III.

SREDNJORONI MAKROEKONOMSKI OKVIR I OKVIR ZA FISKALNU REFORMU III.1. SREDNJORONI MAKROEKONOMSKI OKVIR

1.

CILJEVI: 1.1. 1.2. do 2007. g. dostii 70 odsto bruto drutvenog proizvoda iz 1991. godine do 2007. ostvariti djelominu kreditnu sposobnost na meunarodnom tritu kapitala

2.

Stanje: noviji trendovi 2.1. Noviji trendovi

Nakon rata GDP u Bosni i Hercegovini je pao na oko 20 odsto predratnog. Od 1995. godine BiH je ostvarila visoke stope ekonomskog rasta, koje su u prosjeku iznosile vie od 25 procenata godinje. Kao rezultat, GDP po stanovniku je porastao za vie od tri puta, sa oko 900 KM krajem 1995. na procijenjenih 2.900 KM u 2003. godini, pri emu treba naglasiti da je ovaj nivo GDP jo uvijek oko dva puta nii od onog iz 1990. godine. Izmeu entiteta postoje znatne razlike, pri emu GDP po stanovniku u RS iznosi tek 75 odsto nivoa dostignutog u FBiH. U oba entiteta postoje razlike u ekonomskom razvoju pojedinih podruja. Sa vrlo visokih nivoa (iznad 75 procenata u 1996. i 35 procenata u 1997. godini) realna stopa ekonomskog rasta pala je na oko 10 procenata 1999. godine, te na 3,5 procenta u 2003. godini. Na to je utjecalo vie faktora, kao to su kraj perioda ekonomskog oporavka neposredno poslije rata, koji je bio rezultat velikog priliva donatorskih sredstava, pad nivoa meunarodne finansijske podrke, sporiji tempo napretka u provoenju ekonomskih reformi, politika nestabilnost u regionu, ekonomska kriza u svijetu, te nepovoljni klimatski uslovi koji su u 2000. i 2003. godiniutjecali na pad prinosa u poljoprivredi. U prethodnim godinama ostvareni su odreeni pomaci u vie oblasti1. Centralna banka BiH je ojaala: pokrivenost uvoza rezervama u 2003. godini iznosila je oko 5 mjeseci. Zbog rasta javnih prihoda smanjeni su konsolidirani fiskalni deficiti sa 9 procenata GDP u 1999. na manji suficit u 2003. Ojaana je poreska administracija, to je dalo pozitivne rezultate, jer se biljei stalni trend rasta prihoda. Trgovinski deficit, koji je izmeu 1996. i 1999. iznosio oko 50 odsto u odnosu na GDP, u stalnom je padu. U 2003. godini on je pao na oko 40 odsto od GDP-a. U periodu od poslije rata izvoz je povean za devet puta. Uspostavljena je bolja kontrola rashoda kroz trezorski sistem poslovanja na dravnom i entitetskom nivou, a otpoeo je i proces njegovog uvoenja na kantonalnom i optinskom nivou. Pristupilo se fiskalnoj konsolidaciji provedbom dodatnih aktivnosti na demobilizaciji vojnika, a u pripremi je reforma javne administracije. Industrijska proizvodnja i dalje biljei pozitivan rast. Nakon pada u 2001. i 2002. godini, industrijska prozvodnja u 2003. godine u RS rasla je po stopi od oko 5 procenata. U FBiH ona je porasla za oko 4,5 procenata, to je ipak manje nego 2002. Opta je ocjena da BiH razvija zdrave makroekonomske politike i postie uspjeh u strukturalnoj reformi.2 Ekonomski razvitak je viedimenzionalan, i u velikoj mjeri ovisi o ouvanju makroekonomske stabilnosti i otvorenosti privrede u BiH. Ekonomski rast i ravnomjeran ekonomski razvoj stvara pretpostavke za veu zaposlenost i efikasniji sistem socijalne zatite, to u konanici vodi smanjenju siromatva. 2.2. Uoeni problemi

U novijem periodu ekonomski razvoj je bio vezan za znatne vanjske i unutranje neravnotee, koje su generirane poslijeratnim prilagoavanjima i rekonstrukcijom privrede. Masivni program rekonstrukcije zahtijevao je vee stope uvoza, to je rezultiralo izrazito visokim deficitom tekueg
1 2

Izjava o zavrnoj misiji po konsultacijama po lanu IV, IMF, Decembar 2003. Izvjetaj Komisije Vijeu o spremnosti BiH za otpoinjanje pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju (Studija izvodljivosti), Brisel, 18. 11. 2003.

35

rauna, koji je u 2003. godini iznosio oko 17 procenata GDP. Spor oporavak domae proizvodnje utie na jo uvijek slab izvoz, koji je u 2003. godini iznosio oko 31 procenata od ukupnog uvoza, a nezaposlenost je takoer na veoma visokom nivou. Rekonstrukcija zemlje podrazumijevala je znatan program javnih investicija, koje su npr. u 2001. godini iznosile oko 10 procenata GDP, a krajem devedesetih bile su na nivou od 15 procenata GDP. Nivo javne potronje ostao je visok. U 2003. godini ona je iznosila oko 23 odsto GDP, to je utjecalo na rast poreskih optereenja i fiskalnih prihoda, koji su pratili rast bruto drutvenog proizvoda. Kontinuirano visok nivo javne potronje u velikoj mjeri odraava ogranien napredak u ekonomskoj tranziciji. Paralelno sa ovim, sve vrijeme prisutan je i trend izuzetno visokih nivoa javnih rashoda. U 2003. godini oni su iznosili oko 46 odsto GDP, i daleko su prevazilazili prosjek zemalja u tranziciji. Visoki nivoi uvoza, javne potronje, javnih investicija i javnih rashoda, u najveoj mjeri su bili mogui zbog velike meunarodne finansijske pomoi, potronje velikog broja stranaca koji stalno borave u BiH, i zbog visokih nivoa novanih transfera iz inozemstva (izbjeglice). Meutim, nivoi strane pomoi, potronje stranaca i transfera iz inozemstva u posljednje dvije godine biljee pad. Jo uvijek nisu poznati podaci o ukupnom budetskom deficitu, koji bi mogao biti vei od podataka navedenih u ovom dokumentu, zbog jakih indicija da su se kantonalni i optinski budeti zaduivali kod domaeg bankarskog sektora. Podaci koje IMF navodi3 govore da su deficiti kantona u 2002. godini, finansirani na ovaj nain, dosegli iznos od oko 42 miliona KM, to je daleko iznad programiranog. Posebnu tekou predstavlja visina tzv. korporativnog duga, preteno kompanija koje se nalaze u dravnom vlasnitvu ili su privatizirana pomou certifikata (vauera). Naime, zabrinjava pojava tzv. kulture neplaanja kako plata, doprinosa, poreza, tako i obaveza prema dobavljaima, kreditorima i slino. Dugovanja ovih preduzea narasla su do te mjere da predstavljaju jednu od najozbiljnijih prepreka za privatizaciju i dalji razvoj zemlje. U prethodnom periodu nije ostvarena potpuna integracija jedinstvenog ekonomskog prostora u BiH, a veliina sive ekonomije (36 odsto od GDP) proizvodi veliki broj problema. Tranzicija otvara niz pitanja koja nose sociokulturna obiljeja, a koja su prisutna i u BiH, kao npr. plaati ili ne plaati poreze, prijaviti ili ne prijaviti radnika. 3. Srednjoroni makroekonomski okvir: izgubili smo 18 godina, moramo li jo toliko?!

Tabela 1 prikazuje projekciju srednjoronog makroekonomskog okvira za PRSP. Ovaj okvir nosi naziv Reformski scenario, i podrazumijeva agresivno provoenje reformi, predvienih Srednjoronom razvojnom strategijom BiH (PRSP). 3.1. Reformski scenario

Scenario predvia da e realna stopa rasta GDP u srednjeronom periodu sa 3,5 procenta u 2003. godini porasti na 5 procenata u 2004. godini, da bi do 2007. godine dostigla nivo od oko 5,5 procenata GDP-a. Ovakve stope rasta, koje predvia reformski scenario, do kraja ovog desetljea omoguile bi BiH povratak GDP na predratne nivoe, te ubrzalo integraciju BiH u EU.

Bosnia and Herzegovina Second and Third Review Under the Stand-By Arrangement, maj, 2003.

