SPECIJALNI BILANSI 1.

BILANS OSNIVANJA

Po Zakonu o preduzeima iz 1996. godine preduzee se moe osnivati ili kao drutvo lica ili kao drutvo kapitala. Drutvo lica moe da bude ili u obliku ortakog drutva ili obliku komanditnog drutva. Drutvo kapitala moe da bude ili u obliku akcionarskog drutva ili u obliku drutva sa ogranienom odgovornosti. U ortakim preduzeima osnovni kapital ine udeli vlasnika (ortaka) u komanditnom preduzeu osnovni kapital moe da bude udeo komplementora ili komanditora ili njihove akcije. U preduzeu sa ogranienom odgovornosti osnovni kapital su udeli vlasnika a u akcionarskom preduzeu osnovni kapital je akcionarski kapital. Pri osnivanju preduzea osnivai preduzea, koji su u principu i vlasnici preduzea ulau u preduzee: gotovinu, stvari i prava. Zakonom o preduzeu za drutva kapitala propisan je najmanji iznos gotovine koji mora biti uloen pri osnivanju i to: drutva sa ogranienom odgovornosti najmanje 5.000 USD u dinarskoj protivrednosti po kursu na dan uplate sa rokom uplate 50% do momenta upisa u sudski registar i 50% za dve godine od upisa u sudski registar, akcionarska drutva najmanje 10.000 USD u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan uplate sa rokom uplate 50% do momenta upisa u sudski registar i 50% za dve godine od upisa u sudski registar. Unete stvari i prava u novoosnovano preduzee se zajedno procenjuju. Kod ortakih preduzea procenu unetih stvari i prava vre ortaci. Kod komanditnih drutava unetih stvari i prava vre komanditori ako njihova vrednost ne prelazi 3.000 USD, ako unete stvari i prava imaju veu vrednost, procenu njihove vrednosti vri ovlateni procenjiva. Kod drutva sa ogranienom odgovornosti i akcionarskih drutava unete stvari i prava procenjuje iskljuivo ovlateni procenjiva. Procena stvari i prava unetih u novoosnovano preduzee vri se po nabavnim cenama na dan procene s tim to se kod osnovnih sredstava koja su pre unoenja u novoosnovano preduzee nabavna vrednost svodi na sadnju vrednost uz pomo koeficijenta preostale korisnosti. Koeficijent preostale korisnosti utvruje se iz odnosa preostalog veka korisnosti osnovnog sredstva. Preostali vek korisnosti se procenjuje na bazi fizikog stanja i funkcionalnosti osnovnog sredstva u momentu procene. Na osnovu upisanog kapitala, uplaenog kapitala u gotovini, procenjene vrednosti unetih stvari i prava sainjava se inventar. Na osnovu inventara sainjava se bilans osnivanja u kome se obuhvata inventar i trokovi osnivanja (trokovi izrade statuta, trokovi oglaavanja osnivanja preduzea, sudske takse i sl.), tako da osnivaki bilans ustvari predstavlja zakljuni bilans

procesa osnivanja i poetni bilans novoosnovanog preduzea, na osnovu koga se vri otvaranje poslovnih knjiga za knjigovodstveno obuhvatanje imovine, kapitala, obaveza, prihoda i rashoda novoosnovanog preduzea. U bilansu osnivanja poslovni kapital se iskazuje po vrstama kapitala: akcijski kapital ako se radi o akcionarskom drutvu, udeli drutva sa ogranienom odgovornosti ako se radi o drutvu sa ogranienom odgovornosti i ulozi ako se radi o ortakim i komanditnim preduzeima. Teorijski kod akcionarskih drutava moe se u bilansu osnivanja javiti i rezervni kapital po osnovu emisione premije. To bi se dogodilo onda ako bi akcije bile prodate iznad nominalne vrednosti, tada razlika izmeu nominalne vrednosti akcija predstavlja emisionu premiju koja se balansira u okviru rezervnog kapitala. Hipotetiki primer bilansa osnivanja akcionarskog drutva prikazan je na narednoj strani.

Bilans osnivanja na dan_____________

AKTIVA PASIVA

Iznos

Pozicija vrednosti A. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL 25.000 B. STALNA IMOVINA (I+II) 100.000 202.000 I Nematerijalna ulaganja (1) 2.000 1. Osnivaka ulaganja 2.000 II Osnovna sredstva (1+2) 100.000 200.000 1. Zgrade 30.000 70.000 2. Oprema 70.000 130.000 C. OBRTNA IMOVINA (I+II) 75.000 I Zalihe materijala 50.000 II Gotovina 25.000 D AKTIVA (A+B+C) 100.000 302.000

bruto neto

ispravka Iznos

Pozicija

25.000 302.000 2.000 2.000 300.000 100.000 200.000 75.000 50.000 25.000 402.000

A. KAPITAL (I+II) 302.000 I Osnovni kapital (1) 300.000 1. Akcijski kapital 300.000 II Emisiona premija 2.000

_____________ B. PASIVA (A) 302.000

2. BILANS PROMENE PRAVNE FORME

Promena pravne forme preduzea je zapravo prelazak preduzea iz jednog u drugi oblik. U principu svaki oblik preduzea (ortako drutvo, komanditno drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornosti i akcionarsko drutvo) moe prei u ma koji drugi oblik preduzea pod uslovom da ispunjava uslove o osnivanju tog novog oblika (lan 436 Zakona o preduzeima). Odluku o promeni oblika preduzea donose najvii organ upravljanja preduzeem (skuptina akcionara, na primer). Promena pravne forme moe da bude dvojaka: preduzee se transformie iz jednog u drugi oblik, vlasnici preduzea (akcionari ili vlasnici udela i uea) ostaju isti sa nepromenjenim ueem u kapitalu i preduzee se transformie iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika preduzea, odreeni vlasnici ostaju vlasnici i u transformisanom preduzeu ali drugi vlasnici se povlae iz transformisanog preduzea ili se u transformisano preduzee ukljuuju novi vlasnici. Transformacija preduzea iz jednog u drugi oblik bez promene vlasnika preduzea. Sa gledita bilansa ovaj oblik promene pravne forme preduzea je najjednostavniji. Na ime, na dan promene pravne forme sainjava se zakljuni bilans preduzea dosadanjeg oblika pri emu se procenjivanje bilansnih pozicija vri na isti nain kao i kod sainjavanja godinjeg zakljunog bilansa, to znai da se primenjuje naelo opreznosti to ima za posledicu bilansiranja latentnih rezervi u granicama dozvoljenog. Zakljuni bilans preduzea dosadanjeg oblika istovremeno predstavlja bilans otvaranja, bilans osnivanja novog oblika preduzea na osnovu koga se otvaraju poslovne knjige novog oblika preduzea. Jedina razlika izmeu zakljunog bilansa dosadanjeg preduzea javlja se kod vrste osnovnog kapitala pri emu vrednost osnovnog kapitala, naravno, ostaje nepromenjena ali se vri njegovo preimenovanje. Primera radi, ako je dosadanji oblik preduzea bio komanditno drutvo a novi oblik preduzea je akcionarsko drutvo, onda e se udeli komplementora i komanditora u zakljunom bilansu preimenovati u akcijski kapital u bilansu otvaranja pri emu, naravno, mora da bude utvrdjen broj akcija i njihova nominalna vrednost deljenjem osnovnog kapitala (uloga) sa brojem akcija. Transformacija preduzea iz jednog u drugi oblik sa promenom vlasnika preduzea. Sa bilansne take gledita ova transformacija je komplikovana i ima sledee faze: sainjavanjem zakljunog bilansa dosadanjeg oblika preduzea. procena vrednosti preduzea i sainjavanje bilansa dosadanjeg oblika preduzea na osnovu procenjene vrednosti, poravnanje sa vlasnicima koji ne prihvataju promenu oblika preduzea i prijem novih vlasnika i sainjavanje bilansa otvaranja novog oblika preduzea.
4

