TEITE

Svako kruto telo je sainjeno od velikog broja estica (elementarnih delova).

Kada se telo nalazi u blizini Zemljine povrine na svaku od tih estica dejstvuje
sila njene teine koja je usmerena ka centru Zemlje. Posmatranjem krutih tela,
ije su dimenzije, u odnosu na dimenzije Zemlje, zanemarljive, moe se usvojiti
da su sile teina pojedinih estica tela meusobno paralelne. Te sile, s obzirom
da su jo i vezane za odreene estice tela, nazivaju se vezanim sistemom
paralelnih sila. Pri ma kakvom okretanju tela u odnosu na Zemlju, ove sile
menjaju pravac u odnosu na telo ali i dalje ostaju paralelne i jednako usmerene.
One su uvek vertikalne i usmerene nanie. Napadne take tih sila nakon
okretanja tela ostaju nepromenjene. Rezultanta sila teina svih estica nekog
krutog tela je sila teine samog tela.
Teite tela je taka kroz koju prolazi napadna linija sile teine tela pri ma
kakvom njegovom poloaju u prostoru. Poloaj teita je nepromenljiv u
odnosu na kruto telo.
ODREIVANJE TEITA KRUTOG TELA

=
i
G G
Korienjem Varinjonove teoreme, dobija se:
G
x G
x x G Gx
i i
C i i C

= =
G
y G
y y G Gy
i i
C i i C

= =
G
z G
z z G Gz
i i
C i i C

= =
Za homogena tela, kod kojih specifina teina ima istu vrednost u svakom
delu njihove zapremine, vae jednakosti: , , V G V G
i i
= =
to daje:
,
V
x V
x
i i
C

= ,
V
y V
y
i i
C

= .
V
z V
z
i i
C

=
Teite homogenog tela, poto zavisi samo od njegovog geometrijskog oblika,
naziva se i teitem zapremine.
Teite homogenog tela, poto zavisi samo od njegovog geometrijskog
oblika, naziva se i teitem zapremine. Kada se u gornjim izrazima
zameni infinitezimalno malom veliinom dV, koordinata x
i
zameni sa x a
sume zamene odreenim integralima po itavoj zapremini, dobijaju se
sledee formule za definisanje teita zapremine:
i
V
( )
,
V
dV x
x
V
C

=
( )
,
V
dV y
y
V
C

=
( )
.
V
dV z
z
V
C

=
Za tela koja imaju ravan simetrije
teite se mora nalaziti u toj ravni.
Kada telo ima osu simetrije teite se
mora nalaziti na toj osi.
ODREIVANJE TEITA HOMOGENE LINIJE
Formule za poloaj teita linije:
( )
,
L
dL x
x
L
C

=
( )
,
L
dL y
y
L
C

=
( )
.
L
dL z
z
L
C

=
Zbog simetrije je
oigledno da se teite
dui (tapa) nalazi na
njenoj sredini
TEITE KRUNOG LUKA
( )
=

= =

R
d R
L
dL x
x
L
C
2
cos
2
=

=


sin
2
R
( ) [ ]

= sin sin sin

2
R R

=
sin R
OC
R L Rd dL R x = = = 2 , , cos
( ) = sin sin Korienje jednakosti:
ODREIVANJE TEITA POVRINE
Formule za poloaj teita povrine:
( )
,
A
dA x
x
A
C

=
( )
,
A
dA y
y
A
C

=
( )
.
A
dA z
z
A
C

=
Zbog simetrije
je oigledno da
se teita
pravougaonika i
kruga nalaze na
svim njihovim
osama simetrije.
POLOAJ TEITA TROUGLA
Za trougao ABD, DN ( ) i AM( ) su teine linije.
NB AN =
MB DM =
Iz slinosti trouglova ABD i NBM
2 AD NM =
Iz slinosti trouglova ADC i MNC
2 DC NC =
, 3 DN NC = ( ) DN DC 3 2 =
Iz slinosti trouglova QND i PCD
3 3 h QD QP = =
Teite trougla
se nalazi na
treini visine
h, mereno od
osnovice.
POLOAJ TEITA KRUNOG ISEKA
Zamislimo da je kruni iseak
(Sl.1) podeljen na veliki broj
jednakih uskih trouglova, kao to
je prikazano na slici 2. Svaki od
tih trouglova praktino ima
teite na rastojanju r=2R/3 od
centra O odgovarajueg kruga.
Spajanjem teita svih tih uskih trouglova dobija se kruni luk kome se teite
poklapa se teitem krunog iseka. Zbog r=2R/3, u skladu sa formulom za
teite krunog luka, dobija se da je poloaj teita krunog iseka odreen
izrazom:

