Prepis teksta iz arhive strunih tekstova Udruenja graana Zdrav ivot Zrenjanin

Prepis izvrila Marija Nedeljkov, februara 2008. godine. Zdrava ishrana III ciklus : Istine i zablude 1994.g.

Zdrava ishrana : Gorke istine slatke zablude

1. Kamen temeljac i kamen spoticanja: BELANEVINE Prva i osnovna prepreka koja ve na samom poetku odvraa oveka od same pomisli da bi eventualno isto vegetarijanska hrana mogla da bude ona prava zdrava hrana koju je priroda namenila oveku, jeste duboko ukorenjena ZABLUDA da samo belanevine ivotinjskog porekla sadre sve neophodne esencijalne aminokiseline a da svakoj biljnoj belanevini nedostaje neka od njih ili da ih ima u zanemarljivoj koliini. Poto do pre nekih 30 godina nisu ni postojale tehnike mogunosti da se ova, na oko sasvom logina pretpostavka, laboratorijski proveri, ona se potpuno odomaila i bez ikakvih naunih dokaza lagano je prerasla u vrst nauni aksiom koji je toboe svima toliko jasan i oigledan da zaista nema nikakvog razloga da se troi vreme i novac na njegovu proveru. Zar iko moe da posumnja da se belanevine ivotinjskog mesa imalo razlikuju od belanevina u ljudskom organizmu i zar iko moe da poveruje da u zrnu ita uopte ima belanevina a kamoli da su one po kvalitetu ravne ivotinjskim?!Ne, zaista, to je uvek svima bilo jasno i sasvim logino pa se takvo miljenje nastanilo u sve srednjokolske pa i fakultetske udbenike a preko njih u glave svih naroda ovog sveta.Jedino se nalo u udu onih par miliona pravih vegetarijanaca koji nikad nisu koristili namirnice ivotinjskog porekla a jo uvek su ivi i zdravi i ako je verovati mnogobrojnim statistikim izvetajima mnogo su ivlji i zdraviji od nas koji se normalno hranimo?! Meutim pre nekih 25 godina ( verovatno i vie) razvoj nauke , tehnike i tehnologije omoguio je da se saine aparati i utvrde metodi precizne kvantitativne analize aminokiselinskog sastava biljnih belanevina i kad je to ipak konano izvreno , nauka i naunici su doiveli strahovit ok: rezultati prvih izvrenih analiza neumoljivo su pokazali DA SU BELANEVINE BILJNOG POREKLA U VEINI SLUAJEVA NE SAMO ISTOG KVALITETA KAO I BELANEVINE IZ IVOTINJSKOG MESA VE SU AK I NETO BOLJE. Da budem sasvim konkretan: po sadraju svih osam esencijalnih aminokiselina u odnosu na normirane potrebe, penica, ra, zob i jeam imaju bolju strukturu nego meso, jaja i mleko. Pirina ima istu strukturu a pasulj i kukuruz su loije strukture.Poto su ovo veoma revolucionarne i provokativne tvrdnje za sve one koji su higijenu i dijetetiku uili iz bajatih udbenika ( koji su izgleda jo uvek u primeni?!) morate raspolagati sasvim preciznim odbrambenim podatcima:konkretni brojni podaci za gornje tvrdnje uzeti su iz Tablice o satavu namirnica i pia koje je objavila zvanina nauna ustanova republikog (biveg) nivoa : Zavod za zatitu zdravlja SR Hrvatske u Zagrebu jo 1976 godine. Oni koji su pratili moja mesena izlaganja iz ove oblasti u toku proteklih godinu dana imaju itavu zbirku detaljnih uporednih tabela iz jesenjeg ciklusa 1993. godine i iz zbirke komentara iz prolenog ciklusa ove godine. Mislim da je korisno da na ovom mestu ipak iznesem konkretne brojne uporedne podatke bar za po jednog predstavnika biljnih i ivotinjskih namirnica u pogledu sadraja esencijalnih aminokiselina. Neka to bude zrnevlje penice i govee meso. Dakle, dananji medicinski normativi zahtevaju da prosean sredovean mukarac teine 70 kg. unese u toku dana najmanje 6350 miligrama (6,5grama) esencijalnih aminokiselina (to su one koje organizam nemoe sam da sintetizuje) pri emu bi bilo idealno da to bude: treonin- 500 miligrama, valin-800 miligrama, leucin-1100,izoleucin700, lizin-800, metionin-1100, fenilalanin-1100 i triptofan-250 miligrama.Kada se tih 6350 miligrama esencijalnih aminokiselina izdvoji iz penice onda u njima ima : treonina 697 miligrama tj. 197 miligrama ili 39% vie od potrebne koliine, valina -907 tj, 13% vie ,leucina-1474 tj 34% vie, izoleucina-846 tj.20% vie, lizina -567 tj. 29% manje, metionina-526 tj. 52% manje, fenilalanina-1077 tj. 2% manje, i triptofana-250 miligrama tj tano koliko i treba. Ista koliina od 6350 miligrama esencijalnih aminokiselina izdvojena iz goveeg mesa sadri: treonina-718 miligrama ili 44% vie od

normativa, valina-829 ili 4% vie, leucina -1258 ili 14% vie, izoleucina-833 ili 19% vie, lizina-1132 ili 73% vie, metionin-438 ili 60% manje, fenilalanina -629 ili 43% manje,triptofana -255 ili 2% vie. Poreenjem ovih podataka dolazi se do sasvim jasnog zakljuka da je struktura esencijalnih aminokiselina dobijena iz celog zrna penice bolja od strukture istih u mesu jer je zbir nedostajuih esencijalnih aminokiselina 83% (29+52+2) kod penice a 103% (60+43) kod mesa.Pored toga penica je bolja od mesa i po kriterijumu visine nedostatka jede esencijalne aminokiseline tj. metionin je deficitarniji kod mesa (nedostaje 60%) nego kod penice (nedostaje52%). Da napomenem jo da je struktura esencijalnih aminokiselina kod belanevina iz kokojeg jajeta i i kravljeg mleka loija nego kod goveeg mesa ( jajima nedostaje zbirno 114% a mleka 126%) kao i da kod biljnih namirnica ima onih koje imaju slabiju strukturu nego pomenute namirnice ivotinjskog porekla (pasulju nedostaje 133% a kukuruzu ak 206%). Kada se uz predhodno iznete podatke uzme u obziur i injenica da je cena belanevina iz itarica oko 4 puta nia od cene belanevina dobijenih iz mleka, oko 15 puta nia nego ako se dobije iz jaja i ak 25 puta nia u odnosu na cenu belanevina iz mesa, onda se svako mora zapitati kako je mogue, da u momentu saznanja da su biljne belanevine ravne pa i bolje od ivotinjskih, nije