Beograd

kolska godina: 2007/2008 Opta Gimnazija Milutin Milanko i!"

Maturski rad iz #storije

Drugi svetski rat

Mentor: &ro'( Milan )olo i!

$%enik: *aka Buri!

Beograd+ 'e,ruar 2008(

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

-adr.aj

1 Uzroci rata 2 Svet pre rata 3 Sudetska kriza i izbijanje rata 4 Oruane snage i planovi zaraenih sila 4.1 e!a"ka 4.2 #talija spo!eni 4.3 $apan spo!eni 4.4 %elika &ritanija 4.' (rancuska ' )ok rata godine 1*3*. + )ok rata godine 1*4,. +.1 orve-ka operacija +.2 .ad (rancuske +.3 &itka za &ritaniju +.4 Operacije u /editeranu 0 )ok rata godine 1*41. 0.1 .ohod na &alkan 0.2 Operacija &arbarosa 0.3 Ulazak S12 u rat 3 )ok rata godine 1*42. 3.1 Osovina u o4anzivi 3.2 .rekretnice
2

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

* )ok rata godine 1*43. *.1 Slo! Osovine u severnoj 14rici *.2 5urska bitka *.3 .ad #talije 1, )ok rata godine 1*44. 1,.2 Oslobo6enje (rancuske 1,.3 Slo! ne!a"kih isto"nih saveznika 1,.4 Oslobo6enje (ilipina 11 )ok rata godine 1*4'. 11.1 Slo! e!a"ke 11.2 Slo! $apana 12 .osledice rata zakljucak 13 7iteratura

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

Vreme: Lokacija: Rezultat:

1939 1945. Evropa, Azija, Pacifik, Mediteran, Afrika, Atlantik Pobeda Saveznika, o loba!anje ok"pirani# ze$alja, lo$ o ovin ki# re%i$a

/ $zro0i rata
/oe se rei da veliki deo uzroka 2rugog svetskog rata i!a koren u uzroci!a .rvog svetskog rata. e!a"ka8 #talija i $apan su se u 1*. veku su relativno kasno postale !oderne industrijske drave8 pa su bitno zaostajale u stvaranju kolonijalnih i!perija u odnosu na %eliku &ritaniju i (rancusku. e!a"ka je u .rvo! svetsko! ratu poraena8 te je te!elje! %ersajskog ugovora ostala bez kolonija8 i tako dovedena u jo- in4eriorniji poloaj. #talija i $apan8 iako na pobedni"koj strani8 bili su bitno razo"arani ratni! pleno!. acionaliza!8 koji je predstavljao do!inantnu ideologiju 9vrope 1*. veka8 poja"ao je svoj uticaj u isto"noj 9vropi gde su na ru-evina!a tri stara carstva : Oto!anskog8 1ustro: ugarskog i ;uskog : po prokla!irano! principu prava na sa!oopredeljenje 4or!irane nacionalne drave. U veini slu"ajeva se granice novih drava nisu poklapale s etni"ki! granica!a8 -to je bilo stalan izvor iredentiz!a i napetosti8 dok su neke novostvorene drave : 5raljevina S<S8 =ehoslova"ka i8 deli!i"no8 .oljska : po sastavu bile vi-eetni"ke i optereene unutra-nji! napetosti!a koje su se naknadno odravale na !e6unarodnoj sceni. acionaliza! se tako6e pro-irio i na 1ziju8 pogotovo posede evropskih kolonijalnih sila "iji su podanici svoj poloaj po"eli s!atrati izdajo! versajskih principa. acionaliza! se tako6e nastavljao iskazivati i kao rasiza!8 koji je i!ao vanu ulogu u pogor-anju odnosa $apana i S12. )rei 4aktor8 koji se iskristalisao tek nakon zavr-etka .rvog svetskog rata8 bio je slo! predratnog ekono!skog poretka te!eljenog na slobodnoj trgovini. %eina drava se nakon
4

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

rata okrenula protekcioniz!u i autarhiji8 -to je bilo plodno tlo kako za !e6usobne sukobe8 tako i za ekono!sku nestabilnost koja e se odraziti u %elikoj ekono!skoj krizi. ovi 4aktor predstavljala je i pojava dveju ideologija : 4a-iz!a i ko!uniz!a : koje su8 svaka na svoj na"in8 predstavljale radikalnu alternativu poratno! svetsko! poretku8 te "ije se !e6usobno suparni-tvo odraavalo i na !e6unarodnu politiku. #zbijanje rata tako6e je pospe-io i duboki i nepravladani kulturni i psiholo-ki -ok izazvan opsego! i posledica!a .rvog svetskog rata. /noge drave8 pogotovo one koje su se s!atrale pobednica!a8 nastojale su ponavljanje tako trau!ati"nog iskustva izbei insistiranje! na diplo!atiji kao jedino! sredstvu re-avanja !e6unarodnih sporova8 dok je u javnosti tih ze!alja do!inirao paci4iza! i tenja za nereagovanje! na provokacije koje bi !ogle izazvati novi globalni sukob.

2 - et pre rata
#zbijanje 2rugog svetskog rata bio je proces koji je trajao skoro celu jednu deceniju i ko!e je glavni katalizator bila %elika ekono!ska kriza8 koja je bila po"ela u S12 u oktobru 1*2*. godine. Ona se !ani4estovala kroz globalni rast nezaposlenosti i siro!a-tva8 koje je !ase stanovni-tva u !nogi! ze!lja!a okretalo ekstre!ni! ideologija!a s leva i s desna8 a u !nogi! drava!a dovodilo i do !e6uetni"kih napetosti8 pogotovo u isto"noj 9vropi gdje je do-lo do naglog porasta antise!itiz!a. U !nogi! drava!a8 pogotovo one koje su zaostajale za &ritanijo! i (rancusko!8 kriza je dovela do uverenja kako versajski poredak predstavlja ko"nicu njihovog ekono!skog razvoja te da se on !ora iz!eniti8 ako je potrebno i oruano! silo!8 odnosno osvajanje! novih teritorija. &ritanija i (rancuska8 glavni zagovornici politike globalnog razoruanja8 su tako6e bili snano pogo6eni krizo! koja je sprije"ila njihovo ponovno naoruavanje. .rva !ani4estacija tog procesa dogodila se u $apanu8 koji je8 kao ze!lja bez vlastitih izvora !nogih vanih resursa8 bio snano pogo6en ekono!sko! krizo!. 5ao posledica toga8 u japanski! vladajui! krugovi!a je po"eo bujati !ilitariza!8 odnosno uverenje da $apan !oe osigurati prosperitet jedino na ra"un susednih azijskih drava8 odnosno evropskih kolonijalnih poseda. >odine 1*31. $apanci su izveli invaziju kineske provincije /andurije te u njoj uspostavili !arionetsku vlast na "elu s biv-i! kineski! care! .u $ije!. /nogi japanski8 a i drugi8 istori"ari s!atraju upravo taj doga6aj stvarni! po"etko! 2rugog svetskog rata. ?apadne sile8 iscrpljene i prezaokupljene ekono!sko! krizo!8 na njega nisu reagovale te tako stvorile presedan koji e koristiti druge drave.
5