Sainjavanje zakljunog bilansa dosadanjeg oblika preduzea vri se po istom postupku kao i kod sainjavanja godinjeg zakljunog bilansa. Primera radi, uzmemo da zakljuni bilans do sadanjeg oblika preduzea izgleda ovako:

Bilans stanja dosadanjeg oblika preduzea na dan_____________

AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I+II+III) I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1. Ulaganje u probnu proizvodnju 2. Koncesije, patenti, licence II Osnovna sredstva (1 do 4) 1. Zemljite 2. Graevinski objekti 3. Oprema 4. Alat i inventar III Dugoroni finansijski plasmani (1+2) 1. Uee i kapitalu drugih 2. Dugoroni krediti u zemlji B. OBRTNA IMOVINA (I+II) I Zalihe (1 do 3) 1. Zalihe materijala 2. Zalihe nezavrene proizvodnje 3. Zalihe gotovih proizvoda II Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina (1 do 3) 1. Potraivanja po osnovu prodaje 2. Kratkoroni finansijski plasmani 3. Gotovina C AKTIVA (A+B) 770.000 10.000 1.000 9.000 710.000 50.000 250.000 400.000 10.000 50.000 20.000 30.000 720.000 400.000 200.000 20.000 180.000 320.000 250.000 50.000 20.000 1.490.000 A. KAPITAL (I+II+III) I Osnovni kapital II Rezerve III Nersporeeni dobitak B. DUGORONA REZERVISANJA C. OBAVEZE (1+2) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze PASIVA 770.000 700.000 50.000 20.000 30.000 690.000 300.000 390.000

D. PASIVA (A+B+C)

______________ 1.490.000

Bilans uspeha dosadanjeg oblika preduzea u periodu od _____do______

RASHODI A. UKUPNI RASHODI (1 do 3) 1. Poslovni rashodi 2. Finansijski rashodi 3. Neposlovni i vanredni rashodi II BRUTO DOBITAK III POREZ NA REZULTAT IV NETO DOBITAK (II-III) 2.307.000 2.100.000 147.000 60.000 43.000 23.000 20.000 I UKUPAN PRIHOD (1 do 3) 1. Poslovni prihod 2. Finansijski prihod 3. Neposlovni i vanredni prihod PRIHODI 2.350.000 2.200.000 100.000 50.000

Procena vrednosti preduzea vri ovlaeni procenjiva pri emu primenjuje tri metode: metodu knjigovodstvene vrednosti, metodu reprodukcione vrednosti, metodu prinosne vrednosti. Vrednost preduzea je za pravovrednost neto aktive a procenjiva e primenom
5

pomenutih metoda dobiti tri razliite vrednosti neto aktive. Posle toga izvrie testiranje prihvatljivosti procenjenih vrednosti neto aktive. Posle toga izvrie testiranje prihvatlljivosti procenjenih vrednosti neto aktive i ona vrednost neto aktive koja odbacuje prihvatljivu stopu prinosa na procenjeni kapital bie od strane procenjivaa proglaena za objektivnu vrednost koja je podjednako prihvatljiva i za sadanje i budue vlasnike.1 Pretpostavimo da je ovlaeni procenjiva kao objektivna vrednost prihvatio vrednost neto aktivu dobijene prinosnom metodom u iznosu od 850.000 din. Budui da je knjigovodstvena vrednost neto aktive 770.000 din = (1.490.000-30.000-690.000) razlika izmeu objektivnih vrednosti neto aktive i knjigovodstvene vrednosti neto aktive je goodwill koji iznosi 80.000 din.=(850.000-770.000). Sada sledi montiranje bilansa sa ugraenom objektivne vrednosti neto aktive, to izgleda ovako:
Bilans stanja dosadanjeg oblika preduzea sa ugraenom objektivnom vrednou neto aktive na dan_____________
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I+II+III) I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1. Ulaganje u probnu proizvodnju 2. Koncesije, patenti, licence 3. Goodwill II Osnovna sredstva (1 do 4) 1. Zemljite 2. Graevinski objekti 3. Oprema 4. Alat i inventar III Dugoroni finansijski plasmani (1+2) 1. Uee i kapitalu drugih 2. Dugoroni krediti u zemlji B. OBRTNA IMOVINA (I+II) I Zalihe (1 do 3) 1. Zalihe materijala 2. Zalihe nezavrene proizvodnje 3. Zalihe gotovih proizvoda II Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina (1 do 3) 1. Potraivanja po osnovu prodaje 2. Kratkoroni finansijski plasmani 3. Gotovina C AKTIVA (A+B) 850.000 90.000 1.000 9.000 80.000 710.000 50.000 250.000 400.000 10.000 50. 000 20.000 30.000 720.000 400.000 200.000 20.000 180.000 320.000 250.000 50.000 20.000 1.570.000 D. PASIVA (A+B+C) A. KAPITAL (I+II+III) I Osnovni kapital 1. Glavnica 2. Poveanje usled procene II Rezerve III Nersporeeni dobitak B. DUGORONA REZERVISANJA C. OBAVEZE (1+2) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze PASIVA 850.000 780.000 710.000 80.000 50.000 20.000 30.000 690.000 300.000 390.000

______________ 1.570.000

Napred izloeni bilans dosadanjeg oblika preduzea sa ugraenom objektivnom vrednosti neto aktive je ustavari bilans predaje imovine kapitala i obaveza novom obliku preduzea.
1

Vie o proceni vrednosti preduzea vidi: Dr Jovan Rodic: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 371-438.