36

37

Kljuni rizik po realizaciju Reformskog scenarija predstavlja mogunost da se neophodan tempo reformi, koje predlae Srednjorona razvojna strategija BiH (PRSP), nee postii, to bi vodilo niim stopama ekonomskog rasta. Posljedice bi bile jo i gore, zbog gubitka veeg obima (u odnosu na oekivani) meunarodne pomoi, koja e u narednom periodu biti striktno uvjetovana brzim tempom implementacije reformi. 3.2. Scenario u sluaju sporije implementacije reformi (status quo)

Usljed postojanja rizika da vlade ne dostignu neophodan tempo u provoenju reformi, PRSP tim je napravio alternativnu srednjoronu makroekonomsku projekciju, koja nosi naziv Scenario u sluaju sporije implementacije reformi. Ovaj scenario baziran je na trendu rasta i provoenja reformi od 1996. do 2002. godine (status quo scenario).
Tabela 2: Scenario u sluaju usporene provedbe reformi 2004. 2005. Proj. Proj. Realni sektor Nominalni GDP (milioni KM) (procentualna promjena) Realni GDP (milioni KM) (procentualna promjena) Prosjena promjena indeksa cijena na malo Konsolidovana vlada (procenat GDP) Ukupni bilans (milioni KM) Ukupni prihodi i grantovi Ukupna potronja Ukupni bilans Ukupna vanjska pomo (grantovi i zajmovi u m. US$) 11,593 3.5% 11,185 1.8% 1.7% -321 53.3% 56.0% -2.8% 371 11,924 2.9% 11,398 1.9% 1.9% -341 53.0% 55.9% -2.9% 381

2006. Proj. 12,298 3.1% 11,614 1.9% 2.0% -353 52.8% 55.6% -2.9% 356

2007. Proj. 12,717 3.4% 11,835 1.9% 2.1% -347 52.6% 55.3% -2.7% 341

Prema ovom scenariju, realna stopa rasta GDP u 2004. godini bi pala ak na 1,8 odsto, nakon ega bi se stabilizirala na 1,9 procenata godinje (Tabela 2). Realan GDP u 2006. godini bi bio oko 10 procenata manji od onog, koji je projiciran u reformskom scenariju. U realnim iznosima javna potronja bi pala za 8 procenata, to bi zahtijevalo znatna smanjenja za socijalna davanja, finansiranje javnih slubi i javnih investicija. U sluaju ovog scenarija postoji rizik da, zbog unutranjih i vanjskih neuravnoteenosti, doe do isforsiranih prilagoavanja, koja bi u jo veoj mjeri umanjila privredni rast i stabilnost. Izgledi za izgradnju samoodrive ekonomije i dostizanje predratnog nivoa GDP bili bi krajnje neizvjesni, meunarodna pomo bi se drastino smanjila, zemlja ne bi bila kreditno sposobna da se zaduuje na meunarodnom tritu kapitala, a izgledi za ulazak u EU do 2009. bi se znaajno pogorali. Uzimajui u obzir negativne efekte odravanja statusa quo i sporije implementacije reformi, BiH nema alternative, ve mora prihvatiti reformski scenario i ubrzati reforme. ak i u sluaju provoenja reformskog scenarija, koji zahtijeva implementaciju ambicioznog plana reformi predvienih Srednjoronom razvojnom strategijom (PRSP), BiH e izgubiti 18 godina razvoja, jer se povratak na predratni nivo GDP predvia tek 2009. Pitanje za vlade i javnost u BiH je: da li trebamo izgubiti vie? 3.3. Bitne pretpostavke za realizaciju Reformskog scenarija

Da bi se postigli ciljevi iz Reformskog scenarija (Tabela 1) bit e potrebno: 3.3.1. Ostvariti stopu rasta od 5 do 5,5 procenata GDP-a godinje Realna stopa rasta u 2003. godini iznosila je 3,5 procenata GDP-a. Sua, koja je ove godine zahvatila region, bila je takodjer medju znaajnijim uzrocima smanjenja realne stope rasta. U naredne etiri godine stopa rasta trebala bi dostii nivo od 5 i 5,5 procenata GDP-a. Na konane rezultate u realizaciji Reformskog scenarija, pored provoenja niza prioritetnih reformskih aktivnosti i mjera, i dalje e utjecati vanjski faktori. Pad cijene nafte i oporavak svjetske, naroito evropske ekonomije, ostat e bitni faktori koji e determinirati stopu ekonomskog rasta.

38

Zadrati nisku inflaciju, smanjiti ukupne javne rashode, konsolidirati javni dug Uz aranman valutnog odbora oekivati je da e inflacija sve vrijeme ostati niska, izmeu 1 i 2 procenta. S fiskalne strane, oekuje se da ukupan budetski deficit, ne raunajui grantove, padne sa oko 3 odsto GDP u 2003. na oko 1,7 odsto GDP u 2007. godini. Ukupni javni rashodi, koji su u 2003. iznosili oko 46 odsto od GDP, do 2007. trebaju pasti na nivo od 43 odsto od GDP. Visoki javni rashodi u prethodnim godinama bili su mogui zbog veih obima donatorske pomoi, velike potronje stranaca i veih novanih transfera. U istom periodu predvia se da nivo javne potronje padne sa 22 odsto od GDP u 2003. na 19 odsto u 2007. Fiskalna disciplina bit e dodatno ojaana nastavljanjem politike ogranienog komercijalnog vanjskog zaduivanja, i restriktivnim zaduivanjem vlada na domaem tritu kapitala. Realizacijom entitetskih planova za smanjenje javnog duga ukupan nivo javnog duga past e sa oko 60 odsto od GDP u 2004. na oko 49 odsto u 2007. Visoko koncesionalna priroda vanjskog duga omoguit e da njegovo servisiranje ostane na skromnom nivou i padne sa 8,6 procenata ostvarenog izvoza u 2003. na 4,4 procenta u 2007. godini 3.3.3. Smanjiti deficit tekueg rauna, smanjiti trgovinski deficit i poveati izvoz U 2002. godini pogoran je trgovinski deficit zbog nagle ekspanzije potroakih kredita prema domainstvima (rast od 102 odsto u odnosu na 2001. godinu) to je vodilo velikom uvozu. To je prozrokovalo pogoranje deficita tekueg rauna ak za 4,5 procenata. Oteavajuu okolnost predstavlja i injenica da je u proloj godini dolo do smanjenja novanih transfera iz inostranstva,4 zbog injenice da se izbjeglice jo uvijek vraaju u BiH u znaajnom broju. Reformski scenario predvia da u periodu 2004-2007 izvoz raste po stopama od 13 do 15 odsto, a da se stopa rasta uvoza zadri izmeu 4 i 6,5 odsto. Realizacijom ovih stopa izvoza i uvoza predvia se smanjenje trgovinskog deficita kao i deficita tekueg rauna sa oko 17 odsto GDP u 2003. na oko 11 odsto u 2007. 3.3.4. Poveati obim investicija: osigurati vei priliv stranih ulaganja Obim investicija bi trebao porasti sa oko 20 odsto GDP u 2003. na oko 22 odsto GDP do 2007. godine. I dok e obim javnih investicija u odnosu na GDP postepeno padati, prvenstveno zbog smanjenja donacija i provoenja mjera racionalizacije u javnoj potronji, predvia se rast privatnog investiranja sa nivoa od oko 15 odsto GDP u 2003. na nivo od oko 17 odsto GDP u 2007. godini. Za postizanje veih stopa privatnog investiranja trebat e osigurati vei obim stranih ulaganja. Obim stranih investicija e se sa oko 2,5 procenata GDP u 2002. morati postepeno poveavati, da bi do 2007. godine dostigao nivo od oko 9 procenata. U apsolutnom iznosu to znai da e se do 2007. godine po ovom osnovu trebati mobilizirati oko $2 milijarde.5 Vei priliv stranih ulaganja je vana pretpostavka za uspjeh Reformskog scenarija, jer e morati zamijeniti opadajue nivoe meunarodne pomoi. Istovremeno, vei obim stranih investicija pomoi e porastu izvoza jer strana ulaganja nose sobom vie prednosti, kao to su nove tehnologije, novi menadment i nova trita. 3.3.5. Poveati nivo privatne tednje Bez obzira na stalni rast tednje graanstva (zbog zamjene stranih valuta u euro i porasta povjerenja u domai bankarski sektor) nivo privatne tednje6 u 2003. bio je na nivou od samo 0,5 odsto od GDP. Razloge prije svega treba traiti u injenici da je u proloj godini dolo do zastoja u privatizaciji, to je prouzroilo sporiji razvoj privatnog sektora. Profitablinost i produktivnost preduzea u BiH je na niskom nivou, to direktno utjee na nizak nivo privatne tednje. Vana pretpostavka za uspjeh Reformskog scenarija jeste postepen rast privatne tednje do nivoa od 7 odsto od GDP u 2007. godini, to e zahtjevati implementaciju niza mjera koje trebaju voditi brem rastu privatnog sektora i rasta graanske tednje. 3.3.6. Osigurati nastavak povoljne meunarodne finansijske pomoi BiH nije kreditno sposobna zemlja, to znai da se ne moe zaduiti na meunarodnom tritu kapitala. Stoga e, radi odranja stope rasta predviene Reformskim scenarijem 2003 2007, biti neophodno osigurati dodatnu meunarodnu finansijsku pomo, u najmanjem iznosu od oko $1,5

3.3.2.

4 5 6

Centralna banka BiH U periodu od 1996. do 2002. BiH je privukla oko $2,1 milijardi KM (1,1 milijardi EUR). Definirano prema metodologiji nacionalnog rauna koji podrazumijeva razliku u odnosu na ukupne depozite privatnih lica i preduzea i ukupnih kreditnih zaduenja istih.

