Godina I V 15. septembar 2008. cena 100 dinara 1,20 evra www.odbrana.mod.gov.

yu

Broj 72

Specijalni prilog

Promocija potporu~nika

PONOS

SRBIJE

21 ARSENAL

ARSENAL

Magazin Ministarstva odbrane Srbije Odbrana nastavqa tradicije Ratnika, ~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~ Novinski centar ODBRANA Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 Direktor i glavni i odgovorni urednik Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik Zamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi} Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi) Mira [vedi} (arsenal) REDAKCIJA: Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo), Aleksandar Petrovi}, potporu~nik, Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelom Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici) Fotografija Goran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri) Jezi~ki redaktori Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski Korektor Sla|ana Grba Sekretar redakcije Vera Denkovski Dokumentacija Radovan Popovi} (foto-centar) TELEFONI Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809 Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 Prelom 3240-019; 23-583 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 TELEFAKS 3241-363 ADRESA 11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19 e-mail odbrana@beotel.rs redakcija@odbrana.mod.gov.yu Internet www.odbrana.mod.gov.yu @iro-ra~un 840-49849-58 za NC Odbrana Pretplata Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara. Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice mese~no 180 dinara. [tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29 ODBRANA ISSN 1452-2160 Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

14

SADR@AJ

U FOKUSU

Promovisani novi potporu~nici

PONOS SRBIJE
Na~elnik general{taba NOA Kine posetio Srbiju

Snimio Jovo MAMULA

6 12 14 17 19

UNAPRE\EWE SARADWE
Poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja

^ETRDESETI KORAK
Ministar odbrane na batajni~kom aerodromu

BEZBEDNIJE NEBO
Per aspera

POTPORU^NIK
INTERVJU

Brigadni general Danko Jovanovi}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije

ZAMAJAC RAZVOJA DRU[TVA

ODBRANA

20

Intendantska slu`ba Vojske Srbije

OGLEDALO STATUSA VOJNIKA

PRILOG

24

ARSENAL 21
Sa galerije

27 59

POBEDNIK

Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

15. septembar 2008.

RE^ UREDNIKA

68

PERSPEKTIVA

N
64

Saobra}ajna slu`ba ju~e i danas

TO^KOVI SVE BR@I

Prijem vojnika septembarske generacije
SVET

60 62

SOMBOR DO^EKAO REGRUTE

Aeromiting u Brnu

NEBESKI PLES
Paralele

64 67

CRNOMORSKA FLOTA
KULTURA

Umetni~ki ansambl Stanislav Bini~ki

KORENI U KRILU VOJNE MUZIKE

FEQTON

68

Pre}utani srpski generali u austrijskoj carevini (3)

SVEDOCI SRPSKE REVOLUCIJE

Proboj Solunskog fronta

70 74

TRIJUMFALNI POHOD
SPORT

Na 10. svetskom univerzitetskom prvenstvu u veslawu

TRI MEDAQE ZA SRBIJU

80

ajboqa potvrda vra}awa ugleda i poverewa u vojsku jeste ~iwenica da je zanimawe mladih za upis u vojne {kole iz godine u godinu sve ve}e. Vremena u kojima su se one jedva popuwavale potrebnim brojem studenata i u~enika, po sistemu daj {ta da{, definitivno su iza nas. Broj kandidata za upis u Vojnu akademiju ove godine bi je ~etiri puta, a za Vojnu gimnaziju ~ak pet puta ve}i od broja primqenih svr{enih sredwo{kolaca i osnovaca. Motiv za takvo opredeqewe u prvom redu jeste `eqa tih mladi}a, od pro{le godine i devojaka, da steknu kvalitetno obrazovawe i diplome koje }e biti priznate ne samo u Srbiji nego i {irom Evrope, u skladu sa Bolowskom deklaracijom. Akreditacija Vojne akademije }e im to, kako je najavqeno, omogu}iti ve} do kraja godine. @eqa im je, tako|e, da ovladaju znawima i ve{tinama koje }e im omogu}iti da se uspe{no suo~e sa izazovima modernog doba. Za to im se pru`aju svi potrebni uslovi u toj visoko{kolskoj ustanovi, iz koje, pored ostalog, izlaze sa sertifikatima o poznavawu engleskog jezika prema me|unarodnim standardima i sertifikatom ECDL o poznavawu ra~unarskih korisni~kih programa. Vojna akademija je, ve} sada se to mo`e re}i, postala regionalni centar za obrazovawe vojnih kadrova. U woj se ve} nekoliko godina u kontinuitetu {koluju oficiri Armije Bosne i Hercegovine i Vojske Crne Gore. U [koli nacionalne odbrane je trenutno jedan slu{alac kineske armije, a na master studijama Vojne akademije nalazi se dvadesetak oficira iz Al`ira. Zainteresovanih za takav oblik me|uarmijske saradwe ima i iz drugih zemaqa. U isto vreme studenti Vojne akademije {koluju se u SAD, Gr~koj i Italiji, a dogovoreni su i konkretni oblici saradwe u oblasti vojnog {kolstva sa Rusijom i Kinom. Pored sticawa kvalitetnog obrazovawa, mladi oficiri, naravno, o~ekuju i da }e bavqewem tim te{kim, ali nadasve ~asnim pozivom mo}i da ostvare i sve ostale `ivotne planove. Da oforme porodicu, kupe stan, {koluju decu Prvi korak na tom putu u~inila je i nova generacija oficira, koja }e ovih dana zauzeti svoje mesto u stroju profesionalnih pripadnika Vojske Srbije. Put koji je pred wima vi{e nije avantura sa maglovitim ishodom. Koncept predvidive karijere na startu daje jednake {anse svima, a najdaqe }e dogurati najsposobniji i najuspe{niji. Doskoro nije bilo tako, jer su naj~e{}e upravo oni iz Vojske odlazili prvi, i to nezadovoqni. Ne zbog neostvarenih ambicija, jer bi vrlo brzo na{li na~in da se afirmi{u na nekom drugom profesionalnom planu, ve} zbog toga {to nisu hteli da gube dragoceno vreme, trpe nepravdu u poreme}enom sistemu vrednosti i tavore u ~amotiwi za bednu platu bez ikakve perspektive. Bilo ne ponovilo se!

U FOKUSU

PROMOVISANI NOVI POTPORU^NICI

PONOS SRBIJE
Najvi{e dr`avno i vojno rukovodstvo i brojni gosti iz zemqe i inostranstva prisustvovali su, ispred Doma Narodne skup{tine, sve~anom unapre|ewu u prve oficirske ~inove studenata zavr{ne godine Vojne akademije
Na sve~anosti ispred Doma Narodne skup{tine 13. septembra u prve oficirske ~inove promovisano je 145 studenta 128. i 129. klase Vojne akademije. Vojska Srbije postala je sna`nija za 138 potporu~nika, petorica idu u oru`ane snage Bosne i Hercegovine, dok }e dvojica profesionalnu karijeru graditi u Vojsci Republike Crne Gore. Skupu su prisustvovali predsednik Republike Srbije Boris Tadi}, predsednik i zamenik predsednika Vlade dr

15. septembar 2008.

Mirko Cvetkovi} i Ivica Da~i}, predsednik Narodne skup{tine prof. dr Slavica \uki}-Dejanovi}, potpredsednici i narodni poslanici srpskog Parlamenta, ministar odbrane Dragan [utanovac i brojni ministri u Vladi Republike Srbije, na~elnik General{taba Vojske general-potpukovnik Zdravko Pono{ i najodgovornije stare{ine Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije. Gosti na promociji novih oficira Vojske Srbije bili su i ministar odbrane Bosne i Hercegovine dr Selmo Cikoti}, vr{ilac du`nosti na~elnika General{taba Crne Gore viceadmiral Dragan Samarxi}, na~elnik General{taba Narodne oslobodila~ke armije NR Kine general ^en Bingde, komandant Nacionalne garde Ohaja general-major Gregori Vejt, zatim predstavnici vojnih akademija Ma|arske i Slova~ke, Srpske pravoslavne crkve, Beogradskog univerziteta, te izaslanstava odbrane akreditovanih u Srbiji. Posle do~eka predsednika Tadi}a, dr`avne zastave i intonirawa himne Republike Srbije, na~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi} pozdravio je goste i istakao da su studenti 128. klase petogodi{we {kolovawe zavr{ili sa prose~nom ocenom osam. Akademci 129. klase, tokom ~etvorogodi{weg vojnog obrazovawa, ostvarili su vrlo dobar uspeh 7,87. Predsednik Srbije Boris Tadi} tom je prilikom rekao da je Srbija opredeqena za mir, a da wena Vojska treba da bude garant miroqubive dr`avne politike kojom se stvaraju partneri i saveznici u svetu i kojom se obezbe|uje puni razvoj i stabilnost zemqe. On je naglasio da Vojska ~ini sve da povrati ugled kakav je imala, da se modernizuje i da bude opremqenija i efikasnija. Ove 2008. godine slavimo 90. godi{wicu pobede u Prvom svetskom ratu, u ratu u kome je Srbija, kao i uvek, bila na pravoj strani, na strani slobode. Srpska vojska je tada imala visoku moralnu poziciju, a vojni~ka ~ast i dostojanstvo bili su neprikosnoveni. Srpski vojnik bio je hrabar ratnik koga su svi po{tovali, a nikada zlo~inac. To su vrednosti koje vi dana{wi pripadnici Vojske Srbije, najmla|i oficiri treba da ba{tinite i negujete, i da na taj na~in u potpunosti povratite ugled i respekt koje su vam u nasle|e ostavili vojvode Mi{i}, Putnik, Bojovi} i Stepa Stepanovi} rekao je Tadi}. Predsednik Srbije istakao je i da sa zavr{etkom saradwe sa Ha{kim tribunalom skidamo anatemu sa lica naroda i, osim {to ispuwavamo doma}u zakonsku obavezu, upravo vra}amo veru u vrednosti srpskog vojnika sa Kolubare, Cera i Kajmak~alana. Prema re~ima Borisa Tadi}a, dva parametra kqu~na su u smislu projektovawa Vojske, spremne i sposobne da uspe{no odgovori na svoje

REKLI SU...
Posebno mi je ~ast da u ime predstavnika Doma Narodne skup{tine izrazim zadovoqstvo {to su diplomci Vojne akademije na promociji novih oficira Vojske Srbije demonstrirali znawe, ~vrstinu, ali i diplomatska ume}a, tako potrebna Srbiji danas. Prof. dr Slavica \uki}-Dejanovi}, predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije Politika Vlade Republike Srbije, iako je ona koaliciona, jedinstvena je prema Vojsci Srbije i odvija se u dobroj atmosferi. Jedinstvo u pogledu finansirawa Vojske postoji i mislim da su ostvareni pozitivni koraci po tom pitawu. Nameravamo da nastavimo u tom smeru, u skladu sa makroekonomskom situacijom u zemqi. Smatram da se mladi potporu~nici koji su danas prodefilovali ispred Skup{tine mogu nadati boqem `ivotu ne samo u smislu ekonomije nego i u politi~kom smislu, budu}i da je na{a politika usmerena na saradwu, a ne rascepe. Dr Mirko Cvetkovi}, predsednik Vlade Republike Srbije Nema uspe{nog sistema odbrane i sistema bezbednosti bez saradwe svih dr`avnih struktura i svih dr`avnih institucija. U tom smislu, zajedno treba da deluju Vojska, policija i slu`be bezbednosti, jer im je posao zajedni~ki. [kolovawe mladih qudi u Vojnoj i Policijskoj akademiji veoma je va`no, jer nema uspe{nog i kvalitetnog sistema odbrane i bezbednosti bez savremenog sistema {kolovawa. Ivica Da~i}, zamenik predsednika Vlade RS i ministar unutra{wih poslova Promocija potporu~nika, budu}i da su na woj prisustvovale veoma ugledne zvanice iz zemqe i inostranstva, jedan je od najimpozantnijih doga|aja u Srbiji tokom ove godine. Defile studenata Vojne akademije i novounapre|enih oficira Vojske jeste nastavak dobre tradicije. Dr`avni vrh i gosti, prisustvom na ovoj sve~anosti, ukazali su po{tovawe i prema Vojsci Srbije i prema mladim oficirima. Postoji politi~ko jedinstvo oko osnovnih pitawa u sistemu odbrane, a buxetsko izdvajawe za Ministarstvo odbrane od oko 2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda u ovom trenutku dovoqno je za redovne aktivnosti, ali i za modernizaciju tehni~kih kapaciteta Vojske Srbije. U idu}oj godini planiramo jo{ sredstava za modernizaciju naoru`awa i vojne opreme, pa o~ekujem da }e ovaj skup uveli~ati i ve}i broj letilica. @elim da zahvalim svima koji su prisustvovali promociji, jer je ovo veliki dan ne samo za mlade oficire i wihove porodice ve} i za ceo sistem odbrane i Srbiju. Prisustvo delegacija iz Kine, Amerike, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Ma|arske i Slova~ke pokazalo je da Ministarstvo odbrane `eli da gradi mostove saradwe i na Istoku i na Zapadu, ali i u regionu. Dragan [utanovac, ministar odbrane Danas smo se uverili u saglasnost najvi{eg dr`avnog rukovodstva da Vojska Srbije ne treba da mewa smer u kome je krenula tokom dosada{we reforme, ve} da nastavi i ubrza razvoj na tom putu. Zna~ajno je i to da je Vojska povratila ugled me|u gra|anima Srbije i {to je poboq{ala polo`aj svojih pripadnika. Sve to uticalo je na pove}ano interesovawe mladih za {kolovawe na Vojnoj akademiji. General-potpukovnik Zdravko Pono{, na~elnik General{taba Vojske Srbije

U FOKUSU

zadatke. Prvi je spoqno-politi~ki i bezbednosni kontekst, a drugi ekonomski potencijal dr`ave. Neophodno je, smatra predsednik, odgovoriti na pitawa kakva nam Vojska treba i kakvu Vojsku mo`e Srbija da izdr`ava u narednoj deceniji. Dosada{wi rezultati ostvareni u transformaciji Vojske vrlo su dobri. Regionalnom organizacijom, pove}awem efikasnosti, doma}inskim poslovawem Ministarstva odbrane i Vojske omogu}eno je da se i sa redovnim buxetskim izdvajawem za odbranu od 2,4 odsto mo`e ne samo izdr`avati Vojska, ve} je mogu}a i ubrzana modernizacija i podizawe standarda rada i `ivota wenih pripadnika. @elim da ~estitam ministru odbrane i na~elniku General{taba na postignutim rezultatima istakao je predsednik. Republika Srbija je, naglasio je Boris Tadi}, u proteklom periodu pokazala ~vrsto opredeqewe da svoje interese brani mirnim putem. Ta politika, kojom se rukovodi i nova srpska vlada, nema alternativu. Srbija se opredelila da svoja legitimna prava na Kosovu i Metohiji brani pravnim i diplomatskim sredstvima, a ne silom. Mi na slu~aju Kosova po{tujemo ne samo norme Ujediwenih nacija i OEBS-a nego i vrednosni sistem na kome po~iva Evropska unija rekao je predsednik Republike i dodao da je za Srbiju Kosovo najve}e i najosetqivije bezbednosno i politi~ko pitawe. Prvog u rangu, potporu~nika Zorana Dendu, oficirskom sabqom nagradio je predsednik Republike Srbije Boris Tadi}. Oficirske sabqe tako|e su dobili drugi, odnosno tre}i u rangu, potporu~nici Dragan Polimac i Ivan Bonxi}. Ovo je veliki dan za sve nas. Mi novounapre|eni potporu~nici, pre{li smo dug i naporan put, pun odricawa i rada, ali ~astan i po{ten. Zavr{ili smo Vojnu akademiju i stali u stroj oficira na{e vojske, spremni da odgovorimo na svaki izazov koji se pred nas bude postavio u okviru misija Vojske Srbije. U to niko ne treba da sumwa. Zakletvu smo polo`ili na prvoj godini {kolovawa, a danas se sve~ano obavezujemo i zavetujemo da }emo poverene zadatke izvr{avati odgovorno rekao je potporu~nik Denda. Ministar odbrane Dragan [utanovac nagradio je najuspe{nije studente u ~etiri smera Vojne akademije pi{toqima sa posvetom potporu~nike Milana Miki}a iz Kopnene vojske, Ivana Jak{i}a iz ViPVO, \or|a Cvjeti~anina iz Mornarice i Darka Vasiqevi}a iz Logistike.

Promociju mladih potporu~nika obele`io je i nalet aviona Vazduhoplovstva Vojske Srbije. Tokom sve~anog defilea nebom iznad Doma Narodne skup{tine preletela su tri miga 29, tri galeba G-4 i orao. U trenutku kada su tradicionalnim bacawem {apki novoproizvedeni oficiri proslavqali prve ~inove, iz vazduha ih je, pilotiraju}i migom 29, pozdravio brigadni general Neboj{a \ukanovi}, zamenik komandanta ViPVO re~ima @ivela Srbija!
Aleksandar PETROVI]

STA RE [I NE MO DER NOG DO BA

Studenti Vojne akademije su, pored nekoliko desetina ispita, morali da polo`e i veliki broj prakti~nih provera znawa i ve{tina u okviru posebnih oblika nastave na poligonima, terenima i ve`bali{tima {irom zemqe. Tokom ~etiri ili pet godina unapre|en je stepen wihove fizi~ke pripremqenosti redovnom fizi~kom obukom i treninzima. Mladi potporu~nici stekli su dozvole za upravqawe motornim vozilima kategorije C, zavr{ili obuku u skijawu, a znatan broj wih akademsku diplomu dopunio je sertifikatom o poznavawu engleskog jezika prema standardu STANAG 6001 i sertifikatom o poznavawu ra~unarskih korisni~kih programa ECDL (European Computer Driving Licence).

15. septembar 2008.

NAJ U SPE [NI JI STU DEN TI

Potporu~nik Zoran Denda, diplomirani in`ewer ra~unarske tehnike i informatike, sa prose~nom ocenom {kolovawa 9,53 prvi je u rangu od ukupno 145 studenata koji su septembra 2008. uspe{no zavr{ili {kolovawe na Vojnoj akademiji. Momak iz Me|e kod Zrewanina uspe{no je odbranio diplomski rad Kriptovana klijent-server komunikacija sa primenom u Vojsci Srbije. O~ekujem da mi budu}e mesto u slu`bi omogu}i stru~nu i profesionalnu afirmaciju, ali i kori{}ewe usvojenih znawa. Informatika jeste nervni sistem savremenog dru{tva, a oru`ane snage wegov su deo. U ratu u Iraku, na primer, gram silicijuma vredeo je vi{e od tona eksploziva obja{wava potporu~nik Denda. On ka`e da namerava da se nadaqe usavr{ava u struci i stekne vi{a akademska i nau~na zvawa. Drugi u rangu potporu~nik Dragan Polimac, ro|eni Novqanin, zavr{io je tako|e smer informatike, sa prosekom 9,42. Odbranio je diplomski rad Softverski alati za dizajn fazi baze znawa za sisteme za podr{ku odlu~ivawu. Qubav prema oficirskom pozivu gajim odmalena. Deda mi je bio nosilac partizanske spomenice, a otac, mada zaqubqenik u uniformu nikada nije postao oficir. Zato je moj put bio odre|en ve} posle osnovne {kole. Iako je prva `eqa bila da postanem pilot, informati~ka slu`ba jeste ishodi{te mojih krajwih interesovawa ka`e potporu~nik Polimac. Vojnu akademiju smatra koliko {kolom znawa, toliko i {kolom `ivota mestom gde je sazreo i postao ~ovek. ^ast roda pe{adije i ~itave Kopnene vojske me|u prvom trojicom brani potporu~nik Ivan Bonxi} iz Aleksandrovca. Prose~nu ocenu {kolovawa 9,28 zaokru`io je odbranom diplomskog rada ^eta na mar{u sa napadom na helikopterski desant. Zanimawe za padobranske jedinice bilo je presudno da se pre ~etiri godine, uprkos nevoqnom pristanku najbli`ih, na|e na kapiji Vojne akademije. Nadam se da }u, ~im se za to steknu uslovi, postati pripadnik Specijalne brigade, i to 63. padobranskog bataqona. Ta `eqa datira jo{ iz vremena kada nisam bio pitomac Akademije, a dr`i me i daqe sa istim `arom odlu~an je potporu~nik Bonxi}. Iako su wegova znawa o vojsci bila oskudna pre no {to je obukao pitoma~ku uniformu, tvrdi da se nijednog trenutka nije pokajao prilikom izbora `ivotne profesije.

DO DE LA DI PLO MA
Studentima 128. i 129. klase Vojne akademije dodeqene su diplome kojima se uvode u stru~na zvawa diplomirani oficir, diplomirani in`ewer i diplomirani ekonomista. Sve~anoj dodeli prisustvovali su pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse brigadni general dr Danko Jovanovi}, predstavnici organizacijskih celina Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije, ali i rodbina i prijateqi diplomaca. Pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi} zahvalio je roditeqima na poverewu koje su ukazali Vojnoj akademiji poslav{i u wu sinove na {kolovawe. Mladim stare{inama po`eleo je uspeh na predstoje}em {estomese~nom sta`irawu, a potom i prvim oficirskim du`nostima na koje }e biti raspore|eni, naglasiv{i da ceo `ivot treba da neguju drugarstvo koje su stekli u vojnoj {koli. Nagradu fonda Borko Nikitovi} dodelila je najuspe{nijem studentu bataqona Kopnene vojske Vojne akademije Ivanu Bonxi}u majka tragi~no nastradalog gardijskog potporu~nika, po kome fond nosi ime, ina~e najboqeg studenta 44. klase. Va{ uspeh danas vra}a svima nama osmeh na lice. To je uspeh i ove male zemqe i znak da ona ide napred. Verujem da ste svesni koliko ste te{ku i odgovornu, ali nadasve ~asnu profesiju izabrali da branite svoj narod, koji vekovima tra`i mesto pod suncem. Srbiju su nekada na{i preci branili pu{kom, nekad za pregovara~kim stolom, ali su je odbranili rekla je Zora Nikitovi}, poru~uju}i najmla|im oficirima na{e vojske da veruje u wihovu mladost i obrazovawe.

DOGA\AJI

PREDAVAWE MINISTRA ODBRANE

Ministar odbrane Dragan [utanovac odr`ao je predavawe polaznicima [kole nacionalne odbrane o Sistemu odbrane Republike Srbije izazovima i prioritetima razvoja. Time je simboli~no zapo~elo {kolovawe nove generacije oficira 52. klase General{tabnog i 55. klase Komandno{tabnog usavr{avawa. Prema re~ima na~elnika [kole pukovnika Miloquba Sretenovi}a, sa stare{inama Vojske Srbije {koluju se i ~etiri oficira iz Bosne i Hercegovine, jedan iz Crne Gore, a pridru`i}e im se i oficir iz Armije NR Kine. Ministar [utanovac izrazio je zadovoqstvo zbog ~iwenice da je Vojna akademija ponovo zanimqiva za oficire stranih vojski, te po`eleo da i u budu}nosti bude na nivou poznatih svetskih vojnih akademija. [kolovawe oficirima treba da omogu}i sticawe brojnih stru~nih znawa, ali i da vaqano sagledavaju globalne svetske procese. Govore}i o rezultatima rada u proteklom periodu, ministar je naveo da je u~iwen pomak u oblasti normativnog ure|ewa sistema odbrane, buxetirawa, da su ostvarene finansijske u{tede, ali i poboq{an standard pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Tako|e je govorio o nabavci savremene vojne opreme i naoru`awa, te modernizaciji tehni~kih kapaciteta Vojske. Istakao je i da }e baza Cepotina biti zavr{ena do jeseni.
S. \.

PO SE TA MI NI STRA OD BRA NE BO SNE I HER CE GO VI NE

ZAJEDNI^KI IN TE RES M
inistar odbrane Dragan [utanovac primio je 13. septembra ministra odbrane Bosne i Hercegovine dr Selma Cikoti}a, koji je, povodom promocije potporu~nika Vojske Srbije, boravio u vi{ednevnoj poseti Republici Srbiji. Posle razgovora, na kojima je zakqu~eno da postoji mogu}nost i potreba pro{irewa me|uministarske i me|uvojne saradwe dve dr`ave, ministar [utanovac zahvalio je bosanskom kolegi na principijelnom stavu BiH o Kosovu i Metohiji. [tite}i me|unarodno pravo na Kosovu i Metohiji, Srbija {titi i me|unarodno pravo, ma gde da je ugro`eno naglasio je ministar [utanovac. Tokom susreta dvojice ministara bilo je re~i i o zajedni~kom kori{}ewu vojnih kapaciteta u BiH, iskustvima iz mirovnih operacija,

NOVO PRAVILO SLU@BE VOJSKE SRBIJE

Od 1. septembra u Ministarstvu odbrane i Vojsci primewuje se novo Pravilo slu`be Vojske Srbije. Zasnovano je na Ustavu, zakonima o odbrani i Vojsci. Ono predstavqa dokument na osnovu koga se obezbe|uje jednoobrazno funkcionisawe Vojske u celini. Pravilom slu`be ure|uju se sme{taj i red, organizacija `ivota i rada, obezbe|ewe objekata, pokretnih stvari i qudstva, zatim uzbune i anga`ovawe Vojske Srbije u miru, te upotreba i odr`avawe nepokretnosti i tehni~kih sredstava, za{tita, vojne sve~anosti i `alosti. Odredbe Pravila slu`be Vojske Srbije odnose se i na vojna lica raspore|ena van Vojske, ali i na vojnike koji vojni rok slu`e bez oru`ja, osim u delu koji se odnosi na no{ewe i upotrebu oru`ja i izvr{avawe borbenih zadataka. Svi pripadnici Vojske du`ni su da poznaju i primewuju odredbe Pravila.
V. P.

PRIJEM PREDSTA VNIKA RUSKOG

Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je sa predstavnikom Centra za humanitarno razminirawe i specijalne eksplozivne radove Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije Aleksandrom Aleksejevi~em Pa{ukovim. Tom prilikom izrazio je zadovoqstvo dosada{wim tempom realizacije projekta ~i{}ewa civilnog dela aerodroma Konstantin Veliki od kasetnih bombi.

DELEGACIJA AUSTRIJE U SEKTORU ZA MATERIJALNE RESURSE

Delegacije Ministarstva odbrane Austrije posetila je, po~etkom septembra, Sektor za materijalne resurse Ministarstva odbrane Republike Srbije. Tom prilikom odr`ani su ekspertski razgovori iz oblasti vojnog saobra}aja i transporta. ^etvoro~lanu austrijsku delegaciju predvodio je na~elnik Uprave za planirawe i koordinaciju logistike u Ministarstvu odbrane Austrije brigadni general Norbert Gehart, a srpsku na~elnik Uprave za logistiku General{taba Vojske Srbije generalmajor Qubomir Samarxi}. Doma}in gostima bilo je Odeqewe za transport. Naredne ekspertske razgovore iz oblasti vojnog saobra}aja i transporta organizova}e idu}e godine sistem odbrane Austrije.

10

15. septembar 2008.

I
ali i mogu}nostima za otkup dela vojne imovine BiH, koja mo`e da bude korisna Vojsci Srbije. Bilateralna i regionalna saradwa zemaqa koje dele zajedni~ku pro{lost i budu}nost ima posebnu va`nost. I sa jedne i sa druge strane postoje voqa, interes i kapaciteti da se postoje}a saradwa intenzivira, posebno kada je re~ o {kolovawu pripadnika vojske razli~itih specijalnosti i pripremama za mirovne operacije rekao je ministar Cikoti}, isti~u}i da je postignuta saglasnost u svim bitnim pitawima. Ministar odbrane Bosne i Hercegovine dr Selmo Cikoti}, tokom boravka u Beogradu, odr`ao je predavawe slu{aocima [kole nacionalne odbrane i zaposlenima u Institutu za strategijska istra`ivawa o Me|unarodnim aspektima bezbednosti Bosne i Hercegovine.
D. GLI[I]

ANALIZA SPOSOBNOSTI VOJSKE

Analiza operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za period januarjun 2008. godine odr`ana je po~etkom septembra u Domu Garde na Top~ideru. Skupu su prisustvovali ministar odbrane Dragan [utanovac i najodgovornije stare{ine General{taba Vojske Srbije i komandi operativnog nivoa. Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ rukovodio je analizom. Tom prilikom razmotrena je dinamika realizacije zadataka iz proteklog vremena, bezbednosna situacija u zemqi i okru`ewu, ali i ostala pitawa zna~ajna za odr`avawe i razvijawe sposobnosti Vojske Srbije.

SUSRET GENERALA PONO[A I ADMIRALA SAMARXI]A

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general potpukovnik Zdravko Pono{ primio je 13. septembra vr{ioca du`nosti na~elnika General{taba Vojske Crne Gore admirala Dragana Samarxi}a. General Pono{ i admiral Samarxi} razgovarali su o bilateralnoj vojnoj saradwi Srbije i Crne Gore i razmotrili mogu}nosti za weno unapre|ewe.

CENTRA ZA RAZMINIRAWE
Sastanku su prisustvovali dr`avni sekretar Ministarstva odbrane dr Zoran Jefti} i na~elnik ni{kog Odeqewa za vanredne situacije @arko Damwanovi}. U znak zahvalnosti za pomo} Srbiji, ministar [utanovac uru~io je Aleksandru Aleksejevi~u Pa{ukovu medaqon Ministarstva odbrane.

MINISTAR [UTANOVAC NA ISPRA]AJU U VOJSKU SA[E [EKARI]A

Sa{a [ekari} obele`io je 1. septembra odlazak na odslu`ewe vojnog roka. U Vojsku Srbije ispratilo ga je vi{e od 200 gostiju, a me|u wima bio je i ministar odbrane Dragan [utanovac. On je, kako to obi~aji nala`u, darivao vojnika i po`eleo da mu vojni rok u leskova~koj kasarni pro|e bezbedno. Drago mi je {to se u topli~kom kraju ve}ina regruta odlu~uje da vojni rok odslu`i u uniformi. Podr`avam sve momke koji na takav na~in ispuwavaju svoju zakonsku obavezu, jer je to korisno `ivotno iskustvo. Iz ovog kraja su i moji preci odlazili da brane Srbiju. Moj pradeda Mila{in poginuo je na Ceru, deda Milen bio je u zarobqeni{tvu u Italiji, stric mi je bio vojno lice, a svi ro|aci sa maj~ine strane bili su solunci, pa sam se i ja uklopio u tu tradiciju istakao je ministar odbrane Dragan [utanovac.

OBELE@EN DAN ARTIQERIJE

U jedinicama Vojske Srbije sve~ano je obele`en 14. septembar Dan artiqerije. Centralna sve~anost odr`ana je u ni{koj kasarni Mija Stanimirovi}, gde su pripadnici Me{ovite artiqerijske brigade proslavili i dan svoje jedinice. Upu}uju}i ~estitke povodom dana artiqerije i jedinice zamenik komandanta Kopnene vojske general-major Aleksandar @ivkovi} je naglasio da su artiqerci dali veliki doprinos procesu borbenog osposobqavawa i sveukupnim rezultatima Kopnene vojske, dok je komandant Me{ovite artiqerijske brigade pukovnik Stojan Milanovi} podvukao da su ostvareni rezultati plod ~vrstog jedinstva, homogenosti i visoke patriotske svesti pripadnika brigade. Sve~anosti obele`avawa Dana artiqerije odr`ane su i u Prokupqu, Kraqevu, Vrawu i Ba~koj Topoli.
Z. M.

11

DOGA\AJI

PRED SED NIK TA DI] PRI MIO GE NE RA LA ^E NA

Predsednik Srbije Boris Tadi} razgovarao je u petak, 12. septembra, sa na~elnikom General{taba Narodnooslobodila~ke armije Kine generalom ^en Bingdeom, prenev{i mu da Kina postaje jedan od najzna~ajnijih strate{kih partnera Srbije. Srbija ~vrsto i principijelno podr`ava politiku jedne Kine naglasio je na{ predsednik u razgovoru sa kineskim generalom. Boris Tadi} je rekao da veoma ceni doslednu podr{ku Kine o~uvawu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, navodi se u saop{tewu Pres-slu`be predsednika Republike. Izraziv{i zadovoqstvo razvojem bilateralnih vojnih odnosa, Tadi} je istakao da je dokaz dobre saradwe i to {to se sve ve}i broj na{ih vojnika {koluje u Kini i izrazio nadu da }e u oblasti vojne medicine dve zemqe i daqe uspe{no sara|ivati.

NA ^EL NIK GE NE RAL [TA BA NOA KI NE PO SE TIO SR BI JU

UNAPRE\E
Mi se za la `e mo za iz grad wu uza jam nog po ve re wa, ko o pe ra ci ju i re {a va we pro ble ma mir nim pu tem, a ne ra tom. Ki na je mi ro qu bi va ze mqa ko ja }e i da qe na stavi ti da da je do pri nos mi ru, re kao je ki neski na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral ^en.
a~elnik General{taba Narodne oslobodila~ke armije Narodne Republike Kine general ^en Bingde boravio je od 11. do 15. septembra, prvi put posle 25 godina, u zvani~noj poseti Republici Srbiji. U petak, 12. septembra, u Domu Garde na Top~ideru kinesku delegaciju primio je na~el nik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ sa saradnicima. Nakon zvani~nih razgovora delegacije vojski Srbije i Kine, potpisan je Protokola o donaciji, kojim je kineska armija Vojsci Srbije poklonila informati~ku opremu u vrednosti od 500.000 evra. U izjavi za medije neposredno nakon razgovora, general Pono{ je zahvalio za donaciju i istakao da je tokom wegove posete Kini, u junu pro{le godine, utvr|eno da srpski i kineski narod i vojsku, i pored geografske udaqenosti, razlika u veli~ini, ekonomskoj i vojnoj mo}i, povezuje prijateqstvo i po{tovawe principa me|unarodnog prava. Potvrda za to je ova poseta kineskog na~elnika General{taba na{oj zemqi.
15. septembar 2008.

SUSRET MINISTRA [UTANOVCA SA GENERALOM ^ENOM

Ministar odbrane Dragan [utanovac razgovarao je u subotu sa na~elnikom General{taba NOA Kine generalom ^en Bingdeom. Ministar [utanovac izrazio je tom prilikom zahvalnost zbog principijelne politike NR Kine o pitawu Kosova i Metohije i naglasio da Srbija sna`no podr`ava politiku jedne Kine, saop{teno je iz kabineta ministra. Tokom razgovora nagla{eno je obostrano zadovoqstvo zbog tradicionalno prijateqskih odnosa dveju zemaqa koji po~ivaju na principima me|unarodnog prava i uzajamnog po{tovawa, kao i saradwom u oblasti odbrane izme|u Srbije i Kine. Ministar [utanovac izrazio je zahvalnost za donacije kineske armije Vojsci Srbije. General ^en Bingde zahvalio se Ministarstvu odbrane na pomo}i i solidarnosti sa stanovnicima Kine, kada su im, nakon zemqotresa koji je pogodio tu zemqu, poslati {atori. Sagovornici su se saglasili da su pokazateqi dobre saradwe dveju zemaqa vojnoobrazovna i vojnomedicinska saradwa {kolovawe kineskog oficira na Vojnoj akademiji i usavr{avawe trojice lekara iz Kine na VMA, te odlazak pripadnika Vojske Srbije na usavr{avawe u Kinu krajem godine. Tako|e i poseta ministra [utanovca Kini u novembru, kao i delegacije General{taba VS, koju }e predvoditi na~elnik G[ VS general-potpukovnik Miloje Mileti}. Tokom razgovora nagla{ena je zainteresovanost za tre}i oblik saradwe izme|u dve vojske pru`awe pomo}i civilnom stanovni{tvu prilikom prirodnih katastrofa.

WE SARADWE
Pro{le godine dogovorili smo se da ve} uspostavqenu vojnomedicinsku i vojnoobrazovnu saradwu pro{irimo na nove oblasti. Tako ve} krajem septembra dvojica pripadnika VS odlaze na vojnu ve`bu u Kinu, a narednog meseca na{a vojna delegacija ima}e priliku da sagleda kakve su borbene mogu}nosti armije Kine. Pored toga, do kraja godine na razli~ite oblike usavr{avawa uputi}emo jo{ tri pripadnika Vojske, {to je nastavak saradwe koja od 2004. godine postoji u oblasti vojnog obrazovawa. Vojska Srbije zainteresovana je za konkretizaciju vojno-vojne saradwe u suprotstavqawu prirodnim i tehnolo{kim katastrofama, razmeni iskustava u pripremi za u~e{}e u mirovnim operacijama, anga`ovawu medicinskih timova i vojnim ve`bama rekao je general Pono{. Prema wegovim re~ima, Vojska Srbije je spremna da ponudi kapacitete Centra za usavr{avawe kadrova ABHO u Kru{evcu, potom Centra za mirovne operacije i specifi~ne kapacitete Centra za obuku logistike. Tu su i obrazovni kapaciteti Vojne akademije, gde je na komandno{tabnom usavr{avawu jedan kineski oficir, kao i VMA, na kojoj su se nedavno usavr{avala trojica kineskih lekara naglasio je general Pono{. Kineski na~elnik General{taba general ^en izjavio je da je tokom razgovora sa na~elnikom G[ VS postignut zajedni~ki stav da je u prethodnom periodu pove}ano uzajamno poverewe, te da je uzajamnim posetama oja~ano prijateqstvo dva naroda. On je dodao da se, pored dva postoje}a oblika saradwe, razvija i mogu}nost tre}eg pru`awe pomo}i civilnom stanovni{tvu prilikom prirodnih katastrofa. Narodna armija mora da slu`i svom narodu, jer tek tada dobija wegovu punu podr{ku, rekao je general ^en. Na novinarsko pitawe kako gleda na sve izra`eniju trku u naoru`awu, general ^en je rekao da je siguran pravac razvoja sveta multipolaran svet. Mir i razvoj niko ne mo`e zaustaviti. U svetu trenutno nekoliko velikih sila aktivno razvija svoje vojne sposobnosti. Smatramo da to ne}e doprineti svetskom poverewu. Mi se zala`emo za izgradwu uzajamnog poverewa, kooperaciju i re{avawe problema mirnim putem, a ne ratom. Kina je miroqubiva zemqa koja }e i daqe nastaviti da daje doprinos miru, zakqu~io je kineski na~elnik General{taba. Tokom boravka u Srbiji general ^en je odr`ao predavawe u [koli nacionalne odbrane. Govore}i na temu Mirni put razvoja Kine i wena odbrambena politika, general ^en je, izme|u ostalog, rekao da je kineski lik, nakon 30 godina

sprovo|ewa reforme i otvarawa te zemqe prema svetu, istorijski promewen. Ekonomski napredak rast bruto nacionalnog dohotka, izvanredni rast stope uvoza i izvoza, smawewe broja siroma{nih, zna~ajni projekti kao {to je lansirawe kosmi~kog broda s posadom koja }e hodati u kosmosu, koji o~ekuju u septembru, samo su neki od pokazateqa koji to potvr|uju. Sama kineska vojska na{la se u specifi~noj fazi podizawa nivoa informacione tehnologije, {to je komplikovan zadatak koji zahteva podr{ku dr`ave, tehnolo{ko napredovawe i porast nacionalnog dohotka, ali i stvarawe kvalitetnih kadrova. Razvoj kineske vojske nije usmeren protiv bilo koje zemqe, ve} }e doprineti razvoju mira i stabilnosti u regionu RAZ ME NA IS KU STA VA i svetu. Kineska deleGeneral ^en Bingde posetio je i Vojgacija posetila je i nomedicinsku akademiju. Tom prilikom je 240. samohodni istakao punu spremnost za nastavak vojnoraketni divizion medicinske saradwe dve zemqe. PVO u Novom Sadu Imate bogatu tradiciju, po{tujte i Specijalnu brije i gradite budu}nost zapisao je ^en gadu u Pan~evu, gde u kwigu utisaka VMA, po{to je prethodsu gostima dobrono, u pratwi svojih saradnika, razgovado{licu po`eleli rao sa rukovodstvom srpske vojnomedikomandant Kopnene cinske institucije. vojske general-potNa~elnik VMA general-major Miopukovnik Mladen drag Jevti} naglasio je da stru~waci VMA ]irkovi} i saradsa kolegama iz Kine mogu da podele jedinnici. Tom prilikom stvena iskustva u oblasti ratne hirurgije, je komandant Spezbriwavawa povre|enih i obolelih u cijalne brigade uslovima masovnih katastrofa i tretmabrigadni general na politraumatizovanih pacijenata. Ilija Todorov visokim zvanicima iz Kine govorio o istoriji brigade, wenoj nameni, obuci i sastavu. Gledaju}i deo va{e obuke, osetio sam duh jedinice o kojem ste pri~ali. Imate izuzetan teren za uve`bavawe i verujem da se, sa takvom obukom, dobijaju vrhunski vojnici. Nakon ovog {to sam video, siguran sam da uspe{no savladavate dobijene zadatke. U Kini ima ukupno 11 takvih specijalnih jedinica, savremeno

opremqenih, koje tako|e imaju strogu obuku rekao je general ^en i pripadnicima Specijalne brigade po`eleo puno uspeha u izazovima koje pred wih stavqa otaxbina. General ^en je sa saradnicima prisustvovao i sve~anoj promociji potporu~nika Vojske Srbije ispred Doma Narodne skup{tine, a na samom kraju posete kinesku delegaciju primio je i predsednik Izvr{nog ve}a vojvodine Bojan Pajti}. S. \OKI] Snimili J. MAMULA i J. MARJANOV

13

SARADWA

P O S E T A

D E L E G A C I J E

N A C I O N A L N E

G A R D E

O H A J A

^E TR DE SE TI KO RAK
Uspeh dvo go di {we sa rad we Voj ske Sr bi je i Na ci o nal ne gar de Oha ja u okviru Pro gra ma dr `av nog part ner stva, de se ti na ma je pu ta po tvr |en me |u sob nim po se ta ma, raz me nom is ku sta va i za jed ni~ kom obu kom. Pro te kla ne de qa u~vr sti la je na me re i srp ske i ame ri~ ke stra ne da se bi la te ral na voj na sa rad wa na sta vi, a da se civil nim struk tu ra ma obe ze mqe po nu di pro ve ren put ko mu ni ka ci je na obo stra nu ko rist.

nalizom zajedni~kih aktivnosti u Domu Garde u Top~ideru, 12. septembra okon~ana je sedmodnevna poseta delegacije Nacionalne garde Ohaja Vojsci Srbije, {to je ~etrdeseta zajedni~ka aktivnost za protekle dve godine, od kada traje Program dr`avnog partnerstva dve zemqe. Zajedni~kim radom u tri celine ({tabna ve`ba Tami{ 08, pitawa podoficirskog kora i saradwa dva vazduhoplovstva), pripadnici dveju oru`anih snaga razmenili su iskustva i doprineli pove}awu interoperabilnosti u mnogim segmentima.

ME RA PRI JA TEQ SKE PO MO ]I

Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ bio je doma}in komandantu Nacionalne garde Ohaja general-majoru Gregoriju Vejtu tokom wegovog trodnevnog boravka u Srbiji. Dvojica visokih oficira usaglasili su daqe pravce saradwe i obavestili se o zajedni~kim aktivnostima tri radne grupe. Tokom protekle dve godine realizovali smo 40 zajedni~kih aktivnosti, a naredne bi trebalo da ih bude jo{ toliko rekao je general Pono{ na analizi u Domu Garde, naglasiv{i da je uspostavqawe dobrih li~nih odnosa doprinos uspostavqawu boqih profesionalnih odnosa pripadnika dveju oru`anih snaga. On je naglasio da }e se budu}a saradwa fokusirati na prakti~ne oblike, izdvojiv{i pri tom razmenu oficira i podoficira u ulozi dublera. Na~elnik General{taba je izrazio o~ekiva-

14

we da se na~ini iskorak iz okvira vojne saradwe u civilno-vojnu, pa i me|ucivilnu saradwu. Mislim da bi ova na{a saradwa, budu}i da te~e veoma uspe{no i u dobrom smeru, mogla da dovede do toga da administracija SAD razmotri metode kako poma`e prijateqskim zemqama u svetu. Kao {to znate, na{a saradwa sa SAD i ameri~ka pomo} Vojsci Srbije nije bazirana na uslugama privatnih vojnih kompanija. Mi imamo saradwu sa Nacionalnom gardom Ohaja i mislim da je to produktivnije i jeftinije nego anga`ovawe privatnih vojnih kompanija, a doprinosi i gra|ewu dobrih odnosa izme|u Srba i Amerikanaca rekao je general Pono{. General-major Gregori Vejt visoko je ocenio organizaciju zajedni~kih aktivnosti tokom proteklih nekoliko dana. On je naglasio da je 1.200 pripadnika Garde Ohaja anga`ovano na sanaciji posledica uragana u ameri~koj dr`avi Luizijana, te da zbog toga odre|en broj pripadnika koji je trebalo da do|u u Beograd, ovoga puta izostao. General Vejt je naglasio da je poseta bila veoma uspe{na i izrazio zadovoqstvo ~iwenicom da se Program dr`avnog partnerstva u potpunosti realizuje, da prelazi i u okvire me|ucivilne saradwe, ~emu su doprineli wegovi susreti sa predstavnicima lokalnih vlasti. Odmah po dolasku u Beograd, visoki gost je najavio dolazak trgovinske misije ameri~ke dr`ave Ohajo, naglasiv{i da tamo{we ministarstvo za razvoj ima poslovne odnose sa brojnim privrednicima koji bi sara|ivali sa preduze}ima u partnerskoj zemqi, kakva je Srbija.

Snimio J. MARJANOV

RAD U TRI TI MA
Zajedni~ke aktivnosti planirane su tako da odgovaraju aktuelnom momentu u na{im oru`anim snagama, ali i Nacionalnoj gardi. Zadatak zajedni~ke ve`be Tami{ 08 bio je da osposobi i uve`ba oficire Zdru`ene operativne komande G[ VS i Nacionalne garde Ohaja u prakti~nom {tabnom radu. Ve`ba Tami{ 08 doprinela je osposobqenosti na{e vojske za izvr{ewe wene tre}e misije pomo}i civilnom stanovni{tvu u slu~aju elementarnih nepogoda, prirodnih i ve{ta~kih katastrofa. Predstavnici Garde Ohaja na ve`bi su preuzeli ulogu ~lanova multinacionalnog {taba, odnosno dublera na gotovo svim pozicijama u {tabu. Ve`ba je predstavila skup aktivnosti definisan vojnim procesom dono{ewa odluke u odgovoru na krizu koja je, po pretpostavci, nastala izlivawem reke nakon obilnih padavina u grani~nom podru~ju dve dr`ave. Nacionalna Garda Ohaja ima izuzetno veliko iskustvo u tome, budu}i da je vi{e puta anga`ovana na takvim zadacima, kao {to se to

Ministar [utanovac primio generala Vejta

NA STA VAK DO BRE SA RAD WE

Ministar odbrane Dragan [utanovac primio je 13. septembra delegaciju Nacionalne garde Ohaja, koju je predvodio komandant general-major Gregori Vejt. [utanovac i Vejt razgovarali su o bilateralnoj vojnoj saradwi Srbije i SAD i saglasili se da prioriteti u narednom periodu budu {kolovawe i usavr{avawe srpskih oficira u SAD. Pored obuke profesionalnog vojnog kadra, saradwa }e biti nastavqena i u zajedni~kim ve`bama za tre}u misiju vojske pomo} civilnom stanovni{tvu i razmeni iskustava u oblasti vazduhoplovstva. Obostrani zakqu~ak jeste da dobra vojna saradwa treba da bude nastavqena i u oblasti ekonomskih odnosa.

de{ava upravo ovih dana, kada poma`e u otklawawu posledica udara uragana. Smatrali smo da je korisno da se tokom zajedni~kih aktivnosti takvi elementi ugrade u proces obuke na{ih pripadnika, naro~ito imaju}i u vidu novi koncept upotrebe Vojske Srbije i nova pravila koja se ti~u operativnog planirawa. Radom na{ih {tabnih oficira u multinacionalnom okru`ewu ujedno se pove}ava i interoperabilnost na{e Vojske rekao je zamenik komandanta Zdru`ene operativne komande pukovnik Milan Mojsilovi}, koji je bio direktor ve`be. U zavr{noj analizi pukovnik Mojsilovi} je naglasio da je postignut apsolutni uspeh, ne samo u profesionalnom i stru~nom smislu, ve} i u afirmaciji kontakata dveju vojski. On je rekao da mu je izuzetno zadovoqstvo pri~inila ~iwenica da je posledweg dana ve`be pred sobom imao {tab koji je usaglasio procedure i mogao u realnim okolnostima da donese pravu odluku. Nismo nikoga spasili od poplave, ali znamo kako se to radi rekao je Mojsilovi}. Wegovu ocenu uspeha ve`be Tami{ 08 potvrdio je i kodirektor, pukovnik Xeri Ris. Procedure su, prema wegovom mi{qewu, dobro usagla{ene, a rad u ovakvim uslovima za pripadnika Nacionalne garde bio je vredno iskustvo. [teta koja se nedavno desila u Ju`nom Ohaju veoma podse}a na ono {to se kod vas dogodilo na reci Tami{. Neke na{e snage su i trenutno anga`ovane da bi civilnim vlastima olak{ale otklawawe posledica uragana. Uvek se koristi isti princip u pomagawu civil-

15

SARADWA

nim vlastima i isti proces dono{ewa {tabnih odluka o tome. Odli~no smo, tokom pripreme ve`be, sara|ivali sa srpskim kolegama. Nismo osetili da postoji problem u sporazumevawu, jer oni veoma dobro govore engleski jezik, a kori{}ewem modernih sredstava komunikacije prevazilazi se problem velikih udaqenosti, tako da smo mogli da se i vi{e puta nedeqno dogovaramo o detaqima predstoje}e ve`be izjavio je pukovnik Ris. Sedmodnevne aktivnosti predstavnika Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije i Vazduhoplovstva NG Ohaja obuhvatile su niz poseta jedinicama i {tabovima tog vida na{e vojske. Pukovnik Du{ko @arkovi}, na~elnik Odeqewa za operativne poslove u komandi ViPVO, koji je bio doma}in ameri~kim kolegama, istakao je da je poseta bila vi{estruko i obostrano korisna. Susret srpskih i ameri~kih vazduhoplovaca iskori{}en je da se razmene iskustva o organizacijsko-formacijskoj strukturi jedinica avijacije. Bilo je re~i o procesu obuke, planirawa i organizovawa vazduhoplovnih operacija, te o procesu odr`avawa borbene tehnike. Zadovoqstvo nam je {to smo ugostili jednu eminentnu delegaciju, od koje smo imali {ta da ~ujemo, naro~ito u oblasti odr`avawa vazduhoplovno-tehni~kih sredstava i leta~ke obuke. Poseta delegacije iz Ohaja zna~ajna je upravo zbog razmene iskustava i pribli`avawa wihovih i na{ih procedura u ta dva segmenta naglasio je pukovnik @arkovi}, dodav{i da je gostima iz SAD omogu}eno da se prilikom poseta jedinicama ViPVO susretnu sa qudima koji su neposredni izvr{ioci zadataka i da sa wima razmene iskustva. Pukovnik Stiv Mek Mahon, na~elnik grupe za operacije 121. vinga za popunu gorivom u vazduhu, posetu Vojsci Srbije ocenio je veoma pozitivno. On je naglasio da je gostoqubiv i prijateqski odnos srpskih kolega na wega ostavio veoma sna`an utisak. Impresioniran sam nivoom znawa i obu~enosti pripadnika Vazduhoplovstva Vojske Srbije koje nam je prezentovano tokom posete. To su veoma sposobni i stru~ni qudi. Oni su nam postavqali zanimqiva pitawa koja su nas ~esto navodila na razmi{qawe rekao je Mek Mahon, izra`avaju}i o~ekivawa da }e saradwa dva vazduhoplovstva biti jo{ intenzivnija. On je naglasio da se u svakodnevnim kontaktima sa kolegama iz Vojske Srbije nastavqa proces razmene znawa i iskustava, {to dovodi do ja~awa uzajamnog poverewa i po{tovawa. Tokom posete Srbiji delegacija ameri~kih vazduhoplovaca posetila je 98. i 204. avijacijsku bazu u La|evcima i Batajnici, te 250. raketnu brigadu PVO. Posebnu pa`wu gostiju iz Ohaja izazvala je poseta de`urnoj lova~koj jedinici na{eg vazduhoplovstva, jedinicama za remont i odr`avawe aviona i raketnoj brigadi PVO. U svakoj od jedinica gostima su prikazani organizacijskoformacijska struktura, sredstva i oprema kojima raspola`e i odgovaraju}i leta~ki program.