Sada dolazi do poravnanja sa vlasnicima dosadanjeg preduzea koji nisu prihvatili promenu oblika preduzea i do eventualnog ukljuivanja novih vlasnika u tranformaciona preduzea. Poravnanje sa dosadanjim vlasnicima preduzea koji nisu prihvatili transformaciju u noviji oblik preduzea moze da bude: ili da im se prihvati fiksno uee u raspodeli neto dobitka (fiksna dividenda, na primer), ili da se njihovo uee otkupi. Ako se ide na otkup uea vrednost uea se izraunavaju na osnovu objektivne vrednosti neto aktive. Ilustracije radi, predpostavimo da je dosadanji oblik preduzea iz naeg primera bilo ortako drutvo sa dva ortaka (A i B) iji je ulog bio: ortak A 500.000 dinara ortak B 280.000 dinara to ini osnovni kapita u zakljunom bilansu dosadanjeg oblika preduzea. Vrednost uloga vlasnika u dosadanji oblik preduzea je ravna: osnovnom ulogu, plus poveanje kapitala po osnovu procene, plus rezervni kapita i plus nerasporedni dobitak, odnosno to je objektivna vrednosti rasporeena na ortake, to izgleda ovako: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Objektivna vrednost Glavnica osnovnog kapitala (3+4) Glavnica osnovnog kapitala ortaka A Glavnica osnovnog kapitala ortaka B Vrednost uloga ortaka A (1/2*3) Vrednost uloga ortaka B (1/2*4) 850.000 700.000 500.000 200.000 607.143 242.857

Dakle, ako ortak B ne prihvata trasformaciju do sadanjeg oblika preduze u drugi oblik preduzea (iz ortakog drutva u drutvo sa ogranienom odgovornou, na prime r) novi oblik preduzea duan je da isplati vrednost uloga ortaka B u iznosu od 242.857 dinara. Ta obaveza u bilansu otvaranja novog oblika preduzea moe da se iskae dvojako: ili da se kapital smanji za 242.857 dinara uz poveanje kratkoronih obaveza prema ortaku B za isti iznos kod plaanja obaveza zaduie se obaveza prema ortaku B a odobriti gotovina ili iro raun ili da se kaptal ne smanjuje a da se prilikom isplate vrednost uloga ortaka B smanji kapital putem zaduenja gotovine ili iro rauna za iznos od 242.857 dinara. Prvo reenje je, ini se, prihvatljivije jer bilans otvaranja novog oblika preduzea jasno iskazuje visinu sopstvenog kapitala tog preduzea. Saglasno napred reenom, bilans predaje do sadanjeg oblika preduzea (podsetimo se, to je bilans u koji je ugraena objektivna vrednost) identian je sa bilansom otvaranja novog
7

oblika preduzea, taj bilans se esto naziva i bilans preuzimanja. Razlika u njima moe da bude samo tretman uloga ortaka koji izlazi iz preduzea jer ne prihvata novi oblik preduzea u pasivi, kako je napred reeno. esto se dogaa, meutim, da se prilikom transformacije iz jednog u drugi oblik preduzea pojavljujui novi vlasnici. U takvim okolnostima zakljuuje se sporazum o upisu osnovnog kapitala novih suvlasnika. Pri tome, novi suvlasnici moraju da uplate ne samo upisanu glavnicu osnovnog kapitala ve i premiju (aiu) koja otpada na tu glavnicu. Procenat premije izraunava se iz odnosa objektivne vrednosti neto aktive i knjigovodstvene vrednosti osnovnog kapitala dosadanjeg oblika preduzea, to u naem primeru iznosi (850.000/700.000-1)x100=21,43%

Predpostavimo sada da u naem primeru ostaju dosadanjem vlasnici A i B i da se upisuje novi suvlasnik C koi upisuje udeo od 100.000 dinara na koji plaa premiju (aiju) od 21,43% , to iznosi 21.430 dinara, pri emu se obavezuje da 50% udela i 100% premije (aije) plate odmah a 50% udela za godinu dana. Sastavimo sa tabelu osnovnog kapitala, premije (aije), izvrene uplate i neuplaenog udela to izgleda ovako:
_____________________________________________________________________________________ Vlasnik Osnovni Aija Obaveza Uplaeno Neuplaeni kapital plaanja (2+3) udeo (4 -5) 1 2 3 4 5 6 A 500.000 57.143 557.143 557.143 0 B 200.000 22.857 222.857 222.857 0 C 100.000 21.430 121.430 71.430 50.000 Ukupno 800.000 101.430 901.430 851.430 50.000

Moda nije suvino napomenuti kako je u navedenoj tabeli izraunata aija za postojee vlasnike A i B. Aija je izraunata tako to je goodwill sastavljen u odnosu sa zbirom osnovnog kapitala a zatim je taj odnos mnoen sa osnovnim kapitalom svakog od njih, pa njihova aija iznosi koliko i goodwill (7.143+22.857=80.000). Aija novog vlasnika C procentualno je vea u odnosu na osnovni kapital nego kod vlasnika A i B zato to je aija vlasnika C srazmerna ne samo goodwill ve i rezervnom kapitalu i nerasporeenom gubitku a jedno i drugo su ostvarili vlasnici A i B, a sada i rezervni kapital i nerasporeeni dobitak pripadaju svoj trojici vlasnika zbog ega je novi vlasnik C to morao da plati putem poveane aije. Posle svih napred obavljenih procedura sainjava se bilans otvaranja preduzea novog oblika, koji se u literaturi naziva i bilans predaje to izgleda ovako:

Bilans stanja novog oblika preduzea sa ugradenim kapitalom novog (su)vlasnika na dan_________

AKTIVA A. NEUPLAENI UPISANI KAPITAL B. STALNA IMOVINA (I+II+III) I Nematerijalna ulaganja (1+2) 1. Ulaganje u probnu proizvodnju 2. Koncesije, patenti, licence 3. Goodwill II Osnovna sredstva (1 do 4) 1. Zemljite 2. Graevinski objekti 3. Oprema 4. Alat i inventar III Dugoroni finansijski plasmani (1+2) 1. Uee i kapitalu drugih 2. Dugoroni krediti u zemlji B. OBRTNA IMOVINA (I+II) I Zalihe (1 do 3) 1. Zalihe materijala 2. Zalihe nezavrene proizvodnje 3. Zalihe gotovih proizvoda II Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina (1 do 3) 1. Potraivanja po osnovu prodaje 2. Kratkoroni finansijski plasmani 3. Gotovina C AKTIVA (A+B)

50.000 850.000 90.000 1.000 9.000 80.000 710.000 50.000 250.000 400.000 10.000 50.000 20.000 30.000 791.430 400.000 200.000 20.000 180.000 320.000 250.000 50.000 91.430 1.691.430

A. KAPITAL (I+II+III) I Osnovni kapital- glavnica II Kapitalni dobitak (aija premija) II Rezerve III Nersporeeni dobitak B. DUGORONA REZERVISANJA C. OBAVEZE (1+2) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze

PASIVA 971.430 800.000 101.430 50.000 20.000 30.000 690.000 300.000 390.000

D. PASIVA (A+B+C)

______________ 1.691.430

Na osnovu napred navedenog bilansa novog oblika preduzea otvaraju se poslovne knjige. Kod uplate neuplaenog upisanog kapitala bie zaduen raun gotovine i odobren raun neuplaenog upisanog kapitala. Goodwill e postepeno otpisivati na teret rashoda to e, dakako, smanjiti budui finansijski rezultat. Nije nadomet da kaemo da objektivna vrednost koju je ovlateni procenjiva utvrdio moe da bude i manja od knjigovodstvene vrednosti neto aktive, tada razlika izmeu knjigovodstvene vrednosti neto aktive i objektivne vrednosti tj. procenjene neto aktive predstavlja negativni goodwill, ispravnije reeno to je badwill. Negativni goodwill (badwill) ugrauje se u bilans predaje tako to se za iznos negativnog goodwilla (badwilla) smanjuje osnovni kapital uz: ili poveanje ispravke vrednosti osnovnih sredstava, ime se sadanja vrednost osnova smanjuje za iznos goodwilla (badwilla), ili poveanja dugoronih rezervisanja za iznos negativnog goodwilla (badwilla). Oba reenja delovae na poveanje budueg finansijskog rezultata jer:

 ako je smanjena sadanja vrednost osnovnih sredstava budua amortizacija kao rashod bie manja za iznos negativnog goodwilla (badwilla) budui da e prestati otpis osnovnih sredstava po osnovu amortizacije im se njegova sadanja vrednost izjednai sa nulom mada e se osnovna sredstva i dalje koristiti jer im nije istekao vek trajanja . ako se negativbni goodwill (badwill) iskae u okviru dugoronih rezervisanja ta dugorona rezervisanja e se postepeno (srazmerno amortizaciji osnovnih sredstava) ukidati u korist prihoda.

3.BILANS FUZIJE

Prema Zakonu o preduzeima (lan 422) fuzija nastaje: ili prenosom imovine jednog ili vie preduzea na drugo preduzee (preduzee preuzimalac), u zamenu za obezbeene akcije ili udela tog preduzea vlasnicima preuzetih preduzea. Dakle, do fuzije dolazi pripajanjem preuzetih preduzea preduzeu preuzimaocu, pri emu se preuzeta preduzea kao pravno lice gase (nestaju) a preduzee preuzimalac i dalje egzistira kao pravno lice . ili nastajanjem novog preduzea na koje prelazi imovina preduzea koja se spajaju (fuzioniu), uz zamenu za obezbeenje akcija ili udela novog preduzea vlasnicima spojenih preduzea (spajanjem novim osnivanjem). Dakle, u ovom sluaju sva spojena preduzea gube status pravnog lica a novoosnovano preduzee spajanjem stie status pravnog lica upisom u sudski registar. Pripajanje ili spajanje preduzea regulie se ugovorom o pripajanju odnosno ugovorom o spajanju preduzea (lan 423 i 434 Zakona o preduzeima). Prema lanu 424 Zakona o preduzeima preduzea koja se pripajaju (ukljuujui i preduzee preuzimaoca) odnosno preduzea koja se spajaju procenjuje ovlateni procenjiva s ciljem da se objektivno vrednuje svako preduzee i time dovedu u isti poloaj, jer se procenom aktiviraju latente rezerve i eliminiu skriveni gubici u bilansima procenjivanih preduzea. Ovlateni procenjiva podnosi izvetaj o proceni vrednosti preduzea i odnose zamene akcija ili udela postojeih preduzea sa akcijama ili udelima preduzea preuzimaoca odnosno novoosnovanog preduzea spajanjem. U svemu tome najdelikatnije je odrediti odnos zamene akcija ili udela. Taj problem se reava uz pomo bilansnog kursa, berzanskog kursa ili prinosnog kursa osnovnog kapitala.2 Bilansni kurs. Bilansni kurs se utvruje na osnovu zakljunog bilansa sainjenog prema vaeim propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima za potrebe pripajanja odnosno spajanja. Bilansni kurs se izraava indeksom dobijenim iz odnosa neto aktive i osnovnog
2

Dr Jovan M Rankovi: Specijalni bilansi, Proinkom, Beograd, 1996, str. 152.

10

kapitala. Neto aktiva zapravo izraava ukupan sopstveni kapital (osnovni kapital, rezervni kapital i nerasporeeni dobitak) a utvruje se kao razlika izmeu aktive umanjene za gubitak iskazan na strani aktive i obaveza pri emu se sa obavezama izjednauju dogorona rezervisanja i pasivna vremenska razgranienja. Ilustracije radi pretpostavimo da se preduzee A pripaja preduzeu B a njihovi bilansni podaci za utvrivanje bilansnog kursa su:
Preduzee A 1.000.000 0 400.000 0 0 600.000 500.000 120 B 2.000.000 0 900.000 100.000 0 1.000.000 800.000 125

1. Aktiva 2. Gubitak iskazan na strani aktive 3. Obaveze 4. Dugorona rezervisanja 5. Pasivna vremenska razgranienja 6. Neto aktiva (1 2 3 4 5) 7. Osnovni kapital BILANSNI KURS (6/7x100)

Bilansni kurs pokazuje da je vrednost sopstvenog kapitala (neto aktive) vea od osnovnog kapitala kod preduzea A za 20% a kod preduzea B za 25%. Ako se stavi u odnos bilansni kurs preduzea A sa bilansnim kursom preduzea B i taj odnos pomnoi sa 100 dobie se odnos razmene koji u naem primeru iznosi:
Preduzee Odnos razmene A 96 B 100

Ovaj odnos razmene znai da vlasnici preduzea A dobijaju za sto svojih akcija 96 akcija preduzea B naravno uz uslov da je nominalna vrednost jedne akcije ista u oba preduzea. Predtpostavimo da akcionari preduzea A imaju 500 akcija od po 1.000 dinara a da akcionari preduzea B imaju 800 akcija od po 1.000 dinara. Budui da je odnos razmene 96:100 u korist preduzea B to znai da e akcionari preduzea A za svojih 500 akcija od po 1.000 dinara dobiti 480=(500x0,96) akcija preduzea B od po 1.000 dinara ime su ti akcionari obeteeni za prenos imovine svog preduzea (tj. preduzea A) preduzeu preuzimaocu (preduzeu B) i dakako postali su vlasnici preduzea B. Pri sainjavanju bilansa fuzije osnovni kapital preduzea A bie smanjen od 500.000 na 480.000 dinara a za iznos tog smanjenja bie povean rezervni kapital. Uzmimo da je struktura sopstvenog kapitala preduzea iz naeg primera sledea:
Preduzee 1. Osnovni kapital 2. Rezervni kapital 3. Sopstveni kapital (1+2) A 500.000 100.000 600.000 B 800.000 200.000 1.000.000

