Katedra za termotehniku

Osnove tehnike grejanja

5 UREAJI ZA GREJANJE
Potrebna koliina toplote za grejanje se u prostoriju dovodi preko ureaja za grejanje (ili sistemom za grejanje, ukoliko je u pitanju centralno snabdevanje toplotom). Trenutni toplotni gubici prostorije se nadoknauju radaom ureaja za grejanje. Osnovna podela grejnih ureaja za grejanje zgrada je na: - POJEDINANE (lokalne) ureaje za zagrevanje pojedinanih prostorija i - POSTROJENJA ZA CENTRALNO GREJANJE. Osnovna karakteristika lokalnih grejnih ureaja je da se nalaze u samoj prostoriji koja se greje. U grejnom ureaju se odvija proces sagorevanja goriva (vrstog, tenog ili gasovitog) ili pretvaranje nekog drugog oblika energije u toplotu. Nastala toplota u grejnom ureaju predaje se prostoriji u kojoj se ureaj nalazi. Postoje i reenja kada se jedan lokalni ureaj moe koristiti i za grejanje dve prostorije (npr. kada se ureaj postavi u zidu dve susedne prostorije), ali je kod ureaja za lokalno zagrevanje ipak uobiajeno: jedan ureaj jedna prostorija. Kod postrojenja za centralno grejanje je karakteristino to to se na jedan izvor toplote vezuje vei broj grejnih tela. Poto se loenje odvija na jednom mestu centralizovano onda se i takvi sistemi nazivaju sistemi za centralno grajanje. Postrojenje za centralno grejanje ima tri osnovna elementa (i vei broj pomonih ureaja bez kojih ne bi moglo da radi), a to su: izvor toplote, distribucija toplote i grejna tela (slika 5.1) Osnovni elementi sistema za centralno grejanje: Prostorija 1 IZVOR TOPLOTE (kotao na vrsto, teno ili gasovito gorivo; obino toplovodni, a moe i parni kotao) 2 DISTRIBUCIJA TOPLOTE (ili razvod toplote, cevni razvod, cevna mrea koja slui da se grejni fluid razvede od izvora toplote do grejnih tela i da se obezbedi povratak grejnog fluida u kotao zatvoreni sistem) 3 GREJNA TELA (ija je funkcija odavanje toplote i zagrevanje prostorije; postoje razliite vrste i konstrukcije grejnih tela)

3 2 1

Slika 5.1 Osnovni elementi sistema za centralno grejanje zgrada Danas je u upotrebi veliki broj razliitih sistema za centralno grejanje. Svaki od sistema ima odreene prednosti i nedostatke i stvar je korisnika, da uz pomo projektanta i izvoaa radova odabere onaj sistem koji najbolje odgovara njegovim potrebama i mogunostima. Kada se govori o kvalitetu ureaja za grejanje, poreenje se moe izvriti prema razliitim kriterijumuma. Kriterijumi na snovu koji se ocenjuje kvalitet grejnog ureaja mogu se svesti na est osnovnih kategorija i to su: 5-1

Katedra za termotehniku 1. Funkcionalnost (najvaniji kriterijum) 2. Ekonominost 3. Higijenski uslovi 4. Estetika 5. Bezbednost i 6. Ekologija

Osnove tehnike grejanja

Fukcionalnost grejnog ureaja podrazumeva da ureaj moe da zadovolji toplotne potrebe objekta u svim eksploatacionim uslovima. Pod dobrom funkcionalnou se takoe smatra i dobra regulacija toplotnog uinka na nain da odavanje toplote ureaja odgovara trenutnim gubicima toplote u cilju odravanja konstantne zadate temperature vazduha u prostoriji. Ekonominost je karakteristika koja se uvek uzima u obzir. Grejanje je troak za korisnika koji tei da taj troak bude to manji, pri emu se smatra da je zadovoljena funkcionalnost. Trokovi grejanja se dele na investicione i eksploatacione. Investicioni trokovi podrazumevaju cenu izgradnje samog postrojenja za grejanje, dok se eksploatacioni trokovi odnose na cenu utroenog goriva/energije (radne snage, odravanja, osiguranja...) tokom grejne sezone. Razvijene su veoma sloene metode za ocenu rentabilnosti investicije, koje mogu biti statike i dinamike. esto se radi i tehno-ekonomska analiza koja pokazuje isplativost odreene investicije. Isplativost se ocenjuje preko perioda otplate konkretne investicije (npr. ukoliko se eli unapreenje sistema za grejanje ugradnjom opreme koja e doprineti utedi u potronji energije sistema, onda se period otplate rauna kao kolinik cene godinje utede energije i cene kotanja dodatne opreme koja omoguuje utedu. Smatra se da je investicija isplativa ukoliko je period otplate manji od 5 godina). Higijenski uslovi obuhvataju: postizanje zone ugodnosti za ljude koji borave u prostoriji ravnomerno zagrevanje prostorije po visini i dubini; povoljan odnos toplote predate zraenjem i konvekcijom; kvalitet (istoa) vazduha u prostoriji (podrazumeva da je u prostoriji osim termikih parametara, obezbeeno i provetravnje, da nema produkata sagorevanja i da nema podizanja praine usled intenzivnijeg strujanja vazduha).

