EKSPERIMENTALNO ODREIVANJE PORASTA/PADA EFIKASNOSTI PV PANELA U ZAVISNOSTI OD TEMPERATURE ISTOG EXPERIMENTAL DETERMINATION RISE / FALL EFFICIENCY PV PANELS WITH

DEPENDENCE TO THE SAME TEMPERATURE

Rezime: Performanse fotonaponskih elija prvenstveno zavise od trenutne insolacije (Gpoa) i temperature fotonaponske elije (Tpv), a sama temperatura fotonaponske elije od ambijentalne temperature (Tamb) i insolacije i predstavlja se kao . Koeficijent kt strogo zavisi od naina na koji je fotonaponska elija postavljena, brzine vetra i tipa fotonaponske elije. Ovaj rad se bavi uticajem temperature na efikasnost fotonaponskih elija i nainom za poboljanje efikasnosti elije, a taj nain se odnosi na mogunost hlaenja samog panela. Kljune reci: temperatura fotonaponske elije, efikasnost fotonaponske elije, hlaenje panela

Abstract: The performance of photovoltaic cells depend primarily on the current insolation (Gpoa) and the temperature of photovoltaic cells (Tpv) and temperature alone from ambient temperature (Tamb) and sunlight and is presented as . Coefficient kt strongly depends on the way the photovoltaic cells installed, wind speed and the type of photovoltaic cells. This paper deals with the influence of temperature on the efficiency of photovoltaic cells and method for improving the efficiency of the cell, and thus refers to the possibility of heating or cooling the panel. Key words: temperature of photovoltaic cells, the efficiency of photovoltaic cells, cooling panels

1. UVOD
Energija Sunca predstavlja jedan od najznaajnijih obnovljivih izvora energije, onih ija se produkcija energije moe odvijati istom brzinom kojom se troi. Pomou fotonaponskog efekta Suneva energija moe se direktno pretvoriti u elektrinu energiju. Kada solarna elija apsorbuje Sunevo zraenje, fotonaponskim efektom se na njenim krajevima proizvede elektromotorna sila i tako solarna elija postaje izvor elektrine struje. Solarne elije proizvode napon oko 0,5 V uz gustinu struje oko 20 mA/cm2. Da bi se dobio odgovarajui napon, odnosno snaga, elije se mogu spajati serijski i paralelno. Tako se dobijaju moduli solarnih elija na kojoj su elije uvrene i zatiene od atmosferskih i drugih uticaja. Moduli se slau jedan do drugog u fotonaponske ravne kolektore, a kolektori zajedno sa ostalim potrebnim elementima (pretvaraima, regulatorima, akumulatorima i sl.) ine fotonaponski sistem. [1] Fotonaponski sistem, koji se sastoji od panela, akumulatora i potroaa, se koristi za dva osnovna procesa : pretvaranje svetlosne energije u elektrinu i pretvaranje elektrine energije u hemijsku i obrnuto. [1] Najvaniji element u procesu fotoelektrinog pretvaranja svetlosne energije u elektrinu je sunana elija, dok je reverzibilni elektrohemijski proces pretvaranja povezan sa punjenjem i pranjenjem akumulatora. [1] Temperatura modula je parametar koji ima veliki uticaj na ponaanje PV sistema jer menja sistem efikasnosti i proizvodnju energije [2]. Ona zavisi od materijala od kojeg je modul napravljen, termikog rasipanja, mogunosti apsorpcije, radne take panela, atmosferskih parametara, kao to su nivo zraenja, temperatura okoline i brzina vetra [3] i posebnih uslova ugradnje. Ovaj rad se zasniva na mogunosti hlaenja fotonaponskog panela kako bi se poveala efikasnost istog. Eksperiment se sastoji iz eksperimentalnog merenja temperature samog fotonaponskog panela i merenja oscilacije napona i struje, i naina za poveavanje efikasnosti redukcijom temperature. Razmatrae se mogunost ugradnje rashladnih kanala ispod samih elija gde bi strujao vazduh ime bi se one dodatno hladile. Tanije, vazduh bi stujao kroz kanale i odnosio toplotu sa zadnje strane elije. [4] Na slici 1. prikazano je konstrukciono reenje za projektovanje PV elije sa rashladinim kanalom.