11

Razmenom akcija preduzea A za akcije preduzea B osnovni kapital preduzea B osnovni kapital preduzea A smanjuje se na 480.000 a razlika od 20.000=(500.000 -480.000) se prebacuje u rezervni kapital, pa e struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti: 1. Osnovni kapital (480.000+800.000)=1.280.000 2. Rezervni kapital (20.000+100.000+200.000)=320.000 3. Sopstveni kapital (1+2) 1.600.000 Treba imati u vidu da je ovim postupkom postignuto da odnos ukupnog sopstvenog kapitala i osnovnog sopstvenog kapitala (bilansni kurs) bude isti i kod preduzea A i kod preduzea B. To se vidi ako se izrauna bilansni kurs posle prebacivanja 20.000 dinara iz osnovnog u rezervni kapital preduzea A, to izgleda ovako :
Preduzee 1. Neto aktiva (sopstveni kapital) 2. Osnovni kapital Bilansni kurs (1/2 x 100) 3. Rezervni kapital (1-2) A 600.000 480.000 125 120.000 B 1.000.000 800.000 125 200.000

Budui da je osnovni kapital osnov za upravljanja preduzeem, za sticanja dividende iz neto dobitka i za raspodelu ostatka likvidacione mase posle izmirenja obaveza pri likvidaciji preduzea napred opisanim postupkom razmene akcija preduzea A za akcije preduzea B i jedni i drugi akcionari su dovedeni u isti poloaj. Ukoliko bi se u naem primeru radilo o udelima postupak bi bio u sutini isti kao napred izloeni. Naime, vlasnicima udela preduzea A bio bi smanjen njihov udeo od 500.000 na 480.000 u korist rezervnog kapitala. Berzanski kurs. Berzanski kurs se utvruje iz odnosa cene akcije po kojoj akcija menja vlasnika (trina vrednost akcije) i nominalne vrednosti akcije. Kad se zna berzanski kurs itava procedura utvrivanja razmeni akcija i strukture kapitala u bilansu fuzije se ne razlikuje od napred izloene. Meutim, u strunoj literaturi se ne preporuuje utvrivanje razmene akcija na bazi berzanskog kursa zbog toga to je visina berzanskog kursa pod jakim uticajem pekulacija na tritu kapitala koji namerno mogu da budu izazvane upravo zbog pripajanja odnosno spajanja preduzea. Prinosni kurs. Pridev prinosni ovde oznaava da se prinosni kurs utvruje iz odnosa prinosne vrednosti preduzea, tanije procenjene neto aktive jednom od prinosnih metoda i osnovnog kapitala, a prinosna vrednost preduzea moe da se proceni bilo putem kapitalizacije stabilizovanog dobitka, bilo diskontovanjem na sadanju vrednost projektovanog istog
12

novanog toka i rezidualne vrednosti.3 Budui da se pri proceni vrednosti preduzea primenjuju osim prinosnih metoda i druge metode procene kao to su knjigovodstvena vrednost, korigovana knjigovodstvena vrednost i reprodukciona vrednost, da se testiranjem dolazi do prihvatljive procenjene vrednosti preduzea i da se pri fuziji preduzea obavezno procenjuju (lan 424 Zakona o preduzeima ) po naem uverenju najjednostavnije je prinosni kurs utvrditi iz odnosa procenjene neto aktive i osnovnog kapitala po obrascu:
Prinosni kurs= x 100

Ilustracije radi, pretpostavimo da je procenjena vrednost neto aktive preduzea iz naeg primera: preduzea A 660.000 i preduzea B 1.200.000 a budui da je osnovni kapital preduzea A 500.000 a preduzea B 800.000, to je prinosni kurs:
Preduzea A = Preduzea B = x 100 =132 x 100=150

Dakle, procenjena vrednost neto aktive vea je od osnovnog kapitala preduzea A za 32% a kod preduzea B za 50%. Odnos razmene je 0,88:1 u korist preduzea B, odnosno za 100 akcija preduzea A dobija se 88 akcija preduzea B. Ranije smo rekli da vlasnici preduzea A imaju 500 akcija od po 1000 dinara a vlasnici preduzea B imaju 800 akcija od po 1000 dinara. Prema tome vlasnici preduzea A dobijaju 440 akcija preduzea B (500x0,88=440) to zamenjuje njihovih 500 akcija koje su imali od preduzea A. Drugim reima, osnovni kapital vlasnika preduzea A svodi se sa 500.000 na 440.000 dinara a razlika od 60.000 prenosi se u rezervni kapital. Time je prinosni kurs kod oba preduzea izjednaen, to pokazuju sledei podaci:
Preduzee 1. Procenjena neto aktiva 2. Osnovni kapital Prinosni kurs (1/2 x 100) A 600.000 440.000 150 B 1.200.000 800.000 150

U bilansu fuzije u okviru nematerijalnih ulaganja ovde e se javiti goodwill u iznosu razlike izmeu procenjene neto aktive i knjigovodstvene neto aktive, to u naem primeru iznosi

Vie o tome vidi: Dr Jovan Rodi: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 399.

13

260.000 =(660.000+1.200.000)-(600.000+1.000.000). U strukturi kapitala u bilansu fuzije ovaj goodwill moze se tretirati kao premija pa e struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti: 1. 2. 3. 4. Osnovni kapital (440.000+800.000) Premija Rezervni kapital (60.000+100.000+200.000) Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.000) 1.240.000 260.000 360.000 1.860.000

Proseni kurs. Ako se vlasnici preduzea koje se pripaja i vlasnici preduzea kome se pripaja, odnosno ako se vlasnici preduzea koja se spajaju u novo preduzee ne mogu nagoditi da li e se odnos razmene utvrditi na bazi bilansnog kursa ili na bazi prinosnog kursa, mogue je da se kompromis nae na bazi prosenog kursa, a proseni kurs je ustvari aritmetiki prosek bilansnog kursa i prinosnog kursa. U naem primeru, proseni kurs je:
Preduzee A B

Bilansni kurs Prinosni kurs Proseni kurs Odnos razmene odnosno

120 132 126=( 0,916366 92 )

125 150 137,5=( 1 100 )

Dakle, vlasnici preduzea A za 100 svojih akcija dobijaju 92 akcije preduzea B. Budui da vlasnici preduzea A imaju 500 akcija po 1.000 dinara, sada e imati 460 akcija preuzea B od po 1.00 dinara. Razlika izmeu osnovnog kapitala preduzea A od 500.000 i osnovnog kapitala koji se priznaje tim vlasnicima kapitala upreduzeu B od 460.000 u iznosu od 40.000 u bilansu fuzije prenosi se u korist rezervnog kapitala, pa e struktura sopstvenog kapitala u bilansu fuzije biti: 1. 2. 3. 4. Osnovni kapital (460.000+800.000) Premija Rezervni kapital (40.000+100.000+200.000) Ukupan sopstveni kapital (1+2+3) odnosno (660.000+1.200.00) 1.260.000 260.000 340.000 1.860.000