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

U e!a"koj %aj!arskoj republici je ekono!ska kriza izazvala rekordnu nezaposlenost i naglo siro!a-enje8 produbila sveop-te nezadovoljstvo odredba!a %ersajskog !ira koji se s!atrao nepravedni! te izazvala politi"ku nestabilnost i trajnu krizu koju postojei de!okratski poredak nije bio u stanju re-iti. .o"etko! 1*33. je8 obeavajui re-enje tih proble!a8 na vlast do-la acionalsocijalisti"ka stranka 1dol4a <itlera te uspostavila 4a-isti"ki rei!. )e!elj nacisti"ke ideologije predstavljala je rasisti"ka za!isao u -irenju ne!a"kog ivotnog prostora @lebensrau!A na istok8 na ra"un slovenskih naroda. a krai rok se ta ideologija !ani4estovala kao prokla!ovan cilj okupljanja svih ze!alja gde ivi ne!a"ka !anjina u jedinstvenu dravu : %eliku e!a"ku. acisti"ka vlada je postepeno jednostrano odbacila odredbe %ersajskog ugovora te zapo"ela s ponovni! naoruavanje! u svrhu postizanja tih ciljeva oruani! pute!. #talija8 u kojoj je od 1*22. godine na vlasti bio 4a-isti"ki rei! &enita /usolinija8 tako6e je bila bitno pogo6ena %eliko! ekono!sko! krizo!8 koja je pokazala nedostatak vlastitih resursa. /usolini je do-ao do zaklju"ka da e ti proble!i biti re-eni -irenje! #talije na &alkan8 /editeran i &liski istok8 -to je bilo prokla!irano kao slubena politika pod geslo! obnove ;i!skog carstva. )a je politika dovela #taliju i direktan sukob s biv-i! saveznici!a &ritanijo! i (rancusko!8 te pribliila <itlerovoj e!a"koj. 5ao prva ozbiljnija !ani4estacija te politike se pokazao 1bisinijski rat8 na koji su zapadne sile reagovale tek !laki! ekono!ski! sankcija!a8 dajui jo- jedan pri!er nevoljnosti da se na izazov versajsko! poretku suprotstave ikakvo! ozbiljnijo! akcijo!. U to vre!e je SSS; pod vla-u Staljina bio uglavno! netaknut ekono!sko! krizo!8 ali i preozaokupljen unutra-nji! proble!i!a8 prvenstveno kolektivizacijo! ze!lje : koja je dovela do !asovne gladi i velikih de!ogra4skih gubitaka : i industrijalizacijo!8 koja je pak SSS; u"inila veliko! silo! i u rekordno kratko! roku stvorila uslove za trans4or!aciju Brvene ar!ije u veliku i !odernu oruanu silu. SSS; je nakon decenija diplo!atske izolacije nastojao pobolj-ati odnose sa zapadni! sila!a8 strahujui da bi se na te!elju iskustava gra6anskog rata !ogla stvoriti velika koalicija s cilje! njegovog uni-tenja. SSS; je nastojao strah zapadnih drava od -irenja bolj-eviz!a na zapad u!anjiti predstavljajui se kao prirodni ideolo-ki saveznik u borbi protiv 4a-isti"kih drava. U tu svrhu je preko 5o!unisti"ke internacionale pro!ovisana politika arodnog 4ronta8 koja je za posledicu i!ala stvaranje leve vlade u (rancuskoj8 ali i izbijanje gra6anskog rata u Cpaniji. Cpanski gra6anski rat8 kao i rat koji je godine 1*30. izbio iz!e6u $apana i 5ine8 tzv. 2rugi kinesko:japanski rat8 jasno je de!onstrirao kako su e!a"ka8 #talija8 $apan8 a deli!i"no i SSS;8 bitno pobolj-ali vlastitu ratnu tehnologiju8 odnosno stekli prednost u odnosu na zapadne sile. )o je dovelo do postepene pro!ene paci4iz!o! vo6ene politike u &ritaniji i (rancuskoj : zapo"elo je ponovno naoruavanje8 a diplo!atsko udovoljavanje ne!a"ki! i
6

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

italijanski! zahtevi!a je dobila svrhu dobijanja vre!ena za neu!itni oruani obra"un8 u!esto spre"avanja rata kao takvog.

1 -udetska kriza i iz,ijanje rata

<itlerova e!a"ka je prvu direktnu akciju kr-enja versajskog sporazu!a preuzela 1*3+. >odine uglavno! si!boli"ko! gesto! slanja %er!ahta na levu obalu ;ajne8 koja je prethodnih godina bila de!ilitarizovana. edostatak bilo kakve reakcije na tu provokaciju je naciste uverio kako e i ubudue !oi da preduzi!aju sli"ne korake. akon -to je godine 1*30. iz!e6u e!a"ke8 #talije i $apana potpisan tzv. 1ntiko!interna .akt : prete"a budueg )rojnog pakta : e!a"ka je godine 1*33. poduzela nasilnu anekciju8 tzv. 1n-lus 1ustrije. <itlerov rei! je taj potez opravdavao provo6enje! na"ela o pravu na sa!oopredeljenje8 odnosno "injenico! da su !nogi 1ustrijanci sebe s!atrali delo! ne!a"ke nacije od koje su odvojeni ve-ta"ko! granico!. <itler je sli"an izgovor odlu"io pri!eniti na Sudete : oblast =ehoslova"ke gde su e!ci "inili veinu. =ehoslova"ka vlada je bila spre!na da se poku-aju !enjanja granica odupre oruani! pute!8 ra"unajui na svoj status verne 4rancuske saveznice. /e6uti!8 britanska vlada je drala da jo- nije u potpunosti spre!na za rat8 pa je nagovorila (rancusku da zajedno s njo! 3,. septe!bra 1*33. sklopi /inhenski sporazu! koji! je e!a"koj priznato pravo na Sudete. Ostavljena na cedilu8 "ehoslova"ka vlada je podlegla ne!a"ko! ulti!atu!u. 2ok je deo svetske javnosti ovi! doga6aji!a bio -okiran i razo"aran8 veliki deo zapadne javnosti ih je s!atrao ispravljanje! versajskih nepravdi te iskori-teno! priliko! za postizanje trajnog !ira u svetu. )e su se nade vrlo brzo izjalovile8 kada su !a6arska i poljska vlada iskoristile <itlerov presedan kako bi i one traile i na kraju dobile "ehoslova"ke teritorije. 2o prolea 1*3*. autoritet vlade u .ragu je bio tako uzdr!an da se u Slova"koj8 na ne!a"ki nagovor8 razvio separatisti"ki pokret. 5oristei to kao izgovor8 ne!a"ke snage su u prolee 1*3*. okupirale =e-ku i uspostavile protektorat u sastavu ;ajha8 dok je Slova"ka uspostavljena kao satelitska drava. 5o!adanje =ehoslova"ke predstavljalo je -ok i ponienje za zapadne sile koje su na gaenje sporazu!a reagovale garancijo! nezavisnosti i teritorijalnog integriteta .oljske i ;u!unije : drava za koje se dralo da e predstavljati sledee !ete ne!a"kog8 odnosno !a6arskog -irenja. U !e6uvre!enu je8 koristei <itlerov pri!er8 /usolinijeva #talija izvr-ila invaziju i bez borbe uspostavila vlast u 1lbaniji.
7