39

milijardi. Ova pomo mora biti sastavljena od povoljnih kredita i grantova, uz vrlo ogranieno uee komercijalnih kredita u drugom dijelu srednjoroja. Na osnovu inicijalnih konsultacija sa kljunim donatorima, iskazana je spremnost da se po zavretku pripreme PRSP, i njegovog usvajanja od nadlenih tijela, odri tzv. konsultativni skup sa donatorima i potencijalnim investitorima, na kome bi se razmotrile mogunosti za novi ciklus meunarodne pomoi BiH. Sasvim je izvjesno da e bilo kakva meunarodna pomo u narednom periodu biti uslovljena znaajnim napretkom u realizaciji reformi, to podrazumijeva implementaciju Reformskog scenarija i programa reformi, sadranih u Srednjoronoj razvojnoj strategiji BiH (PRSP). I u narednom periodu bit e potrebno postii dogovor sa IMF-om oko programa reformi. Za razliku od prethodnog perioda, koji karakterizira kratkoroni Stand-by program, bit e potrebno postii dogovor oko srednjeronog programa (EFF). 4. Monetarna politika: nova uloga Centralne banke BiH Vana pretpostavka za ouvanje makroekonomske stabilnosti i u narednom srednjoroju treba da ostane voenje monetarne politike na principu "valutnog odbora", koji treba da osigura nizak stupanj inflacije, fiskalnu politiku koja e vriti pritisak na ouvanje niskog deficita, uz vee ulaganje u javne investicije i ubrzano provoenje strukturalnih reformi. Meutim, funkcije Centralne banke BiH bi se trebale proiriti radi jaanja stabilnosti finansijskog sektora i podsticaja razvoju trita kapitala. U vezi s ovim, potrebno je izvriti izmjene Zakona o Centralnoj banci BiH, kako bi joj se omoguilo da u narednom srednjoroju u okvirima pravila valutnog odbora igra ogranienu ulogu banke posljednjeg utoita. Ovo je vano zbog injenice da je u bankarskom sektoru prisutna rona neusklaenost izmeu depozita i odobrenih kredita, to poveava tzv. sistemski rizik. Zbog dominirajuih kratkoronih depozita, banke (preteno one sa veinskim domaim kapitalom) su, zbog potrebe odranja likvidnosti, prinuene da dre vie aktive nego to je uobiajeno. S obzirom da su ta sredstva neokamaena, banke imaju vee trokove poslovanja, to utjee na cijenu bankarskih usluga i visinu kamate. Vana pretpostavka realizacije Reformskog scenarija jeste upravo rast privatne tednje (i graanske i korporativne) za to je stabilnost bankarskog sektora preduvjet. Centralna banka bi, kroz ogranienu funkciju banke posljednjeg utoita, imala instrument kojim bi mogla preduprijediti krizu likvidnosti neke od banaka, i smanjenjem tzv. sistemskog rizika doprinosila bi stabilnosti bankarskog sektora. Centralnoj banci BiH bi takoer, u okvirima pravila valutnog odbora, trebalo omoguiti da izdaje kratkorone obveznice. Domai bankarski sektor ima potrebu za kratkoronim vrijednosnim papirima u koje bi mogao investirati. Izdavanje kratkoronih vrjednosnih papira od strane Centralne banke bi utjecalo na smanjenje sredstava koje domae banke dre u inozemstvu, a pomoglo bi razvoj trita kapitala, kao bitne pretpostavke za realizaciju reforme penzionog sistema. Uslijed voenja monetarne politike na principu valutnog odbora i u narednom srednjoroju bit e potrebno osigurati stabilan nivo nacionalnih rezervi. Postojei nivo nacionalnih rezervi od oko 5 mjeseci ukupnog uvoza je zadovoljavajui, i predstavlja stabilizirajui faktor u funkcioniranju Centralne banke BiH. Da bi se osigurala stabilnost valutnog odbora, potrebno je, u skladu s naprijed navedenim parametrima, smanjiti deficit tekueg rauna, koji zajedno s iznosom javnog duga predstavlja najveu prijetnju makroekonomskoj stabilnosti. S tim u vezi, pored smanjenja javnog duga, neophodno je smanjiti deficit tekueg rauna, a kao to je naprijed ve navedeno, kroz vee stope izvoza, manje stope uvoza i vei priliv stranih investicija. Paralelno sa ovim bit e potrebno da Centralna banka BiH nastavi sa primjenom mjera monetarne politike koje imaju za cilj ograniavanje obima potroakih kredita u mjeri u kojoj oni predstavljaju prijetnju za smanjenje deficita tekueg rauna.

40

III.2. OKVIR ZA FISKALNU REFORMU 1. Ciljevi: 1.1. 1.2. 2. Stanje smanjiti uee javnih rashoda u GDP postii odrivost kroz fiskalnu konsolidaciju

Entitetske vlade su usvojile srednjorone okvire rashoda (SOR) za period 2004 - 2006. Program fiskalne reforme za BiH u cjelini, koji je predstavljen u ovom poglavlju, u osnovnim je crtama konzistentan sa srednjoronim okvirom rashoda za svaki od entiteta. Nivoi domaih prihoda koji su u 2003. godini, zajedno sa grantovima, iznosili oko 47 odsto od GDP, i javnih rashoda od oko 50 odsto od GDP, jo uvijek su vii nego u drugim tranzicijskim privredama sa slinim GDP-om. Visoki nivoi prihoda i rashoda su uobiajeni i za FBiH i za RS, iako su u RS vii nego u FBiH, ako se izraze kao procenat bruto nacionalnog dohotka, a nii ako se izraze u vrijednostima per capita (po stanovniku). Sporiji ekonomski rast i opadanje strane podrke rezultirali su stagnacijom ukupne vladine potronje od 2000. godine, iako su tekui rashodi u realnim iznosima nastavili da rastu. Odraavajui razlike u GDP po stanovniku, javni rashodi u RS iznose trenutno tek oko 75 procenata javnih rashoda u FBiH. Znatan, iako opadajui, nivo stranih grantova i zajmova, koji je u 2002. iznosio 8 odsto od GDP, podrava program javnih investicija, vezanih za rekonstrukciju. Visoki nivoi potronje prisutni su u mnogim vanim sektorima, ukljuujui odbranu, zakon, javni red i sigurnost, obrazovanje, zdravstvo i socijalnu zatitu. Preglomazne javne slube i relativno visoki nivoi plata u njima rezultiraju glomaznim trokovima za administraciju. Fiskalno planiranje i upravljanje je oteano zbog decentralizirane vladine strukture: 94 odsto ukupne budetske potronje otpada na entitetske i nie nivoe, dok u FBiH 55 odsto budetske potronje otpada na kantonalne i optinske nivoe, a u RS 22 odsto potronje otpada na optinski nivo.7 Raspodjela resursa izmeu razliitih nivoa vlasti esto nije prilagoena odgovornostima za obezbjeenje javnih slubi. Postoje znatne neujednaenosti u potronji po glavi stanovnika meu entitetima, ali i u okviru samih entiteta. Evidentno je preklapanje u nadlenostima, kao i dupliranje u raspodjeli javnih rashoda na razliitim nivoima vlasti, posebno izmeu kantona i optina u FBiH. Institucionalni okviri za makroekonomsku analizu i analizu fiskalnih politika i dalje su vrlo ogranieni. Postojei model fiskalnih operacija proizvodi visoka poreska optereenja. To znatno destimulira razvoj privrede privatnog sektora, doprinosi rastu sive ekonomije i iroko rasprostranjenom izbjegavanju poreskih obaveza. 3. Fiskalna reforma u uvjetima Reformskog scenarija i Scenarija u sluaju sporije implementacije reformi

I u kontekstu fiskalne reforme potrebno je analizirati efekte u sluaju realizacije Reformskog scenarija, koji podrazumijeva agresivnu provedbu reformi to ih predvia Srednjorona razvojna strategija BiH (PRSP), i Scenarija u sluaju sporije implementacije reformi. Iako PRSP ne predvia da e doi do usporavanja reformi, ipak je potrebno kreirati rezervne planove za upravljanje javnim finansijama, u sluaju da vanjski faktori zaista dovedu do sporijeg privrednog rasta. 3.1.
7 8

Fiskalna reforma: Reformski scenario8

SOR FBiH i RS, oktobar 2003. Odvojene projekcije fiskalnih operacija za dravni nivo jo uvijek nisu razvijene. Meutim, moe se oekivati da e potronja na nivou drave rasti, s polaznog niskog nivoa, zbog oekivanog proirenja funkcija radi zadovoljavanja kriterija za EU integracije.

41

Relativno brz privredni rast e omoguiti da se postigne napredak u fiskalnoj konsolidaciji, pri emu bi ukupan konsolidirani deficit vlada na svim nivoima za period 2004-2007 trebao ostati na niskom nivou od oko 0,6 odsto od GDP (ukljuujui grantove). To e omoguiti redovno servisiranje vanjskog i unutranjeg duga u skladu sa planovima za smanjenje javnog duga. U ovom periodu oekuje se pad ukupnih prihoda (ukljuujui grantove) sa oko 47 odsto GDP u 2003. na oko 43 odsto GDP u 2007. godini, to je u skladu s projekcijama entitetskih srednjoronih okvira rashoda (SOR)9. Na rashodnoj strani, oekuje se da e ukupni javni rashodi pasti sa oko 46 odsto od GDP u 2003. na 43 odsto od GDP u 2007. godini, to je takoer u skladu sa entitetskim projekcijama (SOR). Zahvaljujui povoljnoj strukturi vanjskog duga oekuje se da e servisiranje vanjskog duga opadati sa 8,6 odsto ukupnog izvoza u 2003. na oko 4,4 odsto do 2007. godine. Uzimajui u obzir vanost kapitalnih investicija za razvoj zemlje u uvjetima nedovoljno razvijenog privatnog sektora, bit e neophodno u narednom srednjoroju i dalje zadrati njihov obim na nivou od oko 5 odsto od GDP, bez obzira na pad meunarodne pomoi. Meutim, program javnih investicija, finansiran iz domaih izvora, morae biti povean, sa 2 procenta u 2002. godini na 2,6 procenta od GDP-a u 2007. godini, kako bi se nadoknadio pad nivoa investicija, finansiranih iz vanjskih izvora. Strani povoljni krediti trebaju ostati primarni izvor finansiranja budetskog deficita, iako se oekuje da e ukupni nivo vanjske podrke pasti sa 8 odsto od GDP u 2002. na 2 odsto u 2007. Pozajmljivanje javnog sektora iz domaih izvora e i dalje biti pod strogom kontrolom. 3.2. Fiskalna reforma: Scenario u sluaju sporije implementacije reformi

