanju rasa nisu bile karakteristine samo za Nemaku, ve su se irile i u drugim zemljama. Izjava H. G. Velsa (H. G. Wells) da je istrebljenje jedina razumna i logina stvar koju treba uraditi sa zaista inferiornom rasom predstavlja idealan primer uticajnog anglo-amerikog socijaldarvinistikog stava.5

Pre samog kraja 19. veka, u sukobima izmeu Evropljana i domaeg stanovnitva ostalih delova sveta, dolazilo je do uasnih i zverskih krvoprolia. Svi mi znamo da hrianstvo nije uspelo da zaustavi istrebljenje mnogih plemena i naroda (mada su, da budemo iskreni, mnogi hrianski lideri, naroito misionari, protestvovali zbog ugnjetavanja domaeg stanovnitva od strane Evropljana). Ipak, uz dominaciju hrianskog naina razmiljanja, istrebljivanje rasa nikako nije moglo da se razvije u jedinstvenu ideologiju.6 Sve vea sekularizacija evropske misli u 19. veku, zajedno sa darvinistikim idejama, otvorila je vrata istrebljivanju rasa na taj nain to je odbacila tradicionalne (hrianske) moralne prigovore i svela oveka na puke bioloke organizme bez duha i due. Darvinizam je, kao to smo ve videli, doprineo i razvoju i napretku naunog rasizma. Rasprava o istrebljivanju rasa pozivala se u velikoj meri na darvinistike koncepte, naroito na borbu za opstanak. Darvinova ideja o prirodnoj selekciji putem borbe za opstanak nastala je na temelju Maltusovog stava da su organizmi u biolokom smislu skloni da se previe namnoe, dovodei tako do toga da veina organizama nestane sa lica zemlje i pre nego to uspe da iza sebe ostavi potomstvo. Dakle, masovno unitenje organizama, ukljuujui ljude, bilo je, po Maltusovom i Darvinovom miljenju, neizbeno. Socijaldarvinisti su kostantno naglaavali pritisak populacije kao stalni izvor sukoba meu ljudima, ukljuujui i meurasne sukobe. Ekspanzija populacije u Nemakoj i veem delu Evrope u 19. veku dala je verodostojnost Maltusovoj ideji o tendenciji da se broj ljudi poveava bre nego njihove zalihe hrane. Kako se broj ljudi poveavao, Nemci su poeli da se iseljavaju u velikom broju, zbog ega su neki nemaki naunici i politiari poeli da insistiraju na osnivanju kolonija u koje bi odlazili nemaki emigranti. Ovaj migracioni kolonijalizam sa svojim zahtevom za osnivanjem nemakih kolonija neminovno e dovesti Nemce u sukob sa domaim stanovnitvom koje je u tom trenutku ivelo u tim zemljama.7 Darvinovska borba za opstanak meu ljudima, nastala kao rezultat maltusovske neravnotee izmeu stope razmnoavanja i zaliha hrane, mogla je da se odvija na individualnom nivou, ali su mnogi mislioci 19. veka naglaavali da je nacionalno ili meurasno takmienje isto to i individualno takmienje, ili ak neto vie od toga. Sam Darvin je vie naglaavao individualnu borbu, ali je ipak na primeru grupne borbe objasnio poreklo drutvenih instinkta, nesebinosti i moralnosti kod ljudi i kod ivotinja koje ive u zajednicama. Darvin je oigledno smatrao da e borba za opstanak meu ljudima dovesti do istrebljivanja rasa. U Poreklu oveka on je izjavio sledee: U nekom periodu, u ne tako dalekoj budunosti, za nekoliko vekova, civilizovane ljudske rase skoro u potpunosti e istrebiti i zauzeti mesto nekultivisanih, divljih rasa u svim krajevima sveta.8 Darvin je 1881. godine upozorio V. Grejema da ne bi trebalo da potcenjuje efikasnost prirodne selekcije u unapreivanju ljudske civilizacije, poto su civilizovanije, takozvane kavkaske rase do nogu potukle necivilizovane Turke u borbi za opstanak. Posmatrajui svet u ne tako dalekoj budunosti, civilizovanije i razvijenije rase eliminisae veliki broj niih rasa irom sveta.9 Darvin je jedanput zapisao beleku u kojoj kae da prirodna selekcija sada deluje na inferiorne rase kada one stupe u borbu sa stanovnicima Novog Zelanda.10 Kao najistaknutiji darvinista u Nemakoj, Hekel ne samo to je postao glavni zagovornik naunog rasizma, ve je naglaavao i meuljudsku borbu za opstanak, a meurasnu borbu objanjavao kao znaajan deo naunog rasizma. Hekel je, ba kao i Darvin, smatrao da je Maltusov populacioni princip u sutini ispravan, koji podrazumeva da mnogi ljudi neminovno umru pre nego to stignu da ostave iza sebe potomstvo. Ve 1863. godine, Hekel je po prvi put javno izrazio svoju podrku darvinistikim idejama i principima, rekavi da ljudi, ba kao i ostali organizmi, uestvuju u borbi za opstanak.11 U knjizi Prirodna istorija stvaranja, on je izjavio da se najintenzivnija borba za opstanak vodi meu lanovima iste vrste, a u tu grupu eksplicitno je uvrstio i ljude. Primeri koje je Hekel naveo za borbu za opstanak meu ljudima nisu ukljuivali ratove i druge oruane sukobe. On je naglaavao ekonomsku, a ne nasilnu i oruanu borbu, ali je u krajnjoj instanci to ipak bila borba blinjeg protiv blinjeg u kojoj nesposobni na kraju moraju da nestanu sa lica zemlje.12 Kakav je uticaj Hekelov stav o meuljudskoj borbi za opstanak izvrio na meurasne sukobe? Na osnovu njegovog stava o rasnoj nejednakosti, maltusovskog populacionog principa i meuljudske borbe za opstanak, proizlazi, ini se, da bi jedan aspekt meuljudske borbe za opstanak bio meurasna borba koja bi dovela do istrebljenja inferiornih rasa. Hekel je zagovarao upravo ovakav stav. U svojoj knjizi Prirodna istorija stvaranja, on je napisao da Evropljani zauzimaju ceo svet, dovodei do izumiranja ostalih rasa, poput amerikih Indijanaca i australijskih aboridina. ak i ako se ove rase budu namnoile vie od Evropljana belaca, izjavio je on, oni e ih, tokom borbe za opstanak, pre ili kasnije, ipak potisnuti.13 Kasnije u toj istoj knjizi on je objasnio da je meurasna borba deo borbe za opstanak, ukljuujui ovoga puta i afrike rase u onu grupu koju e pobediti Evropljani.14 Imajui u vidu ovakve stavove o meurasnoj borbi, ne treba da nas zaudi i iznenadi to to je Hekel podravao nemaki kolonijalizam. On je bio jedan od osnivaa Pan-nemake lige u periodu od 1890 do 1891. godine, a mnoga njegova dela ukljuujui i ona napisana tokom njegovog uea u aktivnostima mirovnih pokreta sadre komentare u kojima on podrava nemaki kolonijalizam.15 U svojoj knjizi objavljenoj 1917. godine, Venost, on je izjavio da je uasnut injenicom da su neprijatelji Nemake u Prvom svetskom ratu koristili trupe sastavljene od pripadnika neevropskih naroda, nazivajui to nepotenom izdajom bele rase. Ti pripadnici divljih rasa, prema Hekelovom miljenju, jednostavno nemaju istu vrednost kao i Evropljani: Jedan jedini dobro obrazovani nemaki vojnik iako oni, naalost, sada masovno ginu vredi vie, u intelektualnom i moralnom smislu, nego stotine nekultivisanih primitivnih naroda, koje su Engleska i Francuska, Rusija i Italija, postavile protiv nas. Prema njegovim predvianjima, to bratimljenje sa drugim rasama unitie autoritet i vlast Evropljana u njihovim kolonijama. Hekel je takoe naglasio da on podrava aneksiju pojedinih evropskih teritorija od strane Nemake i stvaranje njenih kolonija u Africi.16

Hekel je bio jedan od prvih i svakako najuticajnijih darvinista koji su tvrdili da je istrebljivanje rasa prirodna, neizbena posledica meuljudske borbe za opstanak. U periodu od 60-tih do 80-tih godina 19. veka, veliki broj istaknutih darvinovski orijentisanih biologa, etnologa i drugih drutvenih mislilaca poeli su da obrauju istu tu temu u svojim delima. Iako su neki naglaavali da je ova meurasna borba do smrti u sutini mirnog karaktera, neki su priznali da je ta borba esto poprimala oblik nasilnog oruanog sukoba. Nekolicina njih se, ini se, ak i diila brutalnou meurasnih sukoba, mada su mnogi alili zbog neizbenog istrebljivanja inferiornih rasa. Svi ti darvinisti su se, meutim, sloili da je istrebljivanje inferiornih rasa, sve u svemu, jedan pozitivan korak koji vodi ka napretku. Najraniji primer darvinovskog opravdavanja istrebljivanja rasa koji sam pronaao u nemakim izvorima pojavio se nepunih godinu dana nakon to je Darvin objavio svoju teoriju. Oskar Peel, urednik asopisa Das Ausland, jedinog nauno-filozofskog asopisa o geografiji i etnologiji u Nemakoj s polovine 19. veka, poeo je da propagira darvinistiku teoriju odmah nakon objavljivanja Darvinovog Postanka vrsta. Godine 1860, on je napisao jedan lanak o rasama, u kojem je tvrdio da su dve najvie rase Kavkasci, zato to su najinteligentniji, i afriki crnci, zato to su najprilagoenija rasa za ivot u tropskim predelima. Kada stupe u borbu sa belcima i crncima, ostale rase izumiru. Ameriki Indijanci i Polineani nisu mogli biti spaeni, vreme za njihovo istrebljenje je dolo im su se pojavili belci. Peel je oprostio pancima to to su poubijali Indijance, tvrdei da to nije bila okrutnost, ve jednostavno potovanje prirodnog zakona. On je izjavio sledee: To je istorija. Ako je posmatramo oima geologa, i to geologa koji prihvata darvinistiku teoriju, mi moramo rei da je to nestajanje [ljudskih rasa] prirodan proces, ba kao i nestajanje sekundarnih biljnih i ivotinjskih formi [u ranijim geolokim periodima].17 On je, dakle, svo to umiranje ljudskih bia i istrebljivanje rasa prihvatio sasvim smireno i staloeno, proglasivi svoj stav potpuno ispravnim pozivajui se na prirodne i naune zakone. Peel je kasnije, u jednom od svojih najznaajnijih dela, govorio o razlozima za istrebljivanje rasa, koje e, smatrao je on, neminovno zadesiti sve one narode koji se bave lovom i ive u primitivnim zajednicama, kao i neke nomadske narode. Ovaj paleontoloki dogaaj za nas ne bi trebalo da predstavlja nikakvu tajnu, rekao je on. Meutim, njegovo sopstveno objanjenje nestajanja rasa jo uvek se ini prilino tajanstvenim, zato to je Peel izjavio da ono ne predstavlja ni posledicu okrutnosti Evropljana, ni bolesti, niti uzimanja alkohola. Domae stanovnitvo je, jednostavno, izgubilo elju da ivi due. Dolazei u dodir sa viim rasama, nie rase su, jednostavno, prestale da se razmnoavaju, dok su ponekad i ubijale svoje potomke. Tako su izazvale i sopstvenu smrt.18 Peelov stav uticao je na Helvalda, Peelovog naslednika na mestu urednika asopisa Das Ausland, koji je, ba kao i Peel, bio darvinovski orijentisani etnolog. U svojoj knjizi objavljenoj 1880. godine, Prirodna istorija ljudi (The Natural History of Humans), Helvald je opadanje broja australijskih aboridina koji su po njemu, a i po miljenju mnogih njegovih savremenika, predstavljali najniu rasu na svetu rasnim samoubistvom, poto su, navodno, oni jednostavno prestali da se razmnoavaju. Helvald uopte nije izrazio nikakvu tugu ni aljenje zbog nestajanja australijskih aboridina, Tasmanijaca ili nekih drugih rasa osuenih na potpuno istrebljenje. Umesto toga, on je u pozitivnom svetlu citirao jedan Peelov lanak iz 1870. godine: Sve ono to priznajemo kao pravo pojedinca morae da se podredi hitnim zahtevima ljudskog drutva, ukoliko nije u skladu sa njima. Opadanje broja Tasmanijaca bi stoga trebalo posmatrati kao geoloku ili paleontoloku sudbinu: jaa varijanta istiskuje slabiju. To nestajanje je samo po sebi tuno, ali je jo tunije saznanje da na ovom svetu fiziki poredak gazi moralni poredak.19 Priroda na taj nain svaki put istiskuje etiku, tako da nema svrhe osuivati prirodne procese kao to je istrebljivanje rasa. U jednom od svojih ranijih znaajnijih dela, Istoriji kulture iz 1875. godine, koje je posvetio Hekelu, Helvald je bio jo bezobzirniji u svom shvatanju istrebljivanja rasa. On je ismevao sve etike obzire, smatrajui da cilj opravdava sredstva i da u prirodi vlada samo jedan zakon, a to je da zakon ne postoji, odnosno zakon jaeg, zakon nasilja.20 On se u potpunosti sloio sa socijaldarvinistiki orijentisanim piscem, Robertom Birom (Robert Byr), navodei sledei njegov citat: Ko god da je u pitanju, on mora gaziti preko leeva pobeenih; to je zakon prirode. Ko god ustukne i okleva da to uini, liava sebe anse da preivi.21 Poput veine darvinista, Helvald je istrebljivanje inferiornih rasa smatrao prirodnim razvojem neophodnim da bi dolo do napretka, ali je za razliku od mnogih svojih savremenika, on izgleda uivao u okrutnosti te borbe. Dok je s jedne strane poricao da ljudi imaju bilo kakvu uroenu predstavu o zakonima ili pravima, Helvald je s druge strane uporno tvrdio da oni imaju agresivne instinkte koji ih zajedno sa maltusovskom populacionom neravnoteom neminovno navode na rat i meurasni sukob. Brutalni masakr amerikih Indijanaca od strane panaca predstavljao je primer ove meurasne borbe za opstanak, a ovo osvajanje je samo po sebi bilo neopisivi blagoslov (vidi sliku 10.1). On je takoe tvrdio da su Englezi pogreili to su ukinuli ropstvo, koje bi samo dovelo do nestanka crnaca, koji mogu da preive kao robovi, ali ne i da se kao slobodnjaci takmie sa belim rasama. 22 U jednoj svojoj kasnijoj knjizi on je okrivio amerike Indijance koje je nazivao grabljivim zverima za uasni rat protiv civilizovanije bele rase. Prema Helvaldovom opisu, izgleda kao da su se belci, kada su ubijali Indijance, samo branili od divljih zveri.23

Geolog Fridrih Role, koji je 1867. osnovao jedan asopis posveen propagiranju darvinizma, a koji je bio veoma kratkog veka, bio je jo jedan od prvih Darvinovih uenika iji su stavovi o istrebljivanju rasa bili slini Peelovim i Helvaldovim. On je u svojoj knjizi o evoluciji oveka detaljno govorio o ratovanju i istrebljivanju rasa kao sastavnom delu ovekove borbe za opstanak, u kojoj nejednakost meu rasama igra veoma znaajnu ulogu. On je smatrao da su afriki crnci mnogo blii majmunima nego evropski belci, kako u fizikom tako i u psihikom smislu. Role je posebno spomenuo amerike Indijance, australijske aboridine i afrike crnce kao nie rase koje izumiru u borbi protiv belog evropskog stanovnitva. On je odbacio svaki moralni obzir, budui da pravo jaeg ne podlee moralnosti. U borbi meu narodima oduvek je vaila i uvek e vaiti ona poslovica: Bolje ja tebe nego ti mene. Osim toga, ak i ako je unitavanje niih rasa na neki nain tuno, tvrdio je on, ono preivelima u borbi donosi prednost i tako dovodi do napretka.24 Jo jedan darvinistiki orijentisani biolog koji je podravao istrebljivanje rasa bio je Oskar mit, profesor zoologije na Univerzitetu u Strazburu. 70-tih godina 19. veka, mit je pisao i drao predavanja o primeni darvinizma na oveka, tvrdei da je s naune take dokazano da ljudi nisu meusobno jednaki i da se meu sobom bore za opstanak. On je tvrdio da je prirodna selekcija isto pitanje moi, a ne prava.25 Poto je neke rase smatrao psihiki inferiornim, on je zakljuio sledee: Ako uzmemo u razmatranje etnologiju i antropologiju divljaka, ne kao filantropi i misionari, ve kao trezveni naturalisti, unitenje u borbi za opstanak kao posledice njihove mentalne retardiranosti (koja je sama po sebi regulisana univerzalnim uslovima razvoja) predstavlja prirodni tok stvari.26 mit je, dakle, upotrebio nauku kako bi istisnuo etiku i saoseanje, pretvarajui istrebljivanje rasa, kao jednu strahotu i uas, u neizbenu i korisnu pojavu. Mnogo vie uticaja od Rolea ili mita imao je Ludvig Bihner, ija su shvatanja meurasne borbe doprla do ire publike. Iako je bio protiv rata, Bihner je i dalje verovao da su rase osuene na darvinovsku borbu za opstanak koja e na kraju dovesti do unitenja inferiornih rasa. Njegovo shvatanje rasne nejednakosti i meurasne borbe bilo je slino Hekelovim ranijim stavovima. Poetkom 70-tih godina 19. veka, on je pisao: Bela ili kavkaska ljudska vrsta [!] predodreena je da dominira ovom planetom, dok najnie ljudske rase, poput Amerikanaca, Australijanaca, Hotentota i slinih, idu krupnim korakom ka svom unitenju. Bihner nije bio tako eksplicitan kao Role, ali je indirektno tvrdio da istrebljivanje rasa predstavlja pozitivan razvoj.27 Kako je, dakle, Bihner uskladio svoje protivljenje ratu sa svojim stavom o istrebljivanju rasa? Nisam sasvim siguran, jer iako je esto govorio o tim dvema temama nezavisno jedna od druge, on nikada nije objasnio odnos izmeu rata i meurasne borbe. Bihner je na ovo pitanje mogao da odgovori na dva naina, koje su podravali i neki od njegovih savremenika. On je mogao da smatra da e: (1) inferiorne rase izumreti kroz borbu bez rata i nasilja; ili da je (2) rat opravdan kada se vodi protiv inferiornih rasa, ali ne i kada se vodi protiv drugih civilizovanih, odnosno evropskih naroda. Prvo objanjenje podravao je Ernest Krause (Ernst Krause) (koji je obino pisao pod pseudonimom Karus terne (Carus Sterne)), koji je iza Hekela i Bihnera bio verovatno jedan od najuticajnijih popularizatora darvinizma u Nemakoj. Krause je doktorirao u oblasti botanike 1866. godine, ali kako je na nemakim univerzitetima i naunim ustanovama krajem 19. veka bilo vrlo malo radnih mesta tog tipa, on je poeo da pie o nauci naroito o darvinizmu za popularnu publiku. On je takoe bio urednik Kosmosa, naunog asopisa posveenog darvinizmu koji je uivao podrku najistaknutijih darvinovski orijentisanih biologa, ukljuujui Hekela i samog Darvina. Krause je imao isti stav o rasnoj nejednakosti kao i Hekel, priznajui da inferiorne rase izumiru zbog toga to dolaze u dodir sa civilizovanijim rasama. Meutim, to nije toliko posledica krvavog sukoba koliko mirne, nenasilne borbe, kao to je dokazao primer Tasmanijaca. Britanci su, po Krausovom miljenju, ak pokuali da spasu Tasmanijce, ali uzalud. Za naunika je ova izuzetno bolna drama bila veoma zanimljiva, utoliko vie to mu je pokazivala kako borba za opstanak pod odreenim okolnostima gubi svako obeleje nasilja, a ipak isto tako pouzdano podrava uspon sposobnije rase. 28 Krause je ostao prilino nejasan po pitanju uzroka smrti stanovnika Tasmanije, nazvavi je misterioznom, mada se inilo da se pripisivanjem te smrti borbi za opstanak njen uzrok moe lake objasniti. Dakle, prema Krausovom miljenju, Evropljani su bili samo indirektno odgovorni za smrt niih rasa, iji e nestanak sa lica zemlje produbiti jaz izmeu ljudi i majmuna. 70-tih godina 19. veka, prilino velik broj socijaldarvinista ve je govorio o istrebljivanju rasa u svojim spisima, ali e se 80-tih godina pojaviti dve nove struje koje su jo vie podsticale socijaldarvinistiki rasizam na nemakoj akademiji. Prvo, profesor prava i sociolog Ludvig Gumplovi razvio je svoju darvinovski inspirisanu sociologiju grupnog konflikta, usredsreujui se na meurasnu borbu u svojoj istoimenoj knjizi Rasna borba (Racial Struggle) iz 1884. godine. Drugo, geograf Racel poeo je da objavljuje svoju teoriju o Lebensraum (ivotni prostor), koja je, iako suptilnija u tretiranju meurasne borbe od Gumplovieve teorije, ipak dobro posluila imperijalistima kao opravdanje za osvajanje i tlaenje rasa.

Gumplovieve ideje nisu bile radikalno nove. Kao to smo videli, mnogi socijaldarvinisti su ve prikazali meurasni sukob kao deo darvinovske borbe za opstanak, ba kao to je uinio i Gumplovi. Meutim, Gumplovi je sistematizovao i detaljno obradio mnoge ideje koje smo mi ve ispitali, stavljajui meurasnu borbu u sredite svoje analize. On je izjavio: Meurasna borba za vlast u svim svojim oblicima, bilo otvorena i nasilna ili skrivena i mirna, predstavlja stoga onaj pravi pokretaki princip, pokretaku silu istorije. Gumplovi je smatrao da se ljudi raaju sa mrnjom prema drugim rasama u svom srcu, koja se manifestuje u meurasnim sukobima, ukljuujui i nasilje i krvoprolie; nasilno porobljavanje i istrebljivanje rasa jednostavno predstavlja deo prirodnog poretka.29 Ono po emu se Gumplovi razlikovao od veine socijaldarvinista svoga vremena a jo vie od Gobinoa i njegovih pristalica u Nemakoj bilo je to to je on rasu definisao kao socioloku, a ne kao bioloku kategoriju.30 Kao poljski Jevrej i predava na Univerzitetu u Gracu u multietnikom Austro-ugarskom carstvu gde se govorio nemaki jezik, Gumplovi je iz prve ruke mogao da vidi primere etnikog suparnitva. Prikazujui etniku netrepeljivost i neprijateljstvo kao neizbeno i nauno, Gumplovi je jo vie podstakao rasistiki orijentisane imperijaliste. Gumploviev izraz meurasna borba postao je duboko uvreen u raspravama i spisima o meurasnoj borbi poetkom 20. veka. Za razliku od Gumplovia, Racel je retko upotrebljavao izraz meurasna borba u svojim spisima, mada je u svojim predavanjima na fakultetu svojim studentima govorio da je, poto rase vie nisu fiziki razdvojene prirodnim granicama u modernom svetu, ceo svet pun meurasnih sukoba.31 Koncept meurasne borbe je, meutim, bio u prilinom skladu sa njegovim konceptom Lebensrauma (ivotni prostor), koji je postao moan intelektualni element u slubi imperijalizma i istrebljivanja primitivnih naroda, kako su ih Racel i mnogi njegovi savremenici nazivali. U svom delu Biti i postajati (Being and Becoming) Racel je tvrdio da istrebljivanje primitivnih naroda od strane Evropljana predstavlja snaan primer delovanja darvinovske prirodne selekcije: Pa zar i dalje moemo da dovodimo u pitanje postojanje prirodne selekcije, kada itamo kako se poslednji ostaci primitivnih naroda otapaju kao sneg na suncu im dou u dodir sa Evropljanima, i kako evropski narodi ve tri stotine godina naseljavaju sve velike kontinente.32 Racelova geografska teorija, koja e, kako se on nadao, postati nita manje nego temelj nove teorije o ljudskom rodu, bila je usredsreena na migracije ljudi i borbu za prostor (Kampf um Raum), ili, kako ga je on kasnije nazvao, Lebensraum.33 Racel je ovu ideju preuzeo od svog prijatelja Morica Vagnera, koji je, po njegovom miljenju, odmah posle Hekela najvie doprineo napretku teorije evolucije meu nemakim naunicima. 34 Vagner je bio geograf i etnolog koji je veliki deo svog radnog veka posvetio formulisanju teorije o biolokoj evoluciji, predstavljajui migraciju kao najznaajniji mehanizam u stvaranju posebnih vrsta. Vagner je 1868. godine ve koristio izraz borba za prostor (Role ga je, zapravo, upotrebio dve godine pre toga, ali nije sigurno da li ga je Vagner preuzeo od njega).35 Iako je Vagner svoju teoriju o migraciji smatrao alternativom za Darvinovu teoriju o prirodnoj selekciji, veina darvinista je unela njegove stavove o migraciji u darvinistiku teoriju. Uostalom, nije bilo razloga iz kojeg se i migracija i borba za opstanak ne bi mogle smatrati validnim (ne smemo zaboraviti da su krajem 19. veka i drugi mehanizmi, poput lamarkizma, esto bili sintetizovani sa darvinistikom teorijom). Racel je tvrdio da njegov koncept borbe za vie ivotnog prostora (Lebensraum) jednostavno predstavlja precizniji termin za opisivanje darvinovske borbe za opstanak. U svojoj knjizi Lebensraum, on je otvoreno primenio taj koncept na ljude, zapazivi ve na prvoj stranici da antropogeografija mora biti sastavni deo biogeografije. On je dao primere borbi izmeu grupa ljudi, kao to je istrebljivanje amerikih Indijanaca od strane Evropljana. Dakle, Racelov koncept Lebensrauma nedvosmisleno je ukljuivao istrebljivanje manje civilizovanih naroda ili neevropskih rasa.36 Imajui u vidu Racelovo naglaavanje ekspanzije populacije kao najznaajnijeg faktora u migracijama ljudi, kao i njegovo isticanje kontrole zemlje, nimalo nas ne iznenauje to to je zagovarao nemaki kolonijalizam, i u svojim spisima, ali i svojim ueem u Pan-nemakoj ligi.37 Racel je bio smiljeno suptilan u svojim spisima, priznajui u pismu jednom svom kolegi 1897. godine: Glavna ideja u ovoj politikoj geografiji ne moe se izraziti, to jest ne u vidu tampane rei. Ja je mogu kratko formulisati na sledei nain: Ako mi Nemci treba da zauzmemo znaajan poloaj u okviru itavog oveanstva koji nam je i odreen, onda mi moramo jasno staviti do znanja ta jedan narod (Volk) na ovoj zemlji moe i treba da uradi u pogledu svoje situacije.38 Racel je, dakle, imao nameru da svojom knjigom Politika geografija (Political Geography) pokrene i podstakne svoje sunarodnike Nemce da kolonizuju druge delove sveta, iako je retko kada spominjao posebnu ulogu Nemake.

Meutim, on je ipak naglaavao potrebu evropske kolonizacije: Za sve narode koji se umnoavaju velikom brzinom, pronalaenje mesta za njihove emigrante predstavlja pitanje ivota i smrti, i postae uzrok politikih potekoa za one koji nemaju na raspolaganju nikakve vee kolonije. Ali, kako e se ta kolonizacija odvijati? Racel je govorio o tri glavna naina kolonizovanja drugih zemalja: (1) dozvoljavajui domaem stanovnitvu da kontrolie zemlju i voenjem privrede; (2) pokoravanjem domaeg stanovnitva i eksploatacijom njihovog rada; ili (3) preuzimanjem zemlje od domaeg stanovnitva od strane Evropljana i obraivanjem zemljita. Poto je jedina svrha kolonizacije bila pronalaenje novog ivotnog prostora za sve brojniju populaciju, on je smatrao da je ova trea varijanta najefikasnija. On je takoe otvoreno podravao ratove i osvajanja, koja brzo i u potpunosti premetaju lokalno stanovnitvo, to najbolje pokazuju primeri Severne Amerike, junog Brazila, Tasmanije i Novog Zelanda. I dok se Racel nikada nije pozivao na bioloki rasizam da bi podrao istrebljivanje drugih naroda, on je sukob meu razliitim narodimaa ipak predstavljao kao sastavni deo darvinovske borbe za prostor.39 Dakle, iako su rasu tretirali vie kao kulturoloku ili socioloku, nego bioloku kategoriju, i Racel i Gumplovi su istrebljivanje manje civilizovanih naroda prikazali kao prirodnu posledicu darvinovske borbe za opstanak. Gumplovieva ideja o meurasnoj borbi uticala je na Gustava Racenhofera, penzionisanog austrijskog vojnog oficira koji je negovao naturalistiki pogled na svet. On je postao najistaknutiji Gumploviev uenik i razvio je sistematinu sociologiju zasnovanu na darvinizmu i meurasnoj borbi. Gumplovi je Racenhofera nazivao genijem, iji je rad ak potpuniji od njegovog sopstvenog.40 Racenhofer je, pozivajui se i na Gumplovievu i na Racelovu drutvenu teoriju, smatrao da politiku usmerava pritisak populacije, izazivajui darvinovsku borbu za teritorijalno irenje: Zadobijanje teritorije (Raum) je sutinska svrha svake politike borbe.41 Poto je smatrao da se rase u velikoj meri meusobno razlikuju po svojim fizikim, a naroito mentalnim sposobnostima, u meurasnoj borbi za opstanak neki e pobediti i istrebiti svoje suparnike, poveavajui time razliku izmeu ljudi i majmuna. 42 On je prorekao da e civilizovane rase unititi one manje vredne stanovnike bivih kolonijalnih teritorija. Racenhofer je odbacivao bilo kakav pokuaj primene etikih standarda na politiku ili meurasnu borbu. Etika i politika, rekao je on, jednostavno ne idu zajedno. U stvari, on je, poput mnogih njegovih kolega darvinista, etiku smatrao produktom ovekove borbe za opstanak, naroito meurasne borbe.43 Posle 1900. godine, Racenhofer je potpao i pod emberlenov uticaj, podravajui arijevski rasizam i antisemitizam. On je smatrao da e na kraju veina ljudskih rasa na planeti biti istrebljena, nakon ega e ostati samo superiorna arijevska rasa i Jevreji koji e se meusobno boriti. 44 Neki imperijalisti su zduno prihvatili ove darvinistike ideje i upotrebili ih u svom podravanju nemilosrdne kolonijalistike politike. Karl Peters, poznat po tome to je omoguio Nemcima vladavinu u Junoj Africi (dananjoj Tanzaniji), smatrao je da je ljudska istorija podlona prirodnim zakonima, ukljuujui i Darvinov zakon o prirodnoj selekciji kroz borbu za opstanak. On je tvrdio da e ako je Darvin u pravu, onda verovatno doi vreme kada e oni [Nemci i Britanci] biti jedini gospodari ove planete. Iako Peters nije otvoreno i direktno zagovarao istrebljivanje rasa, njegov nain razmiljanja se, izgleda, kretao u tom pravcu. Po njegovom miljenju, cilj kolonijalne politike nije bio uzdizanje domorodakih naroda, kao to su tvrdili neki imperijalisti, ve nemilosrdno i odluno unapreenje sopstvenog naroda na raun drugih slabijih naroda. Osim toga, on je kolonije smatrao izduvnim ventilom za ekspanziju nemake nacije, tvrdei da e u budunosti preiveti samo indo-germanska i istonoazijska rasa.45 Sve u svemu, njegovi stavovi indirektno govore da e Evropljani na kraju istrebiti Afrikance i ostale inferiorne rase. Do 90-tih godina 19. i samog poetka 20. veka, darvinizam je ve bio duboko ukorenjen u Nemakoj. Rasno teoretisanje, ukraeno uglavnom darvinovskom terminologijom, sve se vie zahuktavalo, privlaei sve iru publiku. Pre toga, veina rasprava o meurasnoj borbi i istrebljivanju svodila se na kratke pasuse u okviru duih lanaka ili knjiga o razliitim temama (Gumplovi je bio izuzetak), ali je 90-tih godina 19. veka, a naroito u prvoj deceniji 20. veka dolo do prave poplave knjiga i novinskih lanaka o meurasnoj borbi. Rasa je za neke mislioce postala univerzalni klju za tumaenje istorije, drutva i kulture. Za mnoge koji su meurasnu borbu primenjivali na istoriju, rasna degeneracija je postala omiljeno objanjenje za postepeni nestanak prolih civilizacija. Istoriar Oto Zek (Otto Seeck) je u svojoj knjizi Istorija propasti drevnog sveta (The History of the Downfall of the Ancient World) objasnio da su Grci i Rimljani propali zato to su putem graanskih ratova, unutranjeg nasilja i korupcije eliminisali bioloki najbolje ljude. Bioloki nasleen kukaviluk je, prema Zekovom miljenju, kasnije preovladao u Rimskom carstvu, dovodei do njegove propasti. 46 I dok je Zek propadanje pomenute rase objanjavao unutranjim razlozima, mnogi rasni teoretiari su smatrali da je do propasti grke i rimske civilizacije dolo zbog meanja sa inferiornim rasama. Eugenike rasprave su takoe ponekad pomagale u irenju ideja o istrebljivanju rasa. Ve smo videli da su eugenisti propagirali bioloku nejednakost i zagovarali oslobaanje sveta od inferiornih (minderwertig) ili degenerisanih ljudi. Veina eugenista se usredsredila na obnavljanje sopstvene nacije putem mera koje su ili podsticale ili destimulisale, ili ak zabranjivale razmnoavanje odreenih pojedinaca, u zavisnosti od toga koliko su smatrani bioloki vrednima. Meutim, ak i kada rasa nije bila u sreditu interesovanja, ona se esto mogla nazreti u pozadini. Bioloko poboljanje Evropljana dae im veu prednost u borbi protiv ostalih rasa, dok bi bioloka degeneracija koja je, kako su strahovali mnogi eugenisti, ve u toku mogla da dovede do propasti Evropljana u globalnoj borbi za opstanak.