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

<itler nije bio i!presioniran ti! garancija!a te je kao sledeu !etu ne!a"ke teritorijalne ekspanzije odabrao 2ancing : luku na &alti"ko! !oru pod upravo! 7ige naroda koju su i e!ci i .oljaci svojatali8 ali u kojoj su e!ci i!ali veinu stanovni-tva. o8 ovoga puta su .oljaci8 za razliku od =ehoslovaka8 iza sebe i!ali 4or!alne zapadne garancije te bili spre!ni na oruani otpor. e!a"koj vladi je postalo jasno da se kriza u ne!a"ku korist ne !oe re-iti druga"ije nego oruano! invazijo!8 za koju je planiranje otpo"elo ve u prolee. <itler je bio uveren kako e zapadne sile na kraju .oljsku ipak ostaviti na cedilu isto kao -to su bili ostavili =ehoslova"ku. )o!e je u prilog i-ao debakl pregovora o eventualnoj vojnoj saradnji koji su se u to vre!e vodili u /oskvi iz!e6u anglo:4rancuskih i sovjetskih predstavnika. a kraju se Staljin odlu"io kupiti vre!e za pripre!e za rat tako -to je prihvatio <itlerovu ponudu za sporazu! o podeli interesnih s4era u isto"noj 9vropi. .otpisivanje! sporazu!a ;ibentrop:/olotov 2'. avgusta 1*3*. e!a"ka se osigurala od eventualne sovjetske intervencije u poljsku korist8 odnosno eventualnog ratovanja na dva 4ronta. akon insceniranog poljskog napada na radio:stanicu u >lajvicu8 ne!a"ke oruane snage su 1. septe!bra 1*3*. otpo"ele napad na .oljsku8 "i!e je u 9vropi po"eo 2rugi svetski rat.

2 Oru.ane snage i plano i zara!eni3 sila

2(/ 4ema%ka
Suprotono ustaljeno! !i-ljenju8 e!a"ka u vre!e izbijanja rata za njega nije bila spre!na8 odnosno8 po objektivni! kriteriju!i!a8 bila je u !nogo in4eriornije! odnosu u pore6enju s po"etko! .rvog svetskog rata. S druge strane je u kvalitativno! s!islu bila u velikoj prednosti u odnosu na svoje protivnike. )o se !oda najbolje odravalo u kopnenoj vojsci : %er!ahtu. #ako je ponovno naoruavanje van versajskih okvira otpo"elo jo- godine 1*33. e!a"ka je jo- uvek zaostajala za zapadni! sila!a po pitanju !oderne opre!e8 pogotovo tenkova. S druge strane8 u razdoblju kada se drala versajskih kriteriju!a8 e!a"ka je s!ela i!ati !alu pro4esionalnu vojsku8 -to je dovelo do rigorozne selekcije i 4iltracije najspososbnijih kadrova koji e posle biti sr <itlerove vojne !a-ine. 2rugi vaan 4aktor u korist e!aca bila je sklonost novi! ideja!a kao i nastojanje da se izbegnu gre-ke koje su dovele do poraza u prethodno! ratu. e!a"ki vojni stratezi na "elu s generalo! von Sekto! su jo- kraje! dvadesetih8 uzi!ajui u obzir ne!a"ki nedostatak na4te
8

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

i drugih strate-kih sirovina8 zaklju"ili kako se pobeda u budue! ratu !oe izvojevati jedino brzi! udaro!8 pri "e!u bi se koristile novorazvijene 4or!e oruja kao -to su tenkovi8 !ehanizovane jedinice i avijacija. )a se doktrina nazvala blickrig8 odnosno !unjeviti rat8 te je na po"etku predstavljala gotovo siguran recept za ne!a"ke vojne uspehe. S druge strane8 e!a"ka ipak nije bila u stanju u potpunosti iskoristiti njene !ogunosti8 pre svega zbog nedovoljnog broja !odernih prevoznih sredstava8 -to e se iskazati u kasniji! 4aza!a rata. &lickrig je bitno uticao i na razvoj 7u4tva4ea8 ne!a"kog ratnog vazduhoplovstva koje je u roku od sa!o nekoliko godina postalo jedna od naji!presivnijih oruanih 4or!acija na svetu : kako broje!8 tako i izvebano-u ljudi. e!ci su tridesetih godina razvili !oderne tipove lova"kih i bo!barderskih aviona koji!a su bili u stanju da stvore vazdu-nu nad!o nad veino! protivnika. 1li8 s druge strane8 veina tih aviona su bili uglavno! na neposrednu podr-ku kopneni! snaga!a8 te su se vrlo brzo iskazali ne ba- tako e4ikasni u drugi! uloga!a. 5rigs!arin ili ratna !ornarica je bila najslabiji vid ne!a"kih oruanih snaga zbog versajskih ograni"enja koja su je bila svela na gotovo si!boli"ku oruanu 4or!aciju. Ona su ukinuta tek 1*3,ih godina kada je ve bilo kasno da novi brodovi u gradnji bitno uti"u na tok ratnih operacija. e!a"ka slabost na !oru odrazie se ve na sa!o! po"etku.

2(2 #talija
#talija je8 zahvaljujui postojanju kolonijalnog carstva te /usolinijevi! a!bicija!a8 i!ala potrebu da sagradi !odernu ratnu !ornaricu koja bi !ogla da se suprotstavi &ritanci!a i (rancuzi!a. ;ezultat toga je bila trea po snazi !ornarica u 9vropi s veliki! broje! !odernih brodova i veo!a kvalitetni! i izvebani! ljudi!a8 spre!ni! na pri!enu raznoraznih sveih ideja i nekonvencionalnih za!isli8 od kojih !oda najspektakularniji pri!er predstavljaju ljudi:abe. /usolinijev rei! je isto tako veliki napor uloio u stvaranje kvalitetnog i relativno !odernog vazduhoplovstva koje se 1*3,:ih !oglo !eriti s veino! velikih sila. )o!e je pogotovo u prilog i-ao doktorat generala 2ueta koji je rekao da e upravo avijacija biti klju"an 4aktor pobede u budue! ratu8 odnosno da se nad!ono! vazduhoplovstvu ni-ta ne !oe suprotstaviti. #talijanski vojni stratezi su tako6e stvorili doktorat sli"nan ne!a"ko! blickrigu8 ali za njegovu e4ikasnu pri!enu je nedostajao klju"an 4aktor : kvalitetna kopnena vojska. #talija nije i!ala resurse ni industrijsku in4rastrukturu da stvori kopnene snage u isto! ono! opsegu ili kvalitetu kakvu je i!ala e!a"ka8 pa su italijanski vojnici u rat u-li uglavno! sa
9

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

zastarelo! ili neadekvatno! opre!o!8 -to je bilo najvidljivije u tenkovi!a : broje! i kvaliteto! pogodnih za kolonijalno ratovanje8 ali daleko ispod savezni"kih i ne!a"kih standarda. #pak8 najvea italijanska slabost bio je !oral : uzdr!an trau!atski! iskustvi!a bitaka na So"i koje nije izbrisala "ak ni pobeda u .rvo! svetsko! ratu.

