VISOKA TEHNIKA KOLA U BJELOVARU

Sigurnost i zatita na Internetu

Kuec Krunoslav

Bjelovar, mjesec GODINA

Sadraj
1. Uvod................................................................................................................................................................1 2. Opis seminarskog rada..................................................................................................................................2 2.1 Opasnosti koje vrebaju na internetu.........................................................................................................2 2.1.1 Virusi.................................................................................................................................................2 2.1.2 Crv.....................................................................................................................................................2 2.1.3 Trojanski konj...................................................................................................................................3 2.1.4 Spyware.............................................................................................................................................3 2.1.5 Adware..............................................................................................................................................3 2.1.6 Ostali alware!i................................................................................................................................3 2.2 Zatita od opasnosti sa interneta .............................................................................................................4 2.2.1 Antivirusni pro"ra ..........................................................................................................................4 2.2.2 #to antivirsuni pro"ra o$e u%initi& a 'to ne o$e(......................................................................4 2.2.3 Vatro)id *+irewall,.............................................................................................................................5 2.2.4 #to vatro)id o$e u%initi& a 'to ne o$e(..........................................................................................5 2.3 Kraa identitieta.......................................................................................................................................6 2.3.1 -a'tita od kra.e identiteta................................................................................................................./ 3. Literatura.......................................................................................................................................................9 Saetak.............................................................................................................................................................10 Abstract...........................................................................................................................................................11 !"#"$A%......................................................................................................................................................13 Sadr$aj se "enerira auto atski. 0ada se napi'e dio rada potre1no je sa o na ta1li2u sadr$aja kliknuti desni klik i oda1rati 3pdate +ield& 4a taj na%in se osvje$ava ta1li2a sadr$aja.

ii

1. Uvod
5anas se sve vi'e koristi internet preko koje"a sve postaje jednostavnije. 0orisi o "a u svr6u )a1ave ili o)1iljni6 stvari kao 'to su internet 1ankarstvo& upravljanje oso1ni poda2i a& e!tr"ovina. Svaki puta kada ode o na internet postaje o eta opasnosti kao 'to su virusi& 2rvi& trojan2i itd. 5jelo i%na )a'tita od takvi6 opasnosti su antivirusni pro"ra i koji prepo)navaju i uklanjaju sve prijetnje )a na'e ra%unalo. 7ako nas ni antivirusni pro"ra ne o$e 1889 )a'titi. Svaki dano se pojavljuje sve vi'e ra)ni6 opasnosti . 5ana'nji na%in $ivota je ne)a isliv 1e) kori'tenja interneta tako da svaki puta kada ode o na internet koristi o sve nje"ove po"odnosti ali i pri6va:a o sve opasnosti koji on sadr$i. Te opasnosti naj%e':e )ove o virusi pod %i e isli o na viruse kao ra%unalne viruse i na alware. 2rve& trojanske konje& spyware& adware. Ali )a te na)ovi o ;viruse< postoji na)iv

2. Opis seminarskog rada

3 ovo se inarsko radu na te u ;Si"urnost i )a'tita na internetu< :u opisati vrste

opasnosti na internetu& na%ine )a'tite kao 'to su vatro)id*=irewall, i antivirusni pro"ra i& o"u:nosti )a'tite.

2.1

Opasnosti koje vrebaju na internetu

ra%unalu i kako i6

4aj%e':e vrste ri)ika na internetu& 'to ti ;pro"ra %i:i< rade na'e prepo)nati. Svi te nepo$eljne ;pro"ra %i:e < na)iva o da na'teti na'e 2.1.1 ra%unalu Virusi

alware krati2a od * ali2ious

so+tware, ili u prjevodu *)lona jerni so+tver,. >alware je svaki kod napisan s na jero