Snimio N. PAN^I]

Peto~lani tim Garde Ohaja, koji je predvodio glavni podoficir Kris Mansi, bio je gost Uprave za obuku i doktrinu General{taba Vojske Srbije i Komande za obuku. Jedno od veoma va`nih pitawa za profesionalne pripadnika na{e vojske formirawe podoficirskog kora, bilo je tema razgovora tokom boravka ameri~ke delegacije u Srbiji. Gosti iz Ohaja posetili su centre za obuku u Po`arevcu i Pan~evu, gde su imali prilike da sagledaju sadr`aj kurseva za obuku prvih podoficira i rad podoficira koji su specijalizovani za instruktore obuke. Organizovana je i panel diskusija o ulozi podoficirskog kora u Gardi Ohaja, gde je predstavqen koncept razvoja podoficirskog kora u Vojsci Srbije sa na{e strane, dok su gosti iz Amerike predo~ili svoja iskustva na tom poqu. Jedan deo saradwe Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije odnosi se na oblast razvoja podoficirskog kora. Tokom posete Nacionalnoj gardi, uverili smo se da ima veoma dobar podoficirski kor. Razgovori koje danas vodimo omogu}i}e nam da saznamo wihova iskustva u tome, budu}i da je podoficirski kor novina za na{u vojsku. Pro{le godine smo izgradili koncept wegovog razvoja, nakon ~ega je to pitawe u{lo i u nove zakone o Vojsci i odbrani. Odre|eni su kriterijumi za izbor glavnih i prvih podoficira, odre|ena su formacijska mesta u Vojsci na koja }e biti postavqeni, definisane su wihove uloge i nove du`nosti i po~elo se sa osposobqavawem tog kadra. rekao je general-major Petar ]ornakov, razmatraju}i to pitawe. Pomo}nik komandanta NG Ohaja za podoficire, glavni podoficir Kris Mansi, rekao je da se pred Vojskom Srbije nalazi mogu}nost da razvije svoj podoficirski kor od po~etka. Mi ve} 250 godina imamo podoficirski kor u Kopnenoj vojsci i 60 godina u vazduhoplovnim snagama. Mnogo puta smo po`eleli da po~nemo ispo~etka. Vi imate {ansu da izgradite takav kor koji }e biti najboqi za va{u vojsku rekao je Mansi. Ve} u prvom obra}awu javnosti, generali Pono{ i Vejt slo`ili su se da je saradwa Vojske Srbije i Nacionalne garde Ohaja veoma dobra, iako su politi~ki odnosi Srbije i SAD kompleksni. Ta saradwa, po svemu sude}i, donosi korist obema stranama, jer su iskustva koja i jesu glavna valuta razmene obostrano dragocena.

Aleksandar PETROVI] Snimo Jovo MAMULA

15. septembar 2008. Snimio G. STANKOVI]

MINISTAR ODBRANE NA BATAJNI^KOM AERODROMU

B E Z B E D N IJ E NEBO
Veoma sam ponosan na ono {to smo uradili u proteklih godinu dana. Dobili smo dobre avione za za{titu na{eg vazdu{nog prostora, rekao je ministar odbrane Dragan [utanovac na pisti batajni~kom aerodroma, posle polu~asovnog leta avionom mig 29, u kome je bio kopilot brigadnom generalu Neboj{i \ukanovi}u, zameniku komandanta ViPVO.

utanovac je prvi ministar odbrane koji je leteo u MiGu 29, a razlozi za to su, po wegovim re~ima, nesvakida{wi li~ni do`ivqaj letewa u borbenom avionu, ali i potvrda da je remont migova 29 ispravna odluka i dobro obavqen posao. Veoma sam ponosan na ono {to smo uradili u proteklih godinu dana. Dobili smo dobre avione za za{titu na{eg vazdu{nog prostora, a ja se nadam da }emo u skoroj budu}nosti na}i sredstva da obezbedimo nove, vi{enamenske letelice koje }e zadovoqavati kriterijume obezbe|ewa na{eg neba, rekao je [utanovac. Ministrovom letu prethodila je uobi~ajena provera zdravstvene sposobnosti, obla~ewe kompletne pilotske uniforme, izlazak na pistu i pozdravqawe sa ekipom tehni~ara koji su pripremili avion za let. To je prvi remontovani mig 29, koga je publika ve} imala prilike da vidi na vi{e manifestacija tokom ove godine. Jedini je dvosed, ostala ~etiri miga 29 u na{em vazduhoplovstvu su jednosedi. Leteli smo iznad Vojvodine, prema Pan~evu, Be~eju, Oxacima, Novom Sadu, Zrewaninu... Radili smo figure, levi i desni no`, tri ~etiri vaqka, zaokret, le|ni let... Meni je najimpresivniji vaqak. I{li smo na jedan ni`i let, do 4.000 metara visine, a maksimalna brzina kojom smo leteli bila je 1.100 kilometara na sat... Ovo je dan koji }u pamtiti, opisao je ministar svoj do`ivqaj prvog leta borbenim avionom. Moram priznati da je u kabini dosta sku~eno, jer ipak, nije projektovana za pilote od dva metra. Najneprijatnije je {to je prilikom poletawa i sletawa u kabini pretoplo i do 50 stepeni.

Ovakvi letovi su velika optere}ewa za organizam, i sada mi je sasvim jasno koliko je poziv pilota te`ak i za{to imaju beneficiran radni sta`, rekao je ministar [utanovac i dodao mogu samo da zamislim koliko je te{ko pratiti uslove i reagovati u realnim borbenim situacijama, kada strahujete za svoj `ivot i treba da vozite letelicu. U svetu je trend da se komercijalizuju ovakvi letovi. Ideja je da i mi u~inimo isto, jer }e tako oni koji `ele, mo}i da lete avionom uz odre|enu nadoknadu, a od tog novca bi se obezbedilo vi{e sati letewa za na{e pilote, rekao je [utanovac. General \ukanovi} ka`e da je sa ministrom u kabini imao neprekidnu komunikaciju, radi razmene utisaka, karakteristika leta, rukovawa komandama, do razgledawa terena iznad koga su leteli sporijim brzinama od 200 do 400 kilometara na sat. Ministrovom letu na batajni~kom aerodromu prisustvovao je i pukovnik Sreto Malinovi}, pomo}nik komandanta ViPVO za operacije, koji je rekao da }e za kontrolu na{eg vazdu{nog prostora dobro do}i i peti remontovani mig 29, koji treba da stigne do kraja godine. General \ukanovi} i pukovnik Malinovi} su u razgovoru sa ministrom odbrane istakli da, uz migove 29 i ostale avione i helikoptere, koji su remontovani ili se na wima radi, imamo zna~ajno pove}awe borbene mo}i, a piloti }e do kraja godine imati prose~an nalet oko 30 sati, {to je veliko poboq{awe u pore|ewu sa ranijim periodom. R. MUTAVXI]

17

DOGA\AJI

VESTI
OKRUGLI STO O HUMANITARNOM PRAVU
Dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Igor Jovi~i} u~estvovao je na 31. okruglom stolu Me|unarodnog instituta za humanitarno pravo, koji je od 4. do 6. septembra odr`an u San Remu. Okrugli sto bio je zna~ajan forum za neformalna razmatrawa i debate me|u politi~kim liderima, visokim predstavnicima me|unarodnih organizacija, vojnim i pravnim ekspertima o pitawima promena i novih izazova u oblasti prava u oru`anim sukobima. Tokom boravka u San Remu sekretar Jovi~i} sastao se sa predsednikom Me|unarodnog instituta za humanitarno pravo ambasadorom Mauriciom Morenom. Sagovornici su razmenili stavove o humanitarnim pravu i qudskim pravima u mirovnim

DR@AV NI SE KRE TAR SPA SO JE VI] SA STRA NIM VOJ NIM IZA SLA NI CI MA

ZA [TI TA DR@AV NIH IN TE RE SA

r`avni sekretar Ministarstva odbrane Du{an Spasojevi} odr`ao je 10. septembra brifing za strane vojne izaslanike akreditovane u na{oj zemqi. O osnovnim ciqevima rada i aktivnostima Ministarstva odbrane u narednom periodu govorio je dvadesetdevetorici izaslanika, me|u kojima su neki akreditovani na nerezidencijalnoj osnovi. Posebno je naglasio pitawe Kosova i Metohije i tom prilikom istakao da je jasno {to posle {est meseci od jednostranog progla{ewa nezavisnosti Kosova taj ~in nije proizveo posledice koje su o~ekivali oni koji iza wega stoje. Srbija }e nastaviti principijelnu borbu politi~kim, diplomatskim i pravnim sredstvima, rukovode}i se principima me-

|unarodnog prava. Na zasedawu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija zatra`i}emo usvajawe rezolucije kojom }e se zahtevati mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog progla{ewa nezavisnosti rekao je Spasojevi} i izrazio uverewe da }e ~lanice Ujediwenih nacija podr`ati takav zahtev Srbije, te jasno iskazati svoju privr`enost po{tovawu me|unarodnog prava i o~uvawu me|unarodnog mira i stabilnosti. Tokom brifinga bilo je re~i i o promeni me|unarodne civilne misije na Kosovu i Metohiji. Dr`avni sekretar Spasojevi} izrazio je nezadovoqstvo zbog odluke generalnog sekretara da se bez odgovaraju}e

rezolucije Saveta bezbednosti s tim procesom zapo~ne. Kao posebno zabriwavaju}u pojavu izdvojio je obu~avawe nelegalnih, takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga uz pomo} snaga Natoa, prema predlogu Martija Ahtisarija, {to je u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244. Formirawe nove kosovske armije bila bi direktna pretwa regionalnoj stabilnosti, naglasio je dr`avni sekretar. Du{an Spasojevi} informisao je strane vojne izaslanike i o prioritetima nove Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva odbrane. Istakao je da je neophodno {to pre usvojiti osnovne strate{ke dokumente, izraditi novu organizacionu strukturu Ministarstva odbrane i nastaviti modernizaciju Vojske Srbije. U va`ne zadatke spadaju i zavr{etak vojne baze Cepotina na jugu Srbije, daqe poboq{avawe materijalnog polo`aja pripadnika Vojske, {kolovawe i usavr{avawe na{ih stare{ina na presti`nim me|unarodnim vojnim {kolama, te pro{irivawe regionalne saradwe. Do kraja godine jedan od prioritetnih poslova jeste potpisivawe Sporazuma o bezbednosti informacija sa Severnoatlantskom alijansom, posle ~ega sledi pun anga`man Srbije u okviru programa Partnerstvo za mir i otvarawe na{e misije u Briselu. Saradwa sa Ruskom Federacijom i NR Kinom u oblasti odbrane ve} nekoliko godina bele`i uzlazni tok, {to }e i ostati jedan od prioriteta na{ih me|unarodnih vojnih odnosa. Program koji Vojska Srbije ima sa Nacionalnom gardom Ohaja ubraja se u najboqe od 56 sli~nih programa koje SAD ima {irom sveta. U me|unarodnim okvirima trenutno sara|ujemo sa 44 zemqe, a o~ekuje se i potpisivawe sporazuma sa [panijom i Portugalom rekao je dr`avni sekretar Du{an Spasojevi}.

operacijama. Tako|e su razgovarali o pronala`ewu mehanizama i re{ewa koja }e doprineti anga`ovawu i detaqnoj pripremi pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije za u~e{}e u mirovnim misijama Ujediwenih nacija.

DELEGACIJA ABHO AUSTRIJE U KRU[EVCU

Delegacije roda ABHO Vojske Austrije poselila je nedavno Centar za usavr{avawe kadra ABHO u Kru{evcu. Gosti iz Austrije bili su pukovnik Johan Ainger i kapetan Mihael Ajhibel. Tokom posete razmewena su iskustva iz oblasti atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane i dogovoreni daqi oblici saradwe dve vojske u zajedni~kom obu~avawu kadra. Pripadnici Centra za usavr{avawe kadrova ABHO prikazali su gostima iz Austrije takti~ko-tehni~ki zbor, ve`bovne aktivnosti na ve`bali{tu Ravwak. Obi{li su, tako|e, kulturno-istorijske znamenitosti Kru{evca. Predstavnici roda ABHO vojske Austrije obi{li su i Centar za kontrolu trovawa na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.
Z. M.

18

15. septembar 2008.

P E R

A S P E R A

POTPORU^NIK
Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

U pro{lu subotu letele su potporu~ni~ke {apke ispred srpske skup{tine. Da li je svako uhvatio svoju? Svejedno, ako nije razmeni}e. U moje vreme se nisu bacale {apke. Taman posla! Taj komad uniforme bio je va`an za svaku potporu~ni~ku glavu.

li onda su govorili za nezaboravnu kwigu Olovka pi{e srcem., i niko nije verovao da }e se sve tako brzo promeniti. Na pitawe {ta je to vojnik, devoj~ica koja se kretala u bajci izme|u ~etvrte i pete godine, odgovorila je: Vojnik je `ivo bi}e koje je u vojsci! A wen vr{wak, koji bi morao ne{to boqe da poznaje vojna pitawa, rekao je: Ima jedan koji se stalno vra}a odnekud, a onda ga ponovo pozivaju u vojnike! Sva je prilika da je ovde re~ o maleroznom vojnom obvezniku bez koga se nisu mogle zamisliti ve`be i mobilizacije. Timovi stru~waka raznih profila mogli su da mozgaju mesecima, ali navedene definicije bile bi im zauvek nedosti`ne. Nevina perfekcija de~jih lucidnosti ne sastoji se samo u iskrenosti, nego i u beskona~nom duhu opstanka i vedrine. Da se danas pi{e ista kwiga, na{i najmla|i mudraci sigurno bi se bavili i civilnim regrutima. A u to vreme se znalo: rado ide Srbin (i ostali pripadnici bratskih naroda i narodnosti) u vojnike. Pre trideset godina, recimo, niko nije mogao da slu`i vojsku u svom srezu. To se zvalo disperzija kadrova. Ako si ro|en u Pirotu, posla}e te u Se`anu ili Debar. Momak iz Bajmoka stigao bi do \ev|elije ili Strumice, a onaj sa Kor~ule u Sombor. Pan~evci su bili rado vi|eni na Visu, Kru{evqani na Lastovu, a Beogra|ani u Velesu. ako se razvijala qubav prema domovini ili otaxbini, kako za koga. Kako za vojnike, tako i za oficire. Bilo je izuzetaka, naravno. Ali, privilegovana mesta su lako pravdana potrebama slu`be! Dr`ava je bila dovoqno velika za sve takve potrebe. Posebno mesto u rasporedu oficira imali su potporu~nici. Oni su bili osobena `iva bi}a u bratskoj armiji, kadar koji je najlak{e podnosio preme{taje. To su isti oni qudi koji na dan promocije visoko bacaju svoje {apke u beogradski vazduh, a onda uhvate bilo ~iju. I posle toga odlaze u prvo mesto slu`bovawa. U moje vreme se nisu bacale {apke. Taman posla! Taj komad uniforme bio je va`an za svaku potporu~ni~ku glavu. Doma}a {apka je nastala od ruske, i to bitnim smawivawem wenih dimenzija. Pogledajte ruske primerke takvih odevnih predmeta! Podse}aju na omawi helidrom. U JNA ih je neki modni kreator smawivao do razmera da se mogu obuhvatiti, ili staviti pod mi{ku. Ali {apka se mogla fazonirati, i to su radili uglavnom potporu~nici. Ako vidite `ivo bi}e koje je u vojsci, a na svojoj glavi nosi predmetnu ode}u ~iji su obodi potpuno krivi, ili u sebi nemaju elasti~nu `icu koja odr`ava podno{qivu formu {apke nema sumwe da je to smislio potporu~nik. Najboqe su prolazile jedinice ranga puka brigade, koje su odjednom dobijale po {est-sedam potporu~nika. Tu se nalazilo dru{tvo iz iste klase, ali raznih rodova. U Strumicu je 1969. stigla grupa od osam takvih eksperata: tri pe{adinca,

dvojica artiqeraca, vezista, abehajac i intendant. Ni{ je u septembru 1970. dobio 23 tek proizvedena oficira, i oni su se ra{trkali po garnizonu, od Komrena do Bubwa. Dabome da su gradske devojke sa odre|enim militarnim interesovawem odmah znale za svu tu sve`u krv: ko je odakle, ko je o`ewen (bilo je i takvih), ko jo{ nema devojku (bilo je i takvih), ko je kakav po naravi. Kao da su pro~itale slu`bene ocene i druge sli~ne karakteristike iz dosijea! U vezi sa potporu~nicima ni{ta se ne mo`e sakriti. Puni su elana na obuci, uglavnom bi hteli da sve postignu odmah. Vojnici znaju da su do{li oficiri sa posebnom profesionalnom o{trinom, i da u tome ponekad preteruju. otporu~nici uglavnom nemaju stan. Tako je bilo i onda, a i sada. U ono vreme nosili su te{ke, ru`ne, glomazne i nezgodne kofere. U wima je bilo sve ono {to nikome osim wima nije trebalo. Gazdarice koje izdaju stanove iskqu~ivo vojnim licima ne ~ine to zbog qubavi, nego zbog prakti~nih razloga. S obzirom na potrebe slu`be i obuke, stanar bar {est meseci nije u varo{i, nego se lomata negde na terenu. Bilo je romanti~nih slu~ajeva da se potporu~nik zateleba u gazdari~inu }erku, pa da sve okon~a na dva mogu}a na~ina: svadbom i veseqem za ~itav garnizon, ili poku{ajem mladog oficira da izbegne mati~ara vite{kim bekstvom iz garnizona, to jest prekomandom po zahtevu. To su, naravno, dramati~ni ili veseli izuzeci, svi oni doga|aji koji su oduvek ~inili garnizonski `ivot bogatijim. Dr`ava se postepeno smawivala i nestala je u novim balkanskim podelama. Nekada{wi potporu~nici, oni koji su svojim karijerama stvarali i sve {to je nestalo, odavno su u penziji. ^ude se kako je sve to brzo pro{lo. Kao da su ju~e uve`bavali korak za zavr{ni defile na Bawici, kako se na sve~anosti ne bi obrukali pred roditeqima. Ostaje mi `al za potporu~ni~kim danima! ka`e penzionisani pukovnik, trenutno u no}nom obezbe|ewu jedne firme. Wegov gazda ima 31 godinu, Dobar de~ko, ne mogu da gre{im du{u. Ali kad sam bio komandir voda u Vipavi, to su bili dani...! U pro{lu subotu, letele su potporu~ni~ke {apke ispred srpske skup{tine. Da li je svako uhvatio svoju? Svejedno, ako nije razmeni}e. Za mesec dana oficiri }e oti}i na svoje prve du`nosti. Mo`da ih ~eka sve ono {to su iskusili svi potporu~nici pre wih, `iva bi}a u srpskoj vojsci. I pisac ovih redova se, dok je bio u slu`bi, ose}ao najmo}nije sa tim prvim ~inom. Najva`niji moj potpis, to je ovaj: potporu~nik Q. S. Ali sada je dockan. @ivo bi}e koje ovo pi{e davno je u rezervi.

Autor je komentator lista Politika

19

INTERVJU

BRIGADNI GENERAL DANKO JOVANOVI] , NA^ELNIK UPRAVE ZA ODBRAMBENE TEHNOLOGIJE

Snimio Dimitrije GOL

ZAMAJAC RAZVOJA DRU[TVA

Na{a je obaveza realizacija svega {to je u neposrednoj vezi sa sredstvima naoru`awa i vojne opreme, od wihovog projektovawa i nastajawa, potom eksploatacije i odr`avawa, do rashoda. Zato nije preterano kada se ka`e da je Uprava za odbrambene tehnologije u izvesnom smislu kqu~na u sistemu odbrane. Ali ona je takva samo onoliko koliko to `ele oni koji odlu~uju o modernizaciji i opremawu Vojske. Od wihovih zahteva i projekcija zavisi i zna~aj Uprave.

ako je neposredni povod za razgovor sa brigadnim generalom Dankom Jovanovi}em, na~elnikom Uprave za odbrambene tehnologije u Ministarstvu odbrane, obele`avawe Dana tehni~ke slu`be, koji pada 15. septembra, razloga za razgovor je mnogo vi{e. Posebno ako imamo u vidu sve brojnije zahteve vojne javnosti da se, posle gotovo tri decenije zastoja, u Srbiji {to pre pokrenu i intenziviraju razvoj i proizvodwa savremenih sredstava naoru`awa i vojne opreme. U svakoj zemqi i vojsci odbrambene tehnologije predstavqaju kqu~ni, ili jedan od odlu~uju}ih zamajaca dru{tvenog razvoja. Ulagawa u taj, veoma profitabilni, sektor donose vi{estruku korist i, po definiciji, otvaraju vrata ekonomskom i svakom drugom prosperitetu zemqe. Uprava za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane i zbog toga je me|u najzna~ajnijim u Vojsci Srbije, a foteqa wenog na~elnika jedna je od najvrelijih u sistemu odbrane. Za dokazivawe te tvrdwe, na po~etku razgovora s brigadnim generalom Dankom Jovanovi}em, dovoqno je pomenuti samo nadle`nosti Uprave koju vodi. Od nekada{wa dva sektora Ministarstva odbrane, Pozadine i Sektora za vojnoprivrednu delatnost, sa pripadaju}im slu`bama, odeqewima i odsecima, nastala je Uprava u kojoj se, pored ostalog, planiraju, organizuju i realizuju istra`ivawe, razvoj, modernizacija, proizvodwa, kontrola kvaliteta, standardizacija, snabdevawe i odr`avawe sredstava naoru`awa i vojne opreme. Iz svega toga vidi se zbog ~ega je, posle vi{e od dve decenije vi{estruke stagnacije u opremawu Vojske, pred Upravom za odbrambene tehnologije veliki, odgovoran i zna~ajan posao. Tek okon~ana reorganizacija i prilago|avawe na nove tr`i{ne uslove omogu}i}e efikasniju realizaciju ambicioznih nau~noistr`iva~kih projekata, ubrzanu modernizaciju na{e vojske i weno snabdevawe modernijim, savremenijim i kvalitetnijim naoru`awem i vojnom opremom. Zato je na{e prvo pitawe generalu Jovanovi}u vezano upravo za sprovedenu reorganizaciju Uprave i eventualne te{ko}e prouzrokovane sa`imawem nadle`nosti na jednom mestu: Tehni~ka slu`ba, ~iji Dan prvi put ove godine obele`avamo 15. septembra, predstavqa deo slo`enog sistema, veoma zna~ajnog za borbenu gotovost,
15. septembar 2008.

20

a time i za sistem odbrane u celini. Zato nije slu~ajno {to je i ta stava naoru`awa i vojne opreme. Vojnotehni~ki institut svakako vioblast sada u sastavu Uprave za odbrambene tehnologije. S mnogo dimo kao sponu nauke, bazne nauke, istra`iva~ke i razvojne oblasti, razloga, od nekada{wa dva sektora, onog za vojnoprivrednu delat- ali i korisni~ke funkcije. To zna~i da VTI ima svoju ulogu u `ivotu nost, sa upravom za istra`ivawe i razvoj, odeqewem za standardi- jednog sredstva od wegovog nastajawa do rashoda, odnosno prodaje. zaciju, vojnom kontrolom kvaliteta i jo{ nekim segmentima, s jedne Svakako da je VTI za nas i daqe veoma zna~ajan, da razmi{qamo o strane, odnosno Sektora za pozadinu, sa tehni~kim upravama vido- strate{kom, dugoro~nom razvoju nekih projekata i sredstava koje VTI va i Vojnotehni~kim institutom, formirana je jedinstvena Uprava za mo`e da realizuje. Krenu}e serijska proizvodwa pu{ke M 21, sredodbrambene tehnologije. Tako su objediwene i sve wihove nadle- stva razvijenog u VTI. To je novi tehnolo{ki nivo, koji svedo~i o spo`nosti. Dok se Sektor za pozadinu, kad je o tehni~koj slu`bi re~, sobnostima VTI. Sa wom dobijamo najsavremeniji deo moderne game bavio tehni~kim snabdevawem i odr`avawem, Sektor za vojnopri- naoru`awa vojnika za 21. vek. vrednu delatnost bavio se istra`ivawem, razvojem, modernizaci Vojna industrija je svojevremeno bila veliki izvoznik naojom, proizvodwom, kontrolom kvaliteta i standardizacijom. Sad je ru`awa i vojne opreme. Da li smo sada prinu|eni da uvozimo sve to nadle`nost jedne Uprave u Sektoru za materijalne resurse mnogo vi{e nego {to je objektivno potrebno? Ministarstva odbrane, {to pokazuje da ostvarujemo vi{estruku Na{a je orijentacija na doma}u privredu. Nastojimo da {to funkciju. Na{a je obaveza realizacija svega {to je u neposrednoj vezi sa sredstvima naoru`awa i vojne opreme, od wihovog projekto- vi{e sredstava, koje mogu da remontuju i proizvedu doma}i proizvo|a~i, realizujemo ovde. Mi `evawa i nastajawa, potom eksplolimo da finansiramo na{u priatacije i odr`avawa, do rashoU barutani Obili}evo pored Kragujevca, 15. septembra vredu. Tako rade sve zemqe sveda. Zato nije preterano kada se daleke 1891. godine zapo~ela je proizvodwa nitroceluloznog, ta, pa ni mi ne treba da budemo ka`e da je Uprava za odbrambeodnosno bezdimnog baruta, {to je omogu}ilo da kragujeva~ki Zaizuzetak. Me|utim, neke tehnone tehnologije u izvesnom smislu vod do 1901. godine osvoji proizvodwu municije za pu{ke mauzer logije smo izgubili u me|uvremekqu~na u sistemu odbrane. Ali M 1899. Tokom 1908. godine dnevna proizvodwa pe{adijske munu, neke nismo nikada razvili, ona je takva samo onoliko kolinicije dostigla je 100 hiqada metaka. Razvoj i osavremewivawe pa smo prinu|eni da neka sredko to `ele oni koji odlu~uju o vojne industrije omogu}ili su da se Srbija ubrzano pripremi za stva uvozimo. Sve zemqe za svomodernizaciji i opremawu Vojtrijumfalne pobede u balkanskim i Prvom svetskom ratu. ju vojsku tra`e i kupuju najboqe. ske. Od wihovih zahteva i proZbog svega toga, 15. septembar je odabran za Dan Tehni~ke Mi smo du`ni da za Vojsku Srbijekcija zavisi i zna~aj Uprave. slu`be u Vojsci Srbije. je nabavimo najboqe, ne{to {to Mi ne mo`emo da razvijemo i osigurava wenu konkurentnost. proizvedemo neko sredstvo, ako se to od nas ne tra`i i ako se za to ne obezbede uslovi. Ne mo`emo, Trudimo se da ono {to kupujemo kupimo s dijagnosti~kom opremom, na primer, da remontujemo neko sredstvo, ako neko ne `eli da ga svom potrebnom litetraturom i dokumentacijom, s pravom na autoremontuje. U tom pogledu nadle`nosti su jasno razgrani~ene i tu ne- nomiju u odr`avawu, nadogradwi, modernizaciji Posebno kad je o elektronici re~. ma nesporazuma, mada ima nekih nedoumica i nedore~enosti. Nama je mnogo ve}i problem vi{ak zastarelih sredstava NOV S druge strane, u nekim segmentima postoji delimi~na neuskla|enost funkcija i nadle`nosti, {to ote`ava informacione i komu- od proizvodwe i nabavke novih. Mo`da paradoksalno zvu~i, ali sanikacione tokove i wih treba neizostavno urediti. U svim oblasti- mo na prvi pogled. Posle svih turbulencija kojima smo bili svedoci ma, pa i kad je re~ o funkciji odr`avawa, koja je sada podeqena na na kraju pro{log veka, kod nas je ostalo mnogo zastarelog naoru`aUpravu za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane i Gene- wa i sredstava. Mi preduzimamo sve mogu}e da spre~imo ne`eqenih ral{tab. Verujem da }e se i to s vremenom uskla|ivati. Potrebno je posledice, poput one u Para}inu. To je segment koji `elim da nagladoneti pravilo o odr`avawu, ali je, pre toga, neophodno doneti ne- sim. Sredstvima su istekli svi rokovi, tako da imamo mnogo vi{e ka druga pravila iz logistike, {to }e omogu}iti br`e otklawawe zahteva i potreba da neka sredstva uni{timo, nego da nabavimo nova. To nam smawuje mogu}nosti za nabavku novih sredstava iz na{ih eventualnih nesporazuma, bar kad je o remontu re~. fabrika. O~ekujem da }emo za koju godinu u potpunosti stabilizova Jedna od va`nijih nadle`nosti Uprave za odbrambene tehti stawe u toj oblasti. Uni{ti}emo suvi{na i stara sredstva i krenologije svakako su istra`ivawe i razvoj naoru`awa i vojne nuti u proizvodwu novih, savremenijih, modernijih, kvalitetnijih. opreme. Saradwa sa VTI je u toj oblasti godinama bila prio- Ona sredstva koja je vreme pregazilo, svakako }emo uni{titi. Ona ritet. Da li je i sada tako, s obzirom na to da je na{ ugledni koja su prevazi|ena, ali koja mogu da se nadograde i modernizuju, Institut posle reorganizacije ostao bez velikog broja iskusnih svakako }e do}i na red za osavremewivawe. Tako ne{to rade i mnostru~waka? go razvijenije dr`ave, pa za{to ne bismo i mi? Ove godine obele`ava se 60 godina VTI, koji je u vremenu za Jedan od razloga zbog kojih se u upravu kojoj ste na ~elu upinama, tako|e reorganizovan i reformisan, poput svih drugih ustanoru pogledi mnogih na{ih fabrika, ne samo onih iz namenske, va Vojske, kao uostalom i sama Vojska. U sada{wem Vojnotehni~kom odnosno odbrambene industrije, jesu predstoje}i napori na institutu objediweni su nekada samostalni Vazduhoplovno-tehni~nki, opre mawu Vojske modernim sredstvima naoru`awa i vojne Mornari~ko-tehni~ki i raniji Vojnotehni~ki institut, {to je dovelo opre me. Da li zaista predstoje ve}i poslovi i da li ima dodo promena i omogu}ilo lak{e prilago|avawe vremenu i novim okolvoqno novca za sve projekte? nostima. Smawen je broj zaposlenih, ograni~ene su neke razvojne Posla }e, svakako, biti za sve one koji su zainteresovani za mogu}nosti, ali su o~uvani istra`iva~ki kapaciteti, laboratorije, resursi. O~uvan je, na kraju, decenijama stican i me|unarodno pri- saradwu i koji zadovoqavaju visoke standarde usvojene u proizvodznat ugled, kao rezultat oko 1.300 do sada priznatih projekata. To je wi naoru`awa i vojne opreme. U takvim poslovima u~estvuju svi, od ogroman nau~ni doprinos Vojnotehni~kog instituta, koji je bio rasad- VTI, preko remontnih zavoda, do fabrika odbrambene industrije. nik kadra i nau~nog i stru~nog. Neki vode}i qudi Instituta danas su Tu postoji izvesna sinergija koja u nekom budu}em vremenu treba da na vode}im mestima u mnogim nau~nim ustanovama i institucijama. ja~a, u zavisnosti od potreba sistema odbrane, finansijskih i ekoRektor BU je sa VTI, katedra vojnog ma{instva na Ma{inskom fakul- nomskih mogu}nosti dr`ave i vojske. Iskoristi}e se svi kapaciteti tetu puna je na{ih qudi, mnogo je nau~nika i profesora na fakulte- koji postoje u Vojsci i dru{tvu. Stru~ni, nau~ni i drugi potencijali tima Beogradskog, Ni{kog i Novosadskog univerziteta sa VTI. Mi mnogih instituta i ustanova, i dr`avnih, i privatnih. Pri tome je `elimo da se ta fluktuacija kadra nastavi i daqe. To nije ni{ta lo- va`no znati da ne gledamo strukturu vlasni{tva nego interese i mo{e. Zdrava konkurencija donosi mnogostruke koristi. Kad je dana- gu}nosti firme, odnosno pristup prema sistemu odbrane. Ne izbe{wi VTI u pitawu, u toku su odre|ena istra`ivawa, poklawa se pa- gavamo saradwu sa civilnim tr`i{tem. Godinama je tehnologija koju `wa razvoju, modernizaciji, adaptaciji, pa i proizvodwi novih sred- smo razvijali prelivana na civilno tr`i{te. To svi rade. Poznato

21

INTERVJU

je da sve dr`ave razvijaju najpre vojnu tehnologiju, koja zatim inicira razvoj razli~itih segmenata civilne industrije. O tome je napisano mnogo kwiga. Nije tajna da svaka dr`ava ulagawima i tehnolo{kim razvojem namenske industrije ula`e i razvija celokupno dru{tvo. I kod nas je ranije dr`ava mnogo vi{e ulagala u razvoj namenske industrije. Sada su okolnosti ne{to druga~ije, ali su{tina ostaje ista. Sada smo u prilici da implementiramo Zakon o odbrani, u kome je predvi|eno formirawe Fonda za odbrambenu industriju. U prilici smo da analizom tr`i{ta i potreba razvijamo savremenije, kompleksnije i efikasnije oblike saradwe. Mnoge fabrike bi se vratile u sistem odbrambene industrije. Neke od wih su se svojevremeno odvojile, videle su svoju {ansu u samostalnom nastupawu na tr`i{tu, ali se `eqe nisu ispunile. Nemaju mogu}nosti za investirawe, stao je razvoj, oskudnija su istra`ivawa Kako bilo da bilo, {est fabrika odbrambene industrije opstalo je. Danas rade sve boqe i boqe. Veliki je podstrek ugovor sa Irakom, za divno ~udo, on je primer kako kompletna dr`avna struktura mo`e da podr`i jedan va`an izvozni posao. Podr`ali su nas svi, od predsednika Srbije, premijera, preko ministra odbrane i na~elnika G[, do svih onih koji su odlu~ivali na ni`im nivoima.

etaloniranih merila ne mo`e se ni proizvesti kvalitetan proizvod. Postoji vi{e od 8.000 standarda i tehni~kih preporuka, koji su kod nas usvojeni, ti standardi nisu samo na{a stvar, oni su va`ni i za proizvo|a~a, i za dr`avu, i za sve one koji u~estvuju u lancu proizvodwe NVO. U va{oj nadle`nosti je izdavawe dozvola za proizvodwu NVO. Kad je o tome re~, da li su fabrike u sistemu odbrambene industrije privilegovane? Nastojimo da dozvole za proizvodwu naoru`awa i vojne opreme izdamo svima koji zadovoqavaju propisane uslove. Nas ne zanima vlasni~ka struktura firme. Posao dajemo i dr`avnim, i privatnim, i me{ovitim firmama. Mi `elimo da {to vi{e proizvo|a~a u~estvuje u konkurenciji, u proizvodwi za istu cenu. To svakako doprinosi ve}em kvalitetu obavqenog posla. Mislim da su ta na{a nastojawa ve} prepoznata u dru{tvu.

Posao sa Irakom spada u jedan od najve}ih izvoznih poduhvata u posledwe vreme. Da li }e takvih velikih poslova biti jo{? Verujemo da }e takvih, ve}ih ugovora, biti ve} u skorije vreme. Poznato je da su takvi poslovi jedino isplativi, sve drugo je tek poslovawe na granici rentabiliteta, da bi se pokrili osnovni tro{kovi i plate. Mi smo svesni da bez tako velikih izvoznih poslova i ugovora nema razvoja, nema novih tehnologija, ve}eg zapo{qavawa Znatan profit ostvaruje se jedino serijskom proizvodwom, a ona je mogu}a tek kao rezultat velikih ugovora. Zato nastojimo da uskoro ugovorimo jo{ neke velike poslove, i verujemo da }e se to i ostvariti. Pri tome, va`no je naglasiti da stranog kapitala u fabrikama namenske industrije ne}e biti. Na taj na~in mnoge zemqe ~uvaju svoj sistem odbrane, tako }emo ~initi i mi. Naravno, to ne zna~i da stranci ne mogu da finansiraju realizaciju nekih projekata, da neki projekti ne mogu da budu zajedni~ki. Naprotiv. Nade su realne? Nadamo se velikim ugovorima i znatnom profitu, jer su na{i proizvodi kvalitetni. Kvalitet se, naravno, ne ostvaruje slu~ajno; kvalitetna proizvodwa se ostvaruje uz pomo} dr`ave, kroz Upravu za odbrambene tehnologije, odnosno wenu kontrolu kvaliteta. Svi oni koje zanima da li su u proizvodwi nekog sredstva zadovoqeni visoki principi na{e kontrole kvaliteta, kad dobiju potvrdu, vi{e ne insistiraju na dodatnim kontrolama. Na{a kontrola kvaliteta je priznata u svetu, veoma cewena. Imamo sertifikat sa rednim brojem 001. Ta akreditacija nam omogu}ava da obavqamo rigoroznu kontrolu kvaliteta, da pratimo standarde ISO sistema, da sertifikujemo druge po tom sistemu. Pored toga, imamo razvijenu i metrolo{ku delatnost. Imamo masu metrolo{kih laboratorija u kojima kontroli{emo kvalitet va`e}ih merila. Bez kvalitetnih,

Me|unarodna saradwa Vojske Srbije ogleda se i u vojnotehni~koj saradwi, ~iji je nosilac Uprava za odbrambene tehnologije. Da li ste zadovoqni oblicima i nivoom saradwe u toj oblasti? Vojnotehni~ka saradwa nam je veoma razvijena. Na{ je princip da sara|ujemo sa svim onim zemqama i armijama koje to `ele. Primer su zajedni~ki projekti i dobri odnosi sa Al`irom, Engleskom, Turskom, Slova~kom, Rumunijom Realizovani su i posredovawem Ministarstva odbrane Srbije, odnosno Uprave za odbrambene tehnologije sa sli~nim institucijama u svetu, ali i kroz saradwu na{ih fabrika sa fabrikama u tim zemqama. Ne postoji kontinent na koji Prvi partizan ne izvozi svoje proizvode, gotovo da nema zemqe ni vojske koja nema wegovu lova~ku ili drugu municiju. Potrudi}emo se da u narednom periodu dobijemo {to vi{e sertifikata Natoa, koji nam omogu}avaju prodaju i u zemqama te alijanse. Mi to i sada radimo, s pojedinim dr`avama, sredstvima i proizvodima. U zemqe Alijanse ve} izvozimo neke na{e proizvode. Naravno, onoliko koliko to zadovoqava interese fabrika, pre svih Prvog partizana, Slobode, Lu~ana. Sa Bugarima imamo dobru saradwu u oblasti metrologije, koja se nastavqa na obostrano zadovoqstvo. Na poslediplomskim studijama {kolujemo dvadesetak studenata iz Al`ira. Imamo kurseve za pripadnike ira~ke i libijske armije Intenzivna je saradwa s mnogim zemqama. Naravno, kad je re~ o Rusiji, poznato je da smo remontovali vazduhoplove. U toku su modernizacija i nabavka borbenih oklopnih vozila to~ka{a. Tra`i se strate{ki partner za modernizaciju G-4... Za kraj ostavqamo pitawe o Fondu za odbrambenu industriju, ~ije osnivawe je predvi|eno Zakonom o odbrani. Ka{wewe u wegovom osnivawu ve} je ostavilo neke negativne posledice. Da li }e biti boqe u slede}oj godini? O~ekujemo da se taj Fond osnuje po~etkom slede}e godine. Trebalo bi da se na taj na~in obezbede neophodna sredstva za realizaciju nekih ambicioznijih projekata. Ali, ono {to je ve} sada poznato, svakako jeste da raspolo`ewe dr`ave postoji, ono je decidirano dato i u Zakonu o odbrani. S druge strane, o tome svedo~i i veoma bogata saradwa sa Nacionalnim investicionim planom i Fondom za kapitalne investicije Vojvodine, od kojih smo ove godine dobili i iskoristili zna~ajnija sredstva. To pokazuje da u dr`avi ima razumevawa za potrebe i projekte Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, {to svakako ohrabruje.
Du{an GLI[I] 15. septembar 2008.

22

TRE]I KURS ZA PRVE PODOFICIRE

U pan~eva~kom Drugom centru za obuku, 1. septembra zapo~eo je tre}i kurs za prve podoficire Vojske Srbije. Pored predstavnika Komande za obuku, 34 budu}a prva podoficira u ~etama i baterijama Vojske pozdravili su zamenik na~elnika Uprave za obuku i doktrinu pukovnik Branko Deleti} i komandant Drugog centra potpukovnik Stevo Radowi~ki}. Govore}i o novom polo`aju podoficira, u uslovima kada se formira podoficirski kor Vojske Srbije, pukovnik Deleti} istakao je da u razvijenim armijama podoficiri predstavqaju ki~meni stub operativne vojske. Promene u polo`aju podoficira u na{oj vojsci podrazumevaju wihovu vode}u ulogu u realizaciji obuke i izvr{avawu zadataka u jedinicama. Oni su lideri vojnika i nezaobilazna karika u komandovawu. Novi polo`aj podoficira u Vojsci Srbije zahteva od wih stalno usavr{avawe i dokazivawe na du`nostima koje obavqaju rekao je pukovnik Deleti} u prvom obra}awu polaznicima kursa. Kurs na kome }e budu}i prvi podoficiri usavr{avati teorijska i prakti~na znawa iz oblasti liderstva, prava, upravqawa resursima, vojne i fizi~ke obuke, traje pet nedeqa. D. G.

Snimio N. PAN^I]

OBELE@EN DAN VOJNE POLICIJE

Dan Vojne policije Vojske Srbije 14. septembar sve~ano je obele`en 12. septembra u Klubu Vojske na Top~ideru. Skupu su, pored stare{ina Uprave vojne policije i sastava vojne policije na{e vojske, prisustvovali dr`avni sekretari Ministarstva odbrane, pomo}nici ministra odbrane, na~elnici organizacijskih celina Ministarstva i uprava General{taba, te predstavnici operativnih sastava Vojske, Ministarstva unutra{njih poslova i Bezbednosne informativne agencije Republike Srbije. Vojnu policiju Vojske Srbije, koja nastavqa tradiciju jedinica formiranih 14. septembra 1955, danas ~ini pet bataqona, organizovanih prema zadacima koje obavqaju op{ta policija, kriminalisti~ka, saobra}ajna i protivteroristi~ka policija. Sastavi su razme{teni u Beogradu i Ni{u, a zadatke izvr{avaju na ~itavoj teritoriji Srbije. U okviru obele`avawa praznika organizovan je takti~ko-tehni~ki zbor naoru`awa i opreme jedinica vojne policije Vojske Srbije. Izlo`ena su op{ta sredstva za{tite i kriminalisti~ke tehnike, naoru`awe, vozila za sprovo|ewe i saobra}ajna vozila, odnosno specijalna oprema protivteroristi~kih jedinica. Pozdravqaju}i prisutne goste, brigadni general \uro ]eli}, na~elnik Uprave vojne policije, ~estitao je pripadnicima praznik i naglasio da su u proteklom periodu kvalitetno izvr{avali sve misije i zadatke koje je pred wih postavqalo dr`avno i vojno rukovodstvo. Izrazio je uverewe da }e i u narednom vremenu imati uspeha u radu. Pripadnici 3. bataqona vojne policije obele`ili su praznik u ni{koj kasarni Kwaz Mihajlo. Sve~anosti su prisustvovali zamenik komandanta Kopnene vojske general-major Aleksandar @ivkovi}, predstavnici Policijske uprave grada Ni{a, Odreda `andarmerije i Srpske pravoslavne crkve. Tom prilikom izveden je takti~ko-tehni~ki zbor i prikaz dela obuke jedinica vojne policije.

NAJMLA\I REZERVNI OFICIRI

Na Vojnoj akademiji krajem avgusta odr`ana je sve~anost povodom zavr{etka {kolovawa slu{alaca za rezervne oficire martovske generacije 123. klase Smera pe{adije, 108. klase Smera artiqerije i Smera ARJ PVO, 107. klase Smera in`iwerija i 109. klase Smera VOJ. Ukazom predsednika RepubV. P. like Srbije Borisa Tadi}a, u ~in rezervnog potporu~nika unapre|ena su 53 polaznika [kole rezervnih oficira. ^etvrta brigada Kopnene vojske organizovala je, 10. septembra, u kasarni Prvi Trojici najboqih polaznika na~elnik VA pe{adijski puk kwaza Milo{a Velikog u Vrawu susret gra|ana i vojnika. Prisustvova- general-major Vidosav Kova~evi} uru~io je lo je vi{e od ~etiri i po hiqade me{tana grada i okoline, u~enika osnovnih i sredwih prigodne nagrade. Dvogled sa posvetom dode{kola. Komandant brigadni general Milosav Simovi} istakao je da je akcija Otvoreni qen je prvom u rangu, rezervnom potporu~niku dan organizovana sa ciqem da gra|ani boqe upoznaju svoju vojsku. in`iwerije \uri Radmanu, koji je {kolovawe Tokom septembra i oktobra, za gra|ane }e biti otvorene kapije kasarni u zavr{io sa uspehom 9,67. Rezervni potporu~nik Beogradu, Ni{u, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Ba~koj Topoli, Kraqevu, Ra{koj, VOJ Miqan Ivanovi} nagra|en je ru~nom buPan~evu, Somboru, Vaqevu, Kru{evcu, Zaje~aru, Leskovcu, Po`arevcu i Gorwem solom sa posvetom, a rezervnom potporu~niku Milanovcu. VOJ Marku Veki}u uru~ena je kwiga. Z. M. A. P.

SUSRET GRA\ANA I VOJSKE U VRAWU

NOVA KANCELARIJA ZA CIVILNO-VOJNU SARADWU

U kraqeva~kom klubu Vojske Srbije, 9. septembra je otvorena Kancelarija za civilno-vojnu saradwu Druge brigade Kopnene vojske, radi ostvarivawa {to boqe saradwe komandi i jedinica sa civilnim strukturama. Kancelarija obuhvata garnizone Kraqevo i Ra{ka, te garnizono mesto Novi Pazar. Otvarawu Kancelarije prisustvovali su na~elnik Odeqewa za civilno-vojnu saradwu General{taba Vojske pukovnik Milenko Lalovi}, zamenik komandanta Druge brigade pukovnik Zoran Kova~evi}, na~elnik Odseka civilno-vojne saradwe Komande Kopnene vojske potpukovnik Dragan Damwanovi}, zatim predstavnik Ministarstva odbrane Kraqevine Danske major Soren Boaje i Mirjana Korica iz Direkcije za prekvalifikaciju Prisma. Pomo} Vojsci Srbije prilikom formirawa Kancelarije pru`ila je vlada Kraqevine Danske.
Z. M.