Voltman je, poput drugih socijaldarvinista koje smo ispitali, verovao ne samo u rasnu nejednakost, ve i u to da su rase osuene na veitu borbu za opstanak koja dovodi do nestanka niih rasa. Voltman je priznao da se taj proces odvija pre svega kroz rat do istrebljenja. On je smatrao da e germanska rasa, kao jedina rasa koja stvara kulturu, na kraju osvojiti itavu planetu: Germanska rasa je pozvana da vlada itavom planetom, da eksploatie prirodna bogatstva i radnu snagu i da pasivne rase uini slugama svog kulturnog razvoja. Meutim, za razliku od nekih svojih savremenika, Voltman nije pozivao svoje sunarodnike da se ujedine u borbi za opstanak protiv drugih rasa. On je, naprotiv, rasnu borbu i meu razliitim ograncima germanske rase smatrao korisnom zato to je germanska rasa najvei i najopasniji neprijatelj Nemaca. Oterati ovo neprijateljstvo sa lica zemlje znailo bi ukinuti razvoj kulture u samom njenom korenu; to bi bio nezreo pokuaj krenja prirodnih zakona sanjarenjem.47 Dakle, za Voltmana je, za razliku od mnogih ranijih socijaldarvinista, meurasna borba ukljuivala i unutranju borbu unutar germanske rase. Lapu, lan Voltmanovog kruoka, takoe je istoriju smatrao procesom darvinistike prirodne selekcije i otvoreno izjavio da je unitavanje miliona pripadnika inferiornih rasa korisno za budunost oveanstva. U eseju iz 1887. godine Lapa je izjavio: U narednom veku milioni ljudi bie poklano da bi dolo do napretka od samo jedan ili dva stupnja na cefalnom indeksu [to jest, merenju lobanje koje je bilo popularno meu fizikim antropolozima]... superiorne rase silom e zameniti sebe za grupe ljudi zaostale u evoluciji, a poslednji sentimentalisti bie svedoci istrebljenja itavih naroda.48 Denifer Majkl Heht (Jennifer Michael Hecht) tvrdi da Lapu zapravo nije zagovarao masovno istrebljivanje u ovom pasusu, ve da je, u stvari, zahtevao mere za njegovo spreavanje u budunosti. Meutim, ini se da, sve u svemu, Lapu ipak jeste podravao istrebljivanje rasa. Hehtova na to, u svakom sluaju, indirektno ukazuje, jer ga prikazuje kao preteu Holokausta i naglaava ne samo njegov arijevski rasizam, ve i njegovu antimoralnost i njegov napad na zabranu ubijanja. Jo jedan lan Voltmanovog kruoka, Amon, takoe je meurasnu borbu smatrao izuzetno znaajnim i neizbenim delom borbe za opstanak. On je bio oduevljen ratom kao delom darvinovske borbe za opstanak: Po svom ukupnom uinku, rat donosi dobro oveanstvu, zato to nudi jedini nain na koji se moe izmeriti snaga jednog naroda i daje pobedu najsposobnijem. Rat predstavlja najvii i najvelianstveniji oblik borbe za opstanak bez kojeg je ivot nezamisliv, pa se stoga ne moe ni ukinuti.49 Amon nije samo teoretisao o ratu, ve se i prikljuio Pan-nemakoj ligi i sponzorisao skupove na kojima je propagirao nemaki navalizam (a time i imperijalizam).50 Godine 1900, on je napisao lanak u kojem je tvrdio da zbog ekspanzije stanovnitva, bele rase moraju zadobiti novi prostor: Inferiorne rase (crnci, Indijanci) e stoga podlei u borbi.51 On je i meane rase smatrao inferiornima, pa time i osuenima na poraz i unitenje putem borbe za opstanak, zato to su one stvorene samo kao neizbeni nusprodukt procesa nastanka boljih [rasa]. 52 Osim to je u svojim spisima propagirao ideju o meurasnoj borbi, Amon je pokuao da angauje austrijskog rasnog teoretiara Mathojza Muha (Matthus Much) da za jedne badenske novine pie lanke o meurasnim borbama u Austro-ugarskom carstvu.53 Iako Voltman i lanovi njegovog kruoka nisu bili zvanini lanovi akademskih krugova, oni su izvrili prilino snaan uticaj na univerzitetima, kao i van njih, uprkos protivljenju na koje su nailazili. U prve dve decenije 20. veka, mnogi antropolozi u akademskim krugovima, naroito mlaa generacija, prihvatili su socijaldarvinistiki rasizam, dok su meurasnu borbu i istrebljivanje rasa smatrali neminovnim pojavama. Istaknuti antropolog Ojgen Fier, potovalac Voltmanovih rasnih teorija, napisao je u svojoj studiji o takozvanoj kopiladi Rehobota (potomaka evropskih oeva i crnoafrikih majki u nemakoj Jugozapadnoj Africi) iz 1908. godine, da e u slobodnom takmienju sa Evropljanima crnci i polu-crnci na kraju nestati. Kako bi, onda, Evropljani trebalo da se ophode prema ovim inferiornim ljudima? Fier je predloio strogo odvajanje od domorodaca i tretiranje istih na nain koji najvie koristi Evropljanima. A do tada bi moda bilo dobro dozvoliti im da se umnoavaju kako bi obezbedili radnu snagu za Evropljane, smatrao je on. Meutim, kada vie ne budu bili od koristi, smatrao je on, Evropljani ih se moraju reiti. On je izjavio sledee: Stoga bi njima trebalo garantovati samo onu zatitnu meru koja im je potrebna kao rasi inferiornoj u odnosu na nas, kako bi preiveli, ali nita vie od toga, i to samo dotle dok nam koriste a u protivnom [dozvoliti] slobodno takmienje, to po mom miljenju znai [njihovu] propast! Ovaj stav zvui gotovo brutalno egoistino ali ko god razmilja u konceptu rase i onih taaka koje su prikazane u prethodnom odeljku o Psihologiji, ne moe zauzeti nijedan drugi stav.54 Tako je Fier upotrebljavao autoritet svojih naunih ispitivanja za jednu okrutnu politiku, pa ak i istrebljivanje rasa.

ak ni oni antropolozi koji su bili protiv Voltmanovih teorija rase nisu uvek uspevali da se odupru privlanim stranama socijaldarvinistike ideologije. Prvi profesor antropologije na Berlinskom univerzitetu, Feliks fon Luan, bio je dovoljno liberalan u svojim shvatanjima rase da je bio pozvan da se obrati Optem kongresu o rasama 1911. godine, sastanku posveenom podsticanju pomirenja meu rasama i narodima.55 ekalo ih je iznenaenje. Luan je svoj govor poeo priznanjem da nijedna rasa nije inferiorna u odnosu na drugu rasu, ali je kasnije upozorio na opasnost kojoj bi se izloili ako bi dozvolili prostijim ili manje rafiniranim elementima, kao to su crnci, Azijati, pa ak i stanovnici istone Evrope, da se dosele meu civilizovane nacije. Pred kraj svog govora, on se izjasnio protiv svih ciljeva kongresa kojem se obraao: Bratstvo meu ljudima je dobra stvar, ali je borba za ivot mnogo bolja od toga. Atina nikada ne bi postala ono to je postala da nije bilo Sparte, a nacionalne zavisti i razlike, pa ak i najokrutniji ratovi, oduvek su predstavljali prave uzroke napretka i mentalne slobode. Sve dok se ovek ne bude raao sa krilima, poput anela, on e ostati podloan venim zakonima Prirode, pa e stoga uvek morati da se bori za ivot i opstanak. Nikakve Hake konferencije, nikakvi Meunarodni sudovi, nikakvi meunarodni ugovori, ni mirovna drutva i nikakav esperanto ili neki drugi internacionalni jezik nikada nee moi da ukine rat... prirodni zakon nikada nee dozvoliti uklanjanje rasnih prepreka. Nacije e dolaziti i odlaziti, ali e rasni i nacionalni antagonizam ostati. 56 Toliko o meurasnom pomirenju. Luan nije bio jedini koji je bio takvog miljenja, jer su dva najistaknutija teoretiara socijaldarvinistikog militarizma, tajnmec i Klaus Vagner, imali sline stavove. tajnmec je tvrdio da su ratovi svih vrsta, bilo oni izmeu civilizovanih naroda ili izmeu razliitih rasa, selektivni i da stoga donose napredak. On je otvoreno govorio o borbi izmeu Evropljana, Azijata i Afrikanaca, koja se nee razreiti mirnim putem, ve ratom. On je pozdravio meurasni sukob, zahtevajui selekciju i istrebljivanje u Aziji i Africi, i izmeu oba ova kontinenta, i stare, umorne, miroljubive Evrope!57 Vagnerov stav bio je jo ekstremniji, jer je kao sledbenik Voltmana i njegovog kruoka najvie panje pridavao rasi. U borbi izmeu Evropljana, Azijata i Afrikanaca, tvrdio je on, samo jedna grupa moe ostati na vlasti. Druge dve bie unitene tamo gde budu smetale jaoj rasi, a tamo gde joj mogu sluiti bie porobljene... Mi Nemci imamo mo da unitimo i slomimo silu i budunost druge dve grupe, ako budemo uvideli neophodnost takvog postupka, dobro se naoruamo i odravamo istotu krvi koja tee u nama... 58 Kao to moemo videti na Vagnerovom, tajnmecovom i Fierovom primeru, retorika istrebljivanja rasa iako je bila uasna ve 60-tih i 70-tih godina 19. veka postajala je sve unija. Ona se, osim toga, i veoma brzo irila. Istaknuti profesori, poput Maksa fon Grubera, izuzetno znaajnog higijeniara i eugeniste, zagovarali su ekspanziju nemakog stanovnitva i imperijalizam kako bi se zemlja otarasila domorodakih naroda. Gruber je odbacio rasnu jednakost kao izmiljotinu, a antipatiju meu rasama objasnio kao prirodnu posledicu rasnih razlika. Nijedna etnika grupa, poput Francuza ili Slovena, ne vidi nita loe u gaenju tih bezvrednih crva (to jest, drugih etnikih grupa), ukoliko to njima lino donosi neku prednost. Gruber je energino i indirektno govorio da ne vidi nita loe u gaenju drugih naroda i rasa, poto u njegovom svetu maltusovske oskudice ovek moe da izabere samo izmeu toga da porazi nekog ili da neko njega porazi.59 Neki drugi fanatini lanovi eugenikog pokreta, poput Henela i Drizmansa, bili su izrazito nacistiki orijentisani i vrlo su rado govorili o istrebljivanju inferiornih rasa.60 Beki okultisti i rasni teoretiari, na elu sa Gvidom fon Listom (Guido von List) i Jorgom Lancom fon Libenfelsom (Jrg Lanz von Liebenfels), takoe su upozoravali na opasnost koja preti od drugih rasa i blagoslovima koje donosi njihova eliminacija.61 Svi oni su socijaldarvinistikim argumentima pokuavali da opravdaju ili ak zagovaraju istrebljivanje rasa. Zato nas nimalo ne iznenauje to to su darvinovski orijentisani militaristi opravdavali istrebljivanje rasa. Meutim, ono to se ini neloginim je to to su neki pacifisti i propagatori mirovne eugenike, koji su esto kritikovali stavove socijaldarvinistiki orijentisanih militarista, takoe zagovarali istrebljivanje rasa. Ovaj stav moemo razumeti tek kada budemo shvatili da veina nemakih pacifista nisu bili potpuni pacifisti i da su bili protiv rata samo u njegovom savremenom evropskom obliku. Mnogi pacifisti su ekspanziju populacije smatrali zakonitim uzrokom kolonizacije, mada su neki, kao to je Oto Umfrid (Otto Umfrid), istaknuta figura u Nemakom mirovnom drutvu, smatrali da kolonizacija moe da tee mirno Evropljani treba samo da se presele u podruja sa malom gustinom naseljenosti.62 Meutim, nisu svi nemaki pacifisti bili odani ideji o mirnoj ekspanziji, naroito u oblastima okupiranim od strane rasa koje su smatrali inferiornima. Ono to je upadljivo za veliki deo pacifistike retorike jeste esto pozivanje na mir meu civilizovanim nacijama i narodima, podrazumevajui da necivilizovani moda nisu ni ukljueni u sve to.63 Ploc je, kao to smo videli u prethodnom poglavlju, bio razliitih stavova po pitanju rata, ali ne i kada je u pitanju meurasna borba. U svom traktatu iz 1911. godine, napisanom u cilju regrutovanja nemake omladine u Nordijski prsten, on je upozorio na to da su Nemci i njima slini nordijski tipovi ukljueni u borbu za opstanak protiv ostalih rasa. Da bi odneli pobedu u ovoj borbi, on je predloio da se povea reprodukcija, i potom, ako je neophodno, taj sve vei broj stanovnika ekonomski obezbedi voenjem ratova, budui da e samo ona rasa koja bude imala najvei rast nataliteta, na kraju svih tih borbi, osvojiti svet.64

Jo jedan pokazatelj da Ploc nije bio posveen uspostvaljanju mira meu rasama bio je Streljaki klub koji je osnovao u Minhenu 1911. godine, meu ijim su se lanovima nalazili neki od najistaknutijih minhenskih eugenista. Osim kratkog pominjanja negovanja vlkisch (etnikog) mentaliteta, zvanini status ini se potpuno bezazlenim.65 Meutim, Lenc, jedan od lanova Streljakog kluba, obavestio je emana da je cilj ovog kluba negovanje rasne misli, pa je emanovu knjigu o Gobinou poklonio klupskoj biblioteci. 66 Ploc je u poverenju rekao Gerhartu Hauptmanu da je pravi cilj Streljakog kluba bio negovanje primitivnog instinkta za ouvanjem ivota i jaanje nemake nacije pozivanjem na staru plemensku solidarnost.67 Upotreba lukova i strela u isticanju jedinstva i snage jedne rase ukazuje na ratnike namere. Ploc je jo otvorenije naglasio ovu injenicu kada je estitao Luanu na tome to je ovaj zagovarao neophodnost voenja ratova meu rasama i nacijama u svom govoru na Optem kongresu o rasama 1911. godine. Ploc je bio protiv ovog kongresa zato to se na njemu naglaavalo pomirenje meu rasama.68 Plocova zainteresovanost za meurasnu borbu za opstanak jasno se vidi u njegovim spisima i govorima, mada je on esto donekle ublaavao svoje stavove. U svom govoru odranom pred Prvim meunarodnim eugenikim kongresom 1912. godine pod naslovom Neo-maltusizam i rasna higijena, Ploc se usprotivio ideji o kontroli raanja, smatrajui je opasnom po Evropljane, naroito izuzetno obdarenu nordijsku (teutonsku ili germansku) rasu u njenoj borbi protiv afrikih i azijskih rasa.69 Dakle, za Ploca je eugenika predstavljala nain na koji se moe postii pobeda u darvinovskoj meurasnoj borbi. Iako manje rasistiki orijentisan od Ploca, almajer je takoe eugeniku smatrao nainom obnove bele rase u njenoj borbi protiv drugih rasa.70 Poput drugih eugenista, on je opadanje broja primitivnih rasa posmatrao kroz prizmu darvinovske borbe. Manje sposobne rase ovde almajer navodi domorodako stanovnitvo Australije i Pacifika, Hotentote i amerike Indijance mogle su da postoje samo dotle dok su bile zatiene od borbe sa superiornom evropskom rasom.71 S druge strane, almajer je, za razliku od mnogih svojih savremenika, u pozitivnom svetlu govorio o Kinezima i zapazio da afriki crnci ne izumiru u uslovima evropske kolonizacije. Neki eugenisti su bili jo aktivnije ukljueni u mirovni pokret od Ploca ili almajera, ali je i pored toga veina njih i dalje smatrala da e odreene rase na kraju ipak nestati u darvinovskoj borbi za opstanak. August Forel, istaknuti vajcarski psihijatar koji verovatno zasluuje da bude nazvan dedom nemakog eugenikog pokreta, bio je poznat po svom ueu u mirovnom pokretu (kao i u socijalistikom pokretu i pokretu ena). On je tokom Prvog svetskog rata ostao veran svojim pacifistikim uverenjima strahote i pokolj samo su ga jo vie podstakli da propagira mir. Ironija je, meutim, u tome to je on bio jo vei rasista od almajera, koga je kritikovao zato to nije dovoljno naglaavao rasnu nejednakost.72 On je u svojim memoarima priznao da je pitanje rase za njega bilo veoma vano. Forela su zbog njegovog stava o rasnoj nejednakosti i elje da pronae naine za propagiranje biolokog napretka muila sledea pitanja: Koje rase mogu biti od koristi za dalji razvoj oveanstva, a koje su beskorisne? A ako su najnie rase beskorisne, kako bi se one mogle postepeno eliminisati?73 Iako nikada nije dao jasan odgovor na ovo drugo pitanje, on je jednom prilikom rekao da inferiorne rase treba eliminisati. U svom lanku pod naslovom O etici iz 1899. godine, on je izjavio da etika treba da se usredsredi na dve stvari: savladavanje i pokoravanje rasa opasnih po kulturu i poboljanje nae sopstvene rase putem eugenike.74 Svakako da Forel nikada nije zagovarao ubijanje pripadnika drugih rasa, ali je eleo da one konano budu eliminisane. On je takoe savetovao da ne treba previe saoseati sa pripadnicima svih rasa, poto su neki u isto vreme i tako plodni, ali i tako loeg kvaliteta da bi, ako bismo mi bili dobri prema njima i dozvolili im da se razmnoavaju meu nama, oni uskoro eliminisali nas. Ako bi se to dogodilo, upozorio je on, prevladae najokrutnije varvarstvo, koje poiva u njihovim instinktima.75 Dakle, Forel je, poput toliko mnogo drugih socijaldarvinista, smatrao da e se eliminacijom inferiornih rasa svet osloboditi nemoralnosti. Jo jedan zagovornik mirovne eugenike koji je ostao veran pacifistikim uverenjima tokom Prvog svetskog rata bila je Helen toker, voa Lige za zatitu majki. tokerova je neumorno promovisala svoju novu etiku, koja se u velikoj meri oslanjala na darvinizam, eugeniku i Niea. Kada je u pitanju rat, ona je izjavila sledee: Jasno je da sa ovog kulturolokog stanovita mi osuujemo rat, ovo masovno ubijanje, to je u suprotnosti sa svim eugenikim idealima.76 tokerova je tokom Prvog svetskog rata ostala dosledna svom protivljenju ratu, upozoravajui na njegov poguban uticaj na zdravlje i vitalnost drutva. Meutim, tokerovu su zanimala neka ira pitanja vezana za meurasnu borbu. Ona je smatrala da ovaj rat koji bele rase vode izmeu sebe u ogromnoj meri ugroava dominaciju bele rase u odnosu na utu i crnu rasu. Ako smo pre rata mogli tako esto da ujemo o opasnostima koje sa sobom donosi uta rasa, od tada se ta opasnost viestruko poveala.77 U tom istom lanku, ona je izjavila da je cilj eugenike prevlast najkvalitetnije rase, odnosno bele rase. Meusobno jedinstvo belih rasa doprinelo bi ostvarenju ovog cilja. Stokerova je, dakle, pacifizam posmatrala kao nain na koji Evropljani mogu lake uspostaviti vlast nad ostalim rasama.78 Veoma je teko razumeti kako bi Evropljani mogli da dominiraju nad ostalim rasama bez kolonijalnih ratova, ali ona je moda mislila da e mirno takmienje bez nasilja odluiti ishod meurasne borbe. U svakom sluaju, Stokerova je po zavretku Prvog svetskog rata prihvatila apsolutni pacifizam koji je odbacivao svaki oblik rata, ukljuujui i imperijalistike ratove.79

Stokerova nije bila jedini entuzijasta u eugenikom pokretu koji je bio zabrinut zbog ute opasnosti. Erenfels je bio toliko ubeen u kontraselektivni efekat savremenog ratovanja da je doiveo nervni slom usred Prvog svetskog rata, ozlojeen zbog ubijanja onih koje je smatrao bioloki najvrednijima. 80 Meutim, iako je bio protiv rata, on je stalno upozoravao na utu opasnost, poto je Azijate smatrao najveom pretnjom za Evropljane u meurasnoj borbi. Plaei se hrabrosti Kineza u meurasnoj borbi, on je zakljuio da e, ukoliko ne doe do nekih promena, uta rasa potpuno istrebiti belu rasu.81 Erenfelsovo tumaenje meurasne borbe i unitavanja rasa bilo je nedvosmisleno darvinistiko. On je tvrdio da je s biolokog aspekta dokazao da zapadnjaci, koji potuju monogamiju, ne mogu da preive u borbi za opstanak protiv poligamne mongolske rase [to jest, stanovnika Istone Azije], ukoliko Evropljani ne preduzmu odreene mere u cilju svoje bioloke obnove.82 Erenfels je zahtevao uvoenje poligamije kao najznaajnijeg faktora biolokog poboljanja. Iako Erenfels nije bio potpuno otvoren po ovom pitanju, krajnji rezultat njegovog programa uzdizanja Evropljana verovatno bi bio unitenje stanovnika Istone Azije, kao i drugih rasa, koje je Erenfels smatrao daleko niim od Evropljana i Azijata. G. F. Nikolaj (G. F. Nicolai), psiholog sa Berlinskog univerziteta, bio je toliko posveen pacifizmu da je dospeo i u zatvor tokom Prvog svetskog rata zbog propagiranja antiratnih ideja u svojim predavanjima. Dok je bio u zatvoru, napisao je jednu antiratnu knjigu, Biologija rata (The Biology of War). Nikolaj je u ovoj svojoj knjizi ostao dosledan svom protivljenju svim vrstama rata, ukljuujui i ratove protiv inferiornih rasa. Njegov nain razmiljanja je, meutim, veoma interesantan. Nema potrebe voditi ratove protiv inferiornih rasa, tvrdio je Nikolaj, budui da e ovi narodi nesumnjivo biti postepeno istrebljeni od strane bele rase, ali je ve dugo oigledno da bi bilo veoma glupo povesti rat protiv ovih naroda. Oni sami nestaju kada dou u dodir sa belcima, jer je rat bez krvi uvek efikasniji od onog sa mnogo krvi i nasilja.83 On je priznao da su u meurasnoj borbi stanovnici Istone Azije najopasniji protivnici Evropljana, ali je predlagao da se Evropljani, umesto eliminacijom svojih neprijatelja u razliitim ratovima, bioloki usavravaju kroz eugeniku. To bi dovelo do konane pobede, dok vojni sukob nosi mnogo vee rizike.84 Trebalo bi da nam bude jasno da je meu nemakom obrazovanom elitom bilo iroko rasprostranjeno miljenje da je istrebljivanje rasa neminovan proces koji moda jeste alostan, ali je u krajnjoj instanci koristan za oveanstvo. oveanstvo se jedino putem istrebljivanja rasa moe bioloki poboljati i uzdii na vii kulturni nivo, budui da nie rase nisu mentalno sposobne za stvaranje kulture. Ja sam pokazao da su ovakve ideje preovladavale meu socijaldarvinistima i eugenistima, ukljuujui i neke koji su sebe nazivali pacifistima. Rasizam je, naravno, postojao mnogo pre darvinizma, ali je darvinizam radikalizovao rasizam krajem 19. veka, pruajui nauno opravdanje za rasnu nejednakost, meurasnu borbu, pa ak i istrebljivanje rasa.85 Darvinizam je, u skladu sa sve jaim talasom pozitivizma i materijalizma, takoe doprineo odbacivanju etikih principa, to je ometalo istrebljivanje rasa (mada ne uvek tako efikasno). Mnogi Nemci su, svakako, jo uvek bili protiv istrebljivanja rasa. Ideja o ravnopravnosti rasa jo uvek je bila izuzetno prihvaena u nekim krugovima, naroito meu socijalistima i katolicima. Obe ove grupe su bile prilino uticajne u politikom smislu i koristile su svoje predstavnike u nemakom parlamentu kako bi se suprotstavili politici usmerenoj ka istrebljivanju domorodakog stanovnitva u nemakim kolonijama. Jo jedan razlog iz kojeg su neki Nemci, ukljuujui i mnoge upravitelje u nemakim kolonijama, bili protiv istrebljivanja rasa bio je taj to je veliki broj njih smatrao da tropski krajevi nisu pogodni za ivot Evropljana. Oni koji su bili ovakvog miljenja ukljuujui i mnoge lekare u kolonijama koji su podravali eugeniku politiku bili su za poveanje broja domorodakog stanovnitva, kako bi Nemci mogli da eksploatiu njihov rad. Tako su neki nemaki propagatori eugenike traili naine za poboljanje kvaliteta ne-evropskih rasa, kako u kvantitativnom tako i u kvalitativnom smislu. Meutim, njihov krajnji cilj je bio prosperitet Nemake, a ne domorodakih naroda.86 Uprkos ovim suprotnim strujama, istrebljivanje rasa je, sa intelektualnog aspekta, postajalo sve prihvatljivije poetkom 20. veka. Iako je antisemitizam zaokupio panju mnogih uenih ljudi koji se bave prouavanjem nemakog rasizma iz oiglednih razloga moemo videti da ideje o istrebljivanju rasa nisu nuno bile povezane sa antisemitizmom. Kada su socijaldarvinisti i eugenisti govorili o inferiornim rasama, oni su mnogo ee mislili na ne-evropske rase, naroito na amerike Indijance, australijske aboridine, crnce i stanovnike Istone Azije. Iako su neki socijaldarvinisti i eugenisti, o kojima sam govorio, bili u manjoj ili veoj meri antisemiti a neki i veoma fanatini malo njih je ikada govorilo o istrebljivanju Jevreja. S druge strane, neki socijaldarvinisti su bili ak i protiv antisemitizma, dok su neki nemaki i austrijski Jevreji (Gumplovi, na primer) opravdavali meurasnu borbu i istrebljivanje rasa, ba kao to su inili drugi nemaki mislioci. Bilo je, naravano, i onih antisemitski orijentisanih mislilaca koji su zagovarali eliminaciju Jevreja, a nekoliko radikalnih antisemita je zagovaralo ak i njihovo istrebljivanje, na ta nas je podsetio Danijel Goldhagen (Daniel Goldhagen).87 Ideja o istrebljivanju rasa bila je, meutim, mnogo rasprostranjenija u formama koje nisu povezivane sa antisemitizmom, naroito meu obrazovanom elitom. U stvari, nisu svi istaknuti antisemiti, pa ak ni oni koji su prihvatili ideju o darvinovskoj meurasnoj borbi i istrebljivanju, smatrali da Jevreje treba eliminisati nasilnim putem. Smatrajui Jevreje niom vrstom ljudskih bia, Teodor Fri je verovao da je borba protiv Jevreja pitanje napretka i duhovnog uzdizanja i snano uporite moralnog oienja. On je, meutim, bio protiv nasilnih metoda eliminacije Jevreja, poto e bojkot i progonstvo biti dovoljni.88 On je vatreno poricao tvrdnju da on i njegovi saradnici ele da istrebe Jevreje. On je, naprotiv, izjavio kako bi eleo da im se prui prilika da razviju sopstvenu kulturu ali samo u nekoj dalekoj zemlji, ne u Nemakoj.89

Adolf Harf (Adolf Harpf, pseudonim za Adolfa Hagena) je predloio jo mirniji nain eliminacije Jevreja meovite brakove izmeu Jevreja i Nemaca. Harf je bio novinar koji je napisao mnogo lanaka i pamfleta o biolokom rasizmu, ukljuujui i nekoliko brojeva Lanc fon Libenfelsovog (Lanz von Liebenfels) asopisa Ostara. On je pod snanim uticajem darvinistike teorije napisao Festschrift o darvinovskoj etici za Karnerija povodom njegovog 80. roendana. Prema Harpfovom miljenju, darvinovska meurasna borba dovodi do istrebljivanja svuda gde rase dolaze u meusoban dodir: Istorija nam u svakoj epohi daje primere neizbenih unititeljskih borbi izmeu ljudskih rasa... Ukratko reeno, svuda gde nailazimo na meurasnu mrnju, i kao neminovnu posledicu toga, meurasni rat, gde postoje rasne razlike. Iako je smatrao da Jevreji nisu i da nikada ne mogu biti jednaki Nemcima, on je smatrao da je jedini humani nain da se izbegne borba unitenja meanje rasa.90 Ovo reenje nije nailo na plodno tle u antisemitskim krugovima, uglavnom zbog toga to je veina pobornika biolokog rasizma meanje rasa smatrala tetnim reenjem koje dovodi do degeneracije. Harf i Fri su moda izbegavali nasilna reenja za Jevrejsko pitanje, ali su njihova uenja o rasnim razlikama i meurasnoj borbi ipak bila pogubna. Dakle, kakav su praktian efekat imale ove ideje o istrebljivanju rasa? One su, pre svega, najdirektnije uticale na nemaki imperijalizam i kolonijalnu politiku. Nemakoj kolonijalistikoj propagandi nedostajale su one verske i humanitarne fraze karakteristine za britansko promovisanje kolonijalizma, a koristila se argumentima socijaldarvinizma i biolokog rasizma. Stoga nije nikakvo udo to su slubenici u nemakim kolonijama esto govorili da lokalno domorodako stanovnitvo nema pravo na ivot, osim ako ne slui interesima Nemake.91 I Golvicer i Ute Menert (Ute Mehnert) se u svojim analizama nemake debate o utoj opasnosti slau da je socijaldarvinizam predstavljao osnovno obeleje govora i rasprava o rasnoj borbi protiv stanovnika Istone Azije. Vilhelm II se slobodno koristio ovim izrazima i frazama, obavestivi Teodora Ruzvelta 1905. godine: Predviam da e se u budunosti belci i uti boriti na ivot i smrt za puku egzistenciju. Dakle, to nacije koje pripadaju beloj rasi ranije shvate tu injenicu i pridrue se zajednikoj odbrani protiv zajednike opasnosti, to bolje.92 Znai, u osnovi svetske politike Vilhelma II nalazi se ideja da su meurasna borba i istrebljivanje rasa neminovna pojava. Dehumanizirajue tendencije rasizma takoe su igrale jednu od veoma znaajnih uloga u genocidu nad Hererosima tokom Herero bune (1904-06), poto je veina Nemaca afrike crnce smatrala samo malo boljim od ivotinja.93 Jedan nemaki misionar alio je zbog toga to prosean Nemac ovde na domorodako stanovnitvo gleda i tretira ga kao stvorenja koja su manje-vie na istom nivou kao i babuni (njihov omiljeni izraz kojim su opisivali domoroce) i koja zasluuju da ive samo ukoliko donose neku korist belcima... Takav nain razmiljanja raa osornost, podmuklost, eksploataciju, nepravdu, silovanje, a ne tako retko i ubistvo.94 Guenje Herero bune od strane Nemaca bio je prvi pokuaj genocida u 20. veku. General Trota (Trotha), nemaki vojskovoa u Junoj Africi, naredio je unitenje svih Hererosa mukaraca, ena i dece u, kako ga je on nazvao, meurasnom ratu. On je otvoreno opravdavao unitavanje rasa pozivajui se na darvinistike ideje. On je u jednom novinskom lanku izjavio da Nemci ne bi trebalo da odbiju njegovo nareenje za istrebljivanje pozivajui se na ekonomsku vrednost Hererosa, to se esto navodilo kao argument protiv Trote. On je rekao: Mi u poetku ne moemo bez njih [domorodaca], ali se oni na kraju moraju povui. Tamo gde klimatski uslovi dozvoljavaju rad beloj rasi... filantropski stav nee osloboditi svet gore navedenog Darvinovog zakona, borbe najsposobnijih.95 Trota je, znai, pokuao da pobije moralnu ogorenost svojih protivnika time to je zahtevao nauno odobrenje za meurasne borbe. Trotov dekret o unitenju izazvao je estoke sukobe u Nemakoj. Mnogi nemaki zvaninici bili su uasnuti Trotovom politikom, ukljuujui i guvernera kolonije i nemakog kancelara Bernarda fon Bilova (Bernhard von Blow), koji je izjavio da je taj dekret protivan svim hrianskim i humanim principima. Meutim, u Rajhstag debatama o Trotovom dekretu samo su socijaldemokrate i Katolika partija centra zauzele vrst stav protiv istrebljivanja rasa; s druge strane, veina liberala bila je izrazito i otvoreno rasistiki orijentisana.96 General fon lifen (von Schlieffen), Trotov nadreeni, nezvanino je podravao Trotu, smatrajui da se meurasni rat, kada izbije, moe zavriti jedino unitenjem jedne od strana koje su u njemu uestvovale. 97 Meutim, lifen je iz praktinih razloga na kraju ipak ubedio neodlunog cara Vilhelma II da poniti Trotovu odluku o unitenju Hererosa. Za veinu Hereosa je, meutim, bilo suvie kasno, poto je, kako se procenjuje, 81% njih zapravo nestalo tokom okrutne politike Nemake. Stavovi koji su nadahnuli Trota u donoenju ovog dekreta nedvosmisleno su formirani pod uticajem rasprava o meurasnom sukobu i istrebljivanju rasa.98 Konano, ideologija istrebljivanja rasa zaokupie ne samo Hitlerov um, nego i umove mnogih Nemaca onoga vremena, koji e ga podravati i saraivati sa njim u njegovim pokuajima da stvori rasnu utopiju. Iako nisu zauzimale dominantno mesto u nemakoj misli, Hitlerove ideje ni u kom sluaju nisu bile neto to je samo njemu svojstveno. U jedanaestom poglavlju ispitaemo nain na koji je Hitler shvatao i primenjivao mnoge ideje koje smo obradili u ovoj knjizi, naroito ideologiju istrebljivanja rasa, to je urodilo veoma loim plodom kada je spojeno sa njegovom nemilosrdnom logikom.

IV DEO UTICAJI

11. HITLEROVA ETIKA

Da li je Hitler uopte i imao etiku? Poto Hitler predstavlja otelovljenje zla, neki e pomisliti da je apsurdno ak i razmatrati mogunost da je moralnost imala neku znaajniju ulogu u njegovom shvatanju sveta. Mnogi pretpostavljaju da je Hitler - da bi poinio tako radikalno zlo - morao biti ili nemoralni oportunista ili amoralni nihilista. Gizela Bok (Gisela Bock), na primer, u svojim delima o eugenici i sterilizaciji sasvim ispravno naglaava da nacistika ideologija devalvira ljudski ivot i odbacuje humanu etiku.1 Meutim, naglaavajui samo ono emu su se nacisti suprotstavljali s moralne take gledita, ona nam otkriva samo jednu stranu medalje. Da li su oni humanu etiku zamenili nehumanom etikom ili su u potpunosti odbacili moralnost?

