BIBLIOTEKA RADOZNALIH kejiga druga Cred Uplsa Kraie Miodrag Bulatovit Jovan Janie Branimir Zivojnovie JOVAN JANICIJEVIC U ZNAKU MOLOHA Antropolo8ki ogled 0 Zrtvovanju it VAIAT-BEOGRAD(Ova kniga je delimi¢an rezultar obimnijes prouéavanja aniropoloskog okvira onenske anitese. 2apravo uporcng ‘srasivania odreénih obrazaca misjenia {rrvovanju bajanu, bac, mitu 1 unackom epu, tabsau, maskranju i prerusasanj, Onaje stovremeno sia u2a od ta rada. Ako Jenezavrsena studi Dad oon amistiena kao sinter¢ki wid w mitsko musene. kako se ono ispoliava w mitt Fu. mag reli, obigajima i folkloru, Rnjiga U zak Moloha je pokuia) fda se fo mien amulizina ma veo siokenn al tstorevnom cork, PA Some je [primenjen metod unuirainje rekonsirije,dopunjen. metodom koverifikacie Koji se sasniva na pretpastael dase raznoront istoveni podac wzajamno porwr Jiu. Da Bi taj Kombinovani postupak megao dat alia rezulat. bilo je mune obub. ttt veliku Roliinw podataka ina 1) nai dakjuctinegnivan wile) moguenih gre aka uslosinih nepoucdanotéu mck i2vora opisi misionara i dregih prisirasnih ‘tevidaca, arheoloski malas! kot se mogu raliin tumaeit Id). Kayiga je podelena w tri dela. Pvt od nie.» sina: folklorna predigra, koja treba da postiat kao zanimljiv avo w isto prikas 2rtvenog obreda | obicaia raznih narade 9 vests njim. U pri o zmajeubics bala o zastdano) neves {mtu fo Avram Taku ispoliavaf se predict | pr Sivurnog rvovanja 1 odrazavaju tragow seventh zamena, ediosno akan 27¥e 1 narodhiom stvaralastru. Najobimniji,drugh deo. predstarbia.cinjentcku podlogu Kenji, U ner se prikacie rasvitak =rtyowanjatopiae tobita) svi delovima sveta. Zavrin deo posvecen Je istematisacii | tumavenju trisenge obreda Ww eclint 1 pojedinh njegovihcintaca, te-mitskam misljeni, na kojem se sasniva i mchant am Srivosanja Poipuniem usu w ov slozemu pojawy slut iustvatia grada, koja se sastojt lad veceg broja navoa i: knizevn 1 drigih dela (ade god nije naznaceno u teratue il pod tekstom. preva su autrosi) kao i 177 Mika erte2a, koji iovre- ‘meno prae | dopunjuj tekst ana kojima su prikazan najupadjvi2rtvent mala, Dredmeti koji se uporebljavaju uw obred rasnovrane drive, sveiita, ikovi bo2an: ‘tava | Sr1ovalaca pr rivovanju. Legend slike sadrZe nanija obavestma & ‘o pravilu, ne ponaijou ono Sto se ¥ee nalaziw tkstu. Spat! oo Rampige zavrsava Se Vinjetom: ma strani 35. su boginja Avene, dasom 1 2ma)kosicuvaslaine rao (Dur Fidov kik a erovaiefigurama, oko 490. g. pre ne. Rim, Museji Vatkana ma ran’ 293, su Texel. Minotaur 1 Atena (Esonov kilik sa ervenim figurama. oko 421.4. pre me. Maid, Nacionalntarolegkt muze : na sivant 333. je 2rvemik vanri/potedinasasanidske monete. 3. Leningrad. Ermitas). Na zaitinom omotu ‘eprodukovana je miniatura fz Misa Jur de Topusko (195.8). U prilozenom pops ivora i lteraturenalaze se podacio knigama iprilozima 1 gasopisina I zhoricima, Kojima se autor kos, a objavient su na belorskom, brugarskom. cetkom, engieskom, francuskom, halandskorn. Htlljanskom, make- ddonskom, nemackom. poliskom. raskom. slovagkom 1 srpskohrvatskom. Vet broj !naslova na tim jezicima, medutim,sadr8iprevode sa ise drugih Jeika, te se moze reci da Je obubivacena svetska literatura 0 predmetu, Autor se Gesto opredeljivao 24 prenid Koji mu je bio pri ruci unesto za orginal do koje se nije wek moglo doc. Te ool ee ee kee nae pda ina na rasKegs zarsava erp regisrom, koin su obuhvaeni vi abn pj, ipo na ime ro se pom es wegen we cee fod Sto prottit iz saarsne. ako nls feito avedet. Reistr Je arrenons tes Ih 'sinttci fe adr pojeinae termine {inet (nd primer, nash woke Een Zt oa rads Kj ena ha ooo aii sbie odrednicew oki koji han podordnir sitar pane ko name span To wy primer, Ket moe nae pod in enon oh eh ‘nies drtven obi — Kel. Gavia regita— oun areola, enolate, fatkiomihitorskih pojaa i poimava eine inca tor) | mals He, rst, ech geografiah celina. Sintagme su primenjen amo Evectno, 16 ne sobaiene (bog kof unre | ushrsava, svocde daba, sive camene) nage se sme relanaodedhcama | pododrednicama, najeseeuimentkom thik Balad = mot zidane neste, 2iva — uli trvovane ma) Bite eta ita pojednih narod Srivovane ts. sistomatzovant su po tin leona eed, rican Pod adebicon irene Zone nabrojane te 1 dh ‘avode se pojedinain oblict(na primer ove, 4 he bik kava, Zboy odo, iran gh oan palin sovom,a dese 2 pape informacinr mote sont na tekst ZMAJEUBICA, ZAZIDANA NEVESTA I AVRAMOVA ZRIVA Priéa 0 zmajeubici Priga 0 zmajeubici je, svakeko, jedan od najstarijih i najrasprostra- ‘ajenijih sizea bajke, Sadrzina je ova: junak oslobada carevu keer osu- denu da je zma} pojede, a onda se Zeni njom. Bilo samostalno, bilo w ssastavu drugih priga (najéeSée o dva brata), ovaj sie, koji nosi oznaku 300 i nalazi se na éelu bajki u Arne-Tomsonovu Regisira tipova narod- nik pripovedaka, prema jedno} studiji jz 1934, pojavliuje se u oko 1.100 raznih obrada, Katkad medusobno povezanih, a katkad potpuno ne- zavisnih. U bajei su uobitajene raznovrsne transformacije, ‘Tako zmaja ‘mogu zameniti: aZdaja, ala, zmajice (tekoevana athaiéna zamena), veStica, Earobniak, Kase) Besmrini, Bas-Celik, div (praznoverna za- mena), davo (koniesionalna zamena), medved, bik, lay i druge 2ivo- tinje, Arapin isl. (realisti¢ka zamena), braéa, car (metateza) itd, Umesto pro?diranja, moguéni su: otmica, muenje i drugo. Medutim, osnovni pa samim tim i najstariji oblik jeste onaj u kojem mitska nema, obiéno duh vode ili vatre, 1ra7i da mu se redovno Zrivuju devojke ili Ijudi uopste, koje on pro?dire. Junakova borba s tom nemani i oslobadanje devojke. ‘odnosno drugih Tjudi, otigledno je odraz suprotstavlianja Arevovanju Goveka, Sto znadi da je westo mladi motiv od samog motiva Zrivovanja. Nas posebno i zanima motivema Zrtvovanja Iiudi duhu vode ili vatre, Jer se ini opravdanom pretpostavka da je svaka motivema, kao z3- jednicki imenitel) vise varijanata ili alomotiva, zapravo arhimotiv hnajstariie jezgro izvesnog motiva, Zanimljiv primer sigea zmajeubice, a posebno motiva liudske Zrtve vodenom ili vatrenom demonu, mozemo naci u naSo) bajei ASdaja i carev sin, Evo njene sadr2ine. Car je imao tri sina. Oni redom odlaze u lov, pojure za afdajom preivorenom « zeca. koja im utekne u jednu potoéart. Starija braéa podu za njom, ona ih prozdere. Najmladi, pak, hajpre nastavi da lovi po planini, pa se vrati u vodenicu, ede zatekne rneku babu: ova mu objasni da i¢ zee, u stvari, afdaja, Koja je pomo- rila mnoge ljude. Carevié je nauvi da ispita azdaju ade jo} je snaga, S10 ona Doznavsi da u drugome carstvu kod careva erada u nekom, jezeru boravi aZdaja, u kojoj se nalazi vepar, u vepru zee, u zecu golub, au golubu vrabac. j da se u tom vrapcu krije aZdajina snaga, carevie ‘ode onamo i najmi se kod cara za pastira, Pre toga aestajao je svaki pastir koji bi napasao ovce kraj jezera. Carevié, medutim, kako ode ha jezero, izazove addaju i uhvali es njom ukostac. Tako je éinio dva dana, ali niti je on mogao da nadvlada aédaju, niti ona njepa, Treceg dana opet ode na jezero, a car, koji je doznao Sta se zbiva i kako pastir veli da bi pobedio azdaju kad bi ga poljubila careva kCi, poSalie za njim