Ovaj scenario ilustrira mogue posljedice usporavanja dinamike ekonomskih reformi, koje bi dovelo do niih stopa investicija i rasta. On pretpostavlja da e privredni rast od 2004. iznositi samo treinu onoga iz Reformskog scenarija, a da e dotoci vanjskog finansiranja biti samo dvije treine od oekivanih, jer e donatori na spor napredak ekonomskih reformi reagirati tako to e smanjiti i odloiti isplatu planirane finansijske pomoi. Kao rezultat toga, javna potronja bi, u realnim iznosima, ostala nepromijenjena. To bi dovelo do znatnog pada kvaliteta javnih slubi, oteanog zadovoljavanja potreba za socijalnom pomoi i veeg nivoa siromatva nego danas. 4. Prioriteti fiskalne reforme

Prioritetne aktivnosti u oblasti fiskalne reforme bit e usmjerene ka smanjenju udjela javne potronje u GDP. S tim u vezi treba doi do smanjenja izdvajanja za odbranu i javni red i sigurnost, kao i do ograniavanja na izdvajanja za plate javnoj administraciji. Paralelno sa ovim uspostavit e se mehanizmi za efikasnije prikupljanje javnih prihoda i smanjenje sive ekonomije, pojaati kontrola prikupljanja i troenja javnih prihoda, poboljati planiranje i upravljanje budetima. Konano, sektorska potronja e takoer morati biti svedena na odriv nivo. 4.1. Uspostaviti efikasniji sistem prikupljanja javnih prihoda

Ve je postignut znaajan napredak u sferi harmonizacije indirektnih poreza, racionalizacije politika vezanih za olakice i smanjenja visokih stopa poreza i doprinosa na plate10. U centru ovog dijela reformi je uspostavljanje uprave za indirektno oporezivanje BiH, u okviru koje e djelovati jedinstvena carinska adminstracija na nivou zemlje. Sljedei vaan korak je uvoenje poreza na dodatnu vrijednost na nivou BiH (PDV), sa temeljnim ciljem uklanjanja postojeih barijera u gospodarstvenom razvoju, efikasnijeg ubiranja indirektnih prihoda, spreavanja prevara i korupcije, smanjenja sive ekonomije, i pribliavanja EU integracijama i lanstvu u WTO. U istom periodu potrebno je pripremiti i realizirati reformu direktnih poreza, to takoer ima za cilj modernizaciju sistema i njegovu harmonizaciju sa praksom u EU. U ovom kontesktu vano je eliminirati sve prisutne oblike dvostrukog oporezivanja, posebno u sluaju poreza na dobit i na dohodak. Konano, paralelno sa jaanjem carinske adminstracije, bit e potrebno nastaviti jaanje poreskih administracija.
9

10

Usvojeni od strane obje entitetske vlade u oktobru 2003. Posebno u sluaju RS

42

Uspostava novog sistema prikupljanja prihoda doprinijet e veoj efikasnosti, kao i smanjenju sive ekonomije. Vaan instrument za postizanje ovog cilja jeste uvoenje PDV. Meutim, s obzirom na injenicu da se njegovo uvoenje oekuje pred kraj implementacije Srednjorone razvojne strategije BiH (PRSP), pozitivni efekti njegovog uvoenja nisu mogli biti uzeti u obzir kod izrade entitetskih srednjoronih okvira rashoda (SOR). Mada je generalna tenja Srednjorone razvojne strategije BiH (PRSP) da kroz smanjenje obima javnih rashoda doe do smanjenja ukupnog poreskog optereenja, posebno za privredu, utvreno je da ima mjesta za poveanje odreenih vrsta poreza. To se prije svega odnosi na tzv. imovinske poreze koji su u nadlenosti podentitetskih nivoa. Meutim na ovim, posebno optinskim nivoima, prisutna je praksa nametanja novih poreskih optereenja koja nemaju uporita u zakonskim propisima. Radi se o uvoenju raznih adminstrativnih taksi. U skladu sa ovim potrebno je osigurati implementaciju zakonskih propisa, te sprijeiti ove pojave. Radi efikasnijeg prikupljanja javnih prihoda po osnovu nafte potrebno je stvoriti pretpostavke za prijevoz nafte i naftnih derivata iskljuivo eljeznicom i plovnim putem (Brko). 4.2. Osigurati adekvatnu alokaciju javnih prihoda razliitim nivoima vlasti i ojaati koordinaciju meu njima

Dodatni skup pitanja odnosi se na raspodjelu prihoda i odgovornosti za potronju. Kao to je ve navedeno, BiH funkcionira kao visoko decentraliziran fiskalni sistem, pri emu se gotovo svi prihodi prikupljaju i troe na poddravnom nivou. Prema Ustavu BiH, institucijama na dravnom nivou date su ograniene nadlenosti, pa je time i nivo potronje mali. Najvei dio potronje javnih prihoda odvija se na entitetskim i kantonalnim nivoima. I u FBiH i u RS optine imaju dosta ogranienu ulogu, usmjerenu prije svega na urbanizam, javne komunalne slube, lokalne objekte, kulturu i ograniene funkcije u zdravstvu i obrazovanju. Kao to je naprijed navedeno, optinska potronja u FBiH ini tek 7 8 procenata ukupne entitetske potronje, a u RS ona iznosi 22 procenta. Postoje znatne regionalne razlike u nivou javnih prihoda po stanovniku, posebno u FBiH, to u odsustvu dovoljnih mehanizama ujednaavanja, ima implikacije na kvalitet javnih slubi. Na primjer, u 20012002. kantonalni prihodi po stanovniku iznosili su u prosjeku 521 KM, kreui se od 299 KM u Bosansko-podrinjskom, do 1.172 KM u Sarajevskom kantonu. S druge strane, entiteti su usvajali politike koje imaju implikacije na programe potronje na kantonalnim i optinskim nivoima, bez paljivog razmatranja dostupnosti resursa za pokrivanje trokova na podentitetskom nivou. To je poseban problem, naroito kod legislative u sektoru socijalne zatite. Pri odreivanju aranmana za raspodjelu poreza, nedovoljna panja je posveena potrebama za javnom potronjom podentitetskih vlada. Na primjer, iako kantonalne vlade imaju najvee odgovornosti za obezbjeenje javnih slubi, njihov udio u ukupnim prihodima FBiH11 pao je sa 61 procenat u 1999. na procijenjenih 49 procenata u 2002. godini. Zahvaljujui promjeni mjesta naplate poreza na promet, koja se desila u toku 2003. godine,12 stanje se popravilo. Meutim, kantoni se generalno suoavaju sa velikim tekoama u planiranju budetske potronje zbog nedovoljne koordinacije izmeu entitetskog i kantonalnog nivoa oko donoenja odluka, to za posljedicu ima promjenu prihodovnih i rashodovnih politika. Jaanje dravnih prihoda ii e paralelno sa uvoenjem PDV, a do tog perioda dravni budet e se puniti transferima iz entitetskh budeta. Dio reformi usmjeren je ka jaanju dravne administracije (npr. reforma odbrane, carine ) to ne bi smjelo voditi poveanju ukupne javne potronje: entitetske nadlenosti koje prelaze na nivo drave vodit e smanjenju njihovih budeta. Brko Distrikt e od 2004. poeti sa redovnim transferima dijela svojih prihoda prema dravnom budetu. U toku narednog srednjoronog perioda moe se oekivati dalji pad prihoda od carina, do 20 odsto godinje, posebno zbog implementacije sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama u regiji. S obzirom da su carine vaan izvor prihoda za entitetske budete (posebno u FBiH), a radi izbjegavanja poremeaja u finansiranju entiteta, bit e potrebno nadomjestiti gubitke prihoda, najprije kroz unapreenje efikasnosti u radu carinske administracije, a u narednom srednjoroju

11 12

Ne ukljuujui prihode vanbudetskih fondova. Umjesto u maloprodaji, porez na promet se danas naplauje na mjestu proizvodnje i uvoza.

43

kroz realokaciju prihoda po osnovu PDV. Vaan korak u ovom pravcu jeste smanjenje broja carinarnica, carinskih ispostava i graninih prijelaza za robni promet. U toku je priprema reforme javne uprave u BiH koja, izmeu ostalog, ima za cilj da eliminira dupliranje aktivnosti, poveanje efikasnosti i uspostavljanje koordinacije izmeu razliitih nivoa vlasti. U skladu sa jaanjem sistema prikupljanja javnih prihoda, i reformama u oblasti javne uprave, bit e potrebno osigurati adekvatnu alokaciju javnih prihoda razliitim nivoima vlasti. U vezi sa ovim pitanjima potrebno je: osigurati koordinaciju aktivnosti u vezi sa donoenjem odluka koje imaju implikaciju na promjenu prihodovnih i rashodovnih politika. Ovo je posebno vano u sluaju FBiH gdje je Ministarstvo finansija FBiH uspostavilo redovnu koordinaciju sa kantonalnim ministarstvima finansija koju treba stalno jaati, osigurati da raspodjela resursa izmeu entitetskih i podentitetskih nivoa odraava raspodjelu odgovornosti u vezi sa pruanjem javnih usluga, uspostaviti vei stepen solidarnosti, radi pomoi siromanijim kantonima i optinama. Ograniiti potronju na plate javnom sektoru

4.3.