23

I N T E N D A N T S K A

S L U @ B A

V O J S K E

S R B I J E

OGLEDALO STATUSA VOJNIKA

Osnovana 14. septembra 1885, intendantska slu`ba dostizala je vrhunce u JNA, ali i prolazila kroz trwe devedesetih godina pro{log veka. Danas, kada je dr`ava kona~no opet iza we, ona ponovo mo`e uspe{no da podr`i Vojsku.

o~etkom XIX veka oformqena je, prvo u francuskoj, a potom i u ostalim vojskama, intendantska slu`ba, u koju se ukqu~uju i sanitetski i tehni~ki organi sa radionicama. U srpskoj vojsci intendantska slu`ba osnovana je 14. septembra 1885. Naredbom ministra vojnog |eneral{tabnog pukovnika Jovana Petrovi}a o Glavnom intendantstvu i administraciji Vrhovnog {taba. U HH veku intendantura se razvija u okviru pozadine, zajedno sa ostalim slu`bama, i uskla|uje sa zahtevima ratovawa i savremenim potrebama. Intendantska uprava JNA je u skladu sa nau~nim dostignu}ima druge polovine HH veka i tada{wim zahtevima znatno doprinela osavremewivawu i razvoju vojske. Insistiraju}i na visokom kvalitetu intendantske opreme, Uprava je ~ak uticala i na privredni razvoj zemqe i podizawe kvaliteta proizvoda. Intendantski institut JNA, u saradwi sa doma}om industrijom, razvio je niz novih proizvoda, koji su gotovo u potpunosti zadovoqavali sve potrebe tada{we armije. Na`alost, Institut je prestao sa radom, dok je doma}a industrijska proizvodwa po~etkom devedesetih godina pro{loga veka sve te`e mogla da podmiri savremene zahteve vojske.

STRAN CI U VOJ NIM HO TE LI MA

Danas je intendantska slu`ba Vojske Srbije, po re~ima na~elnika Uprave za op{tu logistiku Sektora za materijalne resurse MO pukovnika Perice Pavlovi}a intervidovska. Namewena je neprekidnom i potpunom obezbe|ivawu pripadnika Vojske Srbije `ivotnim potrep{tinama, ~ime presudno uti~e na moral i borbenu gotovost. Planskim i organizovanim snabdevawem komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije, {irokim spektrom proizvoda: hrana, ode}a, obu}a, posteqna i logorska
Snimio Jovan MARJANOV

24

15. septembar 2008.

oprema, name{taj, trikota`a, pozamanterija, galanterija, sredstva i oprema za proizvodwu i uslu`ne delatnosti, sredstva za li~nu i kolektivnu higijenu, i drugim, zadovoqavaju se nau~no utemeqene, normirane i svakodnevne potrebe pripadnika VS. U okviru intendantske slu`be de{avaju se mnoge promene. Mewaju se uniforme, uvode novi simboli jedinica, stvara se novi plan ishrane, zavr{ava se opremawe objekata na vojnoj bazi Cepotina. Uz uobi~ajene goste, na{i vojni turisti~ki objekti privla~e i pripadnike stranih oru`anih snaga, koje zanima bawski, planinski i lovni turizam. Na Tari ve} tradicionalno prihvatamo decu u okviru manifestacije Na{a Srbija, posebno onu sa Kosova i Metohije. Tara je ina~e brend srpskog, odnosno vojnog turizma. Kapaciteti hotela Omorika i Beli Bor bele`e stepen iskori{}ewa od oko 85%, {to je iznad svetskog proseka ka`e na~elnik Uprave za op{tu logistiku. Uniforma nije samo ogledalo statusa u vojsci ve} i svojevrstan simbol dr`ave. Ne ~udi zato {to su za wen budu}i izgled zainteresovani i oni koji }e je nositi, i oni koji }e je na ulicama samo posmatrati. Dokle se stiglo sa radom na novoj uniformi? U zavr{noj je fazi. Novi kontingent uniforme za verifikaciono ispitivawe je u skladi{tu. Do kraja godine, eventualno u prvom kvartalu idu}e, posle zavr{enog ispitivawa o~ekujemo da }e nova uniforma M03 po~eti da se koristi. Zbog ograni~enih sredstava ne mo`emo odjednom sve pripadnike snabdeti, ve} }emo to uraditi postepeno. Tokom izraPukovnik Perica Pavlovi} , de nove uniforme pokrenuli na~elnik Uprave za op{tu logistiku smo tr`i{nu utakmicu, u kojoj su razli~iti proizvo|a~i pod istim uslovima mogli da konkuri{u za posao. Primera radi, jedan dobavqa~ proizveo je tkaninu za uniformu, a drugi tkaninu za ko{uqu. Konfekcijski deo posla odradio je tre}i dobavqa~. Zbog ovakvog pristupa poslovawu, cena jednog kompleta uniforme iznosi oko 350 evra. Istim pristupom nastavi}emo i daqe. Monopola ne sme biti, tako da o~ekujemo da }e se i konkurencija zao{triti, a cene i daqe padati. Uskoro se o~ekuje i nova gardijska uniforma. U weno nastajawe ukqu~eni su i Fakultet umetnosti, Vojni muzej, pripadnici Garde. Na Dan Vojske, gardisti bi mogli da zablistaju u novoj uniformi, koja predstavqa osavremewenu varijantu tradicionalne. Umesto {apke, gardisti bi nosili kalpak, a ima}e i dolamicu, e{arpu, nove gajtane. Po detaqima }e se razlikovati oficiri, podoficiri i vojnici. Razmi{qa se i o promeni `enske uniforme. Umesto kape, `ene profesionalni vojnici ima}e {e{iri}, a bi}e i nekih drugih poboq{awa.

OSVA JA WE VE LI KIH SI STE MA

Jo{ se odre|eni proizvo|a~i ne usu|uju da u|u u saradwu sa Vojskom, pou~eni iskustvom iz vremena kada ra~uni nisu na vreme ispla}ivani. Sada moramo da ih uverimo da se situacija promenila ka`e pukovnik Pavlovi}.

OBRO CI ZA UNI VER ZI JA DU

Ekskluzivno saznajemo da }e se intendantska slu`ba ukqu~iti u logisti~ku podr{ku Univerzijade 2009, koja }e se odr`ati u Beogradu.

BROJ NE NAD LE@NOSTI

Intendantska slu`ba nadle`na je i odgovorna za pravovremeno i potpuno planirawe, organizovawe i sprovo|ewe intendantske podr{ke Vojske Srbije. Intendantska podr{ka Vojske Srbije u miru je skup organizovanih delatnosti, radwi i postupaka komandi, jedinica i ustanova kojima se obezbe|uju intendantske pokretne stvari, ishrana, voda, odevawe i funkcionisawe proizvodno uslu`nih delatnosti neophodnih za `ivot i rad wenih komandi, jedinica i ustanova. Organizaciono, kadrovski i tehni~ko-tehnolo{ki, slu`ba je osposobqena za svoj posao.

CI QE VI I ZA DA CI
Ciqevi intendantske slu`be su brojni. Ona treba da obezbedi nesmetan `ivot i rad Vojske u definisanim uslovima za ostvarivawe op{tih logisti~kih potreba. Tako|e, treba da obezbedi uslove za izgradwu, ja~awe i o~uvawe operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske i wenu upotrebu i popunu, odnosno uslove za u~e{}e Vojske u multinacionalnim operacijama, i drugo. Na osnovu op{tih logisti~kih potreba Vojske i utvr|enih ciqeva, propisani su i zadaci intendantske slu`be, kao {to su razvoj, usavr{avawe, standardizacija i tipizacija intendantskih pokretnih stvari i normativno-pravna regulativa op{te logistike. U zadatke slu`be ubrajaju se i ishrana qudi i `ivotiwa, odevawe, komunalne i energetske usluge, snabdevawe i opremawe intendantskim pokretnim stvarima, sme{taj i uslu`ne delatnosti. ma je reorganizacija i tih vojnih ustanova u savremene i ekonomi~ne organizacije, osposobqene da zadovoqe visoke zahteve koji se pred wih postavqaju. U budu}nosti treba da obezbedimo potrebnu intendantsku opremu u skladu sa misijama i zadacima Vojske Srbije i savremenim zahtevima ratovawa. Tako|e, ne smemo da zanemarimo daqe {kolovawe i obu~avawe kadra intendantske slu`be. Najzad, treba da obezbedimo potrebnu kompatibilnost i interoperabilnost sa intendantskim slu`bama savremenih armija, u skladu sa mogu}nostima, zahtevima i potrebama dr`ave. Intendantska slu`ba koristi osam posto vojnog buxeta, {to je sasvim dovoqno, uz mere racionalizacije i {tedwe. Sa tim sredstvima tokom godinu dana spremimo i podelimo pribli`no ~etiri miliona obroka, ~etiri i po miliona dopuna u hrani, 250.000 specijalnih obroka, platimo utro{ak od 130 miliona kilovat-sati elektri~ne energije, 18.000 tona mazuta, 4.000 tona lo`uqa, 14 miliona kubnih metara prirodnog gasa, 15.000 tona ugqa, 5.000 metara ogrevnog drveta, {est miliona kubnih metara vode, itd. Uz sve to godi{we obla~imo dvadesetak hiqada stare{ina, regruta, studenata zavr{nih klasa i u~enika vojne gimnazije. [to se nas ti~e, zima mo`e da po~ne i sutra. Mi smo obezbedili i hranu i ogrev. To je prili~no razli~ito od onih godina kada nismo imali sredstava da platimo grejawe za celu sezonu, pa su zaposleni, ponekad i vi{e nedeqa, cvokotali u svojim kancelarijama. Finansirawe je stabilno. Kona~no je dr`ava stala iza nas.
Sne`ana \OKI]

DO VO QAN BU XET
U postoje}im uslovima, intendantska slu`ba obezbe|uje zahtevani nivo ishrane, koji je, koriste}i nau~na saznawa, prilago|en potrebama, uzrastu i navikama pripadnika Vojske Srbije. Sada se priprema novi plan ishrane. Poku{avamo da stvorimo jedinstven Plan ishrane za sve vrste korisnika, koji bi se dopuwavao u kalorijskim vrednostima za odre|ene kategorije. To je dobra osnova i za ishranu zaposlenih u MO i G[. Ciq nam je i da ishranu zaposlenih organizujemo na na~in na koji to rade zajedni~ke slu`be Vlade, da imamo lepe restorane u kojima na{i pripadnici mogu da naru~e sve {to je uobi~ajeno u toj vrsti ponude. Cene obroka bi trebalo da budu veoma pristupa~ne, jer bi se zasnivale samo na ceni proizvoda. Ideja je da svaki profesionalac mo`e da sebi priu{ti kvalitetan obrok za pristupa~nu cenu. Poqoprivrednom proizvodwom u vojnodohodovnim ustanovama namiruju se nemale potrebe Vojske Srbije za sve`im mesom i povr}em. Time su donekle obezbe|eni autonomnost i pouzdanost snabdevawa. Ipak, nije nam ciq da se bavimo poqoprivredom. Pred na-

25

ZDRAVSTVO

VESTI
PROMOVISANI OFICIRI SANITETSKE SLU@BE
Ovih dana na Vojnomedicinskoj akademiji odr`ana je sve~anost, na kojoj su promovisani najboqi polaznici 93. klase [kole rezervnih oficira sanitetske slu`be Vojske Srbije. Skupu je prisustvovao i na~elnik Uprave za zdravstvo Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane brigadni general doc. dr Veqko Todorovi}. On je ocenio da je u sistemu {kolovawa rezervnih oficira sanitetske slu`be u~iwen znatan napredak i da je to preduslov za uspe{an rad budu}eg Regionalnog centra za vojnomedicinsku edukaciju. Najbolje ocene tokom {kolovawa dobili su dr Aleksandar Jevti} (9,37), dr Vladan Dimitrijevi} (9,32) i dr Marko Smiljani} i dr Vladimir Bio~anin (9,26). Za postignut uspeh nagra|eni su prigodnim nagradama. Ocewuju}i rezultate {kolovawa, na~elnik Sektora za {kolovawe i NIR VMA prof. dr Mirjana @ivoti}Vanovi}, istakla je da su svi u klasi bili vrlo motivisani za u~ewe, pokazali odli~no znawe, te da su se aktivno anga`ovali na izradi seminarskih radova, koje su uspe{no odbranili na javnom ~asu pred Nastavno-nau~nim ve}em. Na zavr{noj ve`bi Dilomac 2008 i tokom drugog dela {kolovawa, koje su proveli u jedinicama i ustanovama Vojske, pokazali su stru~nost i profesionalizam, naglasila je prof. Vanovi}. Znawe i iskustvo koje su nam preneli najboqi lekari sa VMA za nas predstavqaju podstrek da se u budu}nosti jo{ vi{e trudimo i usavr{avamo kako bi vojno zdravstvo imalo kadar dostojan svojih prethodnika, rekao je najboqi polaznik 93. klase dr Jevti}.

SA RAD WA SA JA PAN SKIM HI RUR ZI MA

U okviru me|unarodne saradwe i razmene stru~nih iskustava, VMA su nedavno posetili istaknuti japanski hirurzi prof. dr Hitoshi Shiozaki, direktor Univerzitetske bolnice Kinki iz Osake i dr Hironori Shigeoka iz Op{te bolnice. Sa tim zdravstvenim institucijama jo{ pre nekolika godina uspostavqena je uspe{na saradwa u oblasti hirurgije i gastroenterologije. Japanskim kolegama dobrodo{licu je najpre po`eleo na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, koji je visoko ocenio stru~na usavr{avawa na{ih lekara u presti`nim japanskim medicinskim centrima. Gostima iz Japana prezentovana su dostignu}a VMA u le~ewu, edukaciji i nau~noistra`iva~kom radu, ali i mogu}nosti te zdravstvene ustanove u stru~noj i nau~noj saradwi.

KONGRES NEUROLOGA SRBIJE

SRPSKO NORVE[KA [TABNA VE@BA

U Centru za mirovne operacije Zdru`ene operativne komande Vojske Srbije odr`ana je od 1. do 5. septembra zajedni~ka komandno-{tabna ve`ba oru`anih snaga Srbije i Norve{ke. Na woj su u~estvovali pripadnici VMA i vojnog saniteta. Ve`bom je rukovodio pukovnik dr Nikola Zec, komandant lake poqske bolnice. Organizovana je radi pripreme predstoje}e multinacionalne ve`be Siguran put 08 koja }e se odr`ati od 17. do 21. novembra.

Laka poqska bolnica

U Kragujevcu su od 11. do 14. septembra odr`ani 12. kongres neurologa Srbije, ^etvrti kongres dru{tva za neuronauke i Prvi simpozijum neurolo{kih medicinskih sestara i tehni~ara. Na stru~nim skupovima u~estvovali su i predstavnici Vojnomedicinske akademije. Pukovnik prof. dr Ranko Rai~evi} bio je ~lan organizacionog i nau~nog odbora Kongresa, ali i moderator predavawa o neurotraumi. Sedam specijalista Klinike za neurologiju tako|e je u~estvovalo na pomenutim skupovima. Klinika za neurologiju VMA predstavqena je na kongesu sa deset postera, a weni stru~njaci govorili su i na Simpozijumu medicinskih tehni~ara.

SKUP O REGENERATIVNOJ MEDICINI

Pod pokroviteqstvom Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog dru{tva, u Beogradu se odr`ava nau~ni skup Regenerativna medicina u XXI veku mogu}nosti i stremqewa. Eminentni stru~waci iz Srbije, Velike Britanije, Francuske i Slovenije govori}e o iskustvima u terapijskoj primeni mati~nih }elija radi oporavka o{te}enih solidnih organa. Prof. dr Bela Balint, na~elnik slu`be za hemoterapiju i aferezno le~enje Instituta za transfuziologiju VMA, odr`a}e predavawe o Primeni mati~nih }elija u regenerativnoj medicini }elijska terapija srca i jetre. VMA se ubraja me|u ustanove koje su prve u svetu uvele takvu vrstu terapije i ve} pet godina sprovode ispitivanwa u toj oblasti.

NOVA KLASA REZERVNIH OFICIRA

[kolovawe u 94. klasi [kole rezervnih oficira sanitetske slu`be i 92. klase [kole rezervnih oficira veterinarske slu`be nedavno su na VMA zapo~ela 22 lekara, tri stomatologa, dva farmaceuta i pet veterinara. Na prigodnoj sve~anosti na~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} po`eleo im je dobrodo{licu. Tom prilikom istakao je da }e nova generacija budu}ih rezervnih oficira imati priliku da sagleda domete medicinske struke i nauke, ali i specifi~nosti vojne medicine. Polaznici [kole na prvom ~asu stekli su uvid u organizaciju i mogu}nosti VMA. Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

26

15. septembar 2008.

S p e c i j a l n i

ARSENAL21
p r i l o g

PI[TOQ PARABELLUM LUGER

Legenda prvog svetskog rata

Sto godina automobila u srpskoj vojsci

BORBENE SA^MARICE

Oru`je za blisku borbu

PI[TOQ PARABELLUM LUGER

Legenda Prvog svetskog rata

Svo ju po pu lar nost taj pi {toq du gu je ve o ma us pe loj kon struk ci ji

SADR@AJ
Pi{toq Parabellum Luger

za do ba kad je na stao. Du go je bio oru` je ko je je spa ja lo sve po treb ne cr te mo der nog mo} nog

Legenda Prvog svetskog rata

Japanski hidroavion US-2

2
au to mat skog pi {to qa kom pakt nost,

Najve}a amfibija Sto godina automobila u srpskoj vojsci 1908-2008.

Borbene sa~marice

6
jed no stav nost i udob nost ru ko va wa. Este ti ka i pre ci znost we go ve iz ra de

nad ma {i la je ~ak i pe dant ne [vaj car ce. Ugao dr {kei ce vi i ba lans ma se i da nas to oru` je

Oru`je za blisku borbu

26
svr sta va me |u pi {to qe ko ji naj bo qe le `e u ru ci i ~i ji tr zaj se naj lak {e pod no si. Ma te ri jal

Urednik priloga Mira [vedi}

od ko jeg se iz ra |i vao uvek je bio vr hun ski.

legendarnom pi{toqu Parabellum Luger, koji je obele`io Prvi svetski rat, napisane su mnoge kwige i ~lanci. Wegov tvorac je Hugo Borhard (Hugo Borchardt). On je krajem 19. veka, dok je radi kao in`iwer u ameri~kim firmama Srps i Winchester patentirao vi{e izuma vezanih za vatreno oru`je. Tako je 1876. za firmu Winchester napravio tri prototipa veoma modernih revolvera za ono doba. Prvi svoj automatski pi{toq patentirao je 1893. i ponudio ga je fabrikama u kojima radio. Me|utim, Amerikanci tada jo{ nisu bili zainteresovani za takve pi{toqe, jer su sa uspehom radili Brauningove modele. Zbog toga Borhard odlu~uje da napusti Ameriku i pre|e u Evropu, i to u Austrougarsku, gde postaje direktor arsenala u Budimpe{ti (Fegyvergyr). Tu je proveo odre|eno vreme i zatim se zapo{qava kao in`iwer u berlinskoj fabrici oru`ja Ludwig Lwe. Wegove ideje zainteresovale su Nemce i ve} se 1894. pi{toq prodavao u Berlinu, gde je i pravqen u fabrici DWM (Deutsche Waffen und Munitionsfabriken). Me|utim, samo je tri godine bio uspe{an na tr`i{tu. Prodaja mu je opala, jer su se s vremenom pojavili boqi pi{toqi. Proizvodwa, ipak, nije
15. septembar 2008.

Britaniji za novi automatski pi{toq, u kome je uverqivo naglasio razlike izme|u svog i Borhardovog sistema.

Prvi modeli
Pod imenom Borchardt-Luger izra|eno je oko deset primeraka prelaznog pi{toqa i oni su isprobani 1898. i 1899. u [vajcarskoj. Posle toga ih ta dr`ava uvodi u naoru`awe svoje vojske. To je bio upravo model luger 1900. Pi{toq je ve} mawe-vi{e poprimio svojstva klasi~nog lugera, sem {to je na zadwoj strani dr{ke imao automatsku ko~nicu, a na desnom krugu osovini kolena zatvara~a, bravicu, kao dopunsko osigurawe zabravqivawa cevi i zatvara~a. Ubrzo se od te bravice odustalo, jer je sistem funkcionisao savr{eno bezbedno. Kalibar je 7,65 mm luger. Metak je su`en u gorwem delu, a ~aura malo kra}a od Borhardove, ali sa jakim barutnim puwewem. Luger je do`iveo veliki uspeh, jer su 3.000 komada naru~ili [vajcarci za potrebe svoje vojske i 2.000 komada za komercijalno tr`i{te. ^ak su i Bugari naru~ili odre|enu koli~inu za svoju vojsku. Luger je pojednostavio Borhardov sistem na inteligentan na~in povratnu oprugu je smestio u dr{ku iza okvira, skratio hod cevi i zatvara~a, te izbegao neke konstrukcijske slo`enosti. Tako je nastao moderan, jednostavan i pouzdan vojni pi{toq velike snage, za ~ije rasklapawe nije potreban poseban alat. I uspeh je bio zagarantovan. Pored [vajcaraca i Bugara, i Amerikanci su naru~ili 1.000 komada za testirawe u armiji, a neke firme jo{ oko 10.000 za tr`i{te. Posle tog modela sledio je novi 1902. godine. To je bio prelazni oblik ka kona~nom modelu. Napravqeno je svega oko 2.500 komada, i oni su uglavnom prodati u Velikoj Britaniji i Americi. Zna~aj i novina

tog modela jesu u ~iwenici da je upotrebqen novi kalibar 9 mm parabelum, ili kako ga je Luger nazvao 9 h 19 mm. On }e postati i ostati do danas, a i u budu}e najpopularniji metak na svetu. Konstrukcija tog pi{toqa bila je dobra polazna osnova za model iz 1908. godine.

Prelazne verzije
Modeli 1903 i 1904 mornari~ki (Kriegsmarine), tako|e su prelazni ka kona~nom tipu, ali sa nekim izmenama. Od modela 1903 proizvedeno je svega oko 50 komada, a od 1904 oko 1.000. Model 1904 jeste i prvi prihva}eni pi{toq u ratnoj mornarici. Originalni pi{toq, kalibra 9 mm, s du`om cevi od standardnog armijskog pi{toqa 08, mogao se lako prepoznati po tome {to mu je zadwi ni{an dvostepeni i za{ti}en krilcima sa strane. Na dnu zadweg dela rukohvata ima mali ispust, na koji se ka~i rame-

Komercijalno tr`i{te
Zanimqiva je bila borba za komercijalno tr`i{te, gde se bukvalno vodio rat oko toga ko }e biti zastupnik za Ameriku. Kona~no je 1921. firma Steger dobila koncesiju od Nemaca. Sve do ulaska Amerike u Drugi svetski rat Steger je dr`ao uvoz, a i dan-danas ima ekskluzivno pravo na ime luger, pod kojim prodaje pi{toq u kalibru .22 (spoqa donekle i li~i na originalni model 1908). Prvi modeli (u oba kalibra 7,65 mm i 9 mm luger) koji su stizali u Ameriku imali su utisnutog orla, a posle 1931. godine samo ime A. F . Stoeger. Pored firme Steger, i Abercomie and Fitch je uvezla ne{to malo {vajcarskih lugera, tako|e u oba kalibra.

prestala sve do 1899, do kada je izra|eno oko 3.000 komada. Borhardov pi{toq bio je preduga~ak i delovala je kao nespretna sprava, ali je bio izuzetno precizan. Posedovao je sasvim dovoqno dobrih osobina da ga je vredelo usavr{iti, ali je Borhard izgubio zanimawe za to. Posao je preuzeo Georg Luger (George Luger), komercijalista u fabrici DWM, ali izuzetno tehni~ki pismen, koji je za vreme boravka u Americi 1897. patentirao nekoliko poboq{awa automatskih pi{toqa uop{te, a 1900. i 1904. podneo i veoma detaqan patentni zahtev u Americi i Velikoj

ni kundak namewen za boqu preciznost na ve}im daqinama. Taj model je zanimqiv i sa mehani~kog stanovi{ta. Predstavqao je prelaz sa starog na novi model, s obzirom na to da je povezivao stari tip opruge lisnatu i klinastu bravu na novi tip zgloba ru~ke za prst, koja je imala ravne strane i bila potpuno neravna na obimu. Kod tog modela prvi put se pojavio i kombinovani indikator, koji je preko izvlaka~a pokazivao da li se metak nalazi u le`i{tu cevi. Sa zadwakom zatvorenim iznad le`i{ta metka izvlaka~ se izdizao preko bloka zadweg dela i na levoj strani se ukazivala re~ geladen (napuwen). Opruga im je i daqe lisnatog tipa, mada nemaju automatsku ko~nicu. Danas se veoma retko mo`e videti taj model.

Klasi~ni model
Model 1906 je prvi model novog tipa, odnosno klasi~ni luger. Osim do sada opisanih razlika (bravica zatvara~a, oblik krugova na zatvara~u), razlikuje se i po dimenzijama samoga rama i cevi, koje su mawe-vi{e namerno promewene samo da se ne bi me{ali delovi novih i starih modela. Novina je i izvlaka~ koji pokazuje da li se u cevi nalazi metak ili ne. Me|utim, najve}a novost tog pi{toqa, koja je predstavqala tehnolo{ki napredak, jeste primena spiralne povratne opruge. Na nekim kasnijim modelima javqa se automatska ko~nica, kao posledwa promena na tom pi{toqu, sve do 1943. godine. Od 1973. pa sve do dana{weg dana luger je ostao isti. Taj model se masovno proizvodio. Samo za nema~ku mornaricu izra|eno je 24.000 komada, za potrebe brazilske vlade 5.000, za bugarsku vladu 4.000, a za rusku 1.000 komada. Veliki broj pi{toqa je oti{ao na komercijalno tr`i{te [vajcarske, Francuske, Amerike, i to u oba kalibra (7,65 mm i 9 mm). Model 1908 je prvi luger koji je nema~ka vojska slu`beno usvojila u svoj arsenal pod imenom Pistole Modell 08 ili P-08. To je, bez sumwe, najpoznatiji model pi{toqa koje je konstruisao Luger. Mornarica je odmah iste godine dokupila jo{ 40.000 komada sa cevi od 150 milimetra. Zasnivao se na kalibru metka 9 mm Neuer Art, modelu iz 1906. i nastao je eliminisawem ko~nice rukohvata i revizijom ru~nog sigurnosnog utvr|iva~a, koji se tada pomerao prema nadole umesto na gore. Proizvodwa je zapo~ela u DWM, a nastavqena 1911. u fabrici Erfurt arsenal (Erfurt Arsenal). Me|utim, pi{toq je narednih godina malo dora|ivan i prera|ivana ({minkawe). Tako je 1914. godine dizajn 08 modifikovan dodavawem navrtke za rameni kundak i dela za dr`awe magacina otvorenim. Pistole 08 se veoma dugo proizvodio i pre`iveo sve restrikcije Versajskog ugovora. Kasniju proizvodwu je preuzela firma Simson & Cie i DWM, sve dok oprema iz DWM nije preba~ena u Mauzer (Mauser), i to 1928. godine. Kasnije je od firme Simson (1934) ma{ine i opremu preuzela firma

Artiqerijski Luger
Model 1914 dobio je i ime artiqerijski luger Artillery Model 1914, model 1917 i dugi 08. Razvoj tog modela po~eo je jo{ 1911. i pi{toq je bio iskqu~ivo namewen artiqercima, pilotima i nekim brdskim jedinicama. Proizvodwa je otpo~ela 1914. i firme DWM i Erfurt dobile su poruxbinu od 144.000 komada, ali se ne zna ta~no koliko ih je proizvedeno i isporu~eno krajwim korisnicima. Artiqerijski model 1908 bio je standardni Pistole 08, sa cevi dugom 190 mm, na kojoj se nalazi tangentni zadwi ni{an. Ugradwa tog ni{ana zahtevala je da se dowi stepenik use~e u prsten cevi na predwoj strani usadnika. Takva modifikacija, ra|ena u fabrici Erfurt, primewivala se i na nekim modelima P-08 iz tog perioda. Ni{an na artiqerijskim modelima bio je malo preambiciozan, jer je bio predvi|en za ga|awe ciqeva na daqinama od 800 m. Koristi obi~an kutijasti okvir, iako se od 1917. uvodi i dobo{, kako su ga sami Nemci nazvali, pu`asti magacin, koji ima kapacitet od 32 metka. Mi{qewa o korisnosti dobo{-magacina bila su razli~ita. Neki su bili odu{evqeni tako velikim brojem metaka, dok su drugi smatrali da je to nepotrebno za jedan pi{toq. Me|utim, oko municije koju je koristio taj pi{toq standardno koni~no 9 mm zrno sa ravnim vrhom svi su se slo`ili da je originalna municija. Zaobqewe vrha zrna usledio je posle uo~ene velike mane na pi{toqu P-08 veoma velika i izra`ena pojava zaglavqivawa metka izme|u zadweg preseka cevi i zatvara~a. Na taj model mogu}e je montirawe ramenog kundaka, ~ime se to oru`je pretvara u laki karabin. I taj model je proizveden u velikom broju za armiju, a i za komercijalno tr`i{te.

15. septembar 2008.

Krieghoff, koja je proizvela 10.000 pi{toqa P-08 za nema~ku avijaciju. Godine 1936. izgledalo je da su ~uvenom pi{toqu odbrojani dani i tra`ila se odgovaraju}a zamena. Tada je usvojen valter (Walther) P38, koji je bio jeftiniji i mnogo lak{i za proizvodwu. I sama fabrika Mauzer se u julu 1941. godine okrenula proizvodwi novog modela pi{toqa P-38, a slede}e, 1942, napravqen je posledwi model P08 u toj fabrici oru`ja. U novembru iste godine svu proizvedenu koli~inu P-08 preuzela je nema~ka vojska. Uprkos ~iwenici da je P-08 zamewen sa P-38, ~uveni Lugerov pi{toq se zadr`ao u upotrebi u vojsci sve do 1945, jer proizvodwa novog modela nije bila dovoqna da zameni stari, koji je dostigao cifru od fantasti~nih 2.600.000 komada. Osim za nema~ku vojsku, ve}a koli~ina tog modela (u kalibru 7,65 mm i sa cevima od 100 i 150 mm), proizvedena je za komercijalno tr`i{te.

Ratna izrada
Posle zavr{etka Prvog svetskog rata i potpisivawa Versajskog ugovora Nema~koj je zabraweno da na svom tlu proizvodi pi{toqe ve}eg kalibra od 8 mm i cevi du`ine od 100 mm. U prvim posleratnim godinama taj ugovor se striktno po{tovao i pi{toq luger je proizvo|en u kalibru 7,65 mm luger, sa cevima od 98 mm. Me|utim, to nije dugo trajalo, jer su Nemci po~eli sa podvalama, pa je ve}a koli~ina gotovih modela u kalibru 7,65 mm prera|ena u kalibar 9 mm, i tako proizvo|ena. Vojsku Vajmarske republike, od oko 100.000 vojnika, 1922. snabdevala je

firma Simpson und Co iz grada Zula (Suhl), koja je smatrana za wihovog glavnog snabdeva~a pi{toqima. U po~etku je ta firma sklapala pi{toqe od zaostalih delova iz DWM i fabrike u Erfurtu, ali je druga poznata firma Mauzer iz Oberndorfa po~ela tako|e da sklapa lugere 1930. godine. I ona dve godine kasnije prezima kompletnu proizvodwu firme Simpson und Co, kada ona prestaje sa proizvodwom. Pored te firme, i Hanjrih Krihof iz Zula po~iwe da proizvodi lugere. I tako sve do 1938, kada naglo opada wihova proizvodwa u korist novog nema~kog qubimca pi{toqa Walther P-38. Me|utim, proizvodwa nije prestajala ~ak ni za vreme rata, tako da je od 1938. do 1943. izra|eno jo{ oko 40.000 lugera. Da bi izbegli kontrolu po Versajskom sporazumu Nemci podvaquju tako {to pi{toqi proizvedeni izme|u dva svetska rata imaju {ifre proizvo|a~a, i to: S/42, 42, byf, na primer za firmu Mauzer. Kasnije je pored, ili ispod, {ifre proizvo|a~a dodata i godina proizvodwe. Na samoj dr{ci sa predwe strane bile su oznake jedinica, na primer HR Husaren Regiment, POL Polizei, W za mornaricu i sa slovom grada u kome je vojnopomorska oblast kao B za Bremen... Posle Drugog svetskog rata i kapitulacije Nema~ke, izvestan broj lugera sklopqen je ili proizveden za potrebe saveznika.

Holandska proizvodwa
Holandska vlada je posle zavr{etka Prvog svetskog rata kupila od Nema~ke ve}u koli~inu lugera, koji su izlazili iz proizvodnih pogona fabrike DWM. Me|utim, ranije iskustvo je pokazalo da je kalibar 7,65 mm suvi{e mali za efikasnu vojnu upotrebu, pa su Holan|ani po~eli da tra`e na~in da dobiju luger u kalibru 9 mm. Budu}i da je Nema~koj bilo zabraweno da proizvodi kalibar ve}i od 8 mm, na|eno je kompromisno re{ewe. Kako je za konverziju lugera kalibra 7,65 mm u luger kalibra 9 mm trebala samo nova cev, sklopqen je ugovor sa firmom Vikers iz Elsvika (Velika Britanija) da izra|uje i montira nove cevi u kalibru 9 mm luger na poluzavr{ene pi{toqe koji su stizali iz Nema~ke fabrike DWM. Da bi se fabrici Vikers isplatilo da za to napravi ma{ine, trebalo je da Holan|ani naru~e najmawe 11.000 cevi za svoje pi{toqe. Ali to, izgleda, nije bio problem i Velika Bri-

[vajcarski varijanta
Prvi model lugera koji je izra|en u {vajcarskoj fabrici Waffenfabrik iz Berna nosio je oznaku 1924/29. [vajcarci su ga namenili armiji, a kasnije i za komercijalno tr`i{te. On je bio modifikacija modela 1906 i 1929. Me|utim, {vajcarska vojska je dvadesetih godina zatra`ila od fabrike da uradi i neke izmene radi smawewa tro{kova. Tako su eliminisani ispusti na plo~ici, ispravqen je predwi ispust na rukohvatu i postavqene su plasti~ne stezne korice. Te izmene su malo smawile cenu, ali je i daqe bilo skupqe proizvoditi pi{toq nego ga kupovati direktno iz Nema~ke. No, {vajcarska vojska je pristala ~ak i na tu cenu, samo da bi mogla sama da kontroli{e proizvodwu. Izra|eno je oko 30.000 komada, od ~ega je oko 2.000 odvojeno za komercijalno tr`i{te. Godine 1947. obustavqen je daqi rad na tom modelu, a u naoru`awu je ostao sve do 1949. godine. [vajcarski slu`beni naziv tog pi{toqa je bio Ordinanzpistole Modell 00-06-29.

tanija je uspela da do 1936. isporu~i Holan|anima sve naru~ene cevi. Nemci prave podvalu i 1920. fabrika DWM po~iwe ponovo da proizvodi ~uveni model 1908 u kalibru 9 mm luger. Posle britanske fabrike Holan|ani nastavqaju da direktno od Nemaca kupuju pi{toqe u kalibru 9 mm luger. Modeli kojima su zamewivane cevi u fabrici Vikers u Britaniji identi~ni su modelu 1908, sem {to je tekst na holandskom i imaju holandsku krunu sa slovom W. Kasniji lugeri (19361940) imaju Mauzerov znak i godinu proizvodwe.

JAPANSKI

HIDROAVION

US-2

Bejbi Luger
Izme|u 1905. i 1910. godine Georg Luger je za sebe napravio pi{toq sa kapacitetom okvira od sedam metaka kalibra 9 mm luger i sa znatno kra}om cevi. Taj model je dobio naziv bejbi luger. Proizvedeno je jo{ ~etiri takva pi{toqa u kalibru 7,65 i 9 mm luger. Wihova du`ina iznosi svega 160 mm sa du`inom cevi od 76 mm i sa novim okvirom od pet metaka. Pored holandskih, na tim pi{toqima mogu da se vide i japanske oznake. Naime, izvestan broj pi{toqa koji je sklopqena u fabrici Vikers na Dalekom istoku zaplenili su 1941. i 1942. Japanci, pa su oni naknadno utisnuli svoje oznake. Velika koli~ina tih pi{toqa prodata je Amerikancima, deo i za wihovu vladu.

Naj ve }a
Spe ci fi~ nost po lo `a ja Ja pa na, te we go va eko nom ska, in du strij ska i voj na mo} uti ca li su na to da se u nad gle da wu i za {ti ti po mor skih pro stran sta va, jed nom od vi tal nih pi ta wa na ci o nal ne bez bed no sti, pri me ne od re |e ne me to de i sred stva ko ja se u dru gim kra je vi ma sve ta sma tra ju pre sku pim i ne is pla ti vim. Ta ko je bi lo i sa ve li kim ~e tvo ro mo tor nim avi o ni ma am fi bi jama, ko ji su, osim u spe ci fi~ nim na me na ma (pro tiv po `ar na bor ba), u sve tu na pu {ten kon cept. Ja pan je jed na od ret kih ze ma qa ko ja i da qe raz vi ja i se rij ski pro iz vo di avi o ne am fi bi je, a we ni mo de li sma tra ju se naj na pred ni jim le te li ca ma te ka te go ri je.

Novi stari pi{toq

Posle Drugog svetskog rata, iako je Nema~ka bila podeqena, a neke ma{ine, pa ~ak i kompletne fabrike, raseqene {irom istoka i zapada, ipak je nastavqena proizvodwa oru`ja uop{te. Me|u fabrikama koje su posle rata uspe{no proizvodile oru`ja kratkih cevi jeste i renomirani Mauzer iz Oberndorfa. Ta fabrika je 1973. re{ila da obnovi proizvodwu ~uvenog lugera. Uo~qivo je da je fabrika Mauzer kupila od Waffenfabrik iz Berna ma{ine za proizvodwu tog oru`ja, jer su pi{toqi na tr`i{tu, u stvari, bili {vajcarski model 06/29, i to u kalibru 7,65 mm luger. Ne{to kasnije na tr`i{tu se pojavio isti model samo u kalibru 9 mm. Cevi su bili duga~ke 100 i 150 mm. Ipak se i Mauzer potrudio da ostavi svoj trag na novom starom modelu pi{toqa. Tako je promenio oblik ko~nice, izbacio prikqu~ak za kundak, a dr{ka na dnu postala je ravna (ide pravo). Du`ina oru`ja je 270 i 220 mm. Pored toga, Mauzer je morao i da promeni ime tom pi{toqu jer je luger vlasni{tvo ameri~ke firme Steger (Stoeger). Tako se stari novi pi{toq prodaje pod imenom Parabellum.
I{tvan POQANAC

roizvodwa hidroaviona u Japanu ima veoma dugu tradiciju. Jedan od predvodnika u toj zemqi bila je fabrika Kavani{i, koja od 1928. proizvodi hidroavione. Jedan od wenih najpoznatijih modela bio je h8k tip 2, u savezni~kim izvorima nazivan emili. Tu letelicu veliki broj stru~waka smatra najboqim lete}im ~amcem u Drugom svetskom ratu. Sa zavr{etkom Drugog svetskog rata kompanija Kavani{i" prestala je da se bavi proizvodwom aviona, postav{i veliki servisno-remontni centar za ameri~ku vojnu avijaciju koja je bazirala u Japanu. Godine 1949. promeweno je ime kompanije u [in Meiva" (Shin Meiwa), a 1960. u danas aktuelan naziv [inmajva" (ShinMaywa).

Pro tiv pod mor ni~ ka na me na

Veliko teoretsko i prakti~no iskustvo koje su imali stru~waci te kompanije upotrebqeno je ponovo krajem pedesetih godina pro{log veka u eksperimentima sa modifikovanim ameri~kim lete}im ~amcem gramen UF-1 albatros. Ciq istra`ivawa bilo je redefinisawe aerodinamike i hidrodinamike letelice. @eleli su da stvore takav oblik trupa aviona koji mo`e da sleti i na talase ve}e od jednog metra, ~ime se pomerala tada{wa skromna upotrebna anvelopa lete}ih ~amaca. Eksperimentalna platforma zasnovana na albatrosu nosila je naziv UF-XS. Re15. septembar 2008.

Premda je ruski berijev A-40 ve}i i te`i od US-2, japanska amfibija je u{la u serijsku proizvodwu

torpeda potka~ena ispod krila. Japanska mornarica nabavila je ukupno 21 avion tog tipa, od kojih je posledwi isporu~en 1978. godine. Me|utim, razvoj protivpodmorni~ke tehnologije umawio je takti~ki zna~aj sletawa aviona na vodu i upotrebu namenske opreme. Tako|e, izuzetno visoka nabavna cena zbog male proizvodne serije, okrenula je Japance ka drugim re{ewima. Tako je, po~etkom osamdesetih, kao osnovni patrolni i protivpodmorni~ki avion izabran ameri~ki lokid (Lockheed) P-3C orion. U Japanu je naknadno licencno proizvedeno 107 primeraka P-3C. Posledwi protivpodmorni~ki PS-1 povu~eni su iz upotrebe 1989. godine.

Spa si la~ ka le te li ca
Prevazi|enost PS-1 u protivpodmorni~koj nameni nije istovremeno zna~ila da je taj avion bez perspektive. Naprotiv. Ve} u prvim godinama serijske proizvodwe PS-1 pojavile su se ideje o primeni tog aviona u slu`bi tragawa i spasavawa. Toj verziji dodeqena je vojna oznaka US-1, odnosno kompanijska oznaka SS-2A. US-1 je prakti~no bio samo PS-1 bez namenske prtivmpodmorni~ke opreme i naoru`awa, tako da nije izra|ivan klasi~an prototip. Prvi serijski avion poleteo je 15. oktobra 1974, a uvo|ewe u upotrebu usledilo je naredne godine. Sa PS-1 je od opreme zadr`an samo osmatra~ki radar, a bitna novina bila je

am fi bi ja
{ewa primewena na tom avionu bila su veoma napredna. Trup je dobio novi, izdu`eni oblik, repne povr{ine su rekonfigurisane u {emu T, a radi oduvavawa grani~nog sloja vazduha sa komandnih povr{ina (zakrilca, pretkrilca), u hrbatu letelice ugra|en je jo{ jedan motor, ~iji je jedini ciq bio generisawe mlaza toplog vazduha, koji se kanalima usmeravao na zadate ta~ke. Osim ve}e stabilnosti na vodi, postignuto je i znatno skra}ewe du`ine poletawa i sletawa na vodenu povr{inu. Pored dva postoje}a motora, dodata su jo{ dva, mawe snage, radi ispitivawa ~etvoromotorne koncepcije. Sjajni rezultati tog istra`ivawa, a i rastu}e potrebe japanske mornarice (zvani~an naziv u prevodu glasi Japanske mornari~ke samoodbrambene snage), doveli su januara 1966. do prvog posleratnog ugovora o razvoju jednog lete}eg ~amca velikih dimenzija. Izra|ena su dva prototipa sa radnom oznakom PX-S, odnosno sa kompanijskom oznakom SS-2. Osnovna namena tog lete}eg ~amca bila je patrolirawe iznad morskih povr{ina i borba protiv podmornica, imaju}i u vidu tada{wu hladnoratovsku opasnost u vidu brojnih sovjetskih podmornica koje su plovile nadomak japanskih ostrva. Prvi prototip PX-S poleteo je iz luke Kobe 5. oktobra 1967, a drugi 14. juna 1968. godine. Krajem iste godine japanska mornarica je zapo~ela verifikaciona ispitivawa. Nakon pozitivnih ocena, marta 1969. otpo~ela je proizvodwa dva predserijska aviona sa oznakom PS-1. Avion PS-1 bio je visokokrilac impozantnih dimenzija, pogowen sa ~etiri turboelisna motora General Electic T64-IHI10, snage 2.280 kW svaki. Kao i na UF-XS, u hrbatu aviona ugra|en je peti, mlazni motor tipa T58, snage 1.014 kW, ~ija je namena bila oduvavawe grani~nog sloja sa uzgonskih povr{ina, pre svega radi poboq{awa performansi poletawa i sletawa. Na napadnim ivicama krila i horizontalnih repnih povr{ina ugra|ena su velika pretkrilca, {to je tako|e doprinosilo maloj poletnoj brzini od samo 90 km/~! Na krajeve krila ugra|eni su stabiliziraju}i plovci, ali avion nije posedovao klasi~an stajni trap, ve} samo pomo}ni (radi izlaska na kopno), koji nije mogao da poslu`i za sletawe. Na trupu su ugra|eni hidrodinami~ki usmeriva~i koji se spre~avali rasprskavawe vode u motore. Trup je bio duga~ak i vitak i, u kombinaciji sa pomenutim re{ewima, ostvarena je znatno boqa plovnost u odnosu na avione iz prethodnih dekada, a naro~ito u odnosu na sli~ne avione iz Drugog svetskog rata. Primera radi, Japanci su tvrdili da je sa tim avionom bilo mogu}e sletawe i na talase visine do ~etiri metra! S obzirom na protivpodmorni~ku namenu, PS-1 je bio opremqen magnetnim detektorom anomalija i sonarom, a naoru`awe su sa~iwavale dubinske bombe ili Kokpit

Pod vr sta
Hidroavion kao vrsta aviona koji se koristi sa vodenih povr{ina, ima vi{e svojih podvrsta. Jedna je avion sa plovcima, druga tzv. lete}i ~amac, koji koristi svoj trup kako bi poletao i sletao sa vodenih povr{ina, a tre}a podvrsta je avion amfibija, koja je, na~elno, lete}i ~amac sa stajnim trapom, projektovanim za eksploataciju i sa zemaqskih staza, a ne samo sa vodenih povr{ina.

Statistika govori da je od 1976. pa do 2007. samo uz pomo} tih letelica na moru spaseno 767 `ivota

Ka rak te ri sti ke avi o na US -2

Posada: dva pilota, flajt in`ewer, navigator, radista i bolni~ar Pogonska grupa: 4xRolls-Royce AE 2100 (4x3.355 kW) Razmah krila: 33.15 m Du`ina: 33.25 m Visina: 10.06 m Te`ina praznog aviona: 25.630 kg Maksimalna poletna te`ina (sa vode): 43.000 kg ugradwa pravog stajnog trapa, ~ime je PS-1 postao avion amfibija. Na obe strane trupa dodata su ispup~ewa za osmatra~e, a pove}ana je i koli~ina unutra{weg goriva radi du`eg ostajawa u vazdu{nom prostoru. Na desnom boku ugra|ena su klizna vrata, kroz koja se ukrcavaju spasavana lica, odnosno izbacuje oprema za spasavawe, kao {to su pojasevi, ~amci i splavovi na naduvavawe. Sastavni deo opreme letelice su i vitlo, reflektor, zvu~nici za davawe instrukcija utopqenicima, markeri za ozna~avawe pozicije gde se vr{i spasavawe i sli~no. U posadu US-1, osim pilota, spadaju flajt in`ewer, navigator, radista i osmatra~i, odnosno potreban broj medicinskog osobqa i spasilaca (npr., ronilaca). Ukupno je izra|eno 20 US-1. Desetak aviona tog tipa jo{ se nalazi u sastavu 71. skvadrona japanske mornari~ke avijacije, koji bazira u Ivakumiju. Od sedmog serijskog primerka ugra|ivani su sna`niji motori T64-IHI-10, snage 2.605 kW, zbog ~ega se uvodi nova oznaka US-1A. Veoma brzo posle uvo|ewa u upotrebu avioni US-1A po~eli su da pokazuju sve svoje vrednosti. Statistika govori da je od 1976. pa do 2007. samo uz pomo} tih letelica na moru spaseno 767 `ivota! Fabrika je tokom 1976. i 1977. izvr{ila ispitivawe i protivpo`arne verMaksimalna poletna te`ina (kopno): 45.000 kg Koli~ina vode u protivpo`arnoj nameni: 15.000 l Kapacitet teretnog prostora: 20 putnika ili 12 nosila Maksimalna brzina hor. leta: 580 km/~ Du`ina poletawa (sa vode): 270 m Du`ina poletawa (betonska pista): 490 m Prakti~an plafon leta: 7.195 m Dolet: 4.620 km zije aviona. I pored dobrih rezultata ispitivawa, avion nije na{ao strane kupce, prvenstveno zbog visoke nabavne cene. aviona smawena zbog primene kompozita u strukturi letelice. Primeweni sistem komandi leta je elektri~ni, tzv. flaj-baj-vajr, umesto dosada{weg hidromehani~kog tipa. Ve}a rezerva snage motora i poboq{ana upravqivost posebno mo`e biti va`na na protivpo`arnim zadacima koji spadaju u domen visokorizi~nih. Osim poboq{awa pogonske grupe, modifikacije su izvedene i na gorivnim rezervoarima, a kabinski prostor je sada pod pritiskom, {to omogu}ava letewe na visinama do 7.000 metara. Elektronska oprema aviona US-2 tako|e je osavremewena. Instaliran je tzv. stakleni kokpit sa kolor-displejima, a sastavni deo opreme ~ini i poznati osmatra~ki radar tipa Thales Ocean Master, zatim FLIR ure|aj i naravno, GPS sistem. Serijska produkcija je trenutno u toku, a prvi primerak bi}e isporu~en naredne godine. To je trenutno najve}i avion amfibija koji se proizvodi, jer ruski A-40 nije do`iveo serijsku proizvodwu. Procewuje se da japanska mornari~ka avijacija u narednom periodu ima potrebu za 14 aviona. To je veoma mala serija, zbog ~ega }e cena pojedina~nog aviona biti veoma visoka. Sa druge strane, kompanija poku{ava da obezbedi konkurentnost svoje letelice prilago|avaju}i je za protivpo`arnu namenu. US-2 tokom glisirawa u dva rezervoara mo`e da zagrabi 15 tona vode, {to je dva i po puta vi{e od {est tona, koliko to mo`e glavni konkurent kanadski CL-415. [tavi{e, proizvo|a~ tvrdi da su sredstva ulo`ena u US-2 tokom wegovog veka upotrebe identi~na onima na CL-415. Me|utim, i pored procene da je u narednih desetak godina kapacitet tr`i{ta 200 letelica takve namene, veoma je neizvesno i te{ko predvideti budu}nost takvih tipova aviona, ukqu~uju}i i US-2. Mr Slavi{a VLA^I]
15. septembar 2008.