Slika 1. PV elija sa rashladnim kanalom Ugao izmeu horizontalne povrine i elije oznaen je sa , duine elije sa L, srednja brzina strujanja sa U, visina kanala sa H, a ukupni toplotni fluks sa q.

2.

TEORIJA FOTONAPONSKOG EFEKTA

Efikasnost fotonaponske elije, predstavlja odnos snage transformisane u elektrinu energiju (snaga fotonaponske elije), i snage Sunevog zraenja, koje pada na povrinu iste elije, [1]: (1) Za ocenu efikasnosti transformacije fotonaponske elije koristi se i veliina faktor ispunjenja, FF [4] koji se definie kao: (2) gde su: (V) napon otvorenog kola (maksimalni napon PV elije) i (A) struja kratkog spoja elije (maksimalna snaga PV elije). Kada PV elija nije vezana za potroaa dobie se na njenim krajevima napon otvorenog kola, a kada je PV elija u elektrinom kolu bez otpora dobie se struja kratkog spoja. Napon otvorenog kola PV elije i struja kratkog spoja u zavisnosti od njene temperature se menjaju prema jednainama respektivno [1]: (3) (4) gde su: (1/K) temperaturski koeficijent promene napona otvorenog kola PV elije, (1/K) temperaturski koeficijent promene struje kratkog spoja PV elije i (K) promena temperature PV elije u odnosu na referentne uslove (U0, I0). Iz jednaina (3) i (4) moe se izraunati maksimalna snaga PV elije, Ppvcmax u zavisnosti od njene temperature:

(5) Ako se zanemari kvadratni lan u jednaini (5), dobija se: (6)

3.

FORMULISANjE HIPOTEZE

Osnovna ideja za izvoenje eksperimenta bazira se na pretpostavci da e se poveanjem temperature PV panela smanjiti njegova efikasnost. Tanije, treba ispitati da li snaga fotonaponske elije opada sa porastom njene temperature. U izvoenje samog eksperimenta ulazi se sa pretpostavkom da e porastom temperature opadati efikasnost PV elije. Za eksperimentu e se koristiti silicijumska fotonaponska elija dimenzija 135*95 mm, odnosno povrine od 0,013 m2 i teine 89 grama. Za izvoenje eksperimenta potrebni su IR mera temperature i unimer za merenje napona i struje pri promeni temperature panela.

4.

PRIPREMA EKSPERIMENTA

Na horizontalnu plou bie postavljena PV elija koja e biti vezana na unimer pomou koga e se meriti napon i struja koju ta elija proizvodi, a pomou IR meraa temperature e se meriti promena temperature same elije i pratiti oscilovanje napona. Veoma je bitno da elija bude dobro privrena, kao i da unimer bude digitalni da bi rezultati bili to taniji. Takoe, potrebno je ponoviti merenja nekoliko puta ime se smanjuje mogunost greke. Da bismo videli da li e PV elija biti efikasnija na niim temperaturama nego to je temperatura okoline, hladie su u hladnjaku do temperature od 10 C, a zatim biti izloena Sunevim zracima. Predvieno vreme za izvoenje eksperimenta je od 08:30 do 10:00, predvieni datum je etvrtak 20.06.2013, a taj datum je odabran na osnovu vremenske prognoze. Za taj dan se najavljuje da e biti vedar to je veoma vano.

5.

