MRENO PLANIRANJE

PLANIRANJE jedna od osnovnih funkcija upravljanja

Proces koji obuhvata izbor ciljeva koje treba slediti i izbor
postupaka koje treba sprovesti da bi se ti ciljevi ostvarili
Izbor/definisanje misije, ciljeva i aktivnosti potrebnih za
njihovu realizaciju zahtevaju odluivanje
PLANIRANJE: Povezano sa kontrolom realizacije aktivnosti
TA JE UPRAVLJANJE PROJEKTIMA?
Upravljanje projektima je planiranje, odreivanje termina (realno
odreivanje rokova) i kontrola izvrenja aktivnosti projekta, u
svrhu postizanja ciljeva projekta
Upravljanje projektima je definisano obimom projekta i relacijom:
Kvalitet obavljenog posla
Vreme rada na projektu (termin plan)
Trokovi rada na projektu (ljudi, fizika sredstva)
Kvalitet = Vreme + Trokovi
PROCES IZGRADNJE PROJEKTA
Inicijatori projekta
saglasni sa ciljevima
Kljuni ljudi odreuju
svrhu projekta i ciljeve
Dogovor o aktivnostima i
resursime, odreivanje
prioriteta
Plan projekta je odobren
od strane svih
zainteresiranih
Voa projekta provodi
plan, upravlja radom
tima i postie ciljeve
Nadgledanje procesa i
dorada plana ako je
potrebno
Projekt je uspeno
zavren, na vreme i u
okviru budeta
DEFINISANJE AKTIVNOSTI
PROJEKTA
Tehnike mrenog planirnja (TMP) je zajedniki naziv za
vei broj postupaka planiranja i upravljanja
projektima, ija je zajednika karakteristika grafiki
model toka procesa, takozvani mreni dijagram
Mreni dijagram predstavlja grafiki prikaz projekta.
Mrenim dijagramom se prikazuju zavisnosti i redosled
aktivnosti (paralelno ili uzastopno odvijanje) koji zatim
slui za vremensko predvianje (izvoenje) pojedinih
aktivnosti, angaovanje potrebnih resursa po vrsti i
obimu kao i ponaanje trokova.
Mrea predstavlja matematiki model sa kojim
se moe eksperimentisati i kombinovati i
analizom se vidi do kakvih nas rezultata dovodi.
Mrea omoguuje efikasno upravljanje
projektom i prua jasne informacije o stanju.
Tehnika mrenog planiranja omoguuje
rukovodstvu preciznu procenu trokova sa
mogunou koncentracije panje na kritinim
aktivnostima.
Osnova ovih metoda se sastoji u mogunosti razdvajanja
analize strukture i analize vremena.
Pod analizom strukture podrazumevamo
uspostavljanje loginog redosleda i meusobnih
zavisnosti pojedinih aktivnosti koje treba izvriti u okviru
odreenog projekta ili bilo kakvog posla.
Zatim se vri analiza vremena trajanja pojedinih
aktivnosti, proraun vremena poetka i zavretka
pojedinih aktivosti kao i izraunavanje kritinog puta
realizacije itavog projekta.
Poznato je oko 30 modifikovanih metoda tehnike mrenog
planiranja, koje su izvedene iz dve osnovne metode:
CPM (metod kritinog puta) i
PERT (metod ocene i revizije programa).
CPM metoda se primenjuje u sluajevima
kada se vreme trajanja aktivnosti moe
precizno odrediti, operie se sa samo
jednim vremenom.
PERT metoda ima poseban znaaj za
planiranje istraivakih radova ili radova
gde se vreme trajanja aktivnosti ne
moe precizno odrediti, ve ima karakter
sluajnog stohastikog i operie sa tri
vremena.
ELEMENTI MRENOG DIJAGRAMA
Osnovni elementi mrenog dijagrama su:
1. projekat,
2. aktivnost i
3. dogaaj.
Projekat predstavlja svaki poduhvat, posao ili proces
koji predsavlja objekat planiranja. To je skup aktivnosti,
tehnikih, organizacionih, ekonomskih i drugih koje
nas dovode do realizovanja odreenog cilja.
Nekoliko primera projekata iz raznih oblasti:
izgradnja hidroelektrane,
projekat rekonstrukcije fabrike hale
osvajanje novog tipa motora sa unutranjim sagorevanjem,
projekat saradnje sa stranim partnerima
organizovanje strunog savetovanja,
obuka zaposlenih za rad na novoj opremi,
projekat prodora na neko novo trite, strano ili domae,
izdavanje nove knjige i slino.
