Univerzitet u Niu Graevnsko arhitektonski fakultet

Seminarski rad iz predmeta:

Instalacije u zgradama oblast: Elektrine instalacije sa unutranjim osvetljenjem

Tema: Karakteristike i primena LED svetiljki

Profesor: dr Sneana orid-Veljkovid Student: Ivan Tanaskovid RA 1507/09

1

SADRAJ 1. Uvod........................................................................................................................2 2. Tehnologija rada LED svetiljki..................................................................................2 3. Primena LED svetiljki...............................................................................................5 3.1 Specijalna primena..........................................................................................6 4. Postojedi problemi..................................................................................................7 5. Literatura................................................................................................................7

1. Uvod
Oko 20% elektrine energije koja se troi u svetu rasipa se kroz neefikasnu rasvetu. Putem Direktive Evropske komisije 2005/32/EC o ekolokom dizajnu, koja je poznata i pod nazivom Proizvodi koji koriste elektrinu energiju (EuP), preduzet je bitan korak u pravom smeru koji izmeu ostalog zahteva postepeno izbacivanje iz upotrebe neefikasnih oblika rasvete koji nisu usklaeni sa zahtevima zatite ivotne sredine. Usled toga, prvi proizvod koji je nestao sa rafova trgovina su inkades centne svetiljke od stakla sa mraz efektom i sijalice od 100 W. Meutim, glavni naglasak u Direktivi o ekolokom dizajnu stavljen je ne samo na potroace u domadinstvu ved i na industrijsku i javnu rasvetu, to je pradeno uvoenjem novih propisa o javnoj rasveti. To obuhvata oblike rasvete koji se tipino koriste za osvetljavanje ulica, kancelarija i industrijskih objekata: fuorescentne sijalice, sijalice sa isputanjem gasa i s tim povezane starter jedinice i sijalice. Sa druge strane, LED sijalice imaju ogroman potencijal za ostvarenje uteda usled znacajno nieg stepena potronje i istovremeno osiguranje vie svetlosti. Na to treba dodati ivotni vek proizvoda koji je viestruko dui, smanjen obim odravanja, kao i dramatino smanjenje trokove zamene delova i sijalica ili cevi. LED lampe su u ovom pogledu tek na poetku svog razvojnog ciklusa. Trenutno vrednosti jaine svetla LED lampi visoke snage iznosi oko 100 lumena po vatu. Obzirom da se ocekuje da ce ova vrednost u buducnosti dostici i do 200 lumena po vatu, ova nova tehnologija de bukvalno baciti u senku sve sada postojede tehnologije. Sa LED sijalicama vec imamo usmeren snop svetlosti koji moe da se emituje pod defnisanim uglom. Time se smanjuju gubici usled refeksije i apsorpcije koji se do sada nisu mogli izbedi zbog potrebe da se svetlost iroko usmerava. LED sijalice takoe pruaju vii nivo sigurnosti. Veoma dobre vrednosti indeksa davanja svetla (CRI) koje su > 80 takoe omogudavaju da se nodu postigne puno prepoznavanje boja. To znai da u stvari vidimo sve detalje predmeta a ne samo da ih grubo prepoznajemo. Sama cinjenica da LED sijalice imaju dui vek trajanja dodatno smanjuje ogromnu koliinu otpada koji se generie usled neophodnosti stalne zamene starih oblika rasvete. Tome treba doda ti i injenicu da je kompletna svetiljka izraena od visokokvalitetnih materijala koji su nakon isteka ivotnog veka pogodni za recikliranje.