EKSPERIMENT

U 8:30 PV elija se postavlja na horizontalnu podlogu. elija u trenutku postavljanja ima temperaturu od 10 C i prati se i zapisuje promena napona i struje na svakih 2.5 C. Bie izvrena tri merenja na svakih pola sata, 15 minuta e se meriti oscilovanje napona, a u meuvremenu e se elija hladiti do temperature od 10 C. Istovremeno, merie se i temperatura okoline koja moe znatno da utie na rezultate merenja.

Na dijagramu 1. prikazano je prvo merenje. Vreme poetka merenja je 8:30, a kraj merenja u 8:45. Trenutna temperatura okoline iznosi 37 C. Dijagram 1. Prvo merenje napona
2.55 2.5 2.45 Napon (V) 2.4 2.35 2.3 2.25 2.2 2.15 0 10 20 30 40 50 Temperatura (C)

Plavim kvadratiima je prikazan napon na odreenoj temperaturi, a belom linijom je prikazan linearan napon. Maksimalna postignuta temperatura elije bila je 46 C. Primeeno je da napon znatno opada pri porastu temperature to se jasno vidi na dijagramu, a da struja postepeno raste sa porastom temperature. Intenzitet struje je vremenom rastao i zbog intenziteta Sunevog zraenja. Intenzitet struje na poetku merenja iznosio je 310mA, odnosno 360mA na kraju merenja. Prvo merenje pokazuje da je naa hipoteza tano postavljena, ali e biti uraeno vie merenja zbog mogue greke. Na dijagramu 2. bie prikazan intenzitet struje u zavisnosti od temperature elije. Dijagram 2. Prvo merenje struje
0.37 0.36 0.35 Struja (A) 0.34 0.33 0.32 0.31 0.3 0 10 20 30 Temperatura (C) 40 50

Crvenim kvadratiima je prikazan intenzitet struje na odreenoj temperaturi, a belom linijom je prikazan linearan intenzitet struje. PV elija se ponovo hladi do temperature od 10 C, a zatim se pristupa novom merenju.

Na dijagramu 3. prikazano je drugo merenje. Vreme poetka merenja je 9:00, a kraj merenja u 9:15. Trenutna temperatura okoline iznosi 39 C. Dijagram 3. Drugo merenje napona
2.55 2.5 2.45 Napon (V) 2.4 2.35 2.3 2.25 2.2 2.15 0 10 20 30 40 50 Temperatura (C)

Kao i u prethodnom merenju, i u ovom je maksimalna temperatura elije bila 46 C. Takoe, primeeno je da od 12-og do 15-og minuta, temperatura elije nije rasla ve se zadrala na temperaturi od 46 C. Intenzitet struje je ovoga puta znatno vei nego na prvom merenju to potvuje da intenzitet struje mnogo vie zavisi od intenziteta Sunevog zraenja nego napon koji najvie zavisi od temperature PV elije. Odnos intenziteta stuje i temperature PV elije bie prikazan na dijagramu 4. Dijagram 4. Drugo merenje struje
0.44 0.435 0.43 0.425 0.42 0.415 0.41 0.405 0.4 0.395 0.39 0.385 0 10 20 30 Temperatura (C) 40 50

Na dijagramu 5. prikazano je tree merenje. Vreme poetka merenja je 9:30, a kraj merenja u 9:45. Trenutna temperatura okoline iznosi 34 C. Temperatura je opala zbog poveane brzine strujanja vetra.

Struja (A)

Dijagram 5. Tree merenje napona

2.45 2.4 Napon (V) 2.35 2.3 2.25 2.2 0 10 20 30 40 50 Temperatura (C)

Temperatura na poetku ovog merenja iznosila je 20 C, a maksimalna izmerena temperatura elije iznosila je 40 C. Razlog ovoga je pojaan vetar koji duva preko povrine ploe i tako je hladi i ne dozvoljava da se njena temperatura znatno povea. Upravo ta cirkulacija vazduha treba da poslui kao mogunost za spreavanje velikog zagrevanja elije, a samim tim i pada njenog napona. Poetna struja je iznosila 450mA, a krajnja 480mA i bie prikazana da dijagramu 6. Dijagram 6. Tree merenje struje
0.485 0.48 0.475 Napon (V) 0.47 0.465 0.46 0.455 0.45 0.445 0 10 20 30 Temperatura (C) 40 50