=
sin
3
2 R
OC
ODREIVANJE TEITA SLOENIH LINIJA I
SLOENIH POVRINA
Pod sloenom linijom podrazumeva se linija sainjena od vie elementarnih
linija, kojima su poznate duine i poloaji teita. Izrazi, kojima se odreuje
poloaj teita sloene linije, imaju oblik:
,
L
x l
x
i i
C

= ,
L
y l
y
i i
C

= .
L
z l
z
i i
C

=
l
i
- duine elementarnih linija
x
i
, y
i
i z
i
- koordinate teita elementarne linije ija je duina l
i
L ukupna duina sloene linije koju odreuje jednakost

=
i
l L
Pod sloenom povrinom podrazumeva se povrina koja se moe dobiti
sabiranjem ili sabiranjem i oduzimanjem vie elementarnih povrina, kojima
su poznate veliine i poloaji teita. Trouglovi, pravougaonici, krugovi i
kruni iseci su este elementarne povrine. Izrazi, kojima se odreuje
poloaj teita sloene povrine, imaju oblik:
,
A
x A
x
i i
C

= ,
A
y A
y
i i
C

= .
A
z A
z
i i
C

=
A
i
- veliine elementarnih povrina
x
i
, y
i
i z
i
- koordinate teita elementarne povrine ija je povrina A
i
A ukupna povrina sloene povrine koju odreuje jednakost

=
i
A A
Sume u ovim izrazima su algebarske, to znai da je predznak nekog lana +
ako se radi o povrini koja se dodaje i - ako se radi o povrini koja se oduzima.
Primer 11.1 Za sloenu liniju, prikazanu na slici 1, i sloenu povrinu,
prikazanu na slici 2, odrediti koordinate teita u prikazanim koordinatnim
sistemima. Veliina a je poznata.
Sl.1
= = = a l a l a l
3 2 1
, , 2
a x x
a
x = = =
3 2 1
, 0 ,
2

= = =
a
y
a
y
a
y
2
,
2
,
2
3 2 1
a a l l l L 05 . 3
2
2 1
3 2 1

+ + = + + =
a
L
x l x l x l
x
C
746 . 0
3 3 2 2 1 1

+ +
=
a
L
y l y l y l
y
C
260 . 0
3 3 2 2 1 1

+ +
=
2
3
2
2
2
1
9 , , 12 a A a A a A = = =
a x a x a x 3 , 2 ,
3 2 1
= = =
a y a y a y 2 , 2 , 3
3 2 1
= = =
( )
2
3 2 1
21 a A A A A A
i
= + = =

A
x A x A x A
x
C
3 3 2 2 1 1
+
= a


=
21
2 39
A
y A y A y A
y
C
3 3 2 2 1 1
+
= a


=
21
2 54
Sl.2
PAPUS-GULDINOVA TEOREMA O POVRINI OBRTNOG TELA
=

= =
2
4
2
2 2 R R
R
L x S
C
Primer 11.2 Korienjem Papus - Guldinove teoreme izraunati povrinu lopte?
Lopta se moe dobiti obrtanjem polovine krunog luka oko y ose (Sl.2):

= =
R
x R L
C
2
,
Obrtanjem elementartnog dela
linije duine dL, ija x koordinata
iznosi x, oko y ose za pun krug,
dobija se elementarna povrina
obrtnog tela koja iznosi
dL x dS = 2 Integraljenjem ovog izraza dobija se L x xdL S
C
L
= =

2 2
) (
Obrtanjem ravanske linije oko
ose, koja se nalazi u istoj ravni
sa linijom dobija se obrtna
povrina (Sl.1). Prikazana linija
L je ravanska poto lei u xy
ravni. Obrtanje se vri se oko y
ose za pun ugao od 2 rad.
PAPUS-GULDINOVA TEOREMA O ZAPREMINI OBRTNOG TELA
Obrtanjem elementartnog dela dA ija x koordinata iznosi x, oko y ose za pun
krug, dobija se elementarna zapremina obrtnog tela koja iznosi
dA x dV = 2 Integraljenjem ovog izraza dobija se
A x xdA V
C
L
= =

2 2
) (
Obrtanjem ravanske povrine
oko ose, koja se nalazi u istoj
ravni sa tom povrinom dobija
se obrtna zapremina (Sl.1).
Prikazana povrina A je
ravanska poto lei u xy ravni.
Obrtanje se vri oko y ose za
pun ugao od 2 rad.
Primer 11.3 Korienjem Papus-Guldinove teoreme odrediti formulu za
zapreminu prave kupe ija je povrina bazisa B a visina H ?
Prava kupa se moe dobiti obrtanjem pravouglog trougla oko y ose (Sl-2).
= =
2
,
3
RH
A
R
x
C
3 3 2 3
2 2
2
H B H R RH R
A x V
C

=

= = =