2. Tehnologija rada LED svetiljki

LED lampa ( ili LED sijalica) je vrsta svetiljke koja koristi svetlede diode kao izvore svetlosti. Naziv potie od engleske skradenice za svetledu diodu ( Light Emitting Diode). LED lampe obezbeuju dug radni vek i veliku energetsku efikasnost, ali su poetni trokovi vedi nego kod fluorescennih i inkadescentnih sijalica. Sveltosni fluks LED dioda sa smanjuje tokom ivotnog ciklusa kao i kod konvencionalnih svetiljki. U LED izvore svetlosti spadaju poluprovodne svetlede diode, organske LED diode (OLED) i svetledi polimeri (PLED). PLED tehnologija se jo uvek ne nalazi u komercijalnoj upotrebi. LED svetiljke se mogu kombinovati sa drugim tipovima svetiljki. Sklop svetledih diodi se moe koristi kao zamena za inkadescentne ili fluorescentne lampe. Neke LED svetiljke imaju identinu bazu kao inkadescentne sijalice, pa se lako mogu zameniti. S obzirom na to da svetlosna efikasnost (koliina vidljive svetlosti proizvedena po jedinici elektrine snage) iroko varira izmeu LED i inkadescentnih svetiljki, na ovim svetiljkama se obino obeleava koliina lumena, kako bi se mogle uporeivati sa ostalim vrstama svetiljki. Efikasnost LED ureaja se stalno usavrava, pa danas neke diode mogu da emituju preko 100 lumena po vatu. LED diode ne emituju svetlost u svim pravcima, ved njihov smer zavisi od dizajna same lampe.
3

Diode za rad koriste jednosmernu struju. Da bi se prikljuile na naizmeninu struju, one moraju imati ispravljae koji omogudavaju regulaciju jaine struje na niskoj voltai. LED svetiljke se oteduju pri radu na visokoj temperaturi, pa zato sadre neke ureaje za rashlaivanje.

Slika 1. Primeri LED svetiljki koje se nalaze u komercijalnoj upotrebi Standardne potrebe za osvetljenjem uglavom iziskuju belo svetlo. Kako bi se emitovala bela svetlost, ove diode moraju koristiti meavinu svetla iz crvenih, zelenih i plavih dioda, ili koridenjem fosfora za pretvaranje svetla u neku drugu boju. Prva metoda (RGB) koristi kombinaciju vie dioda, pri emu svaka od njih emituje svetlost u razliitim talasnim duinama, neposredno jedne blizu drugih, pri emu se dobija irok spektar bele svetlosti. Prednost ove metode je u tome to se svaka dioda moe individualno podeavati kako bi se dobilo eljeni ton svetla. Nedostatak lei u velikoj ceni izrade. Karakteristika svetlosti se moe podeavati direktnim podeavanjem snage svake od dioda.

Slika 2. Cev sa LED diodama snage 17W, ekvivalento snazi fluorescente sijalice od 45 W

Slika 3. LED reflektor sa 60 dioda

Izlazna boja RGB LED dioda je, ipak loija nego to bi se oekivalo. Razlika izmeu talasnih duina crvene i zelene je mnogo veda nego izmeu zelene i plave, to rezultira nekim neeljenim efektima. Na primer, pomoranda reflektuje malo crvene i zelene boje, ali ne u onom odnosu u kom ljudsko oko vidi pomorandu. Narandasta boja ini da se narandasti objeki prikazuju kao crveni. Zbog toga su RGB LED diode vie pogodne za izradu displeja, a manje za osvetljenje. U drugoj metodi, koja koristi fosfor (pcLED), koristi se jedna dioda male talasne duine (obino plava ili ultraljubiasta) u kombinaciji sa fosforom, koji upija jedan deo plave svetlosti i emituje iri spektar bele svetlosti. (Mehanizam rada je slian radu fluorescentnih svetiljiki, koje emituju belu svetlost preko UV-osvetljenog fosfora). Najveda prednost je mala cena izrade i veliki indeks CRI (color rendering index). Karakteristika svetla kod ovih svetiljki se ne moe menjati dinamiki.