5.1 TUMAENjE REZULTATA Moe se primetiti da napon fotonaponske elije dosta zavisi od temperature elije dok intenzitet struje fotonaponske elije najvie zavisi od intenziteta Sunevog zraenja. Poto napon opada linerno, lako moemo izraunati pad efikasnosti za svaki stepen Celzijusov. Kao primer e se uzeti tree merenje. U treem merenju poetna temperatura merenja je 20 C, a krajnja 40 C, napon je opao sa 2.45 V na 2.29 V to je pad od 0.16 V na 20 C, odnosno pad efikasnosti za 6.5%. Kada podelimo ukupan pad efikasnosti sa brojem stepeni za koliko se temperatura poveala (20 C), dobija se da je pad efikasnosti po jednom stepenu Celzijusa jednak 0.325%. Na dijagramu 7. bie prikazan pad efikasnosti fotonaponske elije sa rastom temperature u procentima. Dijagram 7. Odnos efikasnosti PV elije i temperature
101.000 100.000 Efikasnost (%) 99.000 98.000 97.000 96.000 95.000 94.000 0 20 40 60 Temperatura (C)

6. POVEANjE EFIKASNOSTI ELIJE SMANjIVANjEM TEMPERATURE

Kao to je primeeno tokom nekih merenja, temperatura elije je prestala konstantno da raste im bi se poveala brzina vetra. Taj nain funkcionisanja bi mogao da se primeni pri samoj izradi PV elija. Takav nain ugradnje elija ne bi mnogo poskupeo investiciju, ali bi mogao dodatno da povea efikasnost tj. da smanji uticaj temperature na samu efikasnost. Takoe, sama izgrdnja ne bi bila posebno komplikovana, a sastoji se u tome da elije ne bi bile postavljene direktno na objekat (krov) na kojem se ugrauju ve bi se izmeu njih nalazili kanali kroz koje bi strujao vazduh i tako odnosio toplotu sa donje strane elije. Ovaj rad se prvenstveno bavi utacajem temperature na napon, a ovo je samo jedan od brojnih konstruktivnih reenja za smanjenje uticaja temperature na efikasnost PV elije.

7.

ZAKLjUAK

Nakon svih merenja, naa hipoteza je potvrena. Napon e opadati pri najmanjem porastu temperature, dok struja prvenstveno zavisi od intenziteta Sunevog zraenja pa zatim od same temperature elije. Efikasnost PV elija je jo uvek veoma mala i treba sagledati svaku mogunost kako bi se ona poveala jer energija dobijena iz PV elija predstavlja energiju budunosti. Jedan od naina za poveanje efikasnosti, tj smanjenje temperature jeste da se elije ne ugrauju direktno na podlogu ve da se izmeu podloge i elile nalaze kanali kroz koje bi strujao vazduh i odnosio toplotu sa samih elija.

LITERATURA
[1 Luki Neboja i Babi Milun ,,Solarna energija, Kragujevac 2008

[2] Nishioka K, Hatayama T, Uraoka Y, Fuyuki T, Hagihara R, Watanabe M. Field test analysis of PV system output characteristics focusing on module temperature. Solar Energy Materials and Solar Cells 2003;75:66571. [3] Lasnier F, Gang-Ang T. Photovoltaic engineering hand-book. Bristol: Adam Hilger; 1990 [4] B.J. Brinkworth, M. Sandberg. Design procedure for cooling ducts to minimise efficiency loss due to temperature rise in PV arrays. Department of Built Environment, KTH Research School, University of Gavle, Sweden, 2005