Ne iz ve sna bu du} nost

Uprkos visokoj ceni, US-1A su imali nezamewivu ulogu u slu`bi tragawa i spasavawa na moru i dokazanu reputaciju stotine i stotine spasenih `ivota. Zato je 1996. iniciran program op{irne modernizacije aviona US-1A. Taj model je u oznaci dobio sufiks kai, {to na japanskom zna~i modernizovan. Prvi prototip US-1A kai je poleteo 18. decembra 2003. iz luke Kobe, a drugi 30. juna 2004. godine. Naredne godine doneta je odluka o serijskoj proizvodwi i potpisan ugovor o nabavci prvih aviona. Krajem 2006. oznaka je iz US-1A kai promewena u US-2. Su{tina modernizacije tog aviona je, kao i u prethodnim sli~nim primerima, ugradwa sna`nijih motora. U pitawu su turboelisni motori Rolls-Royce AE 2100J, snage 3.355 kW svaki, koji su digitalno kontrolisani (FADEC sistem). Umesto trokrakih, ugra|ene su {estokrake elise Dowty R414. Ti motori primewuju se i na avionima C-130J i C-27J spartan. Sistem kontrole grani~nog sloja osavremewen je novim motorom CTS800-4K, snage 1.015 kW. Letne osobine su poboq{ane, a masa

STO GO DI NA AU TO MO BI LA U SRP SKOJ VOJ SCI

1908-2008.

Automobili su prvi put upotrebqeni u oru`anim snagama u leto 1901. godine, na manevrima odr`anim u zapadnoj Pruskoj, dok je motorna vozila u ratu prva upotrebila Rusija 1905. godine. Iste godine je u zakqu~ak general{tabne komisije, koja je sastavqala program naoru`awa i opremawa srpske vojske, unet prvi predlog da se nabave teretni automobili za wene potrebe. To pitawe je 1907. godine ponovo pokrenuo pukovnik Damjan Vlaji}, koji je 1906. bio predsednik komisije srpskog Artiqerijskog komiteta za

nabavku novih topova. Visoki oficir je samoinicijativno uputio ministru vojnom {iri referat o potrebi dopune naoru`awa i modernizacije. Pozivaju}i se na ~iwenicu da su u svim naprednijim armijama usvojeni automobili, ukazao je da bi zbog slabo razgranate `elezni~ke mre`e i oskudice u zapre`nim sredstvima, taj napredak tehnike srpskim snagama dobro do{ao. U te{kim godinama koje su sledile, motorni prevoz je umnogome olak{ao pitawa manevarskih sposobnosti, dopremawa, prevoza qudstva i vojne opreme. Ima tome ravno sto godina.

R A Z V O J

A U T O M O B I L S K E

S L U @ B E

S R P S K O J

V O J S C I

Prvi kilometri na to~kovima

Pu kov nik Da mjan Vla ji}, ko ji je 1906. bio pred sed nik ko mi si je srp skog Ar ti qe rij skog ko mi te ta za na bav ku no vih to po va, 1907. go di ne sa mo i ni ci ja tiv no je upu tio mi ni stru voj nom {i ri re fe rat o po tre bi do pu ne na o ru `a wa i mo der ni za ci je srp ske voj ske, u ko me je po zi va ju }i se na ~i we ni cu da su u svim na pred ni jim ar mi ja ma usvo je ni au to mo bi li, uka zao da bi zbog sla bo raz gra na te `e le zni~ ke mre `e i osku di ce u za pre `nim sred stvi ma, taj na pre dak teh ni ke srp skim sna ga ma do bro do {ao.

io je to prvi, istorijski korak u osnivawu i potowem razvoju automobilske slu`be srpske vojske. Naravno, godine koje su sledile i burna istorija pokrenuli su mnoga pitawa i ponudili mnoge odgovore. U ratu i tokom perioda mira upotreba motornih vozila ~inila je osnovnu kariku vojnog transporta. Naravno, tokom sto godina, bilo je uspona i padova, dobrih re{ewa i lutawa, prestrojavawa i reorganizacija, ali ostala je tradicija koja jeste za nauk i po{tovawe. Zakonsku osnovu za realizaciju Vlaji}evog predloga koji se odnosio na automobile, predstavqao je Ukaz kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a od 28. septembra 1908, po kome su se komorska kola propisana formacijom vojske mogla zameniti automobilima. Nabavka automobila bila je tako deo op{tih napora srpskih vlasti za ja~awe, opremawe i pove}awe kvaliteta operativne vojske, koji su u periodu od 1908. do 1912. mnogo doprineli tome da vojska bude spremna da uspe{no podnese ratne napore u narednom periodu. U toku 1908. Ministarstvo vojno je raspisalo konkurs za nabavku teretnih automobila, na koji su se odazvale fabrike Reno (Francuska), Puh (Austrougarska), Dajmler (Nema~ka) i Arbenc ([vajcarska). Nakon zavr{ene probe ugovor o kupovini

Kamioni arbenc boj 6 i 7 Moravske divizije 1910. godine deset teretnih automobila potpisan je sa fabrikom Arbenc iz Ciriha. Ugovor je sadr`ao i klauzulu o obuci prvih srpskih vojnih {ofera i mehani~ara. Proizvodwa prvih automobila za srpsku vojsku bila je zavr{ena maja 1909. godine, a u toku istog meseca novi Arbencovi automobili dopremqeni su `eleznicom za Beograd. Posle prispe}a u Srbiju bili su numerisani brojevima od jedan do devet i zajedno sa {oferima raspore|eni po divizijama. Automobili broj jedan, ~etiri i devet bili su na upotrebi u Dunavskoj diviziji (Beograd), dva i tri u {umadijskoj diviziji (Kragujevac), broj pet u Drinskoj diviziji (Vaqevo), automobili {est i sedam u Moravskoj (Ni{) i broj osam u Timo~koj diviziji (Zaje~ar), dok je posledwi deseti automobil bio nabavqen za potrebe saniteta.

U balkanskim ratovima
Obu~eni {oferi kaplari sa svojim automobilima bili su pod komandom referenta in`ewerije divizije kojoj su bili dodeqeni. Svi zajedno su bili pod rukovodstvom kowi~kog potpukovnika Stevana Rekali}a, na~elnika Remontskog odseka Mi15. septembar 2008.

10

nistarstva vojnog. Na svaki automobil, osim {ofera, dodeqena su tri vojnika iz raznih rodova vojske, koji su naj~e{}e bili zanatlije. [oferi su te pomo}nike, u nedostatku odgovaraju}ih {kola, obu~avali za samostalno upravqawe automobilom. Nakon toga, posredstvom in`ewera Andre Risti}a, zastupnika nema~ke firme E.A.G., koji je u Beogradu otvorio prvu modernu gara`u i prodavnicu automobila, vojska je tokom 1911. godine nabavila dva sanitetska automobila marke N.A.G, koji su dodeqeni vojnoj bolnici u Beogradu, u sastavu Dunavske divizije. Balkanske ratove srpska vojska do~ekala je sa voznim parkom od 12 automobila. U tom periodu za potrebe {tabova od stanovni{tva je rekvirirano ukupno 48 putni~kih motornih vozila, od 52 popisana, koliko ih je, ne ra~unaju}i dr`avne automobile, tada imala Srbija. U toku rata broj vojnih automobila i daqe je pove}avan novim nabavkama. Tako su za potrebe {tabova u septembru 1912. poru~ena, a po~etkom januara 1913. pristigla, tri putni~ka automobila marke diksi iz firme Farcajg iz Ajzenaha (Nema~ka). Lo{i putevi, slabo razvijena `eqezni~ka mre`a i smawewe broja zapre`nih grla, u toku operacija 1912, potom ~esti kvarovi na postoje}im kamionima i automobilima prinudili su Ministarstvo vojno da dodatno pove}a sopstveni vozni park. Srpsko Ministarstvo vojno kupilo je 35 kamiona od firme Opel, nosivosti od jedne i po do dve tone. Automobili su stigli u ~etiri partije (od sedam do 10 vozila), od kojih je prvu fabrika isporu~ila u maju, a posledwu u avgustu 1913. godine. Kada je izbio srpsko-bugarski rat vojni teretni automobili su kori{}eni za prevoz municije i ostalih potreba. Do kraja rata sa Bugarskom (10. avgust 1913) svaka srpska divizija imala je na raspolagawu, u proseku, ~etiri do pet teretnih automobila.

ju}i tome, nakon po Srbe uspe{no okon~ane Kolubarske bitke, iza Austrijanaca i Ma|ara na putevima ostale su zaglavqene kolone raznovrsnih vozila. Me|u wima je bio i luksuzni automobil tipa minerva feldcajgmajstera Oskara Po}oreka. Tako je deo automobila za srpsku vojsku pribavqen i iz ratnog plena. Zahvaquju}i sopstvenom iskustvu iz borbenih dejstava 1912. i 1913. godine i savezni~kom iskustvu iz bitke na Marni, Vrhovna komanda srpske vojske postala je svesna zna~aja upotrebe automobila u ratu. Artiqerijsko-tehni~ko odeqewe Ministarstva vojnog je radi pove}awa voznog parka, u toku 1914. godine naru~ilo iz Amerike, od firme Kisel-Kar 75 kamiona, nosivosti od jedne i po do dve i po tone. Pored isporuke 75 kamiona, firma KiselKar poklonila je srpskom Crvenom krstu dva sanitetska vozila, koja su postala deo voznog parka Sanitetskog odeqewa. Sa naznakom ulaska ve}eg broja automobila u sastav srpske vojske, 5. marta 1915. formirana je Automobilska komanda sa sedi{tem u Kragujevcu. Planirano je da ona upravqa celom automobilskom slu`bom kao jednom organizovanom vojnom institucijom. Novoformirana Automobilska komanda je bila pod nadzorom na~elnika artiqerije Vrhovne komande. Na weno ~elo do{ao je potpukovnik Vladislav J. Derok, do tada upravnik Pirotehnike i {oferske {kole. Ustrojstvo automobilske slu`be izra|eno je 27. aprila 1915, tako da je srpska vojska, sa tog stanovi{ta gledano, i{la u korak sa velikim savezni~kim armijama.

Nove nabavke
Ta~an formacijski sastav Automobilske komande te{ko je utvrditi, ali se sa sigurno{}u mo`e re}i da su je, osim {ofer-

ske {kole i slagali{ta, ~inili Auto-odeqewe Vrhovne komande, Auto-odeqewe Trupa novih oblasti i armijska automobilska odeqewa, u ~iji sastav su ulazile divizijske auto-sekcije, dok su automobili bili pridodati i nekim pozadinskim ustanovama (Ekonomsko i Sanitetsko odeqewe Ministarstva vojnog). Od prvih 50 kamiona kisel-kar mawe nosivosti, 49 je stavqeno na raspolagawe Vrhovnoj komandi, a jedan Upravi Vojnotehni~kog zavoda u Kragujevcu, gde je iz Beograda bila dislocirana Vojno{oferska {kola. Od drugih 25 kamiona ve}e nosivosti jedan je dat na upotrebu engleskoj i francuskoj marinskoj misiji u Beogradu, jedan upravi Vojnotehni~kog zavoda u Kragujevcu, za {ofersku {kolu, a ostalih 23 Ekonomskom odeqewu Ministarstva vojnog za potrebe prevoza hrane iz Kwa`evca za Ni{, da bi se olak{ao transport `eleznicom od Zaje~ara do Para}ina. Sredinom 1915. godine Vojska je raspolagala sa 145 sopstvenih i rekviriranih automobila, te jednim brojem zaplewenih motornih vozila. Kako su se teretni automobili pokazali korisni, izvr{ene su i nove naruxbine u Americi, tako da se o~ekivao dolazak 50 kamiona tipa xefri, 50 tipa kisel-kar, 30 sanitetskih i 40 putni~kih automobila kadilak. Zbog problema sa popunom operativne vojske potrebnom komorom i stokom u toku 1915, na~elnik Artiqerije Vrhovne komande pukovnik Andra Milivojevi} zahtevao je da se za potrebe Vojske, pored postoje}ih, nabavi jo{ 300 novih teretnih automobila, jer su se u ratnim uslovima u Srbiji relativno dobro pokazali. Na terenima gde nije bilo `eleznice, ili je ona bila pod nadzorom neprijateqa, za brzo napredovawe, povla~ewe ili saobra}aj izme|u trupa na raSrpski oficiri pored automobila marke ford, Solunski front 1917. godine

Ratna iskustva
S ulaskom Srbije u Prvi svetski rat ponovo se, pored postoje}ih pedesetak vojnih automobila, ve} krajem jula 1914. godine rekviriraju i privatna vozila. Automobili su kori{}eni i u Cerskoj bici, a zbog popravki, u septembru 1914. osnovana je i automobilska radionica pri Automobilskom odeqewu Vrhovne komande u Vaqevu. Zna~ajan saveznik srpskoj vojsci u odbrambenim ratnim operacijama tih dana bila je i nedovoqno razvijena putna mre`a. U jesen, kada su padale jake i dugotrajne ki{e, postoje}i putevi, ~iju je podlogu ~inila ilova~a, nakon du`e upotrebe brzo bi se iskvarili i prolokali toliko da su postajali gotovo neupotrebqivi. Zahvaqu-

Pomo} saveznika
Prema odredbama Pariskih konferencija iz 1916. koje su se ticale snabdevawa i reorganizacije srpske vojske, trebalo je da za navedene potrebe Francuzi daju 320 kamiona, od toga 240 teretnih i 80 sanitetskih, a Englezi 320 teretnih automobila od dve tone, ili odgovaraju}u koli~inu u lak{im automobilima. Kasnije je utvr|eno da Englezi sudeluju u snabdevawu srpske vojske tako {to }e dati 200 kamiona i 600 kamioneta. Do leta 1918. godine na kori{}ewu u srpskoj vojsci bila su tri francuska automobilska odreda i pet sanitetskih vodova, te 10 engleskih auto-~eta. stojawima od 10 do 50 kilometara automobilski prevoz je bio idealan.

REORGANIZACIJA SRPSKE VOJSKE I RAZVOJ AUTO-JE

Nova komanda
Srpska Automobilska komanda, u okviru koje je bila i {oferska {kola, dislocirana je krajem maja 1916. godine u okolinu Soluna. Posle dolaska na Uloga odreda poluostrvo Halkidiki, Komanda je pre{la iz Artiqerijskog u sastav Saobra}ajnog odeqewa Vrhovne komande, dok je po~etkom jula doneta i Uredba o Automobilskoj komandi, ~ije je sedi{te bilo u Solunu.
Reorganizovana srpska Automobilska komanda imala je u svom sastavu {ofersku {kolu i {est automobilskih odreda: po jedan kod Vrhovne komande, Ministarstva vojnog, Sanitetskog odeqewa i kod svake od tri armije. Svaki odred imao je i radionicu. Na ~elu tih auto-odreda nalazili su se oficiri, osim u Automobilskom odredu Vrhovne komande, kojim je, zbog nedostatka oficira, komandovao narednik. Pod pretpostavkom da }e se dobiti potreban broj kola za armije i divizije, u svakoj od sedam divizija formirano je automobilsko odeqewe. Svako od wih imalo je samo po jedan automobil. Na ~elu svakog od odeqewa nalazio se oficir, osim u autoodeqewa Kowi~ke divizije, gde je na du`nosti komandira bio podoficir. Divizijska automobilska odeqewa ukinuta su izme|u 12. i 25. marta 1917, wihovi komandiri stavqeni su na raspologawe komandantu Automobilske komande, a starawe o divizijskim prevoznim sredstvima preneto je u nadle`nost armijskih automobilskih odreda.
15. septembar 2008.

Posledwi zadatak
Sva srpska automobilska odeqewa dala su svoj doprinos i u toku operacija za odbranu Kosova. Qudstvo i vozila iz wihovog sastava radili su dawu i no}u, po ki{i, blatu i vrletnim putevima, snabdevaju}i trupe na polo`ajima qudstvom, municijom, hranom i drugim `ivotnim potrebama. Mawi broj vozila iz voznog parka srpske vojske stigao je, ipak, do Gr~ke. Tako je sedam kamiona Bitoqske divizije preba~eno u Florinu, dok su sa |ev|elijske `elezni~ke stanice za Solun evakuisana dva vagona sa 10 kamiona tipa xefri. Povla~e}i se sa ostalim jedinicama, Automobilska komanda srpske vojske pristigla je u Dra~ 22. januara 1916, da bi iz dra~kog pristani{ta po~etkom februara bila transportovana na Krf. Krajem istog meseca Komanda je na Krfu raspolagala sa 16 sopstvenih kamiona i jednim po{tanskom automobilom. Posle dolaska na Krf u Automobilskoj komandi bilo je pet oficira i dva ~inovnika. Od 329 {ofera, koliko ih je u tom momentu imala srpska vojska, samo 224 bilo je u Automobilskoj komandi na Krfu, dok je ostalih 105 bilo raspore|eno po raznim komandama, gde su obavqali slu`bu u stroju. Prilika za ponovnu nabavku automobilskog materijala pru`ila se na osnovu protokola Pariskih konferencija koje su regulisale pitawa u vezi sa snabdevawem i reorganizacijom srpske vojske. Srbima su predata 23 putni~ka, 10 ve}ih i tri mawa teretna automobila, dok su snabdevawe, evakuaciju i transport obavqale su francuske ustanove koje su povremeno poja~avane srpskim qudstvom osposobqenim za potrebe tih slu`bi.

Do kraja septembra 1916. godine Automobilska komanda u Solunu imala je 22 putni~ka, ~etiri po{tanska, i 32 teretna automobila, 15 motocikala i 500 bicikala. Prema formaciji, krajem septembra 1916. godine u Automobilskoj komandi trebalo je da bude 579, ali je stvarno bilo oko 500 voza~a. Za potrebe saniteta u drugoj polovini 1916. godine, kao poklon od Engleskog dru{tva Crvenog krsta, dobijeno je 30 automobila, koji su mogli da se koriste iskqu~ivo za prevoz rawenika. Po~etkom decembra 1916. u sastavu Komande bila su 92 srpska automobila raznih tipova i namena.

12

DINICA NA SOLUNSKOM FRONTU

Prve savezni~ke automobilske jedinice upu}ene su u Vertekop po~etkom avgusta 1916. godine. Radilo se o dve francuske i jednoj engleskoj sekciji. Automobilske jedinice pri srpskim armijama bile su popuwene qudstvom, sastavqenim od savezni~kih i srpskih vojnika vi~nih voza~kom zanatu. U me|uvremenu rasli su i broj automobila i formacija srpske Automobilske komande. Tako je, recimo, januara 1918. automobilski odred Glavnog saniteta primio od Ameri~kog Crvenog krsta novih 30 automobila marke ford. Kraq Petar I obilazi front u toku Kolubarske bitke 1914. godine

Srpski kisel-kar na zadatku 1915. godine Na dan 23. jula 1918. godine u slu`bi srpske vojske bila su tri francuska automobilska odreda (Lene, Balu i Gotije) i pet sanitetskih vodova (78, 82, 86, 100. i 137), te 10 engleskih auto-~eta (688, 689, 706, 707, 708, 709, 819, 820, 880. i 881) Za snabdevawe celokupne srpske vojske u tim jedinicama bilo je anga`ovano svega 265 kamiona i 245 kamioneta, to jest 510 vozila. Do kraja leta 1918. godine za snabdevawe Druge srpske armije anga`ovane su 908. i 916. francuska sekcija od po 25 kamiona marke fijat.

AUTOMOBILSKE JEDINICE U VOJSCI KRAQEVINE JUGOSLAVIJE Polazna baza

Dan uo~i po~etka artiqerijske pripreme za proboj Solunskog fronta, 13. septembra 1918, Automobilska komanda imala je po spisku u svom sastavu 1.089 lica, a na licu mesta wih 869. Krajem oktobra 1918. godine na slu`bi u Prvoj srpskoj armiji bilo je 186 savezni~kih kamiona i 200 kamioneta, a u Drugoj 90 kamiona i 150 kamioneta, dakle, ukupno 626 vozila, koja su slu`ila iskqu~ivo za potrebe prenosa hrane i municije za srpsku vojsku. Od tog broja jedan deo bi}e kasnije otkupqen i iskori{}en za izgradwu automobilskih jedinica u jugoslovenskoj vojsci. Srpska vojska je kapitulaciju Centralnih sila do~ekala sa sopstvenim voznim parkom od svega 144 automobila (50 putni~kih, 50 sanitetskih, 12 po{tanskih i 32 teretna) i 1.136 voza~a. Srpska Automobilska komanda dobila je nare|ewe 26. decembra 1918. da sa svim osobqem odmah krene za Beograd. Ona je postala polazna baza za formirawe automobilskih jedinica novostvorene jugoslovenske vojske. Automobilsku komandu, aprila 1918, ~inili su {tab i {oferska {kola, Automobilski odred Vrhovne komande, Glavnog saniteta i Ministarstva vojnog, sa sedi{tem u Solunu, i po jedan automobilski odred u Prvoj i Drugoj armiji. Srpska Automobilska komanda imala je u svom sastavu, krajem aprila 1918. godine, 21 oficira, tri obveznika ~inovni~kog reda, 615 podoficira i vojnika, 139 automobila raznih tipova i vrsta, te 29 motocikala i 372 bicikla. Na stanicama Solun, Sakuqevo, Brzak i Santi Kvaranta po{tanske linije SolunSanti Kvaranta nalazila su se dva oficira i 14 vojnika iz sastava Auto-komande, kao i 10 automobila koji su bili u vlasni{tvu srpskog Ministarstva gra|evina.

Ratne operacije Nema~ke

Automobilski park vojske novoprogla{ene Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), zbog oskudice u saobra}ajnim sredstvima, formiran je otkupom od saveznika izvesnog broja starih upotrebqavanih automobila i zaplenom motornih vozila od pora`enog neprijateqa, me|u kojima je bilo najvi{e neispravnih.

Sa stvarawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca i izgradwom jedne ve}e mirnodopske armije, ukazala se i potreba za novom formacijom automobilskih jedinica. Formacija automobilskih jedinica u mirno doba propisana je aktom ministra vojnog i mornarice, generala Stevana S. Haxi}a, Pov.F.|.O.Br. 45841 od 26. decembra 1919. godine. Pomenutim aktom odre|eno je da Automobilskom slu`bom u vojsci Kraqevine SHS rukovodi Automobilski otsek pri Artiqerijskotehni~kom odeqewu Ministarstva vojske i mornarice. Neposredno pot~iwene komande i ustanove tom odse-

Sanitetsko vozilo marke ford, poklon engleskog Crvenog krsta 1916. godine ku bile su Automobilska komanda, kao administrativni organ tre}eg stepena, Glavno automobilsko slagali{te i Automobilski odred Ministarstva vojske i mornarice, koji je bio u rangu pe{adijskog bataqona. Automobilsku slu`bu ~inili su jo{ i Automobilski odredi armijskih oblasti i divizijska auto-odeqewa. Automobilska komanda imala je u svom sastavu jedan bataqon za obuku, sa 800 do 900 regruta svake godine, radionicu od 100 do 150 kvalifikovanih radnika, auto-park od 51 automobila i rezervni auto-park od 150 do 200 automobila (u prvim godinama nakon rata taj broj dostigao je 500). Kada je re~ o upotrebi automobila, komandanti odreda po armijskim oblastima i komandiri odeqewa po divizijskim oblastima, odnosno divizijama, bili su pot~iweni na~elnicima, odnosno referentima in`ewerije, a svi oni u stru~nom pogledu Automobilskoj komandi.

sastojao se od {taba i divizijskih automobilskih odeqewa. Divizijska automobilska odeqewa bila su razli~itog sastava. Automobilska odeqewa Drinske, Dunavske, [umadijske, Timo~ke, Potiske, Bosanske, Moravske, Savske, Os(ije)~ke i Dravske divizijske oblasti, pored personala, imala su svom sastavu osam putni~kih, pet sanitetskih i 10 teretnih automobila, a automobilska odeqewa Jadranske, Zetske, Vrbaske, Kosovske, Vardarske i Bitoqske divizijske oblasti, osam putni~kih, imala su 10 sanitetskih i 20 teretnih automobila. Predvi|eno je bilo i postojawe automobilskih odeqewa u dve Kowi~ke divizije. Wih su ~inila po ~etiri putni~ka, pet sanitetskih i dva teretna automobila. U planu je bilo da Automobilsko odeqewe svake Kowi~ke divizije u|e u sastav Automobilskog odreda one armijske oblasti na ~ijoj teritoriji bude {tab kowi~ke divizije. Armijske i divizijske stalne vojne bolnice popuwavane su automobilima koji su im pripadali po formaciji u mirno doba iz armijskih auto-odreda, odnosno divizijskih auto-odeqewa. Znatan deo automobilskog materijala za jugoslovensku vojsku u godinama nakon Prvog svetskog rata nabavqan je od ratnih reparacija iz Nema~ke. Dugi niz godina to }e biti i jedini na~in osavremewivawa voznog parka jugoslovenske armije.

RAZVOJ FORMACIJ

Na prag
Do no ve pro me ne u mir no dop skoj for ma ci ji do {lo je u to ku 1935, ka da su for mi ra ni ar mij ski au to mo bil ski pu ko vi i au to mo bil ski puk Mi ni star stva voj ske i mor na ri ce. No vo for mi ra ne je di ni ce za me ni le su do ta da {we Au to-ko man de. Au to mo bil ski puk Mi ni star stva voj ske i mor na ri ce imao je, po red dva ba ta qo na i {est ~e ta, po se ban au to mo bil ski vod Mi ni star stva voj ske i mor na ri ce, po pu wen pre te `no put ni~ kim vo zi li ma.
15. septembar 2008.

Primetno {arenilo
Nabavkom tih automobila {arenilo u automobilskom parku jugoslovenske vojske jo{ se vi{e pove}alo. U wemu su se sada nalazili 66 razli~itih modela automobila 46 razli~itih proizvo|a~a. Do promene u formaciji do{lo je krajem 1928. godine. Tada je ukinuta Glavna auto-komanda sa {oferskim bataqonom, dok su divizije dobile auto-odeqewe u svom sastavu, koje je do tada bilo u sastavu autokomandi armija. Ministarstvo vojske i mornarice dobilo je svoju auto-komandu, dok je do tada imalo odeqewe. Prema u~iwenim izmenama Auto-komanda Ministarstva vojske i mornarice i auto-komande armijskih oblasti sastojale su se od {taba, radionice i voznog parka (auto-odreda). Za razliku od auto-komandi armijskih oblasti, Auto-komanda Ministarstva vojnog i mornarice imala je u svom sastavu i slagali{te. Do kraja 1934. godine postepenim nabavkama, u okviru automobilskog parka na{lo se oko 2.000 automobila, kamiona, autobusa i motocikala. Svaka od pet armija raspolagala je auto-odeqewem koje je imalo 25 limuzina i 250 transportnih vozila, auto-komandu (servis) i {kolu za {ofere. Ministarstvo je, tako|e, raspolagalo auto-komandom i automobilskim odeqewem koje ga je opslu`ivalo.

Me{oviti sastav
Automobilski odred Ministarstva vojnog i mornarice imao je u svom sastavu 50 putni~kih, ~etiri sanitetska i 10 teretnih automobila. Automobilski odred armijske oblasti (kada je doneta uredba o formaciji bilo ih je ~etiri, a od 1926. pet),

Jezikom cifara
Iz reparacija su za potrebe jugoslovenske vojske nabavqena ukupno 1.224 putni~ka, sanitetska, vatrogasna i teretna motorna vozila, potom 10 kamiona remorkera, dve pokretne autoradionice, pet vatrogasnih kamiona sa priborom, pet autobusa i 200 motocikala. Od ukupnog broja bilo je 909 kamiona, 58 putni~kih, 177 sanitetskih i 80 po{tanskih automobila. Najve}i broj vozila, wih 1.173, bio je nabavqen za potrebe Glavnog automobilskog slagali{ta, odnosno za rezervu.

14

E JUGOSLOVENSKE VOJSKE U PERIODU 19351941.

Kamioni nabavqeni iz reparacija, Beograd, septembar 1930. godine

skog parka rezervnih vozova. Automobilski bataqon ~inili su, prema formaciji, {tab, tri do pet automobilskih ~eta, od toga jedna sanitetska, svaka od po dva do tri voda od po dva do tri auto-odeqewa. Vodovi su se obrazovali u zavisnosti od vrste vozila, kao laki, sredwi i te{ki. Bilo je predvi|eno i postojawe samostalnih auto-~eta. Automobilski puk pozadine trebalo je da se sastoji od {taba, Automobilskog bataqona, Dopunskog automobilskog bataqona i Radionice. Dopunski bataqon automobilskog puka pozadine trebalo je da ima {tab i dopunske automobilske ~ete od ~etiri voda i op{teg dela.

Efikasnija mobilizacija
Sve te ~iwenice trebalo je da poslu`e kao osnova za nabavku potrebnih motornih vozila za popunu nove ratne formacije, koja je do Aprilskog rata samo delimi~no postignuta. Zbog nedovoqnog broja motornih vozila, stvarna ratna formacija operativne vojske predvi|ala je da se u sastavu svake od sedam ratnih armija formira samo po jedan automobilski bataqon. Nakon izbijawa svetskog rata, septembra 1939. po~elo se intenzivnije raditi na popuni teretnim motornim vozilima radi zadovoqewa potrebe za br`om mobilizacijom i koncentracijom na ugro`ene ta~ke dr`avne teritorije. Od novonabavqenih kamiona {evrolet, koji su bili razme{teni u Rumi, [apcu, Slavonskom Brodu, Kragujevcu, Vaqevu, Tuzli, Bawaluci, Ni{u, Kraqevu, Sarajevu, Pri{tini (po 80 vozila) i U`i~koj Po`egi (120) i ~uvani iskqu~ivo za ratne potrebe, trebalo je formirati jo{ sedam auto bataqona pozadine Vrhovne komande, umesto ukinutog tre}eg vozarskog diviziona, te po jedan auto-vod Prve, Druge i Tre}e kowi~ke divizije. Svaki auto-bataqon mogao je imati po 120 kamiona, a auto-vodovi u sastavu kowi~kih divizija po 20, tako da se mo`e zakqu~iti da je jugoslovenska vojska u{la u Aprilski rat sa 14 auto-bataqona, odnosno oko 40 odsto motorizovane komore, dok je ostalih 60 odsto bilo sa `ivotiwskom vu~om.

u Velikog rata gu

animqiva je pri~a o sastavima i idejama koje su uticale da budu upravo takvi. Na primer, jedan automobilski puk Armijske oblasti sastojao od {taba, jednog nastavnog i jednog transportnog automobilskog bataqona, radionice i slagali{ta. Nastavni bataqon imao je dve ~ete, transportni tako|e dve, dok su dve ostale ~ete iz sastava puka bile u centrima divizijskih oblasti van sredi{ta armijske oblasti. Novom formacijom ukinuta je dotada{wa podela auto-jedinica na auto-odrede i odeqewa i uvedena nova na pukove, bataqone i ~ete. Prema miornodopskoj formaciji, u sastavu svake od pet jugoslovenskih armijskih oblasti nalazio se po jedan automobilski puk, dok je jedan bio u sastavu Ministarstva vojske i mornarice. Sa formirawem {este armijske oblasti, umesto automobilskog puka, u wenom sastavu nalazila Motociklisti na zdru`enoj garnizonoj ve`bi na Torlaku, jesen 1940. godine

se samo jedna auto-~eta. Po mirnodopskoj formaciji jugoslovenska vojska imala je ukupno 37 auto-~eta.

Pukovi i {tabovi
U toku 1936. godine doneta je Uredba o formaciji vojske u mobilno i ratno doba (Str.Pov.|.Br. 755/1936), kojom je predvi|eni broj vojnih automobila dodatno pove}an na 1.046 putni~kih, 4.618 teretnih i 2.532 specijalna automobila (kamiona), te 1.592 motocikla. Prema toj Uredbi, u okviru saobra}ajnih jedinica bilo je predvi|eno postojawe automobilskih pukova operativne vojske i pozadine. Automobilski puk operativne vojske sastojao bi se, prema toj Uredbi, od {taba, Automobilskog, Autobuskog, Dopunskog ({oferskog) automobilskog bataqona, Slagali{ta, Pokretne auto-radionice i Automobil-

Ministar vojske i mornarice general Qubomir Mari}, Beograd 1936. godine

JUGOSLOVENSKE AUTO-JEDINICE U DRUGOM SVETSKOM RATU

Zdru`ena garnizona ve`ba na Torlaku, jesen 1940. godine su u Neretvu. Novi impuls razvoju auto-jedinica u NOVJ dala je kapitulacija Italije (9.9.1943). Nakon we se od zaplewenih motornih vozila 24.9.1943. pri Glavnom {tabu Hrvatske formira prvi automobilski bataqon sa bazom u Sluwu i Oto~cu, koji je u svom sastavu imao oko 400 motornih vozila. Taj bataqon je obavqao transportne zadatke za potrebe jedinica i stanovni{tva i odr`avao redovan saobra}aj na slobodnoj teritoriji. Istog dana je u Pazinu formirana Glavna auto-komanda Operativnog {taba za Istru. S obzirom na znatan priliv motornih vozila, u nekim divizijama glavnih {tabova Slovenije i Hrvatske formirane su auto-~ete, kao i u nekim brigadama koje su dejstvovale na podru~ju biv{e italijanske okupacione zone. Razvoj automobilskih jedinica zabele`en je tokom 1944. godine najvi{e zahvaquju}i pove}awu broja motornih vozila koja su zaplewena od neprijateqa ili dobijena od saveznika. Tako su Britanci nekoliko xipova iz vlastitih jedinica predali u ruke pripadnika NOVJ iz jedinica formiranih na jugu Italije, leta 1944. godine. Jugoslovenske jedinice do{le su tako do 86 xipova i doxeva za vu~u artiqerijskih oru|a 57 i 75 milimetara.

Godine prestrojavawa
U to ku krat ko traj nog April skog ra ta ju go slo ven ske au to mo bil ske je di ni ce po slu `i le su uglav nom za eva ku a ci ju i po vla ~e we, ume sto za snab de va wa tru pa na po lo `a ji ma, dok je ve li ki deo mo to ri zo va nih sred sta va i au to mo bil skog ma te ri ja la ju go slo ven ske voj ske, ra ~u na ju }i i naj ve }i

Sa razbuktavawem ustanka, za potrebe transporta kori{}ena su sva raspolo`iva sredstva, ukqu~uju}i zapre`na vozila sa kowskom i volovskom vu~om, tovarna grla, bicikle, motorna vozila i `eleznicu. Prilikom oslobo|ewa U`ica, 24. septembra 1941, ustani~ke jedinice zaplenile su od neprijateqa oko 100 motornih vozila, dok je posle oslobo|ewa Po`ege u cisternama kraqevske jugoslovenske vojske na|eno oko pet miliona litara benzina i oko tri miliona litara nafte. Najve}i deo tih vozila i pogonskog materijala ipak je izgubqen prilikom pada ustani~ke dr`ave, dok su Nemci samo na pruzi prema Vi{egradu zarobili 23 kamiona i {est motocikala. U neprijateqev ratni plen u{lo je i {est skladi{ta sa 1.800.000 litara benzina i 2.000.000 litara nafte. Tokom 1942. godine, u borbama koje su partizanske jedinice vodile {irom Jugoslavije od neprijateqa je zapleweno oko 790 motornih vozila. Od tih vozila je pri partizanskom Vrhovnom {tabu, avgusta 1942. formirana auto-~eta, a u drugoj polovini iste godine i auto-~eta Narodnooslobodila~ke partizanske vojske Hrvatske, u kojoj su tada oko 80 odsto bora~kog sastava ~inili pripadnici srpskog naroda.

Baza pri vrhovnom {tabu

U drugoj polovini 1944. formiraju se automobilske transportne jedinice u divizijama i korpusima, koje se koriste za prevo`ewe jedinica, materijalnih sredstava i rawenika u Drvarskoj, Kninskoj i Mostarskoj operaciji. U oktobru te godine, pri Glavnom {tabu Makedonije formira se Prva automobilska brigada. Nakon oslobo|ewa Beograda, formirana je Auto-baza (u decembru 1944) pri Vrhovnom {tabu, kasnije nazvana Autokomanda NOVJ, sa automobilskom brigadom,

Kapitulacija Italije
deo no vo na ba vqe nih ka mi o na {e vro let i pra ga pao u ru ke ne pri ja te qa.
U toku ~etvrte neprijateqske ofanzive (bitka na Neretvi), vozila auto-~ete Vrhovnog {taba kori{}ena su najvi{e za evakuaciju rawenika, {tamparije Borbe i transport operativnih jedinica do linije fronta. Nakon prebacivawa rawenika preko Neretve (8. i 9. marta 1943), svi partizanski kamioni, wih oko 100, ba~eni

16

AUTOMOBILSKE JEDINICE U JNA

Reorganizacija i razvoj
Zarobqeni nema~ki kibelvagen u jesen 1944. godine u ~ijem sastavu su bili kursevi za {kolovawe oficira automobilske slu`be i obuku voza~a. Za izvr{avawe masovnih transportnih zadataka tokom 1945. godine, u armijama se obrazuju automobilski pukovi. Saobra}ajna slu`ba, koju su ~inile automobilska i `elezni~ko-plovidbena grana, formirana je 6. marta 1945. godine. Na ~elu slu`be nalazilo se Saobra}ajno odeqewe pri Povereni{tvu narodne odbrane sa automobilskim i `eqezni~ko-plovidbenim otsekom. Izvr{ne automobilske jedinice Saobra}ajne slu`be bile su Automobilska brigada pri Povereni{tvu narodne odbrane, auto-pukovi u armijama, auto-bataqoni u korpusima i auto-~ete u divizijama, artiqerijskim i in`ewerijskim brigadama. Upravni organi Saobra}ajne slu`be bili su saobra}ajni odseci pri vojnoteritorijalnim podru~jima, komandama armija, Ratnoj mornarici, komandama korpusa i Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ), a u divizijama i brigadama, ukqu~uju}i i KNOJ, bili su referenti saobra}ajne slu`be.

Defile trupa u Beogradu 1945. godine

eposredno posle oslobo|ewa Jugoslovenska armija (JA) bila je popuwena trofejnim i rekviriranim civilnim motornim vozilima (oko 20.000 raznih tipova i modela). Vozila iz plena nisu predstavqala dobar izbor za popunu jugoslovenskih oru`anih snaga, jer su bila istro{ena ratnom slu`bom, a rezervni delovi behu no}na mora za tehni~ku slu`bu. U nedostatku druge tehnike, nema~ka vozila su kori{}ena do granica izdr`qivosti. Tako|e, nakon rata JA se snabdevala i kamionima i terenskim vozilima sa stokova ameri~kih vi{kova u Austriji i drugim dr`avama, gde se za male pare dolazilo do velikih koli~ina skoro nekori{}enih ili malo kori{}enih vojnih automobila. Automobilska slu`ba izdvojena je iz Saobra}ajne slu`be 1948. godine, kada se formira Automobilska uprava, ~iji je zadatak bio da oja~a automobilsku slu`bu. Na mesto rasformirane Automobilske brigade pri Ministarstvu narodne odbrane (MNO), formiran je Automobilski transportni puk u Vr{cu i auto-bataqon pri MNO. U periodu nakon 1951. godine JNA je bila popuwena i novim vozilima ameri~kog porekla (Jeep, Dodge, GMC), dobijenim preko programa vojne pomo}i (1.001 kamion traktor od 1218 tona i 10.390 kamiona od 0,75, 1,5, i 2,5 tona nosivosti, ukqu~uju}i i sanitetska i komandna vozila).

Na kon ra ta for mi ra se au to mo bil ska bri ga da u ten kov skoj ar mi ji, dok se au to-~e te for mi ra ju u ten kov skim i gar dij skim bri ga da ma. Kra jem 1946. go di ne Au to mo bil sko ode qe we ula zi u sa stav no vo for mi ra ne Sa o bra }aj ne upra ve Ju go slo ven ske ar mi je. Na kon uki da wa ten kov ske ar mi je, ras for mi ra na je we na au to mo bil ska bri ga da, a for mi ra ju se au to-ba ta qo ni u ten kov skim je di ni ca ma

Uspon Saobra}ajne slu`be

Nakon reorganizacije saobra}ajne slu`be sredinom pedesetih godina, kada Saobra}ajno odeqewe MNO (20.4.1954) ulazi u sastav novoformirane materijal-

Partizanski kamioni u Bosni 1942. godine

di vi zi ja ma, bri ga da ma.

17

no-planske uprave MNO, a saobra}ajni organi u komandama u sastav materijalnoplanskih organa, izvr{ni organi bili su, kada je re~ o auto-jedinicama, automobilski nastavni puk (Mu~i}i), sedam auto-bataqona, ~etiri auto-~ete i auto-voda u pe{adijskim divizijama i komandama armija, RM i grani~nim jedinicama. Najve}i uspon saobra}ajna slu`ba do`ivela je 1955, kada je formirana Saobra}ajna uprava sa svim granama saobra}aja. U Saobra}ajnoj upravi JNA prvi put se formira Odeqewe za drumski saobra}aj od tri odseka: automobilski, putni i za regulisawe saobra}aja. Pri vojnim oblastima postojala su saobra}ajna odeqewa, u korpusima saobra}ajni odseci, u pe{adijskim divizijama saobra}ajni odseci sa automobilskom ~etom, a u pe{adijskoj brigadi i puku referent Saobra}ajne slu`be sa transportnim vodom. U Mu~i}ima je i daqe bio automobilski nastavni puk. Putno-eksploatacioni bataqon je preme{ten iz Qubqane u Lajkovac, tri autobataqona u Prvu vojnu oblast, po dva autobataqona u Tre}u i Petu vojnu oblast i jedan autobataqon u Sedmu vojnu oblast. U komandi grani~nih jedinica postojao je saobra}ajni odsek sa auto-vodom, a u Grani~noj brigadi saobra}ajni referent. Komanda Garde imala je saobra}ajni odsek i auto-~etu, a gardijska brigada referenta saobra}ajne slu`be sa auto-~etom. U toku 1955. odre|ena je organizacija saobra}ajne slu`be u ratu. Upravni organi saobra}ajne slu`be u ratu bili su Saobra}ajna uprava Vrhovne komande, saobra}ajna odeqewa armija, saobra}ajni odseci kor-

Parada povodom Dana pobede, Beograd 1946. godine

pusa i saobra}ajni referenti u brigadama, pukovima i samostalnim bataqonima divizionima. Kod izvr{nih automobilskih organa bilo je promena. Auto-transportne jedinice Saobra}ajne slu`be bile su: pri{tapski bataqoni VK, transportni bataqon Rezerve Vrhovne komande, pri{tapske ~ete armija, pri{tapski vodovi i transportni bataqoni korpusa, transportne ~ete divizija i transportni vodovi (odeqewa) kod brigada (pukova), samostalnih bataqona (diviziona), transportne ~ete i ~ete auto-cisterni Vrhovne komande i armija. Slede}e godine obrazuju se saobra}ajni odseci u novoformiranim komandama Vojnih podru~ja. Rasformiran je niz autobataqona, a formirane su automobilske ~ete pri Vojnim podru~jima. Godine 1958. u okviru Saobra}ajne uprave JNA, umesto drumskog i `elezni~kog odeqewa, formiraju se Saobra}ajno-operativno odeKamioni GMC dobijeni u okviru qe we (sa odsecima za drumzapadne vojne pomo}i Jugoslaviji ski i `eqezni~ki saobra}aj i studiju slu`be, i sa referentima za plovidbu i vazdu{ni saobra}aj), te Transportno ode qe we (sa od se ci ma za transport, eksploataciju i registraciju motornih vozila). Mirnodopske automobilske jedinice u sastavu saobra}ajne slu`be bile su automobilski bataqon Dr`avnog sekretarijata za narodnu odbranu (DSNO), auto-~eKamion TAM 4500 te i auto-vodovi u komandama na ve`bi1965. godine armijskih oblasti, vojnih podru~ja, vojnopomorskih podru~ja, Ratne mornarice i Ratnog vazduhoplovstva.

Promena organizacije
O~ekivana reorganizacija dogodila se tokom 1959. godine. Promena or-

ganizacije saobra}ajne slu`be u ratu obuhvatala je i promenu organizacije automobilskih jedinica. Prema planu Drvar1, transportne automobilske jedinice ~inili su automobilski bataqon teretnih automobila za opslu`ivawe Vrhovne komande i automobilski bataqon putni~kih i terenskih automobila za opslu`ivawe DSNO, u armijma auto-bataqoni i auto-~ete za opslu`ivawe komande armije i ~eta auto-cisterni, u vojnim podru~ima auto-bataqon, auto-~eta i auto-vod za opslu`ivawe komandi VP, traktorska ~eta i traktorski vodosnabdeva~ki vod. Od 1963. saobra}ajna slu`ba postaje takti~ki nosilac svih neborbenih motornih i prikqu~nih vozila, osim vozila specijalne namene RV i PVO i vozila za hleb i meso intendantske slu`be. Slu`ba je postala i takti~ki nosilac sme{taja neborbenih motornih i prikqu~nih vozila. Sredinom {ezdesetih pristupa se razradi koncepcije op{tenarodne odbrane (ONO) i u oblasti saobra}ajnog obezbe|ewa. Prema toj koncepciji nosioci upravqawa i rukovo|ewa saobra}ajem i transportom u ratu bili su organi dru{tveno-politi~kih zajednica, koji su u ratu bili odgovorni za saobra}ajno obezbe|ewe svih komponenata narodne odbrane i raspolagali izvr{nim organima i organizacijama, komunikacijama, transportnim i drugim kapacitetima na svojoj teritoriji. Pored toga, u okviru jedinstvenog saobra}ajnog sistema zemqe, oru`ane snage su razvijale sopstvenu saobra}ajnu organizaciju i transportne kapacitete takvog obima i strukture da su mogle samostalno organizovati saobra}ajno obezbe|ewe u zonama borbenih dejstava zdru`enih takti~kih jedinica i na pravcima dovo|ewa snaga iz dubine u zonu borbenih dejstava. S tim u vezi, bilo je predvi|eno da u zonama borbenih dejstava komande operativnih jedinica po potrebi mogu staviti pod svoju komandu saobra}ajne organe sa te teritorije. Komande i {tabovi TO su svoje potrebe za transportom podmirivale anga`ovawem jedinica na svojoj teritoriji, a u zoni
15. septembar 2008.

borbenih dejstava jedinica JNA koje su bile u odnosnoj zoni, dok su se upravni organi saobra}ajne slu`be JNA nalazili u komandama svih stepeni od puka do Vrhovne komande i izvr{avali zadatke upotrebom saobra}ajnih jedinica i koordinacijom rada sa teritorijalnim upravnim organima nadle`nim za saobra}aj, neposredno ili posredstvom vojnih delegacija. Do ve}ih organizacionih promena u okviru saobra}ajne slu`be dolazi ponovo sredinom sedamdesetih i po~etkom osamdesetih, kada se i{lo na smawewe brojnog stawa zbog centralizacije administracije u Sektoru pozadine SSNO. Od 1981. i zadaci razvoja motornih i prikqu~nih vozila JNA preneti su u nadle`nost Vojnotehni~-

U VOJSCI JUGOSLAVIJE, VOJSCI SRBIJE I CRNE GORE I VOJSCI SRBIJE

Suo~avawe starih i novih iskustava

Pinzgauer na paradi povodom Dana pobede, Beograd 1985. godine

De {a va wa i ak tiv no sti
kog instituta. Automobilske nastavne jedinice bataqonskog sastava nalazile su se u ^apqini, Slavonskoj Po`egi i Ki~evu, a ~etnog sastava u Beloj Crkvi i Kovinu, te u sastavu armija i RV i PVO. Od automobilskih jedinica u periodu do raspada dr`ave i daqe postoje transportni automobilski bataqoni i ~ete, prema potrebama, od SSNO do divizije. Do 1985. i vu~a je zadovoqena sa 80 do 90 posto savremenim neborbenim motornim vozilima, ~ime je znatno pove}ana pokretqivost jedinica. Posledwih godina pred raspad zemqe, saobra}ajna slu`ba je bila odgovorna za poboq{awa organizacijsko-formacijske strukture, zavr{etka razvoja nove generacije motornih vozila pove}ane prohodnosti i na wihovoj osnovi po~etak razvoja nove generacije neborbenih motornih vozila visoke prohodnosti. Realizaciju tih ambicioznih planova prekinuli su raspad zemqe i krvavi gra|anski rat na prostorima biv{e SFRJ.

u pe ri o du 19911992. po ka za la su ko li ki zna ~aj ima sa o bra }aj na slu `ba u rat nim uslo vi ma. Po ka za lo se

o~etkom devedesetih godina Vojska Jugoslavije raspolagala je sa oko 45.000 motornih i prikqu~nih vozila, svrstanih u ~etiri klase, 49 vrsta vozila, 324 grupe i oko 2.000 marki i tipova. Ipak, u periodu od 1990. do 1999. godine, a naro~ito nakon agresije na SRJ fond vojnih neborbenih i specijalnih vozila smawen je za oko 50 odsto. Tom prilikom iz sistema je otu|eno blizu 20.000 neborbenih i prikqu~nih vozila.