Hitler je nesumnjivo bio nemoralan, ali je Eberhard Jekel (Eberhard Jckel) ubedio veinu istoriara da Hitler nije bio samo oportunista. On je vie bio jedan principijelni politiar sa precizno definisanim shvatanjem sveta kojeg se vrsto drao.2 Jekel nije posebno analizirao Hitlerove stavove o etici i moralnosti, ali je iz Hitlerovih spisa i govora sasvim jasno da on uopte nije bio amoralan. On je, naprotiv, bio izuzetno moralistian i dosledno je primenjivao svoju viziju moralnosti na politike odluke, ukljuujui ratovanje i vrenje genocida. Nama je, moda, teko to da shvatimo, ali u Hitlerovom shvatanju sveta, rat i genocid ne samo to su se mogli moralno opravdati, ve su bili i za svaku pohvalu sa tog istog aspekta. Hitler je, dakle, u krajnjoj instanci bio toliko opasan, upravo zato to su njegova politika i njegove odluke bile zasnovane na koherentnim, ali pogubnim etikim idealima.3 Da bismo shvatili ogromnu Hitlerovu popularnost u Nemakoj, prvo moramo shvatiti etiku dimenziju njegovog pogleda na svet i njegove politike. Hitler nemakom narodu nije obeao samo materijalni prosperitet, zdravlje i mo, ve i moralni napredak. Mnogi ueni ljudi uoili su utopijski poziv nacizma, iji je cilj bio stvaranje uzvienije i bolje osobe. Policijska drava koju je on stvorio nije progonila samo politike neprijatelje, ve je pokuavala da odstrani i kriminalne oblike ponaanja i drutvenu devijaciju.4 Nacistika propaganda je naciste stalno prikazivala kao pristojne, neiskvarene, uzorne lanove drutva. Hitler je neprestano kritikovao savremeno, urbano drutvo zbog njegove razuzdane nemoralnosti, naroito irenja seksualne nemoralnosti i prostitucije. Neke je Hitlerovo zagovaranje porodinih vrednosti navelo na pogrenu pretpostavku da je Hitler bio moralni konzervativac. Ako ispitamo neka odreena moralna pitanja abortus, ulogu ena ili homoseksualnost onda Hitlerovi stavovi zaista odraavaju jedan konzervativan pogled na svet. Meutim, sveukupno gledano, Hitlerovi etiki stavovi se ne slau ba mnogo sa tradicionalnim moralom, poto je on svoj moral zasnivao na potpuno drugaijem temelju nego to je to inila veina konzervativaca. Hitlerova moralnost nije bila zasnovana na tradicionalnoj judeo-hrianskoj etici niti na Kantovom moralnom imperativu, ve je, naprotiv, predstavljala potpuno pobijanje istih. 5 Umesto toga, Hitler je prihvatio evolucionu etiku po kojoj su darvinovska sposobnost i zdravlje bili jedini kriterijumi za utvrivanje moralnih standarda. Darvinovska borba za opstanak, naroito borba izmeu razliitih rasa, postala je jedini arin za moralnost. 6 Dakle, bilo da Hitlera smatramo konzervativnim ili reakcionarnim u politikom smislu, on to sigurno nije bio i u moralnom smislu. Hitler se u svojim ranim govorima i spisima esto pozivao na prirodu da bi opravdao svoju predstavu o borbi. 7 On je poricao da bilo ko moe da izbegne uee u univerzalnoj borbi za opstanak. Svaki napor da se izbegne ta borba na kraju e biti beskoristan, poto e priroda potvrditi svoju vlast i unititi one koji ne ele da se bore za svoj opstanak. Jedina racionalna politika bi, dakle, bila podvrgnuti se zakonima prirode. Hitler je vie puta ponovio da su jedina prava koja bilo koji narod ima, prava zadobijena pobedom u borbi za opstanak. On je prezirao humanost i hriansku moralnost, koje bi podsticale slabost, dovodei time do brojanog opadanja, degradacije, i konano, nestanka ljudske vrste. U svom govoru iz 1923. godine, Hitler je objasnio odnos izmeu borbe i prava na sledei nain: Ono odluujue [u istoriji] je mo koju narodi [Vlker] imaju u sebi samima; ispostavlja se da oni koji su pred Bogom i svetom jai imaju pravo da nameu svoju volju. Iz istorije se vidi da je pravo samo po sebi potpuno beskorisno, ukoliko mona sila ne stoji iza njega. Pravo samo po sebi nije ni od kakve koristi bilo kome ko nema mo da nametne svoje pravo. Jaki su uvek pobeivali... Celokupna priroda predstavlja jednu konstantnu borbu izmeu moi i slabosti, stalnu pobedu jakih nad slabima.8 Posmatrano samo po sebi, van nekog ireg konteksta, ovo zvui potpuno amoralno. Ako je pobeda putem borbe jedini arin za utvrivanje ta je ispravno, a ta ne, kao to je Hitler otvoreno rekao, kako onda moe biti bilo kakve objektivnosti ili kriterijuma za moralnost? Zaista, Hitler je i na drugim mestima u svojoj knjizi Moja borba jasno poricao da moralnost ima bilo kakvo objektivno, permanentno postojanje. On je tvrdio da sve ideje vezane za etiku i estetiku i zaista, sve ideje osim onih isto logikih zakljuaka zavise od ovekovog uma i da ne mogu da postoje nezavisno od oveka, koji nije oduvek postojao.9 Hitlerovo shvatanje da je moralnost isto ljudska tvorevina rui svaki etiki sistem koji tvrdi za sebe da je transcedentan, kao to su judeo-hrianska ili kantovska etika. Hitler oigledno nije verovao u postojanje nepromenljivih, univerzalnih moralnih standarda. Izgleda da ovaj aspekt Hitlerove filozofije potkrepljuje predstavu o njemu kao amoralnom nieovskom nihilisti, pogotovo zato to je on toliko esto govorio o potrebi za prevazilaenjem prepreka snagom volje, zbog ega je u velikoj meri zvuao kao Nie sa njegovim konceptom o volji za mo. Hitler je, meutim, poput mnogih drugih evolucionista o kojima smo govorili u ovoj knjizi, izbegavao potpuni nihilizam i moralni relativizam tako to je prihvatio jedan oblik evolucione etike. On je smatrao da je ljudska moralnost proizvod evolucionog razvoja i da predstavlja najvii stepen evolucije koji je ikada dostignut. Njegov stav o evoluciji je, kao i u sluaju velikog broja njegovih savremenika, bio nadahnut idejom o napretku, dok je moralnost smatrao jednim od najveih evolucionih napredaka. Naravno, ako je Hitler smatrao da moralnost ne postoji van konteksta ljudske psihe, on nije imao nikakvu objektivnu, naunu osnovu za svoju tvrdnju da ljudska moralnost predstavlja vii ili bolji stadijum evolucije, zato to nije imao ni objektivni kriterijum za utvrivanje ta je vie ili bolje. Hitler nije bio jedini koji je napravio ovakvu greku jer su mnogi njegovi prethodnici i savremenici imali isti stav o evolucionom napretku, dok su s druge strane poricali postojanje bilo kakve osnove za utvrivanje kvaliteta razvoja.

Budui da je Hitler evolucioni napredak posmatrao kao neto sutinski pozitivno i dobro, on je smatrao da je vrhunac dobra doprinositi tom evolucionom napretku. Borba za opstanak je stvorila ljudska bia, i ako pokuamo da se suprostavimo zakonima prirode naputajui tu borbu, mi emo spreiti progres i podstai degeneraciju. U jednom pasusu u knjizi Moja borba u kojem govori o pogubnim posledicama vetakog ograniavanja irenja populacije, Hitler je upozorio na opasnost kojoj se izlaemo pokuavajui da ograniimo ovekovu borbu za opstanak: Ako se reprodukcija kao takva ogranii, i smanji broj raanja, prirodna borba za opstanak, koja samo najjaima i najzdravijima omoguava da preive, bie zamenjena oiglednom eljom da se po svaku cenu spasu ak i oni najslabiji i najbolesniji; tako se raa potomstvo koje, to se mi due rugamo prirodi i njenoj volji, neminovno postaje sve jadnije... Jaa rasa (Geschlecht) zamenie slabiju, poto e nagon za ivotom u svom konanom obliku desetkovati svaku nepotrebnu stegu takozvane humanosti pojedinaca kako bi napravila mesta za humanost prirode, koja unitava slabe da bi napravila mesta za jake.10 Hitler je time postavio novu definiciju humanosti liivi pojedinca svih prava i tvrdei da je unitavanje slabih od strane jakih akt humanosti. On je na taj nain potpuno izokrenuo tradicionalnu moralnost. Ali, na koji nain ovek treba da se bori u toj borbi za opstanak? Primenjujui darvinistike principe na ljudska drutva, darvinisti su morali da se uhvate u kotac sa prilino velikom teinom koju je trebalo dati borbi izmeu pojedinaca unutar drutva u suprotnosti sa borbom izmeu razliitih grupa ili drutava. Kao to smo ranije videli, mnogi darvinisti ukljuujui i samog Darvina smatrali su da grupno takmienje, kao to su rat i rasni antagonizam, igraju kljunu ulogu u razvoju ljudskih drutava, pa ak i u evoluciji moralnosti. Hitler je zauzeo ovakav pristup, smatrajui da je meurasno nadmetanje kljuni faktor koji pokree ljudsku evoluciju i istoriju. Znai, Hitler se, u cilju promovisanja evolucionog napretka, odluio za dvostranu strategiju koja ukljuuje i vetaku i prirodnu selekciju: eugeniku unutar nemakog drutva da bi se poboljalo zdravlje i vitalnost arijevske rase, i meurasnu borbu i ratove usmerene protiv onih van nemake rasne zajednice. Hitlerova eugenika i rasna politika bile su povezane kao deo jednog ireg programa za ouvanje i unapreenje ljudske vrste, poto je Nemce smatrao najrazvijenijom rasom, i u fizikom, a naroito u intelektualnom smislu. Ono to je za nas od jo veeg znaaja jeste to da je Hitler Nemce smatrao moralno superiornim u odnosu na sve ostale rase. Dakle, ukoliko bi se ostale rase eliminisale i zamenile Nemcima, ceo svet bi moralno uznapredovao.11 Znai, oni odlomci iz Hitlerovih govora i spisa u kojima se naglaava borba, nisu u sutini tako amoralni kako neki pretpostavljaju. Na primer, Hitler je u knjizi Moja borba izjavio da je ovo ouvanje [kulture i rasa koje je stvaraju] tesno povezano sa nepromenljivim zakonom nude i pravom na pobedu najboljih i najjaih... Ko god eli da ivi mora da se bori, a ko god ne eli da se bori na ovom svetu veite borbe, ne zasluuje da ivi. Ovo je moda okrutno, ali je jednostavno tako!12 Zapazite prvo da Hitler nije govorio samo o pobedi najjaih, ve i najboljih, to znai onih koji su u moralnom smislu bolji od drugih. Ako bismo paljivo ispitali kontekst ovog odlomka, videli bismo da je Hitler tvrdio da je samo arijevska rasa odgovorna za stvaranje ljudske kulture. Kada je govorio o rasnoj superiornosti Arijevaca, Hitler je konstantno isticao njihov doprinos ljudskoj kulturi, koji je - smatrao je on - bio zasnovan na njihovim biolokim osobinama. Nekoliko stranica dalje, Hitler je objasnio da je jedan aspekt arijevske superiornosti njihov moralni karakter. On je tvrdio da su Arijevci u stanju da stvaraju kulturu zato to imaju najrazvijeniji oseaj za rtvovanje zarad dobra drugih. Tako su Arijevci, po Hitlerovom miljenju, manje egoistini, a vie altruistiki nastrojeni. Hitler je svoju predstavu o altruistiki orijentisanim Nemcima, najuzvienijim primerom ljudske moralnosti, suprotstavio Jevrejima kao utelovljenju nemoralnosti.13 On je stalno optuivao Jevreje za pohlepu, prevare, seksualnu nastranost i ostala nemoralna dela, opravdavajui time svoje miljenje o njima kao o inferiornoj rasi. Tako se pod inferiornou nije podrazumevala samo fizika i mentalna, ve i moralna inferiornost (ne zaboravite da su, prema Hitlerovom miljenju, sve tri bile bioloki zasnovane). Zaista, kada je govorio o rasnoj inferiornosti Jevreja, Hitler je daleko vie naglaavao njihove navodne moralne nedostatke, nego njihove fizike ili psihike karakteristike. U stvari, jedini razlog iz kojeg su Jevreji predstavljali opasnost za Nemaku (po Hitlerovom miljenju) bio je taj to su se navodno koristili nemoralnim metodama kako bi na prevaru oteli Nemcima nasledstvo koje im s pravom pripada. Poto ih je smatrao nemoralnima, Hitler je o Jevrejima esto govorio kao o zaraznim parazitima i bacilima koji unitavaju zdravlje i vitalnost nemake nacije. Hitler je izuzetno ozbiljno shvatio ovu metaforu, rekavi u februaru 1945. godine nakon to su milioni Jevreja nestali u Holokaustu da mere koje je Nemaka preduzela protiv Jevreja-parazita predstavljaju izuzetno vaan proces dezinfekcije, koji smo sproveli do krajnjih granica i bez kojeg bismo mi sami bili ugueni i uniteni.14

Hitler je zbog svog shvatanja morala, morala zasnovanog na rasnoj pripadnosti, ponekad prihvatao moralna naela koja su bila u skladu sa tradicionalnom hrianskom moralnou. Na primer, Hitlerovo zagovaranje monogamije i odbacivanje abortusa i homoseksualnosti bilo je u skladu sa tradicionalnim konzervativcima. Meutim, Hitler uopte nije podravao tradicionalnu moralnost zbog tradicije ili religije, ve je ove moralne stavove prihvatao zato to ih je smatrao najboljim nainom propagiranja biolokog poboljanja nemake nacije. Razlika izmeu ova dva pristupa postaje oigledna kada razmotrimo Hitlerov stav o abortusu. On je bio protiv abortusa jedino kada su u pitanju zdrave Nemice, poto je smatrao da irenje populacije predstavlja klju bioloke vitalnosti njegove nacije. On je, meutim, dozvoljavao abortus kada su u pitanju one inferiorne rase ili u sluajevima kada bi dete najverovatnije imalo neku uroenu bolest. Dok je s jedne strane podravala neke tradicionalne vrednosti, Hitlerova evoluciona etika je naglavake okrenula neke druge vrednosti. On je bio u stanju da opravda gotovo sve s moralne take gledita, ukoliko je to doprinosilo evolucionom napretku i poboljanju oveanstva. Poto je smatrao da arijevska rasa predstavlja najvii oblik oveanstva, to je praktino znailo da je sve to je podsticalo pobedu arijevske rase bilo moralno ispravno. Tako je Hitler u svom govoru iz 1923. godine mogao da izjavi sledee: Ali mi nacional-socijalisti stojimo ovde [na Jevrejskom pitanju] u jednoj ekstremnoj poziciji. Mi znamo samo jedan narod (Volk), za koji se borimo, a to je na sopstveni narod. Moda smo nehumani! Ali ako spasemo Nemaku, mi smo uinili najvee delo na svetu. Mi moda inimo nepravdu! Ali ako spasemo Nemaku, mi smo ukunuli najveu nepravdu na svetu. Moda se nemoralni! Ali, ako je na narod (Volk) spasen, mi smo ponovo utrli put moralnosti.15 Hitler je, dakle, opravdavao svako nemoralno delo uinjeno onima van nemake rasne zajednice, sve dotle dok ono doprinosi dobru arijevske rase. Borei se za dobrobit arijevske rase, podstiemo konanu pobedu moralnosti. Hitler je ovu osnovnu ideju objasnio i u knjizi Moja borba, kada je objasnio da njegovo shvatanje sveta ni u kom sluaju ne podrazumeva veru u jednakost rasa, dok zajedno sa njihovim razlikama prepoznaje i njihovu viu ili niu vrednost, to ga obavezuje da, u skladu sa venom voljom koja upravlja univerzumom, propagira pobedu boljih, jaih, a da od loijih i slabijih zahteva pokornost. Ono time u principu prihvata aristokratski zakon prirode i veruje u validnost ovog zakona u sluaju svakog pojedinanog ivog bia. Ono ne prepoznaje samo razliitu vrednost rasa, ve i razliizu vrednost pojedinaca... Meutim, ono ni u kom sluaju ne moe da prihvati pravo postojee ideje o etinosti, ukoliko ta ideja predstavlja opasnost za ivot rase koja je nosilac vieg oblika etike.16 Jedini Hitlerov kriterijum za moralnost bio je njen udeo u promovisanju ili ometanju interesa najrazvijenije rase, najrazvijenije ne samo u fizikom i psihikom, ve i u moralnom smislu. Ako bi bilo koji moralni zakon predstavljao opasnost za opstanak nemake rase, utoliko gore po taj moralni zakon, smatrao je Hitler. Jasno je, znai, da je Hitler uzdizao rasne obzire iznad bilo kakvih verskih, humanitarnih ili etikih standarda. Hitler je ismevao svaki moral koji nije poboljavao vitalnost arijevske rase, naroito neke tradicionalne hrianske vrednosti, kao to su poniznost, saaljenje i saoseanje. On je smatrao da su te vrednosti neprirodne i protivne zdravom razumu, i stoga tetne i pogubne za zdrav razvoj i napredak ljudske vrste. On je s prezrenjem odbacio ideju o ljudskim pravima, nazvavi je proizvodom slabia. Ne, objasnio je on, postoji samo jedno najsvetije ljudsko pravo, a to pravo je u isto vreme i najsvetija dunost truditi se i paziti da se ouva istota krvi, kako bi se podstakla plemenitija evolucija oveanstva.17 Jo jedan nain na koji je Hitler, kako je sam smatrao, mogao da unapredi interese arijevske rase bio je podsticanje reprodukcije najrazvijenijih pripadnika te rase i eliminisanje inferiornih pojedinaca. Dakle, eugenika, edomorstvo i eutanazija zauzimale su centralno mesto u njegovom shvatanju drutvenog napretka. Ta shvatanja takoe pokazuju koliko je njegova evoluciona etika bila daleko od tradicionalnije moralnosti, a svakako i od judeohrianske zabrane ubijanja nevinih ljudskih bia. On je u svojim govorima esto govorio o eugenici i populacionoj politici, a ponekad je govorio da se nesposobni mogu rtvovati. Meutim, on je retko otvoreno govorio o ubijanju onih koje je smatrao inferiornima. Ipak, u jednom neobjavljenom rukopisu iz 1928. godine, Hitler je jasno pokazao koliko se eugenika i edomorstvo uklapaju u njegovo darvinistiko shvatanje prirode: Dok priroda samo nekolicini najzdravijih i najotpornijih meu velikim brojem ivih organizama dozvoljava da preive u borbi za opstanak, ljudi ogranie broj raanja, a onda pokuavaju da odre u ivotu ono to se rodi, ne vodei rauna o tome koliko ta bia zaista vrede. Humanost je stoga samo rob slabosti i time zaista najokrutniji unititelj ljudskog postojanja. Hitler je potom pribegao Hekelovom omiljenom primeru drevnim Spartancima da bi odbranio ideju o ubijanju nesposobne dece, poto, po njegovom miljenju, njihov ivot vredi vrlo malo, ako uopte i vredi. Ubiti takve osobe je, prema Hitleru, humanije nego dozvoliti im da ive. On je, dakle, smatrao da ubijanje nesposobnih predstavlja dobro delo s moralnog aspekta, potpuno preokrenuvi judeo-hrianski moralni zakon, koji je titio nesposobne.18

Hitler je smatrao da darvinizam prua moralno opravdanje za edomorstvo, eutanaziju, genocid i ostale politike mere koje su (a, hvala Bogu, jo uvek su) smatrane nemoralnim u odnosu na konvencionalnije moralne standarde. Evolucija je pruila krajnje ciljeve ove politike: bioloki napredak ljudske vrste. To je, meutim, veoma nesiguran cilj, zato to zavisi od unapred stvorenih ideja o tome ta je, zapravo, napredak. Hitlerovo shvatanje napretka bilo je zasnovano na njegovim sopstvenim vrednostima, tako da je on time svoje pretpostavke o kulturi i shvatanje moralnosti na jedan nepoten nain pretoio u toboe nauni cilj. On je u to svoje shvatanje mogao da ubaci i moralne predrasude time to je neke rase definisao kao inferiorne, a one druge kao superiorne. Darvinovski rasizam je, naravno, u ogromnoj meri doprineo svemu tome. Ako evolucija daje ciljeve, darvinovski mehanizam predlae sredstva: poveati broj najsposobnijih ljudi kako bi istisnuli ostale u borbi za opstanak. On je u svojoj velikoj elji da ubrza evolucioni proces propagirao i vetaku selekciju (eugeniku) i mere intenziviranja prirodne selekcije. Nadmetanje i sukob delovae u korist jaih, sposobnijih pojedinaca i rasa. Ali, tako e delovati i ubijanje onih pojedinaca i rasa koje se smatraju inferiornim. Moralnost se ne moe utvrditi zakonima iz prolosti, ve samo na osnovu njenih posledica po evolucioni napredak. Pa gde je Hitler dobio ove ideje o etici i moralnosti? I pored neverovatnog broja istraivanja koja su raena o Hitleru i nacizmu, to je jo uvek teko pitanje, jer dok s jedne strane imamo ogromnu koliinu informacija o Hitlerovim idejama zasnovanih i na privatnim i na javnim izjavama imamo vrlo malo dokaza o tome ta je uticalo na formiranje njegovog shvatanja sveta. Veliki broj raspoloivih dokaza o onome to je na intelektualnom planu uticalo na mladog Hitlera nepotpun je, nepouzdan ili na osnovu indicija. On je retko spominjao bilo kakve znaajnije pisce i knjige koje su uticale na formiranje njegovog naina razmiljanja. August Kubicek (August Kubizek), koji je jedno kratko vreme bio njegov cimer u Beu, tvrdio je da je Hitler esto odlazio u beku biblioteku i mnogo itao, ukljuujui dela Dantea, ilera (Schiller), Herdera, openhauera (Schopenhauer) i Niea. 19 Hitler je verovatno itao neka velika, nauna dela u svojoj mladosti, ali sudei po onome to znamo o njegovom kasnijem ivotu, ta dela verovatno nisu izvrila onaj najznaajniji uticaj na formiranje njegovog pogleda na svet. Znaajniji uticaj su verovatno izvrile beke novine, politiki traktati i pamfleti, koje je, kao to nam je poznato, itao i pratio sa velikim interesovanjem. Ako je to tano, Hitler je onda svoju evolucionu etiku i rasistiki socijaldarvinizam u velikoj meri verovatno formirao iz druge ruke. To uopte ne bi trebalo da nas iznenadi, poto je beka tampa bila prezasiena rasistikim socijaldarvinizmom u vreme kada je Hitler boravio u tom gradu.20 Meutim, neki naunici tvrde da je ovaj ili onaj pisac izvrio najvei uticaj na formiranje Hitlerovog shvatanja sveta. Teko da je iko bio uporniji u ovakvim tvrdnjama od Danijela Gasmana koji je potencirao svoju hipotezu o Hekelovom uticaju na Hitlera. Gasmanovi argumenti se na prvi pogled mogu uiniti uverljivim, zato to postoje neporecive paralele izmeu nekih delova Hekelove i Hitlerov ideologije. Ve smo videli da je Hekel bio meu prvim nemakim misliocima koji su govorili o istrebljivanju inferiornih ljudskih rasa od strane superiornih Evropljana i ubijanju invalida. Hitlerova shvatanja ljudske borbe za opstanak i odnosa izmeu prirode i drutva slina su Hekelovim, a neke Hitlerove izjave vezane za evoluciju lako su mogle biti preuzete od Hekela. Kao jedan od mnogih primera moemo navesti jednu Hitlerovu izjavu iz 1933. godine koja je nesumnjivo preuzeta od Hekela (ali moda indirektno): Jaz izmeu najnieg stvorenja koje se jo uvek moe nazvati ovekom i nae najrazvijenije rase vei je od rastojanja koje deli najnii tip oveka od najrazvijenijeg majmuna.21 Meutim, Gasmanov pristup je suvie ogranien, jer zanemaruje ogromne razlike izmeu Hekela i Hitlera. Hekel je bio liberalni nacionalista 19. veka koji je podravao Bizmarka zato to je ovaj ujedinio nemaku naciju, ali koji nikada nije prihvatao diktaturu i jednopartijsku vladavinu. Hekel je sa vie aspekata bio na strani liberalnih pristalica progresivnih ideja svoga vremena, propagirajui, pored ostalih liberalnih ideja, mirovni pokret i prava homoseksualaca. Gasman je, sve u svemu, napravio previe buke oko Hekelovog antisemitizma, koji, iako pogreno usmeren, verovatno nije bio izvor Hitlerovog antisemitizma. Kao prvo, u Hekelovim spisima i govorima retko kada nailazimo na antisemitske izjave, a kada i naiemo, one su mnogo blae od Hitlerovih. Osim toga, poetkom 20. veka bilo je mnogo antisemitski nastrojenih mislilaca iji stavovi su mnogo sliniji Hitlerovim. Eugenika i eutanazija, dva aspekta Hekelove filozofije koje je Hitler verovatno prihvatio, nisu pripadale iskljuivo nacistima, ve ih je prihvatio i ogroman broj razliitih sekularnih drutvenih reformatora. ak su se i mnogi socijalisti, ukljuujui i neke marksiste, pridruili veini koja je podravala eugeniku. Pored toga, Gasman ne moe da dokae da je Hitler, zapravo, ikada i proitao bilo koje od Hekelovih dela, tako da je, ma kakav uticaj da je Hekel navodno izvrio na Hitlera, taj uticaj mogao biti vren posredno, preko drugih. Hekelova dela su se zaista mnogo itala poetkom 20. veka i uopte ne bi bilo iznenaujue da je i Hitler proitao jedno ili vie njih. Meutim, i mnogi eugenisti, rasisti i antisemiti propagirali su Hekelove ideje, o kojima se mnogo govorilo i diskutovalo u popularnoj tampi, tako da je sasvim mogue da je Hitler te ideje prihvatio preko drugih. Dakle, Gasman ima pravo kada naglaava da su Hekelove ideje u velikoj meri uticale na Hitlera, ali one ni u kom sluaju nisu predstavljale ideoloku podlogu za faizam, kao to ni Hekel ni u kom sluaju nije bio profaistiki nastrojen.22

Jo jedna osoba koju su smatrali ovekom koji je dao Hitleru svoje ideje bio je Jorg Lanc fon Libenfels, beki okultista i arijevski rasista koji je zajedno sa Gvidom fon Listom formulisao doktrinu poznatu pod nazivom ariozofija (izveden iz korenskih rei koje znae arijevska mudrost). Austrijski psiholog Vilfrid Dajm (Wilfried Daim) koristi dve vrste dokaza u povezivanju Lanca i Hitlera. Prvo, on pokuava da pokae da je Hitler itao Lancov rasistiki asopis Ostara, koji se mogao kupiti na kiosku blizu Hitlerovog stana u Beu. Dejm je posle Drugog svetskog rata intervjuisao Lanca, koji je tvrdio da ga je Hitler jednom posetio i traio od njega nekoliko primeraka Ostare koji su mu nedostajali da bi upotpunio svoju kolekciju ovog asopisa. Lancu se, meutim, ne moe u potpunosti verovati, budui da je takoe tvrdio da je Lenjin bio jedan od njegovih uenika. Dakle, Lanc je ovu priu o Hitleru ispriao moda samo da bi sebe uinio znaajnijim. Meutim, mnogi naunici, ukljuujui i mene samog, smatraju da je sasvim mogue da je Hitler itao Lancove spise u Beu. Drugo, Dejm pokuava da pokae kako postoje mnogobrojne paralele izmeu Lancovih i Hitlerovih stavova. Lancov ekstremni arijevski rasizam je zaista imao mnogo dodirnih taaka sa Hitlerovom rasnom ideologijom. Pre svega, Lanc je bio odan darvinizmu i meurasnu borbu je tumaio kao neophodni sastavni deo evolucionog procesa. On je, kao i mnogi drugi eugenisti, bio zabrinut zbog bioloke degeneracije, koju je smatrao produktom meanja rasa. On je stalno naglaavao potrebu za intenzivnijim nadmetanjem, kako bi prirodna selekcija mogla da vri svoj posao. Arijevska rasa e, po Lancovom miljenju, pobediti u slobodnoj borbi, budui da ona predstavlja prirodno aristokratsku rasu koja poseduje vie talenata i sposobnosti od bilo koje druge rase. Meutim, osim zaotravanja konkurentne borbe, on je propagirao i eugeniku (vetaku selekciju) kao nain podsticanja evolucionog procesa.23 Lanc je uzdizao rasistiki nastrojenog publicistu Adolfa Harfa, koji je napisao nekoliko lanaka za Lancov asopis, zato to je ovaj rasi davao centralno mesto u odreivanju sudbine naroda i nacija. Lanc je zapazio da je rasa pokretaka sila koja stoji iza svega to inimo.24 Lanc kasnije govori o tome kako su njegova shvatanja rase uticala na njegovo shvatanje moralnosti: Za nas ljude, velianstveni Arijevac predstavlja merilo za sve, tako da sve to je korisno za Arijevce, te uzviene pripadnike ljudskog roda, mora biti moralno, dok sve ono to njima teti mora biti nemoralno.25 On je naroito poricao da biblijska zapovest o ljubavi prema blinjem obuhvata i pripadnike drugih rasa. On je tvrdio da uenje o univerzalnoj ljubavi, ljubavi prema svima, predstavlja izokretanje hrianskog uenja koje su arijevcima nametnuli inferiorni majmunoliki ljudi.26 Kao to e to nakon njega uiniti i Hitler, Lanc je moralnost merio njenim uticajem na superiornu rasu, a ljubav je, po njegovom miljenju, bila rezervisana samo za pripadnike sopstvene rase. Lancova moralnost zasnovana na rasi mogla je da opravda svakakva nemoralna dela sve dotle dok su ona bila uinjena protiv niih rasa. On je stalno protestvovao protiv neselektivnog i nepristrasnog milosra, poto e to doneti korist pripadnicima inferiornih rasa, a na raun arijevaca. On je pripadnike inferiornih rasa uporedio sa korovom koji treba iupati, zato to predstavljaju finansijski teret za bolje rasne elemente.27 Lanc je shvatio da to upanje korova nee uvek moi da se obavi mirnim putem. On je u jednom svom lanku pohvalio mere koje su zapisane u Bibliji, koja navodno predstavlja teku, rasno ponosnu i rasno svesnu knjigu, koja objavljuje smrt i istrebljenje inferiornima, a superiornima da e vladati svetom.28 Dakle, Lancove ideje su ipak na neki nain nagovetavale Hitlerovu krutu rasnu politiku. Meutim, problem na koji nailaze oni koji pokuavaju da prikau Hitlera kao Lancovog uenika jeste to to su ideje koje su obojica podravali bile iroko rasprostranjene u Beu i drugim delovima Austrije i Nemake poetkom 20. veka. Mi smo se sa mnogim tim istim idejama o darvinizmu, eugenici i moralnosti ve susretali na mnogim drugim mestima u ovoj knjizi, i to esto u delima koja su objavljena pre Lancovih. Drugo, iako je Lanc uzdizao plavokose, plavooke Arijevce kao najviu rasu, on je retko kad govorio o Jevrejima. Rasni neprijatelji koje je Lanc spominjao najee su bile crnake i mongolske rase, kao i Evropljani ija je krv pomeana sa krvlju ovih drugih rasa. Veina Jevreja bi se nesumnjivo uklopila u Lancov opis inferiornih rasa, ali antisemitizam nije zauzimao centralno mesto u njegovoj rasnoj ideologiji. Osim toga, ak i ako Lanc jeste uticao na Hitlera, Hitler nije prihvatao sve njegove ideje. Na primer, Hitler nikada nije prihvatio mistino tumaenje Biblije, koje je zauzimalo glavno mesto u Lancovoj ideologiji, niti je ikada koristio Lancovu ezoterinu terminologiju. Dok je Lanc uivao u okultnoj prirodi svog rasizma, Hitler je svoju rasnu ideologiju obino prikazivao kao racionalnu i naunu. Jo jedan okultista meu bekim rasnim teoretiarima koji je mogao izvriti uticaj na Hitlera bio je Gvido fon List, Lancov kolega i prvi arijevski rasista koji je otvoreno upotrebljavao svastiku ili kukasti krst (Lanc ju je prihvatio posle njega). Hamanova kae da se Hitlerov pogled na svet mnogo vie podudara sa Listovim nego sa Lancovim. Meutim, ona takoe zapaa da su Listove ideje bile iroko rasprostranjene u bekoj tampi, tako da je Hitler lako mogao da prihvati Listove ideje iz druge ili tree ruke.29 Osim toga, mnoge Listove ideje bile su paljivo probrane i preuzete od drugih rasnih teoretiara, tako da ih je Hitler mogao preuzeti iz vie razliitih izvora. Nikolas Gudrik-Klark (Nicholas Goodricke-Clarke) verovatno je u pravu kada tvrdi da ariozofija predstavlja vie simptom nego uticaj u tom smislu to je nagovestila nacizam.30 Lanc i List su moda izvrili uticaj na Hitlera direktno ili indirektno ali Hitler sigurno nije bio jedan od njihovih uenika.

Peter Emil Beker (Peter Emil Becker) kae da je jo jedan beki rasni teoretiar kandidat za oveka koji je dao Hitleru njegove ideje: Jozef Rajmer (Josef Reimer).31 Mnoge ideje koje Jozef Rajmer spominje u svojoj knjizi Pannemaka Nemaka (A Pan-German Germany, 1905) predstavljaju deo Hitlerovog shvatanja sveta. Rajmer je propagirao pan-nemaki nacionalizam i prioritet rase u svim aspektima ovekovog ivota, izjavivi sledee: Naa rasa sa svojom kulturom vredi vie od ostalih naroda i rasa na ovoj planeti.32 On je koristio darvinistiku teoriju da bi opravdao i eugeniku i meurasnu borbu. Slinosti izmeu njegovog i Hitlerovog pogleda na svet zaista su upadljive. Beker, meutim, priznaje da tu postoji jedan problem: Mi nemamo dokaz da je Hitler ikada itao Rajmerovu knjigu. Rajmer je, osim toga, priznao da je njegova knjiga napisana pod snanim uticajem ostalih rasnih mislilaca, istaknutijih od njega samog. On se pre svega divio Voltmanovim delima, ali je rekao da su i Lapuova, Vilzerova, Gobinova i emberlenova dela takoe uticala na njegov nain razmiljanja.33 Rajmer je, poput Lanca i Lista, vie simptom dominantnih rasistikih ideologija u Beu u vreme kada je Hitler iveo u njemu. Uvek postoji mogunost da je njegova knjiga izvrila uticaj na Hitlera, ali ak i da jeste, ona je samo jedna od mnogih drugih spisa rasnih teoretiara koje su uticale na formiranje Hitlerovih ideja. Kada je napisao knjigu Moja borba, Hitler nikada nije spomenuo Hekela, Lanca, Lista ili Rajmera kao osobe koje su uticale na formiranje njegovog pogleda nasvet dok je boravio u Beu. Meutim, jedna od istaknutih politikih figura u Beu koju Hitler jeste spomenuo u knjizi Moja borba jeste Georg fon onerer (Georg von Schnerer), lider austrijske Pan-nemake partije. Hitler je bio prosto zaljubljen u onererov pan-nemaki nacionalizam i bar do 1919. godine u njegov bioloki antisemitski rasizam. Hitler je u knjizi Moja borba izjavio: Teorijski govorei, sve ideje Pan-nemake partije [to jest, onererove] bile su ispravne.34 Mnoge Hitlerove ideje o biolokom rasizmu, etici, eugenici i antisemitizmu ve su bile nagovetene onererovim govorima 80-tih godina 19. veka pre nego to je Hitler roen. onerer je takmienje izmeu plemenitih Arijevaca i podlih Jevreja prikazao kao meurasnu borbu za opstanak. On je smatrao da se moralne crte nasleuju, a Jevreji svojim nemoralnim biolokim karakterom pokuavaju da unite moralno uzvienije Nemce. Njegov bioloki determinizam naveo ga je na zakljuak da je jedino reenje za ovu etiku dilemu unitenje nemoralnih Jevreja.35 On je ovaj stav opravdavao sa moralnog aspekta: Volite sve to je plemenito, dobro i predivno, ba kao to je utelovljeno u svemu nemakom, a mrzite sve to je podlo, loe i vulgarno, ba kao to se manifestuje na Semitima! Na popritu borbe za opstanak nacije mora vaiti pravilo: Oko za oko, zub za zub! 36 Znai, onerer je smatrao da e eliminacija Jevreja poboljati moralnu klimu. 37 Jo jedna linost iz Bea koja se na kratko spominje u knjizi Moja borba, jeste Hjuston Stjuart emberlen, jedan od najuticajnijih antisemitski nastrojenih pisaca s poetka 20. veka. Vilijam irer (William Shirer) i Roderik takelberg (Roderick Stackelberg) obojica prikazuju emberlena kao jednog od najznaajnijih intelektualaca koji su uticali na formiranje nacistikog pogleda na svet.38 irer se sea da su nacistiki orijentisani pisci 30-tih godina 20. veka emberlena esto nazivali duhovnim osnivaem nacizma. Zaista, imajui u vidu koliko je emberlen bio uticajan meu antisemitima s poetka 20. veka, bilo bi udno da Hitler nije itao emberlenova dela ili bar rasprave o njegovim idejama u popularnoj tampi. Hans Frank je kasnije tvrdio da je Hitler itao emberlena dok je leao u zatvoru Landzberg (Landsberg) u periodu od 1923. do 1924. godine.39 U svakom sluaju, emberlen je prepoznao slinost svojih ideja sa Hitlerovim idejama o meurasnoj borbi, eugenici i antisemitizmu (vidi esto poglavlje). Odmah nakon to ga je Hitler posetio u Bierotu (Bayreuth) oktobra 1923. godine, bolesni emberlen je s oduevljenjem izjavio da je Nemaka konano nala spasitelja. Meutim, jedan od pokazatelja da emberlen nije bio jedini a moda ni najznaajniji mislilac koji je izvrio uticaj na Hitlerovu rasnu filozofiju jeste injenica da je emberlen stalno koristio re Teutonci kada je govorio o Nemcima. Hitler je vie voleo izraz Arijevci. Kakav god da je uticaj emberlen izvrio na Hitlera, taj uticaj je verovatno bio pomean sa idejama drugih rasnih teoretiara. Jedan od problema sa kojim su se suoavali oni koji su eleli da dou do saznanja ko je od ovih bekih mislilaca izvrio direktan uticaj na Hitlerov nain razmiljanja bio je taj to, koliko nam je poznato, Hitler verovatno nije bio zadojen tako snanim antisemitizmom sve do perioda nakon Prvog svetskog rata.40 To nam govori da neke od njegovih glavnih ideja jo uvek nisu bile potpuno formirane nakon to je napustio Be. U svojoj studiji pod naslovom Hitlerov pogled na svet (Hitlers World View) Eberhard Jekel tvrdi da je u periodu posle 1918. godine Hitler jo uvek doraivao svoje ideje i da ih je ak i promenio u nekim aspektima (naroito one vezane za spoljnu politiku) kada je napisao knjizu Moja borba.41 Mi ne znamo mnogo o Hitlerovim idejama iz perioda pre 1918. godine, mada zasigurno znamo da je u periodu svog boravka u Beu ve bio pan-nemaki nacionalista. Ja smatram da je on verovatno ve verovao u centralnu ulogu meurasne borbe u ljudskoj istoriji. Intelektualna sredina u Minhenu moda je isto toliko doprinela formiranju Hitlerovog pogleda na svet ba kao i njegovo iskustvo u Beu. Ako nita vie, ona je bar uvrstila one ideje koje je on ve bio prihvatio u Beu. Istoriar Helmut Ojerbah (Hellmuth Auerbach) je pokazao da su ideje koje je Hitler propagirao bile iroko rasprostranjene u Minhenu u godinama neposredno nakon zavretka Prvog svetskog rata.42 Minhen je zaista bio znaajan centar za eugeniki pokret, a Ploc je u ovom gradu ak osnovao i tajni nordijski rasistiki ogranak svog Drutva za rasnu higijenu. I dok s jedne strane ne postoje dokazi da se Hitler ikada sreo sa Plocom ili da je prisustvovao nekom od njegovih sastanaka u Minhenu, Hitler jeste bio u bliskom kontaktu sa Julijusom Lemanom, jednim od glavnih izdavaa medicinskih i naunih knjiga koji je propagirao rasistiku eugeniku i bio istaknuti lan Plocove organizacije. Leman je mogao da iri svoje ideje o pan-nemakom nacionalizmu, eugenici i rasizmu posredstvom asopisa Deutschlands Erneuerung iji je bio izdava.