Prva dva navedena uslova mogu se podvesti i pod funkcionalnost grejnog ureaja. Estetika podrazumeva da se ureaji za grejanje dobro uklapaju u enterijer. Smatra se da ureaji za grejanje nisu ukras prostorije, ve nuno zlo, tako da to manje traba da remete unutranji izgled prostorije. Od ureaja za grejanje se, u tom smislu zahteva da zauzimaju to manje korisnog prostora u prostoriji i da se uklapaju u unutranju arhitekturu objekta (po izgledu, boji, a ponekad se i maskiraju ukoliko se ne mogu uklopiti u enterijer). Estetski izgled ureaja za grejanje ponekad moe biti odluujui parametar pri izboru. Maskiranje grejnih ureaja, u naelu je termiki loe reenje i primenjuje se samo kada su estetski razlozi dominantni. U sluajevima strogih zahteva u izgledu prostorije, kada se uobiajeni grejni ureaji ne uklpaju u enterijer, bolje je orjentisati se na klimatizaciju (vazduno grejanje), koja se moe odlino maskirati (kanali voeni u sputenoj tavanici) i elementi za ubacivanje vazduha se lepo uklapaju u enterijer. Bezbednost ureaja za grejanje jeste njihova odlika koja se odnosi na odsustvo opasnosti koje se mogu javiti prilikom njihovog korienja. Opasnosti su: poar, prodor dimnih gasova u prostoriju, eksplozija sudova pod pritiskom (kotla, pei, rezervoara), pucanje instalcije (izlivanje 5-2

Katedra za termotehniku

Osnove tehnike grejanja

vode). Dananji ureaji za grejanje su na takvom tehnikom nivou da pruaju izuzetno dobru bezbednost. Pri projektovanju svih centralnih sistema za grejanje postoje posebni propisi koji se odnose na zatitu od poara i koji se moraju primeniti u projektu. Pre izvoenja instalcije, projekat obavezno, pored ostalih saglasnosti, mora dobiti saglasnost protivpoarne policije. Ekologija, odnosno ekoloki aspekti ureaja za grejanje podrazumevaju da ureaj to manje naruava ivotnu sredinu. Elementi vani za ekologiju su: izbor goriva, kvalitet sagorevanja i kontrola rasejavanja produkata sagorevanja, filtritanje produkata sagorevanja pre izbacivanja u atmosferu, lokacije deponija ljake, itd.

Imajui u vidu svih 6 navedenih kriterijuma, generalni stav je da u urbanim sredinama (gusto naseljenim) centralno grejanje zgrada ima niz prednosti u odnosu na pojedinane ureaje za grejanje. Prednosti su: bolji (ravnomerniji) raspored temperature vazduha po prostoriji; mogunost grejanja sporednih prostorija; vei kotlovi imaju bolji stepen korisnosti bolje iskorienje goriva i bolju regulaciju rada kotla, to rezultuje ujedno i manjim zagaenjem okoline; rad velikih kotlova nadgleda kvalifikovano osoblje; manje prljanje stanova i zgrade; manja opasnost od poara; manji broj dimnjaka u zgradi; manji transportni trokovi goriva; manje angaovanje korisnika prostorija... vei investicioni trokovi; loija lokalna regulacija, pogotovu ukolikose iskljui grejanje u pojedinim stanovima.

