Plan rada za 07.05.2013.

Rizik
Izraavanje rizika Merenje rizika Rizik i diversifikacija (rizik portfolija)

Oekivana stopa prinosa

eljena stopa prinosa na ulaganja Faktori pomeranja trine linije

Teorija procenjivanja i trina vrednost hartija od vrednosti

Opta teorija utvrivanja sutinske vrednosti Trina (sutinska) vrednost obveznica Trina (sutinska) vrednost akcija

RIZIK I OEKIVANA STOPA PRINOSA

Prof. dr Predrag Stani mr Milan upi

Rizik

ansa da se dogodi neki neeljeni dogaaj.

Verovatnoa da stvarno ostvareni prinosi na ulaganja budu manji od oekivanih.

Averzija prema riziku

Ne znai izbegavanje rizika po svaku cenu, ve nespremnost da se prihvati dodatni rizik ukoliko nije kompenziran dodatnim oekivanim prinosima.

Analiza senzitiviteta

Podrazumeva procenu vie moguih ishoda najverovatnijeg, najpovoljnijeg i najnepovoljnijeg.

Cilj je sagledavanje opsega varijabilnosti moguih ishoda odreene aktivnosti, koji se dobija kao razlika procenjenog optimistikog i pesimistikog ishoda.
Inicijalno ulaganje Godinja stopa prinosa (%) I Pesimistiki II Najverovatniji III Optimistiki Opseg varijacije (III -I) A 10.000 13 15 17 4 B 10.000 7 15 23 16

Procena verovatnoe

Verovatnoa je ansa da se neki dogaaj desi.

Oekivana vrednost je ponderisani proseni ishod ulaganja, gde kao ponderi slue verovatnoe tih ishoda.
Mogui ishodi I Pesimistiki II Najverovatniji III Optimistiki Ukupno I Pesimistiki II Najverovatniji III Optimistiki Ukupno Verovatnoa A 0,25 0,50 0,25 1,00 0,25 0,50 0,25 1,00 13 15 17 Oekivani prinos B 7 15 23 Oekivani prinos 3,25% 7,50% 4,25% 15,00% 1,75% 7,50% 5,75% 15,00% Prinos (%) Ponder. vrednost

Distribucija verovatnoe

Grafiki metod ilustracije odnosa izmeu oekivanih ishoda odreene aktivnosti i verovatnoe njihovog ostvarenja. Uobiajeno se prikazuje u koordinatnom sistemu u vidu histograma karakteristinih odnosa.
Ui interval verovatnoe u pogledu moguih ishoda znai i srazmerno manji rizik. Kontinuelna distribucija

Standardna devijacija

Pokazuje disperziju moguih ishoda oko oekivane vrednosti.

I Korak

k k1 P1 k 2 P2 ... k n Pn k i Pi

II korak

i 1

( k
i 1

- k ) 2 Pi
68,26%

95,46% 99,74% -3 -2 -1
k

Koeficijent varijacije

Mera relativne disperzije koja se dobija iz odnosa standardne devijacije i oekivane vrednosti ishoda.
CV

Koristan kod uporeivanja rizika projekata sa razliitim oekivanim vrednostima.

Prinos na portfolio i diversifikacija

Pretpostavka je da neeljeni dogaaj nee podjednako pogoditi svaki plasman u okviru portfolia, odnosno da e neki plasmani ostati poteeni pada prinosa. Pad prinosa na ukupan portfolio treba bude nii nego da je sav kapital plasiran u samo jednu varijantu.
Oekivani prinos portfolia se izraava kao ponderisani prosek prinosa svakog pojedinanog lana.
k p k1W1 k 2W2 ... k nWn kiWi
i 1 n

Prinos na portfolio i diversifikacija (nast.)

Rizik oekivanog prinosa od portfolia zavisi od:

apsolutnog rizika svakog ulaganja ukljuenog u portfolio i veza koje postoje izmeu pojedinih plasmana u portfoliu.

Sa aspekta mogunosti reduciranja rizika portfolija, ukupan rizik se moe razdvojiti na dve komponente:
sistematski i nesistematski rizik.