dolo do revolucionarne promene u nainu ishrane ljudi?! Mislim da je logian i istinit sledei odgovor:Ovo saznanje je stiglo prekasno! Do trenutka tog otkria irom sveta je izgraen ogroman broj farmi krava,svinja, ivine, izgraene su mnogobrojne klanice i podignute mone industrije za preradu suhomesnatih proizvoda i drugih preraevina od ivotinjskog mesa i iznutrica. U tim objektima rade milioni ljudi... Pored toga svi ostali ljudi (celo oveanstvo) stekli su snane navike da u svakodnevnoj ishrani upravo namirnice ivotinjskog porekla smatraju svojom osnovnom hranom. Kada bi naim sugraanima u ovom momentu izneli gornje podatke i potom ih anketirali dali su spremni da prihvate vegetarijansku ishranu, rezultat ankete bi sugurno bio porazan za nas koji propagiramo ovu ideju. Savim je oigledno da dananjim svetom ne upravlja ni razum ni istina ve iskljuivo materijalni interesi i u neznanju steene tetne navike.... Za nas malobrojne koji pokuavamo da idemo putem razuma uz vrsto opredeljenje da tragamo za istinom, borei se protiv svih vrsta lai, obmana i zabluda, bitno je da u traganju za principom zdrave ishrane odbacimo duboko ukorenjenu zabludu o tobonjoj nezamenljivosti namirnica ivotinjskog porekla namirnicama biljnog porekla, da konano skinemo s lea teret te velike dileme i hrabro kaemo sebi i ljudima oko nas: NAUKA je ve poodavno DOKAZALAda su belanevine biljnih namirnica istog kvaleteta kao i belanevine iz namirnica ivotinjskog porekla a kako je biljna hrana viestruko jeftinija od hrane ivotinjskog porekla vegetarijanska ishrana se namee sama po sebi kao JEDINO RAZUMNO REENJE. Mogli bi mi zameriti da sam preuranjeno proglasio vegetareijansku ishranu jedinim racionalnim reenjem za ishranu ljudi, jer su belanevine samo jedan od elemenata zdrave ishrane. No, budite bez brige! Proverio sam sve ostale elemente i u daljem izaganju saoptiu vam sve to je bitno za vae konano opredeljenje... Pre prelaska na sledeu temu upozooriu vas na sledee:Ako ovu priu o belanevinama pokazujete ljudima medicinske struke morate raunati na prilino estoko i grubo negiranje. To je sasvim normalna reakcija jer zaista jo uvek u svim medicinskim udbenicima stoji tvrdnja da su belanevine ivotinjskog porekla kompletne a da biljnim nedostaju neke esencijalne aminokiseline.Budite razboriti i tolerantni : ukaite im na konkretne brojne podatke u prethodnom tekstu,podvucite im da su one uzete iz prirunika izdatog od strane medicinske ustanove i zamolite ih da pribave i da vam pokau isto tako konkretne brojne podatke o poreenju aminokiselinskog sastava biljnih i ivotinjskih namirnica iz kojih oni izvlae suprotne zakljuke.Videete da to nee moi da urade jer takvi podatci nepostoje niti su ikada postojali postoje samo prazne rei jedne (od mnogih) pogrene hipoteze.U vezi ovog, (neverovatno ali istinito!) imate ivi primer kako je profesor Dr.B.Simi u udbeniku za posdiplomske studije Medicinska dijetetikapokuao da dokae svoju tvrdnju : Belanevine ivotinjskog porekla sadre vie aminokiselina i u veim koliinama nego one biljnog porekla...prilaui tabelu Sadraj esencijalnih aminokiselina u 100 grama jestivog dela kuvanih namirnicaali se naao tada na velikoj muci jer stvarni podatci su, razume se, pokazivali suprotan rezultat poreenja. Ne elei da bude nepoten i da izmilja lane podatke, profesoir je u tablici dao samo podatke o namirnicama ivotinjskog

porekla, tako da svaki dobronamerni student moe samo sa aljenjem da konstatuje da su, eto, opet radnici u tampariji zabrljali i i izostavili drugu polovinu tabele sa podatcima o namirnicama biljnog porekla!? Konstatacija da su belanevine biljnog porekla potpuno ravnopravne sa belanevinama ivotinjskog porekla tj. da ubijanje ( klanje! ) ivotinja nema nikakvog naunog opravdanja, donosi veliko olakanje svim ljudima koje je do sada muio moralni aspekt tog munog ina a religioznim ljudima daje mogunost da u potpunosti ispotuju petu Boju zapovest koja ne glasi: Ne ubij oveka! ve samo : Ne ubij! to znai da se odnosi na neubijanje svih ivih bia- kako ljudi, tako i ivotinja! Razume se da za ljude koji ovom problemu prilaze prvenstveno sa moralnog aspekta preostaje mogunost da se odreknu mesa ali ne i jaja, mleka i mlenih proizvoda, ije dobijanje zaista nije vezano za in ubijanja ivotinja (primer laktovegetarijanci). 2. BELANEVINE od vika boli glava! Kada su belanevine u pitanju mislim da su sva naa miljenja,sva naa tobonja znanja,ustvari zablude. Evo, naveu 3 konkretna primera: Pored toga to smo smatrali da su belanevine ivotinjskog porekla kvalitetnije od biljnih, duboko smo ubeeni da namirnice ivotinjskog porekla imaju mnogo vie belanevina, da je biljna hrana vrlo siromana belanevina.A istina je ovde potpuno suprotna: belanevinama najbogatije namirnice su biljnog porekla soja- koja sadri 2 puta vie belanevina nego najkvalitetnije meso (u 100 grama soje ima 38 grama tj 38 % belanevina a u 100 grama kvalitetnog mesa 19 grama tj. 19%). Vie belanevina nego meso imaju i semenke dundeve (29%), seme susama (26%), kikiriki i suncokret (24%), soivo, graak i pasulj (21-24%). I jaje kao izvor belanevina sigurno precenjujemeo jer ono ima samo 13% belanevina a to je manje nego to imaju semenke jezgrastog voa (orah, lenik i badem = 14-17%). A posebno precenjujemo mleko koje sadri samo 3,3% belanevina a to je manje nego to ih ima u nekim vrstama povra (beli luk, ren, perun, kelj pupar).Najvie e vas iznenaditi podatci o itaricama : procenat belanevina (onih za koje smo pokazali da su kvalitetnije od belanevina u mesu, mleku i jajima!) u penici , zavisno od sorte kree se u vrlo irokim