Nedostaci centralnog grejanja u odnosu na lokalne ureaje za grejanje su:

Zbog svih navedenih prednosti sistema centralnog grejanja u odnosu na lokalne ureaje za grejanje, danas je primena postrojenja za centralno grejanje (ukljuujui i daljinsko grejanje kao najiri pojam centalnog grejanja) veoma rasprostranjena, naroito u veim gradovima.

5-3

Katedra za termotehniku POJEDINANI (LOKALNI) UREAJI ZA GREJANJE

Osnove tehnike grejanja

Osnovna podela lokalnih ureaja za grejanje je prema vrsti goriva/energije: pei na vrsto gorivo; pei na teno gorivo; pei na gasovito gorivo; ureaji za grejanje koji koriste elektrinu energiju. Kamini, Zidane pei, Metalne pei (bunkerske i trajnoaree)

PEI NA VRSTO GORIVO

Kamin predstavlja ognjite koje je otvoreno prema prostoriji (slika 5.2) to dovodi do poveane opasnosti od pojave poara i prodora dimnih gasiva u postoriju. Toplota se predaje uglavnom zraenjem otvorenog plamena visoke temperature. Akumulaciona sposobnost kamina nije velika, tako da ubrzo po gaenju plamena prestaje i grejanje. U kaminima se kao gorivo koristi drvo, pa je stepen korisnosti jako mali ( = 10-30%). Kamini zadovoljavaju estetski kriterijum jako se lepo mogu uklopiti u prostor, ak mogu biti i ukras u prostoriji. U naim klimatskim uslovima klasini kamini se mogu koristiti samo kao dopunski izvor grejanja. Meutim, kao i veina ureaja, i kamini su tehniki unapreivani, tako da moderni kamini imaju vei stepen korisnosti, kontrolu intenziteta sagorevanja, vee akumulacione seposobnosti kroz izradu masivnih livenih loita, poveano odavanje toplote konvekcijom, itd. Takoe se konstruiu kotlovski kamini, ije je loite sa spoljne strane obloeno cevnim zmijama kroz koje struju grejni fluid, i koji se koristi u drugim grejnim telima.

Slika 5.2 Izgled razliitih konstrukcija kamina Zidane pei su bile jako rasprostranjene tokom 60-ih i 70-ih godina prolog veka. Najpoznatije su kaljeve pei (slika 5.3). Ove pei imaju znatnu sposobnost akumulacije toplote. Sa unutranje strane su obloene amotnim ploama, tako da mogu grejati i vei broj sati (1216h) nakon to se prekine loenje. Kao gorivo u ovim peima se moe koristiti drvo i ugalj. Stepen iskorienja goriva se kree oko 50% (max 80%). Karakteristika ovih pei je da imaju

5-4

Katedra za termotehniku

Osnove tehnike grejanja

povoljan odnos odavanja toplote konvekcijom i zraenjem. Estetski uslovi su takoe zadovoljeni i ove pei mogu jako lepo izgledati i biti izraene od kaljeva razliitih boja i teksture.

Slika 5.3 Izgled kaljevih pei Metalne pei su kod nas uglavnom poznate kao bubnjare ili kraljice pei (slika 5.4). Ove pei umesto akumulacije toplote imaju akumulaciju goriva mogu se napuniti gorivom, koje e postepeno sagorevati sloj po sloj. Sagorevanje je uglavnom potpuno.Stepen iskorienja goriva kod ovih pei se kree u granicama od 60-70%. Mana ovih pei je njihova visoka temperatura povrine, koja moe dostii i 200oC, to je nepovoljno iz vie razloga: bezbednost (ljudi se mogu opei), sagorevanje materija koje se nalaze na povrini pei i veoma intenzivnu razmenu toplote zraenjem, koja je nugodna za oveka.

Slika 5.4 Izgled metalnih pei Trajnoaree pei su kod nas uglavnom bile Kreka Vesso pei (slika 5.5). Ove pei ispod metalnog kuita imaju amotni ozid, pa je na taj nain poveana akumulacija toplote i sniena temperatura povrine pei. Na taj nain je znaajno poboljan odnos koliine toplote odate konvekcijom i zraenjem. Akumulacija goriva je takoe prisutna kod ovih pei, tako da njihovo loenje ne zahteva veliko angaovanje dovoljno je ubaciti gorivo u pe jednom do dva 5-5

Katedra za termotehniku

Osnove tehnike grejanja

puta u toku dana. Imaju dobro i potpuno sagorevanje, pa se stepen iskorienje goriva kod njih kree od 75 do 85%.