Nagib karakteristinog pravca (beta koeficijent) oznaava funkcionalnu vezu izmeu prinosa pojedinanog vrednosnog papira i prinosa trinog portfolia.

CAPM model ( koeficijent)

CAPM model uzima u obzir sistematski rizik i prinos na ukupan portfolio, a predstavlja model za proraun eljene (oekivane) stope prinosa na ulaganje. koeficijent je mera sistematskog rizika i predstavlja odnos promene prinosa na individualni portfolio nastao kao posledica promene prinosa na tritu. =1 >1 <1
koeficijent portfolija se utvruje kao ponderisana sredina beta koeficijenata pojedinih lanova portfolia.
p W11 W2 2 ... Wn n Wn n
i 1 n

eljena stopa prinosa na ulaganje

Predstavlja minimalnu stopu prinosa koju investitor oekuje od konkretnog ulaganja, ispod koje nije spreman da kupi i dri odreeno sredstvo ili hartiju od vrednosti. Stopa prinosa na rizino ulaganje moe se izraziti kao zbir nerizine stope prinosa i premije za rizik.
k= krf +krp

Pod pretpostavkom da je trite efikasno, odnosno da cene hartija od vrednosti dobro odraavaju raspoloive informacije, onda na takvom tritu nije mogue ostvariti natprosene prinose.

eljena stopa prinosa na ulaganje (nast.)

U trinoj ravnotei ( = 1) nije mogue ostvariti vei prinos na pojedinani ulog od trine stope prinosa (km).
krp = km krf Kad rizik akcije odstupa od trinog ( 1), premija za rizik moe biti vea ili manja od trine premije za rizik.

krp = i(km - krf)

Zahtevani prinos na bilo koju akciju je tada:

kj = krf +j(km - krf)

eljena stopa prinosa na ulaganje (nast.)

Zahtevana stopa prinosa na akciju izraava meuzavisnost sistematskog rizika akcije i zahtevane (oekivane) stope prinosa u stanju trine ravnotee. Trina linija hartije od vrednosti grafiki izraava ovu meuzavisnost.

TEORIJA PROCENJIVANJA I TRINA VREDNOST HARTIJA OD VREDNOSTI

Opta teorija utvrivanja sutinske (ekonomske) vrednosti

Proces utvrivanja sutinske vrednosti bilo kog sredstva ukljuuje:

procenu veliine, vremenskog rasporeda i izvesnosti ostvarenja novanog toka, definisanje eljene stope prinosa, diskontovanje oekivanog novanog toka korienjem eljene stope prinosa kao diskontne stope.

Opti model vrednovanja bilo kog sredstva ili hartije od vrednosti je identian utvrivanju sadanje vrednosti anuitetskog ili neanuitetskog toka primanja.

Trina (sutinska) vrednost obveznica

Najjednostavniji sluaj utvrivanja trine vrednosti jer su precizno ugovorom utvreni neophodni elementi novanog toka:
iznos i dinamika periodinih anuitetskih plaanja kamate i visina i trenutak isplate glavnice duga.

Trina (sutinska) vrednost obveznica jednaka je zbiru sadanjih vrednosti buduih fiksnih periodinih prinosa od kamate i sadanje vrednost glavnice duga (nominalna vrednost obveznice) naplative na dan dospea.

Oekivana stopa prinosa na obveznice (prinos do dospea)

Predstavlja diskontnu stopu koja izjednaava tekuu trinu cenu obveznice i sadanju vrednost buduih primanja od obveznice. kn < km NVo > Tco
kn> km NVo < TCo

Trina vrednost preferencijalnih akcija

Hibridne hartije od vrednosti.

Primanja preferencijalne dividende su slina veitom anuitetu.

Trina vrednost preferencijalnih akcija jednaka je sadanjoj vrednosti fiksnih periodinih prinosa na ime preferencijalne dividende diskontovanih po eljenoj stopi prinosa na preferencijalne akcije.

Trina vrednost obinih akcija

Dve varijante
Investitor akciju dri jedan period Investitor akciju dri vie perioda

Model konstantnog rasta Model nultog rasta