Virus je sa oreple2iraju:i kod koji $ivi unutar neko" doku enta*do a:ina,. Virus o$e )ara)iti svaki doku ent s koji do.e u kontakt tako da se prika%i na nje"a ili se u etne u nje"a. Ve:ina virusa se sa a ra) no$ava& dok i a oni6 "dje tre1a %ovjek utje2ati da 1i pokrenu virus kao na pri jer otvaranje )ara$ene datoteke. Ve:ina virusa se sa o ra) no$ava tako da distri1uira svoje kopije )ara)uju:i dru"e datoteke ili se 'iri we1!o & e! ailo itd. 5ok no"i virusi o"u 'teti na'e ra%unalo takva sposo1nost se )ove payload. Svaki virus se sastoji od 3 djela? 1.dio ! o o"u:uje ra) no$avanje virusa *o1ave)ni dio, 2.dio ! nosiva ko ponenta koja o$e 1iti opasna ili 1e)opasna *nije o1ave)na, 3.dio ! +unk2ija )a okidanje ili ;tri""er< +unk2ija odre.uje kada :e se virus aktivirati *nije o1ave)na, @a%unalne viruse o$e o podijeliti na vi'e vrsta? ! virusi koji in+i2iraju datoteke *ka%i na datoteke i priliko i)vr'avanja datoteke virus se 'iri na dru"e datoteke, ! akro virusi * o"u sa i se1e kopirati& 1risati ili jenjati datoteke, ! virus sektora )a podi)anje ra%unala *aktivira se svaki puta kada koristi o taj dio diska ili kad upali o ra%unalo, ! virus re)identan u e oriji *nala)i u e oriji ra%unala, ! poli or+ni virus *virus jenja ; utira< u)orak svoji6 1ajtova %i e se te$e otkriva, ! retro virus *aktivno napada antivirusni sustav, 2.1.2 Crv

Aro"ra ili kod koji 'iri svoje kopije ili se" ente na dru"a ra%unala. -a ra)liku od virusa 2rvi su sa odostatni pro"ra i koji rade neovisni od ostali6 pro"ra a. 4ala)i se na ra%unalu do a%ina *6ost wor , a& internet u slu$i sa o )a ra) no$avanje. 4a dru"o ra%unalu stvara svoju kopiju a prvo1itnu kopiju uni'tava tako da se na re$i nala)i sa o jedna kopija to" virusa. Brisanje svoje prvo1itne kopije 2rv )a e:e tra" )a so1o i )ato nosi na)iv *ra11it, )e2 jer stalno 1je$i re$o . Aostoji jo' i re$i 2rv ili *network wor , koji je rastavljen na se" ente od koji6 se svaki se" ent nala)i na dru"o ra%unalu a&

re$a i slu$i sa o )a ko unika2iju. Aostoji jedan "lavni se" ent koji upravlja rado svi6 sotali6. Takav 2rv se )ove *o2topus, 6o1otni2a. Vrste ra%unalno" 2rva o"u 1iti? ! 2rv *pro"ra ve: o1ja'njen dola)i preko e! aila ili preko ranjivo" djela antivirusno" sustava, ! ailer i ass! ailer 2rv *vrsta 2rva koja sa a se1e 'alje e!po'to , ! ije'ane prijetnje *ko 1iniraju karakteristike virusa& 2rva i trojansko" konja takvi6 te6nika a o"u se 1r)o 'iriti i nanesti veliku 'tetu, Crvi relativno rijetko koriste destruktivan kod na jenjen uni'tavanju podataka& ve: se sa o ra) no$ava 'to o$e u"u'iti pro et na pojedini re$a a. 2.1.3 Trojanski konj

Trojanski konj je pro"ra koji )apravo i nije virus ali se pod ti poj o podra)u jeva. Clavna karakteristika u je da se predstavlja kao neko dru"i na pri jer neki 1esplatni pro"r a& %uvar ekrana koji u) o1e:ane +unk2ije i a i neke skrivene +unk2ije. 4aj%e':i 2ilj trojan2a je da ukrade lo)inke ili da stvori stra$nja vrata 'to )na%i da neko o$e upravljati va'i ra%unalo po o:u udaljene kontrole. Trojanski konj se ne o$e sa u no$avati i naj%e':e ne a +unk2iju )a 1risanje podataka. 2.1.4 Spyware

Spyware je svaki pro"ra koji prati na' rad na ra%unalu 1e) na'e su"lasnosti i )nanja. Spyware 1ilje$i svaku strani2u koju posjeti o ili svaku tipku koju pritisne o. 4aj%e':e "a koriste velike ko panije koje na rekla iraju svoje proi)vode pute isko%ni6 poruka. 4a pri jer sur+a o u potra)i )a auto o1ilo i svako alo :e se prika)ivati o"lase sa auto o1ili a. 2.1.5 Adware