2(1 *apan
Od svih velikih sila $apan je godine 1*3*. i!ao najvi-e ratnog iskustva8 zahvaljujui svoje! pohodu na 5inu koji ne sa!o da je na po"etku postigao spektakularne uspehe8 nego bio i sjajna prilika za testiranje novih tehnologija8 pogotovo na !ornari"ko! i vazduhoplovno! polju. $apanska ratna !ornarica je bila od najja"ih i naj!odernijih na svetu. Od svih njih je veliku vanost i!ala orijentacija na visoku koordinaciju !ornarice i avijacije8 -to je dovelo do gradnje nosa"a aviona i stvaranja vrhunski obu"enog kadra !ornari"kih pilota sposobnih za najsloenije operacije. $apanci su tako6e veliku vanost udelili povr-inski! snaga!a8 pri "e!u se razvilo tzv. dugo torpedo koje e postati jedno od najubojitijih oruja rata i o!oguiti $apanci!a po!orsku nad!o na sa!o! po"etku rata na .aci4iku. ?a razliku od !ornari"kog8 japansko ratno vazduhoplovstvo u sastavu kopnenih snaga je po kvalitetu aviona i pilota pone-to zaostajalo za veino! drava u svetu8 a posebni nedostatak je bio orijentacija na neposrednu podr-ku kopneni! snaga!a. 5opnene snage su predstavljale najslabiju japansku kariku. $apanci su s!atrali da e se rat odvijati po slabo nastanjeni! ostrvi!a gde pri!ena tenkova ili sli"ne !oderne opre!e nije tako bitna. U to!e su u prilog i-la i iskustva iz 5ine gde su veliki uspesi postignuti protiv ne previ-e in4eriornih kineskih snaga. ?bog svega toga je japanska vojska po kvalitetu opre!e i oruja bila na nivou .rvog svetskog rata8 ali je sve to nadokna6ivano 4anati"no! indoktrinacijo! i vrhunsko! izvebano-u ljudi.

10

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

;astui japanski !ilitariza! prelio se na azijsko kopno : Cangaj u pla!enu toko! 2rugog japansko:kineskog rata8 1*30.

2(2 5elika Britanija

%elika &ritanija je 1*3*. u-la u rat s planovi!a prili"no sli"ni!a oni!a s koji!a se u-lo u .rvi svetski rat. &ritanske kopnene snage su bile relativno !alobrojne i pro4esionalne naravi8 tako da su se na po"etku trebale koristiti u ograni"eni! akcija!a8 odnosno kao podr-ka brojnijoj 4rancuskoj vojsci8 sve do trenutka kada se popuni regruti!a. S druge strane8 !alobrojnost je britansku vojsku u"inila jedino! potpuno !otorizovano! vojsko! u svetu8 te je kvaliteto! i obu"eno-u ljudi bila iznad evropskog proseka. edostaci britanskih kopnenih snaga su i!ali potpunu suprotnost u 5raljevskoj !ornarici @; A koja je8 usprkos svojevrsnog zaostajanja po"etko! 1*3,:ih8 jo- uvek predstavljala silu sposobnu da ostvari potpunu nad!o na veini svetskih !ora. ; je i!ala vrlo kvalitetne ljude8 zbog "ega su britanski brodovi bili prili"no raznoliki : od torpednih "a!aca do nosa"a aviona : te u stanju da izvode razli"ite i najsloenije operacije. Sli"no kao i u apoleonovi! ratovi!a8 upravo e ; o!oguiti &ritaniji da sa!a vodi rat protiv ostatka evropskog kontinenta. ajvredniji i naj!oderniji deo britanskih oruanih snaga predstavljalo je 5raljevsko ratno vazduhoplovstvo @;1(A. a po"etku se s!atralo da ni-ta ne !oe zaustaviti bo!bardere8 tako da se u!esto insistiranja na lova"koj avijaciji stvorio velikih broj te-kih tzv. strate-kih bo!bardera kako bi se na neprijateljske napade odgovorilo isto! !ero!. 5asnije je vei naglasak stavljen na lova"ke avione koji e braniti &ritanska ostrva i njegove industrijske centre8 za -to su razvijeni kvalitetni lovci Spit4ajer i <ariken8 od kojih se poslednji pokazao i dobri! izboro! za podr-ku kopneni! snaga!a.

ajsavre!eniji britanski predratni lova"ki avion Spit4ajer

11

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

2(67ran0uska
(rancuska je 1*3*. godine bila pod snani! uticaje! iskustava .rvog svetskog rata koje su se odrazile kako na vojnu taktiku8 tako i na !oral nacije. Osnovna !isao vodilja 4rancuskih vojnih stratega su bili enor!ni gubici ljudi nakon poku-aja da se o4anzivni! akcija!a probiju ne!a"ke linije. ?ato se za budui rat odabrala de4anzivna strategija te!eljena na pri!eni zapre"ne vatre i siste!a utvr6enja koji je trebao na s!rt iskrvariti ne!a"kog napada"a. 5rajnji izraz te taktike bila je "uvena /aino linija : siste! utvr6enja na ne!a"koj granici koji se s!atrao naj!oderniji! na svetu i prakti"ki neprobojni!. /aino linija je8 s druge strane8 u sebi krila ozbiljni nedostatak : ogro!ne tro-kove zbog kojih se8 deli!i"no8 odustalo od gradnje sli"nog ko!pleksa na belgijskoj granici @iako je odluka bila delo! i politi"ke naravi8 u svrhu ohrabrenja &elgije da se u budue! sukobu pridrui saveznici!aA. 2aleko vei proble! je bio taj -to su sredstva uloena u /aino liniju uskraena razvoju i proizvodnji novih8 !odernih oruja. ?ato je 4rancuska kopnena vojska u rat u-la s veliki! delo! zastarele i neadekvatne opre!e. $edini izuzetak su bili tenkovi8 koji su u to doba bili najsavre!eniji u svetu8 ali "ije prednosti nisu do-le do izraaja zbog pogre-ne taktike. 2odatni proble! za 4rancusku vojsku bila je u izuzetno lo-e! kvalitetu najvi-eg ko!andnog kadra koji su8 s izuzeci!a poput generala de >ola8 sa"injavali potpuno nesposobni ljudi zastarelih shvatanja8 pa tako u zgradi 4rancuskog general-taba nije postojao ni jedan tele4on ili radio:stanica. # !e6u vojnici!a je bilo dosta proble!a8 pogotovo zbog toga -to su veliki deo jedinica sa"injavali nekvalitetni i de4etiz!u skloni rezervisti. (rancuska ratna !ornarica je8 s druge strane8 bila prili"no !oderna8 ali ona u ratu8 s obziro! da je bila koncentirana u /editeranu8 uglavno! nije do-la do sadraja. (rancusko ratno vazduhoplovstvo je8 pak8 bilo in4eriorno ne!a"ko! broje! i kvaliteto! aparata. )ek je kraje! 1*3,:ih uloen odre6en napor da se po"nu proizvoditi !oderni tipovi aviona8 ali je to do-lo prekasno da bi se odrazilo na boji-tu.

12

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

&unker na /aino liniji sagra6enoj iz!e6u dva svetska rata.

6 8ok rata godine /919(

.re izbijanja neprijateljstava8 .oljska je veinu vojske koncentrisala na granica!a.)i!e je e!ci!a o!oguena prilika da izvedu seriju obuhvatni! !anevara koji!a e poljske snage biti odse"ene od svoje pozadine i prisiljene na predaju. 2va dana nakon ne!a"kog napada e!a"koj su rat objavile (rancuska i &ritanija8 "i!e je rat i 4or!alno dobio karakter svetskog8 pa zato neki istori"ari navode 3. septe!bar 1*3*. kao datu! njegovog po"etka. Sve nade .oljaka da e uspeti da se odbrane su vrlo brzo raspr-ene iz dva razloga : e!ci su8 koristei tehnike blickriga8 u potpunosti iznenadili .oljake brzino! svog napredovanja8 a 4rancuska o4anziva u Sarskoj oblasti8 koja je trebala rasteretiti .oljake8 od!ah je zaustavljena. 10. septe!bra je8 videv-i ne!inovnost poljskog kolapsa8 SSS; preduzeo invaziju s istoka i bez nekog veeg otpora izbio na unapred dogovorenu de!arkacionu liniju koja !anje:vi-e odgovara dana-njoj poljskoj granici.