granicama od 8% pa ak do 18% (tvrde durum-sorte).To znai da neka prosena sorta penice sa 12-13% belanevina ima tri puta vie belanevina nego mleko i isto toliko koliko i jaje!A one sorte penice sa 18% ravne su prosenom mesu. ivimo u pogrenom ubeenju da su dnevne potrebe oveka za belanevinama velike iako je ve odavno poznato - nauno dokazano, da svaka ishrana koja obezbeuje 0,35 grama belanevina dnevno na svaki kilogram telesne teine odraslog oveka ne ostavlja nikakve tetne posledice na njegovo zdravlje ( podatci svetske Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO).To znai da odrasla osoba teine 70 kilograma trebala da unese hranom samo 25 grama belanevina za to je dovoljno 66 grama soje ili 100 grama suncokreta, kikirikija, soiva, 130 grama mesa ili durum penice, oko 200 grama obine-prosene penice ili jaja (4 kom), 750 grama mleka. Ameriki normativi (skraeno :RDA = Rekomend Dietary Allowancas,IX rev.,National Academy pres,1980.g) preporuuju Amerikancima da ipak koriste duplo vee koliine tj. 0,8 grama po kilogramu teine to se danas smatra vaeim svetskim normativom. 2.3.Najtetnije po zdravlje je u naem (a verovatno i drugim) narodima vrsto utemeljena ZABLUDA da belanevine (ali samo one ivotinjskog porekla : meso, mleko i jaja) donose oveku snagu i zdravlje i da ih treba unositi u to veoj koliini. Ako se poteno, jasno i glasno kae ona istina koju nam dananja nauka bojaljivo doaptava onda je opet tano ba ono suprotno:belanevine bez obzira kog su porekla, treba unositi u organizam samo u onoj meri u kojoj su one stvarno potrebne organizmu za zamenu sopstvenih istroenih belanevina tj. idealno je teiti ka minimumu (onih 0,35 gr/kg.) a ne ka maksimumu. Nauno objanjenje ovoga je sledee: belanevine u odnosu na masti i ugljene hidrate su veoma neprikladne kao izvor energije ne samo zato to se 30% energije utroi ve na sam proces njihovog varenja ve pre svega to pri njihovom sagorevanju nastaje itav niz za organizam tetnih azotnih (urea, kreatin,mokrana kiselina,amonijane soli) i drugih (fosfati, sulfati,) materija koje se moraju izbaciti poveanim luenjem mokrae ( ime se gube i neki korisni minerali),dok je pri dobijanju energije iz masti gubitak samo 3% i zantno je

manje tetnih materija a kod ugljenih hidrata gubitak energije je samo 2% a tetnih materija praktino ni nema! 3. M A S T I - Zaboravite na njih! Kada se se danas sumiraju rezultati dvogodinje hajke na zasiene masti i holesterol onda se mora zakljuiti da je sve to bio samo jo jedan skup nepotvrenih naunih hipoteza donetih na osnovu suvie prostih logikih poreenja isto hemijskih osobina...Jedna od skandinavskih zemalja je pre desetak godina donela ak nacionalni program potpune zamene ivotinjskih masnoa biljnim (sojinim) uljem i veoma ga uspeno sprovela oekujui znaajno poboljanje zdravstvenog stanja itavog naroda.Meutim, desetogodinja statistika nije pokazala nikakve promene iz ega se moe izvesti zakljuak da nije bitno koje se vrste masti koriste ve koja koliina! No, i takav zakljuak je povran i polovian jer ako se uzme u obzir sposobnost ljudskog organizma da sav viak hrane bilo koje vrste koji prevazilazi stvarne bioloko- energrtske potrebe pretvara u masnie i deponuje ispod koe i oko unutranjih organa, kao i injenice da se potrebna koliina holesterola takoe bez problema stvara u organizmu, onda je daleko verovatnije da zdravstvene probleme stvara prevelika koliina bilo koje vrste hrane pogotovo ako je ona prola industrijske procese rafinacije (proienja) koji su joj oduzeli sve ili veinu neophodnih biolokih pratilaca ( vitamina i minerala) a dodali razne hemijske konzervanse,emulgatore, stabilizatore i sl. Takva, rafinirana, hrana ni kad je uneta u normalnoj koliini ne moe da bude pravilno svarena i upotrebljena u organizmu na nain na koji je to priroda zamislila, jer su za pravilno odvijanje tih sloenih biohemiskih procesa u organizmu neophodne tano odreene koliine vitamina i minerala kojih u ovoj modernoj hrani gotovi i nema.Rzume se da prvenstveno mislim na rafinisana ulja, beli eer i belo brano.Potvrda ispravnosti ovakvog zakljuka moe se nai i u novinskim izvetajima o eksperimentalnim dokazima da viak namirnica tj. energetske vrednosti za 1000 kilokalorija iznad potrebe organizma uetvorostruuje broj slobodnih radikala koji su merilo prisutnosti tetnih materija u organizmu.... Rezimirajui sve ovo to sam o mastima naao u raspoloivoj strunoj literaturi mogu da zakljuim sledee: - masti, u nekom izdvojenom-koncentrovanom obliku (mast, ulje, puter, margarin) uopte nisu neophodne u ljdskoj ishrani osim kao pomono tehniko sredstvo za podmazivanje tepsija i tiganja... - masti su prisutne u svim vrstama namirnica biljnog i ivotinjskog porekla pa se svakim meovitim ili vegetarijanskim jelovnikom koji zadovoljava energetske potrebe organizma avtomatski unosi i potrebna koliina esencijalnih masnih kiselina ( onih koje organizam nemoe sam da stvara), - Ove esencijalne masne kiseline koje imaju vitaminsku funkciju pa su i dobile naziv vitamin F, potrebne su u koliini oko 6,0 grama dnevno tako da se mogu zadovoljiti vrlo malim koliinama namirnica biljnog ili ivotinjskog porekla kao na primer 9 grama suncokretovog ulja, 20 grama semenki suncokreta, 13 grama oraha, 19 grama maka, 200 grama mesa, 200- 250 grama itarica itd., meutim, u vezi njih ostaje nerazjanjena sumnja da im se zagrevanjem potpuno gubi bioloka (vitaminska) vrednost ?! Prema tome, makrobiotiari savim pravilno upotrebljavaju biljna ulja ( istina nerafinisana!) krpicom nakvaenom u ulje premazuju tiganj kada peku svoje palainke od integralnog brana.