Adware je podskup pro"ra a spyware i "lavna u je )ada:a da 1ilje$i strani2e po koji a korisnik sur+a i pre a to e "enerira isko%ne o"lase. 4aj%e':e je upakiran sa 1esplatni pro"ra i a& i"ra a i dodatni 1esplatni pro"ra i a. Adware kao i spyware su u"lavno 1e)opasni*nisko" ri)ika, o"u korisniku isporu%iti korisne in+or a2ije koje "a )ani aju ali svakako naru'avaju privatnost korisnika. 2.1.6 Ostali malware-i keystroke lo""er D su pro"ra %i:i koji 1ilje$e pritiske na tipkovni2i i 'alju i6 nekoj udaljenoj oso1i koja "a koristi. Slu$i )a kra.u lo)inki i dru"i6 in+or a2ija. 1rowser 6ija2ker D pro"ra i koji prus jeravaju korisnikov pretra$iva% na neke dru"e ne$eljene Ee1!loka2ije dialer D pro"ra i koji koriste ode ra%unala )a po)ivanje 1rojeva u nekoj udaljenoj )e lji pre a koji a je 2ijena ti6 po)iva jako skupa. @AT D ili u prijevodu 'takor skra%eni2a je od ;@e ote A22ess Toll< te6nolo"ija kojo se upravlja na daljinu. >no"e le"iti ne ustavnove koriste @AT te6nolo"iju 'ta nije preo1le )a na'u si"urnost ali takav pro"ra se o$e koristiti i u )lona jerne svr6e.

2.2

&a'tita od opasnosti sa interneta

Fedina )a'tita od nepo$eljni6 "ostiju sa interneta su antvirusni pro"ra i& vatro)id i pro"ra i& anti!spyware so+tware!i i ostali pro"ra i koji slu$e )a )a'titu ra%unala. 2.2.1 Antivirusni program

Antivirusni pro"ra i su neop6odni dio )a'tite savko" ra%unala. 4a ra%unalu je ne o"u:e )nati )a svaki pro"ra koji se pokre:e dali je virus ili nije. Antivirusni pro"ra i o"u sa 1889 si"urno':u odrediti dali pro"ra pripada virusu ili ne ali )1o" o"rani%eno':u ra%unalni6 resursa antivirusni pro"ra ne o$e svaki pro2es nad)irati u 2jelosti. @a%unalo 1i se 1avilo sa o antivirusni pro"ra o i takvo okru$enje 1i 1ilo neupora1ljivo. Antivirusni pro"ra i rade po 4 etode? 1. 5etek2ija D tra$enje po)nati6 virusa 2. Areven2ija D pra:enje poku'aja jenjanja datoteka itd. 3. Geuristika D tra$enje dosad nepo)nati6 virusa 4. Ara:enje stanja svi6 sustava Antivirusni pro"ra se sastoji od en"ina i 1a)e podataka. Hn"ine je prika)an kao "ra+i%ko su%elje u koje jenja o postavke antivirusno" pro"ra & odre.uje o ra)inu )a'tite. 7pak sa en"ine ne )na ni'ta o virusi a. Tu dola)i 1a)a podataka virusa koja sadr$i u)orke virusa ili ;otiske prstiju<. Svaki puta kada se pojavi novi virus 1a)a podataka se nadopunjuje sa nje"ovi u)orko . Aostoji jo' jedan na%in skeniranja 6euristi%ko skeniranje koje prepo)naje viruse koji6 ne a u 1a)i podataka pre a ;pravili a pona'anje<. Skenira dototeku i ako se datoteka priliko pokretanja pona'a van odre.eni6 pravila antivirusni pro"ra ju o)na%ava kao su ljivu. 5ana'nji virusi postaju sve napredniji i ko pleksniji i anitvirusno skeniranje je sve nepou)danije. Virusi se prikrivaju tako 'to uop:e ne aju svoj karakteristi%ni kod& u1a2ivaju se u datoteke koje se uo1i%ajno ne skeniraju ili se pak u1a2uju u one koje su ve: skenirane. Ari jeri naj1olji6 AV pro"ra a? 1. Bit5e+ender Antivirus Alus 2. 0aspersky Anti!Virus 3. 4orton Antivirus 4. HSHT 4od32 Ari jeri 1esplatni6 AV pro"ra a? 1. Avira 2. AVC 3. Avast 4. Iavaso+t Ad!Aware 2.2.2 to antivirsuni program moe uiniti, a to ne moe!