: 8ok rata godine /920(

:(/ 4or eka opera0ija
?i!ski rat je savezni"ki! planeri!a u"inio zani!ljiv Skandinaviju. Stvoreni su planovi da se po-alje ekspedicioni korpus s cilje! pruanja po!oi (inskoj8 odnosno njenog stavljanja na savezni"ku stranu. <itler je naredio da se pripre!i invazija 2anske i orve-ke. *. aprila 1*4,. godine su e!ci bez otpora osvojili 2ansku koja e biti okupirana sledeih pet godina. U orve-koj su kralj i
13

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

vojska pruili otpor8 ali e!ci su je u junu 1*4,. osvojili8 "i!e je stvorena vana baza za budue pod!orni"ke operacije na 1tlantiku.

:(2 &ad 7ran0uske

1,. !aja je otpo"ela velika ne!a"ka o4anziva. Uz po!o #talije8 koja se zvani"no pridruila <itleru 1,. juna8 napali su (rancusku koja je ubrzo kapitulirala8 ali je nastavila borbu protiv neprijatelja pokreto! Otpor. (rancuska je podeljena na severni deo pod okupacijo! e!a"ke i juni koji! je upravljala 4rancuska vlada.

:(1 Bitka za Britaniju

<itleru je nakon slo!a (rancuske na putu stajala jedino &ritanija.%inston =er"il8 koji je bio na "elu &ritanije8 eleo je da se rat nastavi do kona"ne pobede. (rancuska i &ritanija su naru-ile odnose saveznika dok je <itler u !e6uvre!enu ponudio =er"ilu nagodbu koja je bila odbijena. )ada je <itler naredio da se zapo"ne bo!bardovanje britanskih ostrva i zapo"eo javne pripre!e za invaziju koja je dobila -i4ru /orski 7av. Otpo"ela je vazdu-na borba koja se naziva &itka za &ritaniju gde su se &ritanci odbranili i uspeli da nateraju <itlera da otkae planove za invaziju.

:(2 Opera0ije u Mediteranu

)ei-te rata se od jeseni 1*4,. godine po"elo prebacivati sa zapada na /editeran8 odnosno &liski istok8 gde je <itlerov cilj bio &ritanci!a oduzeti strate-ki vane na4tne izvore8 odnosno glavnu pro!etnu arteriju u Suecko! kanalu. U septe!bru je iz 7ibije na 9gipat krenula velika italijanska o4anziva koja je nakon kraeg napredovanja brzo zaustavljena. U !e6uvre!enu su se u /editeranu po"ele voditi o-tre borbe iz!e6u italijanske i britanske !ornarice. ?ahvaljujui kvalitetnijoj taktici i boljoj opre!i8 &ritanci su i!ali vi-e uspeha8 a ravnotea se dodatno pokrenula u britansku korist napado! koji! su 11. nove!bra u luci )aranto napado! torpednih aviona onesposobljena tri italijanska bojna broda. 5ako bi dodatno oslabio britanski poloaj8 <itler je u to doba na stranu Osovine nastojao dovui Cpaniju. #spostavilo se kako je Cpanija previ-e iscrpljena da bi !ogla u"estvovati u novo! ratu. ajvaniji doga6aj je bila /usolinijeva odluka da8 u svrhu izjedna"avanja prestia s <itlerovi!8 preduz!e sopstveni blickrig u 4or!i napada na >r"ku. .ohod koji je zapo"eo 23.
14

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

oktobra vrlo brzo se pretvorio u jo- jedan italijanski vojni 4ijasko. e sa!o -to je italijanska o4anziva zaustavljena8 nego su italijanske snage odba"ene u dubinu albanske teritorije. $ovanije je bilo to da se >r"ka stavila na stranu &ritanije i tako dala !ogunost &ritanci!a da ugroavaju ne!a"ke pozicije na &alkanu8 odnosno bo!barduju strate-ki vane na4tne izvore u .loe-tiju.

7 8ok rata godine /92/(

7(/ &o3od na Balkan
5raje! 1*4,. &ritanci su pokrenuli Operaciju 5o!pas : prvu vaniju savezni"ku o4anzivu u ratu : koja je za posledicu i!ala potpuno rasulo italijanske vojske u severnoj 14rici. &ilo je planirano da se napad izvede s teritorije &ugarske i $ugoslavije : drava koje su do prolea 1*41.8 isto kao i /a6arska i ;u!unija8 priklju"ene )rojno! paktu. 1li8 20. !arta je u $ugoslaviji izveden pu" i ustanovljena nova8 pro:britanska vlada na "elu s generalo! 2u-ano! Si!ovie!. <itler je odlu"io da zajedno s >r"ko! bude napadnuta i $ugoslavija8 -to se i dogodilo +. aprila. 2e!oralizovana jugoslovenska vojska brzo je savladana i prisiljena na kapitulaciju 10. aprila. >r"ka vojska se odrala ne-to due : do 2,. aprila8 nakon "ega su njeni ostaci8 zajedno s britanski! ekspedicioni! korpuso! na-li uto"i-te na 5ritu. e!ci su 2,. !aja izvr-ili padobranski desant na 5rit te ga zauzeli. U to! trenutku su se britanske pozicije na /editeranu i &lisko! istoku na-le na najnioj ta"ki.

7(2 Opera0ija Bar,arosa

%e u jesen 1*4,. <itler je izdao direktivu da otpo"nu pripre!e za Operaciju &arbarosa : invaziju SSS; koja je trebala po"eti u leto 1*41. godine. ;azlozi za <itlerovu odluku bili su uglavno! ideolo-ke i politi"ke prirode. Osvajanje prostora na istoku bilo je deo nacisti"kog progra!a8 a i s!atralo se da e pohod protiv ko!unisti"ke drave dovesti do pro!ena u britanskoj vladi. Staljin je s!atrao da "ak ni <itler sebi nee dozvoliti luksuz ratovanja na dva 4ronta. ?ato je s!atrao da je go!ilanje trupa na isto"ni! granica!a isklju"ivo sredstvo politi"kog pritiska8 a dojave o !e!a"ki! pripre!a!a za napad pod!etanje britanskih slubi koji!a je bilo u interesu -to pre uvui SSS; u rat. Sa! Staljin je nastojao izbei rat do trenutka kada se dovr-i reorganizacija Brvene ar!ije8 odnosno sagrade nova utvr6enja na novi! zapadni!
15