Slika 5.5 Trajnoaree pei Svaka pe mora biti vezana za dimnjak. Pravilo je: jedna pe jedna dimna cev. Dimnjaci mogu biti zidani ili montani. Zidani dimnjaci su uglavnom od opeke i poeljni je da njihova unutranjost bude glatka (jer je manji otpor strujanju gasova i manje prljanje povrina pepelom) ali neomalterisana, jer se malter kruni i otpada na visokim temperaturama. Montani dimanjaci se izrauju od amota obino su krunog poprenog preseka (12, 14, 16, 18, 20..) PEI NA TENO GORIVO se kod nas esto nazivaju nafta pei, mada ustvari koriste ekstra lako ulje za loenje. Odavanje toplote se preteno odvija kovektivnim putem, jer je metalno loite obavijeno i metalnim kuitem (uglavnom iz higijenskih i estetskih razloga). Kod ovih pei je, za razliku od ureaja koji koriste vrsto gorivo, mnogo bolja regulacija. Stepen korisnosti se kree oko 80%. Mana ovih pei je prisutnost nepoeljnih mirisa koji se javljaju usled isparenja iz rezorvoara, prodiranja dimnih gasova ili usled prosipanja goriva pri punjenju. PEI NA GASOVITO GORIVO mogu da koriste prirodni (zemni) gas ili teni gas (propan-butan) iz boca (Slika 5.6). Kod ovih pei odnos odate toplote konvekcijom i zraenjem moe biti veoma razliit, u zavisnosti od konstrukcije pei (reflektorske, sa usijanim elementima, sa cevnim grejaima vazduha...). Zajednika karakteristika je visok stepen iskorienja goriva od oko 80%, kao i dobra regulacija. Pri potpunom sagorevanju prirodnog gasa produkti sagorevanja si CO2 i vodena para. Zbog toga se dozvoljava da se pei manjeg kapaciteta (2-3,5kW) mogu postaviti u prostoriju bez povezivanja na dimanjak. Za pei veeg kapaciteta obavezno je povezivanje na dimnjak. Osnovna funkcija dimnjaka je prvo dovoenje vazduha potrebnog za sagorevanje, pa tek onda odvoenje produkata sagorevanja. Prednosti ovih ureaja su: istoa u radu, jednostavnost rukovanja, dobra regulacija. Nedostaci su: opasnost od poara i eksplozije i opasnost od trovanja gasom.

Slika 5.6 Gasne pei 5-6

Katedra za termotehniku

Osnove tehnike grejanja

UREAJI ZA GREJANJE KOJI KORISTE ELEKTRINU ENERGIJU su: grejalice, kaloriferi, termoakumulacione pei, klimatizeri (split sistemi, toplotne pumpe).

Elektrini ureaji se bitno razlikuju u mnogim elementima od ureaja za grejanje koji rade sagorevanjem konvencionalnog goriva. Prednosti su: mogu se postaviti na termiki povoljnije mesto u prostoriji, mogu da greju i sporedne prostorije, laka je regulacija odavanja toplote, veoma komforno korienje sa aspekta korisnika, ekoloki prihvatljivo za urbane sredine... visoka cena energije (kod nas nije toliko koliko je to izraeno u razvijeni zapadnim zemljama) sa aspekta drutva u celini, veoma je neracionalno koristiti elektrinu energiju za grejanje:

Nedostaci:

pei 50 80% kotla 70 80% TE, max 25 35%

gorivo toplota vodena para meh. rad

el. en

toplota

=1

el. energija toplota

Racionalno korienje elektrine energije za svrhu grejanja je jedino pomou toplotne pumpe, koje imaju koeficijent grejanja g = 2,5 3. Tada je:

= (2,5 3)x(25 30%) 70 90%.

Elektrine grejalice koriste efekat zagrevanja provodnika (usled otpora provoenju elektrine energije). Toplota se preteno odaje zraenjem i ovi ureaji nemaju nikakvu sposobnost akumulacije toplote, tako da iz mree vuku struju onda kada je grejanje potrebno, a picevi potronje elektrine energije i toplote se esto podudaraju, to je nepovoljno (visoka tarifa). Izgled razliitih tipova elektrinih grejalica i kvarcnih pei je prikazan na slici 5.7.