4. VITAMINI I MINERALI -istina vezana maku o rep ! Veoma se neodgovorno odnosimo prema znaenju vitamina i minerala za ispravno funkcionisanje naeg organizma. Ponaamo se kao da je jedini njihov znaaj u tome da u toku kolovanja revnosno uimo o njima sve to u udbenicima pie i da dobijemo to bolju ocenu... i to je kraj. im

napustimo kolsku klupu vitamini i minerali postaju beznaajni a za to su odgovorni i svi nai uitelji, nastavnici i profesori kojima je uvek bilo daleko vanije da znamo da izrecitujemo ogromne koliine podataka o svakom vitaminu i mineralu nego da u na budui ivot ponesemo vrsto utemeljeno sutinsko saznanje da kvalitet tog naeg budueg ivota, da nae zdravstveno stanje, radna sposobnost i ivotni vek , pre svega zavise ba od redovnog, svakodnevnog unoenja dovoljne koliine ovih za ivot neophodnih materija. Uili su nas o skorbutu, beri beri i pelagri... i kakav je to efekat imalo? Upravo suprotan od potrebnog ! Osetili smo se potpuno bezbednim i bezbrinim jer niko od nas nije sreo ni jednog oveka koji boluje od ovih bolesti avitaminoza. Pa zato bi onda brinuli o vitaminima?! A trebalo je da nas naue, da shvatimo i zapamtimo za ceo ivot: SVAKOG DANA, KADA HRANOM NE UNESEMO ONOLIKO VITAMINA I MINERALA KOLIKO JE NAEM ORGANIZMU POTREBNO, SASVIM JE SIGURNO DA SMO U IZVESNOJ MERI NANELI TETU SVOM ORGANIZMU! Danas je savim jasno da ni jedan od ogromnog broja hemijskih procesa, koji se odvijaju u organizmu pri razlaganju hrane i njenom iskoritavanju za obnavljanje tela i dobijanje energije , nemoe da se ostvari na normalno -prirodan nain, bez stvaranja tetnih nuzprodukata ako hrana ne sadi potrebnu koliinu vitamina i minerala. Tako na primer, za pravilno iskoriavanje belanevina neophodno je prisustvo dovoljnih koliina vitamina B kompleksa: B-2,B-6,B-9,B-12,B-15,biotin i PABA, zatim vitamina A i C i minerala : cinka, fosfora i joda.Za razlaganje i ikoritavanje ugljenih hidrata potrebni su :B-1, B-2, B-3, B-5, B-9 i minerali :cink, fosfor, hrom, jod, magnezijum i molidben.... itd. Sve su to dobro poznate, nauno dokazane, injenice tj. ISTINE gurnute u zapeak ili ako vam se vie svia drugi narodni izraz vezane maku o rep! U svakom iskreno i poteno organizovanom ljudkom drutvu ovakva saznanja bi morala da dovedu do masovne sistematske analize ishrane svakog pojedinca u cilju spreavanja tetnih posledica po zdravlje..., ali to se ne ini nigde kod nas, niti igde u svetu, jer se zna da bi rezultati takve analize naneli veliku tetu razvoju moderne prehrambene industruje, smanjilo rast ivotnog standarda, negativno uticalo na zaposlenost..,a to su za dananje civilizovano drutvo daleko znaajnije vrednosti od ljudskog zdravlja. Mudre i potpuno istinite narodne izreke da je zdravlje nae najvee blago! i da je bolje spreiti nego leiti! zvui danas naivno utopistiki jer su kontraproduktivne u svetu biznisa i profita. Kad itate strunu i nauno popularnu medicinsku literaturu o vitaminima i mineralima ne moete izbei oseaj da neto nedostaje. Prvo vam smeta to niko ne prikazuje nikakvu analizu prosenog jelovnika ni normalne (meovite) niti vegetarijanske ishrane. A onda osetite da postoji jedna ogromna praznina izmeu poetka i kraja te prie. Poetak govori o totalnom nedostatku pojedinih vitamina to dovodi do tekih oboljenja ( skorbut, pelagra, beri- beri...) a kraj govori o tanim dnevnim potrebama . Sve ono to je izmeu poetka i kraja uopte se ne spominje! Nikog ne interesuje ( tanije : niko nikad nije bio spreman da finansira takva istraivanja koja su vrlo sloena, dugotrajna i skupa!) kakve posledice na zdravlje ima ishrana kojoj nedostaje 20%, 30%, ili 50% potrebnih vitamina i minerala?! O tome zvanina struna literatura nema nita da nam saopti jer kada bi nam rekla istinu da je upravo takva , energetski prebogata a bioloki siromana ishrana osnovni uzrok velike veine savremenih hroninih i degenerativnih bolesti, to bi imalo tetne posledice na razvoj farmaceutske industrije, industrije sanitarnog materijala, medicinskog pribora i skupocenih elektronskih kompjuterizovanih aparata, javio bi se viak radne snage ne samo u tim privrednim grananama ve i u zdravstvu ... a poto imamo sreu da ivimo u ovom svetu biznisa a ne zdravlja i poto smo se i svi mi demokratski dobrovoljno opredelili za visok ivotni standard a ne za zdravlje, onda je najbolje da na ISTINE ne obraamo panju to due moemo... Nae (pojedinane line) preostale (bedne) mrvice znanja o vitaminima i mineralima svode se na ono standardno A- vitamin je potreban za vid, C vitamin titi od infekcija, za krv su potrebni gvoe i vitamin B-12 a to nije ni 3% od pune istine! Sve je to bar sto puta komplikovanije nego to nam izgleda!... Primera radi naveu, na osnovu podataka iz skromne literature koju sam koristio, da je za kvalitet krvi i ispravno funkcionisanje krvotoka neophodno prisustvo u dovoljnoj koliini