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

granica!a. )a!o su8 u svrhu odvraanja8 koncentrisane velike vojne snage8 ali i! je i zapove6eno da ne odgovaraju ni na kakve provokacije. Sve je to savr-eno odgovaralo ne!a"ko! planu koji je predvi6ao opkoljavanje i uni-tenje glavnine sovjetskih snaga na sa!oj granici te osvajanje /oskve i 7enjingrada. 5ada je 22. juna napad otpo"eo8 sovjetske snage su bile potpuno iznena6ene. %eina sovjetskih aviona je uni-tena na ze!lji8 stotine hiljada vojnika zarobljeno8 a u !nogi! krajevi!a %er!ahtovi vojnici su do"ekani kao oslobodioci. #spo"etka se "inilo da ni-ta nee e!ci!a stajati na putu da ostvare jo- jedan triju!4 u duhu blickriga. #ako su se ne!a"ko napredovanje nastavljeno8 vrlo brzo se pokazalo kako su <itlerovi planeri ipak potcenili pote-koe koje ih "ekaju na pohodu na jednu od najprostranijih ze!alja sveta. U kasnu jesen e!ci su odlu"ili baciti sve na jednu kartu : Operaciju )aj4un "iji je cilj bilo zauzi!anje /oskve. Uz ogro!ne gubitke su se pribliili sovjetskoj prestonici8 ali je o4anziva na kraju zaustavljena usled krajnjeg iscrpljenosti ljudstva. U !e6uvre!enu se ispostavilo da &ritanci8 suprotno <itlerovi! o"ekivanji!a8 ipak ne!aju ideolo-kih predrasuda te su sa Sovjeti!a od!ah po"eli sara6ivati kao pravi saveznici.

7(1 $lazak -;< u rat

Od sa!og po"etka rata a!eri"ki predsjednik (renklin 2elano ;uzvelt nije krio svoje pro: britanske si!patije8 odnosno uverenje kako je u a!eri"ko! interesu da sile Osovine budu poraene. ;uzvelt je koristio svoja predsedni"ka ovla-enja da bi &ritaniji po!agao na svaki na"in osi! vojno! intervencijo!. U jesen 1*41. prava je kriza nastala na .aci4iku. $apan je godinu dana ranije8 okupirao #ndokinu8 dotada pod vla-u (rancuske. Sledea na redu je trebala biti <olandska #sto"na #ndija8 s obziro! na svoje izvore na4te. S12 su na to8 kao i na nastavak rata u 5ini8 reagovale na4tni! e!bargo! koji je posebno pogodio japansku !ornaricu. Suo"ena s krizo!8 japanska vlada je odlu"ila vojno! akcijo! zauzeti <olandsku #sto"nu #ndiju. o8 to je sobo! povla"ilo oruani sukob s &ritanijo! i S12. 1!eri"ka vlada je kao dodatno upozorenje bila pre!estila gro svoje .aci4i"ke 4lote iz San 2ijega u bazu .erl <arbor na <avaji!a.

16

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

)o je japanski! planeri!a dalo priliku da s!isle akciju koja je na sa!o! po"etku trebala ostvariti japansku pre!o na .aci4iku i o!oguiti neo!etana osvajanja po ostatku 1zije. 0. dece!bra su a!eri"ku bazu napali japanski avioni te potopili. )aj je napad8 izveden bez 4or!alne objave rata8 izazvao veliki bes a!eri"ke javnosti te otklonio sve su!nje oko toga trebaju li se S12 aktivnije uklju"iti u doga6aje u svetu. 2an pre napada na .erl <arbor8 Sovjeti su pokrenuli jednu od svojih prvih velikih o4anziva. Ona je odbacila e!ce od /oskve i nanela i! gubitke. 2ok se sve to doga6alo8 <itler je s!atrao kako bi pritisak na isto"no! 4rontu !ogao s!anjiti ulasko! $apana u rat protiv SSS;:a. U tu svrhu je e!a"ka 4or!alno objavila rat S128 ali je8 na <itlerovo veliko razo"aranje8 $apan odrao neutralnost u odnosu na SSS;.

8 8ok rata godine /922(

8(/ Oso ina u o'anzi i
Ulazak S12 predstavljao je veliko olak-anje za &ritaniju i SSS;. U !e6uvre!enu su Sile Osovine na razli"iti! boji-ti!a nastavile beleiti uspehe. ajveci su bili oni na .aci4iku. $apanci su uspjeli osvojiti /alaju te 1'. 4ebruara prisiliti na predaju veliki britanski garnizon u Singapuru. Sli"no je bilo s (ilipini!a8 <olandsko! #sto"no! #ndijo!8 centralni! .aci4iko! te &ur!o!8 a dalje napredovanje preko ove >vineje do 1ustralije je zaustavljeno tek po!orsko! bitko! u 5oralno! !oru. e-to kasnije je u bici kod /idveja zaustavljen jo- jedan japanski poku-aj daljeg osvajanja. a isto"no! 4rontu je sovjetska zi!ska o4anziva zastala na prolee8 delo! zahvaljujui <itlerovoj naredbi da se ne odstupa ni !ili!etar8 a prekr-itelji najstroe kanjavaju. ovi sovjetski poku-aj o4anzive je u !aju doveo do katastro4alnog poraza u <arkovskoj bici. )i!e su e!ci!a olak-ani uslovi za zapo"injanje velike letnje o4anzive. O4anziva koja je zapo"ela u junu izazvala je sovjetsko povla"enje8 no rasulo iz godine 1*41. se nije ponovilo. Sovjeti su s vre!eno! bili u stanju usporiti ne!a"ko napredovanje. Shvatajui strate-ku vanost Staljingarada8 Sovjeti su ga odlu"ili odlu"no braniti8 -to je dovelo do staljingradske bitke.

8(2 &rekretni0e
Sredino! 1*42. se SSS; ponovno na-ao u te-koj situaciji8 te je Staljin to iskoristio kako bi zapadne saveznike naterao na otvaranje tzv. drugog 4ronta u zapadnoj 9vropi s cilje! rastereenja Brvene ar!ije. 1!eri"ki vojni krugovi su se tako6e zalagali za takav plan iz politi"kih razloga8 nastojei da rat u 9vropi bude -to krai8 odnosno da se !ogu obra"unati s $apano!. =er"il je8 pak8 s!atrao kako do otvaranja drugog 4ronta treba biti na obala!a
17

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

/editerana koje je on nazivao D!eki! trbuho!D <itlerove 9vrope. .ropast kanadskog prepada na 2ijep u junu je 1!erikance uverila u snagu ne!a"ke obrane na atlantski! obala!a8 odnosno prihvatanje =er"ilovih argu!enata. U !e6uvre!enu su osovinske pozicije 4. nove!bra dodatno oslabljene operacijo! &aklja anglo:a!eri"ki! iskrcavanje! na obale /aroka i 1lira8 koji su bili pod kontrolo! vi-ijske (rancuske. akon kraeg otpora su se vi-ijske snage predale8 odnosno pre-le na stranu Saveznika8 ali je dalje napredovanje u )unis zaustavljeno zbog iskrcavanja ne!a"ko: italijanskih snaga te lo-eg vre!ena. ajvanija prekretnica se dogodila na #sto"no! 4rontu8 gde su uli"ne borbe u Staljingradu toliko iscrpele ne!a"ku vojsku da je ne!a"ka ko!anda bila prisiljena popunjavati bo"ne linije trupa!a svojih saveznika ;u!unije8 /a6arske i #talije. )o je sovjetskoj vrhovnoj ko!andi dalo priliku da dvostruki! bo"ni! udaro! 1*. nove!bra te linije probije i u Staljingradu opkoli +. ar!iju. .oku-aji da se obru" probije i opkoljena ar!ija izbavi nisu uspeli8 pa su se 1. 4ebruara 1*43. njeni ostaci predali8 ozna"iv-i najveu katastro4u u dotada-njoj ne!a"koj vojnoj istoriji. .oraz kod Staljingrada je e!ce naterao na povla"enje s 5avkaza8 ali i!ao i ozbiljnije politi"ke posledice. Uni-tenje vojski na #sto"no! 4rontu je vladine krugove u ;u!uniji8 /a6arskoj8 pa i u #taliji8 nateralo da raz!i-ljaju o napu-tanju e!a"ke i priklanjanju Saveznici!a prvo! povoljno! priliko!. .rekretnica se dogodila i na .aci4iku. #ako su obe strane pretrpile ogro!ne gubitke8 1!erikanci su ih lak-e nadokna6ivali te su se $apanci po"etko! 4ebruara 1*43. povukli8 ozna"iv-i uspeh prve velike savezni"ke o4anzive na to! rati-tu.