Aktivnost je deo projekta i moe se
posmatrati kao nedeljiva zasebna celina
sa stanovita izvoenja i ekonomskog
stanovita.
Aktivnost mora biti definisana tako
da joj se precizno moe odrediti poetak,
vremensko trajanje,
zavretak i
inioci za njeno izvrenje
Za gore navedene projekte aktivnosti bi bile:
izrada idejnog projekta, izrada glavnog projekta, finansijska
konstrukcija, ugovaranje i angaovanje izvoaa radova itd,
konstrukcija novog tipa motora, izrada modela, izrada delova, izrada
prototipa, ispitivanje prototipa, izrada tehnoloke dokumentacije itd,
odabiranje teme za savetovanje, angaovanje referenata, priprema
materijala za savetovanje, reklama, organizovanje smetaja
uesnika itd,
sainjavanje programa za obuku kadrova, odabiranje kandidata za
obuku, angaovanje predavaa, sainjavanje rasporeda obuke itd,
priprema rukopisa, recenzija, korektura teksta, priprema tampanja,
tampanje knjige, slaganje, povezivanje, distribucija.
Dogaaj predstavlja trenutak poetka ili zavretka jedne
ili vie aktivnosti ili celog projekta.
Poto je dogaaj vremenski trenutak, to je stanje u
kome nema aktivnosti, ali je istovremeno i cilj
pojedinih aktivnosti i uslov da druge aktivnosti mogu
da ponu.
Dogaaj ne trai troenje sredstava i vremena.
Poetni dogaaj projekta nema prethodnu aktivnost, a
zavrni nema narednu aktivnost.
Kada se dogaaju pripie datum, dobija se ROK
zbivanja dogaaja, poetka ili zavretka aktivnosti ili
projekta.
ANALIZA STRUKTURE
Poinje utvivanjem potrebnih aktivnosti i
sastavljanjem spiska potrebnih aktivnosti, a
zatim obuhvata ispitivanje i utvrivanje
redosleda i meusobnih zavisnosti
aktivnosti projekta.
Pitanja koja se odnose na strukturiranje
odnosa meu aktivnostima:
1) Koje aktivnosti prethode posmatranoj
aktivnosti?
2) Koje aktivnosti neposredno iza nje slede?
3) Koje aktivnosti mogu da se odvijaju
nezavisno od posmatrane aktivnosti ili
paralelno sa njom?
8 J, I, F K 11
2 G, H J 10
4 D, E I 9
5 C H 8
2 A, B G 7
3 A, B F 6
8 A, B E 5
1 A D 4
5 --- C 3
4 --- B 2
2 --- A 1
Vreme trajanja Zavisi
od
Naziv aktivnosti R. broj
Tabela meuzavisnosti aktivnosti
itav ovaj postupak prikazan je kroz jedan jednostavan primer.
1. Cilj je da se napravi proizvod X koji se sastoji od dva sklopa X1 i X2.
Svaki od sklopova sastoji se od vie pozicija.
2.Lista aktivnosti za realizaciju ovog cilja je:
priprema proizvodnje,
nabavka materijala,
izrada pozicija za sklop X1,
izrada pozicija za sklop X2,
montaa sklopa X1,
montaa sklopa X2,
glavna montaa proizvoda X i
isporuka proizvoda X.
3. Meusobna zavisnost pojedinih aktivnosti utvruje se kroz analizu
navedenih aktivnosti u listi. Ova zavisnost se evidentira u tabeli koja
sledi.
4. Crtanje mrenog dijagrama
Pravila za konstruisanje mrenog
dijagrama
1. Aktivnosti se prikazuju strelicama iji je
smer sleva na desno, duina strelice
nema veze sa duinom trajanja aktivnosti.
Dogaaji se prikazuju krugovima i
oznaavaju od 1 do n. Svaka aktivnost
otpoinje i zavrava se dogaajem.
2. U jedan dogaaj moe se stei vie aktivnosti.
Ako zavretak vie aktivnosti uslovljava
poetak naredne aktivnosti, onda se sve te
aktivnosti moraju zavriti u poetnom dogaaju
naredne aktivnosti. (aktivnosti A i B se odvijaju
paralelno, a aktivnost C moe otpoeti kada se
obe aktivnosti, A i B, izvre.
3. Vie aktivnosti moe otpoeti po zavretku
prethodne aktivnosti.
Aktivnosti predstavljaju A - izrada idejnog projekta,
B - izrada graevinskih projekata, C - izrada
projekta elektro instalacije, D - izrada projekta
vodovodne i kanalizacione instalacije.
Aktivnosti B, C i D mogu otpoeti tek nakon
zavretka aktivnosti A i mogu se paralelno izvoditi.