Reforme
i da je na iz gled po gre {no ra ni je opre de qe we za po pu nu Voj ske od re |e nim ka te go ri ja ma vo zi la bi lo is prav no.
Reformom sistema odbrane u Saveznoj Republici Jugoslaviji, potom Dr`avnoj zajednici SCG i Republici Srbiji uvedene su nove organizacijsko-formacijskih promene kojima su bile obuhva}ene i Saobra}ajna uprava i auto-jedinice. Saobra}ajna uprava, koja je bila u sastavu Sektora za logistiku G[ VJ, rasformirana je 2005. godine, a formirani su: Odeqewe za transport u okviru Sektora za materijalne resurse MO (kao pravni sledbenik Saobra-

19

Terenska ispitivawa kamiona FAP 1118 BS/AV, Kopaonik 2007. godine }ajne uprave) i Odsek za transport u sastavu Uprave za logistiku (J-4) G[ VS. Tako|e zna~ajna novina od 2006. godine jeste formirawe centra za upravqawe kretawem (CUK), koji je bio pot~iwen Komandi logistike, {to se nije pokazalo kao dobro re{ewem, a od 2007. godine preimenovan je u Centar za upravqawe kretawem i transportom (CUKiT) u sastavu Uprave za logistiku (J-4) G[ VS.

OBUKA ZA NEBORBENA VOZILA

Korenite promene
U okviru reforme Vojske, paralelno sa procesima ukidawa armijskog i korpusnog sastava, dolazi i do rasformirawa automobilskih jedinica. Od 2007. godine ne postoji nijedna samostalna automobilska (transportna) jedinica, a u okviru drugih sastava funkcioni{u: jedna transporta ~eta (64 logb za opslu`ivawe MO i G[ i potreba u garnizonu Beograd), ~etiri transportna voda u skladi{nim bataqonima CLoB i automobilska odeqewa pri komandama operativnih sastava, a u dva bataqona vojne policije postoje vodovi saobra}ajne vojne policije. radi unifikacije voznog parka i rastere}ewa jedinica vozilima ~iji su eksploatacioni i vremenski resursi pri kraju, krajem 2007. godine je doneta odluka o ogla{avawu neperspektivnim za potrebe Vojske 87 marki i tipova neborbenih motornih vozila. Primerci tih vozila su izuzeti iz procesa otu|ewa i uvr{teni u muzejske predmete Vojnog muzeja u Beogradu. Na stru~noj raspravi odr`anoj maja 2008. godine u Odeqewu za transport SMR MO zakqu~eno je da transportni sistem treba da ima svoju vertikalnu organizacionu strukturu, od Ministarstva odbrane do garnizona u kome su jedinice i ustanove, da su transportni sastavi i kapaciteti vojske poddimenzionirani i da je potrebno redefinisati transportni sistem u MO i VS, tako da se formiraju dve transportne ~ete koje }e opslu`ivati po teritorijalnom principu jedinice i ustanove iz sistema odbrane, da skladi{ni bataqoni i aviobaze ViPVO imaju transportne vodove za svoje potrebe, a da se Centar za upravqawe kretawem i transportom prepot~ini Zdru`enoj operativnoj komandi. Od dono{ewa zakqu~aka, pa do dana kada se obele`ava 100. godina saobra}ajne slu`be i uvo|ewa automobila u srpsku vojsku, do{lo je do izmene jedino formacije u Upravi za logistiku (J-4) G[ VS, gde je Odsek za transport preformiran u Odeqewe za saobra}aj i transport.

[oferska {kola
Su {ti na sti ca wa sva kog zna wa, po go to vo voj nog, je ste obu ka. Po mno `e na sa is ku stvom da je neo p ho dan kva li tet. Vo za~ ka ve {ti na je po seb na sa ma po se bi. Du go se sti ~e, a la ko gu bi zbog ne do stat ka prak se. Za to je u na {oj voj sci jo{ od for mi ra wa pr vih au to-je di ni ca sta vqen va `an ak ce nat na kva li tet obu ke. Naj pre smo pre pi si va li od dru gih, a on da pra vi li vla sti te pla no ve i pro gra me. Oni su se me wa li s vre me nom, ra to vi ma, bur nim do ga |a ji ma... Za to je za ni mqi vo pre li sta ti pe ri o de i okol no sti, od po ~et ka ve ka do vre me na sa da {weg.

rva obuka srpskih vojnih voza~a po~ela je jo{ u vreme silaska s trake kamiona za na{u vojsku u {vajcarskoj fabrici Arbenc. Prva ~etiri vojnika upu}ena su u {vajcarsku decembra 1908, dok je druga grupa od {est vojnika i dva majstora iz Vojnotehni~kog zavoda u Kragujevcu u Cirih stigla tokom februara 1909. godine. U prvoj grupi upu}eni su: redov pe{adinac Stojan @ivkovi}, redov artiqerac Milan Ili} i redovi in`ewerci Dragoqub S. Petrovi} i Vasa Mah. Drugu grupu ~inili su: redov pe{adinac Danilo Simi}, redovi artiqerci Du{an Diki} i Qubomir ^alukovi}, redov in`ewerac Mihajlo Nedovi} i dva majstora iz kragujeva~ke vojne fabrike, koji su u Cirihu obu~avani za generalne revizije automobila. Obuka za {ofere i mehani~are trajala je do maja 1909. godine, kada je i zavr{ena proizvodwa prvih automobila za srpsku vojsku. Posle dolaska u Srbiju i raspore|ivawu automobila po divizijskim oblastima na svako vozilo, osim {ofera, dodeqena su tri vojnika iz raznih rodova Vojske, koji su naj~e{}e bili zanatlije. [oferi su te pomo}nike obu~avali za samostalno upravqawe automobilom. Do 1912. godine obuku za voza~e na Arbencovim automobilima zavr{ilo je oko 50 vojnika. Sa nabavkom
15. septembar 2008.

20

Srpska vojno{oferska bukvica izdata 1/14. 08. 1915. godine tri automobila marke diksi u toku 1912. i 1913. godine, wihovi {oferi obu~avani su u nema~koj fabrici u Ajzenahu, po istom principu kao i sa Arbencom.

Intenzivni kursevi
Organizovana obuka kadra otpo~ela je tek sa balkanskim ratovima, kada je osnovana {oferska {kola. Prvi vojno{oferski kurs odr`an je u novootvorenoj Vojno{oferskoj {koli u Beogradu od 14. marta do 14. juna 1913. godine i bio je predvi|en za pripremu na~elnika auto-odeqewa, to jest 2030 podoficira stalnog kadra, podnarednika i narednika, bez obzira na rod. Kada je {kola po~ela sa radom, na wenom ~elu nalazio se kao upravnik artiqerijskotehni~ki potpukovnik Vladislav J. Derok. Za potrebe {kole je od svih teretnih motornih vozila srpske vojske u Beogradu ost avqen samo jedan kamion. Kao instruktori u toj ustanovi radili su podoficiri koji su se vratili sa obuke u Ajzenahu (Nema~ka) sa tri putni~ka automobila marke diksi. Organizovana obuka vojnika u srpskoj vojsci po~ela je sa drugim vojno{oferskim kursom, koji je trebalo da po~ne u {oferskoj {koli u Beogradu, na Gorwem Gradu, 18. jula 1913. godine. Na kurs je poslato 56 vojnika iz raznih jedinica. Tom prilikom je nastao i prvi uxbenik o motornom vozilu. [oferska {kola je 23. marta 1914. godine pre{la iz Beograda u Kragujevac. Posle izbijawa Prvog svetskog rata {kola je vr{ila obuku do sredine novembra 1914. godine, kada je deo wenih nastavnika upu}eni na front. U to vreme javqaju se i prvi automobilski oficiri u srpskoj vojsci. Oni su dobijeni unapre|ivawem podoficira iz trupe. Sa stvarawem Automobilske komande 1915, Vojno{oferska {kola je ponovo otpo~ela sa radom. Na ~elu {kole koja se nalazila u krugu Vojnotehni~kog zavoda u Kragujevcu bio je pe{adijski Srpski {oferi sanitetskog autoodreda, jesen1916. godine

potporu~nik Svetozar M. Jovanovi}, dok su nastavnici vo`we bili pe{adijski potporu~nici Petar Jovanovi} i Danilo Simi}, te narednik Svetozar A. \or|evi}. Posle povla~ewa preko Albanije i reorganizacije srpske vojske na Krfu, jedan od glavnih zadataka prilikom organizovawa automobilske slu`be bila je i obuka qudstva za upravqawe motornim vozilima. Kursevi su naro~ito intenzivirani u posledwoj godini rata i dali su sjajne rezultate na omasovqewu {oferskog zanata me|u Srbima. Tako je, prema podacima od 13. februara 1918, u ~itavoj srpskoj vojsci bilo po spisku 558 {ofera, dok je wihov broj na licu mesta bio za jedan ve}i (559). Dan uo~i po~etka artiqerijske pripreme za proboj Solunskog fronta, 13. septembra 1918, u srpskoj vojsci bilo je po spisku 1.136 {ofera, od toga na licu mesta wih 790, dok su se ostali nalazili na obuci. U posledwoj godini rata otpo~elo se i sa organizovanom obukom oficira za budu}u formaciju. Tako je krajem marta 1918. pri Auto-komandi otvoren ~etvoromese~ni kurs za 15 oficira, koji je po~eo sa radom 28. aprila 1918. godine. Nakon prvih ratnih godina kursevi za obuku oficira za automobilske jedinice, tada ve} jugoslovenske vojske, u trajawu od ~etiri meseca, organizovani su sporadi~no, u skladu sa potrebama, u Glavnoj auto-komandi u Beogradu i u Auto-komandi I armijske oblasti u Novom Sadu. Od 1933. oficirski kursevi trajali su pet, a od 1938. godine {est meseci. Od naredne 1939. godine, u jugoslovenskoj vojsci specijalisti~ka {oferska obuka stare{ina odvijala se u novoformiranoj {koli za rezervne auto-vozarske oficire u Beogradu. Redovna nastava u {koli trajala je devet meseci i delila se na dva nastavna perioda. U toku tre}eg meseca drugog nastavnog perioda izvo|eno je jedno putovawe na ve}u daqinu u trajawu od najmawe 15 dana, na kome su polaznici po-

Prvi srpski vojni {oferi na obuci u Cirihu, 1909. godine lagali prakti~ni ispit iz vo`we, i na kome su izvo|ene ve`be u prakti~nom vo|ewu auto-kolona i wihovoj takti~koj upotrebi. Organizovana obuka vojnika i podoficira u vojsci Kraqevine SHS i Kraqevine Jugoslavije otpo~ela je 1919. godine. Radi osposobqavawa qudstva za automobilsku slu`bu, u Beogradu je izvr{ena obuka oko 2.000 regruta, ve}inom zanatlija. Nakon toga, podoficiri i vojnici obu~avani su u {oferskom bataqonu Automobilske komande u Beogradu, koji je godi{we primao izme|u 800 i 900 regruta.

Pred ispitnom komisijom

Nakon formirawa auto-komandi armijskih oblasti i Ministarstva, regruti su obu~avani u wihovim {oferskim bataqonima, a od sredine tridesetih u {oferskim bataqonima automobilskih pukova armijskih oblasti, Ministarstva vojnog i mornarice, koji su zamenili dotada{we automobilske komande. Jedino je Automobilski puk Ministarstva vojnog i mornarice imao dve ~ete za obuku {ofera, dok je u automobilskim pukovima armijskih oblasti za tu namenu slu`ila samo po jedna ~eta. U svakoj ~eti godi{we je moglo biti obu~eno oko 180 regruta. Polaznici su, pored teoretskog dela nastave, prolazili kompletnu obuku u vo`wi, koja je trajala tri i po meseca, i tom prilikom za volanom su prelazili oko 700 kilometara. Nakon prakti~ne nastave vo`we izvodila se terenska obuka. Voza~ki ispit polagao se pred komisijom od tri, a od 1938. godine od dva ~lana. Za 1941. godinu bilo je predvi|eno da se, nakon uvo|ewa dvogodi{we slu`be u kadru i pove}awa potrebe za obu~enim vojnim {oferima, pri svakom automobilskom puku formira jo{ po jedna ~eta za obuku. Nakon letweg nastavnog perioda obuke, regruti su

21

dine u auto-bataqonima i au- sova iz poznavawa i odr`avawa motornih to-pukovima pri komandama vozila. Posle obuke u AMSJ obveznici rearmija. Obuka je izvo|ena po gruti su nastavqali obuku za vojne voza~e. Plansko {kolovawe kadrova po~elo je posebnim nastavnim planovima i programima, na bazi 45 1. 10. 1957. godine u tada formiranom Samoto~asova po vojniku, u tra- obra}ajnom {kolskom centru u Rijeci. Pored jawu od {est meseci. Kursevi obuke vojnika voza~a, saobra}ajaca i deseza {kolovawe ro~nih i aktiv- tara, za {kolovawe stare{ina za saobranih automobilskih podofici- }ajnu slu`bu postojali su kurs za usavr{avawe oficira i podoficira saobra}ajne ra trajali su devet meseci. Tako organizovana obu- slu`be, {kola za rezervne oficire ([RO), ka voza~a izvodi se do marta Saobra}ajna podoficirska {kola i te~aj za 1948. godine, kada su formi- pitomce tre}e godine Vojne akademije. Na rani kursevi za obuku pri ko- te~aju pitomaca tre}e godine Vojne akademimandama armijskih oblasti i je, koji je trajao 12 meseci, {kolovali su se Ministarstva odbrane. Na- oficiri za potrebe te slu`be do 1969. goObuka boraca NOR-a stavni auto-bataqoni imali dine. Od 1958. pri nastavnim centrima posu po tri ~ete za obuku vojnika voza~a mo- ~iwu i kursevi kandidata za desetare. Kanraspore|ivani u divizijske automobilske tornih vozila i ~etu za obuku kandidata za didati su birani me|u najboqim vojnicima ~ete i ostale jedinice, a potom su ih iz ~eta ro~ne podoficire i rezervne oficire. voza~ima. Obuka je trajala tri i po meseca, upu}ivali u deta{ovane vodove. Obuka je izvo|ena na bazi 60 moto~asova u sa 15 moto~asova iz vo`we. Kada je u pitawu {kolovawe automotrajawu od {est meseci, sve do polovine Od 1964. godine, osim u rije~kom cenbilskih podoficira, s vremenom se do{lo 1949. godine. U periodu od 1949. do 1956. tru, po~iwe {kolovawe stare{ina i u Titona stanovi{te da su se oni mogli dobiti godine obuka vojnika voza~a izvo|ena je u gradu (Podgorici). Organizovano {kolovawe samo obukom podoficira sa zavr{enom jednom auto-puku, u sedam samostalnih auto- podoficira otpo~elo je tako|e 1957. godipodoficirskom {kolom, a ne i onih stasabataqona pri komandama armija, u tri sa- ne, u saobra}ajnoj podoficirskoj {koli u Rilih iz trupe. Tek pred Drugi svetski rat mostalna auto-bataqona (dva u RV i jedan u jeci, koja je do 1963. trajala dve, a potom (do pre{lo se sa kurseva na wihovo sistematRM) i dve samostalne automobilske nastav- 1970) tri godine. Od 1970. u Sredwoj tehsko {kolovawe. ne ~ete, tako da je ukupno anga`ovana 51 au- ni~koj vojnoj {koli saobra}ajnog smera, koja tomobilska nastavna ~eta. Obuka je organi- je bila deo Visoke tehni~ke {kole KoV u ZaPopuna iz rezerve zovana na bazi 80 moto~asova (ranije 60) grebu, {kolovawe je trajalo ~etiri godine, a deo usavr{avawa podoficira organizovan Popuna ratnih automobilskih jedini- po kandidatu u trajawu od {est meseci. je i u Saobra}ajnom nastavnom i {kolskom ca zasnivala se na rezervnom sastavu, koji centru u Kraqevu. Usavr{avawe oficira Nastavni centri je, ukoliko se u civilstvu nije bavio {opo~elo je 1961. godine, kada je organizovan ferskim zanatom, posle du`eg vremena naOd 1.10.1956. pre{lo se na organi- ni`i te~aj u trajawu od 10,5 meseci. Avgusta kon zavr{etka obuke bio prakti~no neupozaciju obuke u tri novoformirana centra: 1963. organizovan je vi{i te~aj za usavr{atrebqiv za rad u ratnim automobilskim jeSkopqe, Rijeka i Titograd. Automobilski vawe oficira u trajawu od pet i po meseci. dinicama. Takvo stawe trajalo je sve do jenastavni centri imali su komandu, pe{aseni 1934. godine. Od tada su vojni okruzi dijsku nastavnu ~etu, dve auto-nastavne ~eKra}e i efikasnije morali proveravati spiskove sa vojnim te i jedan bataqon za prakti~nu obuku iz obveznicima {oferima svake neparne govo`we. U sastavu komande auto-parka naOd 1959. godine zbog ve}ih potreba dine, i pozivati na ve`be one obveznike lazili su se i kabineti sa nastavnicima za za kadrovima skra}ena je obuka u centrima kojima su voza~ke isprave isticale. izvo|ewe stru~ne nastave. U periodu od sa pet na tri meseca, s tim {to je dvomeTek od kraja avgusta 1939. godine voj1949. do 1958. godine obu~eno je 69.168 se~ni deo stru~ne obuke preba~en na AMne vlasti poja~ale su rad na evidenciji i vojnika. Od 1953. deo obuke za vojne voza- SJ, koji je izvo|en sa omladincima u vreme obu~enih civilnih {ofera. U posledwoj go~e izvodio se uz naplatu u organizacijama obavezne predvojni~ke obuke. Obuka u audini pred rat osnovnu {ofersku obuku zaAuto-moto saveza Jugoslavije (AMSJ). Go- to-moto dru{tvima (AMD) sa omladincima vr{ila su 1.184 vojnika za kadar automodi{we je obu~avano oko 5.000 obveznika regrutovanim u automobilske jedinice trabilskih jedinica, dok je na vojnoj ve`bi u na bazi 15 moto~asova vo`we i oko 70 ~a- jala je 40 dana, na bazi 35 moto~asova votrajawu od 28 dana u nekoliko partija bilo 1.670 rezervnih stare{ina i obveznika za automobilsku slu`bu. Kurseve autoSlu`ba nakon raspada Jugoslavije mobilskih {ofera za potrebe narodne odbrane organizovao je i Auto-klub Kraqesa radom i jedini automobilski naTokom ratnih zbivawa 19911992. vine Jugoslavije od 1939. godine. stavni centar u RV i PVO, 762 ANC godine prestali su sa radom centri za Kovin. Krajem 2004. godine prestala obu ku vo za ~a u Ki ~e vu, ^a pqi ni i Sla Posleratni razvoj je potreba za postojawem i ANC u Bevonskoj Po`egi. Deo qudstva i tehnike loj Crkvi, tako da se danas obuka staje dislociran na teritoriju SRJ. ObuNakon oslobo|ewa zemqe u auto-batare{inskog i vojni~kog kadra izvodi saka vojnika za du`nosti u saobra}ajnoj qonima i auto-brigadama otpo~ela je orgamo u Sb N[C u Kraqevu. U skladu sa slu`bi, nakon raspada SFRJ, realinizovana obuka vojnika voza~a neborbenih procesom reforme u sistemu odbrane zovana je u centrima u Beloj Crkvi, Komotornih vozila. Pristupa se hitnom forRepublike Srbije koji je u toku, Sb mirawu automobilskih kurseva za obuku vojvinu i Kraqevu, {to je zadovoqavalo N[C u Kraqevu sveden je na nivo banika, ro~nih i aktivnih podoficira. Kursepotrebe novoformirane vojske. U drutaqona. vi su otpo~eli sa radom septembra 1946. gogoj polovini 1992. godine prestao je

22

15. septembar 2008.

`we, 82 ~asa stru~ne teorije i 52 ~asa op{tevojne nastave. Posle dolaska u Nastavni centar, za vreme od tri meseca, vojnici su dobijali jo{ po 60 ~asova vo`we. Zajedni~kom obukom AMSJ i JNA pove}an je broj obu~enih vojnika voza~a sa 8.000 na 12.000 godi{we. Godine 1960. obuka je skra}ena sa tri meseca na deset nedeqa. Uvodi se trojni sistem obuke vojnika voza~a: AMSJ ANC trupa. U AMSJ se i daqe realizuje 35 moto~asova, u ANC to se smawuje na 55 moto~asova, a u trupnim jedinicama se izvodi doobuka od deset moto~asova da bi se voza~ima omogu}ilo da saznaju sve neophodno o formacijskim motornim vozilima sa kojim }e biti zadu`eni. Posle zemqotresa u Skopqu rasformiran je tamo{wi Centar i formirano {est samostalnih nastavnih ~eta. Godine 1964. dislociran je Centar iz Rijeke u Titograd, a iz Titograda u Kraqevo. Odlu~eno je da svako za sebe obu~ava vojnike voza~e. Za potrebe jedinica van zdru`enog sastava formirano je 14 automobilskih nastavnih ~eta u Armijskim oblastima, a za potrebe jedinica zdru`enog sastava (pe{adijskih divizija A i A-1 i pe{adijskih brigada A sastava), formirano je 14 nastavnih jedinica (osam ~eta i {est vodova), koje su obu~avale vojnike voza~e. Od 1959. do 1962. obu~eno su ukupno 39.852 vojnika voza~a. Tokom 1964. godine uvedena je voza~ka obuka u sve vojne {kole i akademije Jugoslovenske narodne armije. U zavisnosti od potreba, broj auto-nastavnih ~eta u Centrima je vi{e puta pove}avan ili smawivan sa ~etiri na {est, i obrnuto. Dve godine kasnije, obavqeno je tako|e formirawe, preformirawe i prepot~iwavawe nastavnih jedinica, tako da je na kraju bilo 26 automobilskih nastavnih ~eta i tri auto-nastavna voda. Naredne godine se od wih formira devet auto-nastavnih bataqona. Od aprila 1967. godine obuka vojnika voza~a izvodi se ponovo u celini i traje ~etiri meseca. Odvija se u osam auto-nastavnih bataqona armija, u jednom auto-nastavnom bataqonu RV i u ANC Saobra}ajne

uprave DSNO. Primewivao se dvojni sistem obuke u okviru JNA trupa. U okviru tromese~ne obuke koja se uvodi 1968. godine, realizovano je 50 moto~asova po vojniku, a nakon dolaska u trupne jedinice jo{ 15 moto~asova za doobuku. U toku 1968. obu~en je i upu}en u jedinice 14.761 voza~, a u slede}oj godini 14.541. Kandidati za desetare i instruktore za automobilske jedinice obu~avani su redovno na posebnim kursevima. Od 1968. obuka kandidata za desetare komandire odeqewa u automobilskim jedinicama izvo|ena je po novom nastavnom planu i programu, na posebnim kursevima za desetare, u trajawu od dva i po meseca.

Kabinetski deo nastave, presek kamiona TAM 4500, ANC Kraqevo 1969. godine ka voza~a trajala je u tom periodu za vojnike sa voza~kom dozvolom iz gra|anstva 37 radnih dana, za vojnike bez voza~ke dozvole iz gra|anstva tri meseca, i za vojnike sa dopunskim VES-om 21 radni dan. Kurs komandira odeqewa automobilskih jedinica trajao je 21 radni dan. U Saobra}ajnom nastavnom i {kolskom centru obrazovani su rezervni oficiri saobra}ajne slu`be u [RO,u trajawu od {est meseci, pitomci saobra}ajnog smera TVA STV[, pitomci vojnih {kola i akademija (ispit za voza~a neborbenih motornih vozila kategorije C), oficiri, podoficiri i gra|anska lica na slu`bi u JNA (radi upoznavawa sa takti~ko-tehni~kim i eksploatacionim karakteristikama i mogu}nostima novih neborbenih motornih vozila, i sa wihovim osnovnim odr`avawem), kandidati za komandire odeqewa jedinica Saobra}ajne vojne policije i vojni saobra}ajci (obuka saobra}ajaca trajala je tri meseca), rukovaoci sredstava skladi{ne mehanizacije i vojnici (motorciklisti) izvi|a~kih jedinica. Od 1981. godine kadar je edukovan u Saobra}ajnom nastavnom {kolskom centru u Kraqevu, na katedri saobra}aja i transporta u sastavu Tehni~kog {kolskog centra u Zagrebu, te uz pomo} nastavnika Sredwe tehni~ke vojne {kole, tako da je stvoren jedan potpuno zaokru`en i visokokvalitetan sistem vojnog {kolovawa stare{ina saobra}ajne slu`be. Za ~itav period postojawa oru`anih snaga socijalisti~ke Jugoslavije neki vid obuke u vo`wi motornih vozila u auto-nastavnim jedinicama pro{lo je vi{e od 500.000 qudi. Taj podatak svakako ukazuje na neospornu ~iwenicu da je doprinos vojske motorizaciji jugoslovenskog i srpskog dru{tva u drugoj polovini 20. veka bio nemerqiv.

Koncentracija kvaliteta
U periodu izme|u 1970. i 1971. godine ukinuta su tri auto-nastavna bataqona (u Mostaru, ^akovcu i Kwa`evcu) a sprovedena je i do tada najve}a mogu}a koncentracija obuke voza~a u jedinicama (tri autonastavna centra i ~etiri auto-nastavna bataqona), kapaciteta oko 4.500 vojnika. Obuka je trajala tri meseca i sedam dana. U tom periodu su za popunu mototehni~kih i saobra}ajnih kabineta razvijeni preseci motornih vozila TAM 5000D i Zastava AR55, a bilim su dostupni i saobra}ajni sobni poligon, ure|aj za paqewe benzinskog motora mv zastava AR-55, ure|aj za napajawe i ubrizgavawe goriva dizel-motora TAM 5000, svetlosni ure|aj za prikazivawe principa rada ~etvorotaktnog motora, rotoprojektor. Izgra|en je i moderni autodrom Beranovac kod Kraqeva. U periodu od 1975. organizacijsko-formacijska struktura ANC omogu}avala je da neposredno pretpostavqene stare{ine izvode celokupnu obuku. Obezbe|ivano je 100% regruta sa voza~kom dozvolom iz gra|anstva i sa najmawe osmogodi{wom {kolom. Obuka vojniVoza~ mora biti i dobar mehani~ar, ANC Titograd 1962. godine

23

RAZVOJNI PROGRAMI NEBORBENIH MOTORNIH VOZILA DOMA]E INDUSTRIJE

Izrada prototipova motornih vozila od 0,75 i devet tona terenske nosivosti, ali i specijalnih nadogradwi zapo~ela je tek 1984. godine. Naime, nakon neuspe{nog razvoja preko licenciranog programa ZCZ FIJAT 1107 JD i znatnog ka{wewa razvoja i opremawa JNA tim motornim vozilima, savezni sekretar za narodnu odbranu doneo je odluku (1984) kojom se razvoj i izrada po dva prototipa automobila poverava uporedo IMR Rakovica i IMV Novo Mesto. Oni su izradili prototipove novih vozila sa doma}im dizel-motorom MC OR IMR S54V snage 56,5 kW. Posle uporednog ispitivawa dva modela pobedilo je vozilo iz IMR-a i naru~ena su ~etiri primerka dva prototipa otvorenog i dva zatvorenog modela kabine. Zeleno svetlo za nastavak razvoja SSNO je dao vozilu IMR-a, kasnije nazvanom tara. Nakon zavr{enih ispitivawa, to terensko vozilo usveno je u NVO 1991. godine, ali se i pored pokazanih dobrih rezultata nije nastavila wegova serijska proizvodwa. Razlozi prekida su izostajawe ve}eg broja kooperanata iz otcepqenih republika, od kojih je IMV bio nosilac izrade karoserije, ali i niz problema vezanih za preduze}e IMR Rakovica. Posle raspada SFRJ pristupilo se postupku opremawa voznog parka terenskim automobilima do jedne tone putem poslovnotehni~ke saradwe sa fabrikom Stayer-Dajmler-Puch. Realizacija aktivnosti bila je planirana u dve faze. U prvoj fazi je bio ciq da se tokom postupka remonta probne partije od pet terenskih vozila marke Pinzgauer 710, doma}e remontno preduze}e Autoremont" Beograd osposobi za generalni remont te vrste terenskih vozila, po remontnoj tehnologiji proizvo|a~a. Druga faza je predvi|ala formirawe kapaciteta za monta`u vozila Pinzgauer 716 4 x 4 i Pinzgauer 718 6 x 6, novije generacije, u zemqi, uz anga`ovawe proizvo|a~a, doma}ih dru{tvenih i privatnih preduze}a kao kooperanata u tom poduhvatu, banaka i dela sredstava VJ. Na taj na~in bilo bi re{eno pitawe obnavqawa armijskog fonda vozila kategorije do jedne tone nosivosti, {to nije ostvareno. U isto vreme bele`i se i poku{aj zanavqawe voznog parka terenskih vozila nosivosti ve}e od tone i po, koja su u JNA bila prete`no iz proizvodnog programa TAM Maribor. Zamena je poku{ana delom kroz modifikaciju terenskih vozila FAP 2026 BS/AV i 2832 BS/AV i razvojem terenskog vozila FAP 1118 BS/AV. Proces razvoja novog modela tog terenskog vozila zapo~et je krajem 2002. godine, a po~etkom 2008. godine su uz velike probleme privedena kraju zavr{na ispitivawa i izrada prototipske partije je uvr{tena u teku}i plan opremawa Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
15. septembar 2008.

Vreme diktira ritam

Po tre be oru `a nih sna ga pred sta vqa le su pre sud ni ~i ni lac za iz grad wu au to-in du stri je u Ju go sla vi ji. Po di za we pr ve do ma }e fa bri ke au to mo bi la bi lo je deo op {tih na po ra pr ve ju go slo ven ske dr `a ve da se pri pre mi za rat ko ji je se pri bli `a vao. Osno vu za we nu iz grad wu pred sta vqa la je na ci o na li za ci ja Fa bri ke avi on skih mo to ra u Ra ko vi ci, ko ja je spro ve de na 1937. go di ne.

FAP 1118 BS/AV

Autor teksta mr Dalibor DENDA Fotografije: zbirka Vojnog muzeja, zbirka Bratislava Petkovi}a i arhiva Foto centra NC ODBRANA

Na 18. sednici Saveta zemaqske odbrane, odr`anoj posledweg dana decembra 1937, doneta je odluka da se ovlasti Industrija motora a.d. u Rakovici da svoj rad pro{iri na izradu teretnih automobila i da [tab Vazduhoplovstva vojske zakqu~i ugovor sa tim preduze}em o isporuci 600 primeraka takvih vozila. Fabrika je u potpunosti zavr{ena 1940. godine. U woj je trebalo da se izra|uju svi delovi za automobile, osim karoserija, koje su ra|ene u fabrici Jasenica a.d. u Smederevskoj Palanci. U trenutku pu{tawa u rad bilo je nere{eno pitawe fabri~ke livnice, ~ije bi poslove trebala da preuzme livnica Jugo-~elik (Zenica). Kada je po~ela sa radom, fabrika je montirala vozila od ve} gotovih delova kamiona marke praga R.N. po ~e{koj licenci. Fabrika je sve~ano pu{tena u rad 24. oktobra 1940. godine. Od wenog zavr{etka do sve~anog otvarawa bilo je ve} montirano oko 150 kamiona. Za potpunu predaju teretwaka nedostajale su gume. Do Aprilskog rata zavr{ena je monta`a ne{to vi{e od 200 kamiona, od ~ega posledwih stotinu bez guma, tako da dobrim delom ti automobili nisu bili upotrebqeni u borbi. Nakon zavr{etka Drugog svetskog rata donesena je odluka o daqem razvoju automobilske industrije u Jugoslaviji. Tako je 31.12.1946. re{eno da Tvornica avionskih delova u Mariboru preusmeri svoj proizvodni program na proizvodwu teretnih automobila, te da se preimenuje u Tvornicu automobila Maribor (TAM). Za tu namenu poslu`ile su ma{ine iz Rakovice. Proizvodwa je po~ela sa teretnim automobilima pionir od tri tone (po ~ehoslova~koj licenci). Taj kamion se proizvodio 15 godina, a 1961. se pre{lo na proizvodwu teretnih automobila sa vazdu{nim hla|ewem motora, po nema~koj licenci Klckner Humbolt Deutz. U zavodima Crvena zastava, koji su se od 1953. orijentisali i na proizvodwu automobila, montirana su 162 primerka xipa od uvezenih delova. Nakon toga, naredne godine potpisano je strate{ko partnerstvo sa italijanskim Fijatom iz Torina i potom je otpo~ela proizvodwa prvog terenskog automobila u zemqi zastava AR55. U Fabrici automobila u Priboju od 1964. godine po~ela je proizvodwa novog transportnog automobila FAP za potrebe privrede i Armije. Na taj na~in se krenulo u pravcu motorizacije JNA zasnovane na doma}oj proizvodwi.

24

Poleteo novi Apa~

Najnovija varijanta poznatog borbenog helikoptera AH-64 Apache, pod oznakom Block III, poletela je 27. juna. Novi helikopter ima brojna poboq{awa: pove}an stepen digitalizacije, novi komunikacioni sistem, poja~ane motore i transmisiju, mogu}nost da kontroli{e bespilotne letelice, oja~an stajni trap i nove lopatice glavnog rotora od kompozitnih materijala, koje obezbe|uju ve}u nosivost i ve}u maksimalnu i krstare}u brzinu, a i brzinu pewawa. Sledi nastavak letnih ispitivawa, koja }e, prema sada{wim procenama, rezultirati po~etkom serijske proizvodwe aprila 2010, a prvi AH-64D Apache Block III o~ekuje se u operativnoj upotrebi 2011. godine.
S. B.

Bra zil gra di pod mor ni cu na nu kle ar ni po gon

Brazil }e utro{iti 160 miliona dolara do kraja idu}e godine za razvoj podmornice na nuklearni pogon, namewene za{titi rezervi nafte na|enih u podmorju Atlantika, saop{tilo je Ministarstvo odbrane. Po novom planu obrane, koji bi trebalo da bude objavqen, Brazil }e do kraja 2010. godine potro{iti 3,5 milijarde dolara na modernizaciju oru`anih snaga. Ministar odbrane Nelson @obim je u Rio de @aneiru najavio obiman transfer tehnologije iz Francuske, nu`an za izgradwu podmornice. Brazilski ministar za strate{ka pitawa Roberto Mangabeira Unger izjavio je da }e wegova zemqa izgraditi snage za brza dejstva i vrhunsku industriju oru`ja namewenog izvozu. Vojni buxet Brazila sada iznosi 1,5 odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP), koji je u Brazilu 2007. godine bio oko 1.500 milijardi dolara.

U~e{}e S-300 u manevrima

Nedavni zajedni~ki manevri izraelskih i gr~kih oru`anih snaga ukqu~ili su u sastavu gr~ke PVO i raketni sistem S-300PMU-1. Procewuje se da se iskustva koja su Izraelci stekli tokom ovog anga`ovawa od neprocewive vrednosti pri eventualnom napadu na Iran, me|u kojima su najvrednija ona sa gr~kim raketnim sistemima PVO S-300. Ina~e, Kipar je 2007. svoje sisteme predao gr~kim oru`anim snagama, kao ustupak u neslagawima sa Turskom. Procewuje se da i Iran poseduje tako|e sistem S-300, mada nije poznato koje verzije, sasvim je mogu}e da ima ba{ PMU-1 ili PMU-2.

25

Oru`je za blisku borbu

Beneli 1014

Upotreba sa~marice u lovu, ratnim dejstvima ili za samoodbranu datira jo{ od vremena kada je otpo~elo kori{}ewe vatrenog oru`ja. Od jednostavne lova~ke pu{ke nekad, sa~marica je s vremenom postala sofisticirano vi{enamensko oru`je. A savremeni modeli omogu}avaju svakom vojniku koji je wom naoru`an {iri dijapazon borbenog dejstva u urbanoj borbi, uz znatno smawewe mase oru`ja na samo 1.300 grama.

ermin sa~marica prvi put se susre}e u literaturi 1776. godine, kada ga je Xejms Fenimor Kuper, pisac ~uvenih romana Posledwi Mohikanac i Ko`na ~arapa, zabele`io u Kentakiju kao izraz koji se koristi u jeziku qudi koji `ive na granici ka Zapadu. Me|utim, sa sigurno{}u je poznato da je ta vrsta oru`ja kori{}ena polovinom 16. veka u Evropi, gde su postojale dve varijante: tzv. Blunderbuss, koji je stvoren u Nema~koj kao vatreno oru`je za borbu protiv neprijateqeve `ive sile na bliskom odstojawu, ili kao long fowler, duga pu{ka za lov na ptice u Engleskoj, koja je, po potrebi, kori{}ena i za vojne svrhe. Doseqenici iz Engleske, kolonizatori severnoameri~kog kontinenta, tako|e su koristili oba tipa sa~marice za za{titu svoje kolonije u Xejmstaunu od napada Indijanaca. Evropske mornarice su naveliko koristile blunderbuss u bliskoj borbi pri

zauzimawu brodova. Armije Prusije, Austrije i Engleske tako|e su je koristile, pa je britanski general ser Xon Burgojn 1781. ~ak oformio puk lake kowice nazvane draguni, kojima je to bilo osnovno vatreno oru`je. Velika prednost tada{wih sa~marica je bila to {to se, u oskudici namenskih zrna, oru`je moglo napuniti kamewem, ekserima, zavrtwima ili bilo kakvim komadima metala.

Po~eci upotrebe
Tokom ameri~kog rata za nezavisnost, general Xorx Va{ington je savetovao svojim vojnicima da muskete pune metkom i sa~mom, odnosno standardnom kuglom za musketu, uz jo{ tri do {est komada krupne sa~me, kako bi pove}ali verovatno}u poga|awa. Tridesetogodi{we ratovawe protiv Indijanaca iz plemena Seminola na Floridi, od 1815. do 1845, nametnulo je kao
15. septembar 2008.

26

standard puwewe musketa takvom kombinovanom municijom. Sa~marice su koristili Teksa{ani prilikom neuspe{ne odbrane tvr|ave Alamo, marta 1836, od napada meksi~ke vojske, kojom je komandovao general Santa Ana, a i u slede}em ratu sa Meksikom 1846, kada je zabele`eno da je major marinaca, Levi Tvigs, vrlo efikasno upotrebqavao to oru`je tokom mar{a marinaca od luke Vera Kruz do Meksiko Sitija. Ameri~ki gra|anski rat donosi upotrebu oru`ja svih vrsta koje su bile na raspolagawu zara}enim stranama, pa samim tim i sa~marice, obi~no kalibra 0,50 ili 0,69 in~a. Prvenstveno ih je koristila ju`wa~ka kowica, pogotovo jedinice kojima je komandovao general Nejtan Bedford Forest. On je vrlo brzo shvatio izuzetnu vatrenu mo} te vrste oru`ja na bliskom odstojawu. Dve legendarne li~nosti iz istorije Divqeg zapada, {erif Vajat Erp i wegov prijateq Xon Dok Holidej, upotrebili su krate`e u nekoliko navrata, i dokumentovano je da je Vajat Erp ubio najmawe dvojicu, a Holidej jednog protivnika ba{ tim tipom oru`ja. Ratovi protiv Indijanaca od 1866. do 1891, ustanak na Filipinima od 1899. do 1914. godine i upad generala Per{inga u Meksiko 1916. sa namerom da uhvati Pan~a Viqu, tako|e su bile prilike kada je sa~marica do{la do izra`aja, pogotovo na Filipinima. Tada je uo~eno i da standardni revolverski metak kalibra .38 Long Colt nije u stawu da efikasno zaustavi domoroce u juri{u, tako da je vojska SAD pre{la na kalibar .45.

paricu, a 1900. i prvu poluautomatsku sa~maricu brauning auto-5. Kako se on i Vin~ester nisu mogli dogovoriti oko procenta od prodatih pu{aka, Brauning je pre{ao u belgijsku kompaniju Fabrique Nationale (FN) i proizvodwa modela A5 otpo~ela je 1903. godine. Do pojave remingtona 1100 (posle vi{e od 50 godina) prodati su milioni primeraka tog modela u civilnim, vojnim i policijskim varijantama.

Rovovski ~ista~
Prvi svetski rat i vi{egodi{wa rovovska borba jasno su ukazali na potrebu za kompaktnim oru`jem velike vatrene mo}i, kojim se mo`e zaustaviti juri{ neprijateqa ili izvesti upad u rov, uz brzu i efikasnu neutralizaciju protivni~ke `ive sile. Nemci su svoj razvoj usmerili ka novoj kategoriji oru`ja, automatu, ~iji je rezultat bio MP 18 Huga [majsera, koji je u ograni~enom broju kori{}en i krajem rata. Pripadnici ameri~kih ekspedicionih snaga u Evropi, ~iji je glavnokomanduju}i bio general Xon Per{ing, poznat kao Crni Xon, okrenuli su se proverenom i dokazanom oru`ju pumparici vin~ester, model 97, sa cevi od 18 in~a (45 cm), kalibra 12, i patronama du`ine 70 mm, napuwenim sa {est do devet kugli krupne sa~me, tzv. buckshot 00, koje su, uz to, imale bajonet i {titnik {aka od vrele cevi ako se napada bajonetom. Zanimqiva odlika tog modela bila je da pu{ka nije imala razdvaja~ obara~a, tako da se, ako je obara~ stalno pritisnut, opaqivalo odmah nakon pumpawa svake slede}e patrone u cev. Ta pu{ka je u ve{tim rukama stvarala ~uda, pa je 27. septembra 1918. narednik Fred Lojd u{ao u francusko selo koje su dr`ali Nemci i metodi~no po~eo da ~isti ku}u za ku}om od neprijateqevih vojnika, pucaju}i i pune}i oru`je u trku. Kada je pao od iscrpqenosti, izbacio je iz stroja vi{e od trideset Nemaca. Stoga ne ~udi da su je ameri~ki vojnici zvali rovovski ~ista~ ili metla za rovove, i {to su je se Nemci bojali. U periodu izme|u dva svetska rata sa~marice su mahom koristili ~uvari zatvora, a i policija, u obra~unima sa gangsterima i pri razbijawu radni~kih demonstracija u SAD. Tada je neretko pucano

Ju`wa~ki kowanik sa sa~maricom

Pratilac
Pratioci dili`ansi nosili su sa~marice za odbranu od napada Indijanaca i drumskih razbojnika, i tokom vo`we sedeli su pored voza~a. I dan-danas je u SAD kao termin za suvoza~a u motornom vozilu ostao izraz riding shotgun voziti se na mestu pratioca sa sa~maricom.

Prekretnica
Kraj 19. veka donosi dva kqu~na momenta u razvoju sa~marice. Denijel Majron Le Fevr je 1878. prona{ao i otpo~eo proizvodwu sa~marice hamerles, odnosno pu{ke bez spoqnih oroza, kod koje se zapiwawe vr{ilo polugama sa strane le`i{ta patrona. Godine 1883. on je u~inio korak daqe i usavr{io mehanizam, tako da se pu{ka automatski zapiwala kada se sklopi. Ne{to kasnije dopunio je pronalazak automatskim izbacivawem ~aura pri prelamawu pu{ke. Wegova firma, LeFever Arms Co. proizvodila je najboqe polo`are u SAD, dok je 1916. nije kupila fabrika Ithaca. Plodni kreator streqa~kog vatrenog oru`ja svih vrsta, Xon Mouzis Brauning, uneo je revoluciju 1887, kada je obelodanio vin~ester model 1887, prvu sa~maricu koja je funkcionisala po principu poluge, kojom se iz integralnog potcevnog magacina ubacuju nove patrone u cev, sli~no ~uvenoj vin~esterki, model 1873. [est godina kasnije, Brauning patentira model 1893, prvu pum-

patronama sa sitnom sa~mom u kaldrmu ispred demonstranata, kako bi bili pogo|eni samo riko{etiranim projektilima, jer se smatralo da }e u tom slu~aju nanete rane biti minimalne. Takav stav je, naravno, bio pogre{an i neretko sa fatalnim ishodom. Drugi svetski rat je zatekao vladu i armiju SAD nespremne za ratne operacije {irokih razmera. Ispoqio se nedostatak ne samo automata i lakih mitraqeza ve} i sa~marica, koje su smatrane neophodnim za blisku borbu i rat u xungli. Stoga su one kupovane u {to ve}em broju od vi{e proizvo|a~a, i zato nema standardnog modela sa~marice vojske SAD i Marinskog korpusa u Drugom svetskom ratu. Takvo stawe je

blunderbuss

27

Protivustani~ka pu{ka
Remington 870
Vrlo zanimqiv projekt pojavio se po~etkom osamdesetih strajker, koji je Hilton Voker iz Rodezije, wegov kreator, nazvao protivustani~kom sa~maricom velikog kapaciteta. U odnosu na tada{wa oru`ja, strajker je imao dvostruko vi{e patrona (dvanaest) u dobo{u, ~ije je puwewe, me|utim, bilo te{ko i dugotrajno (zahtevalo je i da se opruga koja pokre}e cilindar, a sme{tena je u dobo{u, navije oko wegove ose pomo}u velikog kqu~a na predwem delu ku}i{ta dobo{a). Usavr{eni model, nazvan protekta, nema oprugu, ve} se dobo{ obr}e pomerawem predweg rukohvata, i uz to se ispaqene patrone automatski izbacuju. Na taj na~in je znatno skra}en proces puwewa. Ova sa~marica nije nai{la na {iroku primenu ni u policijskim niti u vojnim krugovima.

Remington 1100 Tactical

Winchester 1897 rovovska metla

potrajalo i dugi niz godina posle rata. U xunglama Nove Gvineje i Burme je, uz automat Thompson, sa~marica bila omiqeno oru`je, a posle iskrcavawa u Normandiji redovno je kori{}ena tokom borbe u naseqenim mestima na putu ka Parizu. Kako jedan vojnik ne mo`e da nosi dve duge cevi, obi~no je formacijski dodeqivana jedna sa~marica po vodu. Posebno ju je koristila vojna policija za ~uvawe zarobqenika i obezbe|ewe kqu~nih pozadinskih objekata.

Xinovske sa~marice
Korejski rat, koji je trajao od 1950. do 1953, doneo je novo iskustvo jedinicama Ujediwenih nacija, koje su se tada prvi put suo~ile sa napadima po tipu juri{a u

Atchisson AA-12

talasima (koje su primenile severnokorejske i kineske trupe). U nemogu}nosti da tada{wim ubojnim sredstvima odbiju takvu vrstu napada, stvorena je tzv. klejmor mina, koja je u na{oj vojnoj terminologiji poznata kao mina rasprskavaju}a, usmerenog dejstva (MRUD). Model M18 i kasniji M18A1, koji je {iroko kori{}en u Vijetnamu, jesu eksplozivne naprave usmerenog dejstva, namewene za uni{tavawe neprijateqske `ive sile, pre svega. Sadr`e 760 kuglica od ~elika, te`ine 10,5 greina (1 grein iznosi 0,06 grama), koje se pri eksploziji rasprsnu u polukrugu od 60 stepeni do rastojawa od 50 metara, na visini od dva metra u neposrednoj blizini mine, koja se sa odstojawem smawuje. Tim je, prakti~no, dobijen efekat xinovske sa~marice. Osim za odbijawe juri{a pe{adije, mina je kori{}ena i za za{titu postavqenih prepreka na komunikacijama, minskih poqa i bo~nih linija jedinica na polo`aju. Britanska kampawa u Malaji od 1948. do 1959. tako|e je donela {iroku upotrebu sa~marica u xungli. Iskustva iz borbenih dejstava ukazala su da je do odstojawa od tridesetak metara hitac iz sa~marice najsigurniji na~in da se pogodi ciq veli~ine odraslog ~oveka. Mogu}nost pogotka mete jednake veli~ine rafalom od pet metaka ispaqenim iz automata bio je 1:8, a iz juri{ne pu{ke tek 1:11. Studija komande britanskih snaga bezbednosti iz 1952, zasnovana na borbenim iskustvima, opitima i medicinskim izve{tajima, potvrdila je prethodna saznawa o efikasnosti sa~marice, mada uz napomenu da ispaqeni projektili imaju lo{
15. septembar 2008.

balisti~ki koeficijent, jer lete tre}inom brzine tanadi ispaqenih iz pu{ke, ali sa druge strane nemaju veliku probojnu mo}, {to se u urbanoj borbi smatra pozitivnim, jer je umawen rizik od rawavawa civila ili sopstvenih vojnika. Osim policijskih agencija, gde se sa~marice koriste dugi niz godina, aktivnosti vojske SAD u operacijama maweg obima ukazale su na potrebu usvajawa novog, poboq{anog modela sa~marice. Do sredine devedesetih to su mahom, uz pomenuti vin~ester M 97, bili jo{ i remington 870 i mosberg 590, koji su zapravo predstavqali militarizovane modele popularnih pu{aka, kod kojih su se izmene sastojale u produ`enom potcevnom cevastom magacinu (zbog ve}eg kapaciteta), fiksatoru za bajonet, oja~awu le`i{ta zatvara~a i perforiranom {titniku od vrele cevi. Prema britanskom izvoru, velika mana najpopularnijeg modela, remington 870, sastojala se u ~iwenici da patrona, koja se pri puwewu potpuno ne gurne u magacin, mo`e skliznuti preko zadr`a~a i biti gurnuta u le`i{te zatvara~a, te tako prouzrokovati zastoj koji zahteva uklawawe cevi, odnosno potpuno rasklapawe oru`ja. To je bila mana ranijih modela, dok je kod kasnijih modifikacijama uklowena.