Slika 4. Sputeni plafon sa LED svetlima

3. Primena LED svetiljki

LED svetiljke se koriste i za standardne i za specijalne potrebe. Kada je potrebna obojena svetlost, onda LED diode mogu da emituju razliiti spektar obojene svetlosti, bez potreb e za filterima. Na ovaj nain se povedava energetska efikasnost u odnosu na bele izvore svetlosti, koje emituju sve boje u svetlu, a zatim gube deo energije kroz filtere. U poreenju sa fluorestentnim sijalicama, koje su prvi put predstavljene na Svetskom sajmu 1939. godine, prednosti LED sijalica su u tome to ne sadre ivu, pale se u momentu, i njihov ivotni vek se ne smanjuje paljenjem i gaenjem, pa su one veoma pogodne tamo gde se sijalice esto ukljuuju i iskljuuju. LED sijalice su takoe mehaniki izdrljive; vedina drugih vetakih izvora svetla je lako lomljiva. Svetlede diode koje emituju belu svetlost imaju dui vek trajanja i vedu energetsku efikasnost (ista svetlost sa manje struje), nego vedina drugih vrsta osvetljenja. LED izvori svetlosti su kompaktni, to omogudava fleksibilnost u dizajniranju postolja svetiljki i dobru kontrolu nad distribucijom svetlosti sa malim reflektorima ili soivima. S obzirom na malu veliinu dioda, kontrola prostorne distribucije osvetljenja je veoma fleksibilna, bez gubitaka u efikasnosti. LED svetiljka ne sadre staklene cevi koje se mogu polomiti i njeni unutranji delovi su kruto povezani, to ih ini otpornim na udarce i vibracije. LED lampe ne zahtevaju minimalnu potrebnu koliinu struje za pravilan rad.
5

Slika 5. LED lampa sa Edisonovim zavrtnjem, zameljiva sa inkadescentnim lampama

Slika 6. Phillips-ova LED lampa od 12.5 W, zamenljiva sa inkadescentnom lampom od 60W

3.1 . Specijalna primena

Bele LED lampe dominiraju na tritu gde se trai velika energetska uteda, uz rad na manjim snagama. U specijalne potrebe spadaju na primer baterijske lampe, ulina rasveta, svetla na biciklu. Monohromatske LED lampe se danas koriste za semafore, kao i za ukrasne praznine svetiljke. LED lampe su postale veoma popularne u batovanstvu i agrikulturi od 2010. U poetku su koridene za potrebe NASA-e za uzgajanje biljaka u svemiru, a danas se koriste i u komercijalne svrhe za potrebe unutranje hortikulture. Talasne duine LED dioda su specijalno podeene za obezbeivanje svetlosti odgovarajudeg spektra koja je potrebna hlorofilu u biljkama. Crvene i plave talasne duine iz vidljivog spektra se koriste u procesu fotosinteze , pa se ove boje uvek koriste prilikom osvetljenja biljaka.

Slika 7. Primeri LED svetiljki koje se mogu koristiti kao zamena za inkascentne sijalice.

4. Postojei problemi
Proizvodni proces belih LED svetiljki je sloen i tu sa puno aspekata postoji potreba za usavravanjem. Samim tim i cena proizvodnje ovih svetiljki je veda u odnosu na cenu proizvodnje tradicionalnih inkadescentnih svetiljki. Problem predstavlja i fosfor, koji je neophodan za emitovanje ireg spektra svetlosti, kao i problem apsorpcije i emisije svetlosti. Najznaajniji faktor za korisnika je CRI indeks. LED svetiljke sa ija vrednost CRI iznosi ispod 75 nisu preporuljive za unutranje osvetljenje. LED diode nisu otporne na pregrevanja, i njihova efikasnost opada sa porastom temperature. To ograniava maksimalnu snagu koju jedna svetiljka moe da ima. Zbog toga se dosta ulae u ispitivanje i usavravanje termalnih karakteristika LED dioda.

5. Literatura
http://en.wikipedia.org/wiki/LED_lamp http://www.mktrade.co.rs/pdf/Brosura%20LED%20rasveta%20SRB.pdf http://en.wikipedia.org/wiki/Light-emitting_diode