4. Uvoenje fiktivne aktivnosti
Aktivnosti B i C se paralelno izvravaju a
mogu otpoeti tek nakon zavretka
aktivnosti A. Aktivnost D moe otpoeti tek
nakon zavretka aktivnosti B i C. U ovom
sluaju sa napred navedenim pravilom,
uvodimo fiktivnu aktivnost. Fiktivna
aktivnost pokazuje samo zavisnost
naredne aktivnosti od prethodne, a ne
troi ni sredstva ni vreme.
Data su dva reenja mrenog dijagrama
za navedeni primer. Fiktivna aktivnost se
obeleava sa 0. Fiktivna aktivnost se uvodi
ako poetak jedne ili vie aktivnosti zavisi
od zavretka vie prethodnih aktivnosti, pri
emu se njihov zavretak nikakvim
postupkom ne moe svesti u jedan
dogaaj bez fiktivne aktivnosti.
5. Petlje (zatvorene konture) u grafikom prikazu projekta
nisu mogue.
U ovom dijagramu dobija se "zatvorena kontura" i
potpuno nelogina situacija. Aktivnost B zavisi od
zavretka aktivnosti A i D; aktivnost C zavisi od
zavretka aktivnosti B i aktivnost D zavisi od zavretka
aktivnosti C.
Ovakav sluaj je nelogian i pokazuje da negde mora
postojati greka.
5.Bilo koja aktivnost moe se samo jedanput
odigrati, u mrei se ne mogu pojavljivati
petlje i kroz jedan dogaaj aktivnost ne
moe proi dva puta.
Na slici je prikazano nepravilno reenje
koje se kosi sa navedenim pravilima.
7. Svaki dogaaj sem poetnog i zavrnog
u mrenom dijagramu mora imati bar
jednu ulaznu i jednu izlaznu aktivnost.
Na slici se vidi da je aktivnost D nepotrebna poto ne
daje nikakav rezultat od koga bi zavisilo izvrenje
projekta. Aktivnost D "visi" i od nje ne zavisi nikakva
nova aktivnost, pa je prema tome nepotrebna.
Uslovi koje treba da ispunjava
tano uraen mreni dijagram
1. Ima samo jedan poetni i samo jedan
zavrni dogaaj
2. Postoji barem jedan put od poetnog
do zavrnog dogaaja projekta
3. Iz svakog dogaaja mora da postoji
put do zavrnog dogaaja projekta
4. Nemogue je postojanje petlji
(zatvorenih kontura)
ANALIZA VREMENA
Obuhvata odreivanje vremena trajanja svih
aktivnosti koje su predstavljene mrenim
dijagramom, kritine aktivnosti i vremenske rezerve.
Odreivanjem vremenskih parametara moe se
kontrolisati vremensko odvijanje projekta, utie se na
odravanje rokova, upravlja se i rukovodi projektom.

Realnost i verodostojnost vremenskih podataka koji se

odnose na procenu trajanja pojedinih aktivnosti je vana,
jer od toga zavisi upotrebna vrednost tehnika mrenog
planiranja
Analiza vremena se izvodi nezavisno od analize
strukture.
Kod analize vremena primenjuju se uglavnom dva
postupka (metode) i to:
metoda kritinog puta (CPM - metoda) kod koje je
vreme trajanja aktivnosti normirano i moe se sa
velikom tanou utvrditi i
metoda ocene i revizije programa (PERT metoda) gde
vreme trajanja aktivnosti ima stohastiki karakter i ne
moe se normirati. Kod osvajanja novih proizvoda i
istraivakih radova nemogue je normirati vremena
trajanja aktivnosti i zato ona imaju karakter sluajne
veliine.
CPM metoda tij
PERT (te)ij = (aij + 4mij + bij)/6
ODREIVANJE VREMENA
KOD METODE KRITINOG PUTA - CPM
Za aktivnost izmeu dogaaja (i - j) utvruje se
njeno vreme trajanja ti-j. Vreme ti-j izraava se u
terminskim jedinicama i upisuje se ispod svake aktivnsoti
u mrenom dijagramu. Obeleavanje vremena
nastajanja dogaaja vri se prema slici:
Najraniji poetak
Ej = Ei + tij
Ej = max { Ei + tij ; El + tlj ; Em + tmj }
Najkasniji zavretak
Li = Lj - tij
Li = min { Lj - tij ; Lk - tik ; Lm - tim }
Vremenske rezerve
Sij = Lj (Ei + tij)
Kritini put / niz aktivnosti na kome nema
vremenskih rezervi
Sij = 0
Hvala na panji!