Leman je ve 90-tih godina 19. veka prihvatio pan-nemaki nacionalizam i uzdigao se do vodee pozicije u Pannemakoj ligi. Po miljenju Gerija tarka (Gary Stark), njegov nacionalizam je odraavao darvinistiki duh koji je dominirao velikim delom tog vremenskog perioda.43 Leman je s oduevljenjem itao antisemitske rasistike ideje H. S. emberlena i Pola Lagarda. Potom je u periodu od 1908. do 1909. godine proitao nekoliko dela o rasnoj higijeni i posvetio se tom pitanju, propagirajui pomenute ideje i tampanim materijalom. Uskoro je doao u dodir sa istaknutim eugenistima u Minhenu, ukljuujui i Ploca, Grubera, a kasnije i Ridina i Lenca. 44 Pre poetka Prvog svetskog rata on se prikljuio i Drutvu za rasnu higijenu u Minhenu i Plocovom Streljakom klubu (vidi deseto poglavlje). 45 20-tih godina 20. veka, postao je jedan od glavnih izdavaa dela o eugenici i rasnoj teoriji, ukljuujui i uveni tekst koji su zajedno napisali Baur, Fuer i Lenc na temu ljudske genetike i eugenike, kao i mnogobrojna dela poznatih rasnih teoretiara, Hansa F. K. Gintera i Ludviga emana. Leman ne samo to je esto dolazio u kontakt sa Hitlerom od 1920. pa nadalje, nego je bio i jedna od najznaajnijih figura u nacionalistikim i rasistikim krugovima koji su bili prepuni nacista. Leman je bio veoma istaknuta figura u Drutvu Tule, nacionalistikoj organizaciji osnovanoj u Minhenu nakon zavretka Prvog svetskog rata. Na listi lanova ovog drutva nalaze se kao u knjigama Ko je ko rani simpatizeri nacizma, rekao je Jan Kero.46 U najistaknutije naciste koji su bili povezani sa Drutvom Tule spadaju njegovi zajedniki osnivai, Anton Dreksler (Anton Drexler) i Karl Harer (Karl Harrer), kao i Gotfrid Feder (Gottfried Feder), Ditrih Ekart (Dietrich Eckart), Hans Frank, Rudolf Hes (Rudolf Hess) i Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg). Prvobitni vlasnik prvih nacistikih novina, Vlkischer Beobachter, bilo je Drutvo Tule, koje ga je u decembru 1920. prodalo Nacistikoj partiji. Poetkom 1920, Leman se, nakon to je uo nekoliko Hitlerovih govora, prikljuio mladoj Nacistikoj partiji, a objavio je i nekoliko nacistikih propagandnih dela.47 20-tih godina 20. veka, Leman je Hitleru slao razne knjige o eugenici i rasnoj teoriji, ukljuujui i zajedniki tekst Bauera, Fiera i Lenca, i Ginterova dela.48 To ne dokazuje da je Leman izvrio veliki uticaj na formiranje Hitlerovog pogleda na svet, budui da su mnoge knjige koje mu je Leman poslao objavljene nakon to je Hitler napisao Moja borba, a ne moemo biti sigurni da li je Hitler proitao sve te knjige. One su ga, ipak, uvrstile u njegovim idejama (ako ih je zaista i proitao). Meutim, iako ne mogu da pruim uverljiv dokaz, Leman verovatno jeste izvrio znaajan uticaj na Hitlerov nain razmiljanja bilo direktno ili indirektno. Paralele izmeu Lemanovih i Hitlerovih stavova su svakako veoma uoljive, a Leman je bio dinamian lider u nacionalistikim krugovima u Minhenu. On je revnosno irio svoje ideje, esto objavljujui rasistiku i eugeniku literaturu na utrb svoje izdavake kue, pokrivajui trokove profitom ostvarenim objavljivanjem medicinskih tekstova. Osim toga, imajui u vidu Hitlerovu politiku sredinu i njegovo prijateljstvo sa Lemanom, bilo bi zaista udno da Hitler nije itao Deutschlands Erneuerung poetkom 20-tih godina. U periodu od 1919. do 1923. godine u ovom asopisu je objavljen veliki broj lanaka o nacionalizmu, rasizmu i eugenici, ukljuujui nekoliko Gruberovih, Lencovih, Ginterovih i emberlenovih. Ginter je u jednom od svojih lanaka iz 1921. godine pod naslovom Mrnja kritikovao etiku ljubavi prema celokupnom oveanstvu (Menschenliebe). Umesto toga, on je propovedao ljubav samo prema pripadnicima iste rase i mrnju prema onima van sopstvene rasne zajednice.49 U jednom broju asopisa Deutschlands Erneuerung iz 1923. godine objavljen je ak i jedan lanak amerikog eugeniste Lotropa Stodarda (Lothrop Stoddard) pod naslovom Obojene rase prete da preuzmu dominaciju nad svetom od bele rase. U jednom broju pomenutog asopisa iz 1922. godine objavljen je lanak pod naslovom Antisemitizam nacistikog ideologa Rozenberga, dok je u januaru 1924. objavljeno uveno pismo u kojem je emberlen prihvatio Hitlera za vou. Tri meseca kasnije, sam Hitler je objavio jedan lanak u kojem je napao marksizam kao orue kojim se Jevreji slue da bi podrivali nemaku kulturu. Jedan od glavnih razloga zato je kritikovao marksistiku ideologiju bio je taj to ona zamenjuje aristokratski prirodni princip masama, a ona odbacuje postojanje nacionalnosti i rase. Koristei se nieovskom terminologijom, poput volje za mo, i zahtevajui obraenje ili unitenje i poslednjeg marksiste u Nemakoj, on je takoe uporno tvrdio da je to unitenje etiki motivisano: Marksistiki internacionalizam se moe slomiti samo fanatino ekstremnim nacionalizmom najvie drutvene etike i moralnosti .50 Tako je Hitler postao moralni voa slamajui sile nemorala, koje su predstavljali marksisti i Jevreji.

Leman je osim asopisa Deutschlands Erneuerung objavio i mnoge knjige o rasizmu i eugenici poetkom dvadesetih godina, ukljuujui i uveno zajedniko dvotomno delo Baura, Fiera i Lenca o ljudskoj genetici i eugenici i knjige Rasna nauka nemakog naroda (Racial Science of the German People) F. K. Gintera. U Hitlerovoj linoj biblioteci nalazio se jedan primerak treeg izdanja zajednikog Baurovog, Fierovog i Lencovog teksta (1927-31.), kao i raniji Lencov pamflet Rasa kao princip vrednosti: Obnova etike (Race as a Principle of Value: The Renovation of Ethics, 1917). Ne znamo da li je Hitler imao i ranija izdanja pomenutog teksta trojice autora, ali ih je verovatno imao, budui da i Lenc i Ginter kau da je Hitler proitao drugo izdanje trija Baur-Fier-Lenc dok je bio u zatvoru Landzberg u periodu od 1923. do 1924. Lenc nije nimalo preuveliavao kada je 1931. godine izjavio da mnogi njihovi [BaurFier-Lenc] pasusi nalaze svoj odraz u Hitlerovim izrazima.51 Na primer, Fier je u svom odeljku o rasnoj antropologiji naglasio rasnu nejednakost. On je takoe objasnio da rasa predstavlja jedan od najodluujuih faktora u celokupnoj istoriji jednog naroda, uglavnom zbog psihikih razlika meu rasama. Lenc, koji je napisao vie od polovine prvog i ceo drugi tom, propagirao je nordijski rasistiki oblik eugenike. On je nordijsku rasu prikazao kao najkreativniju i intelektualno najrazvijeniju rasu na zemlji, i iako je priguio svoj antisemitizam da bi mu se knjige bolje prodavale u medicinskim kolama, on je Jevreje ipak prikazao u negativnom svetlu. On je upozorio na opasnost koja nam preti ako bismo titili inferiorne pojedince i podsticao ograniavanje reprodukcije. Osim toga, on je podravao ubijanje dece sa invaliditetom, nazivajui takvo ubijanje humanitarnom merom. 52 Tekst trija Baur-FierLenc, koji je do 1940. doiveo pet izdanja, bio je izuzetno cenjen i pozitivno ocenjen u medicinskim i naunim asopisima, ne samo u Nemakoj, ve i u drugim zemljama. Veina naunika onog vremena prihvatila je Lencovu rasistiku eugeniku kao konvencionalnu, a ne pseudonauku, kakvom se ona danas obino smatra.53 One ideje koje nije pokupio od Fiera ili Lenca, Hitler je lako mogao preuzeti od Gintera, ije ideje su bile prilino sline njihovim (Ginter je preporuivao knjigu trija Baur-Fier-Lenc). Leman je Hitleru dao jedan primerak treeg izdanja (1923) Ginterovog dela o nemakoj rasi, tako da ga je Hitler mogao imati u periodu svog boravka u zatvoru Landzberg. Ginter je bio pristalica darvinistikog objanjenja ljudske evolucije i tvrdio da je njegova studija nauna studija o rasi, iji je cilj bio da probudi i usmeri nau panju na rasno odreeni karakter sredine i istorije. Odbacio je marksistiki materijalistiki koncept istorije, zamenivi ga rasnim konceptom istorije. Dok je s jedne strane odbacivao ideju da u bilo kom delu Evrope postoji neka potpuno ista rasa, Ginter je meanje rasa prikazao kao neto pogubno i nadao se da e se nordijska rasa truditi da se proisti od stranih rasnih elemenata. On je tvrdio da meovite rase poseduju pravu zbrku naslednih elemenata koji stvaraju haos, ukljuujui i onaj moralni, to uslovljava pojavu etikog relativizma. Sam Ginter je, meutim, bio pristalica moralnog relativizma po tome to je smatrao da svaka rasa ima svoj poseban moral, ali je mislio da e rasno istunstvo ojaati moralnost svake pojedine rase. Tako se moralnost nordijske rase moe ojaati ienjem te rase od njenih ne-nordijskih elemenata. Ginter je ak formulisao i sveobuhvatni moralni imperativ, po uzoru na Kantov kategoriki imperativ, ali razliitog sadraja: Treba da radi tako da sklonost tvoje volje uvek moe biti osnovna sklonost zakonodavstva nordijske rase.54 Kao to su to indirektno rekli Majkl Berli i Volfgang Viperman u knjizi Rasna drava, to izgleda nije predstavljalo sutinu Hitlerove etike.55 U jednom veoma dugakom dodatku koji je toboe bio nauna studija o jevrejskoj rasi, Ginter je u potpunosti omalovaio Jevreje. Dok je nordijsku rasu ranije prikazivao kao najkreativniju, on je tvrdio da Jevreji nisu kreativni, osim, moda, u muzici. Prema Ginterovom miljenju, antisemitizam nije nastao kao proizvod kulturnog razvoja, ve unutranje protivrenosti u nordijskoj krvi, pa se stoga nije mogao izbei. Ginter je osuivao meovite brakove izmeu Nemaca i Jevreja, nazivajui takve veze rasnom sramotom (Rassenschande), izraz koji su nacisti kasnije upotrebljavali.56 Bilo da su Deutschlands Erneuerung ili knjige koje je Leman objavljivao samo potvrdile stavove koje je Hitler ve imao, ili da su zapravo izvrile uticaj na njega, potpuno je jasno, na osnovu ispitivanja Lemanove ideologije i njegovog izdavakog programa, da su ideje eugenike, naunog rasizma i antisemitizma kruile Minhenom, u krugovima bliskim Hitleru. Koje god aspekte rasistike eugenike da Hitler ve nije bio uneo u svoje shvatanje sveta dok je boravio u Beu, sada su se lako mogli nai u Minhenu. Leman nije bio jedini koji je spojio eugeniku, nacionalizam i antisemitizam. Mnogi istaknuti antisemitski nastrojeni mislioci u Nemakoj s poetka 20. veka smatrali su rasistiku eugeniku centralnim delom svog programa za obnovu nemake nacije. Teodor Fri je svakako prihvatio rasistiku eugeniku u svom veoma uticajnom delu Prirunik jevrejskog pitanja (Handbook on the Jewish Question). Fri je do 1918. godine ve bio najuticajniji nemaki publicista koji je propagirao antisemitizam, ne samo zbog ove svoje knjige, ve i zbog drugih svojih dela koja su izala iz njegove izdavake kue eki. Kada se 1931. godine pojavilo trideseto izdanje Friovog Prirunika, Hitler je na poleini knjige napisao jedan kratak reklamni tekst gde kae: Ja sam jo kao mladi u Beu detaljno prouio Prirunik jevrejskog pitanja. Ubeen sam da je ovo delo na poseban nain doprinelo pripremi terena za Nacional-socijalistiki antisemitski pokret.57 Arhiv Nacistike partije u Minhenu bio je vlasnik Friovog dela Jedna nova vera: Ispovedanje obnovljene nemake zajednice (A New Faith: Confession of the German Renewal Community) , u kojem je Fri propagirao odgajanje snanih i sposobnih Nemaca, a suprotstavljao se meanju rasa kao neem tetnom.58 Bez obzira da li je Hitler zapravo itao Friova dela, kako je kasnije tvrdio, ili ne, injenica je da su obojica imali sline ideje o naunom rasizmu, eugenici i antisemitizmu.

Razni naunici imali su neke svoje predloge kada su u pitanju osobe koje su uticale na razvoj Hitlerovih ideja o naunom rasizmu i eugenici. Mnogi su ubedljivi, ali naalost, veina uopte nije pouzdana. Godine 1940, poznati profesor geografije u Minhenu, Karl Haushofer, tvrdio je da je Hitler detaljno prouavao Racelovu Politiku geografiju dok je boravio u zatvoru Landzberg od 1923. do 1924. godine, u istom periodu kada je pisao Moju borbu.59 Znamo da je Hitler poeo da se slui Racelovim konceptom ivotnog prostora (Lebensraum) poetkom 20-tih godina da bi opravdao ekspanzionizam i meurasnu borbu, tako da uopte ne bi bilo udno da je itao Racelove spise. Meutim, ne moemo biti sasvim sigurni u to. ini nam se kao da nikada neemo saznati koje su osobe izvrile direktan uticaj na formiranje Hitlerovog pogleda na svet. Meutim, ispitivanjem Hitlerovog shvatanja sveta iz kasnijeg perioda i uporeivanjem istog sa stavovima drugih istaknutih naunika, lekara, profesora i drutvenih mislilaca, postaje oigledno da socijaldarvinistiki rasizam, evoluciona etika i eugenika nisu predstavljale posebna i svojstvena gledita radikalnih pseudonaunih mislilaca ekstremista. ak i ako Hitler jeste preuzeo te ideje od fanatinih popularizatora, ti popularizatori su te ideje prethodno preuzeli od renomiranih naunika. Iako nisu bile neosporne, to su bile centralne ideje cenjenih, istaknutih mislilaca u nemakim akademskim krugovima. Mnogi biolozi i antropolozi na velikim univerzitetima, kao to smo videli, prihvatili su ideje o rasnoj nejednakosti, meurasnoj borbi, eugenici i eutanaziji sline Hitlerovim shvatanjima. To nam omoguava da lake shvatimo spremnost obinih Nemaca, pa ak i istaknutih lekara i naunika, da aktivno sauestvuju u nacistikim zverstvima. Osim toga, ako detaljnije razmotrimo karijeru istaknutih naunika i lekara tokom vladavine nacistikog reima, sauesnitvo naunika i lekara u nacistikim strahotama postaje jo oiglednija, kao to su pokazale mnoge nedavno obavljene studije.60 Ridin, koji je imenovan za direktora Kajzer Vilhelm instituta za psihijatriju u Minhenu 1932. godine (pre nego to su nacisti doli na vlast), uestvovao je u sastavljanju zvaninog komentara o nacistikom zakonu o sterilizaciji donetog u julu 1933. godine. Posledica ovog zakona o obaveznoj sterilizaciji bila je sterilizacija preko 350.000 ljudi zbog njihovih navodnih naslednih nedostataka, koje su ukljuivale ne samo uroene psihike i fizike bolesti, ve i alkoholizam. Ridin i mnogi drugi psihijatri i lekari uestvovali su na Sudovima o naslednom zdravlju koji su donosili odluke o sterilizaciji, dok je mnogo vie njih davalo sudovima strune savete, obino zasnovane iskljuivo na prethodnom lekarskom izvetaju. Oni obino nisu ak ni pregledali dotinu osobu. Ridin je bio revnosni zagovornik nacistike politiku, sluei na zvaninim vladinim odborima vezanim za eugeniku. U jednom lanku objavljenom 1943. godine godinu i po nakon poetka Holokausta Ridin ne samo to je hvalio nacistiki zakon o sterilizaciji i nirnberke rasistike zakone, ve je uzdizao i nacistiku borbu protiv parazitskih stranih rasa, kao to su Jevreji i Cigani.61 Fier i Lenc su takoe bili oduevljeni zagovornici nacistikog reima u svojoj eugenikoj politici. Pre nego to su Nacisti doli na vlast, Fier je ve est godina bio direktor Kajzer Vilhelm instituta za antropologiju, ljudsku genetiku i eugeniku u Berlinu. On je 1933. godine ponudio vladajuem reimu svoje profesionalne usluge kako bi mu pomogao da oblikuje populacionu i eugeniku politiku, i poput Ridina, uestvovao na Sudovima za nasledno zdravlje. Kada je Fier otiao u penziju 1941. godine, zamenio ga je paljivo izabrani naslednik, Otmar fon Feruer (Otmar von Verschuer), koji je delio njegove stavove o rasistikoj eugenici, a tri godine kasnije naziv Fierovog instituta promenjen je u Eugen-Fier (Eugen Fischer) institut njemu u ast. Lenc je takoe napredovao u svojoj karijeri zato to je podravao nacistiku eugeniku i rasnu politiku. Ubrzo nakon to su nacisti doli na vlast, on je postao direktor eugenikog sektora Kajzer Vilhelm instituta u Berlinu. Kasnije je Lenc ak i uestvovao u stvaranju nacrta zakona o eutanaziji tokom nacistikog reima. Kada su nacisti konano sproveli svoj program o eutanaziji Hitlerovim dekretom 1939. godine, odmah nakon izbijanja Drugog svetskog rata, oni su regrutovali mnoge lekare iji su stavovi o socijaldarvinizmu, eugenici i rasizmu bili slini stavovima Ridina, Lenca, Fiera i Ploca i drugih eugenista o kojima smo ve priali. Nacistiki propagandni filmovi, poput dokumentarca Nasledna bolest (Hereditary Illness, 1936) i umetnikog filma Ja optuujem (I Accuse, 1941), pridobili su Nemce za ideju o eutanaziji 30-tih i 40-tih godina 20. veka (ameriki eugenisti su neke od ovih filmova prikazivali i u Sjedinjenim Dravama). Ako naslov jednog od ovih filmova, Ceo ivot je borba (All Life Is Struggle, 1937), nije dovoljno darvinistiki, onda ga je komentar uinio dovoljno eksplicitnim. Pokazujui izoblienu hendikepiranu osobu, narator u filmu rtva prolosti (Victim of the Past, 1937) izjavio je sledee: Sve ono u prirodi to je suvie slabo da bi ivelo neminovno e biti uniteno. oveanstvo je u poslednjih nekoliko decenija strano zgreilo protiv zakona prirodne selekcije. Ne samo to smo odrali u ivotu one koji ne zasluuju da ive, ve smo im dozvolili i da se umnoavaju. Potomci ovih bolesnih ljudi izgledaju ovako!62 Preko 70.000 ljudi nestalo je u programu eutanazije na rukama lekara, koji su u svemu tome dobrovoljno uestvovali, zato to su bili odani ideologiji rasistike eugenike koju su podravali nacisti.63 Mnogi od ovih lekara koji su uestvovali u programu eutanazije kasnije su napunili logore smrti, podstiui svojim savetima bolje funkcionisanje mainerije smrti. Lekari ne samo to su uestvovali u estim selekcijama zatvorenika, odluujui ko e iveti ili umreti, ve se od njih zahtevalo i da budu prisutni svaki put kada su zatvorenici ubijani u gasnim komorama. Ozloglaeni Jozef Mengele (Joseph Mengele), tienik uvenog eugeniste Veruera (Verschuer), iskoristio je ak svoje zvanje lekara u Auvicu gde je sprovodio eksperimente vezane za naslee. Tragina ironija Mengela i njegovih istomiljenika lei u tome to su se, inei neka od najgorih zverstava, u isto vreme nadali da e njegovi eksperimenti doprineti poboljanju ljudske rase.

Nacistiko varvarstvo je zaista bilo motivisano etikom koja je sebi pripisivala epitet naunosti. Evolucioni proces je postao sudija celokupne moralnosti. Sve ono to je podsticalo evolucioni napredak oveanstva okarakterisano je kao dobro, dok je sve ono to je zaustavljalo bioloki progres smatrano moralno loim. itavo mnotvo u svakom sluaju mora nestati u ovoj maltusovskoj borbi, smatrali su oni, pa zato onda ne unaprediti oveanstvo ubrzavajui unitavanje invalida i inferiornih rasa? Po toj logici, istrebljivanje pojedinaca i rasa koje se smatraju inferiornim i nesposobnim ne samo to je bilo opravdano s moralne take gledita, ve i za svaku pohvalu. Tako su Hitler a i mnogi drugi Nemci sproveli jedan od najstranijih programa koji je svet ikada video pod platem ideje da bismo uz pomo darvinizma mogli da otkrijemo kako da ovaj svet uinimo boljim.

ZAKLJUAK
Od svog pojavljivanja sredinom 19. veka darvinizam je bio predmet mnogobrojnih rasprava zbog mnogih pitanja koja su doticala u samu sutinu ljudskog postojanja. Jedno od znaajnijih pitanja bilo je sledee: Kako treba da ivimo? I dok su mnogi filozofi i teolozi izbacili ovo pitanje iz domena nauke, veina istaknutih zagovornika darvinistike teorije ukljuujui biologe, lekare, drutvene teoretiare i popularizatore smatrala je da darvinizam vri mnogo dalekoseniji uticaj na etiku i moral. Mnogi su tvrdili da je, dajui naturalistiko objanjenje porekla etike i morala, darvinizam zadao smrtni udarac dominantnoj judeo-hrianskoj etici, kao i Kantovoj etici i bilo kom drugom nepromenljivom moralnom zakonu. Ako je moral zasnovan na drutvenim instinktima koji su se menjali tokom evolucije, onda moralnost mora biti povezana sa uslovima ivota u bilo kom vremenu i razdoblju. Darvinizam je, dakle zajedno sa ostalim oblicima istoricizma koji su bili u usponu u 19. veku doprineo usponu moralnog relativizma.

Zanimljivo je, meutim, da mnogi darvinisti nisu bili spremni da ive u uslovima potpunog moralnog relativizma. Oni su jo uvek zadrali jednu nepromenljivu referentnu taku sam proces evolucije. Poto je moralnost nastala u procesu evolucije, oni su tvrdili da je svrha moralnosti unapreenje evolucionog procesa. Oni su time uneli kult progresa - koji je bio opteprihvaen u 19. veku - u teoriju evolucije. Problem je u tome to je to znailo da su oni unapred pretpostavljali da su neki oblici moralnosti bolji od drugih. Meutim, darvinizam svakako nije pruao nikakav kriterijum na osnovu kojeg bi se odredilo da li je neki oblik moralnosti bolji od bilo kog drugog, ili kada je to u pitanju, nije davao nikakav razlog da bismo mislili da je moralnost, u pravom smislu te rei, bolja od nemoralnosti. Veina se ipak prilino slobodno sluila moralistikim jezikom, oigledno zaboravivi na kontradiktornost svega toga. Oni darvinisti koji su evolucioni proces uinili novim kriterijumom za moralnost radikalno su promenili nain na koji su ljudi shvatali moral. Poto su oni, generalno, potvrdili da su dobro zdravlje i inteligencija najznaajniji faktori u uzlaznoj putanji evolucije, poboljanje fizike vitalnosti i mentalnih sposobnosti naroito buduih generacija postale su najuzvienija moralna vrlina. Najvei greh bio je doprineti na neki nain propadanju fizikog zdravlja ili intelektualnih sposobnosti. Ova vrsta evolucione etike bila je u suprotnosti sa hrianskim moralom, u kojem ovekovo zdravlje, vitalnost i mentalne sposobnosti ne igraju nikakvu ulogu u odreivanju moralnog ili nemoralnog ponaanja. Dok judeo-hrianska moralnost zahteva ljubav prema Bogu i blinjima, koja ukljuuje samoportvovanost, evoluciona etika bila je usredsreena na odgajanje boljih ljudi, ak i ako je to podrazumevalo rtvovanje drugih ljudi. Stara i nova moralnost su se na nekim mestima moda i ukrtale, i zaista, mnogi zagovornici evolucione etike su uneli dosta toga iz tradicionalne etike u tu svoju novu moralnost. Meutim, temelji su bili razliiti. Zahvaljujui tom novom naglasku na evolucionom napretku i zdravlju kao merilu ponaanja, to se otvoreno zasnivalo na darvinistikim principima, eugeniki pokret se brzo irio krajem 19. i poetkom 20. veka. Darvinizam je, osim toga, doprineo i revalorizaciji ljudskog ivota krajem 19. veka. Da bi evoluciju oveka uinili uverljivom, istaknuti darvinisti su tvrdili da se ljudska bia u kvalitativnom smislu ne razlikuju od ivotinja. Osim toga, pojedinani ljudski ivot nije se inio mnogo vrednim kada uzmemo u obzir masovno umiranje izazvano delovanjem darvinovske borbe za opstanak. Ogroman broj ljudi umirao je pre nego to je iza sebe mogao da ostavi potomstvo, a to je bio klju evolucionog napretka. Smrt vie nije bila neprijatelj, kako je tumaena u judeo-hrianstvu, ve jedna pozitivna sila. Darvinizam je, takoe, naglaavao bioloku nejednakost, poto evolucija nije mogla da se odvija bez znaajnih varijacija. Ljudska bia ne predstavljaju nikakav izuzetak, tvrdili su mnogi darvinisti, tako da je ravnopravnost morala biti zabluda. Ova shvatanja o nejednakosti meu ljudima, primarnom znaaju evolucionog progresa i smrti kao pozitivnoj pokretakoj sili tog procesa stvorili su pogled na svet koji je potpuno devalvirao ljudski ivot. Mnogi su se sluili darvinistikim argumentima da bi neke ljude svrstali u kategoriju inferiornih ili degenerisanih. Postojale su, generalno, dve kategorije inferiornih: hendikepirani i ne-evropske rase. Budui da su bili inferiorni i da e smrt manje sposobnih u borbi za opstanak dovesti do biolokog napretka, zato ne pomoi evolucionom procesu eliminisanjem tih inferiornih? Neki darvinisti i eugenisti su, svakako, jo uvek zadrali dovoljno moralnog uticaja i pouka koje su primili u detinjstvu i mladosti da bi se oduprli ideji o ubijanju inferiornih. Umesto toga, oni su esto propagirali razliite mere kontrole reprodukcije kako bi ostvarili svoje ciljeve. Eugenisti nisu mogli meusobno da se sloe oko toga koje su to najbolje konkretne reforme kojima bi se poboljalo bioloko zdravlje buduih generacija, ali su se generalno slagali da se judeo-hrianski principi seksualne moralnosti moraju odbaciti. Neki su predlagali reforme braka, drugi su vie bili za slobodan seks, dok je ne mali broj njih ak podravao i poligamiju. Oni su se, meutim, sloili da seksualni moral mora biti podreen cilju unapreenja biolokog zdravlja i propagiranja evolucije. Jedan broj darvinista i eugenista je, ugledajui se na Hekela, usmerio ove ideje u jo radikalnijem pravcu. Oni su otvoreno propagirali ubijanje hendikepiranih i pripadnika niih rasa. Oni su odbacili dominantan judeo-hrianski stav da ivot slabih, bolesnih i hendikepiranih osoba vredi. Oni su poricali da se nie rase mogu uzdii na nivo civilizovanog naroda. Takvim ljudima, smatraju oni, ne treba dozvoliti da troe dragocena, ograniena prirodna bogatstva ove planete, ve ih treba ubiti kako bi bilo vie prostora za zdrave, snane i inteligentne. Mnogi darvinisti su takoe smatrali da se moralne osobine nasleuju. Oni su mislili da su normalni Evropljani ne samo fiziki i psihiki, ve i moralno superiorni u odnosu na hendikepirane osobe i pripadnike ne-evropskih rasa. Dakle, eliminacijom tih inferiornih ljudi doi e do moralnog napretka. Oni, naravno, nisu zapazilli da darvinizam ne nudi nikakve kriterijume za odreivanje ta je moralno, a ta ne, ali su uprkos tome tvrdili da su Evropljani u moralnom smislu superiorni (dok su, da ironija bude vea, odbacivali same temelje te moralnosti). Neki s negodovanjem mogu tvrditi da darvinizam nije bio jedini faktor koji je doveo do ove promene u shvatanju morala i vrednosti ljudskog ivota. Ja se s tim u potpunosti slaem. Zaista je teko znati ta je najvie doprinelo devalvaciji ljudskog ivota naturalistiki pogled na svet uopte ili posebno bioloka evolucija i darvinizam. Neko bi mogao da kae da su, u stvari, filozofski materijalizam i monizam, a ne darvinizam uticali na umanjivanje vrednosti ljudskog ivota, to zvui prilino ubedljivo. Uostalom, francuski materijalista iz 18. veka, ilijen da la Metri (Julien de La Mettrie), nazvao je oveka mainom, mnogo pre stupanja darvinizma na scenu.