sledeih vitamina : iz B-kompleksa : B-1, B-2,B-3, B-4, B-6, B-9, B-12,B-15, holina i inozita ;od ostalih vitamina :C,E,P,K i T; a od minerala: bakar, cink, fosfor, gvoe, hrom,kalcijum, kalijum,kobalt, magnezijum, mangan, molidben, natrijum i vanadijum. Naem spoljanjem izgledu ni njaskupocenija kozmetika nee pomoi ako u ishrani nemamo dovoljno vitamina B-1,B-2, B-3,B5,B-6,B-9, biotina, inozita, A,C,E i F i minerala: bakra, cinka, gvoa, hlora,joda,selena i sumpora jer su svi oni zajedno odgovorni za zdravstveno stanje koe, kose i noktiju... Kada ve spominjemo vitamin B-12, doan sam da vas upozorim da treba da se oslobodite ZABLUDE da se on moe unositi samo hranom ivotinjskog porekla. Ta neistina je dugo i paljivo negovana uz neistinu o kvalitetu belanevina kao jo jedan ubedljiv dokaz da je vegetarijanska ishrana neispravna sa naunog stanovita. Kada je pre desetak godina konano nauno utvreno i dokazano da je vitamin B - 12 prisutan u mnogim itaricama i mahunarkama,u fermentisanoj hrani, da ga mikroorganizmi stvaraju ak i na povrini nekih vrsta lisnatog povra, opet je primenjena uobiajna procedura prikrivanja ISTINE.Takve istine koje mogu biti tetne za trenutni privredni razvoj treba prikrivati bar toliko dugo dok se ne amortizuju svi novoizgraeni privredni objekti ija je proizvodnja zasnovana na zastarelim neistinitim naunimistinama.... A kad ve spominjem analizu jelovnika duan sam da vas upozorin da treba ozbiljno da se zabrinete za vae zdravlje ako se hranite normalno i ako je va jednodnevni jelovnik slinog sadeja kao ovaj iju sam analizu sainio i koji sadi : 100gr. mesa, 100gr. sira, 200gr. mleka, 50gr. slanine, 25gr. margarina, 25gr. ulja, 350gr,. belog hleba, 150 gr. krompira, 100gr. povra i 100gr. kolaa, jer njegova analiza daje zastraujue rezultate: - od 16 osnovnih elemenata zdrave ishrane ovaj jelovnik zadovoljava samo 4: uneli ste dovoljno energije, ak i previe ako ste mukarac srednjih godina,teine oko 70 kg. i ako ste umereno fiziki aktivni, uneli ste znatno vie belanevina nego to vam je potrebno i dovoljno fosfora i kalijuma, - niste uneli dovljne koliine vitamina B-1, B-2, B-3, B-6, A i C kao i minerala:bakra, cinka, gvoa, kalcijuma i magnezijuma a nedostaju vam i biljna vlakna i to sve u ozbiljnim koliinama tj. proseno oko 40%! Kad se izvri raunska korekcija smanjenja svih koliina hrane tako da ovaj isti jelovnk po energetskoj vrednosti ima tano 2700 kilokalorija tj. tano 100% dnevnih potreba za standardnog mukarca onda se nedostatak vitamina i minerala u istoj srazmeri poveava tako da se moe rei da prosean nedostatak svih 6 osnovnih vitamina i 5 (od 7 ) minerala iznosi skoro tano 50% tj.ovakvim normalnim jelovnikom je utoljena glad ( uneto je dovoljno energije) i dovoljno belanevina ali je veliko pitanje kako su te energetske i gradivne materije u organizmu razloene i iskoriene kada je uz njih uneto samo jedna polovina vitamina i minerala neophodnih za te hemijske procese?!!! Kada uz predhodnu konstataciju iz analize normalnog jelovnika : -normalan jelovnik nam obezbeuje samo oko 50% tj. jednu polovinu potrebnih vitamina i minerala! postavimo konstataciju alternativaca da prirodan ljudski vek treba da iznosi 140 godina ( 7 puta due od trajanja rasta tela kao kod veine sisara) odnosno : -normalan ljudski vek traje samo 50% tj. jednu polovinu prirodnog ljudskog veka! onda se sama po sebi namee predpostavka da moda izmeu duine ovekovog ivota i koliine unetih vitamina i minerala u svakodnevnoj ishrani postoji prosta matematika zavisnost: koliko procenata unosimo manje vitamina i minerala toliko procenata skraiujemo svoj ivot! Ozbiljnost ove pretpostavke potvruje vie manjih naroda koji ive na raznim kontinentima ali do kojih nisu stigle blagodeti savremene civilizacije (industrijski preiena rafinisana hrana: belo brano, eer, ulje) pa se hrana skromno, onim to im sama priroda uz najmanje truda obezbeuje, (integralne itarice, povre i voe ) i iji prosean vek zaista iznosi 120-140 godina! U naoj literaturi ima detaljnih podataka samo o azijskim plemenu Hunza ije su ivotne navike izuavale mnogobrojne lekarske i novinarske ekipe jo poevi od 1910 godine. Analizom ovakvih vegetarijanskih jelovnika ija su osnova integralne itarice i raznovrsno povre uvek se moe konstatovati da oni zaista skoro