Strajker Protekta Usas-12-1

Franchi SPAS

Italijanski modeli
Italijanski konstruktori nisu odoleli tom izazovu. Dokazali su da nisu samo konstruktori elegantnih automobila, ode}e i obu}e, ve} i vrlo kvalitetnih i robusnih sa~marica, gde firme poput Beneli, Franki i Bereta sa razlogom u`ivaju svetsku reputaciju. Modeli Franchi SPAS i Benelli M3 spojili su ono {to je nekoliko decenija pre toga bilo nezamislivo funkcioni{u u zavisnosti od potrebe poluautomatski ili kao pumparice.

Odgovor na nema~ku notu

Nemci su se izuzetno bojali ameri~ke sa~marice, koju su zvali rovovski ~ista~ ili metla za rovove. Nema~ka vlada je 19. septembra uputila zvani~ni diplomatski protest vladi SAD, u kome se tvrdi da je sa~marica oru`je ~ija je upotreba prema ratnim zakonima zabrawena. Naime, 21. jula 1918. Nemci su u sektoru Bakara (Lorena) na Zapadnom frontu zarobili ameri~kog vojnika, pripadnika 307. pe{adijskog puka 77. divizije, koji je bio naoru`an sa~maricom, model 97, a 11. septembra iste godine u sektoru Vijer-an-Ej jo{ jednog vojnika, pripadnika 10. pe{adijske brigade 5. divizije, sa is-

tim naoru`awem. U toj noti nema~ka vlada je zapretila da }e ubudu}e streqati svakog ratnog zarobqenika kod kog prona|e tu vrstu oru`ja ili municije. Ministarstvo spoqnih poslova SAD je notu prosledilo Ministarstvu rata, koje je zatra`ilo mi{qewe na~elnika vojne pravne slu`be. Nakon pa`qivog razmatrawa, brigadni general Semjuel Ensel je 26. septembra odgovorio dugim memorandumom, u kome je, izme|u ostalog, istakao da zakoni i obi~aji rata predvi|aju da je zakonito ubiti neprijateqa, i to {to vi{e wegovih pripadnika, {to je br`e mogu}e... Za osudu je kada rana koju oru`je nanese nije trenutno smrtonosna ili samo rawava na takav na~in da prouzrokuje patwu koja nema razumne veze sa ubijawem ili izbacivawem vojnika iz stroja.

Na osnovu ovog memoranduma je ministar spoqnih poslova SAD, Robert Lensing, odbacio nema~ki protest formalnom notom u kojoj je zakqu~io: Upotreba te vrste oru`ja je zakonita i ameri~ka vojska ne}e prestati sa tim. Ako nema~ka vlada makar i jedan jedini put svoju pretwu sprovede u delo, pravo i du`nost SAD }e biti da odgovore represalijama iste vrste koje }e na najboqi na~in za{tititi ameri~ke snage, te se stoga obave{tava (nema~ka vlada) o nameri SAD da takve represalije sprovede. Nema~ka nije odgovorila na uzvratnu notu SAD, i ne zna se ni za jedan slu~aj u kome je zapre}ena mera sprovedena u delo.

29

Razvojna varijanta proistekla iz modela SPAS-12 franki je SPAS-15. Osnovna razlika u odnosu na prethodni model jeste hrawewe pu{ke, koje se ovde ne odvija iz potcevnog cevastog magacina, ve} iz izmewivih plasti~nih okvira kapaciteta {est patrona. U zavisnosti od operativnih zahteva, funkcioni{e kao pumparica ili poluautomatsko oru`je, pozajmicom barutnih gasova sa kratkim hodom klipa. Da bi funkcionisala na potowi na~in, mora se pritisnuti dugme koje se nalazi na vrhu predweg rukohvata, i potom pomeriti unapred dok se ne pojave crvena slova AUTO. Postupak je obrnut za pumpawe. SPAS-15 je te{ko oru`je. Prazna pu{ka te`i 3,9 kg, duga je 1.000 mm, odnosno 750 mm sa preklopqenim skeletonskim kundakom, a du`ina cevi je 450 mm. Zahvaquju}i ve}oj te`ini, mawi je trzaj pri opaqewu, {to mnogi smatraju pozitivnom osobinom. Beneli M3 je, tako|e, savremena varijanta modela M1. U poluautomatskom modu radi na principu inercije trzaja, gde se mehanizam skoro ne prqa barutnim gasovima, a uz to se vrlo lako prebacuje iz jednog moda u drugi posredstvom prstenastog selektora koji je sme{ten na predwem delu rukohvata. Kapacitet potcevnog cevastog spremi{ta iznosi osam patrona, du`ina cevi je 500 do 660 mm, ukupna du`ina 1.040 do 1.200 mm, u zavisnosti od konfiguracije, a masa praznog oru`ja je 3,2 do 3,5 kg. Mada je proizvo|a~ Beneli, to oru`je u SAD uvozi firma Hekler i Koh. Od avgusta 1998. do potkraj 2001. nekoliko primeraka sa~marice beneli M4 super 90 intenzivno je ispitivano na poligonu Aberdin u Merilendu, nakon ~ega je Marinski korpus SAD to oru`je usvojio kao M 1014, u zamenu za dotada{we sa~marice marinaca.

Saiga 12 EXP
istom okviru mogu naizmeni~no koristiti standardne i magnum patrone. Prema ameri~kim izvorima ovo je pouzdano i efikasno oru`je, koje je uz to i mnogo jeftinije od drugih poluautomatskih sa~marica. 12. Proistekla je iz osnovnog modela koji je po~etkom osamdesetih izradio Maksvel A~ison. Korejski koncern Daewoo prihvatio je proizvodwu tog oru`ja koje funkcioni{e na principu pozajmice barutnih gasova sa dugim hodom zatvara~a. Pri kretawu unazad zatvara~ ne udara u grani~nik, ve} ga opruga usporava i zaustavqa. Silueta oru`ja je pravolinijska, a dejstvuje iz otvorenog zatvara~a, {to zajedno sa velikom masom od 5,5 kg (prazna), ~ini da trzaj pri ispaqewem nastaje velika vatrena lopta. Wihova prodaja je u SAD strogo ograni~ena i kontrolisana. Sirene za slu~aj po`ara jesu zvi`daqke koje proizvode zvuk vrlo visokih decibela. Signalne patrone se nose radi ozna~avawa pozicije u slu~aju opasnosti. Postoje nisko i visoko lete}e (tvrdi se da dosti`u visinu od 180 m). Patrone sa strelicama sadr`e od 8 do 20 aerodinami~kih strelica koje zbog oblika imaju zna~ajno ve}i efikasan domet. Frag-12 jesu granate u magnum patronama od tri in~a (76 mm), sa maksimalnim dometom od 150 200 m. Standardno eksplozivno puwewe probija do 6 mm oklopa, a protivoklopna kumulativna patrona dva puta ve}u debqinu. Postoje i fragmentaciona za dejstvo protiv `ive sile. Gasne patrone izbacuju mlaz gasa do nekoliko metara odstojawa. Obi~no sadr`e suzavac ili tzv. biber gas. Gumene patrone sadr`e jedina~no gumeno zrno ili krupnu sa~mu od gume, a sli~ne su namene kao i savitqivi pendrek. Mada se smatraju neletalnim projektilima, zabele`eno je nekoliko smrtnih ishoda kod osoba pogo|enih ovom vrstom projektila.

Automatska sa~marica
Tehnolo{ki razvoj je, pre ili kasnije, neizbe`no vodio ka nastanku automatske sa~marice. To je USAS-12, poznata i kao AA

Izbor municije
Po~etkom 20. veka izbor municije za sa~maricu podrazumevao je patrone sa sitnom sa~mom, krupnom sa~mom i jedina~nim zrnom. Danas je izbor municije neuporedivo ve}i, te obuhvata i patrone kao {to su savitqivi pendrek, gde je vre}ica od najlona ispuwena vrlo sitnom sa~mom i obi~no je koristi policija za umirewe nasilnika, a i ~uvari u nacionalnim parkovima za smirivawe krupne divqa~i. Pti~je bombe sadr`e petardu koja ima vremenski upaqa~, te eksplodira u vazduhu i zvu~nim efektom tera jata ptica sa aerodromskih pista. Kockasta sa~ma nema oblik kuglice, rotira u letu i hitac ima mnogo ve}u disperziju. Koristi se u lovu tamo gde je rastiwe vrlo gusto. Patrone Haton, poznate i kao dezintegrator, napuwene su olovnim prahom i voskom i wima pripadnici SWAT timova (specijalne antiteroristi~ke policijske jedinice, odnosno SAJ) razbijaju brave i {arke na vratima, bez opasnosti po osobe sa druge strane vrata. Zmajev dah su patrone puwene zapaqivom smesom na bazi cirkonijuma, ~ijim

Ruska Sajga
Rusi su relativno kasno stupili na tr`i{te sa svojim modelom borbene sa~marice, ali je sajga 12 pokazala da ni~im ne zaostaje za zapadnim rivalima. Nastala je po~etkom devedesetih kao proizvod I@MA[-a, i predstavqa deo ~itave porodice poluautomatskih pu{aka i sa~marica, zasnovanih na proverenom sistemu Kala{wikova. Proizvodi se u najmawe tri verzije i tri kalibra. To su sajga 12K, sa kratkom cevi du`ine 430 mm i kundakom na preklapawe, sajga 12S, sa dugom cevi od 520 mm i fiksnim ili preklapaju}im kundakom, a kalibri su .410, 20 i 12 magnum. Du`ina oru`ja je 910 mm, odnosno 670 mm sa preklopqenim kundakom, a masa prazne pu{ke iznosi 3,5 kilograma. Puni se okvirima od pet ili osam patrona, a gasni sistem ima regulator koji se pode{ava u zavisnosti od barutnog puwewa, tako da se u

30

15. septembar 2008.

opaqewu bude mawi, a kontrola tokom automatske vatre relativno laka. Postoje tri varijante: standardna, du`ine 965 mm (cev 457 mm), kompaktna sa cevi du`ine 356 mm i specijalna za blisku borbu ~ija je cev duga 330 mm. Izra|ena je od kompozitnih materijala oja~anih fiberglasom, s tim da su kriti~ni delovi od ner|aju}eg ~elika i hrani se okvirom od osam ili dobo{em od dvadeset patrona. U SAD je prodaja ovog oru`ja dozvoqena samo dr`avnim agencijama, a u Aziji je nai{lo na vrlo dobar prijem, te je ve} do polovine devedesetih prodato 30.000 primeraka.

XM-26 LSS

Kombinovano oru`je
Vojnike naoru`ane sa~maricama moraju da {tite saborci koji nose juri{ne pu{ke, ne samo zbog kratkog dometa sa~marice ve} i zbog sve ~e{}eg anga`ovawa vojnih snaga u uspostavqawu i odr`avawu reda i mira (kada se koristi municija koja nema letalni efekat). Sa ovim problemom su se susrele snage SAD u Somaliji, BiH, na Kosmetu, u Avganistanu i Iraku. Tada se povremeno uka`e potreba za kori{}ewem patrona sa suzavcem, krupnom gumenom sa~mom (M-1012) ili jedina~nim gumenim zrnom (M-101 ). Stoga se nametnulo pitawe mogu}nosti izrade oru`ja koje u sebi objediwuje efikasnost sa~marice u bliskoj borbi, sa precizno{}u i efektom pu{ke M16 na ve}em odstojawu. Zato je juna 1997. Pe{adijski centar armije SAD raspisao specifikaciju za novo oru`je: sa~maricu spregnutu sa modularnim oru`nim sistemom M4. Tako je nastao M4 Masterkey (kalauz). Postojale su dve varijante tog oru`ja, od kojih je prva koristila pumparicu remington 870, a druga model itaka 37. Ukupna masa kombinovanog oru`ja iznosila je 3,6 kg, od ~ega je masa karabina bila 2,5 kg. Kako je cev pumparice morala biti skra}ena da kombinacija ne bi bila prevelike du`ine, skra}en je i potcevni cevasti magacin na samo tri patrone. Kao i kod svake pumparice, puwewe je bilo sporo, pa je razvijena potcevna sa~mara XM-26 LSS (Light Shotgun System), koja se puni okvirima od pet patrona. Umesto pumpawa, koristi se ru~ica za repetirawe koja se mo`e

Naklonost ka pumparicama
Mada je Xon Brauning patentirao 1900. prvu poluautomatsku sa~maricu, trebalo je oko osamdeset godina da one budu usvojene kao vojno i policijsko oru`je. Tradicionalisti su uvek nagla{avali da su pumparice znatno pouzdanije, da mogu koristiti razne vrste municije, ne samo u smislu du`ine patrone, ve} i municiju specijalne namene (kod koje je umawena koli~ina eksplozivnog puwewa i koje stoga ne bi pouzdano funkcionisalo u poluautomatskim sa~maricama). To su gasne patrone, gumeni projektili, projektili za razbijawe brava i tome sli~ni. Osim toga, pumparice su jeftinije i jednostavnije za rukovawe.

montirati sa leve ili desne strane cevi. Wenim pravolinijskim povla~ewem dolazi do rotacionog kretawa zatvara~a. Sa gorwe strane cevi XM-26 nalazi se Pikatini {ina, kojom se sa~marica pri~vrsti za dowu stranu predweg rukohvata karabina. Na zadwem delu sa~marice su dva ispusta koja obuhvataju usadnik okvira karabina M4, ~ime dodatno stabilizuju XM-26. U tom slu~aju ~esto se okvir karabina koristi kao predwi rukohvat. Du`ina potcevne sa~marice je 410 mm, masa 1,9 kg, a kalibar 12. Ukupna masa kombinacije koja je primewena u Avganistanu i Iraku iznosi 3,52 kilogram. Ameri~ki izvori smatraju ovu kombinaciju prvom revolucionarnom sa~maricom 21. veka, i isti~u da je time svakom vojniku koji je wom naoru`an omogu}en mnogo {iri dijapazon borbenog dejstva letalnom i neletalnom municijom u urbanoj borbi, uz zna~ajno smawewe mase sa~marice na samo 1.300 grama. Od nekada{we jednostavne lova~ke pu{ke, sa~marica je s vremenom postala vrlo sofisticirano vi{enamensko oru`je.

Mossberg 590 u Iraku

Dr Aleksandar MUTAVXI]

31

Perspektiva za C-27J
Ameri~ko ministarstvo odbrane planira da u ovoj fiskalnoj godini nabavi jedan transportni avion C-27J, koji bi bio modifikovan u takozvanu lete}u topovwa~u. Za te svrhe namewena su 32 miliona ameri~kih dolara. Taj novac }e, osim za kupovinu aviona, biti upotrebqena i za nabavku naoru`awa i ubojnih sredstava, senzora i drugih takti~kih sistema koji }e biti ugra|eni na avion. Komanda ameri~kih vazduhoplovnih snaga za specijalne operacije (AFSOC), za ~ije se potrebe izvodi ta modifikacija, ~itav program ozna~ava kao AC-XX Gunship Lite. U verziji lete}e topovwa~e", C-27J bi, kako se pretpostavqa, bio ozna~en kao AC-27J i predstavqao bi jeftiniju dopunu postoje}im topovwa~ama tipa AC-130.
S. V.

Aegis radar na razara~u

Kopneni Aegis za Izrael

Izraelske oru`ane snage su toliko impresionirane ameri~kim sistemom za PVO brodova, kori{}enog na krstaricama klase Ticonderoga i razara~ima Arleigh Burke, pa nameravaju da nabave bar jedan za za{titu od raketnih napada iz Irana ili Sirije. Taj sistem je vrlo upotrebqiv, pored klasi~nog PVO, i za odbranu od balisti~kih raketa. Do sada je upisao 90 odsto uni{tenih ciqeva. Posebno su uspe{ne najnovije rakete Standard u varijanti SM-3, koje imaju horizontalni domet od ~ak 500 km i vertikalni od 160 km. Ti, do sada neverovatni dometi, ostvareni su ~etvorostepenom konfiguracijom, gde prva dva stepena izbacuju raketu iz atmosfere, tre}i slu`i za pogon van atmosfere, dok je posledwi stepen zapravo pogowena kineti~ka bojna glava mase devet kilograma, sa IC samonavo|ewem. Izme|u svaka dva stepena vr{i se korekcija kursa sistemom GPS.
S. B.

32

15. septembar 2008.

galerije SA

POBEDNIK
Pi{e Branko KOPUNOVI]

Jedna od omiqenih re~i kod nas, pojam, misaona preokupacija, duhovni orijentir... Naj~e{}e se pobe|uje ili gubi u ratu i sportu. Znamo kako i koliko. I {to nam je te`e, pobede su nam dra`e. Vaqda nam je zato toliko drag svaki simbol koji podse}a na taj ~in. Wujork ima Kip slobode, Kairo se di~i piramidama, Moskvu krasi spomenik Kutuzovu, simbol Pariza je Ajfelov toraw, a Beograd obele`ava wegov Pobednik. Koliko samo snage, prkosa i autoriteta ima taj bezimeni junak od metala. Wegov pogled, odlu~nost, stav... Iako je izliven jo{ 1928. godine, ni{ta nije izgubio na lepoti. Naprotiv! Du{u mu je dao poznati vajar Ivan Me{trovi}, a izliven je u ~ast proboja Solunskog fronta. Posve}en je svim srpskim vojnicima koji su poginuli za ~ast otaxbine i wihovim saborcima ~ija je ratna sudbina htela ba{ wihov pobedni~ki mar{ u prestonici. Monumentalni spomenik visine 14 metara trebalo je, prvobitno, da ukra{ava Terazije, ali onda{wi puritanci su rekli Ne! Zaboga, Pobednik je u viziji umetnika bez ode}e, wegova uniforma su mi{i}i, a simboli ma~ u desnoj i soko u levoj ruci. Nije to i{lo tako glatko, pri~a jedna od najstarijih Beogra|anki, gospo|a Zagorka Sofroni}. Dame, wihova udru`ewa i kolektivni glas su ustali protiv ~uvara la`nog morala. Stvar se tada dobrano zakuvala, pa su gospoda odozgo donela, ipak, mudru odluku da Pobednik bude ukras, znak raspoznavawa i za{titnik vekova na Kalemegdanu. Sada nam je drago zbog toga, ali razumemo gospo|u Sofroni} i wene ispisnice koje su imale smisla za lepotu. Pobednika ~esto gledamo na reklamama, plakatama, razglednicama, u spotovima... Vojnik je po osnovnoj odrednici, stra`ar po ve~noj formaciji, ma~o tip po novoustanovqenim merilima mladih dama. Wegov je pogled s visine i te{ko se opredeliti gde pada, a {ta ni{ani. Svakako na Ratno ostrvo, pa daqe preko Novog Beograda i Zemuna, se`e do ravnice na severu... Odoleva paklenom suncu, nesnosnoj ko{avi, pquskovima, olujama, snegu i mrazu. Lepo mu je u dru{tvu Beogra|ana i gostiju koji kamerama bele`e wegovu elegantnu figuru. e|utim, malo je poznato da su Nemci naumili da mu do|u glave. Pred povla~ewe iz Beograda planirali su da miniraju spomenik. Postavili su eksploziv i nekoliko vojnika da zavr{e prqavi posao. Ali, grupa ilegalaca, poput Prleta i Tihog, uspela je da neutrali{e stra`u i prese~e `ice za napajawe detonatora. O tome pri~a Bo{ko Filipovi}, profesor u penziji, jedan od onda{wih klinaca sa Dor}ola, koji su prkosili okupatoru, dodu{e i ginuli u na brzinu izvedenim akcijama, ali nisu dali svoj grad i svog Pobednika.

Kalemegdan se ne mo`e zamisliti bez Pobednika, niti Pobednik bez Kalemegdana. Jedna od najstarijih gradskih tvr|ava na svetu ima fascinantnu istoriju, koja se kretala u magi~nom trouglu izgradwe, ru{ewa i obnove. Nikla na uzvi{ewu iznad u{}a Save u Dunav, vekovima je bila odbrambeno upori{te, ali i ciq osvaja~kih pohoda. Ru{ili su je Goti i Huni, a potom Sloveni, Avari i Obri. Naravno, bilo je onih koji su je obnavqali, u~vr{}ivali, {irili... Me|u tim neimarima su vizantijski car Justinijan, koji je 535. godine oja~ao tvr|avu, i srpski kraq Milutin, ~ijom zaslugom su odbrambeni bedemi dovedeni do same obale Save. Za vreme austrougarske vlasti postaje jedno od najzna~ajnijih utvr|ewa u Evropi... Prema re~ima dr Marka Popovi}a, nau~nog savetnika u Arheolo{kom institutu, istorija Kalemegdanske tvr|ave dragocena je za razumevawa uloge Beograda u pro{losti, ali i za prou~avawe napretka evropskih odbrambenih sistema. Na tvr|avi se, ka`e dr Popovi}, jasno uo~avaju promene kroz koje je prolazila vojna arhitektura Evrope, od anti~kog kastruma, preko utvr|ewa sredwovekovnog grada, do gotovo savremene artiqerijske tvr|ave. Kalemegdan je ne samo ukras i ponos prestonice ve} ogromna inspiracija pesnika, slikara, vajara, filmskih stvaralaca... Prvi kadrovi koji pripadaju srpskoj kinematografiji tamo su snimila legendarna bra}a Limijer 1897. godine. alemegdan je ve~ni izazov i zagonetka, nepresu{ni izvor iz koga kqu~a istorija. Ispod naslaga kojekakvog materijala talo`enog vekovima, na svetlost dana izlazi sve vi{e zadivquju}ih predmeta. Nedavno je, rade}i fakultetske ve`be, student Milo{ Meli} prona{ao nov~i} iz vremena Aleksandra Velikog, ~ija je vrednost procewena na 50.000 evra! Samo da nam se posetioci posle ovog saznawa ne late krampova i lopata... Svoju neverovatnu qubavnu avanturu, ispod Pobednika hteo je da okon~a Tomislav Vasiqevi} iz Adrana kraj Kraqeva. Ne bi bilo ni{ta ~udno, ~ovek ima ma{te, za{to da ne? Me|utim, Toma se prethodno `enio ravno 46 puta! Po~eo je jako mlad sa 16 godina. A onda mu pre{lo u naviku. Me|utim, nijednoj nije ostao u ru`noj uspomeni. Ne ide, pa svako svojim putem. Sada je dosta bilo, poru~io je du{ebri`nicima kada je pred svojom Zdenkom rekao Da. Ka`u da qubav cveta. Toma hvali svoju izabranicu na sav glas. Ima, veli i za{to. Sama istran`ira sviwu od 200 kila, vu~e kamewe iz Morave za ku}u koju dogra|uju i privija mu lekovita trave, pa boqka bude kao rukom odneta... @ena pobednik.

59

POVODI

SAOBRA]AJNA

SLU@BA

JU^E

DANAS

TO^KOVI SVE BR@I

Obele`avaju}i 100 godina od uvo|ewa automobila u srpsku vojsku, u Saobra}ajnoj slu`bi isti~u da je posle nekoliko decenija zaostajawa u opremawu auto-jedinica, vreme za nezaustavqivi razvojni p(re)okret

amo sedam godina bilo je dovoqno od prve pojave automobila u oru`anim snagama jedne zemqe, da Srbija, ve} 1908. godine, nabavi desetak teretnih automobila i tako otvori novu stranicu u razvoju svoje vojske. Na konkurs srpskog Ministarstva vojnog, sredinom te godine, javili su se ~uveni proizvo|a~i automobila francuski Reno, nema~ki Dajmler, austrougarski Puh, ali je najvi{e sre}e imao {vajcarski Arbenc. Od tada do danas mnogo toga se promenilo. Ratovi, kojih je na ovim prostorima uvek bilo previ{e, nisu dozvoqavali trajniji razvoj automobilske industrije, pa nas raznovrsnost automobilskih marki i zastarelost voznog parka kao zla kob prati jo{ od sredine {ezdesetih godina 20. veka, kada je u gara`ama JNA vi{e od 70 odsto teretnih, vu~nih i specijalnih vozila, isto kao 80 odsto guseni~ara i tegqa~a bilo starije od 20 godina. Rezervnih delova za vozila ~ija je proizvodwa odavno prestala vi{e nije bilo, a tehni~ke i eksploatacione odlike vozila iz doma}e proizvodwe nisu zadovoqavale potrebe savremene armije.

SVE MA WE VO ZA ^A
Do bitnijeg poboq{awa stawa voznog parka nije dovela ni posledwa reorganizacija niti brojno smawewe Vojske Srbije. Na~elnik Odeqewa za transport u Sektoru za materijalne resurse Ministarstva odbrane pukovnik dr @eqko Rankovi} ka`e da je Saobra}ajna slu`ba najve}e domete imala u devetoj deceniji 20. veka. Za to su zaslu`ne kolege koje su sada ve} u penziji. Danas, slave}i 100 godina slu`be, nismo u potpunosti zadovoqni time kako ona izgleda. Ova generacija oficira SbSl nije uspela da se izbori za mesto slu`be koje joj pripada. Mnogo je razloga za to, ali zna~aj transporta, danas ~esto minimiziran, najlak{e se shvati tek onda kada ne{to ne funkcioni{e, ili kada se tokom velikog posla shvate obim i intenzitet procesa u transportu. Dobra ilustracije takvog stava jeste i shvatawe izneto na stru~nom skupu organizovanom 2000. godine, gde je posebno istaknut zna~aj integralnog transporta (danas se sve ~e{}e koristi pojam multimodalnog) tokom aktivnosti 1999. godine. Pro{lo je mnogo godina od tada, a tek ove, 2008. godine, kupili smo ne{to paleta i viqu{kara. Argumenti struke, na`alost, nisu bili uvek dovoqni, pa je nabavka novih vozila ~esto ostavqana za neka boqa vremena. Do pre nekoliko godina u Saobra}ajnoj slu`bi su s ponosom isticali da voza~i predstavqaju oko 10 odsto sastava Vojske. Ni danas taj odnos nije mawi, ali se zna~aj i potreba rada sa vo15. septembar 2008.

Pukovnik dr @eqko Rankovi}, na~elnik Odeqewa za transport u Sektoru za materijalne resurse Ministarstva odbrane

60

za~ima, po mi{qewu nadle`nih, ne stavqaju u prvi plan. Pukovnik Rankovi} tim povodom ka`e: Mo`da je to razumqivo sa aspekta transformacije ~itavog sistema. Me|utim ne treba zaboraviti da }e 2010. godine profesionalna Vojska Srbije imati vi{e od 10.000 vozila, kojima }e neko morati da upravqa. Vojni transport nije sasvim identi~an s onim u civilstvu i obuka vojnih profesionalnih voza~a ne sme da se zanemaruje. Iskustva su pokazala da sa wima mora da se radi veoma stru~no, uporno i sistemati~no, ne samo zarad ve}e bezbednosti u saobra}aju ve} i zbog efikasnijeg, ekonomi~nijeg i kvalitetnijeg izvr{avawa zadataka. Reforma Vojske zahvatila je i Saobra}ajnu slu`bu. Weni zadaci se unekoliko mewaju, ali prete`ni deo obaveza ipak je ostao isti. To su pre svega oni koji se odnose na delatnosti u oblasti transporta. Zato je prvi ~ovek tog odeqewa najmerodavniji da ka`e ne{to vi{e o planovima ~ija mu realizacija duva za vratom. Nas o~ekuju veliki poslovi. Najpre je potrebno okon~ati normativno definisawe oblasti saobra}aja i transporta do 2010. godine, a zatim se posvetiti prakti~nim stvarima. O~ekuje nas zanavqawe voznog parka, koje obuhvata izradu takti~ke studije o potrebama Vojske Srbije za neborbenim vozilima i usvajawe vozila s najboqim odlikama. O~ekuje nas i promena sistema kori{}ewa vozila za menaxment u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Sada je definisano da jedan broj lica na najvi{im du`nostima u MO i VS imaju vozilo sa voza~em na kori{}ewu ~itav dan, a ideja je da se servisnim na~inom obezbedi dobro funkcionisawe i tog segmenta usluge prevo`ewa, naravno, odgovaraju}im vozilima. Neophodno je i detaqno ure|ewe oblasti prevoza opasnih materija u MO, zatim brisawe formalnih ograni~ewa da profesionalni pripadnici upravqaju vojnim vozilima, o~ekuje nas pristupawe stru~noj organizaciji EKRAF, koja pru`a mogu}nost razmene informacija o bezbednosti saobra}aja u oru`anim snagama ve}ine evropskih dr`ava. Mo`da je ovo prilika da ka`em i da je pred nama mnogo posla, a, kao {to se zna, malo je izvr{ilaca.
Snimio Z. PERGE

JA ^A WE BE LE FLO TE
U nekoliko narednih meseci predstoji nam definisawe potrebnog broja automobila takozvane bele flote, tj. putni~kih vozila u sistemu. Na osnovu ste~enog iskustva promeni}emo sistem eksploatacije vozila. Naime, pra}ewem tro{kova vozila i definisawem kriti~ne godine, u kojoj je vrednost odr`avawa vozila ve}a od wegove vrednosti, dobi}emo podatke neophodne za procenu isplativosti kori{}ewa putni~kih i drugih komercijalnih vozila koja se koriste za vojne potrebe.

USPE LE KAM PA WE
Posebna pa`wa u Odeqewu za transport poklawa se bezbednosti qudi u saobra}aju. O tome svedo~e brojne akcije kampawe organizovane proteklih nekoliko godina, a me|u wima i one najmasovnije: Ve`i pojas daj {ansu `ivotu i Bez alkohola u saobra}aju. Za nekoliko veoma uspelih akcija, realizovanih pro{le i ove godine, dobili smo priznawa i stru~ne javnosti i Ministarstva nadle`nog za saobra}aj u Republici Srbiji rekao je pukovnik @eqko Rankovi}.

Jedan od najva`nijih zadataka Saobra}ajne slu`be jeste transport tereta i putnika u Vojsci u miru i ratu. Zbog toga se o kvalitetu voznog parka neprekidno razmi{qa. Svakako je na{ najva`niji zadatak transport tereta vozilima ve}e nosivosti (ve}e od 8 tona) i prevo`ewe putnika ka`e pukovnik Rankovi}. Nije nikakva tajna da je vozni park Vojske Srbije stariji od 20 godina. Sli~no je stawe i u drugim armijama sveta, gde su neka specijalna vozila i starija. Ipak, za vozila koja slu`e za prevoz qudi, odnosno autobuse, putni~ka i kombi vozila, takvo stawe je neprihvatqivo. Iako je u Vojsci takvih vozila mawe nego onih koja slu`e iskqu~ivo za transport borbenih sredstava, nema dvoumqewa da su nam i ona potrebna. Pri tome su i vozila za transport qudstva u Vojsci sa pove}anom prohodno{}u, jer treba da zadovoqe i borbene svrhe.

UBR ZA NI RAS HOD

Ono {to nas zaista optere}uje jeste starost voznog parka kojim obavqamo te zadatke. Uprkos tome {to godi{we rashodujemo vi{e od 2.500 vozila, jo{ je veliki broj wih u veoma lo{em stawu, wihovi resursi su odavno iscrpqeni. Sre}om, uskoro zavr{avamo razvoj terenskog vozila FAP 1118, koje treba da zameni vozila iz programa TAM. U praksi se pokazalo da nam treba mnogo vi{e prikolica, motocikala, autobusa, kombi-buseva, pa ve} izvesno vreme intenzivno radimo na inicirawu da se nabave. Ipak, ono {to nas najvi{e zaokupqa jeste razvoj tehnologije transporta, posebno teretnog. U toj oblasti na{e zaostajawe treba svesti na najmawu meru. Kontejnerizacija odavno ~eka neka boqa vremena, tako da jo{ od 1984. godine, kada je ura|ena studija o uvo|ewu te tehnologije, nismo mnogo uradili. Savremene armije uveliko koriste prednosti takve vrste prevoza, posebno na ve}e udaqenosti, recimo, morskim putem. To je veoma prakti~an i ekonomi~an transport tereta na platformama, koje se jednostavno ostave na odre|enom mestu, a vozilo se po wih kasnije vrati. Odlagawe da se usvoje i masovnije koriste savremene vrste transporta ote`ava i na{e brojnije u~e{}e u mirovnim misijama i operacijama. Sticawe znawa o procedurama me|unarodnog transporta, prevoza u konvojima i tako daqe, omogu}i}e na{e znatnije u~e{}e u takvim poslovima. Obuka qudstva za realizaciju posebnih zahteva mirovnih operacija obavqa se u Kraqevu, u bataqonu za obuku, gde je realizovano nekoliko kurseva. Obele`avaju}i predstoje}i praznik, u Saobra}ajnoj slu`bi se nadaju da su pred wima boqi dani. Poznato je da vozila najvi{e propadaju ako stoje. I mada za vojna vozila ne mo`emo re}i da su previ{e mirovala, o ~emu svedo~e na desetine miliona pre|enih kilometara, ipak je novo ubrzawe neophodno. Predstoje}e ambicioznije obnavqawe voznog parka VS omogu}i}e upravo to novo ubrzawe.
Du{an GLI[I]

61

JEDINICE

PRIJEM VOJNIKA SEPTEMBARSKE GENERACIJE

SOMBOR DO^EKAO REGRUTE

Prvi centar za obuku obu~i}e narednih nedeqa trinaestu generaciju mladi}a koji su se odlu~ili na slu`ewe vojnog roka pod oru`jem

okom prva tri dana septembra, u sedam regionalnih centara za obuku, organizovan je prihvat regruta koji }e narednih {est meseci provesti u jedinicama Vojske Srbije. Mladi}i koji su odlu~ili da svoju zakonsku obavezu ispune na tradicionalan na~in tu }e provesti narednih mesec i po, odnosno tri meseca, u zavisnosti od roda i specijalnosti koja im je odre|ena. Prvi centar za obuku Komande za obuku General{taba Vojske Srbije u Somboru, drugog dana prihvata regruta ugostio je ekipu na{eg magazina. Imali smo priliku da sagledamo svakodnevni rad stare{ina Centra sa momcima koji, ulaze}i u kasarnu, narednih pola godine civilni `ivot ostavqaju po strani.

ZA STA VE I TRU BE
Prizor na kapiji somborske kasarne Aerodrom podsetio je na vremena kojih se generacija o~eva dana{wih regruta rado se}a kada se slu`ewe vojnog roka nije smatralo obavezom, nego gestom ponosa i mu{kosti. Truba~ki orkestar, harmonike, pesma, zastave i uplakane devojke ispra}ali su mladi}e kroz prijavnicu. Sude}i prema maniru kako se ti de~aci prate u Vojsku, sve ukazuje da je slu`ewe pod oru`jem ponovo u trendu. Odziv je iz generacije u generaciju veoma dobar ka`e pukovnik @eqko Obradovi}, komandant Prvog centra za obuku. On dodaje da je tokom tri dana prihvata kao krajwi rok za javqawe u jedinicu odre|eno tri sata popodne, ne bi li se izbegle mogu}e neprilike zbog prekomernog veseqa i nepotrebna ka{wewa. Rampa na kapiji kasarne ve} na prvi pogled predstavqala je granicu izme|u dva sveta. ^im su se, jo{ jednom, pozdravili sa najbli`ima i predali dokumentaciju na prijavnici, regruti su zakora~ili u vojni~ku rutinu, koja }e ih pratiti do kraja vojnog roka. Svako od wih na putu do vojni~kog kreveta i kasete prolazi lekarski pregled, razgovor sa psihologom i oficirom nadle`nim za bezbednost. Tu se utvr|uje wihov identitet, proveravaju li~ni podaci i ostale okolnosti koje mogu uticati na slu`ewe vojnog roka. Taj postupak veoma je osetqiv, jer je bilo slu~ajeva da u procesu regrutacije provu~e poneki u`ivalac droge ili emocionalno nestabilna osoba.
15. septembar 2008.

Pukovnik @eqko Obradovi}, komandant Prvog centra za obuku

62

Rukovodilac grupe za sanitetsko-medicinku obradu regruta potpukovnik dr Zdenko Prodanov objasnio nam je detaqan postupak pregleda mladi}a pred wihovo raspore|ivawe u jedinicu. Tako se sti~e uvid u zdravstveno stawe prilikom dolaska u Vojsku, a mogu}nost da se bilo kakav medicinski problem od uticaja na sposobnost slu`ewa ne primeti svodi se na minimum. U ovoj prostoriji izvode se antropometrijska merewa: visina, te`ina, obim grudnog ko{a, koji se upisuju u medicinske dokumente. Regruti zatim odlaze u ordinaciju, gde se obavqa prvi lekarski pregled sa svakim pojedina~no. To, u ovom slu~aju rade dva lekara, dok jedan obra|uje hitne slu~ajeve, momke koji imaju aktuelan zdravstveni problem i koje je neophodno uputiti na specijalisti~ki pregled obja{wava dr Prodanov. On nagla{ava da se na osnovu revizije ocene sposobnosti oko deset posto regruta po generaciji proglasi trajno ili privremeno nesposobnim za slu`ewe vojnog roka. Tu, kako ka`e, predwa~e slu~ajevi neprilago|enosti na vojni kolektiv u odnosu na somatska oboqewa.

^E TVR TA ^E TA
Posle zadu`ivawa opreme u intendantskom servisu, gde su prethodno o{i{ani i okupani, regruti se raspore|uju u jedinice. Komandir ~etvrte ~ete bataqona za obuku kapetan Bratislav Miladinovi} prima petu generaciju vojnika. On }e sa svojim stare{inama narednih dana, od momaka koji su u ve}ini slu~ajeva uniformu videli samo na slici, napraviti pristojan stroj. Kapetan Miladinovi}, kako ka`e, ima dobra iskustva sa septembarskim generacijama regruta, budu}i da me|u wima ve}i procenat poseduje diplome ~etvorgodi{wih sredwih {kola i fakulteta. To prema wegovom mi{qenu korelira sa uspehom u po~etnoj fazi obuke i adaptaciji na vojni~ki kolektiv. Momci koji su u {koli stekli ose}aj za disciplinu i radne navike jednostavno vuku kolektiv u `eqenom pravcu i mnogo je lak{e raditi u takvim uslovima nego kada je nivo stru~ne spreme nizak obja{wava Miladinovi}. On obja{wava da su tri dana prijema karakteristi~na po tome {to vojnici za veoma kratko vreme usvajaju mnogo novih znawa. Navikavaju se na vojni~ki `ivot i kolektiv pre svega, tako da se mo`e uo~iti velika razlika izme|u regruta pristiglih prvog i onih koji su do{li tre}eg dana prijema. Kapetan Miladinovi} nagla{ava da je pa`wa stare{ina tih prvih dana usmerena na svaki korak mladih vojnika, sa wima se intenzivno radi, razgovara, ne bi li komandiri stekli {to boqi uvid u osobine mladih qudi. Potporu~nik Bratislav Tri~kovi} i stariji vodnik @eqko Grabovi} slo`ni su u oceni da je privikavawe na vojni~ki `ivot prelomna ta~ka prvih nekoliko dana boravka regruta u jedinici. Odvojeni od porodice i navika koje su gajili godinama, momci za nekoliko dana treba da usvoje nova pravila pona{awa, na~in `ivota u kome je sve isplanirano, skoro svaki minut ka`e potporu~nik Tri~kovi}. Stariji vodnik Grabovi} mlade regrute u odre|enom smislu poredi sa |acima koji tek kre}u u {kolu.

Sve im je novo i nepoznato. Te{ko se snalaze i od vas o~ekuju pomo} na svakom koraku. Autoritet komandira odeqewa, koji je wihov prvi pretpostavqeni, gradi se iskqu~ivo li~nim primerom. Po~ev od izgleda, dr`awa, pona{awa, odnosa prema stare{inama, svaki gest mora da im poka`e kako i sami treba da se pona{aju obja{wava Grabovi}. Prema mi{qewu stare{ina ~etvrte ~ete, regruti koji su od 1. do 3. septembra stigli u Prvi centar za obuku za desetak dana trebalo bi da postanu vojnici i po uniformi i po koraku. Entuzijazam koji vlada u somborskom centru za obuku, kako zakqu~uje komandant pukovnik Obradovi}, utemeqen je na veoma mladom i perspektivnom kadru koji tu radi. Veliki broj mladih oficira pro{le godine stigao je u jedinicu, unev{i mnogo pozitivne energije. Informacije koje nam sti`u od kolega iz specijalisti~kih centara za obuku kao i ostalih jedinica Vojske Srbije govore da odavde izlaze kvalitetno obu~eni vojnici. Nema razloga da i u budu}e ne bude tako isti~e pukovnik Obradovi}.
Aleksandar PETROVI] Snimio Mili} MIQENOVI]

63

SVET

AEROMITING

BRNU

NEBESKI PLES
Na aerodromu Tur`ine kod Brna, 6. i 7. septembra odr`an je aeromiting CIAF 08 ^e{ki internacionalni avijacijski festival. Peti put od 2003. godine, kada je u Brnu, glavnom gradu Ju`nomoravskog regiona, organizovana prva leta~ka smotra, leteli su na{i piloti i avioni.

e{ki internacionalni avijacijski festival odr`ava se svake godine prvog vikenda u septembru na aerodromu Tur`ine kod Brna. Do tada se letelo sa aerodroma u Hradec Kralove. Na toj leta~koj smotri, u pet navrata gostovali su i pripadnici na{eg ViPVO. Prijateqi iz ^e{ke pokazali su da su gosti iz Srbije dobrodo{li i zato su, sasvim o~ekivano, dva aviona sa kosovskim krstovima na bokovima i krilima bili na listi u~esnika dinami~kog dela programa. Leteli su potpukovnik Sa{a Risti} na G-4 i major Miodrag Risti} na orlu. Oba aviona i pilota dolaze iz Sektora za letna ispitivawa Tehni~kog opitnog centra. Na stati~kom delu programa prikazan je An-26 iz 138. me{ovite transportne avijacijske eskadrile. Prvog dana aeromitinga, u udarnom delu programa, odmah posle sve~anog otvarawa smotre i preleta e{elona doma}ina, publici u Brnu predstavio se orao. ^ast da lete prvi imali su piloti ~e{kog vazduhoplovstva. Oni su preleteli aerodrom sa odeqewima glavnih predstavnika naoru`awa tog vida Mi-35, L-159 alca i gripen. Zatim su ~e{ki padobranci izveli skok iz aviona An-26. Prvi za prikaz manevarskih mogu}nosti letelica bio je orao. Uz tim ViPVO Vojske Srbije na CIAF 08 leteli su, u sastavu petorke, galebovi G-2 iz Zvezda. Avioni su bili civilni, ali su wima pilotirali potpukovnici na{eg ViPVO Sa{a Risti}, Dragan Zlokas, I{tvan Kanas, Sa{a Gruba~ i Tomislav Be}agovi}. Vo|a Zvezda Sa{a Risti} jedini je od pilota na aeromitingu koji je leteo dva puta, u dva aviona na G-2 i na G-4. Drugog dana avijacijskog festivala u Brnu oba aviona Vojske Srbije letela su na kraju programa. Posledwi pozdrav za publiku izveo je Miodrag Risti} efektnim bri{u}im letom. Za taj ~in organizatori smotre nagradili su ga u posebnoj kategoriji za najboqi niski prolazak.

DELEGACIJA VOJSKE SRBIJE

Sa pilotima i tehni~arima Vojske Srbije u Brnu bili su komandant ViPVO general-major Dragan Katani} i pukovnik Goran Stojanovi}, na~elnik Tehni~kog opitnog centra. Tokom boravka u ^e{koj general Katani} se susreo sa ~e{kim na~elnikom General{taba i najodgovornijim stare{inama Zdru`ene operativne komande, ali i sa komandantom slova~kog vazduhoplovstva. Tokom avijacijskog festivala na{e stare{ine razmenile su iskustva o reformama odbrambenog sistema i modernizaciji vazduhoplovstva sa inostranim kolegama.

Major Miodrag Risti} dobio je posebnu nagradu za bri{u}i let kojim je zavr{en aeromiting CIAF 08

Na ovogodi{wem ~e{kom aeromitingu letela su samo dva nadzvu~na borbena aviona. Doma}ini su sa ponosom prikazivali gripen, koji }e se u wihovim vazduhoplovnim jedinicama koristiti do 2015. godine. U bazi ^aslav nalazi se 211. eskadrila sa 14 takvih aviona, pristiglih 2006. godine, na lizing od deset godina, od {vedske firme SAAB. Smotri su prisustvovali i Belgijanci, koji su izveli zanimqiv program na lovcu F-16AM. Prikazali su i vi{enamenski helikopter A-109 i Si King Mark 48. U kategoriji dozvu~nih mlaznih {kolskih i borbenih aviona broj~ano su dominirali ^esi, sa porodicom Albatros, koja ove godine obele`ava 40 godina od prvog leta prototipa. Zato su, u ~ast tog jubileja, na levoj strani vertikalca aviona L-39ZA naslikali portret konstruktora Jana Vl~ka, a na desnoj strani pticu albatros.

^esi su na mitingu prikazali i jednosedni laki juri{ni avion L-159 alca, nastao modernizacijom Albatrosa. Od 72 takva aviona, ~e{ko vazduhoplovstvo koristi samo 24. Francusku zastavu na CIAF 08 predstavio je {kolski avion alfa xet. Na avionu se moglo pro~itati da su te letelice, kojih vazduhoplovstvo Francuske ima 175, imale milion ~asova naleta. Poqaci su se u Brnu predstavili sa akro-grupom Belocrvene iskre, nazvanom po avionu na kome lete. Hrvati su leteli na ~etiri turboelisna {kolska aviona PC-9, koji ~ine sastav Krila oluje. Grupno letewe prikazao je slova~ki tim O~ovski Ba~ovia sa ~etiri jedrilice L-13 blanik. Piloti su izveli svojevrstan ples na nebu sa letelicama bez motora. Na tlu se za~uo zvi`duk prolaska jedrilice kroz vazduh, a lagana i poletna plesna muzika, koja je dopirala sa razglasa, upotpunila je do`ivqaj. U delu programa za prikaz helikoptera, slova~ka posada nastupila je sa velikim i bu~nim Mi-24. ^e{ke bezbednosne slu`be pokazale su i primenu Sokola u protivpo`arnoj za{titi, ali i bel 412 u borbi protiv terorizma. Qubiteqi istorije avijacije imali su priliku da na avijacijskoj smotri pogledaju pravi lete}i cirkus sa avionima iz doba Prvog svetskog rata. Simulirane su borbe na frontovima Antante i Centralnih sila, uz primenu pirotehnike. ^e{ka istorijska eskadrila letela je pred publikom u avionima iz dvadesetih godina pro{log veka BH-1 i BH-5. Originalni primeri tih aviona nisu u vazduhu, ali su na osnovu tehni~kih crte`a ponovo konstruisani. Na taj na~in prikazana je tradicionalno sna`na avijacijska industrija doma}ina ovogodi{we manifestacije. Od letelica iz pro{lih vremena vaqa pomenuti i petorku dvokrilnih aviona An-2, u ^e{koj poznatih po imenu andul.
Aleksandar RADI]

Transportni avion poqskog ratnog vazduhoplovstva CN-295

Borbeni helikopter Mi-24 slova~kog ratnog vazduhoplovstva

Priprema Mirjana SANDI]

MERIDIJANI
KASARNE SE PRETVARAJU U STUDENTSKE DOMOVE
Ministar odbrane Francuske Erve Moren saop{tio je da }e, prema planu o reorganizaciji vojske, kasarne u petnaest gradova biti pretvorene u studentske domove. Zatvarawe kasarni je predvi|eno prema planu o smawivawu vojnih objekata u gradovima {irom Francuske, ukqu~uju}i i u prestonici. Prema planu o reorganizaciji vojske, koju je tra`io predsednik Nikola Sarkozi, predvi|eno je zatvarawe 83 vojna kompleksa od 2009. godine, pre svega na severu i istoku zemqe. Wihovo pretvarawe u studentske domove je na~in da se re{i veliki problem studentskog sme{taja u Francuskoj. Porast stanarina posledwih godina je ote`ao uslove studirawa u Francuskoj, u kojoj postoji mali broj domova za visoko{kolce. Ovi adaptirani trebalo bi da budu otvoreni ve} od 2010. godine.

RUSIJA NE]E BLOKIRATI PUT KA AVGANISTANU

Rusija nema nameru da blokira put koji je va`an za tranzit snaga Natoa u Avganistan, izjavio je u Moskvi zamenik na~elnika General{taba ruske vojske Anatolij Nogovicin. Ni{ta ne znam o ruskom jednostranom obustavqawu puta za civilne isporuke Natoa kroz rusku teritoriju prema Avganistanu... Uop{teno govore}i, to nije na{ stav. Mi ne preduzimamo tako drasti~ne mere rekao je Nogovicin na konferenciji za novinare. Ruska agencija Interfaks javila je da je Nogovicin odgovorio na pitawe da li Rusija planira da blokira va`an tranzit za operacije Natoa u Avganistanu, po{to su zamrznuti redovni kontakti izme|u Rusije i tog vojnog saveza posle izbijawa sukoba u Gruziji.

RUMUNSKO-AMERI^KA VE@BA U RUMUNIJI

U vazduhoplovnoj bazi Kampija Turzi u Rumuniji po~iwe zdru`ena ve`ba rumunskih i ameri~kih vazduhoplovnih snaga, nazvana Vajper lens 08. U woj }e ~estvovati 252 ameri~ka vojnika, sa dvanaest aviona tipa F-16 iz vazduhoplovne baze Avijano u Italiji, i 200 rumunskih vojnika, sa ~etiri aviona tipa mig 21 lenser. Rumunsko ministarstvo odbrane saop{tilo je da }e piloti ve`bati za misije protivvazduhoplovne odbrane i nadgledawa vazdu{nog prostora.