Slika 5.7 Elektrine grejalice 5-7

Katedra za termotehniku

Osnove tehnike grejanja

Kaloriferi su ureaji za grejanje koji imaju ugraen ventilator kojim se ostvaruje prinudno strujanje sobnog vazduha preko elektrinog grejaa, i time se pospeuje prelaz toplote (Slika 5.8). Odaju toplotu konvektivnim putem. Nemaju mogunost akumulacije toplote. U odnosu na grejalice imaju nepovoljnije higijenske aspekte, je usled prinudnog strujanja vazduha dolazi do podizanja praine u prostoriji.

Slika 5.8 Kaloriferi Osim elektrinih, kaloriferi mogu imati i toplovodne grejae. Kaloriferi mogu da rade i sa udelom sveeg vazduha, ako se montiraju na spoljni zid prostorije, to je povoljnije sa aspekta kvaliteta vazduha, ali nepovoljnije sa aspekta instalisanog kapaciteta grejaa. Naini montae kalorifera su prikazani na slici 5.9.

Sobni vazduh preko celokupnog preseka

Sobni vazduh preko komore sa aluzinama

Meavina sobnog i sveeg vazduha

Meavina sobnog i sveeg vazduha sa filterskom sekcijom

Slika 5.9 Razliiti naini postavljanja kalorifera Termoakumulacione pei (Slika 5.10) imaju ispunu od magnezijumskih opeka izmeu elektrino grejaa i metalnog kuita, tako da imaju veliku mo akumulacije toplote. Pe se puni tokom noi, u doba jeftinije tarife elektrine energije, a toplotu odaje preko dana, kada postoje potrebe za grejanjem.

Slika 5.10 Izgled termoakumulacione pei

5-8

Katedra za termotehniku

Osnove tehnike grejanja

U sebi sadre i ventilatore, kojima se pospeuje odavanje toplote konvektivnim putem. Osim pretenog odavanja toplote konvekcijom, jedan deo se predaje i zraenjem, koje veoma povoljno utie na oveka koji boravi u prostoriji. Klimatizeri (toplotne pumpe) kao prvenstvenu ulogu imaju zadatak hlaenja tokom leta, ali mogu da rade i u reimu toplotne pumpe tokom hladnijih dana, kada greju (slika 5.11).

Slika 5.11 Klimatizer split sistem Naziv split sistem potie od enegleske rei sa znaenjem podeljen, jer se ureaj sastoji iz dve jedinice: spoljne i unutranje. Po svojoj koncepciji to je rashladni ureaj koji se sastoji od kompresora, kondenzatora, isparivaa i prigunog ventila. Radni fluid je freon. Kompresorsko-kondenzatorska jedinica je spoljna jedinica, dok se ispariva nalazi u unutranjoj jedinici. Kondenzator je vazduhom hlaeni kondenzator. U reimu hlaenja, tokom leta, freon se kondenzuje u kondezatoru predajui toplotu spoljnom vazduhu, a isparava u isparivau i toplotu isparavanja oduzima od vazduha u prostoriji. Vazduh iz prostorije se uvodi u unutranju jedinicu sa eone strane, a ubacije nazad u prostoriju sa donje strane ureaja. U reimu grejanja, kondenzator i ispariva menjaju uloge u unutranjoj jedinici se vri kondezacija freona i toplota kondenzacije se predaje vazduhu u prostoriji, dok se isparavanje odvija u spoljnoj jedinici. Ovi ureaji ne mogu da rade pri jako niskim temperaturama spoljnog vazduha (niim od -5oC), jer dolazi do stvaranja inja na spoljnoj jedinici i spreavanja razmene toplote. S obzirom da su potrebe za grejanjem najvee tokom najniih spoljnih temperatura, ovi ureaji se mogu koristiti za dogrevanje u prelaznim periodima, na poetku i na kraju grejne sezone. Klasini klimatizeri rade tako to zagrevaju ili hlade sobni vazduh. Dakle, nije u pitanju kompletna klimatizacija jer se u prostorije ne uvodi sve spoljni vazduh. Meutim, ima i izvedbi ovih ureaja koji mogu raditi sa delom sveeg vazduha. Takoe su razvijeni i tzv. Multi split sistemi, kada se eli klimatizovati vie prostorija u zgradi, pa se na jednu spoljnu jedinicu povezije vei broj unutranjih jedinica.

5-9