Meutim, zato mi moramo da izaberemo izmeu darvinizma i filozofskog naturalizma da bismo objasnili devalvaciju ljudskog ivota? I jedan i drugi su svakako izvrili veliki uticaj. Mislioci o kojima smo govorili u ovoj knjizi smatrali su darvinizam sastavnim delom a esto i samim temeljom svog celokupnog pogleda na svet. Njihovo shvatanje oveka se svakako u velikoj meri oslanjalo na njihove darvinistike stavove i principe. Osim toga, darvinizam je igrao znaajnu ulogu u usponu materijalizma i pozitivizma krajem 19. kao i u 20. veku. Ova studija je veoma znaajna, ne samo zato to pokazuje ukrtanje darvinistike biologije i etike u prolosti, naroito nain na koji je darvinizam uticao na shvatanje vrednosti ljudskog ivota, ve i zato to se te debate i danas vode. Krajem 20. i poetkom 21. veka, sociobiologija i evoluciona psihologija slino govore o uticaju darvinizma na etiku i moralnost. Ti naunici i filozofi, izgleda, esto zaboravljaju na mnoge ranije pokuaje spajanja darvinizma i etike. Osim toga, stavovi mnogih bioetiara danas, slini su shvatanjima osoba koje smo prouavali u ovoj studiji. Piter Singer i Dejms Rejels su, na primer, savremeni filozofi koji tvrde da darvinizam uspeno podriva judeo-hriansko uenje o svetosti ljudskog ivota, inei time prisilnu eutanaziju dozvoljenom u nekim sluajevima, kao na primer u sluaju ozbiljno hendikepiranog deteta. Ova studija je znaajna i zbog toga to nam prua dublji uvid u same korene Hitlerovog shvatanja sveta i njegovog genocidnog mentaliteta. Ona nam, osim toga, objanjava zato je toliko mnogo obrazovanih Nemaca, ukljuujui i mnoge lekare i druge medicinske radnike, htelo da sarauje sa nacistima i uestvuje u holokaustu. Kada je prihvatio eugeniku, prisilnu eutanaziju za hendikepirane i ideju o istrebljivanju rasa, Hitler se oslanjao na ideje koje su bile iroko rasprostranjene meu obrazovanom elitom. Klaus Fier (Klaus Fischer) je s pravom izjavio: Hitlerova slika sveta, kada su u pitanju rase, nije bila samo produkt njegove sopstvene zablude, ve rezultat otkria do kojih je dola uvaena nauka u Nemakoj i drugim delovima sveta, ukljuujui i Sjedinjene Drave.1 Ove ideje nisu bile dominantne ideje u nemakom drutvu, ali su ipak bile priznate i opteprihvaene u naunim krugovima, naroito meu lekarima i naunicima u oblasti prirodnih nauka. Bilo bi neobjektivno kriviti darvinizam za holokaust, kao da on po logici stvari dovodi do holokausta. Ne, darvinizam sam po sebi nije formirao Hitlerovo shvatanje sveta, a zakljuci mnogih darvinista o etici i drutvenoj misli, koje su donosili oslanjajui se na darvinizam, potpuno su se razlikovali od Hitlerovih. Eugenika i nauni rasizam zauzimali su znaajno mesto u naunim krugovima u mnogim evropskim zemljama, kao i u Sjedinjenim Dravama, ali oigledno ni u jednoj od njih darvinizam nije doveo do holokausta. Meutim, on ipak jeste doveo do obavezne sterilizacije stotine hiljada stanovnika Sjedinjenih Drava, vedske i drugih zemalja sredinom 20. veka. Kao rezultat ponovnog oivljavanja eugenike krajem 20. veka, Kina je donela Zakon o zdravlju majki i dece, koji je zahtevao obavljanje predbranih zdravstvenih pregleda i energino se zalagao za sterilizaciju onih koji se smatraju nesposobnima za reprodukciju (dok je sterilizacija teoretski bila dobrovoljni in, Dikoter (Diktter) istie da je u praksi kineska vlada uglavnom sprovodila svoju volju).2 Osim toga, debate o eutanaziji i edomorstvu su, zahvaljujui darvinizmu, postale veoma popularne, i iako je ta praksa jo uvek nezakonita u veini zemalja (najvei izuzetak je Holandija), ona se sprovodi u mnogo vie drava nego to mnogi pretpostavljaju.3 Porei uticaj darvinizma na Hitlera bi, meutim, takoe bilo neozbiljno, naroito zato to su ga gotovo svi nacistiki orijentisani naunici priznali. Riard D. Evans istie znaaj socijaldarvinistikog diskursa ne samo za Hitlera, ve i za one koji su saraivali sa Hitlerom u sprovoenju njegovog genocidnog programa: Hitler je prihvatio takav nain razmiljanja i govora i koristio svoju sopstvenu verziju socijaldarvinistike terminologije kao centralni element u praksi istrebljivanja... Jezik socijaldarvinizma u svojoj nacistikoj varijanti postao je nain ozakonjenja terora i istrebljivanja u sukobu sa devijantnim osobama, protivnicima reima i zaista svakim ko nije zduno prihvatio ideju o ratu. Jezik socijaldarvinizma pomogao je u uklanjanju prepreka kod svih onih koji su usmeravali reimsku politiku terora i istrebljivanja, a ozakonio je tu politiku u umovima onih koji su je sprovodili, i to na taj nain to ih je ubedio da je ono to rade opravdano i sa aspekta istorije, i nauke i prirode.4 Darvinizam sam po sebi nije izazvao holokaust, ali bez darvinizma, naroito njegovog socijaldarvinistikog i eugenikog aspekta, ni Hitler ni sledbenici nacizma ne bi imali neophodnu naunu potporu da ubede i sebe i svoje saradnike da jedno od najstranijih svetskih zverstava zasluuje, zapravo, moralnu pohvalu. Darvinizam ili bar neka naturalistika tumaenja darvinizma uspeo je da potpuno izokrene shvatanje morala.

BELEKE UVOD

1. Adam Sedgwick to Charles Darwin, November 24, 1859 [u nekim radovima ovo pismo je pogreno datirano na December 24, 1859], u The Correspondence of Charles Darwin, vol. 7: 1858-1859 (Cambridge, 1991), 397. Ja sam dodato znakove interpunkcije originalu. 2. Rudolf Schmid, Die Darwinischen Theorien (Stuttgart, 1876), 3. 3. Robby Kossmann, Die Bedeutung des Einzellebens in der Darwinistischen Weltanschauung, Nord und Sd 12 (1880): 420-1. Naglasak je moj. 4. Tezu Od Hekela do Hitlera (od Hekela do faizma) je nedavno veoma kritiki obradio Daniel Gasman u The Scientific Origins of National Socialism (London, 1971), i Haeckels Monism and the Birth of Fascist Ideology (New York, 1998). Gasmanov rad nije mnogo prihvaen od veine istoriara, i to zbog dobrih razloga. Meutim, drugi istraivai su povezali socijal-darvinizam sa Hitlerom na mnogo bolji nain: Mike Hawkins, Social Darwinism in European and American Thought (Cambridge, 1997), ch. 11; Richard J. Evans, In Search of German Social Darwinism: The History and Historiography of a Concept, u Medicine and Modernity (Washington, 1997), 55-79; Peter Emil Becker, Wege ins Dritte Reich, (vol. 1: Zur Geschichte dcr Rassenhygiene; vol. 2: Sozialdarwinismus, Rassismus, Antisemitismus und volkischer Gedanke) (Stuttgart, 1988-90); Jrgen Sandmann, Anstze einer biologistischen Ethik bei Ernst Haeckel und ihre Auswirkungen auf die Ideologie des Nationalsozialismus, u HeilenVerwahren-Vernichten, ed. G. Wahl and W. Schmitt (Reichenbach, 1997), 83-92; Jrgen Sandmann, Der Bruch mit der humanitren Tradition (Stuttgart, 1990); Gntcr Altner, Weltanschauliche Hintergrnde (Zrich, 1968), chs. 1-2; Mario di Gregorio, Entre Mphistophls et Luther: Ernst Haeckel et la rforme de lunivers, in Darwinisme et Socit, ed. Patrick Tort (Paris, 1992), 237-83; C. Vogel, Rassenhygiene-Rassenideologie-Sozialdarwinismus: die Wurzeln des Holocaust, in Dienstbare Medizin (Gttingen, 1992), 11-31; Gerhard Baader, SozialdarwinismusVernichtungsstrategien im Vorfeld des Nationalsozialismus, u Bis endlich der langersehnte Umschwung kam... (Marburg, 1991),21-35. 5. Hans-Gnter Zmarzlik, Social Darwinism in Germany, Seen as a Historical Problem, in Republic to Reich: The Making of the Nazi Revolution, ed. Hajo Holborn, trans. Ralph Manheim (New York, 1972), 466; Peter Weingart, Jrgen Kroll, i Kurt Bayertz su dali veoma slian izvetaj o darvinizmu i etici u Rasse, Blut, und Gene (Frankfurt, 1988), 16-18. 6. Evans, In Search of German Social Darwinism, 55-79. Revizionisti su iznelu veinu svojih kritika u Alfred Kelly, The Descent of Darwin (Chapel Hill, 1981). 7. Marx to Engels, December 19, I860, u Marx-Engels Werke (Berlin, 1959 ff), XXX: 131. Za vie o prijemu darvinizma od strane socijalista u Nemakoj, videti Richard Weikart, Socialist Darwinism (San Francisco, 1999); Kelly, Descent of Darwin, ch. 7; Ted Benton, Social Darwinism and Socialist Darwinism in Germany: 1860 to 1900, Rivista di filosofia 73 (1982): 79-121; Kurt Bayertz, Naturwissenschaft und Sozialismus. Tendenzen der Naturwissenschaft-Rezeption in der deutschen Arbeiterbewegung des 19. Jahrhundert, Social Studies of Science 13 (1983): 35594; Hans-Josef Steinberg, Sozialismus und deutsche Soziaidemokratie (Hanover, 1967), ch. 3. 8. Atina Grossmann, Reforming Sex (New York, 1995), vii. O tome kako su nemaki socijalisti prihvatili eugeniku pogledaj: Michael Schwartz, Sozialislische Eugenik (Bonn, 1995); i Doris Byer, Rassenhygiene und Wohlfahrtspflege (Frankfurt, 1988). 9. Steven E. Aschheim, In Times of Crisis (Madison, 2001), 111. 10. Kevin Repp, Reformers, Critics, and the Paths of German Modernity, 1890-1914 (Cambridge, MA, 2000), 322; Paul Weindling takoe pokazuje dvosmislenost eugenike koja promovie socijalnu reformu, ali takoe poveava ovlaenja zdravstvenih radnika po pitanju drutvene kontrole, zasnivajui se na temelju nacistikih zdravstvenih principa; videti Weindling, Health, Race and German Politics (Cambridge, 1989). Richard F. Wetzell pokazuje slinu dvosmislenost meu kriminalozima u Inventing the Criminal (Chapel Hill, 2000). 11. Repp, Reformers, 130. Geoff Eley daje slian naglasak u uvodu knjige Society, Culture, and the State in Germany, 1870-1930, ed. Geoff Eley (Ann Arbor, 1996), 14. 12. Andrew Zimmerman, Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany (Chicago, 2001), 10-11, 242-5; videti takoe Pascal Grosse, Kolonialismus, Eugenik und Brgerliche Gesellschaft in Deutschland, 1850-1918 (Frankfurt, 2000), koji pokazuje kako je uticaj eugenista na kolonijalnu politiku povezan sa razvojem nacistike rasne drave (iako on negira da postoji prava linije od jednog ka drugom). 13. Heinz-Georg Marten iznosi veze izmeu socijal-darvinizma, rasizma i antisemitizma u Racism, Social Darwinism, Anti-Semitism and Aryan Supremacy, International Journal of the History oj Sport 16,2 (1999): 23-41. 14. Za vie informacija o ulozi Jevreja u rasnoj nauci, videti John Efron, Defenders of the Race (New Haven, 1994). 15. Sheila Faith Weiss, Race Hygiene and National Efficiency (Berkeley, 1987), 158; videti takoe Weiss, The Race Hygiene Movement in Germany Osiris, 2nd series, 3 (1987): 236; Detlev Peukert, The Genesis of the Final Solution from the Spirit of Science, u Reevaluating the Third Reich, ed. Thomas Childers and Jane Caplan (New York, 1993); Christian Pross and Gtz Aly, eds., Der Wert des Menschen (Berlin, 1989); Weingart et al., Rasse, Blut, und Gene. 16. Renate Bridenthal et al., eds., When Biology Became Destiny: Women in Weimar and Nazi Germany (New York: Monthly Review Press, 1984).

17. Mnogi naunici razmatraju sloeno pitanje odnosa izmeu nacizma i savremenog sveta, ali videti naroito Michael Burleigh and Wolfgang Wippermann, The Racial State: Germany, 1933-1945 (Cambridge, 1991); Norbert Frei, Wie modern war der Nationalsozialismus, Geschichte und Gesellschaft 19 (1993): 367-87; Jeffrey Herf, Reactionary Modernism (Cambridge, 1984); Zygmunt Bauman, Modernity and the Holocaust (Ithaca: Cornell University Press, 1989); Michael Prinz and Rainer Zitelmann, eds., Nalionalsozialismus und Modernisierung (Darmstadt, 1991); Richard Rubenstein, Modernization and the Politics of Extermination, in A Mosaic of Victims, ed. Michael Berenbaum (New York, 1990), 3-19; and Rainer Zitelmann, Hitler: Selbstverstndnis eines Revolultonrs (Hamburg, 1987). Mitchell G. Ash, Gestalt Psychology in German Culture, 1880-1967: Holism and the Qauest for Objectivity (Cambridge, 1995), and Anne Harrington, Reenchanted Science: Holism in German Culture from Wilhelm II to Hitler (Princeton, 1996), oboje pokazuju da je nauna misao poetkom 20. veka u Nemakoj sadravala dvosmislenosti na vezi modernizma i racionalizma. 18. Michael Burleigh, The Legacy of Nazi Medicine in Context, in Medicine and Medical Ethics in Nazi Germany, ed. Francis Nicosia and Jonathan Huener (New York, 2002), 119. 19. Fritz Lenz, Die Rasse als Wertprinzip, Zur Erneuerung der Ethik (Munich, 1933), 39, 7. 20. Adolf Hitler, Mein Kampf, 2 vols. in 1 (Munich, 1943), 420-1. Naglasak je moj. 21. Ian Kershaw u svojoj odlinoj biografiji Hitlera ponovo spominje socijal-davinizam kao kljunu komponentu u Hitlerovom pogledu na svet; videti Hitler, 2 vols. (New York, 1998-2000), 1:78, 134-7, 290; 2:19, 208, 405, 780; Eberhard Jackel takoe smatra Darvinovu rasnu borbu kao vaan deo Hitlerove ideologije u Hitlers Weltanschauung (Middleton, CN, 1972), ch. 5; Brigitte Hamann diskutuje Darvinovu misao o rasama u okviru Hiterovog okruenja u Beu u Hitlers Vienna (New York, 1999), 82, 84, 102, 202-3. Videti takoe Burleigh and Wippermann, The Racial State, ch. 2. 22. Hamann, Hitlers Vienna, 233; Joachim Fest, Hitler, trans. Richard and Clara Winston (New York, 1974), 54, takoe naziva Hitlerov socijal-darvinizam kao pseudonauan. Gasman u Scientific Origins and Haeckels Monism pravi jedan slian potez distancirajui Hekela od Darvina (pogreno prikazujui Hekelovu filozofiju kao mistinu i vitalistiku). 23. Na primer, Robert Proctor, Racial Hygiene: Medicine under the Nazis (Cambridge, 1988); Ute Deichmann, Biologists under Hitler (Cambridge, MA, 1996); Benno Muller-Hill, Murderous Science (Oxford, 1988). Michael Burleigh pokazuje svesnost tog problema kada kae da moemo da preteramo u naglaavanju da je nacizam nenormalna grana naune imaginacje, tako premaujui raspon do koga su ak i naunici bili informisani po pitanju toga ta je istorijsko fantaziranje (Burleigh, The Legacy of Nazi Medicine in Context, 119). 24. Richard Weikart, Progress through Racial Extermination: Social Darwinism, Eugenics, and Pacifism, 18601918, German Studies Review 26 (2003): 273-94. 25. Citirano u Friedrich Hellwald, Naturgeschichte des Menschen, 2 vol.*. (Stuttgart, 1880), 1:66. 26. Ian Dowbiggin, A Merciful End (Oxford, 2003), 8. 27. N. D. A. Kemp, Merciful Release (Manchester, 2002), 19. 28. Greta Jones, Social Darwinism and English Thought (Sussex, 1980); Hawkins, Social Darwinism in European and American Thought; Daniel J. Kevles, In the Name of Eugenics (Berkeley, 1985); Diane B. Paul, Controlling Human Heredity, 1865 to the Present (Atlantic Highlands, NJ, 1995); Gunnar Broberg, and Nils Roll-Hansen, eds.. Eugenics and the Welfare State (East Lansing, MI, 1996); Nancy Stepan, The Hour of Eugenics: Race, Gender and Nation in Latin America (Ithaca, NY, 1991); William H. Schneider, Quality and Quantity (Cambridge, 1990); Frank Dikotter, Imperfect Conceptions (New York, 1998). 29. Citirano u Paul, Controlling Human Heredity, 17; Phillip Gassert and Daniel S. Mattern, eds. The Hitler Library: A Bibliography (Westport, CT, 2001). 30. Stefan Khl, The Nazi Connection (Oxford, 1994). 31. The Life and Letters of Charles Darwin, ed. Francis Darwin (New York, 1919), 2:270. 32. David Friedrich Slrauss, Der alte und der neue Glaube (Leipzig, 1872); Friedrich Albert Lange, Die Arbeiterfrage in ihrer Bedeutung fr Gegenwart und Zukunft (Duisburg, 1865; rprt. Duisburg, 1975). 33. I.udwig Woltmann, Die Darwinsche Theorie und der Sozialismus (Dsseldorf, 1899). Za jednu mnogo precizniju definiciju socijal-darvinizma, videti Hawkins, Social Darwinism in European and American Thought, ch. 1. Za mnogo ogranieniju definiciju, videti Kurt Bayertz, Datwinismus als Politik: Zur Genese des Sozialdarwinismus in Deutschland 1860-1900, in Weltrtsel und Lebenswunder (Linz, 1998), 241. 34. Richard Goldschmidt, Portraits from Memory (Seattle, 1956), 34. 35. Citirano u Jrgen Sandmann, Ernst Haeckels Entwicklungslehre als Teil seiner biologistischen Weltanschauung, in Die Rezeption von Evolutionstheorien im 19. Jahrhundert, ed. Eve-Marie Engels (Frankfurt, 1995), 330. 36. Ernst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (Berlin, 1868), 16, 125-8,206; mnogi naunici pogreno tvrde da je Hekel, zato to je bio lamarkista, odbacivao prirodnu selekciju videti Peter Bowler, The Non-Darwinian Revolution (Baltimore, 1988), 83; and Britta Rupp-Eisenreich, Le darwinisme social en Allemagne, in Darwinisme et Societe, ed. Patrick Tort (Paris, 1992), 169-236. Verovatno najizbalaransiraniji portret Hekela je dala Erika Krausse, Ernst Haeckel, 2nd cd. (Leipzig, 1984). 37. Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte, 5, quote at 487.

38. Ernst Haeckel to Charles Darwin, February 9, 1879, in Georg Uschmann, Ernst Haeckel: Biographie in Briefen (Gtersloh, 1983), 156. 39. Na primer, videti Haeckel, Die Weltrthsel, Volksausgabe (Bonn, 1903), 11. 40. Ludwig Bchner to Hermann Schaffhausen, July 11, 1863, in Autographen, S 2620a, Handschriftenabteilung, University of Bonn Library; videti takoe Bchner, Der Mensch und seine Stellung, 2nd ed. (Leipzig, 1872), 5-6. 41. Alfred Grotjahn, Erlebtes und Erslrebtes (Berlin, 1932), 44. 42. Heinrich Schmidt, ed., Was wir Ernst Haeckel verdanken, 2 vols (Leipzig, 1914); Kelly, Descent of Darwin. 43. Ernst Haeckel, Der Monismus als Band zwischen Religion und Wissenschaft (Bonn, 1892), 10; Haeckel, Die Wehrthsel, 116-17. Gasman nekorektno interpretira Hejelov panteizam kao mistian u Scientific Origins of National Socialism, xiii-xiv; and Haeckels Monism and the Birth of Fascist Ideology, 15, 34. Niles Holt takoe naglaava Hekelovu panteistiku stranu u Ernst Haeckels Monistic Religion, Journal of the History of Ideas 32 (1971): 26580. Gasmanova pozicija je udna, poto je ceo Hekelov govor na godinjem monistikom kongresu 1913. godine bio negativan prema misticizmu videti Ernst Haeckel, Monismus und Mystik, in Der Dsseldorfer Monistentag, ed. Wilhelm Blossfeldt (Leipzig, 1914), 93-8. Jrgen Sandmann ne samo da interpretira Hekelov monizam kao materijalistiki u svojoj sutini, ve navodi da sva sekundarna literatura prati ovu liniju videti Sandmann, Der Bruch mit der humanitren Tradition, 52, 60-1. Jedna izuzetna diskusija na temu Hekelove misli izmeu materijalizma i panteizma je O. Breidbach, Monismus um 1900 - Wissenschaftspraxis oder Weltanschauung? in Wellrtsel und Lebenswunder: Ernst Haeckel - Werk, Wirkung, und Folgen, ed. Etna Aescht et al. (Linz, 1998), 289-316. Za dalju diskusiju po ovom pitanju, videti Richard Weikart, Evolutionre Aufklrung? Zur Geschichte des Monistenbundes, in Wissenschaft, Politik, und ffentlichkeit, ed. Mitchell G. Ash and Christian H. Stifter (Vienna, 2002), 131-48. 44. Frederick Gregory, Nature Lost? Natural Science and the German Theological Traditions of the Nineteenth Century (Cambridge: Harvard University Press, 1992). 45. O Diltheyu, videti Rudolf A. Makkreel, Dilthey: Philosopher of the Human Studies (Princeton: Princeton University Press, 1992); o neo-kantianizmu videti Klaus Christian Khnke, The Rise of Neo-Kantianism (Cambridge, 1991). 46. Annette Wittkau-Horgby, Materialismus (Gttingen, 1998), chs. 7-8, slae se sa mojim pogledom. 47. Weindling, Health, Race and German Politics; Weingart et al., Rasse, Blut, und Gene; Paul, Controlling Human Heredity, ch. 2; Kevles, In the Name of Eugenics; Becker, Wege ins Drittc Reich. 48. Alfred Ploetz to Carl Hauptmann, January 14, 1892, in Carl Hauptmann papers, K 121, Akademie der Knste Archives, Berlin; Alfred Ploetz to Ernst Haeckel, April 18, 1902, in Ernst Haeckel papers, Ernst-Haeckel-Haus, Jena; za vie o Ploetz-u videti W. Doeleke, Alfred Ploetz (1860-1940): Sozialdarwinist und Gesellschaftsbiologe, dissertation, University of Frankfurt, 1975. 49. Alfred Ploetz to Ernst Haeckel, October 19, 1903, u radovima Alfred Ploetza, privatno objavio Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee; Aufforderung zum Abonnement. Archiv fr Rassen- und Gesellschafts-Biologie, August 1903, in Felix von Luschan papers (among Alfred Ploetzs letters), in Staatsbibliothek Preussischwr Kulturbesitz, Berlin. 50. Heinrich Ernst Ziegler, Einleitung zu dem Sammelwerke Natur und Staat, in Natur und Staat, vol. 1 (bound with Heinrich Matzat, Philosophie der Anpassung) (Jena, 1903), 1-2; Klaus-Dieter Thomann and Werner Friedrich Kmmel, Naturwissenschaft, Kapital und Weltanschauung: Das Kruppsche Preisausschreiben und der Sozialdarwinismus, Medizinhistorisches Journal 30 (1995): 99-143, 205-43. Sheila Faith Weiss obezbeuje jednu dobru diskusiju o takmienju za Krupovu nagradu u Race Hygiene and National Efficiency, 64-74. 51. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), ix-x. 52. Wilhelm Schallmayer to Alfred Grotjahn, June 3, 1910, in Alfred Grotjahn papers, Humboldt University Archives, Berlin; Schallmayer iznosi slinu tvrdnju u Rassedienst, Sexual-Probleme 7 (1911): 547. 53. Schallmayer, Vererbung und Auslese, ix-x; videti takoe Schallmayer, Beitrge zu einer Nationalbiologie (Jena, 1905), 124. 54. Hannsjoachim W. Koch, Der Sozialdarwinismus Denken (Munich, 1973), 64. 55. Za dobru filozofsku diskusiju po pitanju implikacija dualizma telo-dua za biomedicinsku etiku, videti J. P. Moreland and Scott Rae, Body and Soul: Human Nature and the Crisis in Ethics (Downers Grove, IL, 2000). 56. Darwin, The Origin of Species (London: Penguin, 1968), 459. 57. Rad koji naglaava prilagoavanje ukljuuje David N. Livingstone, Darwins Forgotten Defenders (Grand Rapids, 1987); James R. Moore, The Post-Darwinian Controversies (Cambridge, 1979); John Hedley Brooke, Science and Religion: Some Historical Perspectives (Cambridge, 1991); Holmes Rolston III, Science and Religion: A Critical Survey (Philadelphia, 1987); David Lindberg and Ronald Numbers, eds., God and Nature (Berkeley, 1986); David N. Livingstone, D. G. Hart, and Mark A. Noll, eds., Evangelicals and Science in Historical Perspective (New York, 1999). 58. Peukert, The Genesis of the Final Solution from the Spirit of Science, 240, 247.

1. POREKLO ETIKE I USPON MORALNOG RELATIVIZMA

1. Charles Darwin, Autobiography (New York: Norton, 1969), 94. 2. David Hull, The Metaphysics of Evolution (Albany: State University of New York Press, 1989), 75. 3. Darwin, The Descent of Man (London, 1871; rprt. Princeton, 1981), 1:106. 4. Adrian Desmond and James Moore, Darwin (London, 1991), xxi, 243, 263, 269. 5. Charles Darwin, Metaphysics, Materialism, and the Evolution of Mind: Early Writings of Charles Darwin, ed. Paul H. Barrett (Chicago: University of Chicago Press, 1974). 6. Darwin, Descent, 1:71-80. 7. Neal Gillespie, Charles Danwin and the Problem of Creation (Chicago, University of Chicago Press, 1979). 8. Robert J. Richards, Darwin and the Emergence (Chicago, 1987), 108-9; Robert J. Richards, Darwins Romantic Biology: The Foundations of His Evolutionary Ethics, in Biology and the Foundation of Ethics, ed. Jane Maiensehein and Michael Ruse (Cambridge: Cambridge University Press, 1999), 113-53. Videti takoe Paul Lawrence Farber, The Temptations of Evolutionary Ethics (Berkeley, 1994), ch. 1. 9. Michael Bradie, The Secret Chain:Evolution and Ethics (Albany: Suny Press, 1994), ch. 2. 10. Richards, Darwin and the Emergence (Chicago, 1987), 116-17. 11. Paul Lawrence Farber, The Temptations of Evolutionary Ethics (Berkeley, 1994); C. M. Williams, A Review of the Systems of Ethics founded on the Theory of Evolution (London, 1893). 12. Kurt Bayertz, Darwinismus als Politik: Zur Genese des Sozialdarwinismus in Deutschland 1860-1900, in Weltrtsel und Lebenswunder: Ernst Haeckel- Werk, Wirkung und Folgen, ed. Erna Aescht et al. (Linz, 1998), 247-9. 13. Ernst Haeckel to Anna Sethe, July 14, 1860, in Ernst Haeckel: Forscher, Knstler, Mensch, ed. Georg Uschmann (Leipzig, 1961), 66. Za izuzetan izvetaj o Hekelovoj etici, videti Jrgen Sandmann, Der Bruch mil der humanitren Tradition (Stuttgart, 1990). 14. Ernst Haeckel, Ueber die heutige Entwickelungslehre im Verhltnisse zur Gesamtwissenschaft, in Amtlicher Bericht der 50 (Munich, 1877), 19-20. 15. Ernst Haeckel, Der Monismus (Bonn, 1892), 30. 16. Ernst Haeckel, Die Weltrthsel, Volksausgabe (Bonn, 1903), 134-40; quote at 135-6. 17. Ibid., 55, quote at 140. 18. Ernst Haeckel, Gott-Natur (Theophysis), in Gemeinverstndliche Werke, ed. Heinrich Schmidt (Leipzig: Alfred Krner, 1924), 3: 468. 19. Haeckel, Weltrthsel, 165; Ernst Haeckel to Arnold Dodel, June 26, 1906, in Arnold Dodel papers, Zrich Zentralbibliothek. 20. Bartholomus von Carneri to Ernst Haeckel, September 4, 1883, in Bartholomus von Carneris Breifwechsel mit Ernst Haeckel und Friedrich Jodl (Leipzig, 1922), 30. 21. Bartholomus von Carneri, Sittlichkeit und Darwinismus (Vienna, 1871), 123-4. 22. Bartholomus von Carneri, Grundlegung der Ethik, Volksausgabe (Stuttgart, 1881), 1-9; Carneri, Zur Glckseligkeitslehre, Kosmos 11 (1882): 242-3. 23. Carneri, Sittlichkeit und Darwinismus, 7, 275, quote at 308. 24. Ibid., 186. 25. Bartholomus von Carneri. Die Entwickelung der Sittlichkeitsidee, Kosmos 1 (1884): 406. 26. Bartholomus von Carneri, Der moderne Mensch, Volksausgabe (Stuttgart, 1901), vii-viii. 27. Bartholomus von Carneri to Prof. Spitzer, August 28, 1886 (Abschrift), in Bartholomus von Carneri papers (Kryptonachlass), in Wilhelm Brner papers, Karton 1, in Handschriftensammlung, Wiener Stadt- und LandesBibliothek, 28. Carneri, Der moderne Mensch, 7-8; videti takoe Carneri to Ludwig Fleischer, n.d. (Abscrift), in Bartholomus Carneri papers in Wilhelm Brner papers, in Handschriftensammlung, Wiener Stadt- und Landes-Bibliothek. 29. Friedrich Jodl, Bartholomaus von Carneri, in Vom Lebenswege: Gesammelte Vortrge und Aufstze, ed. Wilhelm Brner, 2 vols. (Stuttgart, 1916-17), 1: 451-2. 30. Arnold Dodel to Bartholomus von Carneri, May 16, 1886, in Aut. 178.299, Handschriftensammlung, Wiener Stadt- und Landes-Bibliothek. 31. Albert E. F. Schffle, Darwinismus und Sozialwissenschaft, in Gcsammelte Aufstze (Tbingen: H. Lauppsche Buchhandlung, 1885), 1:2. 32. Albert E. F. Schffle, Bau und Leben des Socialen Korpers, 4 vols. (Tbigen, 1881), 1: 585; Schffle, Darwinismus und Sozialwissenschaft, in Gesammelte Aufsatze, 1: 1-36; Schffle, Ueber die Entstehung der Gesellschaft nach den Anschauungen einer sociologischen Zuchtwahltheorie, Vierteljahrsschrift fr wissenschaftliche Philosophie 1 (1877): 540-53. 33. Albert E. F. Schffle, Ueber Recht und Sitte vom Standpunkt der sociologischen Erweiterung der Zuchtwahltheorie, Vierteljahrsschrift fr wissenschaftliche Philosophie 2 (1878): 66. 34. Schffle, Bau und Leben, 2: 494-5. 35. Ibid., 2: 494. 36. Ibid., 1: 586-8. 37. Max Nordau, Die konventionellen Lgen der Kulturmenschheit (Leipzig, 1909), 26.

38. Max Nordau, Morals and the Evolution of Man [trans, of Biologie und Ethik] (London, 1922), 56-73; quote at 59. 39. Ibid., 48-55, 113, 142, 239. 40. Ibid., 70, quote at 73. 41. Georg von Gizycki, Philosophische Consequenzen der Lamarck-Darwinschen Entwicklungstheorie (Leipzig, 1876), 39; videti takoe Gizycki, Darwinismus und Ethik, Deutsche Rundschau 43 (1885): 266. 42. Gizycki, Philosophische Consequenzen, quote at 49, videti takoe 70; Gizycki, Darwinismus und Ethik, 267. 43. Gizycki, Darwinismus und Ethik, 279-80, 263-4, 269-71. 44. Ibid., 263-4. 45. Georg von Gizycki, Grundzge der Moral (Leipzig, 1883). 46. Georg von Gizycki, Moralphilosophie gemeinverstndlich dargestellt, 2nd ed. (Leipzig, 1895), 514-17. 47. Friedrich Jodl, Morals in History, International Journal of Ethics 1 (1891): 208-9; naglasak je moj. 48. Friedrich Jodl, Allgemeine Ethik, ed. Wilhelm Brner (Stuttgart, 1918), 134-5. 49. Ibid., 210. 50. Friedrich Jodl, Ueber das Wesen des Naturrechts und seine Bedeutung in der Gegenwart, in Vom Lebenswege: Gesammelte Vortrage und Aufsatze, 2: 70-1. 51. Friedrich Jodl to Wilhelm Bolin, September 1, 1890, in Unter uns gesagt: Friedrich Jodls Briefe an Wilhelm Bolin, ed. Georg Gimpl (Vienna, 1990), 98. 52. Friedrich Jodl to Carl von Amira, April 13, 1884, in Friedrich Jodl papers (Kryptonachlass), in Wilhelm Brner papers, Karton 2, in Wiener Stadt- und Landes-Bibliothek, Handschriftensammlung. For more on Jodl, see Wilhelm Bnier, Friedrich Jodl (Stuttgart, 1911). 53. David Friedrich Strauss, Der alte und der neue Glaube (Leipzig, 1872), 202-7, 230-1,252-4. 54. David Friedrich Strauss to Ernst Haeckel, August 24, 1873, in Ausgewhtle Briefe von David Friedrich Strauss, ed. Eduard Zellcr (Bonn, 1895), 554. 55. Friedrich von Hellwald, Culturgeschichte (Augsburg, 1875), quote at 27, videti takoe 278, 569. 56. Ibid., 44-5. 57. Friedrich Jodl, Die Culturgeschichtsschreibung (Halle, 1878), 66-81. 58. Alexander Tille to Ernst Haeckel, June 12, 1896, in Ernst Haeckel papers, Ernst-Haeckel-Haus, Jena. 59. Alexander Tille, Von Darwin bis Nietzsche (Leipzig, 1895), 204; videti takoe Tille, Volksdienst (Berlin, 1893), 82; and Tille, Die Ueberwindung des Malthusianismus, Die Zukunft 9 (1894): 164. 60. Tille, Volksdienst (Berlin, 1893), 36. 61. Tille, Von Darwin bis Nietzsche, 21. Za vie o Tilleu, videti Wilfried Schungel, Alexander Tille (1866-1912): Leben und Ideen eines Sozialdarwinisten (Husum, 1980); and Peter Emil Becker, Wege ins Dritte Reich, vol. 2: Sozialdarwinismus, Rassismus, Antisemitismus und volkischer Gedanke (Stuttgart, 1990), ch.10. 62. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 213-14. 63. August Forel, August Forel [autobiography], in Fhrende Psychiater in Selbstdarstellungen (Leipzig: Felix Meiner, 1930), 55; videti takoe Forel, Out of My life and Work, trans. Bernard Miall (New York, 1937), 53. 64. August Forel, Die sexuelle Frage (Munich, 1905), 440; videti takoe Forel, Ueber Ethik, Zukunft 28 (1899): 578. 65. Forel, Out of My Life and Work, 53, 256; Forel, August Forel, 55. 66. August Forel, Kulturbestrebungen der Gegenwart (Munich, 1910), 8-9, quote at 15. 67. Ludwig Bchncr, Die Macht der Vererbung und ihr Einfluss auf den moralischen und geistigen Fortschritt der Menschheit (Leipzig, 1882), 39. 68. Niles Holt i Jrgen Sandmann nazivaju Bchnera etikim relativistom videti Holt, The Social and Political Ideas of the German Monist Movement, 1871-1914 (Ph.D. dissertation, Yale University, 1967), 70; Jrgen Sandmann, Jrgen, Der Bruch mit der humanitren Tradition, 36. Za vie o Bchneru, videti Frederick Gregory, Scientific Materialism in Nineteenth Century Germany (Dordrecht, 1977); and Richard Weikart, Socialist Darwinism (San Francisco, 1999), ch. 3. 69. Kao dodatak mnogim Bchnerovim objavljenim izjavama o ovom pitanju, videti Ludwig Bchner to Ernst Haeckel, December 14, 1895, u Ernst Haeckel papers, Ernst-Haeckel-Haus, Jena; o Haeckel-u, videti u Ernst Haeckel to Richard Semon, September 27, 1905 and October 31, 1906, in Richard Semon papers, Bayerische Staatsbibliothek, Munich. 70. August Forel to Richard Semon, December 5, 1905, in Richard Semons papers, Bayerische Staatsbibliothek, Munich. 71. Darwin, Descent, 1: 173. 72. Mariacarla Gadebusch Bondio, Die Rezeption der kriminalanthropologischen Theorien von Cesare Lombroso in Deutschland von 1880-1914 (Husum, 1995); Hans Kurella, Cesare Lombroso (New York, n.d. [1911]); Richard F. Wetzell, Inventing the Criminal (Chapel Hill, 2000), ch. 2. 73. Kurella, Cesare Lombroso, 116-18; Kurella, Die Grenzen der Zurechnungsfhigkeit und die KriminalAnthropologie (Halle, 1903), 38.