idealno zadovoljavaju savremene medicinske normative u pogledu obezbeenja svih osnovnih elemenata zdrave ishrane ! Na kraju razgovora o vitaminima i mineralima elim da vam ukaem na jo dve male zablude: - nije tano da je voe zdravije od povra tj. da voe sadi vie vitamina i minerala! Istina je obrnuta: povre sadri proseno oko dve puta vie vitamina i minerala nego voe pa zato povre treba smatrati hranom a voe slatkim i aromatinim desertom koji treba da zameni sve industriske i mnoge domae ( preslatke ) slatkie! - Nije tano da se vitamini i minerali unitavaju kuvanjem hrane ! Mineralne materije nisu osetljive na toplotu pa se kuvanjem mogu delimino unititi samo ako se baci voda u kojoj su se kuvale. Ako sa iskljui bacanje vode posle kuvanja hrane onda se za vitamine moe rei da su najveim delom otporni na toplotu ili im je gubitak neznatan, osim kod vitamina C kod koga se toplotom pri kuvanju hrane uniti oko 50%. Meutim preostala polovina vitaminaC skoro uvek zadovoljava dnevne potrebe jer je njihov sadraj u povru veoma visok ( proseno oko 40 miligrama u 100grama povra). 5.UGLJENI HIDRATI Ispit na kojem je oveanstvo pokazalo nezrelost! Na osnovu poznata injenice da, u odnosu na belo penino brano, penine mekinje sare 9 puta vie vitamina B-6 i ak 42 puta vie vitamina B-3, kao i da penine klice u odnosu na belo brano imaju 25 vie vitamina B-1 i 42 puta vie vitamina B-2, moralo bi se oekivati da savremeni kulturan i razuman ovek belim branom hrani svinje a za svoju ishranu koristi mekinje i klice. Zato se u stvarnosti dogodilio ba suprotno tome neverujem da iko moe na prihvatljiv nain da objasni - osim moda vrhunskih strunjaka iz oblasti psihologije ! teta koju nanosimo sebi i svojoj deci unosei beli hleb umesto potpuno crnog ( graham, integralni) moe se matematiki precizno izraunati jer su po medicinskim normativima potrebe za vitaminima B-1 i B-3 direktno srazmerne hranom unetoj koliine energije tj. za svakih 1000 kilokalorija energije potrebno je 0,40 miligrama vitamina B-1 i 6,6 miligrama vitamina B-3. Poto 1000 kilokalorija energije sadri 285 grama belog brana, odnosno 314 grama crnog brana i poto u 100 grama belog brana ima 0,10 miligrama vitamina B-1 a u crnom 0,46 miligrama lako se moe izraunati da se - sa 285 gr. ( =1000 k.kal) belog belog brana u organizam unese samo 0,28 miligrama vitamina B-1 umesto 0,40 tj. 30% manje nego to je potrebno ! - sa 314 gr. ( = 1000 k.kal) crnog brana u organizam unesemo ak 1,44 miligrama vitamina B-1 umesto 0, 40 tj. 260% vie nego to je potrebno! To znai da kad u toku dana u tri obroka pojedemo oko 450 grama belog hleba, niste obezbedili dovoljno vitamina B-1 ni za njegovo ispravno razlaganje i iskoritavanje . Dok ako je to crni hleb, obezbedili ste dovoljno ovog vitamina i za pravilno korienje svih ostalih namirnica koje e vam obezbediti dovoljno energije za ceo dan. Kada se ista raunica izvede za vitamin B-3 onda se vidi da beli hleb ne obezbeuje ni jednu treinu potreba ovog vitamina za ispravno iskoritavanje tih 285 grama belog hleba, dok crni hleb obezbeuje 70% vie nego to je potrebno . Crni hleb i svi proizvodi od crnog brana sadre preko 4 puta vie vitamina i preko 3 puta vie minerala od belog hleba i proizvoda od belog brana .Pored toga crni hleb je znatno ukusniji daje oseaj punoe tj. potpune usklaenosti svih komponenti koje sadri ( 2 % masti, 9 % biljnih vlakana , 13 % vrlo kvalitetnih belanevina ) i obezbeuje oseaj lake, potpune i mirne sitosti . Zar je mogue da smo tolioko prosti i da pored toliko vrstih argumenata razuma, dozvoljavamo naoj sujeti da nas opredeli za beli hleb, samo zato to nas je sramota, da sada, kad vie nismo siromani, i dalje jedemo onaj prost, narodni crni hleb koji smo jeli kad smo zaista bili siromani. Oigleno da nas je materijalno blagostanje uinilo velikim duhovnim siromasima ! Razmiljajui o ovakvim apsurdnim ljudskim odlukama svakom postaje veoma prihvatljiva teorija antropozofa o viim duhovnim sferama u kojim daluju i zla duhovna bia ( Lucifer i Ariman) koji veoma lukavo koriste svaki pogodan trenutak u razvoju oveanstva da ljude zavedu, da ih usmere

na pogrean put i da onda dugo uivaju u mukama koje ih na tom putu prate! Onima koji su religiozni elim samo da skrenem panju na to da je sasvim sigurno da drevni proroci koji su sastavili osnovnu hriansku molitvu koju zovemo Oena pod pojmom hleb na nasuni nisu mislili na beli hleb jer im ni na kraj pameti nije bilo da e ovek ikada postati toliko glup da iz peninog zrna - divne Boje tvorevine, najvrednijeg materijalnog dara oveanstvu odstranjuje najvredniji deo tj. da uprkos neoborivim razlozima zdravog razuma ( Bojeg dara ) opet zloupotrebi svoju slobodnu volju, da okrene lea Bogu, opredeljujui se za prioritet materijalnih vrednosti koje simbolino vidi u bogatakom belom hlebu ! Kad su u pitanju ugljeni hidrati oveanstvo je dostiglo vrhunac svoje destruktivnosti pronalaskom, proizvodnjom i ogromnom potronjom bioloki potpuno bezvrednog belog kristalnog eera koji je ist ugljeni hidrat, ist izvor energije, isto gorivo, bez i jedne trunke biolokih pratilaca neophodnih za njegovo razlaganje i iskoriavanje u organizmu. U kombinaciji sa crnim hlebom koji je prebogat vitaminima i mineralima manje korienje eera bi jo i bilo prihvatljivo u ishrani ali u kombinaciji sa belim hlebom eer predstavlja pravu prehrambenu katastrofu! 