S udjelom od 19,613 odsto u GDP BiH, potronja na plate u javnom sektoru je gotovo tri puta via nego u ostalim tranzicijskim zemljama Evrope (CEE). Kao posljedica toga, finansiranje tekuih aktivnosti i materijalnih trokova je na niskom nivou, to ugroava kvalitet javnih slubi. Visok nivo potronje na plate u BiH nije toliko posljedica velikog broja zaposlenih u javnim slubama14, koliko visokih plata, koje su iznad prosjeka slinih zemalja u tranziciji (posebno u sluaju FBiH i dravnog nivoa). Osim toga, visina plata u javnom sektoru na razliitim nivoima vlasti se razlikuje: plate na nivou drave vee su i do 40 procenata u odnosu na plate u javnim slubama RS. Plate u Distriktu Brko i Gradskoj upravi u Mostaru najvie su u BiH. U FBiH plate u javnoj administraciji vee su za 35 procenata u odnosu na prosjenu, a u RS za 37 procenata, dok je razlika u Brko Distriktu najvea (67 procenata). Disparitet u visini plata u zemlji dodatno utjee na razliit kvalitet javnih usluga. Suprotno praksi u svim razvijenim zemljama, nivo plata u javnom sektoru u BiH je znatno vii u odnosu na plate u realnom sektoru ekonomije (privredi), sa izuzetkom finansijskog sektora.15 Ankete koje su raene meu poslodavcima (vidjeti dio koji se odnosi na trite radne snage), utvrdile su da oni imaju znatnih tekoa da na tritu radne snage nau adekvatnu radnu snagu, izmeu ostalog i zbog velikog interesa za rad u javnoj administraciji i javnim preduzeima. Meutim, i pored toga, postoje snani pritisci za daljnje poveanje plata javnoj administraciji. U proloj godini (2002.), Vlada FBiH poveala je stavku u budetu na ime plata za oko 30 procenata u odnosu na prethodnu godinu, dok je RS to isto uinila u iznosu od oko 10 procenata. Tendencije rasta plata javnoj administraciji nastavljene su i u 2003. Uzimajui navedeno u obzir, u narednom srednjoroju (2004-2007) potrebno je ograniiti izdvajanja za plate u javnom sektoru. Meutim, s obzirom na razliit nivo plata, ovu mjeru ne treba provoditi ravnomjerno u odnosu na oba entiteta i Brko Distrikt. To znai da prosjeno budetsko poveanje plata u FBiH ne bi smjelo premaiti iznos od 2 procenta, a u RS iznos od 4-5 procenata, s tim to bi svako dodatno poveanje plata trebalo pokriti odgovarajuim smanjenjem broja javnih slubenika. Ograniavanje izdvajanja za plate omoguit e u narednom srednjoroju smanjenje ukupnih izdvajanja po ovom osnovu u odnosu na GDP, i to u RS sa oko 10 odsto u 2003. na 7,8 odsto u 2006., i u FBiH sa oko 16 odsto u 2003. na 12,3 odsto u 2006. godini. 4.4. Smanjiti izdvajanja za odbranu i javni red i bezbjednost (ukljuujui pravosue)

13 14

Od zavisnosti od pomoi ka fiskalnoj odrivosti, PEIR, Svjetska banka, 18. 09. 2002. Istraivanja raena od strane ESI (Bosnia and Herzegovina Public expenditure and explosive debt, 2003) ukazuju da broj slubenika u BiH nije pretjerano velik (osim u sluaju Brko Distrikta). Oko 4.5 procenta populacije u BiH (uzeto oko 3,8 miliona) zaposleno je u javnom sektoru, to je nie nego u Hrvatskoj, a duplo nie nego u ekoj. 15 Procjene Svjetske banke ukazuju da su prosjene plate i lina primanja u javnom sektoru u FBiH 67% vie od primanja u industrijskom sektoru. Odgovarajui odnos za RS bio je ak i vii i iznosio je 86% (PEIR, WB, 2002).

44

Budetom predviena potronja na odbranu u visini od 4,5 procenta GDP16 BiH (2,7 procenta u RS, 5,1 odsto u FBiH17) dvostruko je via od prosjeka u ostalim zemljama centralne i istone Evrope (1,9% GDP). Znatna vanbudetska potronja i zaostale neisplaene obaveze ukazuju na to da je u prethodnim godinama stvarni nivo potronje za odbranu bio ak i znatno vii18. Potronja na odbranu je takoer pretjerano koncentrirana na plate (oko 80% budeta). Potronja na javni red i sigurnost od oko 4,4 procenta GDP19 dvostruko je vea od prosjeka u drugim zemljama centralne i istone Evrope, a ak etiri puta je vea od prosjeka zemalja Evropske unije. Potronja u tom sektoru uslovljena je visokim brojem zaposlenih, koji je znatno iznad predratnog nivoa. U sektoru odbrane treba nastaviti reforme i demobilizaciju, kako bi u FBiH izdvajanja za odbranu sa 5,1 procenta od GDP u 2002. pala na 2,3 procenta u 2006, a u RS sa 3,8 u 2002. na 1,9 u 2006. Samo u toku 2004. oba entiteta planiraju demobilizirati oko 8.000 vojnika to e voditi dodatnim utedama u visini od oko 1 odsto GDP. U oblasti javnog reda i bezbjednosti treba sainiti plan racionalizacije, kako bi izdvajanja za ovu svrhu u FBiH pala sa 4,5 procenta od GDP u 2002. na 3,5 u 2006. godini, a u RS sa istog nivoa u 2002. na 3,9 procenta u 2006. 4.5. Usvojiti zakonski okvir za javne nabavke

Usvajanje zakonskog okvira javnih nabavki vodit e daljem jaanju jedinstvenog ekonomskog prostora i transparentnosti u troenju javnih prihoda. Usvajanje ovog zakonskog okvira uvjet je za bru integraciju BiH u EU i ostvarivanje lanstva u WTO. Meutim, vano je napomenuti da e novi zakonski okvir u ovoj oblasti voditi veim utedama u javnoj potronji.20 Pored usvajanja zakonskog okvira bit e potrebno uspostaviti odgovarajue agencije za javne nabavke kao i tijela za reviziju javnih nabavki. BiH treba progresivno usklaivati svoje zakone o javnim nabavkama sa zakonima EU. Takoer je potrebno ojaati odgovarajue institucije i pravosue, da bi se postupak javnih nabavki propisno provodio.21 4.6. Poveati udio domaih javnih prihoda u finansiranju tekuih (operativnih) trokova

Najvei dio javnih prihoda troi se na plate javnoj adminstraciji. Izdvajanja za materijalne (operativne) trokove u prethodnim godinama bila su ispod potrebnog nivoa, a vei dio ovih trokova pokrivan je iz donatorskih sredstava. Meutim, ukupna izdajanja, bilo po osnovu domaih ili donatorskih prihoda, nisu bila dovoljna, to je dovelo do slabe opremljenosti javne administracije i propadanja vladine infrastrukture. Radi unapreenja javnih usluga potrebno je u narednom srednjoroju (2003-2007) osigurati vei udio javnih prihoda u finansiranju tekuih (operativnih) trokova javne adminstracije. Ograniavanjem nominalnog niova izdvajanja za plate javnoj administraciji omoguit e poveanje izdavajanja za ovu svrhu, koja bi u FBiH u 2006. trebala iznositi 4 odsto, a u RS 4,5 odsto (od GDP).22 4.7. Poveati udio domaih javnih prihoda u finansiranju javnih investicija

Od 1996. meunarodna zajednica je, uglavnom donacijama, u najveoj mjeri finansirala program javnih investicija u BiH. Tako je npr. u proteklim godinama potronja za javne investicije finansirana iz domaih izvora tek sa oko 10 odsto. Potreba ubrzanja procesa obnove dovela je do toga da su najvei dio projekata, finansiranih iz meunarodnih izvora, implementirale nezavisno uspostavljene jedinice za implementaciju (PIU), koje su funkcionirale izvan budeta vlada. To je rezultiralo velikim brojem problema. Entitetskim i podentitetskim vladama bilo je teko pratiti

16 17

PEIR, WB, 2002. SOR Vlada FBiH i RS, oktobar 2003. 18 Procjene Svjetske banke ukazuju da je ukupna potronja na odbranu oko 9% GDP (PEIR, WB, 2002). 19 PEIR, WB, 2002 20 Studija Svjetske banke o sistemu javnih nabavki u BiH, 2002. 21 Izvjetaj Komisije Vijeu o spremnosti Bosne i Hercegovine za otpoinjanje pregovora sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju, Brisel, 18. 11. 2003. 22 SOR Vlada FBiH i RS, oktobar 2003.