AV pro"ra nas o$e )a'titi od po)nati6 virusa koji se nala)e u 1a)i podataka. AV pro"ra 1i tre1ali podesiti da skenira sve i)la)ne i ula)ne poruke e!po'te. Tre1ali 1i 'to %e':e skenirati tvrdi disk iako ve:ina proi)vo.a%a AV pro"ra a nude skeniranje u neko vre ensko intervalu. Svaki AV pro"ra nas o$e )a'titi od virusa )a koje proi)1o.a% AV )na. Aroi)vo.a% ora i ati kopiju virusa kako 1i stvorio potpris po koje kasnije AV pro"ra detektira virus. Aored to"a i a o i 6euristi%ke etode skeniranja& ali i oni o"u sa o prona%i varijantu po)nato" virusa ili poli or+ni6 virusa. Aoli or+ni virusi jenjaju svoj kod u jednaki intervali a poku'avaju:i i)1je:i skeniranje. Geuristi%ka etoda ne pokriva sve vrste virusa i nije potpuno si"urna. Aostoji jo' jedan na%in tra$enja virusa Gost 7ntrusion
4

Arevention Solution *G7AS, koji ispitiva )lona jerno pona'anje pro"ra a. Ali ni taj na%in nije potpuno si"uran jer %esto "rije'i i ne dopu'ta +unk2ioniranje le"iti ni6 pro"ra a. Takve tenolo"ije nisu potpuno to%ne )ato se jo' koriste te6nolo"ije na prin2ipu potpisa jer je to%na iako se ora stalno o1navljati. G7AS i 6euristi%ke te6nolo"ije :e si"urno kasnije u 1udu:nosti do$ivjeti pro2vat. 2.2.3 Vatro"id #$irewall%

Vatro)id je si"urnosni pro"ra koji nad)ire pro"ra e i aplika2ije koji poku'avaju )apo%eti ko unika2iju sa na'i ra%unalo . 4je"ovi kon+i"uriranje postavlja o koje :e ko unika2ije 1iti dopu'tene a koje ne pute interneta. 0on+i"uriranje odvaja o korisne ko unika2ije. Ari jer kada uklju%i o svoj we1!pretra$iva% ili otvori o e!po'tu od oni6 nepo$eljni6 kao ra)ni 2rvi koje onda vatro)id 1lokira. Vatro)id je do1ar alat protiv ra)ni6 2rva koji putuju interneto i tra$e pukotine u siste u. 0ao varo)id se ve:ino spo inje so+tverski vatro)id koji instalira o na na' 6ard disk kao i svaki dru"i pro"ra pri jenjuje sse sa o )a jedno ra%unalo& dok posoji jo' i 6ardverski vatro)id koji i a istu +unk2iju kao i so+tverski ali se nala)i i) e.u korisni%ko" ra%unala i ve)e sa interneto . Takvu vrstu vatr)ida posjeduju routeri. 5a 1i vatro)id 'to 1olje radio savoj posao potre1no je postaviti ni) pre2i)ni6 pravila kakav je pro et dopu'ten a kakav )a1ranjen. -a 1olje ra)u jevanje rada vatro)ida tre1a )nati neke osnvne poj ove? 1. 7A adresa D sve 'to se nala)i na interentu i a svoju 7A adresu. 0orisni%ko ra%unalo ili router preko koje" je ra%unalo spojeno na interent. 7A adresa je jedinstvena. 7sto tako i svaki paket koji se 'alje interneto i a dvije 7A adrese. 7A adresu svo" i)vora i svo" odredi'ta tako da se u svako trenutku )na ko 'alje neki paket i ko pri a taj paket. 2. TCA portovi D slu$i )a polju kontrolu slanja i pri anja poruka . Aoru2i se dodaje ni) 1rojeva tako da pri atelj )na koliko :e paketa pri iti. TCA nad)ire i osi"urava slanje da svi6 paketi sti"nu na svoje odredi'te. Svaki puta kada se spoji o na internet netko se poku'ava spojiti na na'e ra%unalo takvo spajanje )ove se ;netra$en )a6tjev< tu ve)u 1lokira vatro)id. Ako koristi o ko unika2ijeu u realno vre enu vatro)id nas pita da li $eli o dopustiti ko unika2iju ili ju 1lokirati. Ari jeri naj1olji6 vatro)ida? 1. >i2roso+t Eindows =irewall 2. -one Alar =ree =irewall 3. Co odo =irewall 4. AC Tolls =irewall Alus 5. As6a poo =irewall =ree 2.2.4 to vatro"id moe uiniti, a to nemoe!