6. PODSETNIK kratak pregled ISTINA I ZABLUDA 6.1.BELANEVINE Nije istina da su za ispravnu ishranu ljudi neophodne belanevine ivotinjskog porekla (mleko, meso, jaja....). Nauno je dokazano da namirnice BILJNOG porekla sade dovoljne koliine belanevina kao i da su te belanevine po kvalitetu iste kao i belanevine ivotinjskog porekla a kod veine itarica su ak i kvalitetnije ! Pri tome treba imati na umu da su belanevine itarica neuporedivo jeftinije kao i da se mogu lako proizvoditi u dovoljnoj koliini za ishranu celokupnog stanovnitva Zemlje. 6.2. MASTI Za zdravu ishranu ljudi nisu uopte potrebne nikakve koncentrovane (tzv. vidljive) masnoe ( masti, ulja, puter, margarin, slanina), jer je na organizam sposoban da ih stvori iz drugih namirnica. Onih nekoliko grama esencijalnih masnih kiselina koje se ne mogu sintetisati u naem telu a koje su prisutne u skoro svim namirnicama i biljnog i ivotinjskog porekla, potrebne su u tako malim koliinama da se automatski obezbeuju svakom hranom koja zadovoljava energetske potrebe organizma. 6.3. UGLJENI HIDRATI Besmisleno je uopte govoriti o ugljenim hidratima ( skrobovima i eerima ) kao o ljudskoj hrani. ovek nije maina i nemoe da se hrani istim GORIVOM ! U prirodi ne postoje ni iste belanevine , ni iste masti, ni isti ugljeni hidarati, ve samo njihove kombinacije okruene vitaminima, minaralima i sasvim sigurno i drugim korisnim neophodnim sastojcima hrane koje nauka jo nije otkrila ... Korienje industriski preraenih a time i bioloki obezvrednjenih itarica (belo brano, tj. beli hleb, pecivo, kolai.... glazirani pirina) su najvee prehrambene i zdravstvene greke oveanstva. Odstranjivanjem klice i mekinje, odstranjuju se bioloki najvredniji delovi zrna i koriste kao stona hrana. To je nerazuman, glup i potpuno neshvatljiv postupak ! Ljudska nerazboritost je krunisana na kraju jo i pronalaskom istog belog kristalnog eera koji je zaista potpuno oien od svih korisnih sastojaka i predstavlja hemijski isto gorivo koje se troi za ishranu ljudi u sve veim koliinama... 6.4.VITAMINI I MINERALI Pridajemo im veliki znaaj samo u toku kolovanja a u svakodnevnom ivotu ih samo formalno spominjemo . Analize normalnih jelovnika pokazuju nedostatak ak oko 50% osnovnih vitamina i veine ( 5 od 7 ) minerala . Naprotiv, vegetarijanski jelovnik zasnovan na integralnim itaricama i povru najee zadovoljava sve normative zdrave ishrane.

7. Z A K LJ U A K 7.1. to je ivotni standard ljudi vii, time su u njihovoj ishrani sve vie zastupljene namirnice ivotinjskog porekla ( meso, suhomesnati proizvodi, mleko, mleni proizvodi i jaja) kao i bioloki obezvrednjene namirnice biljnog porekla ( beli hleb i proizvodi od belog brana, eer i rafinirana ulja). Statistike pokazuju da visok ivotni standard karakterie ne ( oekivano) poboljanje zdravstvenog stanja ve naprotiv, veliko poveanje broja hroninih i degenerativnih bolesti. 7.2 Savremena nauna saznanja jasno pokazuju da namirnice biljnog porekla sade u potpunosti, kako po kvalitetu tako i po koliini, sve osnovne elemente zdrave ishrane ( belanevine, esencijalne aminokiseline, masne kiseline, energiju, vitamine, minerale i biljna vlakna) a kako je biljna hrana viestruko jeftinija od namirnica ivotinjskog porekla, VEGETARIJANSKA ishrana se namee kao jedino razumno reenje za ishranu ljudi. 7.3.Podsetiu vas da smo do istog zakljuka doli i na kraju prvog ciklusa ovih predavanja kada smo analizrali preporuke za zdravu ishranu 9 autora od kojih su etvorica bili lekari (Hej, opra, Dervis, Kuzmin), trojica narodni lekari, travari (Brojs, Ginter, Kui) i dvojica uitelji duhovne nauke (tajner i Martinus). 7.4. Konaan ZAJEDNIKI ZAKLJUAK svih ovih izuavanja zdrave ishrane jeste: A.- Osnovu svakog sistema zdrave ishrane moraju sainjavati proizvodi od INTEGRALNIH ITARICA i jela od POVRA. B.- Svaki sistem zdrave ishrane trai da se uopte ne koriste ili svedu na najmanju moguu meru svi prehrambeni proizvodi izraeni od onih namirnica koje su industriskom preradom bioloki obezvrednjene kao to su pre svega: EER, BELO BRANO, RAFINIRANA ULJA. C.- Iz ishrane treba izbaciti ili svesti na najmanju meru sve vidljive masnoe : mast, slaninu, puter, ulja, margarin.... D.- Neracionalno je a verovatno i tetno korienje mesa, iznutrica i svih suhomesnatih proizvoda. E.