IRAN POKRENUO PROIZVODWU PODMORNICA

RUSIJA SUSPENDOVALA DEO SARADWE S NATOOM

Ruski predstavnik u Severnoatlanskoj alijansi Dmitrij Rogozin izjavio je u Moskvi da }e Rusija suspendovati saradwu s tom organizacijom u nekoliko oblasti, te da je odlo`ena poseta wenog generalnog sekretara Japa de Hop Shefera, predvi|ena u oktobru. Ne}e biti zajedni~kih vojnih ve`bi, rekao je Rogozin na konferenciji za novinare i dodao da bi trebalo da se odlo`i poseta De Hopa Shefera Moskvi. Rogozin je ocenio da bi trebalo suspendovati mirovnu saradwu s Alijansom barem u narednih {est meseci, ali da }e Rusija nastaviti saradwu sa zapadnim vojnim savezom u Avganistanu. Ruski premijer Vladimir Putin izjavio je da Moskva planira da istupi iz nekih sporazuma koji su sklopqeni u okviru pregovora o wenom pristupawu STO.

UNI[TAVAWE VI[KA NAORU@AWA U CRNOJ GORI

Od 11.800 tona naoru`awa i municije u Crnoj Gori vi{ak je iznosio 9.800 tona, rekao je na~elnik General{taba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samarxi}. Naglasio je da su vojna skladi{ta prenatrpana i da naoru`awe i municija nisu uskladi{teni po propisima. On je naveo da je vi{ak naoru`awa za dve godine smawen za 2.000 tona, a oko 4.000 je prodato. Predstavnici Vojske Crne Gore, Vlade i Centra za ekotoksikolo{ka istra`ivawa ocenili su da vi{ak naoru`awa u Brezoviku kod Nik{i}a odmah mora da se uni{ti, jer ugro`ava bezbednost gra|ana. Prema obja{wewu direktorke Centra za ekotoksikolo{ka ispitivawa Ane Mi{urovi}, vi{kovi naoru`awa bi}e uni{teni u napu{tenim kopovima rudnika boksita u Borovim brdima, gra|ani @upe Nik{i}ke bi}e redovno informisani o stawu `ivotne sredine na tom podru~ju.

Iran je pokrenuo proizvodnu liniju podmornica kako bi poja~ao svoje snage zadu`ene za bezbednost u Ormuskom moreuzu, kqu~noj ta~ki za transport nafte iz Persijskog zaliva. Iranski ministar odbrane Mustafa Muhamed Naxar izjavio je, prilikom otvarawa proizvodne linije, da su oru`ane snage Irana zadu`ene za bezbednost u Ormuskom moreuzu, koji je strate{ki zna~ajan za sve zemqe regiona. Iran je, prema Naxarovim re~ima, investirao u doma}u proizvodwu radi ja~awa bezbednosti du` svojih obala. Teheran, koji je u sporu sa Zapadom zbog svog nuklearnog programa, upozorio je da bi na bilo kakav vojni napad mogao da odgovori zatvarawem moreuza kroz koji prolazi oko 40 odsto svetskih isporuka nafte. SAD, ~iji su ratni brodovi Pete flote stacionirani u bazi u Bahreinu, zatra`ile su da putevi za transport nafte ostanu otvoreni. Va{ington nije iskqu~io mogu}nost pokretawa vojne operacije protiv Irana, ~etvrtog proizvo|a~a nafte u svetu.
15. septembar 2008.

66

P A R A L E L E

CRNOMORSKA FLOTA
Pi{e Aleksandar RADI]

K
Ukrajina se odlu~ila na zao{travawe odnosa sa Ruskom Federacijom zbog statusa Crnomorske flote stacionirane na Krimu. Rusi su ve} obavestili svet da }e ~vrsto {tititi interese vlastite pomorske mo}i. Severnoatlantski savez podr`ava Ukrajinu u nastojawu da otera ruske ratne brodove sa svoje dr`avne teritorije. To su, ukratko, osnovni elementi krize na pomolu, sa dubokim korenima u podeli izme|u dva slovenska naroda.

rim su oslobodili Rusi od prisustva Turaka i Tatara. Odbranili su ga i 1854. godine od poku{aja Francuza i Britanaca da li{e Ruse izlaska na Crno more. U vreme Drugog svetskog rata na Krimu su se vodile izuzetno te{ke borbe. Kratka istorija sukoba zavr{ava se 1964. odlukom predsednika SSSR Nikite Hru{~ova da se poluostrvo izvede iz granica Rusije u korist Ukrajine. Posle raspada SSSR-a granice federalnih jedinica postale su granice novih dr`ava i Krim se na{ao u sastavu Ukrajine, ali sa dominantnim udelom ruske populacije i sna`nom infrastrukturom ruske oru`ane sile. I u vreme vladavine Borisa Jeqcina u Moskvi su odlu~ili da se pomorske jedinice sa Krima ne povla~e. Takvo re{ewe predstavqalo je izuzetak u praksi tog vremena, kada se ruska sila lomila pod udarcima politi~kih naredbi za odlazak iz tek stvorenih dr`ava. Pritisci Alijanse na Moskvu da se povu~e sa Krima nisu doneli rezultate, a ratni brodovi biv{eg SSSR-a ostali su u Sevastopoqu, glavnoj pomorskoj bazi na poluostrvu. Pravno re{ewe za Crnomorsku flotu iznedreno je 1997. godine u me|udr`avnom aran`manu, kojim se Ruska Federacije obavezala da Ukrajini pla}a najam za boravak na Krimu. Te godine podeqeni su i brodovi Flote izme|u dve dr`ave. Ruski brodovi su, umesto crvene zastave, koja je simbolizovala komunizam, podigli tri veka staru rusku pomorsku zastavu Svetog Andrije. Rusi sada iz buxeta, na ime naknade za kori{}ewe baze Crnomorske flote, pla}aju oko 97 miliona ameri~kih dolara. Ukrajina, me|utim, dolazi do dodatnog novca naru~ivawem robe za Flotu na lokalnom tr`i{tu. U buxetu Sevastopoqa jedna ~etvrtina novca dolazi iz ruskih fondova. lijansa je oduvek pri`eqkivala odlazak Rusa. U praksi su, me|utim, obe strane odr`avale solidne veze, pa ~ak zajedni~ki organizovale zdru`ene ve`be. Izgledalo je, bar privremeno, da su prona{li najkorektniji model za za{titu interesa svih strana, naravno, uz povremeno podse}awe ukrajinskih vlasti da Rusi na Krimu nisu dobrodo{li. Tokom nekoliko proteklih sedmica problem Crnomorske flote vra}en je na listu prioritetnih bezbednosnih tema u odnosima Natoa i Ruske Federacije. U kavkaskom konfliktu borbe su se vodile na usko kanalisanim planinskim predelima. U senci gruzijske ofanzive i ruskog prodora do grada Gori bile su borbe za prevlast na crnomorskim obalama. Gruzini su poku{ali da izvedu raketni udar na ruske ratne brodove. Rakete brod-brod uni{tile su dva gruzijska broda. Zatim su Rusi preduzeli protivudar i uni{tili ~itavu gruzijsku

flotu stacioniranu u luci Poti. Pobedu su u~vrstili dolaskom mehanizovane pe{adije i tenkista u luku u kojoj su se Rusi zadr`ali i posle primirja. Danas gruzijska mornarica postoji samo na papiru. Ratni brodovi Crnomorske flote, zastavni brod, raketna krstarica Moskva i patrolni brod Smetqivji vratili su se u mati~nu luku. Civili su ih do~ekali u znak pozdrava pomorskoj pobedi, a male grupe ukrajinskih nacionalista uzvikivale su antiruske parole, tra`e}i da odu sa Krima. Posle poraza Gruzina zvani~ni krugovi u Ukrajini bili su rastrzani izme|u energetske zavisnosti od Rusije, odnosno ~iwenice da se polovina populacije protivi antiruskom tonu vlade i, na drugoj strani, namere da {to pre u|u u evroatlantske integracione procese. Ukrajina se u skorijoj pro{losti pokazala kao iskren saveznik Gruzije, kojoj su, sem ostalog, predati biv{i ukrajinski raketni ~amci. astoje}i da prona|u odgovaraju}i pristup problemu, Ukrajinci su zao{trili prilike oko statusa Crnomorske flote. Od Moskve su zatra`ili vi{e novca za ostanak Flote u bazi. Ukrajinski predsednik Viktor Ju{~enko rekao je da se 1997. godine odluka o uslovima boravka postigla pod pritiskom, jer se rusko tr`i{te smatralo prioritetnim, ali se ruska infrastruktura tada nije ura~unavala u cenu. Jasno je da se sa Moskvom ne}e lako pregovarati, tim pre {to se pribli`ava zima, pa }e Ukrajina biti posebno osetqiva na eventualne probleme oko snabdevawa gasom. Dugoro~no, rasprava o statusu Crnomorske flote stavi}e na probu obnovqenu rusku mo}. Ukoliko Ukrajina, s osloncem na SAD i zemqe Natoa, istisne Ruse, to }e otvoriti put Alijansi ka Istoku. S druge strane, bi}e te{ko zadr`ati Flotu na Krimu bez visokog bezbednosnog rizika i krize. Alijansa kao prepreku do`ivqava Crnomorsku flotu, i to ne skriva. Do Krima }e sve ~e{}e dolaziti ratni brodovi Natoa, {to Rusi mogu protuma~iti kao provokaciju. Za sada Rusija ne namerava da povu~e Flotu. Ve} desetak godina {iri se baza u Novorasijsku u Krasnodarskom kraju, podno Kakvaza, kako bi, ako zatreba, obezbedila prihvat glavine Flote sa Krima. Druga po veli~ini baza Crnomorske flote takav status ima tek od 1997. godine. Infrastruktura se po~ela graditi tri godine ranije. Do 2020. godine Novorasijsk }e biti ure|en za prihvat ~itave Flote ako se Rusija povu~e sa Krima. Do tada, hteli to Ukrajinci ili ne, ona ostaje na Krimu i izvr{ava}e zadatke nezavisno od stava doma}ina.

67

KULTURA

Umetni~ki ansambl Stanislav Bini~ki

KORENI U KRILU VOJNE MUZIKE

Ako se za neki kolektiv mo`e re}i da je plemeniti sledbenik najsvetlije tradicije umetni~ke delatnosti, onda to s pravom zaslu`uje Ansambl koji nosi ime poznatog srpskog muzi~kog pedagoga, osniva~a Beogradskog vojnog orkestra i kompozitora Stanislava Bini~kog. Tokom dugog postojawa koje se prote`e u tri veka, smewivale su se generacije, dinastije i politi~ki sistemi, ali o~uvan je izvorni duh srpske vojne muzike, poznat i priznat, prepoznatqiv po svom koloritu i upe~atqivom izvo|ewu. Taj pravac se nastavqa i u sada{wem vremenu, bitno druga~ijem od prethodnih, a budu}nost }e svakako svedo~iti o wegovoj trajnoj vrednosti.

niforma, stroj, oru`je i... [ta nedostaje da vojni~ka simbolika bude potpuna? Muzika, naravno! Taktovi po kojima se gizdavo kora~a ili ~vrsto mar{ira, sr~ano juri{a, odaje sve~ana po{ta... Kraj logorske vatre, izme|u dve bitke, uz vidawe rana, katkad tiho, naj~e{}e gromko, svejedno, uvek je uz vojnika. Zato se i zove vojna jer odi{e karakterom borca, ratnika, ~uvara mira, kako kada, ali je wihova, pr poznatqiva po zvuku i melodiji. Nikada ravna i monotona, uvek budi plemenita ose}awa, slavi pobedu, opstanak i veru u otaxbinu. Naravno, sve armije imaju svoju vojnu muziku i svaka temperamentno odslikava wihovu tradiciju. Ni Srbija nije nikakav izuzetak, s tim {to je mo`da vi{e nego igde izra`en wen originalni duh. Ne treba zaboraviti da je u Srbiji jo{ 1904. godine bilo ukupno 16 vojnih sastava, od Ni{a i Vrawa, preko Po`ege i Po`arevca, do Kraqeve garde i 6. pe{adijskog puka Kraqa Aleksandra. Po~etak 20. veka uop{te ozna~ava najvi{i umetni~ki uspon vojne muzike. I ne{to ranije, ravno pre 109 godina, ta~nije 26. septembra 1899, vojna muzika je ustrojena Odlukom kraqa Aleksandra prvog Obrenovi}a, a na osnovu nare|ewa |eneral{tabnog pukovnika Dragomira Vu~kovi}a. Na weno ~elo je stao onda{wi dirigent, ~ovek ogromnog talenta i autoriteta Stanislav Bini~ki. VOJNIK U DU[I Sa izvanrednim ose}awem za prilike Stanislav Bini~ki ro|en je 27. jula svog doba prire|uje po1872. u mestu Jasika kod Kru{evca, gde mu pularne i veoma je otac Stevan, in`iwerijski poru~nik, pose}ene koncerte, ali slu`bovao kao komandir pontowerske ~ete i za one spremnije i koja je odr`avala most na Moravi. Tu je zavoqnije da ~uju ne{to vr{io osnovnu {kolu, pa gimnaziju u Ni{u, novo simfonijske kongde je od prvog razreda pokazao izuzetan certe na kojima su dar za violinu i flautu. Brzo je po~eo da obi~no izvo|ena dela komponuje kra}e solo-pesme i horska dela, starih majstora. ali je i dirigovao |a~kim horovima. UpiIna~e, na{a vojna sao se na beogradski Prirodno-metemati~muzika je svojevrsna ki fakultet, gde je diplomirao na vreme. istorijska pratwa burPevao je u horovima i osnovao Akademsko nih zbivawa na na{im muzi~ko dru{tvo. prostorima. Mewale su

68

15. septembar 2008.

se vladavine, dinastije, politi~ka ure|ewa, nade i predrasude, ali zvuci orkestra, ~iji su ~lanovi nosili uniforme, ostali su zauvek. Tokom dugog postojawa, koje se prote`e u tri veka, smewivale su se generacije, dinastije i politi~ki sistemi, ali o~uvan je izvorni duh srpske vojne muzike, poznat i priznat, prepoznatqiv po svom koloritu i upe~atqivom izvo|ewu. Taj pravac se nastavqa i u sada{wem vremenu, bitno druga~ijem od prethodnih, a budu}nost }e, svakako, svedo~iti o wegovoj trajnoj vrednosti.

ISTORIJSKA PRAT WA Ilustracije radi, vojni muzi~ari i orkestri postojali su gotovo ~itav vek pre formirawa Orkestra beogradske opere, Orkestra beogradske filharmonije i Radio-Beograda. Nastavqaju}i kontinuitet razvoja muzi~kog `ivota na na{im prostorima, 25. januara 1947. formirana je Umetni~ka grupa pri Centralnom domu Jugoslovenske armije, u ~ijem su sastavu bili: peva~ki hor, simfonijski orkestar i folkorna grupa. I dok je bio Umetni~ki ansambl JNA i kasnije, kada je dobio ime koje sada s ponosom nosi, zauzimao je istaknuto mesto u muzi~kom `ivotu. U~estvovao je na muzi~ko-scenskim festivalima: BEMUS, BELEF, Mokraw~evim danima, Ni{kim horskim sve~anostima, Mermer i zvuci, Slobodi{te u Kru{evcu, Velikom {kolskom ~asu u Kragujevcu... Ansamblom su dirigovali mnogi poznati velikani muzi~ke scene: Mihailo Vukdragovi}, @ivojin Zdravkovi}, Mladen Jagu{t, Kre{imir Baranovi}, Oskar Danon, Angel [urev, Igor Markevi~ iz [vajcarske, Amerikanac Efrem Kurc, Zubin Mehta, na po~etku svoje karijere, gost iz Indije... Proslavili su ga nastupi doma}ih i inostranih vokalnih i instrumentalnih solista. Zdenka Kunc, Biserka Cveji}, Miroslav ^angalovi}, Ru`a Pospi{, Radmila Bako~evi}, Du{an Trbojevi}, Jovan Kolunxija, @ivan Saramandi}, Jadranka Jovanovi}, Oliver Wego... Na svom dugom i uspe{nom putu, Ansambl je pre{ao desetine hiqada kilometara i izveo vi{e od 7.500 raznovrsnih muzi~kih programa, koje je pratilo oko pet i po miliona posetilaca. Muzika koju izvode snimqena je na 300 gramofonskih plo~a, kaseta i kompakt diskova. Na tim snimcima nalazi se vi{e od dve hiqade raznovrsnih kompozicija koje predstavqaju svojevrsnu muzi~ku antologiju. Nema garnizona, grada,
Nesu|eni profesor matematike strasno se predao muzici. Snagom svog dara i velikog rada izrastao je u velikana na{e kulture, ~oveka poznatog u svetu, veoma zaslu`nog za promociju Srbije na muzi~koj sceni. Stekao i diplomu ~uvene minhenske Muzi~ke akademije, ali je odbio primamqive ponude doma}ina da nastavi karijeru u Nema~koj. Voleo je Srbiju i to nije krio. San mu se ostvario tek kada je postavqen za vojnog kapelnika i referenta za muziku pri Ministarstvu vojnom. Dobri poznavaoci ka`u da je negde u du{i bio vojnik odgovoran, ~astan, pedantan, disciplinovan... Autor je prve srpske opere Na uranku i patriotski nadahnutog Mar{a na Drinu. Strog najpre prema sebi, a tek onda prema saradnicima.

varo{ice, u kome Ansambl nije gostovao. Uvek srda~no primqen i rado slu{an, naj~e{}e ovacijama ispra}en. Tako je bilo i na brojnim turnejama po svetu. Za izuzetan rad na poqu razvoja kulture, Ansambl je dobio visoka doma}a i me|unarodna priznawa, ~ije bi nabrajawe teklo unedogled. Izdvajamo samo neke: Orden sa zlatnim vencem, Vukova nagrada, Zlatni beo~ug, nagrade dobijene od visokih institucija Danske, Holandije, Japana... Danas su vremena druga~ija, Na~elnik ansambla kapetan ali muzika, kultura uop{te, jemr Igor M. Mitrovi} dan je od pokazateqa razvoja i svesti dru{tva. Ogledalo u kome se prepoznaju tradicija, duh, talenat i zrelost naroda. Ako neko nosi pe~at takvih htewa, sadr`aja i obaveza, onda je to Umetni~ki ansambl Stanislav Bini~ki. Danas je na wegovom ~elu kapetan mr Igor M. Mitrovi}. Mlad, ambiciozan stare{ina i rukovodilac, koji sa svojim saradnicima uspeva da muzi~ki sadr`aj svog kolektiva u~ini bli`i potrebama i ukusima slu{alaca. Ako bismo pitali {ta izvode i kako to zvu~i? odgovor bi bio jednostavan: izvode gotovo svaku vrstu koncertne muzike a zvu~i vrhunski! Od starih baroknih majstora, preko kompozitora koji su obele`ili sredwi i novi vek, do dela savremenih autora. Sva su veoma zahtevna, ali Ansambl podvla~i crtu wihove neiscrpne snage i preta~e je u nove vrednosti, ima prepoznatqiv stil, boju, notu, umetni~ki izraz i {arm.

^UVARI TRADICIJE
Stanislav Bini~ki je vode}a jedinica koja predstavqa sadr`aj rada na poqu kulture Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. U svom sastavu ima simfonijski i estradni orkestar. Kapetan Mitrovi} posebno isti~e visoku stru~nost wegovih ~lanova, vrhunski profesionalizam i entuzijazam koji se ve} po tradiciji prenosi sa generacije na generaciju. Svi su visokoobrazovani muzi~ari, vojna i civilna lica, nekolicina sa zvawem magistara ili zavr{enim specijalisti~kim studijama. Saradwa sa sli~nim institucijama kulture se podrazumeva, a najplodnije sa Beogradskom operom. Na taj na~in u~estvuje u kreirawu umetni~kog prostora Srbije. Naravno, nezaobilazna je humanitarna aktivnost, na stotine koncerata u razne svrhe kada je potrebno pomo}i qudima. Taj kurs, ka`u, zadr`a}e i u budu}e. U predve~erje jubileja 109. godina postojawa, taj marqivi vojni kolektiv ima ~ime da se podi~i. Ostali su verni ~uvari tradicije vojne muzike, dosledni nastavqa~i wene plemenite ideje i umetnici ~ija dela slu`e na ~ast Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije.
Branko KOPUNOVI]

P R E ]U T A N I S R P S K I G E N E RAL I U A U S T R I J S K OJ C AR E V I N I ( 3 )
Pi{e Rade MILOSAVQEVI]

SVEDOCI SRPSKE

REVOLUCIJE
Smr}u feldmar{ala Svetozara Borojevi}a, jedinog mar{ala me|u Ju`nim Slovenima u Austrougarskoj, kao da je sklopqena jedna neverovatna, a u zemqi Srbiji i skoro nepoznata kwiga istorije Srba u toj kraqevini i carevini, istorije koja je trajala najmawe {est vekova. Odvojene od matice, Germani su generale Srbe nepravedno potiskivali i omalova`avali, Hrvati su ih prisvajali, vrh Katoli~ke crkve ih je satanizovao, a sopstveni narod potcewivao. Pored toga {to su doprineli slavi dr`ave u kojoj su `iveli i evropskoj istoriji, oni su, kao qudi od ~asti i slave, smogli snage i hrabrosti da se nacionalno izjasne, pa ostanu u ve}ini uzor i dika svojim potomcima i svom rodu.

e|u Srbima koji su u austrijskoj carevini dosegli najvi{e ~inove bilo je i onih sa politi~kim, pa i nau~nim ambicijama. Jedan od wih bio je Gedeon Mareti} (17711839), feldcojgmajster i nosilac ordena Marije Terezije, koji je 1810. radio kao general{tabni major u Srbiji, po instrukcijama mar{ala Radeckog na obave{tajnim poslovima. Napisao je 1821. delo Istorija srpske revolucije, prevedeno na srpski i objavqeno u Letopisu Matice srpske 182618 28, pod naslovom Istorija prikqu~enija u Srbiji ot god.18041812, a u na{e vreme se pojavilo kao kwiga tek 1987. godine. Mareti} je delove tog obimnog dela pisao srpskom }irilicom i s neskrivenim simpatijama. Pi{u}i o sebi, navodi da poti~e iz porodice Mareti}-Vojkovi} de Kloko~, ~iji koreni su, prema predawu, od Vlikana Nemani}a ~ak iz 13. veka. Wegov sin Edvard Mareti} (18071861) bio je generalmajor, a Frawa Mareti}, ro|en 1797, bio je feldmar{allajtnant. Takore}i vr{wak Gedeonov bio je Avram Taborovi} (Surduk, 1772 Arad, 1845), penzionisan sa ~inom po~asnog feldmar{allajtnanta. Ne{to mla|i, Jovan Dragojlovi} od Drahenburga (Arad, 1774 Vinkovci, 1833), imao je sina Alberta, koji je zavr{io akademiju u Viner Noj{tatu i 1863. bio pukovnik. U vreme revolucionarnih zbivawa 1848. godine Srbi su stali na stranu Austrije, a protiv Ma|ara {to im je, kasnije, u istoriji zamereno. Sli~no raspolo`ewe ispoqeno je i prilikom izbora srpskog vojvode, kada se javilo desetak kandidata sve sami austrijski pukovnici i generali, o kojima se kod nas (ne)dovoqno zna. Me|u wima su bili Jovan @ivkovi}, frajher od Fru{kagora, penzionisani feldmar{allajtnant, ~iji je sin Filip 1896. dobio ~in generalmajora, Jovan Aleksi} od Maine, penzionisani feldmar{allajtnant (i wegov sin Teodor postao je generalmajor 1872. godine), pa Stevan Jovi}, baron od Zigenberga, generalmajor (pre{ao Ma|arima po{to nije bio izabran). Jedan od najistaknutijih kandidata Lazar Mamula, sin pukovnika Josifa fon Turkenfelda, tada pukovnik, a kasnije po~asni feldocjgmajster artiqerije, in`iwerac, nosilac ordena Marije Terezije, tako|e nije bio izabran. Posle tog neuspeha bio je namesnik Dalmacije, a na ulazu u Boku Kotorsku je izgradio tvr|avu koja se i danas zove wegovim imenom. Wegov sin Emil, tj. Milan Mamula fon Gomirje, penzionisan je 1891. kao feldmar{allajtnant. Vi{e uspeha imao je Kuzman Todorovi} od Zicenburga, generalmajor, koji je du`nost vojvode obavqao kratko vreme. Na{e novine su ga nazvale srpskim mar{alom. Wegov potomak Nikola Todorovi} je za zasluge u okupaciji Bosne i Hercegovine 1878. i za gu{ewe Bokeqsko-hercegova~kog ustanka dobio vite{ki red Leopolda i ~in generalmajora, a \or|e Todorovi} je generalski ~in do15. septembar 2008.

70

bio 1887. godine. Kandidat za srpskog vojvodu bio je i Budislav Budi- {wak Preradovi}ev Grigorije pl. Maricki Sremskoslavski, koji je umsavqevi}, pukovnik i srpski rodoqub. Wegov potomak Manojlo, sin pu- ro 1910. kao generalmajor, Milan Trumi}, generalmajor, umro 1911... Za Prokopija Borotu, generalmajora koji je umro 1913, u nekrokovnika Aleksandra, imao je ~in generalmajora. Bili su tu i \or|e ... Stratimirovi} od Kulpina (1822 1908), in`iwerijski pukovnik koji logu se nagla{ava da je bio dobar i odu{evqen Srbin, te da ga je je ~in generala dobio 1849. godine i Stevan [upqikac, potowi ple- oplakala wegova plemenita i uzorna gospo|a Jelisaveta Borota, ro|. mi} od Viteza, na kraju, 1. maja 1848. izabran za srpskog vojvodu. Ne- Kne`evi}, s kojom je u 34 godine sre}noga i zadovoqnoga braka prokada{wi a|utant kod mar{ala Marmona, sa kojim je u~estvovao u poho- veo. Wegov brat bio je generalmajor Simeon Borota. Na Mirogoju je du na Rusiju, vratio se u austrijsku vojsku i 1848. bio jedno vreme ko- tako|e sahrawen Stefan Babi}, koji je 1907. bio feldcojgmajster, a tu mandant u Ogulinu. Kada je kod wega do{ao Milutin Petrovi}, brat je i spomenik generalu Jovanu N. Pribi}u (18851960). Hajduk-Veqka, uzbu|en tim susretom, [upqikac je izdahnuo i ZA U VEK U BE ^U sahrawen je u Kru{edolu. Istaknuti u~esnik u tim doga|ajima bio je i Petar BiNajve}a priznawa svoga vremena dobio je feldcojgga, Li~anin koji je 1859. unapre|en u ~in generala, a 1866. majster baron Stevan Jovanovi} (18261885), nosilac primio plemstvo sa pridevkom od Mongabije. Iz Brna, gde Leopoldovog krsta i ordena Marije Terezije. Pregovarao je bio komandant brigade, preselio se u Novi Sad, ~iji su ga je sa Omer-pa{om Latasom i crnogorskim knezom Danistanovnici, kao i gra|ani Pan~eva i Karlovaca, proglasili lom, a pored austrijskih, stekao je jo{ ruska, turska i papo~asnim gra|aninom. Pod naslovom Srbin doveka list pina odlikovawa. Mnoge na{e novine su se oglasile poZastava doneo je vest o wegovoj smrti na prvoj stranici. vodom wegove smrti. U nekrolozima se nagla{ava da je bio Treba spomenuti i Jovana Damjani}a, feldmar{allajtnanSrbin, da je bio o`ewen sestrom generala Rodi}a, ali mu, ta, koji se borio na strani Ma|ara i javno rekao da }e se ipak, nisu pre}utana neka (ne)dela. boriti dok ne vidi posledweg Srbina na zemqi, a tada }e i U Be~u su svoj `ivot zavr{ili generalmajori Gedesebi prosvirati kuglu kroz glavu da ne ostane nijedan vi- Stevan [upqikac on Zastavnikovi}, \or|e Grivi~i}, Vasa Sekuli}, Vasi{e. Predao se Rusima, koji su ga izru~ili Austriji, a ovi su lije Petrovi} i Nikola Vuji}, po~asni generalmajor i ga 1849. streqali u Aradu. dokazani pravoslavac Petar Naranxi} (1874), iz ~ije porodice je i ~uveni ruski general Simeon Zori}, poVE RA SVE TI WA DO SMR TI ~asni feldmar{allajtnant Nikola Kili} (wegov brat Povodom smrti feldcojgmajstera barona od BerlinenPetar je 1890. penzionisan kao generalmajor), feldkampfa Gavre Rodi}a (18121890), nosioca ordena Marije mar{allajtnant Stevan ^iko{ iz ^ortanovaca, felTerezije, oglasile su se skoro sve tada{we srpske novine. dcojgmajster Josif [ok~evi}, feldmar{allajtnant AnUmro je u Be~u, gde je bio do`ivotni ~lan austrijske vladarton Sava Arlov, po~asni generalmajor Teodor Tapavica feldmar{allajtnant i zaslu`nik u zadu`bini Save ske ku}e, ali to mu nije smetalo da ostane u pravoslavnoj veTekelije Teodor To{a Milin(k)ovi}, general-intendant ri, koja mu je bila svetiwa do smrti. Naime, on je zavr{io Avram \uki}, po~asni feldmar{allajtnant Aleksandar grani~arske {kole, a ne marijaterezijansku akademiju, u koCveji}... U Medlingu kod Be~a 1915. godine umro je Stejoj je prelaz na katoli~ku veru bio obavezan. Avram \uki} van Milenkovi}, generalmajor, pisac pesama, pripoveTu {kolu zavr{ili su i sinovi feldmar{allajtnanta Nikole, unuci Leopolda i praunuci Ilije Filipovi}a, bra}a Josif i daka i drama, sin generalmajora Stevana Milenkovi}a. Frawa. Obojica su bili vrlo sposobni i po ~inu su nadma{ili oca Nijedan srpski istra`iva~, ili bar novinar, nije pisao o spomekarijeru su zavr{ili kao feldcojgmajsteri. U nekrologu povodom Fra- nicima ovih qudi na be~kom vojnom grobqu. Veliki broj Srba odlikovan je i unapre|en u ~in pukovnika za zawine smrti isti~e se da su Filipovi}i poreklom bosanski Srbi. Zbog napu{tawa pradedovske vere izbrisani su iz Srpstva, kao i general- sluge u okupaciji Bosne i Hercegovine. Me|u wima su potowi generalmajor Kuzman Bogutovac, koji je ro|en kao pravoslavni Srbin, a umro major Maksim Rakasovi} (umro u Brodu 1892), obrazovan ~asnik i vrli rodoqub Simeon Radakovi} (potowi po~asni feldmar{allajtnant, 1874. kao katolik. Vi{e nego zanimqiv je i slu~aj generalmajora i kwi`evnika Pe- umro u Zagrebu 1892), \or|e Radoi~i} fon Halavawa (potowi feldtra Preradovi}a (Grabrovnica u Kri`eva~koj `upaniji, 1819. Fara- mar{allajtnant), Svetozar Bari}, Adam Paji}, Joan Mileti}, Petar feld, 1872), koga je majka Pelagija krstila u pravoslavnoj veri, a po- Petrovi} (kasnije generalmajor), Josif Savi}, Aleksandar Besarabi}, katoli~en je u Terezijanumu. Prva wegova pesma Poslanica Spiri i ve} pomenuti Emil Mamula i Nikola Todorovi}. Vite{ki red LeopolDimitrovi}u bila je posve}ena Srbinu, a i ostala wegova dela (npr., da i plemstvo tom prilikom je stekao \or|e Lemaji}, penzionisan kao drama Kraqevi} Marko) ukazuju na to da je bio svestan Srbin. Prvoj feldmar{allajtnant (umro 1906. u Novom Sadu). Josif Kr`i} je kasnik}erki daje ime Slavica, drugoj Milica, a sinu Du{an. Dakle, slu`io je je napredovao do ~ina feldmar{allajtnanta, kao i Petar Kukuq (Kutu|inu, ali nije ostavqao svoje! No, majka Srbija se nije mnogo oti- koq), koji je 1890. umro za vreme oporavka u Karlovim Varima. Wegomala za Preradovi}a, pa o wemu nema ni pomena u oba izdawa Vojne va `ena Judita podigla mu je na zagreba~kom grobqu kapelu posve}enu enciklopedije! apostolima Petru i Pavlu. Na pravoslavnom delu zagreba~kog grobqa Mirogoj le`e general-intendant Jovan Pepe (umro 1887), wegov kolega po ~inu i brat geISTO RI ^AR I AKA DE MIK neralmajora Aleksandra Uqmankog Sava Uqmanski (umro 1894), vrGeneral-intendant Avram \uki} (Gospo|inci, 1844. Be~, 1906), zaslu`an istori~ar, neopravdano je zaboravqen, pa nije na|eno za shodno da bude uvr{ten ~ak ni u Vojnu enciklopediju. On je, kako sam kaDE JAN ME DA KO VI] O GE NE RA LI MA `e iskoristio priliku da se zvani~no du`e u Be~u bavio, gde su doti~ni arhivi, a i svoj dru{tveni polo`aj da napi{e neke radove iz srpske U svom delu Srbi u Be~u akademik D. Medakovi} navodi poistorije, me|u kojima je najzna~ajniji Generali i pukovnici Srbi u Audatke o bra}i \or|u generalmajoru i Danetu Grivi~i}u feldmarstrougarskoj od 1704. do danas, tj. do 1905. godine, kada je uputio slav{allajtnantu, koji je umro u Zagrebu 1906. godine. U Be~u, me|utim, nom Predsedni{tvu Matice Srpske u Novom Sadu dopis da se to delo nije `iveo wihov potomak feldcojgmajster Jovan Grivi~i}. U toj kwizi objavi. U taj svoj rad on je uvrstio pomenute li~nosti, za koje se osvedose govori i o Manojlu Marovi}u, feldmar{allajtnantu, koji je sredi~io da su ro|eni u pravoslavnoj veri, te su prvo kr{teni u pravoslavnoj nom 19. veka zavr{io Terezijanum. Tu se govori i o feldmar{allajtcrkvi, mada su posle neki morali preveriti. U nekrologu Branika kanantu \or|u D(i)mitrovi}u, pitomcu Terezijanuma iz 1859. godine, `e se: Za nas Srbe u ovoj Monarhiji Avram \uki} nije bio samo odlizatim generalu artiqerije, tj. feldcojgmajsteru (u 41. godini!) Vilhel~an Srbin oficir na visokoj poziciji, nego i zaslu`an kwi`evnik, ~iji mu Desovi}u, pitomcu Terezijanuma iz 1864. godine, o po~asnom genesu istorijski radovi od velike va`nosti. I daqe: Kod wega je pod auralmajoru Petru Stoji}u rodom iz Velikog Be~kereka, o generalmajostrijskim mundirom kucalo svagda plemenito srpsko srce, koje ga je uvek ru Bogumilu Novakovi}u, pitomcu Terezijanuma iz 1866. itd

71

FEQTON

OSTA(JA)LI [I ROM CA RE VI NE
vuklo u wegovu majku [ajka{ku. U znak `alosti, Matica je istakla crnu zastavu, ali mu delo nije {tampala. Na prelazu vekova u ~in generala unapre|eni su \or|e ^ani}, koji je 1901. postao feldmar{allajtnant, i Manojlo Cvjeti~anin, penzionisan 1903. kao po~asni feldmar{allajtnant. Jovan Cvitkovi} i grof Jovan Tekelija su postali generali 1901. godine, a zatim su te ~inove primili Anton Durman (koji je 1904. bio feldmar{allajtnant), Jovan Vukovi} 1902, Jovan Debi} 1904. godine (umro u Gracu 1910), Mihajlo Stipanovi} 1905. godine (ina~e sin pukovnika) Stepan Qubi~i} (1914. general artiqerije) i Pavle Puhalo, general pe{adije 1916. godine... Kratke podatke daje na{a Vojna enciklopedija o Nikoli Vuji}u, ro|enom u Rumuniji, koji je 1910. svoj `ivot zavr{io u Be~u. Pored toga {to je bio general, bio je i nau~nik, balisti~ar, radio je kao profesor u vi{e vojnih {kola i napisao vi{e dela iz balistike. Srpsko u~eno dru{tvo ga je 1885. primilo za dopisnog ~lana, a 1892. je postao ~lan Srpske kraqevske akademije. Malo podataka ima o Marijanu Vare{aninu (18471917), koji je 1905. dobio ~in feldmar{allajtnanta, osim {to se zna da je potomak feldcojgmajstera Radeta Vare{anina, plemi}a sa pridevkom od Vare{a. Nedostaju podaci i za feldcojgmajstera Qudevita Stankovi}a, ~iji je predak Karlo 1898. imao isti ~in. U literaturi se mo`e na}i ime grofa Nikole Peja~evi}a, koji je 1883. bio feldcojgmajster. Malo se ovde zna o feldcojgmajsterima \or|u Kova~u i Jovanu Niki}u, feldmar{allajtnantu Sorsi} (Zor~i}!?), Kristijanu Beli od Severina, o Jovanu Trkuqi, koji je 1911. imao ~in feldcojgmajstera, ili o po~asnom feldcojgmajsteru Radanovi}u, o kojima se pone{to, ipak, mo`e prona}i na Internetu.
Umirali su Srbi generali i izvan Zagreba i Be~a. U Temi{varu je 1847. zavr{io `ivot feldmar{allajtnant i nosilac ordena Marije Terezije Aleksandar ]ori}, a u Dornbahu je 1864. umro wegov sin, feldcojgmajster, nosilac ordena Marije Terezije i komandant Tre}e armije Anton ]ori}. Godinu dana ranije u Karlovcu je umro Nikola Buwevac fon Nikolajevi}, a 1876. u Petrovaradinu Gedeon Krizmani}. U Budimpe{ti je 1890. zauvek ostao Li~anin feldmar{allajtnant \or|e Babi}, u Gracu je 1889. umro generalmajor Mihajlo Komadina, u Bileku je svoje kosti 1889. ostavio generalmajor Nikola Ru`i~i}. Nema kraja u na{oj dr`avi gde on slu`io nije i svuda se pokazao kao pravi Srbin ka`e se u nekrologu kojim je zabele`ena smrt Teodora [arunca, koji je 1890. umro u Splitu. U Aradu je kao generalmajor 1892. preminuo Jovan Zori}, u Subotici 1894. Aleksandar Kuzmanovi}, u P{emislu 1897. feldmar{allajtnant Ev|enije Lazi}, ~iju su smrt zabele`ile srpske novine, u Klu`u 1900. generalmajor Milo{ Stoj(i)savqevi}, u Trstu 1905. feldmar{allajtnant David \uri}, baron i vitez od Sokol-grada, u ~ijem nekrologu je zapisano da be{e sin srpskog naroda, koji je carskoj i kraqevskoj vojsci dao toliko hrabrih oficira. Iz jedne ~ituqe doznajemo da je u Gracu 1903. preminuo general Slavoqub @eravica, a tako|e u Gracu umro je 1910. general Jovan Debi}. Na Karpatima (Galicija), za vreme ve`be 1905. od kapi je umro feldmar{allajtnant Milan (Mihajlo) Manojlovi}, vatreni Srbin, upravqa~ Tekelijinog zavoda, koga je kraq Milan Obrenovi} 1888. odlikovao Takovskim krstom. U Galiciji je 1907. umro i general Rade Vesi}. Takovski krst je zbog otvorenih simpatija za srpsku vojsku dobio je i armijski general Radovan Rade G(e)rba, koji je 1918. umro u Opatiji.

NA KRA JU U SRP SKOJ VOJ SCI

Znatan broj Srba visokih austrougarskih oficira u~estvovao je 1914. u ratu protiv Srbije (Mihovil Mihaqevi}, Rafajlo Vukadinovi}, Milutin Luka Vu~eti}, Stevo Dui}, Petkovi}, Mandi}, posebno Stefan Sarkoti}), ali je bilo vi{e onih koji su to izbegli. Ve}ina generala je posle raspada Austrougarske penzionisana, dvadesetak ka und ka oficira postali su generali Kraqevine Jugoslavije (me|u wima admiral Dragutin Prica, general vazduhoplovstva i dosledan pravoslavac, Milan Uzelac, i drugi), a nekolicina i generali Jugoslovenske narodne armije posle Drugog svetskog rata, kao {to je bio slu~aj sa \or|em Jovanovi}em (18901964). Neslavan kraj do`iveo je \or|e ili \uro Gruji}, sin austrijskog pukovnika Filipa, koji je u Jugoslovensku vojsku primqen 1918. godine, kao kapetan prve klase. U Aprilskom ratu je bio brigadni general i na~elnik {taba Komande pozadine. Nemci su ga zarobili i poslali u logor, gde se izjasnio kao Hrvat, pre{ao u katoli~ku veru i nakon toga bio pu{ten na slobodu. Bio je, zatim, na visokim du`nostima u NDH. Jugoslovenska vlada ga je ra`alovala 1941. godine, zarobqen je 1945. u Austriji, a Vrhovni sud Demokratske Federativne Jugoslavije ga je osudio na smrt. Me|u Srbima u Austriji najve}u slavu, a mo`da i najve}e razo~arawe, do`iveo je Svetozar Borojevi}, plemi} sa pridevkom od Bojne, jedini od svih Ju`nih Slovena koji je zaradio ~in mar{ala. Sin kowi~kog kapetana Adama, ro|en je u Umeti}u kod Kostajnice 13. decembra 1856, u pravoslavnoj srpskoj porodici, a 23. maja 1920. umro u bolnici u Klagenfurtu (Celovcu). Oficir je postao sa 20 godina, u~estvovao je u okupaciji Bosne i Hercegovine, a po zavr{etku Ratne {kole predavao taktiku i vojnu istoriju u Vojnoj akademiji u Be~kom Novom Mestu. Napredovao je muwevito major 1892, potpukovnik 1895, pukovnik 1898, generalmajor 1904, kada je iz Praga do{ao na polo`aj komandanta brigade u Petrovaradinu, feldma{allajtnant (kra}e vreme komandant 42. divizije) 1908, general pe{adije (feldcojgmajster) 1913. godine. Na po~etku Prvog svetskog rata je komandant [estog armijskog korpusa, a 1914. komandant Pete armije, koja se istakla brane}i front protiv nadmo}nih italijanskih snaga.

. . . Na Karpatima 1915. komanduje Tre}om armijom, a od 1917. grupom armija Borojevi} na So~i, gde je posle 12 bitaka dobio orden Marije Terezije i ~etvrtu zvezdicu ~in feldmar{ala, u koji je januara 1918. slu`beno unapre|en. Zna se o wemu mnogo toga; bio je strog i pravedan, a u obra}awu svojim zemqacima (koji su ga zvali na{ Sveto) koristio se srpskim jezikom, pa mu je dodeqena titula \or|e Jovanovi} po~asnog doktora Zagreba~kog sveu~ili{ta. Posle rata je odlu~io da `ivi u novostvorenoj dr`avi Ju`nih Slovena i svoje usluge ponudio Narodnom ve}u SHS, ali je odbijen zbog navodne prevelike odanosti Austrougarskoj, u kojoj su se protiv wega {irile intrige da kao Srbin nije pouzdan. Tako je ostao bez adekvatne penzije, izdr`avaju}i se od naknade na ime odlikovawa Marije Terezije. Tra`io je i titulu grofa, pa kad je nije dobio, odstupio je od du`nosti. Borojevi} je, prema nema~kom biografu (gde se nagla{ava da je bio vere griech-ortodox), jedna od najistaknutijih figura Prvog svetskog rata. Reqef sa wegovim likom postavqen je na wegovoj porodi~noj ku}i. Bio je o`ewen }erkom jednog nema~kog pukovnika. Sahrawen je na centralnom grobqu u Be~u. Smr}u feldmar{ala Borojevi}a kao da je sklopqena jedna neverovatna, a u zemqi Srbiji skoro nepoznata stranica istorije Srba u Austrougarskoj, istorije koja je trajala najmawe {est vekova, malo vi{e nagla{ena tek od blistave pojave generala Mika{inovi}a. Odvojene od matice, Germani su generale Srbe nepravedno potiskivali i omalova`avali, Hrvati su ih prisvajali, vrh Katoli~ke crkve ih je satanizovao, a sopstveni narod potcewivao. Pored toga {to su doprineli slavi dr`ave u kojoj su `iveli i evropskoj istoriji, oni su, kao qudi od ~asti i slave, smogli snage i hrabrosti da se nacionalno izjasne, pa ostanu u ve}ini uzor i dika svojim potomcima i svom rodu. (Kraj)
15. septembar 2008.

72

DOGODILO SE...
16. septembar 1908. Na osnovu sporazuma izme|u Austrougarske i Rusije okon~ana je Aneksiona kriza. Dogovoreno je otvarawe Bosfora za ruske brodove, a Rusija se obavezala da se ne}e protiviti aneksiji Bosne i Hercegovine. Rusija i Srbija su pod pritiskom Austrougarske i Nema~ke u martu 1909. priznale aneksiju. 17. septembar 1918.
Nastavqaju}i tradicije tog orkestra, Umetni~ki ansambl Vojske Srbije Stanislav Bini~ki proslavqa ovaj datum kao svoj dan.

In memoriam

27. septembar 1848. U Kragujevcu izliven prvi srpski top. U vojsci Kraqevine Srbije taj datum je obele`avan kao Dan uprava vojnotehni~kih zavoda. 28. septembar 1932. Na osnovu Uredbe ministra Vojske i mornarice Kraqevine Jugoslavije, po~elo je formirawe Barutanskog bataqona u Zavodu Obili}evo. Bila je to prva regularna jedinica protivhemijske za{tite u jugoslovenskoj vojsci. Taj datum se u Vojsci Srbije obele`ava kao Dan ABHO. 30. septembar 1912. Srbija i Bugarska objavile su mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Gr~ka i Crna Gora, zavr{en je osloba|awem balkanskih naroda od turske vlasti. 30. septembar 1915. Grupa nema~kih aviona bombardovala je Kragujevac, a srpski artiqerac Ratomir Raka Lutovac, vatrom iz svog topa, oborio jedan nema~ki avion. Bilo je to prvo obarawe neprijateqevog aviona sa zemqe i taj datum je izme|u dva rata obele`avan kao Dan protivavionskih jedinica. U Vojsci Srbije taj datum se obele`ava kao Dan artiqerijsko-raketnih jedinica za protivvazduhoplovna dejstva. 30. septembar 1925. Re{ewem Dr`avnog saveta Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Ministarstvu Vojske i Mornarice je ustupqeno imawe op{tine ^a~ak radi izgradwe In`iwerijsko-tehni~kog zavoda. U Vojsci Srbije taj datum se obele`ava kao Dan Tehni~ko-remontnog zavoda ^a~ak.
Pripremio Miqan MILKI]

General-potpukovnik prof. dr

Vladimir Vojvodi}
(19302008)
Posle te`e bolesti, 27. avgusta 2008, preminuo je general-potpukovnik u penziji prof. dr Vladimir Vojvodi}, nekadawi na~elnik Vojnomedicinske akademije i Sanitetske slu`be JNA. General Vojvodi} ro|en je 27. februara 1930. na Cetiwu, gde je 1948. godine zavrio gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1956, a doktorirao 1964. godine. Na VMA je izabiran za docenta (1964), potom za vanrednog (1970) i redovnog profesora (1975) na predmetu farmakologija i toksikologija. Izvodio je poslediplomsku nastavu na VMA i medicinskim fakultetima u Beogradu, Sarajevu, Qubqani, Zagrebu i Tehnolokom fakultetu u Beogradu. Obavqao je razli~ite komandne i rukovode}e funkcije u Sanitetskoj slu`bi JNA. Pet godina bio je na~elnik VMA, a posle unapre|ewa u ~in general-potpukovnika 1988. godine, postavqen je za na~elnika Sanitetske slu`be JNA. U penziju je otiao 1993. godine, sa du`nosti pomo}nika na~elnika Generaltaba Vojske Jugoslavije za nauku i istra`ivawe. Profesor Vladimir Vojvodi} bio je predsednik Udru`ewa toksikologa Jugoslavije, rukovodilac Komisije za otrove Saveznog komiteta za zdravqe i socijalnu politiku nekadaweg Saveznog izvrnog ve}a, ~lan izdava~kih i ure|iva~kih saveta doma}ih i me|unarodnih publikacija Vojno delo, Pharmaca, NBC Chemical Defence and Tehnology, Medical Corps International. Kao ekspert za medicinski problem hemijskog oru`ja, od 1972. do 1982. godine, bio je jugoslkovenski predstavnik u Komitetu za razoru`awe Ujediwenih nacija u @enevi. Svetska zdravstvena organizacija izabrala ga je za konsultanta u toksikologiji 1975. godine. Autor je vie od 150 nau~nih i stru~nih radova, publikovanih u doma}im i stranim ~asopisima. Bio je redovni ~lan Medicinske akademije Srpskog lekarskog drutva, po~asni ~lan Udru`ewa lekara Crne Gore, redovni ~lan Britanskog farmakolokog udru`ewa. Za vanrednog ~lana Crnogorske akademije nauka i umetnosti izabran je 19. novembra 1993, a za redovnog 6. decembra 1996. godine. Prof. dr Vladimir Vojvodi} dobio je dva puta nagradu 22. decembar, Povequ Srpskog lekarskog drutva, ali i brojna odlikovawa i priznawa.

Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija su uz pomo} dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari su bili primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogu}io je srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspe{nijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo kona~nom slomu Centralnih sila.