74. Hans Kurella, Naturgeschichte des Verbrechers: Grundzge der criminellen Anthropology und Criminalpsychologie (Stuttgart, 1893), 255. 75. Ibid., 13-25. 76. Kurella, Die Grenzen der Zurechnungsfhigkeit, 98. 77. Robert Sommer, Kriminalpsychologie und strafrechtliche Psychopathologie auf naturwissenschaftliche Grundlage (Leipzig, 1904), 309. 78. Emil Kraepelin, Lebenserinnerungen (Berlin, 1983), 27. 79. Emil Kraepelin, Psychiatrie: Ein kurzes Lehrbuch, 4th ed. (Leipzig, 1893), 670-2, 60, 189. 80. Wetzell, Inventing the Criminal, 59. 81. Otto Binswanger, Geistesstrung und Verbrechen, Deutsche Rundschau 57 (1888): 423. 82. Eugen Bleuler, Lehrbuch der Psychiatrie (Berlin, 1916), 139-43, 422-5; videti takoe Bleuler, Der geborene Verbrecher: Eine kritische Studie (Munich, 1896), 1-2, 20. 83. Felix von Luschan, Culture and Degeneration, n.d. [after 1911], in Felix von Luschan papers, Kasten 14, Staatsbibliothek Preussischer Kulturbesitz, Berlin. 84. Wetzell, Inventing the Criminal, chs. 2-3. 85. Maurice Mandelbaum, History, Man, and Reason: A Study in Nineteenth-Century Thought (Baltimore, 1971), chs. 2-7. Mnogi radovi govore o tome da istoricizam potkopava tradiciju prirodnog zakona o moralnosti, na primer: Georg Iggers, The German Conception of History: The National Tradition of Historical Thought from Herder to the Present (Middleton: CT, 1983); Iggers, Hisioricism: The History and Meaning of the Term, Journal of the History of Idea 56 (1995): 129-52; Leonard Krieger, The German Idea of Freedom: History of a Political Tradition (Boston: Beacon Press, 1957); Friedrich Meinecke, Historism: The Rise of a New Historical Outlook (New York: Herder and Herder, 1972). 86. James T Kloppenberg, Uncertain Victory: Social Democracy and Progressivism in European and American Thought, 1870-1920 (Oxford, 1986), 4, 133-41.

2. EVOLUTIVNI NAPREDAK KAO NAJVEE DOBRO

1. Arnold Dodel, Aus Leben und Wissenschaft (Stuttgart, 1896-1905), 2: 48. 2. Willibald Hentschel to Christian von Ehrenfels, n.d., in Christian von Ehrenfels papers, Forschungsstelle und Dokumentationszetrum fr Oesterreichische Philosophie, Graz. 3. Richard Weikart, The Origins of Social Darwinism in Germany, 1859-1895, Journal of the History of Ideas 54 (1993): 469-88. A. Gustav Raizenhofer, Wesen und Zweck der Politik (Leipzig, 1893), 1: 3 and passim. 5. Gustav Ratzenhofer, Positive Ethik (Leipzig, 1901), 39, quote at 66. 6. Alexander Tille, Zwei ethische Welten, Die Zukunft 4 (1893): 255; Tille, Von Darwin bis Nietzsche (Leipzig, 1895), 172-3. 7. Tille, Von Darwin bis Nietzsche, 23-4. 8. Alexander Tille, Deutsche Darwinisten als Sozialethiker, Die Zukunft 8 (1894): 519. 9. Tille, Von Darwin bis Nietzsche, 214. 10. Ibid., 232-4. 11. Videti na primer, Walter Kaufmann, Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist, 4th ed. (Princeton, 1974); Alexander Nehamas, Nietzsche: Life as Literature (Cambridge, MA, 1985); Lewis Call, Anti-Darwin, AntiSpencer: Nietzsches Critique of Darwin and Darwinism, History of Science 36 (1998): 1-22. 12. Jean Gayon, Nietzsche and Darwin, in Biology and the Foundation of Ethics, eds. Jane Maienschein and Michael Ruse (Cambridge, 1999), 154-97. 13. Peter Weingart, Jrgen Kroll, and Kurt Bayertz, Rasse, Blut, und Gene. (Frankfurt, 1988), 70-2. 14. Najbolji rad o selektivnom prihvatanju Niea je Steven E. Aschheim, The Nietzsche Legacy in Germany, 18901990 (Berkeley, 1992). 15. Rdiger Safranski, Nietzsche: A Philosophical Biography, trans. Shelley Frisch (New York, 2002); Gregory Moore, Nietzsche: Biology and Metaphor (Cambridge, 2002); Jean Gayon, Nietzsche and Darwin; Steven E. Aschheim, In Times of Crisis (Madison, WI, 2001), chs. 1-2. 16. Friedrich Nietzsche, David Strauss: in Unzeitgemsse Betrachtungen, 7. Citirau poglavlja u Nieovim knjigama, pre nego brojeve strana jer postoji mnogo razliitih edicija i prevoda njegovog rada. Svi prevodi Nieovih citata su moji, osim citata iz knjige The Will to Power. 17. Thomas Brobjer, Nietzsches Ethics of Character (Uppsala, 1995), 135. 18. Brendan Donnellan, Friedrich Nietzsche and Paul Re: Cooperation and Conflict, Journal of the History of Ideas 43 (1982): 595-612. 19. Paul Re, Der Ursprung der moralischen Empfindungen (Chemnitz, 1877), 7, 12-13, 23, 29, 34, 42-4, 136-8; quote at vii-viii. 20. Citirano u Moore, Nietzsche: Biology and Metaphor, 53. 21. Friedrich Nietzsche, Die frhliche Wissenschaft, 349 (jedan odeljak je dodat u izdanje iz 1887. godine).

22. Thomas H. Brobjer, Nietzsches Reading and Private Library, 1885-1889, Journal of the History of Ideas 58 (1997): 663-93; Moore, Nietzsche: Biology and Metaphor, chs. 1-2. 23. Nietzsche, The Will to Power, trans. Walter Kaufmann (New York, 1967), 734. 24. Safranski, Nietzsche, 262. 25. Nietzsche, Ztirathustra, Part 1, On Voluntary Death. 26. Nietzsche, Die frhliche Wissenschaft, 73. 27. Nietzsche, Gtzen-Dmmerung, IX, 36. 28. Nid/silie, Ecce Homo, Die Geburt der Tragdie, 4. 29. Wilhelm Schallmayer to Ludwig Schemann, September 6, 1912, in Ludwig Schemann papers, IV B 1/2, University of Freiburg Library, Handschriftensammlung. 30. Wilhelm Schallmayer, Zum Einbruch der Naturwissenschaft in das Gebiet der Geisteswissenschaften, Archiv fr Rassen- und Gesellschaftsbiologie I (1904): 586-97; Schallmayer, Zur sozialwissenschaftlichen und sozialpolitischen Bedeutung der Naturwissenschaften, besonders der Biologie, Vierteljahrsschrift fr wissenschaflliche Philosophie 29 (1905): 495-512. 31. Wilhem Schallmayer, Vererbung und Auslese im Lebenslauf der Vlker (Jena, 1903), 322. 32. Wilhelm Schallmayer, Generative Ethik, Archiv fr Rassen- und Gesellschaftsbiologie 6 (1909): 199-231; Schallmayer, Ueber die Grundbedeutung der Ethik und ihr Verhltnis zu den Forderungen des Rassedienstes, Die neue Generation 6 (1910): 493. 33. Schallmayer, Vererbung und Auslese, ix-x, 381, quote at 243. 34. Ibid., 235, 245, 250; Schallmayer, Generative Ethik, 201-10. 35. Schallmayer, Ueber die Grundbedeutung der Ethik, 495-6. 36. Wilhelm Schallmayer, Beitrge zu einer Nationalbiologie (Jena, 1905), 123; Schallmayer, Generative Ethik, 230. 37. Schallmayer, Vererbung und Auslese, 307, quote at 227; Schallmayer, Generative Ethik, 200-1. 3H. Schallmayer, Generative Ethik, 209. 39. Alfred Ploelz, Vormort, Archiv fur Rassen- u, Gesellschaftsbiologie 1 (1904): vi; videti takoe Aufforderung zum Abonnement. Archiv fr Rassen- und Gesellschafts-Biologie, August 1903, in Felix von Luschan papers, Staatsbibliothek Preussischer Kultuibesitz, Berlin. 40. Alfred Ploetz, Die Begriffe Rasse und Gesellschaft und die davon abgeleiteten Disziplinen, Archiv fr Rassen- und Gesellschaftsbiologie 1 (1904): 2. 41. Alfred Ploetz, Die Tchtigkeit (Berlin, 1895), 10-11. 42. Ibid., 11, 146, 197-8, 224-5; Alfred Ploetz, Die Begriffe Rasse und Gesellschaft und einige zusammenhngende Probleme, Verhandlungen des Ersten Deutschen Soziologentages 1 (1911): 13:5-6. 43. Alfred Ploetz, Denkschrift ber die Grndung der Internationalen Gesellschaft fr Rassen-Hygiene, n.d., in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 44. A. Nordenholz, ber die Gefhrdung unserer nationalen Tchtigkeit im modernen Staat, Annalen der Naturphilosohie 11 (1912): 80. 45. Ibid., 71. 46. Ibid., 80-1. 47. Christian von Ehrenfels, Werdende Moralitt, Freie Bhne 3 (1892): 1049, 1053-6. 48. Christian von Ehrenfels, Gedanken ber die Regeneration der Kulturmenschheit (privately published, 1901), 3, 7, 25-9; available at the Forschungsstelle und Dokumentationszentrum fr esterreichische Philosophie, Graz. 49. Ibid., 52-3, 60, 72. 50. Christian von Ehrenfels, Entwicklungsmoral, Politisch-anthropologische Revue 2 (1903-4): 218. 51. Christian von Ehrenfels, Grundbegriffe der Ethik (Wiesbaden, 1907), 9, 13, 17, 20, 22. 52. Felix von Luschan, Die gegenwrtigen Aufgaben der Anthropologie, Verhandlungen der Gcsellschaft (Leipzig, 1910) 2:201-8, quote at 206. 53. Felix von Luschan, Culture and Degeneration, n.d. [after 1911], p. 15, in Felix von Luschan papers, Kasten 14, Staatsbibliothek Preussischer Kulturbesitz, Berlin. 54. Hugo Ribbert, Heredity, Disease and Human Evolution (New York, 1918), 214, 237. 55. Ibid., 40, 241-2. 56. Theodor Fritsch, Die rechte Ehe. Ein Wort zum Zuchtungs-Gedanken und Mittgart-Problem (n.d.), p. 6, in Reichshammerbund Flugbltter und Flugschriften, ZSg. 1-263/3, Bundesarchiv Koblenz. 57. Theodor Fritsch, Vom neuen Glauben (Leipzig, 1914), 240; dostupno u Deutsche Erneuerungsgemeinde papers, ZSg. 1-263/6, Bundesarchiv Koblenz; interesantno je da kopija u arhivu Bundesarchiv ima peat unutra to ukazuje da pripada arhivu Haupt-Archiv dcr NSDAP Mnchen. 58. Advertisement for Kathreiners Malzkaffee, Die neue Generation 4 (1908): 398. 59. Gustav von Bunge to Alfred Ploetz, April 29, 1903, in Aided Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ainmersee; 1. und 2. Jahresbericht der Gesellschaft fr Rassenhygiene (1906), in Deutsche Kongress Zentrale, Box 255, in Hoover Institution Archives, Stanford University.

60. August Forel to Carl Hauptmann, June 30, 1888, in Carl Hauptmann papers, K58, in Archiv der Akademie der Kunste, Berlin. 61. August Forel to Ernst Haeckel, May 14, 1906, in Ernst Haeckel papers, Bestand A-Abteilung 1, Nr. 1339, in Ernst-Haeckel-Haus, Jena. 62. August Forel to Richard Semon, May 1, 1909, in Richard Semon papers, Bayerische Staatsbibliothek, Munich. 63. Personal conversation with Wilfried Ploetz (Alfred Ploetzs son), June 16, 1999, Herrsching am Ammersee.

3. ORGANIZOVANJE EVOLUCIONE ETIKE

1. James T. Kloppenberg, Uncertain Victory (New York, 1986), intro. and ch. 4. 2. Ernst Haeckel to Wilhelm Blsche, October 26, 1892, in Wilhelm Bolsche papers, Bol.Hae. 21, in University of Wroclaw Library; Wilhehm Foerster, Lebenserinnerungen und Lebenshoffnungen (Berlin, 1911), 225-9; Ernst Haeckel, Ethik und Weltanschauung Die Zukunft 1 (1892): 309-15. 3. Ethische Kultur [Georg von Gizycki] to Bertha von Suttner, May 18, 1893, in Suttner-Fried Collection, League of Nations Archives, United Nations Library, Geneva. 4. Wilhelm Foerster, Lebenserinnerungen und Lebenshoffnungen (Berlin, 1911), 229. 5. Friedrich Wilhelm Foerster, Erlebte Weltgeschichte, 1869-1953. Memoiren (Nurnberg, 1953), 65-9, 78-9, 112, 155. 6. Rudolph Penzig, Darwinismus und Ethik, in Darwin. Seine Bedeutung im Ringen um Weltanschauung und Lebenswert, ed. Max Apel (Berlin, Hilfe, 1909), 89-91. 7. Friedrich Jodl to Wilhelm Bolin, June 24-25, 1892, in Unter uns gesagt, 124. 8. Autobiographie von Prof. Dr. Friedrich Jodl, in Sammlung Darmstaedter, 2a 1878 (10), in Staatsbibliothek Preussischer Kullurbesitz, Berlin. 9. Friedrich Jodl to Wilhelm Bolin, June 11, 1895 and December 11, 1895, in Unter uns gesagt, 159, 162. 10. Moritz von Egidy, Weltanschauung; Pfingsten (1895), in M[oritz]. von Egidy. Sein Leben und Wirken, ed. Heinrich Driesmans, 2 vols. (Dresden, K. Piersons, 1900), 1: 110. 11. Georg von Gizycki to Bartholomus von Carneri, September 14, 1892; Bartholomus von Carneri to Ludwig Fleischer, February 12, 1892 (Abschrift); and Bartholomus von Carneri to [Wiener] Ethische Gesellschaft, January 26, 1895, in Bartholomus von Carneri papers (in Wilhelm Brner papers), Karton I, in Stadt- und Landes-Bibliothek, Vienna. 12. Ernst Haeckel to Wilhelm Blsche, March 24, 1899, in Wilhelm Blsche papers, Bol.Hae. 53, in Wroclaw University Library; Ernst Haeckel to Frida von Uslar-Gleichen, December 20, 1899, in Franziska von Altenhausen. Ein Roman aus dem Leben eines berhmten Mannes in Briefen aus den Jahren 1898/1903 , ed. Johannes Werner (Biberach, 1927), 171. 13. Heinrich Ernst Ziegler to Ernst Haeckel, March 14, 1900, March 25, 1900, November 11, 1900, in Ernst Haeckel papers, Ernst-Haeckel-Haus, Jena. 14. Statuten der Ethophysis Gesellschaft in Ernst Haeckel to Friedrich Ratzel, n.d. [November 1901], in Friedrich Ratzel papers, Ratzeliana Supplement, Bayerische Staatsbibliothek, Munich. 15. Samsons Testament, July 20, 1904, in Albert-Samson-Stiftung papers, II-XI, 123, p. 26, at Archiv der BerlinBrandenburgischen Akademie der Wissenschaften, Berlin; Wilhlem Waldeyer to Konigliche preussischer Akademie der Wissenschaften, September 8, 1908, in Albert-Samson-Stiftung papers, II-XI, 115, p. 49. 16. Auszug aus dem Protokoll der Sitzung der Gesamt-Akademie vom 16. Februar 1905, in Albert-SamsonStiftung papers, II-XI, 115, pp. 1-2, 24-5 in Archiv der Berlin Brandenburgische Akademie der Wissenschaften, Berlin. 17. Wilhelm Waldeyer to Knigliche preussischer Akademie der Wissenschaften, September 8, 1908, in AlbertSamson-Stiftung papers, II-XI, 115, p. 49 in Archiv der Berlin Brandenburgische Akademie der Wissenschaften, Berlin. 18. Wilhelm Waldeyer to Knigliche preussische Akademie der Wissenschaft, July 23, 1913, in Albert-SamsonStiftung papers, II-XI, 115, p. 82, in Archiv der Berlin Brandenburgischen Akademie der Wissenschaften, Berlin. 19. Wilhelm Waldeyer to Albert Samson, May 5, 1905, June 2, 1905, February 24, 1908, in Albert-SamsonStiftung papers, II-XI, 117 in Archiv der Berlin Brandenburgischen Akademie der Wissenschaften, Berlin. 20. Heinrich Ernst Ziegler. Einleitung zu dem Sammelwerke Natur und Staat, in Natur und Staat, vol. 1 (Jena, 1903) (bound with Heinrich Matzat, Philosophie der Anpassung). 21. Albert Hesse, Natur mid Gessellschaft (Jena, 1904), 72-5, 112-14, 130-4; Arthur Ruppin, Darwinismus und Sozialwissenschaft (Jena, 1903), 12, 60-5, 89-91. 22. Ernst Haeckel, Thesen zur Organisation des Monismus, Das freie Wort 4, 13 (October 1904): 481-9. 23. Was will der Deutsche Monistenbund? Bltter, des Deutschen Monistenbundes, Nr. 1 (July 1906): 7-9. 24. Johannes Unold, Aufgaben und Ziele des Menschenlebens (Leipzig, 1899), quotes at 38, 44; videti takoe Unold, Organische und soziale Lebensgesetze (Leipzig, 1906), v-vii, 3, 75-7. 25. Johannes Unold, Der Monismus und seine Ideale (Leipzig, 1908), quotes at 90-1. 26. Friedrich Jodl, Der Monismus und die Kulturprobleme der Gegenwart, in Der erste Internationale MonistenKongress in Hamburg vom 8.-11. September 1911, ed. Wilhelm Blossfeldt (Leipzig, 1912), 117-30, quote at 120.

27. Wilhelm Ostwald to Friedrich Jodl, September 13, 1913, Aut. 177.869, in Handschriftensammlung, Stadt- und Landes-Bibliothek, Vienna; Wilhelm Blossfeldt, ed., Der Magdeburger Monistentag vom 6.-9. Sept. 1912 (Munich, 1.913), 7. 28. Wilhelm Ostwald to Friedrich Jodl, September 21, 1911, Aut. 177.868, and September 29, 1911, Aut. 177.848 in Handschriftensammlung, Stadt- und Landes-Bibliothek, Vienna. 29. Heinrich Ernst Ziegler to Friedrich Jodl, February 1, 1912, Aut. 177.786, in Handschriftensammlung, Stadtund Landes-Bibliothek, Vienna. 30. Wilhelm Ostwald to Margarete Jodl, February 1, 1914, Aut. 178.167, in Handschriftensammlung, Stadt- und Landes-Bibliothek, Vienna. 31. Andreas W. Daum, Wissenschaftspopularisierung im 19. Jahrhundert (Munich, 1998), 216-19. Gasmanov rad u ligi monista je jednostran, ali videti takoe Richard Weikart, Evolutionre Aufklrung? Zur Geschichte des Monistenbundes, in Wissenschaft, Politik, und ffentlichkeit (Vienna, 2002), 131-48; Frank Simon-Ritz, Die Organisation einer Weltanschauung (Gtersloh, 1997); Horst Groschopp, Dissidenten: Freidenkerei und Kultur in Deutschland (Berlin, 1997), 245-92; Gangolf Hbinger, Die monistische Bewegung: Sozialingenieure und Kulturprediger, in Kultur und Kulturwissenschaften um 1900 (Stuttgart, 1997), 24659. 32. August Forel to Paul Gerson Unna, November 9, 1911, in August Forel: Briefe, Correspondance, 1864-1927 (Bern, 1968), 416-17; videti takoe August Forel, Aufruf (fr den Internationalen Orden fur Ethik und Kultur], in Adele Schreiber papers, Lfd. Nr. 18, Bundesarchiv Koblenz; August Forel to Wilhelm Ostwald, November 20, 1911, in Wilhelm Ostwald papers, 790, Berlin Brandenburgische Akademie der Wissenschaft, Berlin; August Forel, Internationaler Orden fr Ethik und Kultur, Nachrichten des Internationalen Ordens fr Ethik und Kultur, Nr. 2-3 (March 1911): 9-10. 33. Protokoll der Aussschusssitzung des Bundes fr Mutterschutz am 6. Febr. 08, in Adele Scbreiber papers, Lfd. 25, Bundesarchiv Koblenz; Zur Aufklrung March 20, 1908, in Adele Schreiber papers, Lfd. 24, Bundesarchiv Koblenz; Helene Stcker, Zur Reform der scxuellen Ethik, Mutterschutz I (190S): 3-12; Stcker, Von neuer Ethik, Mutterschutz 2 (1906): 3-11; Stcker, Unsere Sache, Die neue Generation I (1908): 1-6. 34. Kevin Repp, Reformers, Critics, and the Paths of German Modernity, 1890-1914 (Cambridge, MA, 2000). 35. Emil Kraepelin, Die psychiatrische Aufgaben des Staates (Jena, 1900), 2, je samo jedan primer meu mnogima. 36. Theodor Fritschs Rundbrief to Ludwig Schemann, October 14, 1908; Vorlufige Grundsatze [of Deutsche Erneuerungsgemeinde], n.d.; Mitteilungen der Erneuerungs-Gemeinde, July 31, 1909, in Deutsche Erneuerungsgemeinde papers, II D, in Ludwig Schemann papers, University of Freiburg Library. 37. Vom neuen Glauben: Bekenntnis der Deutschen Erneuerungs-Gemeinde (Leipzig: Hammer-Verlag, 1914), 240; available at Bundesarchiv Koblenz, ZSg. 1 - 263/6, Deutsche Erneuerungsgemeinde; naglasak u originalu. 38. Aulruf der Reichsarbeitsgemeinschaft freigeistiger Verbande, Die Stimme der Vernunft 17(1932): 54-6. 39. Privatan razgovor sa Wilfried Ploetz (Alfred Ploetzs son), June 16, 1999. 40. Gasman ignorie to pitanje u The Scientific Origins of National Socialism (London, 1971).

4. VREDNOST IVOTA I VREDNOST SMRTI

1. Darwin, Origin of Species (London: Penguin, 1968), 129, 263. 2. Ibid., 459. 3. 1. Korinanima 15:54. 4. Max von Gruber, Vererbung, Auslese und Hygiene, Deutsche Medizinische Wochenschrift 35 (1909): 1993. 5. Adrian Desmond, Huxley: From Devils Disciple to Evolutions High Priest (Reading, MA, 1997), 271. 6. Darwin, Origin of Species, 230. 7. Edward J. Larson and Darrel W. Amundsen, A Different Death (Downers Grove, IL, 1998); Alexander Murray, Suicide in the Middle Ages, vol. 2: The Curse on Self-Murder (New York: Oxford University Press, 2000). 8. Udo Benzenhfer, Der gute Tod? (Munich, 1999), 66, 71. 9. Najbolji rad koji razmatra to pitanje je Jrgen Sandmann, Der Bruch mit der humanitren Tradition (Stuttgart, 1990), esp. chs. 4-6; Benzenhfer, Der gute Tod?, ch. 4; and Kurt Nowak, Euthanasie und Sterilisierung im Dritten Reich (Gottingen, 1977), 11-26; kratka diskusija se takoe moe nai u Hans Walter Schmuhl, Rassenhygiene, Nationalsozialismus, Euthanasie (Gottingen, 1987), 18-19; and Michael Schwartz, Euthanasie Debatten in Deutschland (1895-1945) Vierteljahrshefte fur Zeitgeschichte 46 (1998): 618-19, 622, 653. 10. Hekel naziva ovo kao pitanje svih pitanja, u Ueber die heutige Entwickelungslehre im Verhltnisse zur Gesamtwissenschaft, in Amtlicher Bericht (Munich, 1877), 14. 11. Ernst Haeckel, Die Lebenswunder (Stuttgart, 1904), 445. 12. Ernst Haeckel to his father, March 21, 1864, quoted in Heinrich Schmidt, Ernst Haeckel. Leben und Werke (Berlin, 1926), 203-4. 13. Ernst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (Berlin, 1868), 546; David Friedrich Strauss, Der alte und der neue Glaube (Leipzig, 1872), 200-2. 14. Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte, 189.

15. Haeckel, Die Weltrthsel (Bonn, 1903), 39-40. 16. August Forel, Out of My Life and Work (New York, 1937), 53, quote at 256; videti takoe August Forel to Paul Gerson Unna, November 9, 1911, in August Forel: Briefe, Correspondence (Bern, 1968), 414-15. 17. August Forel, August Forel (autobiography), in Fhrende Psychiater in Selbstdarstellungen (Leipzig: Felix Meiner, 1930), 60. 18. August Forel to Ernst Haeckel, August 23, 1905, in Ernst Haeckel papers, Ernst-Haeckel-Haus, Jena; videti takoe August Forel to Paul Gerson Unna, November 9, 1911, in August Forel: Brief; Correspondance, 414-15. 19. Emil Kraepelin, Lebenserinnerungen (Berlin, 1983), 2-3; Kraepelin, Psychiatrie: Fin kurzes Lehrbuch, 4th cd. (Leipzig, 1893), 1-2. 20. Interesantno je da mnogi dananji hrianski filozofi koji prihvataju Darvinovu evoluciju odbacuju dualizam dela i duha. 21. Robby Kossmann, Die Bedeutung des Einzellebens in der Darwinistischen Weltanschauung, Nord und Sd 12 (1880): 414. 22. Ibid., 420-1. Naglasak je moj. 23. Robby Kossmann, Zchtungspolitik (Schmargendorf, 1905). 24. Arnold Dodel, Die Neuere Schpfungsgeschichte (Leipzig, 1875), 417. Za vie o Dodelu i njegovom uticaju, videti Werner Beyl, Arnold Dodel (1843-1908) (Frankfurt, 1984). 25. Hans von Hentig, Strafrecht und Auslese (Berlin, 1914), 1, quote at 218. 26. Otto Ammon, Die Gesellschaftsordnung und ihre natrlichen Grundlagen, 3rd ed. (Jena, 1900), 288. 27. Ernst Haecket, Freie Wissenschaft und freie Lehre (Stuttgart, 1878), 73-4. 28. Ibid., 74. 29. Wilhelm Preyer, Die Concurrenz in der Natur (Breslau, 1882), 13, 27; Preyer, Der Kampf um das Dasein (Bonn, 1869). 30. Ludwig Bchner, Die Macht der Vererbung (Leipzig, 1882), 100. 31. Friedrich Hellwald, Culturgeschichte in ihrer natrlichen Entwicklung bis zur Gegenwart (Augsburg, 1875), 58, 27; Der Kampf ums Dasein im Menschen- und Vlkerleben, Das Ausland 45 (1872): 105. 32. Bartholomus von Carneri, Sittlichkeit und Darwinismus (Vienna, 1871), 19. 33. Georg von Gizycki, Moralphilosophie gemeinverstndlich dargestellt (Leipzig, 1895), 363, 357-61. 34. Max von Gruber, Ursachen und Bekmpfung (Munich, 1914); Alfred Grotjahn, Gebertenrckgang und Geburtenregelung (Berlin, 1921). 35. Alexander Tille, Volksdienst (Berlin, 1893), 28. 36. August Forel, Ueber Ethik, Zukunft 28 (1899): 584; videti takoe Forel, Die sexuelle Frage (Munich, 1905), 439. 37. Johannes Unold, Der Monismus und seine Ideale (Leipzig, 1908), 83. 38. August Weismann, Ueber die Dauer des Lebens, in Aufstze ber Vererbung (Jena, 1892), 11, 27-8. Emphasis in original. 39. August Weismann, Ueber Leben und Tod, in ibid., 183-4. 40. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 241-2; Schallmayer, Beitrge zu einer Nationalbiologie (Jena, 1905), 129-31. 41. Arnold Dodel, Moses oder Darwin? (Zurich, 1889), 90-1. 42. Arnold Dodel, Die Neuere Schpfungsgeschichte (Leipzig, 1875), 150. 43. Eduard David, Darwinismus und soziale Entwicklung, in Max Apel, ed., Darwin (Berlin, 1909), 48. 44. Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (1870), 154-5. 45. See Daniel Pick, Faces of Degeneration: A European Disorder, c.1848-c.1918 (Cambridge, 1989). 46. August Weismann, Uber den Rckschritt in der Natur, in Aufstze ber Vererbung (Jena, 1892), 549, 566, quote at 574-5. 47. Pick, Faces of Degeneration, 2. 48. Hans Kurella, Naturgeschichte des Verbrechers (Stuttgart, 1893), 11-13, 259-60. 49. Mariacarla Gadebusch Bondio, Die Rezeption der kriminalanthropologischen Theorien von Cesare Lombroso in Deutschland von 1880-1914 (Husum, 1995), 197-8, 182. 50. Dirk Blasius, Umgang mit Unheilbarem (Bonn, 1986), 60. 51. Za pitanje degeneracije i eugenike, videti Peter Weingart, Jrgen Kroll, and Kurt Bayertz, Rasse, Blut, und Gene (Frankfurt, 1988), ch. 2. 52. Wilhelm Schallmayer, Die drohende physische Entartung der Culturvlker, 2nd ed. [1st ed. had title, Ueber die drohende krperliche Entartung der Cidturmenschheit], (Berlin, 1891), 1, 4, 7, 17-19. 53. August Forel, Kulturbestrebungen der Gegenwart (Munich, 1910), 19; Forel, Hygiene of Nerves and Mind (New York, 1907), 229-30. 54. Za uticaj darvinizma i eugenike na Gerharta Haupmanna, videti Gnter Schmidt, Die Literarische Rezeption des Darwinismus (Berlin, 1974). 55. Wilhelm Blsche, Stirb und Werde! (Jena, 1921), 147. 56. Heinrich Driesmans, Dmon Auslese (Berlin, 1907), xiv, 264.

5. UASI INFERIORNOSTI: DEVALVACIJA NESPOSOBNIH I NEPRODUKTIVNIH

1. Jennifer Michael Hecht, The Solvency of Metaphysics: The Debate over Racial Science and Moral Philosophy in France, 1890-1919, Isis 90 (1999): 5-6. 2. Citirano u Mike Hawkins, Social Darwinism in European and American Thought, 1860-1945 (Cambridge, 1997), 129. 3. Ernst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (Berlin, 1868), 546. 4. Rudolf Virchow, Die Freiheit der Wissenschaft im modernen Staat (Berlin, 1877), 6-8, 12-15, 31-2. 5. Ernst Haeckel, Freie Wissenschaft und freie Lehre (Stuttgart, 1878), 72. 6. Oscar Schmidt, Darwinismus und Socialdemokratie, Deutsche Rundschau 17 (1878): 289-90. 7. Wilhelm Preyer, Briefe von Darwin, Deutsche Rundschau 67 (1891): 382; videti takoe Preyer, Der Kampf um das Dasein (Bonn, 1869), and Die Concurrenz in der Natur (Breslau, 1882). 8. Friedrich Hellwald, Culturgeschichte in ihrer natrlichen Entwicklung bis zur Gegenwart (Augsburg, 1875), 720. 9. Heinrich Ernst Ziegler, Die Nautrwissenschaft und die Socialdemokratische Theorie (Stuttgart, 1893), 158; Zu den Kritikern ber das Jenenser Preisausschreiben, Politisch-anthropologische Revue 3 (1904-05): 438. 10. Ludwig Bchner to Ernst Haeckel, October 21,1878, in Ernst Haeckel papers, Ernst-Haeckel-Haus, Jena. 11. Ludwig Bchner to J. Ph. Becker, August 28, 1866, in J. Ph. Becker papers, International Institute for Social History, Amsterdam. 12. Ludwig Bchner, Danwinismus und Sazialismus (Leipzig, 1894), passim; Bchner, Fremdes und Eigenes (Leipzig, 1890), 226-30; quote at 251. 13. Max Nordau, Die konventionellen Lgen (Leipzig, 1909), 112-16. 14. Alfred Ploetz, Die Tchtigkeit (Berlin, 1895), 194-6. 15. Alfred Ploetz, Denkschrift ber die Grndung der Internationalen Gesellschaft fr Rassen-Hygiene; and Salzungen der Deutschen Gestllschaft fr Rassen-Hygiene, March 7, 1911, in Alfred Ploelz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammeisee. 16. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 371. 17. Christian von Ehrenfels, Sexualethik (Wiesbaden, 1907), 95. 18. Arnold Dodel, Moses oder Darwin? (Zurich, 1889), 102-3. 19. Alfred Blaschko, Natrliche Auslese und Klassentheilung, Die neue Zeit 13, 1 (1894-95): 615. 20. Emil Reich, Evolutionistische Ausblicke, Dokumente des Fortschritts 1(1908): 711. 21. Karl Kautsky, Vermehrung und Entwicklung in Natur und Gesellschaft (Stuttgart, 1910), 206, 260-4. 22. Lily Braun, Memoiren einer Sozialistin, vol. 2: Kampfjahre (Munich, 1911), 474, 589, 635. 23. Karl Kautsky, Medizinisches, Die neue Zeit 10, 1 (1891-92): 644-5; Kautsky, Vermehrung und Entwicklung in Natur und Gcsellschaft (Stuttgart, 1910), 206, 260-4. 24. Alexander Tille, Von Darwin bis Nietzsehe (Leipzig, 1895), 21-2. Emphasis in original. 25. Alexander Tille, Volksdienst (Berlin, 1893), 57. 26. Felix von Luschan, Die gegenwartigen Aufgaben der Anthropologie, Verhandlungen der Gesellschaft (Leipzig, 1910), 2:205. 27. Carl Vogt, Vorlesungen ber den Menschen (Giessen, 1863), 1:214,256, 28. Andrew Zimmerman, Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany (Chicago, 2001),75. 29. Vogt, Vorlesungen ber den Menschen, 1:295. 30. Zimmerman, Anthropology and Antihumanism, 77-83; videti takoe Nigel Rothfels, Savages and Beasts (Baltimore, 2002), ch. 3. 31. Erwin Baur, Einfhrung in die experimentelle Vererbungslehre, 2nd ed. (Berlin, 1914), 342-5. 32. Kurt Goldstein, ber Rassenhygiene (Berlin, 1913), 74-5. 33. Georg von Gizycki, Grundzge der Moral (Leipzig, 1883), 90-1. 34. Hugo Ribbert, Heredity, Disease and Human Evolution (New York: Critic and Guide, 1918), 57. 35. Alfred Grotjahn, Das Problem der Entartung, Archiv fr soziale Hygiene 6 (1910): 74. 36. Edward Ross Dickinson, Reflections on Feminism and Monism in the Kaiserreich, 1900 1913, Central European History 34 (2001): 191-230; Ann Taylor Allen, German Radical Feminism and Eugenics, 1900-1918, German Studies Review II (1988): 31-56; Kevin Repp, More Corporeal, More Concrete: Liberal Humanism, Eugenics, and German Progressives at the Last Fin de Siecle, Journal of Modern History 72 (2000): 683-730; Anette Herlitzius, Erauenbefreiung und Rassenideologie (Wiesbaden, 1995). 37. Adele Schreiber, Missbrauchte und unwillkommene Mutterschaft, in Mutterschaft, ed. Adele Schreiber (Munich, 1912), 202. 38. Quotes in Ruth Bre, Der erste deutsche Bund fr Mutterschutz, Die neue Heilkunst (May 8, 1905), in Adele Schreiber papers, N 1173, 29; videti takoe Bre, Ruth Bre und der Bund fr Mutterschutz, March 1905; and Aufruf [des Bund fr Mutterschutz], January 1905, in Adele Schreiber papers, N 1173, 17, Bundesarchiv Koblenz.