9 8ok rata godine /921(

9(/ -lom Oso ine u se ernoj ;'ri0i

Savezni"ki! snaga!a u severnoj 14rici je )unis predstavljao veliki proble!.Saveznici su dodatni proble! i!ali u slaboj koordinaciji iz!e6u britanskih8 a!eri"kih i 4rancuskih kolonijalnih trupa. $o- vei proble! bilo je neiskustvo a!eri"kih snaga koje je 1*. 4ebruara do-lo do izraaja u bici kod 5aserine. #ako su pojedini osovinski ko!andanti traili dozvolu za evakuaciju8 <itler je to odbio.9vakuacija je sve tea8 isto kao i snabdevanje trupa zbog sve o"itije po!orske nad!oi
18

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

Saveznika u /editeranu. 14. !aja su se poslednji ostaci osovinskih snaga predali8 ozna"iv-i kona"ni kraj rata u severnoj 14rici. U !e6uvre!enu su se sile Osovine !ogle ute-iti deli!i"ni! uspeho! ne!a"ke o4anzive na isto"no! 4rontu. 2esant na severnu 14riku je !e6u osovinski! snaga!a potakao strah od eventualnog savezni"kog iskrcavanja na druge oblasti /editerana. ?ato su preuzete !ere za ja"anje odbrane na to! podru"ju : (rancuska je okupirana. a &alkanu pokrenute su o4anzive u cilju njegovog gu-enja8 pogotovo u $ugoslaviji gde su poku-aji uni-tenja )itovih partizana doveli do bitaka na eretvi i Sutjesci.

9(2 =urska ,itka

e!ci su za leto na #sto"no! 4rontu planirali veliku o4anzivu koja je kona"no trebala slo!iti Brvenu ar!iju. Bilj ne!a"kog napada je bilo sa!o deo centralnog dela 4ronta. .lan je bio odsei tu izbo"inu dvostruki! tenkovski! udaro! sa severa i juga8 pri "e!u su se velike nade polagale u nove tipove tenkova kao -to su )igar i .ancer % .anter. Sovjeti su rano saznali za ne!a"ke planove te su relativno zati-je dobro iskoristili da na pravci!a ne!a"kog udara sagrade vi-estruke linije obrane8 a u pozadini pripre!e velike rezerve koje e u pogodno! !o!entu krenuti u protivnapad. )o se pokazalo ve '. jula kada su e!ci dva sata pre sa!og napada prvo iznena6eni sovjetsko! artiljerijsko! protivpripre!o!8 a poto! i estino! otpora zbog koga je napad zastao prvo na severu8 poto! na jugu. a kraju su Sovjeti krenuli u veliki protivnapad koji je kod .rohorovke doveo da najvee tenkovske bitke u istoriji. #ako je rezultat bio neodlu"an8 Sovjeti su e!ci!a uspeli zadati gubitke koje ovi nisu bili u stanju nadoknaditi. e!ci su nakon toga zastali na dostignuti! poloaji!a8 ali se vrlo brzo pokazalo kako su toliko iscrpljeni da vi-e nisu u stanju zaustaviti sovjetsku protivo4anzivu8 koja je od!ah zapo"ela8 prvo na severu8 a !esec dana kasnije i na jugu. 2o kraja godine e Sovjeti osloboditi veliki deo Ukrajine8 uklju"ujui i 5ijev po"etko! nove!bra. 5urska bitka je zna"ila kona"ni ne!a"ki poraz na #sto"no! 4rontu.

9(1 &ad #talije

?apadni saveznici su 1,. jula zapo"eli iskrcavanje na Siciliju8 -to je bio prvi korak pre!a izbacivanju #talije iz rata. #ako su osovinske snage pruale estok otpor8 brzo je postalo jasno da se !oraju povui na italijansko kopno. U !e6uvre!enu su svi ti doga6aji i!ali uticaj na
19

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

4a-isti"ke vo6e u ;i!u8 koje su 21. jula svrgnule i uhapsile /usolinija8 a nova vlada od!ah zapo"ela tajne pregovore o kapitulaciji. 2o kapitulacije je do-lo 3. septe!bra. o8 ne!a"ke snage pod ko!ando! 4eld!ar-ala 5eselringa su pokazale kao veo!a ve-te8 kako u odbrani od zapadnih saveznika8 tako i brzo! stavljanju #talije pod okupaciju. /usolini je oslobo6en akcijo! ne!a"kih ko!andosa i stavljen na "elo kvislin-ke #talijanske socijalne republike. U !e6uvre!enu su e!ci8 ve-to koristei planinski teren8 zadravali savezni"ki prodor pre!a ;i!u te postepeno stvorili gotovo nesavladivu obra!benu liniju "iji je centar bio /onte 5asino. Oko tog !esta e se !eseci!a voditi krvave borbe. 5apitulacija #talije je i!ala ozbiljne posledice i na &alkanu. 2ok je britanski poku-aj da iskoriste kapitulaciju italijanskog garnizona i na brzinu osvoje 2odekanez zavr-io katastro4o!8 u >r"koj i $ugoslaviji su partizani!a pale u ruke velike koli"ine oruja i opre!e. .ogotovo je to i!alo veliki uticaj na $ugoslaviju8 gde se partizanska vojska i s njo! povezan politi"ki pokret na!etnula kao glavni 4aktor u budue! poratno! ure6enju ze!lje.

/0 8ok rata godine /922.

/0(/ #skr0a anje kod ;n0ija
#s4rustrirani uspe-ni! ne!a"ki! otporo! kod /onte 5asina8 savezni"ki ko!andanti su se odlu"ili osvojiti ;i!. #skrcavanje8 koje je otpo"elo kraje! januara8 vrlo brzo je zapelo zbog logisti"kih proble!a i nesposobnosti a!eri"kog generala 7ukasa. )o je e!ci!a dalo dragoceno vre!e da dovuku rezerve i pokrenu protivnapad koji je saveznike gotovo uspeo baciti u !ore. /ostobran je o"uvan8 ali su saveznici odustali od na!ere da ga koriste kao polazi-te za napad na ;i!. /onte 5asino je osvojen nekoliko !eseci kasnije i e!ci su kona"no prisiljeni na povla"enje8 -to je 1!erikanci!a o!oguilo da 4. juna oslobode ;i!.