20. septembar 1916. Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}, na predlog ministra vojnog, doneo Uredbu o vojnom telegrafu. Odredbama Uredbe male jedinice veze iz sastava in`iwerije prerasle su u jedinice ranga bataqona-puka. Taj datum se u Vojsci Srbije obele`ava kao Dan Brigade veze i kao Dan slu`be telekomunikacije. 24. septembar 1941. Vlade 15 zemaqa, me|u kojima i Kraqevine Jugoslavije, potpisale su na konferenciji u Londonu Atlantsku povequ. Povequ u osam ta~aka proklamovali su, 14. avgusta, ameri~ki predsednik Ruzvelt i britanski premijer ^er~il kao politi~ki program saveznika u borbi protiv sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument je kasnije poslu`io kao osnova Poveqe UN. 26. septembar 1899. Nare|ewem ministra vojnog u Beogradu je formirana vojna muzika pod nazivom Beogradski vojni orkestar.

73

ISTORIJA

PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA

TRIJUMFALNI POHOD
Srbija ove godine obele`ava 90. godi{wicu proboja Solunskog fronta (1918).Odluku o po~etku priprema za ofanzivu srpski vojnici do~ekali su sa velikim odu{evqewem. Posle skoro trogodi{weg boravka u tu|ini i u rovovima na pragu porobqene otaxbine, oni su dugo i strpqivo ~ekali pobedonosni povratak na svoja ogwi{ta. Ta istrajnost srpskih vojnika zadivila je ~itav svet. Po{to je sa~uvala moralnu snagu, oja~ana sa oko 20.000 dobrovoqaca, od kojih su Srbi iz Austrougarske ~inili oko 80 odsto, svesna pravednosti svoje borbe, Srpska vojska je bila spremna za najve}e podvige.

osle Golgote Srbije krajem 1915. godine i tragi~nog povla~ewa iz zemqe, Srpska vojska se, oporavqena i reorganizovana na Krfu, sredinom 1916. ponovno na{la u borbenom rasporedu na Solunskom frontu. Wen iznenadni izlazak na front i sjajne pobede u bitkama kod Gorni~eva, na Kajmak~alanu i okuci Crne reke tokom jeseni 1916. godine, odjeknuli su u svetu kao sen zacija. Bilo je to samo godinu dana posle saop{tewa Makenzena (29. novembra 1915) da Srpska vojska vi{e ne postoji, ve} samo weni bedni ostaci, koji se razbego{e u divqe arbanske i crnogorske planine, gde }e bez hrane, a po ovoj zimi, na}i svoju smrt... pa se ne}e vi{e izdavati komunike sa Balkanskog rati{ta. Savezni~ka solunska ofanziva 1918. godine predstavqa najzna~ajniji ratni period u trogodi{wem trajawu Solunskog fronta, u kome je Srpska vojska, uz pomo} savezni~kih snaga, probila bugarsko-nema~ki front u Makedoniji i, jednom sna`nom ofanzivom na sever, doprinela br`em zavr{etku Prvog svetskog rata u korist sila Antante. Vojni~ki poraz Centralnih sila povukao je za sobom i raspad Austrougarske, ~ime je ostvaren bitan preduslov za stvarawe prve zajedni~ke jugoslovenske dr`ave.

SPREMNOST ZA NAJVE]E PODVIGE

Napori i uspesi Srpske vojske u pomenutim bitkama, na wenu nesre}u, nisu iskori{}eni da se potpuno poraze pokolebane i deorganizovane neprijateqeve snage u Makedoniji. Zbog izostanka pomo}i francuskih i britanskih snaga, srpska ofanziva je obustavqena, a ceo Solunski front pretvoren u te`ak, mu~an i dugotrajan rovovski rat sve do pred jesen 1918. godine. Uvi|aju}i da je kraj rata daleko, srpska Vrhovna komanda se zalagala za preduzimawe odlu~ne ofanzive sa Solunskog fronta na sever, koja bi, ako se dobro pripremi i energi~no izvede, mogla presudno uticati na ishod rata u celini. Pri tome, predlagala je da Srpska vojska preuzme glavni teret ofanzive. Dabome, imala je u vidu da su Nemci deo snaga povukli sa rati{ta, a da su bugarske jedinice, rasturene na {irokom frontu i iznurene dugotrajnim borbama, moralno i materijalno oslabqene. No, prema o~ekivawu, iskrsli su novi problemi. Vlade i vojni {tabovi Velike Britanije i Italije, obave{teni o pripremawu ofanzive, energi~no su zahtevali odlagawe operacija na Solunskom frontu. Dakako, strahovali su da bi uspe{ne operacije sa pravca Soluna mogle poremetiti wihove namere da za zelenim stolom zadovoqe svoje sebi~ne planove na Balkanu. U nastaloj situaciji, vlade Srbije i Francuske su se dogovorile da francuska vlada uveri saveznike da se pripreme vr{e za lokalnu operaciju na srpskom frontu radi poboq{awa polo`aja Srpske vojske, kako bi se ona pre zime spustila u ravnicu i izbegla da jo{ jednu zimu do~eka u surovim uslovima na Moglenskim planinama. Nakon te{kih i dugih pregovora i ube|ivawa, savezni~ke vlade su nekako dale saglasnost da ofanziva mo`e da otpo~ne polovinom septembra. Snage Centralnih sila dr`ale su front: ValonaOhridsko jezero i preko planina Baba i Nixe izbijale na Dojransko jezero, a onda padinama Belasice na Butkovsko jezero, sve do u{}a Strume. Ukupne neprijateqeve snage na frontu od 450 kilometara ~inile su 14 i po pe{adijskih i jednu kowi~ku diviziju, sa 626.000 qudi, me|u
15. septembar 2008.

kojima je bilo i oko 30.000 Nemaca. Na raspolagawu su imali oko 1.600 topova i 80 aviona. Wihov raspored je bio skoro linijski, bez ve}ih operativnih rezervi. Imaju}i u vidu reqef zemqi{ta, stawe komunikacija i linijski raspored jedinica, Bugari su bili li{eni mogu}nosti za ja~e manevre po dubini. Najosetqivija je bila dolina Vardara, gde su bile grupisane najve}e snage. Nema~ki oficiri su se nadmeno i veoma potcewiva~ki odnosili prema bugarskim oficirima, {to }e se kasnije bitno odraziti na borbenu sposobnost jedinica. Saveznici su imali 28 pe{adijskih i dve kowi~ke divizije, 1.800 topova i 200 aviona, sa oko 628.000 qudi, od kojih su Srbi ~inili oko 150.000. Gledano u celini, iako su saveznici imali dvostruko vi{e divizija, brojni odnos snaga bio je pribli`an. Skra}ivawem fronta Srpskoj vojsci na oko 30 kilometara i dodeqivawem francuskih oja~awa (dve divizije i te{ka artiqerija), na srpskom delu fronta je ostvarena nadmo}nost 3:1 u pe{adiji, a 4:1 u artiqeriji i avio-podr{ci. Na ~elu srpske Vrhovne komande nalazio se vojvoda @ivojin Mi{i} (na Jelaku), Drugom armijom komandovao je vojvoda Stepa Stepanovi} na te`i{tu napada VeternikDobro poqe, a Prvom armijom general Petar Bojovi}, na frontu SokolLe{nica. General DEpere je 12 . septembra naredio da artiqerijska priprema na celom Solunskom frontu otpo~ne 14, a pe{adijski napad na frontu srpskih armija u zoru 15. septembra. Osnovna zamisao srpskog plana bila je da se sna`nom ofanzivom u zoni Moglenskih planina probije neprijateqev front, a onda brzim prodorom prema Prilepu i Gradskom na Vardaru, razdvoje nema~ka Jedanaesta, od Prve i Druge bugarske armije... U daqem nezadr`ivom prodoru prema Kumanovu i granici Bugarske, trebalo je poraziti bugarske snage i nastaviti nadirawe kroz Srbiju. Da bi saveznike odobrovoqili da u~estvuju u ofanzivi, Srbi su prihvatili da nedequ dana pre ostalih otpo~nu proboj.

neprijateqeva utvr|ewa na Veterniku, Dobrom poqu, Sokolu i Kozjaku. A onda, tokom naredna tri dana, srpske armije su izbile na Vardar i Drensku planinu, stvaraju}i bre{u u neprijateqevom rasporedu duboku 50, a {iroku 40 kilometara, ~ime su dovr{ile strategijski proboj Solunskog fronta. Mada su ve} tada zvonici Budimpe{te bili na vidiku, kako je pisao DEpere, savezni~ke snage su jo{ bile na svojim starim polo`ajima. Procewuju}i da je dugo i `eqno o~ekivana pobeda na pomolu, srpska Vrhovna komanda je, uprkos pasivnosti saveznika, odlu~ila da bez zastoja produ`i ofanzivu. Vest o proboju Solunskog fronta i bugarskoj kapitulaciji sna`no je odjeknula u ve}em delu sveta. Bugarski kraq Ferdinand je izjavio: Ovo je kraj svih nas, a komentari{u}i pobedu saveznika u Makedoniji, predsednik Britanske vlade Lojd Xorx u svojim memoarima, pi{e: Zora svi}e sa istoka.

ODU[EVQEWE POBEDOM
Odu{evqewe pobedom nije zaustavilo trijumfalni pohod srpskih armija. Realno cene}i pometwu, rastrojstvo i veliku deorganizaciju u nema~kim i austrougarskim komandama i jedinicama, srpska Vrhovna komanda je naredila svojim armijama da nastave gowewe razbijenog neprijateqa. Pa tako, Prva armija je produ`ila nastupawe na sever i ve} 2. oktobra oslobodila Gwilane, 4. Vrawe, 7. Leskovac, a 9. se primakla Ni{u. Druga armija, koja je do 7. oktobra zadr`ana na bugarskoj granici kao garant za izvr{ewe uslova primirja, otpo~ela je pohod prema Kosovu i Metohiji i gowewe neprijateqa prema U`icu i Drini. Po{to se srpska Prva armija sa svoje tri pe{adijske, kowi~kom divizijom i francuskom kowi~kom brigadom udaqila oko 160 kilometara od ostalih savezni~kih snaga, Fran{ DEpere je o{tro naredio da ona obustavi svoj pokret ka Ni{u. No, uprkos tom nare|ewu, vojvoda Mi{i} je odobrio vojvodi Bojovi}u, kome je tih dana dodeqen najvi{i ~in u Srpskoj vojsci, da zapo~ne operaciju za oslobo|ewe Ni{a, pre nego {to neprijatequ stignu poja~awa sa Zapadnog fronta. Iako je neprijateq bio dvostruko brojno nadmo}niji, Prva armija je tu bitku briqantno re{ila i oslobodila Ni{ 12. oktobra. Time je komunikacija BerlinCarigrad bila prekinuta. Odred generala Tranijea, uz pomo} ustanika, oslobodio je Kosovo i Metohiju, a Jadranske trupe, iz sastava srpske Druge armije, zauzele su Skadar i uz pomo} crnogorskih ustanika razbile austrougarski Devetnaesti korpus i naterale ga na porazno povla~ewe, oslobodiv{i Crnu Goru. Preko U`ica, Stepina armija je izbila na Drinu. Do 1. novembra, kada je oslobo|ena srpska prestonica, cela Srbija je bila slobodna. Napa}eni narod je odu{evqeno do~ekao svoje oslobodioce. Odse~ena od svojih saveznika i izolovana, Turska je potpisala kapitulaciju 30. oktobra. Nema~ka i Austrougarska, posle ogromnih gubitaka, pritisnute na svim frontovima, nisu mogle spre~iti srpske armije da pre|u na teritoriju Austrougarske. Razbijena unutra, uz poraz na italijanskom frontu, Austrougarska je kapitulirala 3. novembra, pa je time ~uvena Habzbur{ka monarhija izbrisana sa politi~ke karte Evrope. Nema~ka je kapitulirala 11, a Ma|arska 13. novembra. Tako je posle ~etiri godine i tri meseca zavr{en Prvi (Veliki) svetski rat.
Krsman MILO[EVI]

DUBOKI PRODORI SRPSKIH ARMIJA

Dugo i `eqno o~ekuju}i taj dan, operativni deo {taba srpske Vrhovne komande, ukqu~uju}i regenta Aleksandra i vojvodu Mi{i}a, proveo je na polo`aju celu no} izme|u 13. i 14. septembra. Uzbu|en kao da ga je sama istorija postavila na isturenu osmatra~nicu, Mi{i} je ve}i deo no}i bdeo da vidi ho}e li se razi}i magla. Kako se razdawivalo, magla se postepeno dizala prema vrhu okolnih planinskih masiva, pa je vojvoda Mi{i} u 6.15 ~asova poslao svojim armijama ugovorenu {ifru Po{aqite jednog oficira i osam vojnika, {to je zna~ilo da kanonada otpo~ne u osam ~asova. U predvi|eno vreme, ta~no u 8 ~asova 14. septembra 1918, u obe srpske armije otpo~ela je artiqerijska priprema napada. To je bio znak i za po~etak artiqerijske pripreme na celom Solunskom frontu. Blizu 2.000 artiqerijskih oru|a oglasilo je po~etak velikog, veoma dugo pripremanog i o~ekivanog savezni~kog napada na Solunskom frontu. Posle uspe{ne artiqerijske pripreme, koja je razorila bugarska utvr|ewa, osmatra~nice, komandna mesta i sistem veza, srpske armije su pre{le u napad 15. septembra u ranim jutarwim ~asovima. Za samo tri dana srpske snage su probile

75

OBAVE[TEWA

PODELA STANOVA
Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane obave{tava stambene interesente da su u garnizonu Beograd prijavqeni za podelu u zakup stanovi slede}ih struktura: garsowera (0,5), povr{ine 19,82 m2, jednosoban (1,0), povr{ine 43,20 m2, dvosoban (2,0), povr{ine 41,19 m2, dvosoban (2,0), povr{ine 55,27 m2, dvoiposoban (2,5), povr{ine 55,82 m2, dvoiposoban (2,5), povr{ine 63,36 m2, troiposoban (3,5), povr{ine 92,49 m2 i troiposoban (3,5), povr{ine 97,41 m2. Pravo na dodelu navedenih stanova imaju lica koja ostvaruju pravo na dodelu stana u zakup na neodre|eno vreme, saglasno odredbama Pravilnika o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbrane (SVL br. 38/05,16/08 i 26/08 u daqem tekstu: Pravilnik). Saglasno ~lanu 26. Pravilnika, stan u zakup na neodre|eno vreme daje se licu iz ~lana 2, stav 1. ovog pravilnika (profesionalnom oficiru, profesionalnom podoficiru i civilnom licu) u garnizonu, odnosno mestu slu`bovawa, a licu iz ~lana 2, st. 2. i 3. ovog pravilnika (penzionisanom oficiru, penzionisanom podoficiru i penzionisanom civilnom licu), stan se daje u bilo kom garnizonu, odnosno mestu na teritoriji Republike Srbije. U skladu sa ~lanom 19, stav 1. Pravilnika, lica koja `ele prihvatiti dodelu strukturno maweg stana treba da d pisanu izjavu, overenu u jedinici ustanovi u kojoj su na slu`bi, a penzionisana lica overenu u op{tini ili sudu, da se odri~u dodele stana koji im po strukturi pripada i da prihvataju dodelu strukturno maweg stana, kao kona~nog re{ewa svog stambenog pitawa. U datoj izjavi lica treba da se decidirano izjasne za strukturu samo jednog od ponu|enih stanova. Stanovi koji budu prijavqeni za podelu u narednom periodu bi}e tako|e obuhva}eni odlukom o raspodeli.

PROMENA NAMENE SLU@BENIH STANOVA

U skladu sa donetim re{ewima ministra odbrane o promeni namene stanova za slu`bene potrebe u stanove za zakup na neodre|eno vreme, kao i o promeni namene poslovnih prostora, Odeqewe za stambene poslove Uprave za kadrove izvr{ilo je postupak anketirawa 1.281 korisnika slu`benih stanova. Do sada je stiglo 1.114 ili 85,3 % odgovora na ankete, u kojima su stambeni interesenti dali saglasnost da se izvr{i promena namene slu`benog stana u stan u zakup dono{ewem novog re{ewa, na osnovu koga }e zakqu~iti ugovor o zakupu stana na neodre|eno vreme sa nadle`nim vojnogra|evinskim centrima. Stambena komisija je do sada donela 216 novih re{ewa, kojima su izmewena postoje}a re{ewa u re{ewa o davawu stana u zakup na neodre|eno vreme. U narednom periodu Stambena komisija }e po slu`benoj du`nosti doneti nova re{ewa za sve stanove obuhva}ene re{ewima ministra odbrane.
15. septembar 2008.

76

RAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

R\AVO RASPOLO@EWE

V E RSK I P RAZ N I C I
15-30. septembar

Pravoslavni
16. septembar Sveti sve{tenomu~enik Antim; sveti Joanikije, Prvi Patrijarh Srpski 17. septembar Sveti Vavila; prorok Mojsej Bogovidan; sv. Petar Dobrobosanski 21. septembar Ro|ewe Presvete Bogorodice Mala Gospojina 22. septembar Sveti pravedni Joakim i Ana 27. septembar Vozdvi`ewe ^asnog krsta Krstovdan 28. septembar Sveti velikomu~enik Nikita; sveti Josip Temi{varski 30. septembar Svete mu~enice Vera, Nada i Qubav i majka im Sofija

o bi znao otkuda ono dolazi! Kad bi bilo mogu}e {to pre ga se ratosiqati. Ali, ono je kao vreme: niko ne zna odakle, kada za{to... Za razliku od vremena, za na{e promenqivo raspolo`ewe nema, ~ak, ni predznaka. Treba se, naprosto, pokoriti. Ne, ni u kom slu~aju! Ne mo`e biti re~i o pokornosti! R|avo raspolo`ewe mora slu{ati nas! R|avo raspolo`ewe to nije ono {to ja sam u sebi zami{qam, ne ono {to proisti~e iz dubine moje du{e, ono tek ozna~ava kako se ja prema tome odnosim, i zatim, {ta ja dozvoqavam drugim qudima da osete. Dva posledwa uslova su u na{oj vlasti: mi wima raspola`emo, i oni nam se moraju pokoriti. Ko to jo{ uvek nije razumeo, mora po mogu}stvu uskoro da nau~i razumevati; zato {to se to odnosi na temeqe samokontrole. R|avo raspolo`ewe poti~e iz unutra{weg raskola, ~ije osnovno ~vori{te ostaje u podsvesti, i wega nije lako razmrsiti. Taj raskol ili, kako se izra`avaju lekari koji le~e du{u, taj konflikt ponikao je ne odjednom; najpre, on se hrani od de~jih godina i mo`e iznenadno da o`ivi i lako da se zao{tri. Na svetu te{ko da se mo`e na}i ~ovek koji nije morao da ima posla sa du{evnim konfliktom. Svaki ~ovek ima svoj poseban konflikt, i svaki bi hteo da ga se izbavi. Nemaju li zbog toga svi pravo na r|avo raspolo`ewe? Da li svi iz tog razloga moraju biti utu~eni, {etati sa ozlobqenim licima, ili ~ak vikati jedan na drugoga? Unutra{wi raskol treba prihvatiti ozbiqno, potpuno ozbiqno. On pripada onome {to ja jesam. On ozna~ava jedan od mojih unutra{wih `ivotnih zadataka. On mo`e da se zao{tri, da sazda du{evni zastoj, da izazove r|avo raspolo`ewe. Zbog toga postajem razdra`qiv, i toj mojoj razdra`qivosti, u vidu r|avog raspolo`ewa, dajem slobodu u dru{tvu. Tako to u su{tini izgleda. Ali, ne treba tako i da se dogodi. Jasno je da iz r|avog raspolo`ewa sledi konflikt. Taj konflikt treba posmatrati kao svojevrsno tvora~ko pra`wewe. Dobro je {to to pra`wewe postoji, jer iz nenapuwenog pi{toqa i ne mo`e{ opaliti. Uop{te nije stra{no {to jo{ uvek nismo uspeli da pot~inimo to puwewe. Neprijatnost je tek qu{tura nove snage i novog `ivota. Skrcaj orah i dobi}e{ slatki plod. Nema razloga za lo{e raspolo`ewe! Me|utim, ono postoji. Podnesi ga mirno i sigurno! Ti ga ve} skoro prozire{. Osmotri dubqe, konflikt je obe}awe, i uskoro si ve} pobediteq. Uop{te nisi bespomo}an. Stekao si hrabrost, i poti{tenost je nestala. R|avo raspolo`ewe je razvejano. Ili jo{ nije? Tako si shvatio wegovu tvora~ku intimnu prirodu i ~uva}e{ se da ono {to je skriveno u~ini{ vlasni{tvom dru{tva. Tvoja je li~na stvar kako se odnosi{ prema svom unutra{wem konfliktu, prema onom predosetnom prilivu novih snaga. Ako u sebi ne ume{ da se u~vrsti{ kao pobednik, ako si toliko nezahvalan, da stoje}i pred glavnim zadatkom svog `ivota vidi{ samo te{ko}e i neprijatnosti i postaje{ utu~en, onda bar ne iznosi svoje kukavi{tvo pred druge qude! Jak karakter raduje se te{ko}ama i sme{i se neprijatnostima. [to su te`a isku{ewa, tim je pobeda radosnija. Zar ne zna{ kako spokojno i milo ume da se osmehuje onaj koji te prevashodi? Taj osmeh je za r|avo raspolo`ewe nepodno{qiv. Ivan A. IQIN Iz kwige Pred buktavim zagonetkama gospodwim Svetigora, Cetiwe 2001.

Islamski
septembar mesec je ceo posve}en prazniku Ramazanu

SVETI JOAKIM I ANA

Joakim je bio sin Varpafira, od kolena Judinog i potomak cara Davida, a Ana, k}i sve{tenika Matana iz kolena Levijeva, iz kojeg je i prvosve{tenik Aron. Pedeset godina su Joakim i Ana `iveli u braku, ali bez dece. Bili su vrlo imu}ni, ali skromni i tihi qudi koji su mnogo davali siromasima i hramu. Pod starost su jednom oti{li u Jerusalim da u hramu prinesu `rtvu Bogu i tada ih je ukorio prvosve{tenik Isahar re~ima upu}enim Joakimu: Nisi dostojan da se iz tvojih ruku primim dar jer si bezdetan. Stari qudi su se mnogo ra`alostili zbog ovih re~i, pa su se opet dali na molitvu Bogu da i nad wima na~ini ~udo kao nekada Avramu i Sari, i podari im jedno dete u starosti. Bog im je poslao an|ela nebeskog da im objavi ro|ewe k}eri preblagoslovene kojom }e se blagosloviti svi narodi na zemqi i kroz koju }e do}i spasewe svetu. I zaista, kroz devet meseci, Ana je donela na svet Svetu Devu Mariju, majku Isusa Hrista. Joakim je do`iveo do 80, a Ana 79 godina.

KRSTOVDAN
Toga dana se praznuju dva doga|aja u vezi sa ~asnim krstom Hristovim: pronalazak ~asnog krsta na Golgoti i wegov povratak iz Persije u Jerusalim. Naime, obilaze}i Svetu zemqu, carica Jelena je odlu~ila da prona|e ~asni krst. Neki stari Jevrejin je jedini znao mesto gde se nalazio. Krst je bio zakopan pod Venerinim hramom koji je na Golgoti podigao car Adrijan. Carica je naredila da se taj hram poru{i, pa su se, kopaju}i po temeqima, na{la tri krsta. Pitawe je bilo: koji je onaj pravi? U tom je prolazila povorka s pokojnikom, pa je patrijarh Makarije rekao da se kraj odra stave jedan po jedan na|eni krst. Kada je stavqen tre}i, pokojnik je o`iveo i to je bio znak da je na|en ~asni i `ivotvorni krst Hristov.

77

VOJNA AKADEMIJA
Raspisuje

KONKURS
za izbor nastavnika, saradnika i nastavnika iz oblasti ve{tina u {kolskoj 2008/2009. godini
a) Za nastavnike ve{tina: 1. Za u`u oblast Taktika jedinica KoV, izbor jedan u zvawe docent (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer in`iwerija, zavr{eno G[U) 2. Za u`u oblast Taktika jedinica KoV, izbor jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer pe{adija, zavr{eno K[U) 3. Za u`u oblast Taktika jedinica KoV, izbor jedan u zvawe predava~ (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer oklopne jedinice) 4. Za u`u oblast Taktika jedinica KoV, izbor jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, oficir re~nih jedinica, zavr{eno K[U) 5. Za u`u oblast Fizi~ko vaspitawe, izbor jedan u zvawe predava~ (posebni uslovi: zavr{en mati~ni fakultet - FFK ili FS i FV) 6. Za u`u oblast Vojna tehnika i oprema jedinica KoV, izbor jedan u zvawe predava~ (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer artiqerija) 7. Za u`u oblast Taktika jedinica ViPVO, izbor jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, oficir VOJ, zavr{eno K[U) 8. Za u`u oblast Vojna tehnika i oprema ViPVO, izbor jedan u zvawe predava~ (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija Smer ARJ PVO - SRS PVO) 9. Za u`u oblast Meteorologija, izbor jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, oficir avijacije, pilot aviona, zavr{eno K[U) 10. Za u`u oblast Telekomunikacije, izbor jedan u zvawe predava~ (posebni uslovi: PVL, zavr{ena VA) b) Za saradnike: 1. Za u`u nau~nu oblast Strategija, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 2. Za u`u nau~nu oblast Vojna tehnika i oprema jedinica ViPVO, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, oficir VOJ, specijalnost radarska, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 3. Za u`u nau~nu oblast Balistika, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 4. Za u`u nau~nu oblast Politi~ki sistem, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena VA) 5. Za u`u nau~nu oblast Informatika, izbor dva u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 6. Za u`u nau~nu oblast In`iwerstvo odr`avawa, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 7. Za u`u nau~nu oblast Psihologija, izbor jedan u zvawe asistent - pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ene osnovne studije iz oblasti za koju se bira) 8. Za u`u nau~nu oblast Raketni sistemi i sistemi upravqawa vatrom, izbor dva u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 9. Za u`u nau~nu oblast Eksplozivni procesi i eksplozivne materije, izbor jedan u zvawe asistent - pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, specijalnost ubojna sredstva) 10. Za u`u nau~nu oblast Signali i sistemi, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 11. Za u`u nau~nu oblast Logistika odbrane, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena VA) 12. Za u`u nau~nu oblast Za{tita od NHB oru`ja, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer ABHO)

VOJNA PO[TA 9858 BATAJNICA AERODROM

Raspisuje

KONKURS
za prijem vojnika u rezervi u profesionalnu vojnu slu`bu na odre|eno vreme, u svojstvu profesionalnih vojnika u ~inu desetara, na vojni~ke du`nosti
U VOJNU PO[TU 9858 BATAJNICA AERODROM 1. U rod pe{adije VES 71101 13 lica 2. U rod ARJ PVO VES 71314 1 lice VES 71326 1 lice VES 71345 1 lice 3. U rod veze VES 71808 1 lice VES 71812 1 lice 4. U rod VOJ VES 73801 1 lice VES 73803 1 lice VES 73807 1 lice 5. U tehni~ku slu`bu KoV VES 72102 1 lice VES 72217 1 lice 6. U sanitetsku slu`bu VES 72503 1 lice 7. U saobra}ajnu slu`bu VES 72701 (kategorija B i C) 6 lica VES 72701 (kategorija E) 3 lica

78

15. septembar 2008.

13. Za u`u nau~nu oblast Transport, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, oficir avijacije, pilot aviona) 14. Za u`u nau~nu oblast Organizacija rada, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena VTA) 15. Za u`u nau~nu oblast Tehnologija odr`avawa raketnih sistema, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 16. Za u`u nau~nu oblast Vojna tehnika i oprema jedinica KoV, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer in`iwerija) v) Za spoqne saradnike nastavnike: 1. Za u`u nau~nu oblast Termoenergetika, izbor jedan u zvawe docent - vanredni profesor (posebni uslovi: CL, doktor nauka iz oblasti za koju se bira) 2. Za u`u nau~nu oblast Matematika, izbor jedan u zvawe redovni profesor (posebni uslovi: CL, doktor nauka iz oblasti za koju se bira) 3. Za u`u nau~nu oblast Vodni saobra}aj, izbor jedan u zvawe vanredni profesor (posebni uslovi: CL, doktor nauka iz oblasti za koju se bira) g) Za spoqne saradnike nastavnike ve{tina: 1. Za u`u oblast Taktika jedinica ViPVO, izbor jedan u zvawe vi{i predava~ (posebni uslovi: PVL, oficir avijacije, pilot aviona N62, zavr{eno K[U) d) Za spoqne saradnike saradnike: 1. Za u`e nau~ne oblasti In`iwerijske konstrukcije i Komunikacije, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: CL, diplomirani gra|evinski in`ewer) 2. Za u`u nau~nu oblast Engleski jezik, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, oficir avijacije, pilot aviona, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 3. Za u`u nau~nu oblast Za{tita od NHB oru`ja, izbor jedan u zvawe asistent (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer ABHO, magistar nauka iz oblasti za koju se bira) 4. Za u`u nau~nu oblast Za{tita od NHB oru`ja, izbor jedan u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, zavr{ena Vojna akademija, Smer ABHO)

5. Za u`u nau~nu oblast Taktika jedinica ViPVO, izbor osam u zvawe asistent pripravnik (posebni uslovi: PVL, oficir avijacije, pilot aviona N 62) USLOVI KONKURSA I NA^IN KONKURISAWA Pored posebnih uslova navedenih za svaku ta~ku ovog konkursa, kandidati moraju da ispuwavaju i slede}e uslove: 1) da su dr`avqani Republike Srbije; 2) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar (ne odnosi se na lica iz gra|anstva); 3) da su osnovne studije zavr{ili sa prosekom najmawe 8 (osam) odnosi se samo na lica koja konkuri{u za zvawe predava~a, vi{eg predava~a i asistenta pripravnika; 4) da ispuwavaju i ostale uslove za izbor u zvawe nastavnika za koje konkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~noistra`iva~kim ustanovama i Statutom VA. Kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije molbe za izbor podnose redovnim putem, na adresu VP 2977, Beograd, sa naznakom Za konkurs, a kandidati iz gra|anstva li~no ili po{tom na adresu: Vojna akademija, Pavla Juri{i}a [turma br. 33, Beograd. U molbi obavezno navesti adresu i telefon, u`u nau~nu oblast za koju se podnosi molba i brojnu oznaku u`e nau~ne oblasti u konkursu. Uz molbu svi kandidati treba da prilo`e: dokaze o ispuwavawu svih uslova konkursa; biografiju sa opisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom radnih du`nosti; bibliografiju objavqenih nau~nih i stru~nih radova sa primercima radova. Pored navedenih dokumenata profesionalna vojna lica treba da dostave i upitnik za preme{taj (popuwen i overen) i saglasnost nadle`ne pretpostavqene komande, a lica iz gra|anstva da dostave jo{: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe o dr`avqanstvu, uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak i uverewe da nisu ka`wavani. O rezultatima konkursa kandidati iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije bi}e obave{teni redovnim putem, posredstvom svojih komandi, a kandidati iz gra|anstva na dostavqenu ku}nu adresu. Nepotpune i neblagovremeno podnete molbe ne}e biti razmatrane. Konkursna dokumentacija ne}e se vra}ati. Konkurs je otvoren 15 dana od dana objavqivawa.

OP[TI USLOVI KONKURSA: da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije, da je sposoban za vojnu slu`bu, {to utvr|uje nadle`na Vojnolekarska komisija, da nije osu|ivan za krivi~no delo na kaznu zatvora u trajawu du`em od 6 ({est) meseci, da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti, da je kandidat odslu`io vojni rok, da kandidat ima propisanu stru~nu spremu koja odgovara vojnoevidencijalnoj specijalnosti odre|enoj za formacijsko mesto na koje konkuri{e, da je za vreme slu`ewa vojnog roka kandidat osposobqen za obavqawe odgovaraju}e du`nosti. POSEBNI USLOVI KONKURSA da kandidat nije stariji od 28 godina ako se prima za du`nost u rodu, odnosno 30 godina za du`nost u slu`bi, da ima zavr{enu najmawe osnovnu {kolu, za kandidate za voza~e motornih vozila da imaju najmawe polo`enu kategoriju B i C i E za formacijska mesta u konkursu za koja je to potrebno.

NA^IN KONKURISAWA kandidati koji ispuwavaju uslove konkursa zahteve podnose neposredno Vojnoj po{ti 9858, Batajnica. UZ MOLBU SE PRILA@E: molba sa kratkom biografijom, izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci), uverewe o dr`avqanstvu (ne starije od {est meseci), overen prepis svedo~anstva o zavr{enoj osnovnoj {koli, overena fotokopija diplome o zavr{enom stru~nom ispitu (ukoliko je kandidat poseduje), uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak i da kandidat nije osu|ivan (ne starije od {est meseci), uverewe o regulisanoj vojnoj obavezi, overena fotokopija vojni~ke kwi`ice (svaka strana gde je upisan neki podatak), overena fotokopija svake strane li~ne karte, overena fotokopija radne kwi`ice (svaka strana gde je upisan neki podatak), overena fotokopija voza~ke dozvole. Kandidate na ocenu zdravstvene sposobnosti upu}uje komisija koja vr{i izbor kandidata. KONKURS ostaje otvoren do popune slobodnih formacijskih mesta, a najdaqe 30 dana od dana objavqivawa. Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa mogu se dobiti na telefon 011/ 3106-135.

79

SPORT

N A

1 0 .

S V E T S K O M

U N I V E R Z I T E T S K O M

TRI ME DA QE ZA SRBIJU

Na popularnoj beogradskoj lepotici Adi ciganliji odr`ano je nadmetawe najboqih svetskih studenata vesla~a, wih vi{e od 400 iz 28 zemaqa. [ampionat je protekao u znaku velikog prijateqstva van regatne staze i kvalitetnih trka na vodi. Na{i sportisti su osvojili tri medaqe, {to je vi{e od o~ekivanog. Srpski dvojac bez kormilara, Goran Nedeqkovi} i Milo{ Tomi}, novi su prvaci sveta! Srebrna medaqa za Ivu Obradovi} i bronza Milo{a Stanojevi}a dokaz su da imamo budu}nost u tom elitnom olimpijskom i akademskom sportu. Besprekorna organizacija prvenstva je ~iwenica koju su podvukli svi gosti, a za to su se pobrinuli pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Tome u prilog idu i re~i ministra odbrane Dragana [utanovca, predsednika Organizacionog komiteta prvenstva. Obra}aju}i se na po-

Snimio J. MARJANOV

~etku takmi~ewima brojnim predstavnicima medija, ministar [utanovac je rekao: O~ekujem da ovo prvenstvo protekne u sportskom i akademskom duhu. To }e biti na{ zna~ajan ispit pred veliki doga|aj ~iji smo doma}in idu}e godine, a to je Univerzijada. Ube|en sam da }e kapaciteti koje pru`aju Beograd i Ministarstvo odbrane zadovoqiti sve kriterijume, a oni koji brinu o organizaciji Univerzijade mogu da budu

LET WI KAMP ZA TRE NING CISM

PODIZAWE FORME
Kopaonik je ~etvrto leto zaredom mesto okupqawa sportista iz sistema odbrane, koji uspe{no brane boje na{e zemqe na takmi~ewima {irom Evrope. Orijentirci, strelci i xudisti napunili su baterije u susret predstoje}im takmi~ewima.

Snimio G. STANKOVI]

kija{ki centar Vojne akademije na Kopaoniku, od leta 2005. svake godine pose}uju najuspe{niji sportisti Vojske Srbije i Ministarstva odbrane. To je dobra prilika da se na ~istom vazduhu i u ti{ini jedne od na{ih najlep{ih planina pripreme za takmi~arske izazove. Na~elnik Centara Vojne akademije pukovnik mr Branko Bo{kovi} ka`e da se kampovi za trening organizuju dva puta godi{we leti i zimi. Zimski kampovi organizuju se na Kopaoniku u periodu kada studenti Vojne akademije imaju obuku u skijawu, zbog prisustva ve}ine profesora fizi~ke kulture i wihove stru~ne pomo}i. Nameweni

su sportistima koji obavqaju bazi~ne pripreme za takmi~ewa u prvoj polovini kalendarske godine. U letwi kamp dolaze oni koji bi trebalo da se takmi~e tokom jeseni i zime obja{wava pukovnik Bo{kovi}. Prema wegovim re~ima, 28 momaka i devojaka, uglavnom sa Vojne akademije, u periodu od 11. do 24. avgusta boravili su na Kopaoniku pripremaju}i se za takmi~ewa u orijentiringu, streqa{tvu, borila~kim ve{tinama i pentatlonu. Sportsko prvenstvo Vojske Srbije ove godine poslu`ilo je, kako ka`e na{ sagovornik, da se odaberu kvalitetni i perspektivni sportisti koji bi mogli da predstavqaju sistem odbrane kako u zemqi, tako i van wenih granica. Kuriozitet ovogodi{weg letweg kam15. septembar 2008.

80

P R V E N S T V U

V E S L A W U

SEDMO SPORTSKO PRVENSTVO VOJNE POLICIJE U STREQA[TVU

KOBRE ODBRANILE TITULU

U
spokojni i kada su u pitawu sportovi na vodi. @elim da naglasim kako su svi takmi~ari koji su stigli u na{ glavni grad dobrodo{li! Ovo nije prvenstvo koje treba samo da slavi pobednike i osvaja~e medaqa, ve} je, pre svega, nadmetawe studenata, mladih qudi koji }e sutra biti budu}nost i u mnogim drugim oblastima. Tako|e o~ekujem od na{ih sportista da steknu trajna prijateqstva sa kolegama iz celog sveta. Da u vreme modernih komunikacija ostanu s wima u kontaktu i budu promoteri Srbije i Beograda rekao je ministar [utanovac na otvarawu prvenstva. Predsednik vesla~kog saveza Srbije Danko \uni} zahvalio je ministru [utanovcu za veliku pomo} koju su Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije pru`ili organizatorima u logisti~kom, tehni~kom i protokolarnom delu programa.
B. K.

streqani Vojne akademije na Bawici i na streli{tu Bubaw potok 7. septembra odr`ano je sedmo sportsko prvenstvo Vojne policije Vojske Srbije u streqa{tvu, u disciplini pi{toq CZ 99 i automatska pu{ka M-70. Pripadnici bataqona specijalne namene Uprave Vojne policije Kobre osvajawem prvog mesta u ukupnom plasmanu odbranili su pro{logodi{wu titulu. Takmi~ewe je otvorio na~elnik Uprave vojne policije brigadni general \uro ]eli}, koji je naglasio da je upravo streqa{tvo disciplina koja znatno doprinosi ob-

pa za trening jeste u~e{}e dve devojke, studentkiwe Vojne akademije, koje su pokazale potencijal za dobre rezultate u orijentiringu. Kako pukovnik Bo{kovi} isti~e, postoji sna`na voqa da se pripadnici na{ih oru`anih snaga jo{ vi{e ukqu~e u sistem takmi~ewa CISM me|unarodne asocijacije vojnih sportova. On nagla{ava da se u pojedinim sportovima, kakav je orijentiring, ve} ose}a veliki napredak u rezultatima odmeravawa snaga sa kolegama iz inostranstva. Pukovnik Mitja Grgi}, koji je ove godine trenirao strelce, isti~e da je kamp bio veoma uspe{an i da su na{i takmi~ari u disciplinama vazdu{na pu{ka i pi{toq dostigli nivo juniora u vrhunskim streqa~kim klubovima. Oni prema godi{tu i spadaju u juniore, ali mi `elimo da ih spremne uvedemo u seniorsku konkurenciju. Tome je dosta doprineo i ovaj kamp, za koji smo opremili otvoreno streli{te, gde su uslovi znatno te`i nego u streqani VA. Ra~unam da }e rezultati koje smo ovde postigli biti znatno boqi u prostoru opremqenom i namewenom za ovaj sport ka`e pukovnik Grgi}. Orijentirce je tokom kampa predvodio profesor Mladen ]ori}, koji deli mi{qewe da su pripreme protekle kako je planirano. I sam boravak na planini, kako ka`e, povoqno uti~e na fizi~ku pripremqenost, a kamo li jak tempo treninga koji je momcima i devojkama bio nametnut. Profesor Branko Ra{ovi} tokom dvonedeqnog boravka na Kopaoniku, na borila~kom poligonu koji je sam projektovao, okupio je nekoliko xudista i po jednog kik-boksera i karatistu. Prema wegovom mi{qewu, borila~ke ve{tine jesu jedna od glavnih stavki u fizi~koj obuci pripadnika vojske. Borila~ka sekcija koju vodi u Vojnoj akademiji ve} je dala rezultate, a on o~ekuje da }e budu}i oficiri, kada stupe na du`nost u svojim jedinicama, i sami organizovati sli~ne delatnosti. Na{i sagovornici o~ekuju da }e se razvoj vojnih sportova nastaviti i da }e tome u mnogome doprineti i Evropska konferencija CISM-a, kojoj }e u novembru na{a zemqa biti doma}in.
A. PETROVI]

u~enosti stare{ina i vojnika u izvr{avawu slo`enih zadataka. On je tom prilikom svim u~esnicima po`eleo puno uspeha i sportske sre}e. Na liniju paqbe iza{lo je ukupno 42 pripadnika Vojne policije, koji su bili podeqeni u sedam ekipa 3. bataqon VP, 5. bataqon VP i bataqon za protivteroristi~ka dejstva Specijalne brigade iz Kopnene vojske, zatim bataqon VP specijalne namene i Kriminalisti~ko-istra`na grupa iz Uprave Vojne policije, te 25. bataqon VP Garde i kurs vojne policije Centra za usavr{avawe kadrova vojne slu`be bezbednosti. Takmi~ari su se u okviru discipline pi{toq nadmetali u preciznoj i brzoj paqbi, a u okviru discipline automatska pu{ka u jedina~noj i rafalnoj. U ga|awu iz pu{ke prvo mesto u pojedina~nom plasmanu osvojio je stariji vodnik Radmilo Rako~evi} iz bataqona Vojne policije Kobre, koji je odneo pobedu i u ekipnom plasmanu. Iz pi{toqa najprecizniji je bio poru~nik Sa{a Petrovi}, koji je doprineo da wegov bataqon za protivteroristi~ka dejstva Specijalne brigade pobedi u ekipnom nadmetawu u toj disciplini. Sportsko prvenstvo u streqa{tvu odr`ano je u okviru proslave Dana Vojne policije 14. septembra.
A. P. Snimio D. GOL

81

[AH

IZABRANA PARTIJA

TAKTIKA
Ivani{evi} Ivan Pavlovi} Milo{ M. Mataru{ka Bawa, 2008.
1.d4 Sf6 2.Sf3 c5 3.d5 b5 4.Lg5 d6 5.e4 a6 6.Sbd2 Nekada su na{a dr`avna prvenstva nazivana {ampionatima, {to danas ne bi bilo primereno. Kvalifikacije {ampionata po~iwale su od prvenstva klubova, pa su na taj turnir stizali samo najboqi. Onda se neko setio da se igraju otvoreni turniri, pa je i to promeweno. Prvenstva Srbije danas nemaju potrebnu te`inu. U ovoj partiji crni nastoji da izbegne {eme koje se mnogo igraju. Bez poteza 2.c4 igra ulazi u nepravilne vode, koje zahvaquju}i kompjuterima nisu nepoznate profesionmalcima. Lg5 je potez Trompovskog, a na daminom krilu postava li~i na Benoni. Tako je odmah do{lo do nadmudrivawa u takti~koj igri, u kojoj se na kraju boqe sna{ao beli. Sbd7 7.a4 b4 8.Ld3 g6 9.Sc4 Lg7 10.00 00 11.a5 Se8 12.Dc1 Tb8 13.Te1 f6 14.Ld2 Sc7 15.c3 bhc3

16.bhc3 Sb5 17.Tb1 Te8 18.Se3 Dc7 19.Lf1 Sf8 20.h3 e6 21.c4 Sd4 22.Shd4 Thb1 23.Dhb1 chd4 24.Sc2 f5 25.ehf5 ghf5 26.Ld3 Df7 27.dhe6 The6 28.Db8 The1+ 29.Lhe1 Le6 30.Dhd6 Lhc4 31.Sb4 Lhd3 32.Shd3 Dc4 33.Dg3 Sg6 34.Lb4 De6 35.Db8+ Lf8 36.Lhf8 Shf8 37.Sc5 De1+ 38.Kh2 Dha5 39.Dd6 Dc3 40.Dd5+ Kg7 41.Dhf5 Dc4 42.De5+ Kg8 43.Dg3+ Sg6 44.Db8+ Kg7 45.Dd6 Sf8 46.f4 a5 47.f5 Df7 48.Dhd4+ Df6 49.Df4 Sg6 50.Dc7+ Se7

ZANIMQIVOSTI
SVETSKE [AMPIONKE
Svetske {ampionke FIDE su: Vera Men~ik (1927-1944), Qudmila Rudenko (1950-1953), Elisaveta Bikova (1953-1956), Olga Rubcova (1956-1958), Elisaveta Bikova (1958-1962), Nona Gaprinda{vili (19621978), Maja ^iburdanidze (1978-1991), Ksi Jun (19911996), Suzan Polgar (19961999), Ksi Jun (1999-2001), Cu ^en (2001-2004), Antoaneta Stefanova (2004-2006) i Ksi Juhua (2006).

PROBLEM H. X. M. VINIK 1917.

NAJSTARIJA [AMPIONKA
Godine 1948 Edit Prajs je pobedila na {ampionatu Britanije za `ene, pa je u dobi od 76 godina bila najstarija {ahistkiwa u istoriji koja je pobedila na bilo kom nacionalnom {ampionatu. Ona je ina~e na {ampionatu Britanije pobedila ukupno pet puta.

Beli: Kh4, Df8, b5 Crni: Kb4, Dc7, Ta3, Te7, Le2, f4

Mat u dva poteza. 1.Dd8! 1Dd8h/Dg7 2.Tg7 mat. 1Df4h+ 2.Te4 mat. 1Df7 2.Tf7h mat 1De7h+ 2.De7h mat.

Beli: Kh2, Dc2, Sc5, f5, g2, h3 Crni: Kg7, Df6, Se7, a5, h7 51.Se4 10

Pripremio Rade MILOSAVQEVI] majstor Fide

UKR[TENE RE^I

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO:
17. Srpski pozori{ni re`iser, 18. Primer (skr.), 20. Pustiwa u ^ileu, 21. Latinski prefiks sa zna~ewem: poqoprivredni, 22. Starogr~ko bo`anstvo {uma, 23. Zemqi{te za gra|evinske radove, 24. Xudo struwa~a, 25. Stare{ina grupe stra`ara, 26. Uzalud, zalud, 27. Dvorac u Hrvatskom zagorju, 28. Najmnogostraniji i jedan od najzna~ajnijih nau~nika aleksandrijskih, 29. Prva jugoslovenska filmska zvezda, Ita, 30. Iskop, povr{inski rudnik, 31. Ime muzi~ara Galagera, 32. Zakovica, 34. Ime glumice @irardo, 35. Dvocifren broj, 36. Ime kompozitora Jana~eka, 37. Trgovinsko-radna organizacija (skr.), 38. Simbol broma, 39. Nota solmizacije, 40. Naseqe i op{tina u Francuskoj, 41. Ve}i vodeni tok, 42. Eskimski naziv za belog medveda, 43. Prefiks za pradavninu, 44. Znak za uzbunu, 45. Ime slavnog bicikliste Armstronga, 46. Ime starorimskog istori~ara Livija, 47. Slavna austrijska skija{ica, Anemari Mozer, 48. Francuska filmska glumica, 49. Po~etak, 50. Keltska plemena koja su naseqavala Britaniju, 51. Grupa od 35 osoba, 52. Mesto za prela`ewe, 53. @ensko ime, 54. Pokazna re~ca, 55. ^vrst, kompaktan, 56. Uzvratna davawa, 57. Upi{ite: ks, 58. Magnetizam proizveden elektri~nom strujom.

USPRAVNO:
1. Pisci naturalisti~kog stila, 2. @ensko ime, 3. Pastirska planinska naseqa, ba~ije, 4. Bilo kada, 5. Onamo, onde, 6. Prijateq (franc.), 7. Simbol mazurijuma, 8. Dr`ava u Indokini, 9. Planina u Bosni, 10. Obe{ewa{tvo, 11. Jaje (gr~.), 12. Oblast u Gr~koj, 13. Vrsta pustiwskog gu{tera, 14. Nau~no-istra`iva~ka ustanova, 15. Nadoknada za rad, 16. Vrsta morskih riba, 18. Grudno, 19. Jaka centralna vlast, 21. Kamion samoistovariva~, 22. Francuski glumac, Alen, 23. Re~ kojom se opona{a kucawe detli}a, 25. Neobuven, 27. Britanski filmski re`iser, 28. Ista slova, 30. Dramska dela, 31. Stati~na televizijska slika, 32. [atrova~ki, 33. Oblast u Francuskoj, 35. Ime glumice Vali, 36. Dr{ka na violini, 37. Kon~i}, 38. Prila`ewe, 40. Govorni dodatak (gram.), 41. Slatkovodne ribe, 42. Engleska kwi`evnica, Margaret, 43. Prevariti, izigrati, 44. Grad u Rusiji, 45. Skladi{te (str.), 46. Sredwa Zemqa u kwigama Tolkina, 47. Najbli`i ro|ak, 49. Etrurski (skr.), 50. Ranije, 52. Upi{ite: vn.

X
Q

w
82

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: stetoskop, zid, mb, Atos, vitalista, a, udar, Real, emirati, paraliti~arka, dakako, pilotemisija, v, Orena, cureti, ~aka, BK, ~eta, drmati, Agata, beo, Awa, sinak, rotari, mar{, ne, mada, rasadi, dorat, s, kamatna stopa, mota~i, tragikomedija, homonim, vern, tvrd, s, slamarica, Oksa, io, ime, kanarinac.

[
V

\
15. septembar 2008.