- Kao dopunska hrana od namirnica biljnog porekla treba koristiti svakodnevno male koliine voa, jezgrastog voa, semenki uljarica i mahunarki a od namirnica ivotinjskog porekla povremeno se moe koristiti mleko, mleni proizvodi i jaja. F.- Ako se eli povremeno koristiti meso , onda treba dati prednost korienju morske ribe. G.- Ne treba koristiti nikakve stimulativne napitke (alkohol, kafu, pravi aj, colaproizvode) niti industrijske proizvode: slatkie, demove i marmelade, gazirane i vone sokove, zbog velikog sadaja eera i raznih hemijskih dodataka. H.- Za zdravlje je tetno unoenje veih KOLIINA hrane od stvarnih potreba organizma. I.- Svakom obroku treba prii smireno, bez urba, tj. uz sporo i dugotrajno vakanje hrane. J.- Poslednji obrok treba da bude unet bar 3 sata pre odlaska na spavanje. 7.5. Na kraju ovih zakljuaka treba konstatovati da danas vie ne postoji ni jedan jedini RAZUMAN razlog koji bi iao u prilog naem dosadanjem nerazboritom, stihijskom nainu ishrane koji nam naruava zdravlje i skrauje ivot. Jedina prepreka naem opredeljenju za izmenjen, zdraviji, preteno vegetarijanski nain ishrane jeste NAVIKA da ugaamo naem razmaenom ULU UKUSA.To je veoma besmislen ali i veoma jak razlog! Poto ga nemoemo opravdati nikakvim razumnim objanjenjem, ostaje nam samo da prihvatimo miljenje holandskog proroka Martinusa da su naim ulima ukusa ovladale zle duhovne sile koje su zasad jae od naeg razuma i nae volje... 8. E F E K T I ZDRAVE ISHRANE Mislim da e vaem opredeljenju za zdraviji nain ishrane znatno doprineti i konkretni podatci ( iz literature i linog iskustva) o zdravstvenim EFEKTIMA vegetarijanske ishrane :

relativno brzo prestaju ili se znatno ublaavaju tegobe veine hroninih bolesti kao to su razne vrste glavobolja, upale sinusa, grla, krajnika i uha, prestaje krvarenje desni, kvarenje zuba i njihovo klimanje i ispadanje, prestaju razne stomane tegobe i nestaju uljevi (hemoroidi), prestaju reumatski i artritini bolovi.... - brzo se popravlja krvna slika, normalizuju se rezultati pregleda krvi i stabilizuje se krvni pritisak a za par meseci konstatuju se efekti znatnog poboljanja cirkulacije krvi u svim delovima tela to se posebno osea u smanjenju bolova i oticanju nogu... - uoljivo je poboljanje tena, smanjenje bora, celulita, naslaga sala i raznih mrlja i izraslina na koi... - poveava se opta vitalnost organizma to se manifestuje lakim buenjem i ustajanjem, poveanim radnim elanom, stabilnom radnom sposobnou ( odsustvom umora) tokom celog dana a time i smanjenom potrebom za stalnim dopingovanjem kafom, duvanom, alkoholom, slatkiima... - kod dece i omladine smanjuje se tromost, bezvoljnost, mrzovoljnost i agresivnost a znatno se olakava proces uenja i postiu bolji rezultati u kolovanju... - ima dosta primera gde je strogom primenom makrobiotikih pravila zdrave ishrane dolo do potpunog izleenja i najteih tumorskih i sranih oboljenja. Meutim, sigurno je da su PREVENTIVNI efekti zdrave ishrane najznaajniji i ako su najtee uoljivi. Praktini primeri dugotrajne vitalnosti, odsustva bolesti i dugovenosti onih nekoliko izolovanih ljudskih zajednica koje se silom prilika hrane preteno integralnim itaricma i povrem to dosta ubedljivo potvruju. 9. UPOZORENJE POETNICIMA NA OSNOVNO PRAVILO Ako ste ve samostalno pokuali primenu nekog sistema zdravije ishrane i razoarali se, ili ako upravo donosite odluku o tome, moramo vas upozoriti bar na osnovno pravilo i osnovne greke: -Vau sadanju ishranu moete poboljati postepenim dodavanjem one hrane koju smatramo zdravom i smanjivanjem one koju smatramo tenom ali gore navedene pozitivne zdravstvene efekte moete ostvariti samo temeljnom izmenom tj.prelaskom na ishranu iju osnovu ine integralne itarice i povre! - Da bi zadovoljili dnevne potrebe za energijom i time utolili glad (to je najbitniji trenutni efekat!) morate u toku jednog dana pojesti razliitu hranu dobijenu od zrnevlja ili brana integralnih itarica teine oko 800 grama, ako ste mukarac teak 70kg. umerene fizike aktivnosti odnosno oko 600grama, ako ste ena od 55kg.Ovim ste automatski potpuno zadovoljili vae dnevne potrebe za belanevinama, esencijalnim amino i masnim kiselinama, vitaminima B-1, B-3, B-6 i mineralima: bakrom, cinkom,fosforom, gvoem, kalijumom, magnezijumom i biljnim vlaknima. -Da bi uneli i dovoljne koliine vitamina A i C potrebno je da u toku dana unesete oko 250 grama raznovrsnog povra a za zadovoljenje potreba vitamina B-2 i kalcijuma bie vam potrebna i neka mala koliina jezgrastog voa, mahunarki, semenki uljarica i moda mleka. Kako se ova osnova zdrave ishrane moe ostvariti na racionalan bantski nain, istraivaemo zajedno u IV ciklusu naeg druenja.