45

kreditna ulaganja u javne investicije, to je ozbiljno naruilo stepen preuzimanja odgovornosti u vezi sa servisiranjem tih kredita. S druge strane, odluke vezane za javne investicione projekte su esto donoene bez adekvatnog usklaivanja sa finansijskim mogunostima. Zbog oekivanog smanjenja meunarodne finansijske pomoi, udio domaih sredstava u finansiranju javnih investicija e se morati poveavati. Procjenjuje se da e do 2006. projekti finansirani iz domaih sredstava predstavljati dvije petine svih javnih investicija, pri emu e oni iz vanjskih izvora u najveem dijelu biti finansirani iskljuivo povoljnim kreditima. Stoga e u narednom srednjoroju (2004 2007) biti potrebno osigurati vei udio domaih javnih prihoda u finansiranju programa javnih investicija, i to u iznosu od 15 odsto godinje u odnosu na izdvajanja u 2003. godini. Postoji hitna potreba da se ojaa planiranje i upravljanje programom javnih investicija u oba entiteta, a nedavno formiranje jedinica za koordinaciju pomoi na dravnom i entitetskim nivoima je korak u dobrom pravcu. Vlada RS ve je usvojila program javnih investicija za naredno srednjoroje, a oekuje se da Vlada FBiH uini isto do kraja februara ove godine. 4.8. Sektorsku potronju svesti na odriv nivo

Analiza javne potronje po funkcijama ukazuje da su nivoi potronje u Bosni i Hercegovini u vie sektora znatno iznad od onih u drugim zemljama centralne i istone Evrope.23 To otvara znatan prostor za reforme programa javne potronje, u cilju smanjenja njenog udjela u GDP. Potronja na obrazovanje, na nivou od 6,4 procenta GDP BiH, takoer je vea od prosjeka drugih privreda u tranziciji (3,3 procenta GDP), pri emu je potronja znatno via u FBiH (6,8 procenata) nego u RS (4,7 procenata).24 Fragmentiran obrazovni sistem, posebno u FBiH, uzrokuje visoke jedinine cijene i lo kvalitet obrazovanja. Visoki nivoi potronje i neefikasnost ukazuju na to da ne bi trebalo dozvoliti poveanje potronje za obrazovanje u nominalnom iznosu, nego ii na smanjenje, posebno u FBiH. Reforma obrazovanja, koja je u toku, do 2006. e smanjiti potronju za ovu svrhu u FBiH na 5,6 procenata GDP, a u RS na 4,5 procenta.25 Javna potronja na zdravstvo se prije svega finansira iz doprinosa za fond zdravstvenog osiguranja, a manjim dijelom budetskim intervencijama. S udjelom od 6,9 odsto u GDP u FBiH i 6,4 odsto GDP u RS,26 nivoi potronje za zdravstvo su znatno vii od prosjeka izdvajanja u ovoj oblasti u drugim zemjama u tranziciji (4,4 odsto). Procjenjuje se da nivo izdvajanja na bazi plaanja zdravstvenih usluga u privatnom sektoru iznosi jo oko 5 odsto GDP, u oba entiteta. Meutim, prihodi zdravstva su jo uvijek znatno nii od finansijskih zahtjeva za zakonom predvieni nivo zdravstvenih usluga. Uzimajui ovo u obzir, potrebno je unaprijediti efikasnost potronje na zdravstvo, kroz racionalizaciju u okviru samog sektora, to podrazumijeva unapreenje menadmenta u javnim zdravstvenim fondovima, usmjeravanje resursa na prioritetne programe prevencije i tretmana, i kroz unapreenje procedura javnih nabavki. Budua potronja na zdravstvo ovisit e od stepena priliva sredstava u zdravstvene fondove. Oekuje se da e do 2006. potronja u ovom sektoru u FBiH pasti sa 6,9 odsto GDP u 2002. na 6,7 odsto, a u RS sa 6,4 odsto u 2002. na 5,9 odsto.27 Javna potronja na socijalne transfere (koja ukljuuje izdvajanja po osnovu borakih prava, nezaposlenosti, penzija i klasinih oblika socijalne zatite), na nivou od 18,9 odsto GDP u FBiH i 14,7 odsto u RS28 neto je via od prosjeka za zemlje centralne i istone Evrope (14,2% GDP). Meutim, visoka izdvajanja za ovu svrhu ne odslikavaju pravo stanje, s obzirom na visoke nivoe potronje na relativno izdana i iroko rairena boraka prava. Izdvajanja po ovom osnovu predstavljaju oko jedne treine ukupne potronje na socijalne transfere. S druge strane, slube socijalne skrbi i dalje se suoavaju s akutnim problemima finansiranja, i s nejasnim i preklapajuim raspodjelama odgovornosti izmeu razliitih nivoa vlada. Nedavno usvojeni Zakon o socijalnim slubama u FBiH dao je kantonima znatne odgovornosti za potronju, ali bez prateeg
Usporedbe funkcionalnih alokacija sa nivoom GDP treba uzeti sa dozom opreza zbog jo uvijek velikog prisustva sive ekonomije 24 SOR Vlada FBiH i RS, oktobar 2003. 25 SOR Vlada RS i FBiH, oktobar 2003. 26 SOR Vlada RS i FBiH, oktobar 2003. 27 SOR Vlada FBiH i RS, oktobar 2003. 28 SOR Vlada FBiH i RS, oktobar 2003.
23

46

prilagoavanja raspodjele prihoda. Jo uvijek nisu razgraniene nadlenosti u vezi sa obavezama za pomo izbjeglicama, raseljenim licima i povratnicima, posebno u FBiH. Potronja za socijalne transfere treba ostati u postojeim okvirima. Oekuje se da e potronja za ovu svrhu u FBiH u 2006. iznositi 17,8 odsto GDP i 13,5 odsto u RS.29 Socijalni transferi prema borakoj populaciji e ostati na istom nivou, dok e se ostali socijalni transferi poveati za 430 odsto godinje, kako bi se finansirali programi usmjereni na smanjenje siromatva. Potronja na komunalne slube uveavat e se za 5 odsto godinje, kako bi se omoguio bolji kvalitet usluge, posebno u najsiromanijim oblastima. Konano, potronja na razvojne programe uveavat e se za 2,5 godinje, da bi se omoguio vei stepen podrke poljoprivredi.31 Neophodne reformske mjere u svakom od ovih sektora identificirane su u daljem tekstu PRSP-a. 4.9. Preusmjeriti javnu potronju u skladu sa prioritetima Srednjorone razvojne strategije BiH (PRSP) Prioriteti koji su identificirani u Srednjoronoj razvojnoj strategiji BiH (PRSP) imat e utjecaja na prirodu budue javne potronje, kako investicione, tako i tekue. Instrumenti za realizaciju prioriteta bit e entitetski srednjoroni okviri rashoda (SOR), entitetski programi javnih investicija (PJI) i konsultacije sa donatorima. Reformski scenario makroekonomskog okvira PRSP predvia da brza implementacija reformi dovede do stope rasta od oko 5,5 odsto godinje. U skladu s tim, oekuje se da e javni prihodi u oba entiteta rasti po stopi od 4,5 odsto godinje.32 Ukupan nivo javnih investicija u toku etverogodinjeg perioda, od 2004. do 2007. godine, iznosit e oko 2,3 milijarde KM, od ega je oko 500 miliona KM u fazi implementacije, po osnovu ranije definiranih projekata. Alokacija preostalih 1,8 milijardi KM utvrena je entitetskim programima javnih investicija koji su sastavni dio PRSP. Radne grupe za pripremu PRSP sainile su procjene finansijskih implikacija reformi. Te aktivnosti su ukljuile razmatranje finansijskih implikacija provedbe reformi u okviru konvencionalnih investicijskih projekata, kao i drugih jednokratnih i tekuih trokova. PRSP preporuke predstavljene su u grafikonima 1 i 2 u nastavku teksta. Izdvajanja za program javnih investicija i drugih jednokratnih intervencija predstavljen je grafikonom 1.
Grafikon 2: Raspodjela javnih prihoda po prioritetima
Grafikon 1: Inidkativni pregled udjela potronje na javne investicije i jednokratne intervencije koju predlae PRSP
Zdravstvo Ostalo Socijalna zatita

Obrazovanje Ostalo
Vodoprivreda i ekologija Energija

Infrastruktura

Socijalna zatita

29 30 31 32

SOR SOR SOR SOR

Vlada Vlada Vlada Vlada

RS i FBiH, RS i FBiH, FBiH i RS, FBiH i RS,

oktobar oktobar oktobar oktobar

2003. 2003. 2003. 2003.

47

Potrebe za finansiranjem programa javnih investicija su znatno vie od projektiranog nivoa rasta javnih prihoda, pa e biti potrebno da dio programa javnih investicija i dalje bude finansiran od strane donatora, ali u znatno manjim iznosima nego ranije.33 Najvei dio reformi morat e biti finansiran iz uteda kod tekue potronje, koje e biti rezultat poveanja stepena efikasnosti. Meutim, pod uslovom da se osigura predviena realna stopa rasta od 5,5 odsto godinje, u naredne etiri godine e doi do porasta javnih prihoda, to e u najveem dijelu biti rezultat smanjenja potronje na odbranu, javni red i sigurnost, na plate javnoj administraciji (u odnosu na GDP), unutranjih tednji, koje ukljuuju primjenu novih zakonskih propisa u oblasti javnih nabavki, te efikasnijeg prikupljanja javnih prihoda. Prema reformskom scenariju, oekuje se da e ukupna tekua potronja u 2007. godini u realnim iznosima biti via za 87 miliona KM nego u 2003. godini. Takoer se oekuje da e utede u sektoru odbrane obezbijediti dodatnih 88 miliona KM godinje, do 2007. godine, to e omoguiti da potronja u ostalim sektorima u 2007. godini bude za 175 miliona KM via nego u 2003. godini, u realnim iznosima. Grafikon 2 predstavlja sektorske preporuke iz PRSP za raspodjelu dodatnih javnih prihoda. Najvei dio reformi u sektoru obrazovanja finansirat e se iz uteda, a u sektoru zdravstva kroz poveanje efikasnosti i samofinansiranje fondova zdravstvenog osiguranja. Kao rezultat toga, najvei dio dodatnih javnih prihoda treba biti iskoriten za finansiranje reformi u sektoru socijalne zatite, izmeu ostalog i za finansiranje socijalnih implikacija ubrzanog provoenja strukturalnih reformi (ubrzanje privatizacije, reforma javne administracije, restruktuiranje rudnika i slino). Takoer se predvia odreeno poveanje subvencija u poljoprivredi, u skladu s nedavno doneenim odlukama entitetskih parlamenata, a bit e potrebno osigurati vee uee domaih javnih prihoda u finansiranju radova u sektorima transporta i vodoprivrede, koji e biti najvie pogoeni smanjenjem donatorske pomoi. Utede koje se ostvare realizacijom Reformskog scenarija treba iskoristiti i za smanjenje poreza u narednom srednjoroju. Pri tome prioritet treba dati smanjenju poreskih optereenja i doprinosa na plate, to bi dalo viestruke efekte: stimulativno bi djelovalo na rast privatnog sektora, privlaenje stranih investicija ali i na smanjenje sive ekonomije. Nivo dodatnih javnih prihoda u velikoj je mjeri vezan za stopu privrednog rasta, koju predvia Reformski scenario. S druge strane, Scenario u sluaju usporene implementacije reformi (rasta od samo 1,9 odsto) predvia da e ukupni prihodi u 2007. godini biti za 113 miliona KM nii nego prema reformskom scenariju. Ako stopa rasta bude samo 1,9 odsto, a utede u sektoru odbrane ne budu ostvarene, tekua potronja e se morati smanjiti za 26 miliona KM, kako bi se osigurao nivo javnih investicija od 2,3 milijarde KM, servisirao vanjski dug i smanjio unutranji javni dug. 4.10. Unaprijediti sistem planiranja i upravljanja javnom potronjom