/0(2 Oslo,o>enje 7ran0uske

akon poraznih iskustava u #taliji8 saveznici su kona"no prihvatili a!eri"ko stajali-te da je rat najbolji dobiti direktni! udaro! u e!a"ku preko zapadne 9vrope. )o je uspelo +. juna. Savezni"ke snage su se iskrcale na -iroko! 4rontu u or!andiji. #ako su e!ci na sve na"ine poku-ali saveznike baciti u !ore8 !ostobran se postepeno -irio. akon !esec i po dana krvavih i estokih borbi8 1!erikanci su uspeli izvr-ili proboj. e!ci su po"eli povla"enje iz (rancuske koje se vrlo brzo pretvorilo u paniku i rasulo.24. avgusta je to potvr6eno nakon oslobo6enja .ariza.
20

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

/0(1 -lom nema%ki3 isto%ni3 sa eznika

Brvena ar!ija je od 5urske bitke bila u stalno! napredovanju. U prvoj polovini 1*44. godine su se borbe uglavno! vodile na severno! i juno! delu #sto"nog 4ronta pa je tako 7enjingrad kona"no oslobo6en opsade. >lavni udar se dogodio u junu i nosio je -i4ru Operacija &agration. ji!e je slo!ljena ne!a"ka >rupa ar!ija Bentar i oslobo6ena &elorusija8 pri "e!u su Sovjeti stekli ogro!an broj zarobljenika i bazu za dalje napredovanje pre!a .oljskoj i e!a"koj. U isto vre!e je pokrenuta i velika o4anziva na (insku. 2va !eseca kasnije je preduzet udar na ;u!uniju.Sovjeti su prodrli i preko bugarske granice8 iako ta ze!lja 4or!alno nije objavila rat SSS;:u. Obe vojske su se stavile Sovjeti!a na raspolaganje i posle uzele u"e-e u borba!a protiv e!aca na #sto"no! 4rontu. 2olazak Sovjeta na &alkan je prisilio e!ce na povla"enje iz >r"ke pre!a severu.U $ugoslaviji su u jesen )itovi partizani uz po!o Brvene ar!ije oslobodili &eograd te se polako trans4or!isali u regularnu vojsku koja je drala svoj deo 4ronta. U /a6arskoj je poku-aj kapitulacije doveo do ne!a"ke vojne intervencije protiv ad!irala <ortija i instaliranja 4a-isti"kog rei!a.

/0(2 Oslo,o>enje 7ilipina

U 1*43. i 1*44. godini na .aci4iku glavna savezni"ka strategija bila je tzv. preskakanje ostrva. )akva strategija je donela ploda u savezni"ko! napredovanju u jugozapadno!8 odnosno centralno! .aci4iku. U jesen su 1!erikanci prikupili veliku 4lotu i izvr-ili desant na (ilipine. $apanski poku-aj da to spre"e doveo je do bitke u zalivu 7ejte : najveeg i najspektakularnijeg po!orskog okr-aja u ratu8 nakon koga je japanska ratna !ornarica prestala da postoji kao ozbiljan 4aktor.

// 8ok rata godine /926(

//(/ -lom 4ema%ke
5raje! 1*44. e!a"ka je ostala usa!ljena8 bez saveznika8 a i njena !ati"na teritorija je ve bila na"eta sa zapada i s istoka. <itler je jo- uvijek verovao u uspe-an zavr-etak rata. U !artu
21

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

su zapadni saveznici kona"no pre-li ;ajnu i po"eli prodirati u sa!o srce e!a"ke. Saveznici su tako6e pokrenuli o4anzivu u #taliji8 isto kao i )itova jugoslovenska vojska. e!a"ka vojska je nakon vi-e od pet godina doivela potpuni slo! pa su se !noge jedinice8 pogotovo na zapadu8 po"ele predavati bez borbe8 a na istoku boriti8 !anje zato da zaustave Sovjete8 a vi-e zato da sebi daju priliku za predaju zapadni! saveznici!a. 2'. aprila su se sovjetske i a!eri"ke trupe spojile kod )orgaua8 prakti"ki presekav-i e!a"ku napola. U isto vre!e je otpo"ela &erlinska bitka toko! koje je <itler izvr-io sa!oubistvo8 a sa! &erlin se predao 2. !aja. ova ne!a"ka vlada je otpo"ela pregovore o kapitulaciji koji su zavr-eni 0. !aja8 a 3. !aja objavljen prekid neprijateljstava.

//(2 -lom *apana

U prvoj polovini 1*4'. godine su se a!eri"ki vojnici iskrcali na ostrvo #vo 2i!u. U junu su se jo- vi-e pribliili sa!o! $apanu nakon iskrcavanja na Okinavi. # ta!o je japanski garnizon savladan. )i su gubici uverili a!eri"ke planere da e invaziju sa!og $apana zahtevati neza!islivo veliki broj rtava i doveli do odluke da se $apan na predaju poku-a prisiliti upotrebo! novog oruja zvanog ato!ska bo!ba. +. avgusta je na <iro-i!u ba"ena ato!ska bo!ba i izazvala dotle neza!islivo razaranje i patnje !e6u lokalni! stanovni-tvo!. 2ok je japanska vlada poku-avala shvatiti -to se dogodilo8 usledio je jo- jedan -ok u obliku objave rata od strane SSS;:a. Sovjetske snage su vrlo brzo razbile japanske snage u /anduriji i otpo"ele brzo napredovati pre!a 5oreji. *. avgusta je ba"ena druga ato!ska bo!ba na agasaki. )o je bilo dovoljno da japanska vlada shvati da dalji otpor ne!a s!isla8 te je 1'. augusta objavljena kapitulacija. Ona je 4or!alno potpisana 2. septe!bra8 -to je datu! koji predstavlja slubeni zavr-etak 2rugog svetskog rata.

/2 &osledi0e rata
>ubici )a"an broj ljudskih rtava 2rugog svetskog rata nije utvr6en niti e ikada biti utvr6en. ;azlog to!e je deli!i"no u to!e -to ih je te-ko razlikovati od nekih ratova koji su vo6eni pre i posle8 a delo! i u to!e -to se s brojka!a iz raznih politi"kih razloga !anipulisalo. %eina procena spo!inje brojku od '' !iliona ljudi.
22

Maturski rad iz Istorije Drugi svetski rat

.ro!ene granica ajvidljivije pro!ene bile su one koje su se ticale dravnih granica. SSS; je nakon rata i 4or!alno u svoj sastav uveo 9stoniju8 7etoniju i 7itvaniju te se pro-irio na ra"un (inske8 e!a"ke8 .oljske8 =ehoslova"ke i ;u!unije. /irovni! ugovori!a su se na zapad pro-irile .oljska na ra"un e!a"ke8 odnosno $ugoslavija na ra"un #talije : s ti!e da je pitanje )rsta re-eno tek 1*'4. godine. 5ina je od $apana preuzela ostrvo )ajvan8 dok je 5oreja stekla nezavisnost od $apana. Sa!a e!a"ka je ubrzo nakon rata postala podeljena na ?apadnu i #sto"nu e!a"ku. 1ustrija je tako6e povratila nezavisnost i godine 1*''. postala suverena i neutralna drava.

/1 ?iteratura
:D2rugi svetski ratD8 #;O arodna knjiga8 &eograd8 1*32. :D&9;#B<) %1 29 )E9929 E9;972 OO;7O>D u izdanju 1!sterda! &oek &.%. 1*0'. :httpFGGHHH.drugisvetskirat.net :Udbenik istorije za "etvrti razred gi!nazije8 &eograd8 2,,0.

23