Pri sainjavanju bilansa fuzije potraivanja i obaveze izmeu preduzea koja se fuzioniu meusobno se prebijaju i ne unose u bilans fuzije. Logika ovog reenja lei u tome da fuzijom dva ili vie preduzea nastaje jedno preduzee, jedno pravno lice, a jedno preduzee ne moe samo od sebe potraivati niti moe samo sebi dugovati jer je to besmislica. Ilustracije radi, uzimamo preduzee A i B iz naega primera. Svako od njih ima zakljuni bilans sainjen radi fuzije, i bilans u koji je ugraena procenjena vrednost neto aktive pri emu je struktura sopstvenog kapitala u tom bilansu uraena na bazi odnosa razmene koja poiva na prinosnom kursu. Ti bilansi u saetoj formi izgledaju ovako:
14

PREDUZEE A
Zakljuni Bilans Bilans sa ugraenom procenjenom vrednosti Zakljuni Bilans PASIVA A. KAPITAL (I+II+III) I Osnovni kapital II Premija III Rezerve B. OBAVEZE (I+II) I Obaveze prema Preduzeu B II Obaveze prema drugim poveriocima C. PASIVA (A+B) Bilans sa ugraenom Procenjenom vrednosti 660.000 440.000 60.000 160.000 300.000 20.000 280.000 960.000

AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I+II) 300.000 360.000 I Goodwill 0 60.000 II Osnovna sredstva 300.000 300.000 B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 600.000 600.000 I Zalihe 250.000 250.000 II Potraivanja 300.000 300.000 III Gotovina 50.000 50.000 ______________________ C.AKTIVA (A+B) 900.000 960.000

600.000 500.000 0 100.000 300.000 20.000 280.000 900.000

PREDUZEE B
Zakljuni Bilans Bilans sa ugraenom procenjenom vrednosti Zakljuni Bilans PASIVA A. KAPITAL (I+II+III) I Osnovni kapital II Premija III Rezerve B. OBAVEZE Bilans sa ugraenom Procenjenom vrednosti 1.200.000 200.000 200.000 200.000 250.000

AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I+II) 600.000 800.000 I Goodwill 0 200.000 II Osnovna sredstva 600.000 600.000 B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 650.000 650.000 I Zalihe 350.000 350.000 II Potraivanja od Preduzea A 20.000 20.000 III Potrivanja od Drugih dunika 250.000 250.000 IV Gotovina 30.000 30.000 ______________________ C.AKTIVA (A+B) 1.250.000 1.450.000

1.000.000 800.000 200.000 200.000 250.000

C. PASIVA (A+B)

_______________________ 1.250.000 1.450.000

15

Bilans fuzije sainjava se na osnovu bilansa sa ugrenom procenjenom vrednosti preduzea A i B u kojima je struktura sopstvenog kapitala uraena na bazi odnosa razmene zasnovane na prinosnom kursu, izgleda ovako: Bilans fuzije na dan___________
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (I+II) 1.600.000 I Goodwill 260.000 II Osnovna sredstva 900.000 B. OBRTNA IMOVINA (I+II+III) 1.230.000 I Zalihe 600.000 II Potraivanja 550.000 III Gotovina 80.000 ______________________ C.AKTIVA (A+B) 2.390.000 PASIVA 1.860.000 1.240.000 260.000 360.000 530.000

A. KAPITAL(I+II+III) I Osnovni kapital II Premija III Rezerve B. OBAVEZE

C. PASIVA (A+B)

_______________________ 2.390.000

4)BILANS SANIRANJA Re saniranje potie od latinske rei sanatio koja znai leenje. Kada preduzee postane nelikvidno (izgubi platenu sposobnost) ili posluje s gubitkom vri se saniranje s ciljem da se osposobi preduzee za plaanje dospelih obaveza i poslovanje sa dobitkom da bi preduzee neogranieno moglo opstati sa ime se izbegava steaj. Postoje dve vrste saniranja: Saniranje u irem smislu (ekonomsko saniranje) i Saniranje u uem smislu (finansijsko saniranje). Ekonomsko saniranje obuhvata sve mere koje doprinose otkrivanju i otklanjanju uzroka gubitaka i obezbeuje trajnog ozdravljenja za ivot sposobnog preduzea.To znai da su njegovi pravi ciljevi:ponovo uspostavljanje finansijske ravnotee (a time i platene sposobnostiprimedba J.R ),zadovoljavajue rentabilnosti i ekonominosti. 4 Finansijsko saniranje,u okviru ukupnog saniranja,usmereno je na otpis gubitka ili uspostavljana finansijske ravnotee ime preduzee postajeplateno sposobno to se postie putem smanjenja kapitala,dopune imovine,poveanja kapitala,promene strukture aktive i promene strukture pasie.Na ovom mestu re je o finansijskom saniranju. Saniranje putem smanjenja kapitala.Ovde je re o otpisu gubitka na teret kapitala ime se,dakako,kapital smanjuje.Najjednostavniji sluaj je kada je nerasporeeni dobitak iz ranijih godina,slobodne (statutarne) rezerve i deo obaveznih rezervi iznad zakonom propisanih dovoljan za otpis gubitka.Tada se gubitak otpisuje na teret nerasporeenog dobitka iz ranijih godina,slobodnih (statutarnih) rezervi i dela obaveznih rezervi iznad zakonom propisanih,tako da osnovi kapital ostaje nedrnut a obavezna rezerva nije ispod zakonom propisane.Po naem

Dr Jovan M Rankovid: Specijalni bilansi, Proinkon, Beograd, 1996, str. 152.

16

Zakonu o preduzeu obavezna rezerva je 10% od osnovnog kapitala ( lan 51.). Ilustracije radi predpostavimo da imamo sledei bilans:
AKTIVA A. STALNA IMOVINA B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 1. Zalihe 2. Potraivanja 3. Gotovina C. GUBITAK AKTIVA (A+B+C) 100.000 150.000 100.000 40.000 10.000 35.000 285.000 A. KAPITAL (1 do 4) 1. Osnovni kapital 2. Obavezna rezerva 3. Slobodna rezerva 4. Nerasporeeni dobitak iz ranijih godina B. OBAVEZE PASIVA (A+B) PASIVA 150.000 100.000 30.000 15.000 5.000 135.000 285.000