U toku 1999. godine oba entiteta su poduzela korake ka razvoju srednjoronih okvira rashoda (SOR), u cilju jaanja makrofiskalnog planiranja i boljeg povezivanja vladinih politika i raspodjele javnih prihoda. U toku ove godine entitetske vlade su usvojile srednjorone okvire rashoda za period 2004 2006. godina, koji su posluili kao bitan dokumenat za pripremu Srednjorone razvojne strategije BiH (PRSP). Bit e potrebno da entitetske vlade redovno revidiraju SOR, u skladu sa prioritetima PRSP. SOR e biti vaan elemenat za jaanje godinjeg ciklusa pripreme budeta, jer obezbjeuje pouzdane i detaljne projekcija prihoda. Ovo je pitanje posebno bitno za FBiH, gdje se kantoni suoavaju s ozbiljnim potekoama, vezanim za projekcije prihoda. Vlada FBiH, a posebno Federalno ministarstvo finansija, treba uspostaviti kao redovnu praksu odravanje mjesenih sastanaka sa kantonalnim vladama i ministarstvima. U ovom kontekstu aktivnosti u vezi sa planiranjem i realizacijom programa javnih investicija treba uskladjivati prema prioritetima PRSP i entitetskim srednjoronim okvirima rashoda. U skladu sa preporukama Studije izvodljivosti EU, bit e potrebno usvojiti zakone o budetima na svim nivoima, koji e biti u skladu sa srednjoronim okvirima rashoda (SOR), te uvesti jedinstvene vladine raune. Takoer e biti potrebno poduzeti korake na evidentiranju svih isplata javnim

33

U prvoj polovini 2004. bit ce odrana konsultativna sjednica donatora, na kojoj bi se trebao razmotriti program pomoi BiH u visini od $1,5 milijarde, to je iznos koji je u PRSP identificiran kao nedostajui za pomo platnom bilansu i finansiranju programa javnih investicija.

48

organima na svim nivoima vlasti, ukljuujui i isplate nepovratnih sredstava i drugih vidova meunarodne pomoi.34 Entitetska ministarstva finansija trebaju ojaati svoje odjele za makroekonomsku analizu i prognozu, fiskalnu analizu i analizu budetskih politika, konsolidaciju i analizu fiskalnih podataka i izvjetavanje. S druge strane, resorna ministarstva treba da ojaaju svoje odjele za analizu sektorskih politika i planiranje javnih investicionih programa. Moe se oekivati da e to ukljuivati i uspostavu sektorskih jedinica za kreiranje strategija, programe i budet u najvanijim resornim ministarstvima. Uspostaviti institucionalni okvir za izradu konsolidovanog fiskalnog bilansa na nivou BiH Na nivou drave ne postoji mehanizam za izradu konsolidivanog fiskalnog bilansa. Do sad je to raeno od strane IMF i sa tom praksom treba prekinuti. Pored Ministarstva finansija i trezora BiH u njegovu izradu treba ukljuiti Upravu za indirektno oporezivanje BiH, pri kojoj bi se moglo formirati tijelo (savjet) sa zadatkom da koordinira fiskalna pitanja na nivou BiH. 4.12. Uvesti trezorski nain poslovanja u svim javnim institucijama 4.11.

Uspostava trezorskih funkcija u 2001. godini znatno je ojaala izvrenje budeta, jer je omoguila efikasniju kontrolu potronje i bolje upravljanje gotovinskim sredstvima. Bit e potrebno uspostaviti trezorsko poslovanje na podentitetskom nivou, to ukljuuje kantone i optine35. Dodatni koraci koje treba poduzeti ukljuuju implementaciju trezorskih procedura na funkcioniranje vanbudetskih fondova i unapreenje klasifikacije javne potronje, radi obezbjeenja vieg nivoa dosljednosti i tanosti pri evidentiranju. 4.13. Jaati transparentnost i odgovornost u prikupljanju i troenju javnih prihoda

U oblasti javnih finansija znaajan napredak je ostvaren kroz uspostavu kancelarija za vanjsku reviziju i uvoenje trezorskih procedura. Dodatni koraci koje treba poduzeti ukljuuju: predstavljanje srednjoronih okvira rashoda entitetskim parlamentima, pripremu i objavljivanje izvjetaja usmjerenih ka javnosti o potronji javnih prihoda, daljnje jaanje revizije, te ukljuivanje parlamentarnih komisija u kontrolu izvrenja budeta. Prisutna je praksa da se znaajnim javnim prihodima i ostalim resursima upravlja mimo budeta. U oba entiteta gotovo 50 posto javne potronje dogaa se mimo budeta, uglavnom preko fondova zdravstvenog i socijalnog osiguranja. Ne postoje neophodni mehanizmi koordinacije izmeu razliitih nivoa vlasti, to je dovelo do udvostruavanja funkcija, neusklaenosti izmeu raspodjele prihoda i odgovornosti za potronju, posebno na kantonalnom i optinskom nivou. Entitetska ministarstva finansija moraju se osposobiti za monitoring vanbudetskih fondova, koji predstavljaju znaajan element vladinih fiskalnih operacija. Nedovoljna analiza potronje na podentitetskom nivou doprinijela je znatnim debalansima u FBiH, koji su nastali u raspodjeli resursa javnog sektora, kako na razliitim nivoima vlasti, tako i unutar njih. Eliminacija tih slabosti zahtijevae da entitetska ministarstva finansija poduzmu aktivnosti na ukljuivanju preostalih vanbudetskih izvora finansiranja u budet, i na unapreenju sveobuhvatnosti i kvaliteta budetske analize i monitoringa. U kontekstu ovoga bit e potrebno da ministri finansija predstave parlamentima budete vanbudetskih fondova, zajedno s godinjim budetima, kako se i zahtijeva u okviru odgovarajuih zakona u oba entiteta. Bit e potrebno uspostaviti adekvatan mehanizam za koordinaciju o pitanjima planiranja budeta sa Distriktom Brko. U skladu sa ovim, u RS Direkcija za puteve e se u potpunosti ukljuiti u budet za 2004. godini, a u FBiH e biti osigurana puna transparentnost u pogledu koritenja sredstava Federalne direkcije za puteve, ukljuujui i kantonalne direkcije. Posebno e biti vano poveati transparentnost i finansijski menadment u radu javnih preduzea.

34

Izvjetaj Komisije Vijeu o spremnosti BiH za otpoinjanje pregovora sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju (Studija izvodljivosti), Brisel, 18. 11. 2003. 35 U FBiH, Kanton Sarajevo je uveo trezorski sistem poslovanja, a u RS se priprema uvodjenje ovog sistema u pet pilot optina.

49

4.14.

Javni dug

Javni dug u BiH u 2003. godini iznosio je oko 67 odsto GDP. U 2002. godini ukupan vanjski dug iznosio je 4.045,862.013 KM36, to je priblino 40 odsto od GDP. U pogledu vanjske zaduenosti, BiH se moe smatrati umjereno zaduenom zemljom. Meutim, ono to BiH ini prezaduenom zemljom jeste veliina unutranjeg javnog duga, koji predstavlja jednu od najveih prijetnji makroekonomkoj stabilnosti zemlje. Prema Reformskom scenariju, ukupan javni dug bi se do 2007. trebao smanjiti na oko 49 odsto GDP. S tim u vezi entitetske vlade su otvorile escrow raun,37 na koji se deponira dio sredstava iz privatizacije, kao i sredstva dobijena po osnovu sukcesije, kako bi se osigurala poetna osnova za smanjenje unutranjeg javnog duga. Smanjenje javnog duga na nivo od oko 49 odsto GDP je vaan element za postizanje kreditne sposobnosti BiH na meunarodnom tritu kapitala. To bi pozitivno utjecalo na makroekonomsku stabilnost, perspektive bre integracije BiH u EU, povealo interes stranih investitora za ulaganja, te omoguilo vei obim kreditnih sredstava za razvoj BiH. Obje entitetske vlade usvojile su plan za smanjenje javnog duga kojim su sljedea potraivanja definirana kao dio unutranjeg javnog duga: opta potraivanja (neizmirene i zaostale obaveze budetskih i vanbudetskih korisnika), potraivanja po osnovu stare devizne tednje, potraivanja po osnovu ratnih teta (mobilizirana i ustupljena materijalno tehnika sredstva i oprema, isporuka materijala, proizvoda, robe i izvrenih usluga za potrebe ratnih operacija, ustupljena novana sredstva).