Vatro)id radi na na%in da re"ulira sve ula)ne i i)la)ne ve)e na'e" ra%unala. 4ad)ire svaku aplika2iju ili protokol koji poku'ava otvoriti port na na'e ra%unalu i upo)ori nas na takvu radnju. Svaki vatro)id 1i tre1ao u%initi sljede:e stvari? ! Va$no je da neki portovi a aplika2ija poput Ee1a ili e!po'te vatro)id dopusti kori'tenje& ali i postoje )a6tjevi )a ve)e od 6akera koji $ele provaliti u na'e ra%unalo. Oni 'alju 7AJTCA )a6tjeve na na'e ra%unalopreko portova koji se )a uo1i%ajno kori'tenje interneta ne upotre1ljavaju. Takve poku'aje ve)a vatro)id 1lokira i na'e ra%unalo postaje nevidljivo *stealt6 ode,. ! Vatro)id nas svaki puta tre1a upo)oriti na poku'aj uspostavljanja nepo$eljni6 ve)a. 4edostatak ove )an%ajke je u to e 'to je lako potvrditi )a6tjev )a one ve)e koje potje%u sa po)dani6 i)vora ali 'to kada do1ije o )a6tjev )a ve)u )a

koju ne )na o 'to )na%i( 3 to slu%aju tre1a o potra$iti in+or a2iju koja :e na po o:i u odlu%ivanju potvrde te ve)e. ! Blokirati ili nas pitati )a dopu'tenje kada neki pro"ra koji se pokrene na svoju ruku sa na'e" ra%unala $eli uspostaviti ve)u sa neki dru"i ra%unalo na internetu. 4edostatak vatro)ida je da ve:ina portova koje su dopu'tene koriste 6akeri da 1i )ara)ili na'e ra%unalo pa u to slu%aju vatro)id i ne a neku svr6u )a'tite. 4aj%e':e e!poruka a u atta26 ent!u i preko we1a da 6akeri u1a2e alware na neku strani2u koju i priliko skidanja skine o i alware. 4a kraju vatro)id radi sa o ono 'to i kao korisni2i naredi o ako dopusti o pokretanje neke aplika2ije koje je )apravo )lona jerna u to slu%aju nije kriv vator)id. Ariliko upita vato)ida $eli o li dopustiti ve)u tre1ali sa o oda1rati da 1lokira ve)u ali tako taj pro"ra ne 1i ispravno radio. Tako da dopu'ta o ve)e sa o )a koje sa o si"urni da su pou)dane ili se in+or ira o o 'tetnosti )atra$ene ve)e.