39. Bund fr Mutterschutz. Protokoll der Ausschuss-Sitzung vom 15. Mai 1905. in Adele Schreiber papers, N 1173, 25. 40. Helene Stcker, Geburtenrckgang und Monismus, in Der Dsseldorfer Monistentag, ed. Wilhelm Blossfeldt (Leipzig, 1914), 40. 41. Referat ber den Vortrag von Dr. phil. Helene Stcker, Mutterschutz und Abtreibungsstrafe, April 1909; and Leitstze zum Referat von Dr. phil. Helene Stocker auf der Generalversammlung des Dcutschen Bundes fr Mutterschutz in Hamburg 1909, in Adele Schreiber papers, N 1173, 28. 42. Quote in Helene Stcker, Geburtenrckgang und Monismus, in Der Dsseldorfer Monistentag, 47; videti takoe Helene Stcker, Von neuer Ethik. Mutterschutz 2 (1906): 3-11; Stcker, Mutterschutz und Sexualreform, Das monistische Jahrhundert 2 (1913): 14-18; Stocker, Staatlicher Gebrzwang oder Rassenhygiene? Die neue Generation 10 (1914): 134-49; Stcker, Rassenhygiene und Eheatteste, Die neue Generation 13 (1917): 49-51. 43. Richard F. Wetzell, Inventing the Criminal (Chapel Hill, 2000), 48-9. 44. Dirk Blasius, Umgang mit Unheilbarem (Bonn, 1986), 60-6; Paul Weindling Health, Race and German Politics (Cambridge, 1989). 45. Preisausschreiben, Die Umschau 15 (1911): 127-8. 46. Max von Gruber, Vererbung, Auslese und Hygiene, Deutsche Medizinische Wochenschrift 35 (1909): 1993, 2051-2. 47. Ludwig Jens, Was kosten die schlechten Rassenelemente den Staat und die Gesellschaft, Archiv fr soziale Hygiene 8 (1913): 322. 48. Citirano u Karl Sablik, Julius Tandler (Vienna, 1983), 122. 49. Ignaz Kaup, Was kosten die minderwertigen Elemente dem Staat und der Gesellschaft? Archiv fr Rassenund Gesellschaftsbiologie 10 (1913): 747. For more on Kaup, see Doris Byer, Rassenhygiene und Wohlfahrtspflege (Frankfurt, 1988). 50. Hans Kurella, Soziale Anthropologie, Zukunft 12 (1895): 312-14. 51. Hans Kurella, Naturgeschichte des Verbrechers (Stuttgart, 1893), 210. 52. Alfred Ploetz, Die Begriffe Rasse und Gesellschaft und einige zusammenhngende Probleme, Verhandlungen des Ersten Deutschen Soziologentages I (1911): 146-8. 53. Heinz Pottholf, Schutz der Schwachen? Archiv fr Rassen- und Gesdlschaftsbiologie 8(1911): 89-90. 54. August Forel, Die sexuelle Frage, 457. 55. August Forel, Vom Neomalthusianismus, Mutterschutz 1 (1905): 479. 56. Wilhelm Schallmayer, Rassedienst, Menschheitsziele 3 (1909): 296. 57. Rudolf Goldscheid, Hherentwicklung und Menschenkonomie (Leipzig, 1911), 565, quotes at 594, 578; videti takoe Rudolf Goldscheid, Entwicklungstheorie, Entwicklungskonomie, Menschenkonomie (Leipzig, 1908), 17-22, 205. 58. Rudolf Goldscheid, Darwin als Lebenselement unserer modernen Kultur (Vienna, 1909), 16, 49, 52, quote at 66; Goldscheid, Hherentwicklung und Menschenkonomie, xv-xvi. 59. 3. Bericht der Internationale Gesellschaft fr Rassen-Hygiene (1.1.1908-2.3.1909), in Deutsche Kongress Zentrale, Box 255, Hoover Institution Archives. 60. Pismo Paul Kammerer and Julius Tandler, March 1914 (sadrano u fajlu sa pismima od Rudolfa Goldscheida za Maxa Hirscha), Max Hirsch papers, Staatsbibliothek Preussischer Kulturbesitz, Berlin.

6. NAUKA O RASNOJ NEJEDNAKOSTI

1. Neki naunici tvrde da je evropski materijalizam proizveo socijal-darvinistiki rasizam - videti Woodruff D. Smith, The Ideological Origins of Nazi Imperialism (New York, 1986), ch. 7; Hans-Ulrich Wehler, Das deutsche Kaiserreich 1871-1918, 2nd ed. (Gttingen, 1975), 179-81; Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism (New York, 1973), 183-4; za druge argumente da socijal-darvinistiki rasizam podrava iprerijalizam videti H. W. Koch, Social Darwinism as a Factor in the New Imperialism, in The Origins of the First World War, ed. H. W. Koch (New York, 1972); Koch pokazuje da ove ideje nisu iskljuivo Nemake u Der Sozialdarwinismus (Munich, 1973). 2. Citirano u Leon Poliakov, The Aryan Myth (London, 1974), 158. Ja sam primetio da Herder nije bio pravi primer dominantnih ideja doba prosvetiteljstva, ali u ovom sluaju, on je odraavao poglede koij su bili iroko prihvaeni meu filozofima. 3. Darwin, The Descent of Man, (London, 1871; rprt., Princeton, 1981), 1: 35, 97; quote at 1: 3. Kako je prthodno postojei rasizam mogao da utie na Darvina, videti Barry W. Butcher, Darwinism, Social Darwinism and the Australian Aborigines: A Reevaluation, in Darwins Laboratory (Honolulu, 1994), 371-394. Opseg Darvinovog linog rasizma je tema iroke debate. Mnogi istraivai priznaju da je Darvin bio rasista i da je ukljuivao rasni koncept u ljudsku borbu za opstanak videti Adrian Desmond and James Moore, Darwin (London, 1991); John Greene, Darwin as a Social Evolutionist, in Science, Ideology and World View (Berkeley, 1981), 95-127; Robert Young, Darwinism Is Social, in The Darwinian Heritage, ed. David Kohn (Princeton, 1985), 609-38; Heinz-Georg Marten, Racism, Social Darwinism, Anti-Semitism and Aryan Supremacy International Journal of the History of Sport 16, 2 (1999): 32; Drugi istraivai pogreno tvrde da Darvin nije bio pravi rasista i da su kasnije manifestacije social-

darvinistikog rasizma bile udaljavanje od Darvinovog linog pogleda - videti Robert C. Bannister, Social Darwinism (Philadelphia, 1979), 15; Gloria McConnaughey, Darwin and Social Darwinism, Osiris 9 (1950): 412; i mnogi drugi. 4. Ernst Haeckel, Generelle Morphologie, 2 vols. (Berlin, 1866), II: 435. Naglaeno u originalu. 5. Ernst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (Berlin, 1868), 546, 548-9; Haeckel, Der Monismus als Band zwischen Religion und Wissenschaft (Bonn, 1892), 11; Haeckel, Weltrthsel (Bonn, 1903), 13; Haeckel, Die Lebenswunder (Stuttgart, 1904), 327. 6. Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (1868), 549. 7. Ibid., frontispiece, 555. 8. Ibid., 514, 546-9; quote at 547. 9. Ibid., 511. 10. Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte 11th ed. (Berlin, 1911), lxviii-lxix. 11. Haeckel, Weltrthsel, 53; slian komentar je izneo i u Lebenswunder, 364. 12. Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (1911), 754-6. 13. Haeckel, Lebenswunder, 450. 14. Ibid., quotes at 449, 451-2. Rolf Winauov prikaz Hekelovog rasizma je uglavnom slian mom prikazu u Ernst Haeckels Vorstellungen von Wert und Werden menschlicher Rassen und Kulturen, Medizinhistorisches Journal 16 (1981): 270-9 (iako nije uvek jasno gde on pie svoj tekst, a gde citira Hekela). 15. Piet de Rooy, In Search of Perfection: The Creation of a Missing Link, in Ape, Man, Apeman, ed. Raymond Corbey and Bert Theunissen (Leiden, 1995), pp. 195-207. 16. Ernst Haeckel to Karl Vogt, August 8, 1896, in Karl Vogt papers, Ms. fr. 2189, Geneva University and Public Library Archive. 17. Carl Vogt, Vorlesungen ber den Menschen, 2 vols. (Giessen, 1863), 1: 242-4, 2: 282; quote at 2: 277. 18. Bartholomus von Carneri, Sittlichkeit und Darwinismus (Vienna, 1 871), 29. 19. Ibid., 313. 20. Ludwig Bchner, Der Mensch und seine Stellung 2nd ed. (Leipzig, 1872), 138-9. 21. Ludwig Bchner, in Friedrich Hellwald, Kulturgeschichte, 4th ed. (Leipzig, 1896), 1:97. 22. Ludwig Bchner, Die Macht der Vererbung (Leipzig, 1882), 49-50, quote at 59. 23. Oscar Peschel, Eine neue Lehre ber die Schpfungsgeschichte der organischen Welt, Das Ausland 33, 5 (January 29, 1860): 97-101 and 33, 6 (February 5, 1860): 135-40. 24. Oscar Peschel, Mensch und Affe, Das Ausland 36 (1863): 521. The earlier article was Mensch und Affe, Das Ausland34 (1861): 833-5. 25. Oscar Peschel, Vlkerkunde, 2nd ed. (Leipzig, 1875), 149, 341, 516. 26. Friedrich Hellwald, Culturgeschichte in ihrer natrlichen Entwicklung (Augsburg, 1875), 55, 61, 63-5, 134-5, 221-2. 27. Friedrich Ratzel to Ernst Haeckel, September 25, 1869, February 15, 1891, February 15, 1894, quote in March 24, 1872, in Ernst Haeckel papers, Ernst-Haeckel-Haus, Jena. 28. Friedrich Ratzel, Vorlesungen ber Vlkerkunde, insbesondere Vlkerbewegungen, ca. 1895-1900, in Friedrich Ratzel papers, folder 80, Institut fr Lnderkunde, University of Leipzig. 29. Friedrich Ratzel, Sein und Werden der organischen Welt (Leipzig, 1869), 507. 30. Friedrich Ratzel, The History of Mankind, trans. A. J. Butler, 3 vols. (London, 1896), 1:3-20, 342. 31. Friedrich Ratzel, review of S. R. Steinmetzs article, Der erbliche Rassen- und Volkscharakter, in Friedrich Ratzel papers, Ratzeliana III, Bayerische Staatsbibliothek, Munich. 32. Friedrich Ratzel, Vorlesungen ber Biogeographie: Biogeographie und Anthropogeographie, 1896/97-1902, in Fricdrich Ratzel papers, folder 153, Institut fur Lnderkunde, University of Leipzig. 33. Friedrich Ratzel, review of Heinrich Driesmans, Rasse und Milieu in Historische Vierteljahrsschrift (1904): 394; in Friedrich Ratzel papers, Ratzeliana 111, Bayerische Staatsbibliothek; videti takoe Heinz Gollwitzer, Die gelbe Gefahr (Gttingen, 1962), 203. 34. Mark Bassin, Imperialism and the Nation State in Friedrich Ratzels Political Geography, Progress in Human Geography 11 (1987): 489, n. 12, priznaje veliki uticaj Darvina na Ratzela, ali pogreno negira da je Ratzel bio nacista u svojim kasnijim spisima. 35. Adolf Heilborn, in Hermann Klaatsch, Grundzge der Lehre Darwins, 4th ed. (Mannheim, 1919), 7-8. 36. Hermann Klaatsch, Die Morphologie und Psychologie der niederen Menschenrassen in ihrer Bedeutung fr die Probleme der Kriminalistik, in Bericht ber den VII. Internationalen Kongress fr Kriminalanthropologie, Kln a. Rhein. 9.-13. Oktober 1911, ed. Gustav Aschaffenburg and Dr. Partheimer (Heidelberg, 1912), 58-71, 73. 37. Ibid. 38. Citirano u Benoit Massin, From Virchow to Fischer: Physical Anthropology and Modern Race Theories in Wilhelmine Germany, in Volksgeist as Method and Ethic, ed. George W. Stocking (Madison, 1996), 120. 39. Klaatsch, Die Morphologie und Psychologie, 71-3. 40. Massin, From Virchow to Fischer, 99. Massin razmatra vezu izmeu darvinizma i rasizma u nemakoj antropologiji. Andrew Zimmerman takoe diskutuje pomak prema darvinizmu u nemakoj antropologiji u Anthropology and Antihumanism in Imperial Germany (Chicago, 2001),7,202, 214.

41. Citirano u Gunter Mann, Rassenhygiene-Sozialdarwinismus, in Biologismus im 19. Jahrhundert, ed. Gunter Mann (Stuttgart, 1973), 83. 42. Allied Ploetz to Carl Hauptmann, June 23, 1890, in Carl Hauptmann papers, K 121, Archiv der Akademie del Knste, Berlin. 43. Allied Ploetz, Die Tchtigkeit (Berlin, 1895), 5. 44. Ibid., 10 45. Alfred Ploetz, Denkschrift ber die Grndung der Internationalen Gesellschaft fr Rassen-Hygiene, n.d., in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 46. Alfred Ploetz, Unset Weg, 1911, in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 47. Ploetz, Tchtigkeit, 78, 91-5, 130-2. 48. Alfred Ploetz, Sozialpolitik und Rassenhygiene in ihrem prinzipiellen Verhltnis, Archiv fr soziale Gesetzgebung und Statistik 17 (1902): 399. 49. Alfred Ploetz, Zum deutsch-polnischen Kampf, Archiv fr Rassen- und Gesellschaftsbiologie 3 (1906): 922. 50. Alfred Ploetz, Die Begriffe Rasse und Gesellschaft und einige zusammenhngende Probleme, Verhandlungen des Ersten Deutsehen Soziologentages 1 (1911): 163. 51. Willielm Schallmayer, Rassedienst, Sexual-Probleme 7 (1911): 435. 52. Wilhelm Schallmayer, Der Krieg als Zchter, Archiv fr Rassen- und Gesellschafisbiologie 5 (1908): 367, 387; Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 178. 53. Wilhelm Schallmayer to David Starr Jordan, November 2, 1913, in David Starr Jordan papers, Hoover Institution Arhives, Stanford University. 54. Wilhelm Schallmayer to Ludwig Schemann, April 21, 1912 and May 3, 1912, in Ludwig Schemann papers, IV B 1/2, University of Freiburg Library Archive. 55. Heinrich Driesmans, Kulturgeschichte der Rasseninstinkte, 2 vols. (Leipzig, 1900-01), 2:v-vii; Driesmans, Rasse und Milieu (Berlin, 1902), 4-5, 21, 40; Driesmans, Dmon Auslese (Berlin, 1907), 240-1, 253, 260. 56. Moritz Wagner, Die Entstehung der Arten (Basel, 1889), 169-72. 57. See Alfred Grotjahns description of Woltmann in Erlebtes und Erstrebtes: Erinnerungen eines sozialistischen Arztes (Berlin, 1932), 65. 58. Richard Weikart, Socialist Darwinism (San Francisco, 1999), 210-13; Ludwig Woltmann, Marxismus und Rassetheorie, Politisch-Anthropologische Revue 4 (1905-06): 268-280. 59. Ludwig Woltmann to Alfred Ploetz, June 6, 1901, March 14, 1902, March 30, 1902 [no date given] December 1902, in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 60. Ludwig Woltmann, Politisehe Anthropologie (Jena, 1903), 289. 61. Ludwig Woltmann, Die Germanen und die Renaissance in Italien (Leipzig, 1905); Woltmann, Die Germanen in Frankreich (Jena, 1907). 62. Otto Amman, Die Natrliche Auslese beim Mensehen (Jena, 1893), 177, 185. 63. Ludwig Wilser, Die Ueberlegenheit der germanischen Rasse (Stuttgart, 1915), 7-8. 64. Ernst Rdin, review of Woltmann, Die Germanen und die Renaissance in Italien, in Archiv fr Rassen- und Gesellschafisbiologie 1 (1904): 309; review of Woltmann, P olitische Anthropologie, in Archiv fur Rassen- und Gesellschafisbiologie 2 (1905): 609-19; review of Woltmann, Die Germanen in Frankreich, in Archiv fur Rassen- und Gesellschafilsbiologie 4 (1907): 234-8. 65. Eugen Fischer to Ludwig Schemann, January 16, 1910, in Ludwig Schemann papers, IV B 1/2, University of Freiburg Library Archives. 66. Eutgen Fischer, Sozialanthropologie und ihre Bedeutung fr den Staat (Freiburg, 1910), 18-19; Eugcn Fischer, Sozialanthropologie, in Handwrterbuch der Naturwissenschaften (Jena, Gustav Fischer, 1912-13), 9: 177, 184-5. 67. Eugen Fischer, Die Rehobother Bastards (Jena, 1913), 296-306, quote at 302. Za vie od Fischera, videti Niels Lsch, Rasse als Konstrukt (Frankfurt, 1997). 68. Fritz Lenz, Die Rasse als Wertprinzip (Munich, 1933), 5-7, quote at 39. 69. Fritz Lenz to Ludwig Schemann, December 1, 1919, in Ludwig Schemann papers, IV B 1/2. 70. Fritz Lenz, Zur Rasse- und Rassenwertung, Archiv fur Rassen- und Gesellschaftsbiologie 11 (1914-15): 5001. Videti i Renate Rissom, Fritz Lenz und die Rassenhygiene (Husum, 1983). 71. Ludwig Scheniaun to Wilhelm Sehallmayer, May 8, 1912; Ludwig Schemann to Otto Ammon, April 18, 1909, in Ludwig Schemann papers, University of Freiburg Library Archives, IV B 1/2; Erster Bericht ber die GobineauVereinigung, (1895); Gobineau-Vereinigung Mitgleider Verzeichnis, February 1902-September 1903; GobineauVereinigung Mitglieder Verzeichnis, February 1905-December 1906; Elfter Bericht uber die Gobineau-Vereinigung (1911);Gobineau-Vereinigung Mitglieder Verzeichnis, January 1911-September 1912; in Gobineau-Vereinigung papers, D II, University of Freiburg Library Archives; Ludwig Schemann, Lebensfahrten eines Deutschen (Leipzig, 1925), 295-7, 346-7; Ludwig Schemann, Die Rasse in den Geisteswissenschaften: Studien zur Geschichte des Rassengedankens, vol. 3: Die Rassenfragen im Schrifttum der Neuzeit, 2nd ed. (Munich, 1943), xvi, 229-35, 249, 434. 72. Gary Stark, Entrepreneurs of Ideology (Chapel Hill, 1981).

73. Willibald Hentschel to Carl Hauptmann, August 23, 1903 and April 16, 1904, in Carl Hauptmann papers, K 91, Archiv der Akademie der Kunste, Berlin. 74. Willibald Hentschel, Mittgart, 2nd ed. (Leipzig, 1906), 5. 75. Willibald Hentschel, Varuna (Leipzig, 1907), 1-2, quote at 600. 76. Theodor Fritsch, Handbuch der Judenfrage, 27th ed. (Hamburg, 1910), 238, quote at 6; Theodor Fritsch to Ludwig Schemann, February 11, 1908, in Ludwig Schemann papers, IV B 1/2, Freiburg University Library Archives. 77. George Mosse, the Crisis of German Ideology (New York, 1964); George Mosse, Towards the Final Solution (New York, 1978); Fritz Stern, The Politics of Cultural Despair: A Study in the Rise of the Germanic Ideology (Berkeley, 1963). Mosse naglaava iracionalne korene nacistikog rasizma i potcenjuje vanu ulogu naunog rasizma u oblikovanju nacistike ideologije. 78. Houston Stewart Chamberlain, Die Grundlagen des neunzehnten Jahrhunderts, 2 vols. (Munich, 1899), 2: 717, quote at 1: 531. 79. Ibid., 1: 265-6, 278-9, 284.

7. KONTROLA RAZMNOAVANJA: IZVRTANJE TRADICIONALNE SEKSUALNE MORALNOSTI

1. O Frojdovom prihvataju darvinizma, videti Lucille B. Ritvo, Darwins Influence on Freud (New Haven, 1990); and Frank Sulloway, Freud: Biologist of the Mind (New York, 1979). 2. Edward O. Wilson, Sociobiology: The New Synthesis (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1975), 3. 3. Helene Stcker, Zur Emancipation des Mannes (1904), in Die Liebe und die Frauen, 2nd ed. (Minden.1906), 122. 4. Max von Gruber, Kreig, Frieden und Biologie (Berlin, 1915), 26. 5. August Forel, Out of My Life and Work, trans. Bernard Miall (New York, 1937), 191-2. 6. August Forel, Hygiene of Nerves and Mind, trans. Herbert Austin Aikins (New York, 1907), 277. 7. August Forel, Die sexuelle Frage (Munich, 1905), 4, 444, quote at 441. 8. Ibid., 389-90, 395, 445-6, 526. 9. Wilhelm Schallmayer, Ueber die Grundbedeutung der Eihik und ihr Verhltnis zu den Forderungen des Rassedienstes, Die neue Generation 6 (1910): 495-6. 10. Gustav Bunge, Die zunehmende Unfhigkeit der Frauen, 7th ed. (Munich, 1914), 36-7. 11. Helene Stcker, Von neuer Ethik, Mutterschutz 2 (1906): 3. 12. Der erste internationale Monisten-Kongress, ed. Wilhelm Blossfeldt (Leipzig, 1912), 45. 13. Helene Stcker, Geburtenrckgang und Monismus, in Der Dsseldorfer Monistentag. 7. Hauptversammlung des Deutschen Monistenbunedes vom 5.-8. September 1913, ed. Wilhelm Blossfeldt (Leipzig, 1914), 40-1. 14. Helene Stcker, Staatlicher Gebrzwang oder Rassenhygiene? Die neue Generation 10 (1914): 144 15. Alfred Ploetz, Bund fr Mutterschutz, Archiv fur Rassen- und Gesellschaftbiologie 2 (1905): 164-6; Ploetz, Bund fur Mutterschutz, Archiv fur Rassen- und Gesellschaftsbiologie 2 (1905): 316-17. 16. Helene Stcker, Staatlicher Gebrzwang oder Rassenhygiene? Die neue Generation 10 (1914): 139. 17. Alfred Ploetz, Die Tchtigkeit (Berlin, 1895), 64. 18. Alfred Ploetz, Neo-Malthusianism and Race Hygiene, in Problems in Eugenics: Report of Proceedings of the First International Eugenics Congress, vol. 2 (London: Eugenics Education Society, 1913). 19. Alfred Ploetz to Max von Gruber, November 19, 1911, in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 20. Max von Gruber and Ernst Rdin, Fortpflanzung, Vererbung, Rassenhygiene, 2nd ed. (Munich, 1911), 171. 21. Max von Gruber, Ursachen und Bekmpfung des Geburtenrckgangs im Deutschen Reich, 3rd ed. (Munich, 1914). 22. Max von Gruber to Alfred Grotjahn, June 9, 1910, in Alfred Grotjahn papers, Humboldt University Archives, Berlin. 23. Felix von Luschan, Culture and Degeneration, n.d., p. 10, in Felix von Luschan papers, Kasten 14, Slaatsbibliothek Preussischer Kulturbesitz, Berlin. 24. Hugo Ribbert, Heredity, Disease and Human Evolution (New York, 1918), 224. 25. Adele Schreiber, Missbrauchte und unwillkommene Mutterschaft, Mutterschaft: Ein Sammelwerk ed. Adele Schreiber (Munich, 1912), 202. 26. Henriette Frth, Dei Neomalthusianismus und die Soziologie, Sozialistische Monatshefte 17 (1911): 166572. 27. Henriette Frth, Die Lage der Mutter und die Entwicklung des Mutterschutzes in Deutschland, in Mutterschaft: Ein Sammelwerk, 284. 28. Diane B. Paul, Controlling Human Heredity, 1865 to the Present (Atlantic Highlands, NJ, 1995), 20. 29. Ann Taylor Allen, Feminism and Eugenics in Germany and Britain, 1900-1948: A Comparative Perspective, German Studies Review 23 (2000): 477-505

30. Max von Gruber to Alfred Grotjahn, June 9, 1910, in Alfred Grotjahn papers; Alfred Grotjahn, Das Problem der Entartung, Archiv fr soziale Hygiene 6 (1910): 80. 31. Alfred Grotjahn, Geburtenrckgang und Geburtenregelung, 2nd ed. (Berlin, 1921), 186. 32. Forel, Sexuelle Frage, 455-6. 33. Hugo Ribbert, Heredity, Disease and Human Evolution, trans. Eden and Cedar Paul (New York, 1918), 224. 34. Arthur Ruppin, Danwinismus und Sozinlwissenschaft (Jena, 1903), 89-91. 35. Za Kautskyeve poglede na eugeniku, videti Richard Weikart, Socialist Darwinism: Evolution in German Socialist Thought from Marx to Bernstein (San Francisco, 1999), eh. 6. 36. Emil Kiaepelin, Die psychiatrische Aufgaben des Staates (Jena, 1900), 16-17. 37. Ignaz Kaup, Was kosten die minderwertigen Elemente dem Staat und der Gesellschaft? Archiv fur Rassenund Gesellschaftsbiologie 10 (1913): 747. 38. Hugo Ribbert, Rassenhygiene: Eine gemeinverstdndliche Darstellung (Bonn, 1910), 64. 39. Felix von Luschan, Culture and Degeneration (n.d.), p. 4, in Felix von Luschan papers. 40. Paul Ncke, Die Kastration bei gewissen Klassen von Degenerirten als ein wirksamcr socialer Schutz, Archiv fur Kriminal-Anthroplogie und Kriminalistik 3 (1900): 58-84. 41. Ernst Rdin, Der Alkohol im Lebensprozess der Rasse, Politisch-Anthropologische Revue 2 (1903-04): 55366. 42. Geza von Hoffmann, Die Rassenhygiene in den Vereinigten Staaten von Nordamerika (Munich, 1913), 108-09 and passim. 43. Felix von Luschan, Culture and Degeneration (n.d.), in Felix von Luschan papers, Kasten 14, p. 5; Max Hirsch, Fruchtabtreibung und Prventivverkehr (Wrzburg, 1914), 210-13; 44. Helene Stcker, Von neuer Ethik, Mutterschutz 2 (1906): 9. 45. Jedan primer meu mnogima je Wilhelm Schallmaycr, Die drohende physische Entartung der Culturvlker, 2nd ed. (Berlin, 1891), 18-19. 46. F. Mler-Lyer, Die Ehe, in Mutterschaft: Ein Sammelwerk, 151-55. 47. Satzungen der Deutschen Gesellschaft fur Rassen-Hygiene, March 7, 1911, in Alfred Ploetz papers. 48. Die Jahresversammlung des Deutschen Monistenbund, Monismus 3 (1908): 378 -80; Der Magdeburger Monistenlag vom 6. - 9. Sept. 1912, ed. Wilhelm Blossfeldt (Munich, 1913), 110. 49. Bund fur Mutterschutz, Sexualreform 2 (1907): 2-3. 50. Das Monistische Jahrhundert 2 (1913): 1026-8. 51. Za Tandlerovu eugeniku, videti Doris Byer, Rassenhygiene und Wohlfahrtspflege (Frankfurt, 1988); and Karl Sablik, Julius Tandler (Vienna, 1983). 52. Eduard David, Darwinismus und soziale Enrwicklung, in Darwin, ed. Max Apel (Berlin, 1909), 58. 53. Alfred Hegar, Der Geschlechtstrieb: Eine Social-Medicinische Studie (Stuttgart, 1894), 145-7. 54. Na primer, videti Hirsch, Fruchtabtreibung und Praventivverkehr, 208-09. 55. Christian von Ehrenfels, Gedenken ubcr die Regeneration der Kulturmenschheit, (privately published, 1901, available at the Forschungsstelle und Dokumentationszentrum fur Oesterreichischer Philosophie, Graz), 25, 28, quote at 52-3. 56. Max Nordau, Die konventionellen Lgen der Kullurmenschheit (Leipzig, 1909), 291-303. 57. Christian von Ehrenfels, Sexualethik (Wiesbaden, 1907), 10-11; Ehrenfels, A Program for Breeding Reform (December 23, 1908) in Minutes of the Vienna Psychoanalytic Society ed. Herman Nunberg and Ernst Federn (New York, 1967), 2: 96-7. 58. Willibald Hentschel to Christian von Ehrenfels, July 23, 1907 and August 15, 1907, in Christian von Ehrenfels papers, Forschungsstelle und Dokumentationszentrum fur Oesterreichischer Philosopie, Graz. 59. Willibald Hentschel, Mittgart: Ein Weg zur Erneuerung der germanischen Rasse, 2nd ed. (Leipzig, 1906). 60. Hentschel, Mittgart, 169-71. 61. Willibald Hentschel to Christian von Ehrenfels, July 23, 1907 and October 27, 1907; Alfred Ploetz to Christian von Ehrenfels, February 17, 1908, in Christian von Ehrenfels papers; Theodor Fritsch to Ludwig Schemann, February 17, 1908, in Hammer-Verlag papers, IV A 1/2, Freiburg University Library Archives. 62. Theodor Fritsch, Die rechte Ehe. Ein Wort zum Zchtungs-Gedanken und Mittgart-Problem, n.d., in Reichshammerbund Flugbltter und Flugschriften, ZSg. 1-263/3, Bundesarchiv Koblenz. 63. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 341. 64. Wilhelm Schallmayer, Rassedienst, Sexual-Probleme 1 (1911): 440-1. 65. Fritz Lenz, ber die krankhaften Erbanlagen des Mannes und die Bestimmung des Geschlechtes beim Menschen (Jena, 1912), 138. 66. F. Mller-Lyer, Die Ehe, in Mutterschaft: Ein Sammelwerk, 153-4. 67. Max von Gruber, Ursachen und Bekmpfung, 3rd ed. (Munich, 1914), 51, 54, 59, 63-4; 68. Alfred Ploetz to Max von Gruber, November 19, 1911, in Alfred Ploetz papers; Alfred Ploetz to Christian von Ehrenfels, July 14, 1907, in Christian von Ehrenfels papers. 69. Alfred Ploetz to Gerhart Hauptmann, October 4, 1904, in Gerhart Hauptmann papers, Staatsbibliothek Preussischer Kulturbesitz, Berlin.

70. Luschan, Culture and Degeneration, in Felix Luschan papers, Kasten 14. 71. Hirsch, Fruchtabtreibung und Prventivverkehr, 247.

8. UBIJANJE NESPOSOBNIH
1. Edward J. Larson and Darrel W. Amundsen, A Different Death: Euthanasia and the Christian Tradition (Downers Grove, IL, 1998). 2. Richard Weikart, Darwinism and Death: Devaluing Human Life in Germany, 1860-1920, Journal of the History of Ideas 63 (2002): 323-44. 3. Hans Walter Schmuhl, Rassenhygiene, Nationalsozialismus, Euthanasie (Gttingen, 1987), 18-19, quote at 106. 4. Michael Schwartz, Euthanasie-Debatten in Deutschland (1895-1945), Vierteljahrshefte fur Zeitgeschichte 46 (1998), 623. 5. Udo Benzenhfer, Der gute Tod? (Munich, 1999), ch. 4; za povezanost izmeu darvinizma I eutanazije, videti takoe Ernst Klee, Euthanasie im NS-Staat (Frankfurt, 1985), ch. 1 6. Ian Dowbiggin, A Merciful End (Oxford, 2003); N. D. A. Kemp, Merciful Release (Manchester, 2002). 7. Ernst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte, 2nd ed. (Berlin, 1870), 152-5; quote at 155. 8. Ernst Haeckel, Die Lebenswunder (Stuttgart, 1904), 135-6; Haeckel, Ewigkeit, (Berlin, 1917), 33-4. 9. Haeckel, Lebenswunder (Stuttgart, 1904), 22. 10. Haeckel, Ewigkeit (Berlin, 1917), 33-4. 11. Haeckel, Lebenswunder (Stuttgart, 1904), 136. 12. Ernst Haeckel, Der Monismus als Band zwischen Religion und Wissenschaft (Bonn, 1892), 26; Ernst Haeckel to Richard Semon, May 20, 1917, in Richard Semon papers, Bayerische Staatsbibliothek, Munich. 13. Haeckel, Lebenswunder (Stuttgart, 1904) 375. 14. Ernst Haeckel to Frieda von Uslar-Gleichen, January 22, 1900, in Franziska van Altenhausen. ed. Johannes Werner, 6th ed. (Leipzig, 1927), 145. 15. Haeckel, Lebenswunder, 128, quote at 132. 16. Ibid., 21-2, 134-5. 17. Hugo Ribbert, Heredity, Disease and Human Evolution (New York, 1918), 179-80. 18. Alfred Grotjahn, Wahre und falsche Euthanasie, n.d. (ca. 1919), in Alfred Grotjahn papers, 303, Humboldt University Archives, Berlin. 19. Ludwig Gumplowicz, Sozialphilosophie im Umriss (1910), in Ludwig Gumplowicz oder die Gesellschaft als Natur, ed. Emil Brix (Vienna, 1986), 272-3. 20. Brix, ed., Ludwig Gumplowicz oder die Gesellschaft als Natur (Vienna, 1986), 42-3. 21. Bartholomus Carneri, Der moderne Mensch, Volksausgabe (Stuttgart, 1901), 142. 22. Wilhelm Schallmayer, Beitrge zu einer Nationalbiologie (Jena, 1905), 46. 23. Christian von Ehrenfels, Gedanken ber die Regeneration der Kulturmenschheit (privately published, 1901; dostupno u Forschungsstelle und Dokumentationszentrum fr Osterreichische Philosophie Graz, Austria), 41. 24. Hans von Hentig, Strafrecht und Auslese (Berlin, 1914), 24-46. 25. Susanne Hahn, Minderwertige, widerstandlose individual...: Der erste Weltkrieg und das Selbstmordproblem in Deutschland, in Die Medizin und der Ersten Weltkrieg, ed. Wolfgang Eckert et al. (Pfaffenweiler, 1996), 273-97. 26. Roland Gerkan, Euthanasie, Das monistische Jahrhundert 2 (1913): 169-74. 27. Ibid., Wilhelm Ostwaid, Euthanasie, Das monistische Jahrhundert 2 (1913): 337-41. 28. Eugen Wolfsdorf, Euthanasie und Monismus, Das monistische Jahrhundert 2 (1913): 305-09. 29. A. Braune, Euthanasie und Arzt, Das monistische Jahrhundert 2 (1913-14): 871-3; Friedrich Siebert, in Was wir Ernst Haeckel verdanken, ed. Heinrich Schmidt (Leipzig, 1914), I: 339-51. 30. Wilhelm Brner, Euthanasie (Eine Erwiderung), Das monistische Jahrhundert 2 (1913): 249-54. 31. Friedrich Hellwald, Culturgeschichte in ihrer naturlichen Entwicklung (Augsburg, 1875), 276. 32. Arnold Dodel, Moses oder Darwin? (Zurich, 1889), 72-3. 33. Alfred Ploetz, Die Tchtigkeit (Berlin, 1895), 144-5. 34. Alfred Ploetz, Ableitung einer Rassenhygiene und ihrer Beziehung zur Ethik, Vierteljahresschrift fur wissenschafiliche Philosophie 19 (1895): 370. 35. Adolf Jost, Das Recht auf den Tod (Gottingen, 1895), 4, 19, quote at 18. 36. Oda Olberg, Das Recht auf den Tod, Zukunft 18 (1897): 493 502; quote at 494. 37. August Forel, Die sexuelle Frage (Munich, 1905), 399-400. 38. August Forel, Leben und Tod (Munich, 1908), 3. 39. August Forel, Kulturbestrebungen der Gegenwart (Munich, 1910), 26-7. 40. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 210. 4 I. Wilhelm Schallmayer, Rassedienst, Sexual-Probleme 7 (191 1): 437.