Prema planovima za smanjenje javnog duga iznos sredstava koji e biti iskoriten za vraanje unutranjeg javnog duga ogranien je na iznos od 10 odsto od GDP. Dio potraivanja bit e podmiren u gotovini, koristei sredstva sa escrow rauna, a najvei dio izdavanjem dugoronih obveznica. Znaajan iznos unutranjeg duga treba biti otpisan. Da bi se realizirao plan smanjenja javnog duga potrebno je usvojiti zakonski okvir u prvoj polovini 2004. godine. 4.15. Strategija vanjskog zaduivanja

Makroekonomski okvir predvia da BiH moe postii vanjsku i fiskalnu odrivost, kao i ogranienu vanjsku kreditnu sposobnost do 2007. godine, ali to e zahtijevati znatno vei napor u strukturnim reformama, usporedo sa nastavkom donatorske podrke. Stoga je potrebno definirati i strategiju vanjskog zaduivanja. 4.15.1. Analiza vanjskog duga BiH Nakon raspada bive Jugoslavije, i tokom ratnog perioda, BiH je imala znatne neizmirene obaveze prema svim kreditorima.38 Uvjet za normalizaciju lanstva i nastavak kreditiranja od Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) i Svjetske banke (WB), bio je preuzimanje svih obaveza do okonanja rata. Tokom procesa reprogramiranja zajmova izmeu 1996. i 1997., BiH je uspjela da normalizira odnose sa veinom kreditora i obnovi svoje lanstvo u IMF i WB.39 Sklopljen je sporazum sa Parikim klubom, kojim se dug BiH smanjio za 67 odsto. U decembru 1998. sklopljen je sporazum sa Londonskim klubom, kojim je otpisano 73 odsto duga.40 Ukupna zaduenost BiH, zakljuno sa 31. 12. 2002. godine, iznosi 4.045,862.013 KM (oko 40 odsto GDP), od ega na FBiH otpada KM 2.613 miliona (64,4%), a na RS 1.432 miliona (35,4%). Zaduenost BiH po osnovu starog (predratnog) duga, zakljuno sa 31. 12. 2002. godine, iznosi 2.310,334.262 KM (57% od ukupnog duga), a novo (poslijeratno) zaduenje 1.732,528.751 KM (43% od ukupnog duga).41
36 37

Ministarstvo finansija i trezora BiH Raun na kome se sredstva dre do potpisa ugovora ili ispunjavanja nekih drugih uslova 38 Procjenjuje se da su krajem 1995. neplaene obveze iznosile USD 1,9 milijardi, od ega samo Svjetskoj banci 342 miliona US dolara 39 Nakon otplate zaostalih obaveza, BiH je stupila u lanstvo MMF u decembru 1995. Stavljanjem svog potpisa na Konsolidirani zajam, kojim su se regulisala zaostala potraivanja, BiH je obnovila lanstvo u Svjetskoj banci 40 Dogovoreno je da e se, od ukupnog iznosa, samo 147,8 miliona servisirati tokom narednih 20 godina, dok e ostali dio dospjeti tek kada GDP per capita u BiH dosegne $2.800 41 Ministarstvo finansija i trezora BiH

50

Najvei dio vanjskog duga otpada na WB (KM 2.173 miliona): po osnovu predratnog zaduivanja ovaj dug iznosi 967 miliona KM, a po osnovu poslijeratnog zaduivanja 1.206 miliona KM (vidi tabelu u nastavku teksta). Otpis i reprogramiranje velikog dijela komercijalnih kredita po osnovu Parikog i Londonskog kluba, te poslijeratno zaduivanje po IDA42 uvjetima, doprinijeli su povoljnoj situaciji u vezi sa servisiranjem vajskog duga. Privatni sektor je imao ogranien pristup stranim kreditima, uglavnom zbog nepostojanja kreditne sposobnosti zemlje. Iskljuujui iznos, ija je otplata u zakanjenju, dug privatnog sektora predstavlja svega 0,6 odsto ukupnog preostalog spoljnog duga. Valutni sastav spoljnog duga je uglavnom u USD i EURO. Analizom strukture poslijeratnog zaduivanja moe se primijetiti da je najvie kredita utroeno na budetsku podrku i finansiranje u sektorima obrazovanja, zdravstva i socijalne zatite (KM 938 mil). Na drugo mjesto dolaze krediti za ulaganja u infrastrukturu (KM 493 miliona), a na posljednjem krediti koji su utroeni za investiranje u privredne djelatonosti, preteno u privatnom sektoru (KM 303 miliona).43

4.15.2. Da li je vanjski dug u BiH veliki? Pri ocjeni teine vanjskog duga jedne zemlje, nominalna vrijednost ukupnog spoljnog duga nije dobar pokazatelj. Vani elementi su struktura duga (odnos povoljnih kredita u odnosu na komercijalne). U sluaju BiH, vie od treine ukupnog vanjskog duga ine povoljni krediti, a znaajan dio komercijalnog duga je reprogramiran pod povoljnim uvjetima (Londonski klub).
42 43

Krediti WB na period dui od 20 godina sa grace periodom od preko 10 godina i kamatom izmeu 1 i 2 odsto Ministarstvo finansija i trezora BiH

51

U poreenju sa zemljama Jugoistone Evrope, i zemljama sa slinim dohotkom po stanovniku, dug BiH je relativno veliki (oko 67% u odnosu na GDP). Uprkos reprogramiranju i konsolidiranju, odnos duga i GDP BiH drugi je najnepovoljniji u regionu Jugoistone Evrope, odmah iza Bugarske44. Ipak, postoji znatna razlika: struktura duga u BiH je razmjerno dobra, to ilustrira relativno povoljan odnos servisiranja i izvoza roba i usluga. Prema stanju s kraja 2003., dospjela plaanja za ukupne strane obaveze bila su samo oko 8,6 odsto ukupnog izvoza roba i usluga. Visok procenat povoljnih kredita u ukupnoj strukturi vanjskog duga BiH, te povoljan aranman koji je sklopljen sa Londonskim klubom povjerilaca, stavlja BiH u privilegiran poloaj sa stanovita servisiranja vanjskog duga u narednom srednjoroju (2004-2007). Reformski scenario predvia da e odnos izmeu godinjeg iznosa za servisiranje duga i ukupnog izvoza padati u odnosu na 2003. (8,6 odsto) i da e 2007. iznositi oko 4,4 odsto. Bez obzira na ukupnu, relativno povoljnu situaciju u vezi sa servisiranjem inozemnog duga, uoljiva je njegova nefleksibilnost, tj. tekoe oko bilo kakvog daljnjeg ublaavanja dunike situacije, ak i u sluaju iznenadnih ekonomskih okova. S obzirom na ovo, kada je u pitanju vanjsko zaduenje, moe se zakljuiti da BiH spada u red srednje (umjereno) zaduenih zemalja. Odrivost vanjskog duga BiH i strategija vanjskog zaduivanja u narednom srednjeroju Pri ocjenjivanju potencijala zemlje za kreditnu sposobnost, analiza odrivosti spoljnog duga obino se zasniva na tri kljune determinante: ukupni postojei dug i uvjeti njegove otplate, fiskalni i spoljni kapaciteti za otplatu, rast, sastav i uvjeti novog spoljnog finansiranja. Analize raene u okviru Reformskog scenarija ukazuju da e uvjeti spoljnjeg zaduivanja u periodu implementacije Srednjorone razvojne strategije BiH (2004-2007) biti od kljune vanosti za povratak kreditne sposobnosti BiH na meunarodnom tritu kapitala. Vana pretpostavka ovog scenarija jeste da se za period 2004 2007 osigura dodatnih oko $1,5 milijarde novih kredita i grantova (bespovratne pomoi). Analiza odrivosti duga u okviru Reformskog scenarija ukazuje da se kreditna sposobnost moe povratiti u drugoj polovini decenije. S tim u vezi strategija vanjskog posudjivanja u narednom srednjoroju treba da osigura: da veina vanjskog zaduivanja bude iskljuivo pod povoljnim uvjetima, posebno u prvom dijelu srednjoroja, da se ogranieni nivo komercijalnog zaduivanja angaira iskljuivo u sektorima koji ih sami mogu otplaivati (kao npr. telecom, energetika), i to u drugoj polovini srednjoroja, da se smanji uzimanje kredita u svrhu budetske podrke, a povea zaduivanje za podrku brem razvoju privatnog sektora, da se izbjegava zaduivanje po osnovu pruanja tehnike pomoi, koja treba da se osigura pomou grant sredstava, da se pristupi realizaciji tzv. SWAP aranmana.45 4.15.3.

Nadogradnja mehanizama servisiranja i monitoringa duga izmeu drave i entiteta je bitna pretpostavka za jaanje kapaciteta za upravljanje vanjskim dugom i spreavanje zaduivanja lokalnih nivoa vlasti kod domaeg bankarskog sektora. Ona treba imati za cilj da se stvori sveobuhvatan sistem izvjetavanja o zaduenju svih nivoa vlasti i javnih fondova, osiguraju jasne procedure budetiranja i nadzora nad zaduivanjem i izdavanjem garancija, te uspostave procedure za koordinaciju uzimanja kredita unutar entiteta. Potrebno je naglasiti da Bosna i Hercegovina ima velika potraivanja po osnovu izvrenih radova kompanija iz BiH od prije rata. U toku su pregovori sa Ruskom Federacijom oko predratnog klirinkog duga. Sline pregovore potrebno je otvoriti sa drugim zemljama (Irak, Libija).

44 45

Vano je imati na umu da je visok odnos duga i GDP djelimino uzrokovan otrim padom proizvodnje nakon rata U okviru sporazuma o reprogramiranju duga prema Parikom klubu povjerilaca otvorena je mogunost da se realizacijom projekata iz oblasti zatite ovjekove okoline smanji ukupno dugovanje prema ovoj grupi povjerilaca.

52