Obavezna rezerva je 10% od osnovnog kapitala,to u naem primeru iznosi 10.000 dinara,a to znai da obavezna rezerva iznad zakonom propisane iznosi 20.000 dinara= (30.00010.000).Slobodna rezerva iznosi 15.000,a nerasporeeni dobitak iz ranijih godina 5.000 dinara.Prema tome,za pokrie gubitka moe se upotrebiti 40.000 dinara (20.000+15.000+5.000),a kako gubitak iznosi 35.000 dinara,to se gubitak pokriva ovako: 1. Gubitak 35.000 2. Pokrie (2.0. + 2.1. + 2.2.) 35.000 2.0. Na teret obaveznih rezervi iznad zakonskih 15.000 2.1. Na teret slobodnih rezervi 15.000 2.2. Na teret nerasporeenog dobitka iz ranijih godina 5.000 Posle pokria gubitka bilans iz naeg primera izgledae ovako:
AKTIVA A. STALNA IMOVINA B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 1. Zalihe 2. Potraivanja 3. Gotovina 100.000 150.000 100.000 40.000 10.000 ___________ 250.000 A. KAPITAL (1 + 2) 1. Osnovni kapital 2. Obavezna rezerva B. OBAVEZE PASIVA 115.000 100.000 30.000 135.000

AKTIVA (A+B+C)

PASIVA (A+B)

____________ 250.000

Dakle,ovaj bilans iskazuje nesmanjeni iznos osnovnog kaptala i uz to obavezna rezerva je jo uvek iznad zakonom propisane.Mnogo tee je izvriti otpis gubitka putem smanjenja osnovnog kapitala.Smanjenje osnovnog kapitala vri se ili putem smanjenja nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija (lan 304 Zakona o preduzeu) zamena dve za jednu akciju,na primer.Odluku o smanjenju osnovnog kapitala donosi skuptina akcionarskog drutva.Odluka o smanjenju osnovnog kapitala prijavljuje se radi upisa u sudski registar i objavljuje se dva puta u razmacima od po 30 dana s pozivom poveriocima da prijave svoja potraivanja (lan 305 Zakona o preduzeima).Poverioci koji prijave svoja potraivanja imaju pravo na isplatu dospelih potraivanja i obezbeenje nedospelih potraivanja (lan 306 Zakona o preduzeima).Ova odredba se ne primenjuje kada se osnovni kapital smanjuje radi pokria gubitka (lan 311 Zakona o preduzeima).Smanjenje osnovnog kapitala radi pokria gubitka vri se samo ako se

17

predhodno obezbede sredstva za obavezne rezerve i ako ne postoji nerasporeeni dobitak iz ranijih godina (stav 2 lana Zakona o preduzeima). Pored gore opisanih zakonskih pravila o smanjenju osnovnog kapitala putem smanjenja nominalne vrednosti akcija ili putem smanjenja broja akcija,treba imati u vidu da smanjeni osnovni kapital ne sme da bude ispod zakonskog minimuma osnovnog kapitala koji za akcionarska drutva iznosi 10.000 USD u dinarskoj protivrednosti ako se drutvo osniva simulatno,odnosno 20.000 USD ako se drutvo osniva sukcesivno (lan 190 Zakona o preduzeima). Na drugoj strani ako se vri smanjenje osnovnog kapitala putem smanjenja (denominacije) vrednosti akcija,denominirana vrednost akcija ne sne da bude nia od propisanog najnieg nominalnog iznosa a to je 5 USD u dinarskoj protivrednosti (lan 193 Zakona o preduzeima). U ovakvim situacijama treba prvo izraunati iznos osnovnog kapitala posle pokria gubitka i obezbeenja zakonskog minimuma rezervi (novi osnovni kapital) i zakonski minimum rezervi (nove zakonske rezerve),na sledei nain:5 Novi osnovni kapital=

Nova obavezna rezerva= Novi osnovni kapital x Stopa zakonske obavezne rezerve u odnosu na osnovni kapital Ilustracije radi,uzimamo da preduzee X ima sledei bilans:
AKTIVA A. STALNA IMOVINA B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 1. Zalihe 2. Potraivanja 3. Gotovina C. GUBITAK AKTIVA (A+B+C) 70.000 100.000 50.000 50.000 0 65.000 235.000 A. KAPITAL (1 + 2) 1. Osnovni kapital 2. Obavezna rezerva B. OBAVEZE PASIVA 125.000 110.000 15.500 109.500 ____________ 235.000

PASIVA (A+B)

Budui da je obavezna rezerva 10% od osnovnog kapitala,to iznosi 11.000 dinara= (110.000 x 0.1 ), preduzee ima vika rezervnog kapitala 4.500 dinara = (15.500-11.000) taj viak upotrebljava za delimian otpis gubitka pa e nepokriveni gubitak iznositi 60.500 dinara = (65.000-4.500). Predpostavimo da je skuptina akcionar odluila da se nepokriveni gubitak pokrije putem smanjenja osnovnog kapitala uz obezbeenje obavezne rezerve od 10% u odnosu na smanjeni osnovni kapital.Sledi izraunavanje koliki treba da bude novi (smanjeni) osnovni kapital i nova obavezna rezerva uz pomo napred navedenih formula:
5

Dr Jovan M Rankovid, citirani opus, str.188.

18

Novi osnovni kapital = 110.000+11.000-60.500/1+0.1=60.500/1.1=55.000 Nova obavezna rezerva = 55.000 x 0.1 = 5.500 Dakle,ako se smanji osnovni kapital od 110.000 na 55.000 dinara, tj. za 55% i ako se smanji obavezna rezerva od 11.000 na 5.500 dinara,ime se obezbeuje zakonski minimum obavezne rezerv,nepokriveni gubitak e biti pokriven,to izgleda ovako: 1. Nepokriveni gubitak 2. Pokrie putem smanjenja osnovnog kapitala 3. Pokrie putem smanjenja obavezne rezerve Nepokriveni gubitak (1-2-3) 60.500 55.000 5.500 0

Smanjenje osnovnog kapitala moe se izvesti smanjenjem (denominacijom) nominalne vrednosti akcija ili smanjenjem broja akcija, pri emu smanjenje osnovnog kapitala ne sme da bude ispod zakonskog minimuma nominalne vrednosti akcije. Predpostavimo da je preduzee X osnovano simulatno pa je zakonski minimu osnovnog kapitala 10.000 USD to po kursu od 5 dinara za USD iznosi 50.000 dinara. Dakle, osnovni kapital se moe smanjiti na 50.000 dinara, a smanjenje se zahteva na 55.000 dinara pa je obezbeen ne samo zakonski minimum osnovnog kapitala nego i vie od toga. Predpostavimo da preduzee X ima 2.200 prodatih akcija sa nominalnom vrednosti jedne akcije 50 dinara. Zakonski minimum nominalne vrednosti jedne akcije 5 USD to po kursu od 5 dinara za 1 USD iznosi 25 dinara. Podsetimo se da na osnovu kapitala radi otpisa nepokrivenog gubitka treba smanjiti za 50%. To smanjenje moe se izvesti: Ili smanjenjem broja akcija za 50% tj. sa 2.200 na 1.100 akcija, to znai da e svaki akcionar za dve stare akcije dobiti jednu novu akciju nominalne vrednosti od 50 dinara, a to se moe izvesti i putem povlaenja i ponitavanja 1.100 akcija od akcionara, Ili, smanjenjem nominalne vrednosti akcija za 50% to znai da se nominalna vrednost svake akcije denominira sa 50 na 25 dinara. Ovo podrazumeva da se svih 2.200 akcija mora podneti preduzeu X koje e na njima upisati novu nominalnu vrednost od 25 dinara i overiti igom. Uz predpostavku da je skuptina akcionara prihvatila smanjenje osnovnog kapitala na 55.000 dinara i da je ta odluka oivotvorena bilo smanjenjem broja akcija bilo smanjenjem nominalne vrednosti akcija, nepokriveni gubitak je pokriven smanjenjem osnovnog kapitala i smanjenjem obavezne rezerve pa e sada bilans preduzea izgledati ovako: Bilans preduzea X posle otpisa gubitka na dan ________
AKTIVA A. STALNA IMOVINA B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 70.000 100.000 A. KAPITAL (1 do 4) 1. Osnovni kapital PASIVA 60.500 55.000