42. Agnes Bluhm, Eugenics and Obstetrics, in Problems in Eugenics: Papers Communicated to the First International Eugenics Congress (London: Eugenics Education Society, 1912; rprt. New York: Garland, 1984), 395. 43. Alfred Hegar, Die Wiederkehr des Gleichen und die Vervollkommnung des Menschengeschlechtes, Archiv fur Rassen- und Gesellschafisbiologie 8 (1911): 72-85; quote at 80-1. 44. Alfred Hoche, Jahresringe: Innenansicht eines Menschenlebens (Munich, 1935), 22. 45. Ibid., 291. 46. Ibid., 289-90. 47. Karl Binding and Alfred Hoche, Die Freigabe der Vernichtung lebensunwerten Lebens (Leipzig, 1920), 49-62. 48. Siegfried Weinberg, Die Vernichtung des keimenden Lebens, Mutterschutz I (1905): 312-19. 49. Otlo Ehinger, Der Grund der Abtreibungsbestrafung, Die neue Generation 8 (1912): 237-8. 50. Bund fr Mutterschutz, untitled declaration on abortion, n.d.; Referat ubcr den Vortrag von Dr. phil. Helene Stcker am 27.11.08, Zwangsmutterschaft und Kultur; Leitsfze zum Referat von Dr. phil. Hclcnc Stcker auf der Generalversammlung des Deutschen Bundes fur Mutterschutz in Hamburg 1909, April 1909 51. Eduard David, Darwinismus und soziale Entwicklung, in Darwin, ed. Max Apel (Berlin, 1909), 59. 52. Quoted in Alfred Meyer, The Feminism and Socialism of Lily Braun (Bloomington, 1985), 147. 53. Alfred Ploetz to Helene Stcker, n.d., in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 54. Agnes Bluhm, Frauenbewegung, Strafrecht, und Rassenhygiene, Archiv fr Rassen- und Gesellschafisbiologie 6 (1909): 134-9 55. Anna Pappritz, Die Vernichtung des keimenden Lebens, Sexual-Problceme 5 (1909): 495-6, 498. 56. Doris Byer, Rassenhygiene und Wohlfahrtspflege (Frankfurt, 1988), 121-3. 57. Ernst Rdin, Rassenhygiene und kommunaler Schutz der Minderwertigen, Archiv fur Rassen- und Gesellschafisbiologie 5 (1908): 153-4 58. Max Hirsch, Fruchtabtreibung und Prventivverkehr (Wrzburg, 1914), 210-13; quote at 214. 59. Ernst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte, 4th ed. (Berlin, 1873), 155. 60. Willibald Hentschel, Millgart. 2nd ed. (Leipzig, 1906), 14. 61. Za duel, videti Keven McAleer, Dueling: The Cult of Honor in Fin-de-Siecle Germany (Princeton: Princeton University Press, 1997).

9. RAT I MIR
1. William Jennings Bryan, In His Image (Frceport, NY, 1922, rprt. 1971), 124-5. 2. Citirano u Antonello La Vergata, Evolution and War, 1871-1918, Nuncius 9 (1994): 148. 3. Vernon Kellogg, Headquarters Nights (Boston, 1917), 22-32. 4. H. W. Koch, Social Darwinism as a Factor in the New Imperialism, The Origins of the First World War (New York, 1972), 329-54; Daniel Pick, War Machine (New Haven, 1993), ch. 8. 5. La Vergata, Evolulion and War, 143-163; Klaus Schwabe, Wissenschaft und Kriegmoral (Gttingen, 1969), 34 6. Roger Chickering, Imperial Germany and a World without War (Princeton, 1975). U stvaranju svog sluaja za anglo-ameriku biologiju mira, Paul Crook potcenjuje generalni uticaj socijal-darvinizma i naroito socijaldarvinistikog militarizma videti Darwinism, War and History (Cambridge, 1994). On the British scene, videti takoe Nancy Leys Stepan, Natures Pruning Hook: War, Race and Evolution, 1914-1918, in The Political Culture of Modern Britain, ed. J. M. W. Bean (London, 1987). 7. Hannsjoachim W. Koch, Der Sozialdarwinismus (Munich, 1973), ch. 8. 8. Mike Hawkins, Social Darwinism in European and American Thought, 1860-1945 (Cambridge, 1997), 110. 9. Friedrich Rolle, Der Mensch (Frankfurt, 1866), 109-19, 142-4; quote at 112. 10. Oscar Peschel, Ein Rckblick auf die jngste Vergangenheit, Das Auland 9, 36 (September 1866): 874. 11. Gustav Jaeger, Ein biologisches Moment der neueren Vlkergeschichte, Das Ausland 39 (1866): 1024-6; quote at 1024. 12. Gustav Jaeger, Naturwissenschafiliche Betrachtungen ber den Krieg, Das Ausland 43 (1870): 1161. 13. Friedrich Hellwald, Der Kampf ums Dasein im Menschen- und Vlkerleben Das Ausland 45 (1872): 103-6, 140-4 14. David Friedrich Strauss to Christian Kserle, January 16, 1869, in Ausgtwhtle Briefe von David Friedrich Strauss (Bonn: Enul Straus, 1895), 506. 15. David Friedrich Strauss, Der idle und der neue Glaube (Leipzig, 1872), 185-7, 252-6. 16. Ernst Haeckel to Friedrich Hellwald, February 24, 1874, in Briefwechsel zwischen Ernst Haeckel und Friedrich von Hellwald (Ulm, 1901), 9 17. Friedrich Hellwald, Culturgeschichte (Augsburg, 1875), 44-5. 18. Ibid., 58. 19. Friedrich Hellwald, Der Kampf ums Dasein im Menschen- und Volkerleben, Das Ausland 45 (1872): 105.

20. Hellwald, Culturgeschichte 325, 656. 21. Albeit Schffle, Darwinismus und Socialwissenschaft, in Gesammelte Aufstze (Tbingen, H. Lauppsche Buchhandlung, 1885), 1: 3-6; quote in Ban und Leben (Tbingen, 1881), 2: 353. 22. Schftle, Bau und Leben, 2: 228-9, 248-51, 361, 369, quote at 373. 23. Heinrich Ernst Ziegler, Die Naturwissenschaft und die Socialdemokratische Theorie, ihr Verhltnis dargelegt auf Grund der Werke von Darwin und Bebel (Stuttgart, 1893), 167-8. 24. Felix von Luschan, Die gegenwrtigen Aufgaben der Anthropologie, Verhandlungen (Leipzig, 1910), Part 2, 205-06. 25. Alfred Kirchhoff, Darwinismus angewandt auf Vlker und Staaten (Frankfurt, 1910), 87 26. Sebald Rudolf Steinmetz, Die Philosophie des Krieges (Leipzig, 1907), 20-3, 43-5. 27. Ibid., ch. 7; quotes at 222, 252-3, 28. Klaus Wagner, Krieg (Jena, 1906), 53. 29. Ibid., 109. 30. Otto Schmidt-Gibicheufels, Der Krieg als Kulturfaktor, Politisch-Anthropologische Revue 11 (1912): 393407, 449-61. 31. Istvan Deak, Beyond Nationalism (New York, 1990), 73. 32. Conrad von Htzendorf, Aus meiner Dienstzeit, vol. 1 (Vienna, 1921), 7-14. 33. Lawrence Sondhaus, Franz Conrad von Htzendorf (Boston, 2000), 5, 15-16, 82, passim. 34. Conrad von Htzendorf, Private Aufzeichnungen, ed. Kurt Peball (Vienna, 1977), 317, quotes at 148, 305, 307. 35. Friedrich von Bernhardi, Deutschland und der nchste Krieg, 6th ed. (Stuttgart, 1913), 11-21; quotes at 11,57. 36. Max von Gruber, Kreig, Frieden und Biologie (Berlin, 1915), 7-11. 37. Ernst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (Berlin, 1868), 218-19. 38. Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte, 2nd ed. (Berlin, 1870), 153-4. 39. Ernst Haeckel to Bertha von Suttner, October 31, 1891, in Bertha von Suttner, Memoirs of Bertha von Suttner: The Records of an Eventful Life (Boston: Ginn, 1910), 347. Strangely, this letter is not in the Suttner-Fried Collection at the League of Nations Archive in Geneva. 40. Das Monistische Jahrhundert (signed by W. Blossfeldt, Redaktion) to Alfred Fried, June 18, 1912 and October 3, 1912, in Suttner-Fried Collection, League of Nations Archives, United Nations Library, Geneva 41. Wilhelm Blossfeldt, ed., Der Magdeburger Monistentag (Munich, 1913), 9-13. 42. Ernst Haeckel, Englands Blutschuld am Weltkriege, Das monistische Jahrhundert 3 (1914-15): 538-48; Haeckel, Weltkrieg und Naturgeschichte, Nord und Sd 151 (November 1914): 140-7. 43. Ernst Haeckel to Richard Hertwig, September 19, 1917 and January 12, 1918, in Ernst Haeckel. Sein Leben, Denken, und Wirken (Jena, 1943-44), 1:64,66. 44. Heinrich Fick, Ueber den Einfluss der Naturwissenschaft auf das Recht, in Helene Fick, Heinrich Fick. Ein Lebensbild, 2 vols. (Zurich, 1897-1908), 2: 292, 304-5. Fickov govor je takoe objavljen u Jahrbcher fur Nationalkonomie und Statistik 18 (1872): 248-77. 45. Alexander Tille, Volksdienst (Berlin, 1893), 5-7, 11-13, 21, 25-7, 36, 38-9, 43. 46. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 111-15, 177-8, 245, 250, 296; 47. Wilhelm Schallmayer, Die Auslesewirkungen des Krieges, Menschheitsziele 2 (1908): 381-5. 48. Wilhelm Schallmayer, Krieg als Zchter, 395-6. 49. U svom izuzetnom radu o Schallmayeru, Sheila Faith Weiss, Race Hygiene and National Efficiency (Berkeley, 1987), 38-9, 47-8, 141-2, naglaava njegov antimilitarizam, ali na mnogo izbalansiraniji nain, videti Pascal Grosse, Kolonialismus, Eugenik und Brgerliche (Frankfurt, 2000), 211-14. 50. Alfred Ploetz, Die Tchtigkeit (Berlin, 1895), 61-3, quote at 147; Robert Proctor in Racial Hygiene (Cambridge, 1988), 28, naglaava Ploetzov antimilitarizam. 51. Arnold Dodel, Charles Robert Darwin, sein Leben, seine Werke und sein Erfolg, Die neue Zeit 1 (1883): 117-18. 52. Arnold Dodel to Bertha von Suttner, October 8, 1889, April 16, 1890, etc., in Suttner-Fried Collection, League of Nations Archives, United Nations Library, Geneva. 53. Bertha Settner, Lebenserinnerungen, ed. Fritz Bottger, 4th ed. (Berlin, 1972.). 187, 351. 54. Beatrix Kempf, Woman for Peace (Park Ridge, NJ, 1973), 173. 55. Bertha von Suttner, Die Waffen nieder!, Volksausgabe (Dresden, 1900), 31, 204 56. Bertha von Suttner, Maschinenzeitalter (1898; rprt. Dsseldorf, 1983), 270. 57. Bertha von Suttner, Inventarium einer Seele (Leipzig, 1883), 108. 58. Ibid., 108. 59. Brigitte Hamann, Bertha von Suttner (Munich, 1986), 254-6 60. Alfred Fried, Unser Jahrhundert, Die Friedenswarte 2 (1900): 2. 61. Alfred Fried to David Starr Jordan, December 16, 1910, in David Starr Jordan papers, Box 20, folder 47, Hoover Institution Archives, Stanford University.

62. Alfred Fried to Alfred Ploetz, September 14, 1904, in Fried-Suttner Collection. League of Nations Archive, United Nations Library, Geneva; Fried (published anonymously),. Experimental-Ehen: Ein Document humain als Beitrag zur Eherechtsreform (Munich: Ernst Reinhardt, 1906). 63. Alfred Grotjahn to Alfred Fried, December 3, 1909, in Fried-Suttner Collection, League of Nations Archive, United Nations Library, Geneva. 64. Alfred Fried, Die Grundlagen des revolutionaren Pacifismus (Tbingen, 1908), 35. 65. Hamann, Bertha von Suttner, 2546. 66. Alfred Fried, Und wieder ein Krieg! Die Friedenswarte 2 (1900): 97-9. 67. Alfred Fried, Der kranke Krieg (Leipzig, 1909), 141. 68. Fried, Handbuch der Friedensbewegung, 23-4. 69. Ibid., 22.

10. MEURASNA BORBA I ISTREBLJENJE

1. Friedrich Hellwald, Kulturgeschichte (Leipzig, 1896), 4: 615-16. 2. Charles Darwin, Descent of Man, 2 vols. (London, 1871; rprt. Princeton, 1981), 1: 166. 3. Alfred Kirchhoff, Darwinismus (Frankfurt, 1910), 73, 86-7. 4. Heinz Gollwitzer, Die gelbe Gefahr (Gottingen, 1962), 169 5. Citirano u Diane B. Paul, Controlling Human Heredity (Atlantic Highlands, NJ, 1995), 75 6. Jacob Katz raspravlja o ovome u relaciji sa antisemitizmom u From Prejudice to Destruction (Cambridge, MA, 1980), 20. 323. 7. Woodruff D. Smith, Ideological Origins of Nazi Imperialism (New York, 1986). 8. Darwin, Descent, 1: 201. 9. Francis Darwin, Charles Darwin: His Life Told in an Autobiographical Chapter, and in a Selected Series of His Published Letters (London, John Murray, 1902), 64. 10. Quoted in Adrian Desmond and James Moore, Darwin (London, 1991), 521. 11. Ernst Haeckel, Ueber die Entwickelungstheorie Darwins, in Amtlicher Bericht ber die 38. Versammlung Deutscher Naturforscher und rtze (Stettin, 1864), 28. 12. Frnst Haeckel, Natrliche Schpfungsgeschichte (Berlin, 1868), 218-19. 13. Ibid., 206 14. Ibid., 520. 15. Ernst Haeckel, Weltrthsel (Bonn, 1903), 141; Haeckel, Indische Reisebriefe (Berlin, 1883), 354-5. 16. Haeckel, Ewigkeit (Berlin, 1917), 35-6, 110-11, 120-3; quotes at 85-6, 35. 17. Oscar Peschel, Ursprung und Verschiedenheit der Menschenrassen, Das Ausland 33 (1860): 393. 18. Oscar Peschel, Vlkerkunde, 2nd ed. (Leipzig, 1875), 153-5. 19. Friedrich Hellwald, Naturgeschichte des Menschen, 2 vols. (Stuttgart, 1880), 1:54-66; quote at 66 20. Friedrith Hellwald, Culturgeschichte in ihrer natrlichen Entwicklung bis zur Gegenwart (Augsburg, 1875), 44-5. 21. Quoted in ibid., 797-8. 22. Ibid., 656, 755. 23. Friedrich Hellwald, Die Erde und Ihre Volker, 2 vols. 2nd ed. (Stuttgart, 1877-78), 1: 118. 24. Friedrich Rolle, Der Mensch, seine Abstammung und Gesittung im Lichte der Darwinschen Lehre (Frankfurt, 1866), 109-19, 142-4; quote at 112. 25. Oscar Schmidt, Darwinismus und Socialdemokratic, Deutsche Rundschau 17 (1878): 284. 26. Oscar Schmidt, The Doctrine of Descent and Darwinism, 4th ed. (London, C. Kegan Paul, 1881), 296-7. 27. Ludwig Bchner, Der Mensch und seine Stellung in der Natur, 2nd ed. (Leipzig, 1872), 53, 137-9, 154, quote at 147. 28. Carus Sterne (pseudonym of Ernst Krause), Werden und Vergehen, 6th ed. (Berlin, 1905), 2: 381. 29. Ludwig Gumplowicz, Der Rassenkampf (Innsbruck, 1883), 65-6, 160-94, 234-8; quote at 218. 30. Ludwig Gumplowicz to Lester F. Ward, June 10, 1907, in Letters of Ludwig Gumplowicz (Leipzig, 1933), 245. 31. Friedrich Ratzel, Vorlesungen ber Politische Geographie: Grundzge der politischen Ethnographie: Vlker und Rasse: Rassenfragen 1895-99, in Friedrich Ratzel papers, Folder 324, Insitut fur Landerkunde Archives, University of Leipzig. 32. Friedrich Ratzel, Sein und Werden der organischen Welt (Leipzig, 1869), 469. 33. Friedrich Ratzel to Eisig, May 20, 1885, quoted in Gerhard H. Muller, Friedrich Ratzel (Stuttgart, 1996), 74 34. Friedrich Ratzel, Moritz Wagner (1896), in Kleine Schriften (Munich, 1906), 1:468. 35. Moritz Wagner, Die Darwinsche Theorie und das Migrationsgesetz der Organismen (1868), in Die Entstehung der Arten durch rumliche Sonderung (Basel, 1889), 78-9. 36. Friedrich Ratzel, Lebensraum (Tbingen, 1901), 1, 51-60.

37. Friedrich Ratzel, Politische Geographie, 2nd ed. (Munich, 1903), ch. 6. 38. Quoted in Gerhard Mller, Friedrich Ratzel (Stuttgart, 1996), 76. 39. Ratzel, Politische Geographie, 44, 129-53, 371-4; quotes at 153, 143. 40. Ludwig Gumplowicz to Lester F. Ward, August 7, 1902, in Letters of Ludwig Gumplowicz (Leipzig, 1933), 1011. 41. Gustav Ratzenhofer, Wesen und Zweck der Politik (Leipzig, 1893), 1: 3; 2: 25, 362; 3: 6; quote at 1: 127. 42. Gustav Ratzenhofer, Positive Ethik (Leipzig, 1901), 319-20. 43. Gustav Ratzenhofer, Soziologie (Leipzig, 1907), 47, 68-70, 228; quote at 16. 44. Ratzenhofer, Positive Ethik (Leipzig, 1901) 319-20. 45. Kail Peters, Deutsch-national: Kolonialpolitische Aufstze, 2nd ed. (Berlin, 1887), 46, 52-3, 99; quotes at 8-9 and 103. U drugom citatu, Peters citira Karl von der Heydta, sa kojim se potpuno slae. 46. Otto Seeck, Geschichte des Untergangs der antiken Welt, 4th ed. (Stuttgart, 1921; rprt. 1966), vol. l. ch. 3. 47. Ludwig Woltmann, Politische Anthropologie (Jena, 1903), passim, esp. 261-7; quotes at 267, 298. 48. Citirano u Jennifer Michael Hecht, Vacher de Lapouge and the Rise of Nazi Science, Journal of the History of Ideas 61 (2000): 287. 49. Otto Ammon, Die Gesellschaftsordnung, 3rd ed. (Jena, 1900), 164. Naglaeno u originalu. 50. Otto Ammon to Ludwig Schemann, November 27, 1899, in Ludwig Schemann papers, IV B 1/2, University of Freiburg Library Archives. 51. Quoted in Gollwitzer, Die gelbe Gefahr (Gttingen, 1962) 169-70. 52. Otto Ammon, Die Natiirliche Auslese beirn Menschen (Jena, 1893). 315. 53. Otto Ammon to Matthus Much, January 22, 1897, Aut. 124.941, in Wiener Stadt- und Landesbibliothek. 54. Eugen Fischer, Die Rehobother Bastards (Jena, 1913), 296-306; quote at 302. 55. First Universal Races Congress announcement and program, in Deutsche Kongress Zentrale, Box 256, Hoover Institution Archives, Stanford University. 56. Felix von Luschan, Anthropological View of Race, in Papers on Inter-Racial Problems (London, 1911), 23; Luschan zauzima slian stav u Die gegenwrtigen Aufgaben der Anthropologie, Verhandlungen der Gesellschaft deutscher Naturforscher und rzte (Leipzig, 1910), Part 2, 201-8. 57. Sebald Rudolf Steinmetz, Die Philosophie des Krieges (Leipzig, 1907), 246-66; quote at 254. 58. Klaus Wagner, Krieg (Jena, 1906), 150-1. 59. Max von Gruber, Kreig, Frieden und Biologie (Berlin, 1915), 14-17, quote on 15 60. Heinrich Driesmans, Dmon Auslese (Berlin, 1907), xiv, 260-4; Willibald Hentschel, Varuna (Leipzig, 1907), 14-15, 33. 61. Jrg Lanz-Liebenfels, Rasse und Wohlfahrtspflege, ein Anruf zum Streik der wahllosen Wohlttigkeit, Ostara Heft 18 (December 1907), 3-5, 16 62. Roger Chickering, Imperial Germany and a World without War (Princeton, 1975), 306-7, 320-5. 63. Prouavajui vodei pasicifstiki magazin u Nemakoj, Friedenswarte, iji je urednik bio Alfred Fried, nisam mogao da pronaem nijedan lanak po pitanju najveih nemakih kolonijalnih ratova Herero pobunu i pobunu Maji Maji u prvoj deceniji 20. veka. 64. Alfred Ploetz, Unser Weg, in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 65. Mnchener Bogenklub Sarzungen, in Alfred Ploetz papers. 66. Fritz Lenz to Ludwig Schemann, December 15, 1916, in Ludwig Schemann papers, IV B 1/2. 67. Alfred Ploetz to Gerhart Hauptmann, December 24, 1913, in Gerhart Hlauptmann papers, Staatsbibliothek Preussischer Kulturbesitz, Berlin. 68. Alfred Ploetz to Felix von Luschan, November 18, 1911, in Felix von Luschan papers, Staatsbibliothek Preussischer Kulturbesitz, Berlin. 69. Alfred Ploetz, Neo-Malthusianism and Race Hygiene, in Problems in Eugenics: Report of Proceedings of the First International Eugenics Congress (London: Eugenics Education Society, 1913), 2: 189. 70. Wilhelm Schallmayer, Die Erbentwicklung bei Vlkern, Menschheitsziele 1 (1907): 95. 71. Wilhelm Schallmayer, Vererbung und Auslese (Jena, 1903), 178. 72. August Forel, Die sexuelle Frage (Munich, 1905), 584; videti takoe 519. 73. August Forel, Out of My Life and Work (NY, 1937), 193. 74. August Forel, Ueber Ethik, Zukunft 28 (1899): 580-1. 75. Forel, Die Sexuelle Frage (Munich, 1905) 440. 76. Helene Stcker, Staatlicher Gebrzwang oder Rassenhygiene? Die neue Generation 10 (1914): 145. 77. Helene Stcker, Rassenhygiene und Mutterschutz, Die neue Generation 13 (1917): 138-42. 78. Ibid., 141; the neurologist Kurt Goldstein took a similar position in ber Rassenhygiene (Berlin, 1913), 92-5. 79. Regina Braker, Helene Stckers Pacifism in the Weimar Republic: Between Ideal and Reality, Journal of Womens History 13 (2001): 70-97. 80. Christian von Ehrenfels to his friends (Rundbrief), November 1920, in Christian von Ehrenfels papers, Forschungsstelle und Dokumenlationszentrum fur Ostereichische Philosophie Graz.

81. Christian von Ehrenfels, A Program for Breeding Reform (December 23, 1908) in Minutes of the Vienna Psychoanalytic Society, ed. Herman Nunberg and Ernst Federn (New York, 1967), 2: 94-7, quote at 94 82. Christian von Ehrenfels, Ein Zchtungsfanatiker, Sexual-Probleme 5 (1909): 921. 83. G. F. Nicolai, Biologie des Krieges (Zurich, 1917), 83. 84. Ibid., 82-5. 85. Massin, From Virchow to Fischer, Volksgeist (Madison, 1996). 86. Pascal Grosse, Kolonialismus (Frankfurt, 2000), 135-6 87. Daniel Goldhagen, Hitlers Willing Executioners (New York, 1996). 88. Theodor Fritsch, Handbuch der Judenfrage, 27th ed. (Hamburg, 1910), 238-40. 89. Theodor Fritsch (for the Deutsche Antisemitische Vereinigung), Erklrung der deutschen Antisemiten und Deutsch-Sozialen, Flugblatt Nr. 27 (January 1890), ZSg. 1-617/5, Bundesarchiv Koblenz. 90. Adolf Harpf, Zur Lsung der brennendsten Rassenfrage (Vienna, 1898), 24-5, 39, 58, quote at 27. 91. Helmuth Stoecker, The German Empire in Africa before 1914, in German Imperialism in Africa (London, 1986), 209-12. 92. William II to Theodore Roosevelt, September 4, 1905, quoted in Mehnert, Deutschland, Amerika und die gelbe Gefahr, 9; on the connection between the Yellow Peril and Darwinism, see p. 20. 93. Jon Bridgman and Leslie J. Worley, Genocide of the Hereros, in Genocide in the Twentieth Century (New York, 1995), 10, 29; Jon Bridgman, Revolt of the Hereros (Berkeley, 1981), 60-3. 94. Citirano u Horst Drechsler, Let Us Die Fighting (London, 1980), 167-8, n. 6. 95. Citirano u Peter Schmitt-Egner, Kolonialismus und Faschismus (Giessen, 1975), 125. 96. Helmut Walser Smith, The Talk of Genocide, the Rhetoric of Miscegenation: Notes on Debates in the German Reichstag concerning Southwest Africa, 1904-14, in The Imperialist Imagination (Ann Arbor, 1998), 107-23, esp. 121. 97. Helmut Bley, South-West Africa under German Rule, 1894-1914 (Evanston, 1971), 163-8, quotes at 163, 165. 98. Tilman Dedering, The Gcrman-Herero War of 1904: Revisionism of Genocide or Imaginary Historiography? Journal of Southern African Studies 19 (1993): 80-8. Jon Swan explicitly connects the Herero extermination and the Holocaust in The Final Solution in Southwest Africa, MHQ: The Quarterly Journal of Military History 3 (1991): 3655.

11. HITLEROVA ETIKA

1. Gisela Bock, Zwangssterilisation im Nationalsozialismus (Opladen, 1986); Bock, Sterilization and Medical Massacres in National Socialist Germany: Ethics, Politics, and the Law, in Medicine and Modernity: Public Health and Medical Care in Nineteenth- and Twentieth-Century Germany, ed. Manfred Berg and Geoffrey Cocks (Washington, 1997), 149-72. 2. Eberhard Jckel, Hitlers Weltanschauung (Middleton, CN, 1972). 3. Jedan istraiva tvrdi da je Hitler imao konzistentnu etiku. Videti u Peter J. Haas, Morality after Auschwitz (Philadelphia, 1988); meutim, Haas ne analizira Hitlerov stav adekvatno. 4. Robert Gellately, Backing Hitler (Oxford, 2001). 5. Richard Steigmann-Galls tvrdi u The Holy Reich: Nazi Conceptions of Christianity, 1919-1945 (Cambridge, 2003) da je Hitlerova socijalna etika zasnovana na hrianskim principima bila pogrena, videti moj pregled Steigmann-Gall u Germam Studies Review (koji uskoro sledi). 6. Haas, Morality after Auschwitz, pogreno tvrdi da je Hitlerova etika rasnog rata bila zasnovana samo na ratnoj teoriji i tako predstavlja kontinuitet sa prethodnom hrianskom moralnou. Haas je pogreno razumeo Hitlerovu evolucionu etiku da rasna ideologija rata ima malo ili nita zajedniko sa ratnom teorijom. 7. Mike Hawkins, Social Darwinism in European and American Thought (Cambridge, 1997), ch. 11 8. Adolf Hitler, Weltjude und Weltbrse, die Urschuldigen am Weltkriege April 13, 1923, in Hitler. Smtliche Aufzeichnungen, 1905-1924, ed. Eberhard Jckel (Stuttgart, 1980), 887; videti takoe Hitlers Zweites Buch (Stuttgart, 1961), 46. 9. Adolf Hitler, Mein Kampf (Munich, 1943), 315. 10. Ibid., 144-5. 11. Richard Weikart, Progress through Racial Extermination: Social Darwinism, Eugenics and Pacifism in Germany, 1860-1918, German Studies Review 26 (2003): 273-94. 12. Hitler, Mein Kampf, 316-17. 13. Ibid., 325-7. 14. The Testament of Adolf Hitler: The Hitler-Bormann Documents, February-April 1945, ed. Francois Genoud (London, 1961), 51 15. Adolf Hitler, Polilik und Rasse. Warum sind wir Antisemiten? in Hitler. Smtliche Aufzeichnungen, 19051924, 909. 16. Hitler, Mein Kampf, 420-1. Emphasis is mine.

17. Ibid., 444. 18. Hitlers Zweites Buch, 56-7. 19. August Kubizek, The Young Hitler I Knew (Boston, 1955), 182-3. 20. Brigitte Hamann, Hitlers Vienna (New York, 1999), ch. 7. 21. The Speeches of Adolf Hitler, April 1922-August 1939 (Oxford, 1942), 1: 464. 22. Mario Di Gregorio obezbeuje jedan mnogo detaljniji pogled na Hekelov rasizam u Reflections of a Nonpolitical Naturalist: Ernst Haeckel, Wilhelm Bleek, Friedrich Mller and the Meaning of Language, Journal of the History of Biology 35 (2002): 79-109. 23. J. Lanz-Liebenfels, Revolution oder Evolution? Ein freikonservative Osterpredigt fr das Herrentum europaischer Rasse, Ostara 3 (April 1906) 24. J. Lanz von Liebenfels, Adolf Harpf als Prediger der Rassenweisheit, Ostara 1 (March 1907): 38-9. 25. J. Lanz von Liebenfels, Ostara 66 (1913): 1. 26. Lanz-Liebenfels, Revolution oder Evolution?, 8. 27. J. Lanz-Liebenfels, Rasse und Wohlfahrtspflege, ein Anruf zum Streik der wahllosen Wohlttigkeit, Ostara Heft 18 (December 1907). 28. J. Lanz-Liebenfels, Moses als Darwinist, eine Einfuhrung in die anthropologische Religion, Ostara 2nd ed., no. 46 (1917): 3. 29. Hamann, Hitlers Vienna, 206-14. 30. Nicholas Goodrick-Clark, The Occult Roots of Nazism (New York, 1992), 202. 31. Peter Emil Becker, Wege in Dritte Reich, vol. 2 (Stuttgart, 1990), ch. 8 (Anhang). 32. Josef Ludwig Reimer, Ein Pangermanisches Deutschland (Berlin, 1905), 32. 33. Ibid., 2. 34. Hitler, Mein Kampf (Boston, 1943), 99. 35. Georg Schnerer, Zehn Reden Georg Schnerers aus den Jahren 1882 bis 1888 (Vienna, 1914), 123. 36. Ibid., 162. 37. For Schnerers politics, see Carl E. Schorske, Fin-de-Siecle Vienna: Politics and Culture (New York, 1981), 120-33. 38. William L. Shirer, The Rise and Fall of the Third Reich: A History of Nazi Germany (NY: Simon and Schuster, 1960), 104-09; Roderick Stackelberg, Idealism Debased (Kent: OH, 1981). 39. Ian Kershaw, Hitler (New York, 1998-2000), 1: 240. 40. Ibid., 1: 60-7; Hamann, Hitlers Vienna, 348-52. 41. Jckel, Hitlers Weltanschauung (Middleton: CN, 1972). 42. Auerbach, Hitlers politische Lehrjahre und die Munchener Gestllschalt 1919-1923, Vierteljahrshefte fur Zeitgeschichte 25 (1977): 14. 43. Gary Stark, Entrepreneurs of Ideology (Chapel Hill, 1981), 113-31, quote on 120. 44. Melanie Lehmann, Verleger J. F. Lehmann (Munich, 1935), 36. 45. Bogenklub Mitgliederliste (n.d.), and Mitgliederliste von December 31, 1913, in Alfred Ploetz papers, privately held by Wilfried Ploetz, Herrsching am Ammersee. 46. Ian Kershaw, Hitler, 2: 138-9. 47. Auerbach, Hitlers politische Lehrjahre, Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 25 (1977): 8-9. 48. Listing of Books in Hitlers Personal Library, Hitler Collection, Box 4, Hoover Institution, Stanford University. 49. Hans Gnther, Hass, Deutschlands Erneureung 5 (1921): 398-400. 50. Adolf Hitler, Warum musste ein 8. November kommen? Deutschlands Erneuerueg 8 (April 1924): 199-207; quotes at 200-01, 207. 51. Quoted in Ernst Klee, Deutsche Medizin im Dritten Reich (Frankfurt, 2001), 256 52. Erwin Baur, Eugen Fischer, and Fritz Lenz, Grundriss der menschlichen Erblichkeitslehre (Munich, 1923), 1: 407-27, 2: 129, 192; quote at 1: 131-2. 53. Heiner Fangerau, Etablierung eines rassenhygienischen Standardwerkes 1921-1941 (Frankfurt, 2001). 54. Hans F. K. Gnther, Rassenkende des deutschen Volkes, 3rd ed. (Munich, 1923), 17, 23, 242-3, ch. 22; quotes at 15, 430. 55. Michael Burleigh and Wolfgang Wippermann, The Racial State: Germany, 1933-1945 (Cambridge, 1991). 56. Hans F. K. Gnther, Rassenkunde, 432, 487-91, 502. 57. Citirano u Dieter Lwenberg, Willibald Hentschel (1858-1947): Seine Plane zur Menschenzchtung, scin Biologismus und Antisemitismus (dissertation, University of Mainz, 1978), 45. 58. Deutsche Erneuerungsgemeinde, ZSg. 1-263/6, Bundesarchiv Koblenz. 59. Karl Haushofer, Einleitung, in Friedrich Ratzel, Erdenmacht und Vlkerschicksal (Stuttgart, 1940), xxvi. 60. Klee, Deutsche Medizin im Dritten Reich; Paul Weindling, Health, Race and German Politics (Cambridge, 1989) 61. Citirano u Klee, Deutsche Medizin im Dritten Reich, 331. 62. Michael Burleigh, Death and Deliverance (Cambridge, 1994), ch. 6; quote at 189.

63. Henry Friedlander, Physicians as Killer in Nazi Germany: Hadamar, Treblinka, and Auschwitz, and Michael H. Kater, (Criminal Physicians in the Third Reich: Toward a Group Portrait, in Medicine and Medical Ethics in Nazi Germany: Origins, Practices, Legacies, ed. Nicosia, Francis R. and Jonathan Huener (New York, 2002), 59-92

ZAKLJUAK
1. Klaus P. Fischer, The History of an Obsession (New York, 1998), 118. 2. Frank Diktter, Imperfect Conceptions (New York, 1998), 1-3, 174-5. 3. Wesley J. Smith, Culture of Death: The Assault on Medical Ethics in America (San Francisco, Encounter, 2000). 4. Richard J. Evans, In Search of German Social Darwinism: The History and Historiography of a Concept, in Medicine and Modernity (Washington, 1997), 79.