2.3

%ra(a identitieta

3 dana'nje svijetu interenta osnovni na%in doka)ivanja svo" identiteta je pute lo)inki& A74!ova& korisni%ki6 i ena i dru"i6 1rojeva )a koje 1i tre1ali sa o i )nati. Takav na%in doka)ivanja identiteta se danas puno koristi u tr"ovini. Gakeri preko ra)ni6 alware!a ukradu korisni%ke podatke koji a korisnik napri jer neke 1anke doka)uje svoj identitet. 0ri inal2i upotrje1e di"italni identitet koji o"u u:i u korisni%ki ra%un& di)ati nena jenske kredite& provesti neke +inan2ijeske transak2ije ili ukradeni identitet prodati na 2rno tr$i'tu. 0ra.a idnetiteta se vr'i na dvana%ina. Arvi je kra.a in+or a2ija i) 1a)e podataka jesta koja po6ranjuju takve podatke pri jer 1anke. Takve prijevare vr'e vrlo vje'ti 6akeri koji a ve:ino po a$u saposleni2i koji i aju pristup poda2i a. Od ove vrste kra.e identiteta se ne o$e o )a'titi jedino 'to o$e o je nad)irati 1akovne ra%une ne 1i uo%ili %udne transak2ije. 5ru"i na%in kra.e idnetiteta je puno lak'e )a kri inal2e je puno lak'i. 7dentitet se krade direktno od vas. 5a lopovi do1ije neke in+or a2ije od direktno od vas koriste 'est na%ina. Arvi na%i je dru'tveni in$injerin" "dje se lopovi predstavljaju kao neko dru"i naj%e':e kao oso1e u uni+or i ili oso1e sa iska)ni2a a. Are a takvi oso1a a osje:a o povjerenje i daje o i povjerljive oso1ne in+or a2ije. 5ru"i na%in je spoo+in" "dje lopovi stvore neku Ee1 strani2u ili adresu e!po'te koja i)"leda isto kao i or"inalna i navedu nas na tu svoju loka2iju. 3lo"iravanje na nji6ovu strani2u oni kradu na'e podatke i pristupaju or"inalnoj Ee1 loka2iji. Tre:i na%in prijevare je A6is6in" napadi sli%no dru"o na%inu naj'tetniji napadi prevaranata. 4apad po%inje tako da po'alju e!poruku u kojoj neka se navodi da postoji pro1le sa korisni%ki ra%uno i stavljaju link stvarne Ee1 loka2ije neke ko panije. Takve poruke su vje'to i)ra.ene i i)ledaju kao da su stvarno poslane i) ti6 ko panija.Ve:ina ti6 poruka sadr$i i )lona jerne pro"ra e. 0liko na taj link koji je sli%an stvarno e otvara o strani2u koja je ista kao i stvarna strani2e te ko panije ali njo upravljaju 6akeri. 7li dru"i slu%aj je kad klikne o na link koji je le"iti an ali nas 6akeri preus jere na svoju la$nu Ee1 loka2iju. Tu upisuje o svoje podatke koji su vidljivi 6akeri a. Ketvrti na%in kre.e identiteta je keystroke lo""eri D pro"ra i koji 1ilje$e pritiske na tipskovni2u i te podatke 'alju neko udaljeno ra%unalu. Aeti na%in prijevare je kra.a po'te. Svaki puta kada 'alej o ili pri a o neke podatke poput kodova ili A74!ova potre1no je radnu apu ispra)niti a korisne in+or a2ije pospre iti na si"urno jesto. -adnji na%in je kopanje po s e:u. Svaki puta kada 1a2i o stari tvrdi disk iako o1ri'e sve sa nje"a na nje u ostaju neki poda2i koji se o"u po o:u odre.eni6 pro"ra a vratiti. Aonovno vra:eni poda2i o"i 1iti in+or a2ije o na'e identitetu pa sljede:i put kod 1risanja tvrdo" diska 1ira o pro"ra e )a podpuno 1risanje diska.
6

2.3.1

&a tita od kra'e identiteta

-aklju%ak Ovdje dola)i )aklju%ak se inarsko" rada.

3. Literatura
Ovdje dola)e autori literature koju ste koristili u radu. Iiteratura se navodi s 1rojevi a u u"lati )a"rada a. Iiteratura M1N kori'tena je u "ore navedeno tekstu.

M1N Vr6ovski -.& Iokali)a2ija ravne linije u slikovnoj sekven2i& Te6ni%ki "lasnik& Vara$din& 2811. M2N 7 e i Are)i e autora& naslov knji"e& rada& %lanka& 7)dava%& >jesto i Codina M3N 7 e i Are)i e autora& naslov knji"e& rada& %lanka& 7)dava%& >jesto i Codina

Saetak
4aslov? 4aslov na 6rvatsko Ovdje dola)i sa$etak na 6rvatsko 0lju%ne rije%i? *oko 188 rije%i,.

18

Abstract
Title? 4aslov na en"lesko Ovdje dola)i sa$etak na en"lesko 0eywords? *oko 188 rije%i,.

11

Se inarski rad i)ra.en je u *>jesto,& datu ------------------------------------------------------Aotpis studenta

12

!"#"$A%
Arivitak detaljni o$e %initi te6ni%ka doku enta2ija ve)ana u) )avr'ni rad *npr. elektri%ka i opiso ,. polo$ajna s6e a sklopa& sastavni2a& predlo$ak tiskane ve)e& plan 1u'enja& ispis pro"ra a s

13