19

1. Zalihe 2. Potraivanja 3. Gotovina AKTIVA (A+B+C)

50.000 50.000 0 170.000

2. Obavezna rezerva B. OBAVEZE PASIVA (A+B)

5.500 109.500 __________ 170.000

Napred opisani otpis gubitka putem smanjenja kapitala nema nikakvog pozitivnog a ni negativnog uticaja na likvidnost preduzea jer nije dolo do priliva gotovine u preduzea a uz to i finansijska ravnotea je ostala nepromenjena. Budui da je gubitak ustvari ispravka vrednosti sopstvenog kapitala ovim otpisom u sutini priznato je samo injenino stanje. Pa ipak otpis gubitka putem smanjenja kapitala poboljao je bilansnu sliku i popravio bilansni kurs akcija. Bilansna slika je poboljana samim tim to je iz bilansa eliminisan gubitak koji negativno utie na ocenu kreditnog boniteta od strane eksternih korisnika bilansa pre svega poverilaca(sadanjih i buduih). Bilansni kurs akcija potvruje se na sledei nain: Preduzee X pre otpisa gubitka imalo je bilansni kurs:

Bilansni kurs= 110.000+15.500-60.500/110.000 x 100 = 55 a posle otpisa gubitka bilansni kurs je: 55.000+5.500/55.000 x 100 = 110

x 100

Dakle, bilansni kurs posle otpisa gubitka se udvostruio a to je znaajno za formiranje berzanskog kursa akcija jer na formiranje berzanskog kursa akcija utie i bilansni kurs akcija ali i neto dobitak po akciji i cena kapitala (kamatna stopa). Saniranje putem dopune imovine. Saniranje putem dopune imovine vri se kada vlasnici preduzea odlue da radi otpisa gubitka uplate linu gotovinu radi otpisa gubitka. Predpostavka da su vlasnici preduzea X iz naeg primera odluili da gubitak saniraju tako to e u visini gubitka uplatiti gotovinu radi otpisa gubitka. Uplata gotovinie knjiila bi se ovako: Gotovina(iro raun ili blagajna) Gubitak 65.000 65.000

Posle toga bilans preduzea X izgledao bi ovako:

AKTIVA A. STALNA IMOVINA B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 1. Zalihe 70.000 100.000 50.000 A. KAPITAL (1 do 4) 1. Osnovni kapital 2. Obavezna rezerva PASIVA 125.500 110.000 15.500

20

2. Potraivanja 3. Gotovina AKTIVA (A+B+C)

50.000 65.000 235.000

B. OBAVEZE PASIVA (A+B)

109.500 __________ 235.000

Dakle, ovom sanacijom kapitala je ostao nepromenjen, za iznos gubitka poveana je gotovin a gubitak je otpisan pa je time znatno poboljana i likvidnost (platena sposobnost) preduzea X i time obezbeen njegov opstanak na neodreeno vreme uz uslov da ima trinu perspektivu i da posluje s pozitivnim finansijskim rezultatom. Da je to tako pokazuje sledea uproena analiza finansijske ravnotee preduzea X pre i posle dopune imovine uz predpostavku da su obaveze kratkorone. _______________________________
1. Kapital 2. Gubitak 3. Neto kapital (1-2) 4. Stalna imovina 5. Obrtni fond ili neto obrtna sredstva (3-4) 6. Zalihe Pokrivenost zaliha obrtnim fondom 5/6 x 100 Pre dopune Posle dopune imovine imovine 125.500 125.500 65.000 0 60.500 125.500 70.000 70.000 (9.500) 55.500 50.000 50.000 _____________________________________ 0 111%

Preduzee X pre dopune imovine imalo je negativan obrtni fond, a to znai da je stalna imovina pokrivena kratkoronim obavezama u visini negativnog obrtnog fonda i uz to zalihe su u celini pokrivene kratkoronim obavezama. U takvim okolnostima preduzee mora da bude nelikvidno (plateno nesposobno) iz sledeih razloga: kratkorone obaveze pre dospevaju za plaanje nego to se stalna imovina mobilie u gotovinu, na primer, putem amortizacije, zalihe se stalno obnavljaju sve dok preduzee dati obim poslovanja (ili iskoritenja kapaciteta) zbog ega se u finansijskom izrazu dre na istom (nesmanjenom) nivou. Prema tome, radi odravanja likvidnosti i stalna imovina i stalne zalihe moraju biti pokriveni trajnim i dugoronim izvorima finansiranja, to nije sluaj preduzea X pre dopune imovine. Onaj ko misli da zalihe ne moraju da budu pokrivene trajnim i dugoronim izvorima finansiranja tj. obrtnim fondom neka se seti sledeeg: taksista kada poe na posao mora da ima gotovine bar toliko koliko je nuno da napuni rezervoar gorivom na benzinskoj pumpi inae od rada nema nita. Isto je i sa zalihama u preduzeu. Posle dopune imovine preduzea X ima obrtni fond vei od zaliha za 5.500 dinara = (55.000 50.000) odnosno za 11%. To mu daje izvesnu sigurnost da e odrati likvidnost i u uslovima kada je naplata kratkoronih potraivanja sporija od dospea kratkoronih obaveza. Naime, sve dok priliv gotovine zajedno sa onih 5.500 dinara bude vei ili barem jednak dospeu kratkoronih obaveza preduzee e biti likvidno. U naem primeru posle dopune imovine preduzee X moe odmah da plati kratkorone obaveze u iznosu od 65.000 dinara, posle ega e
21

kratkorone obaveze iznositi 44.500 dinara (109.500 65.000), a potraivanja su 55.000 dinara. Predpostavimo da preostale obaveze dospevaju za plaanje za 10 dana i da potraivanja dospevaju za naplatu takoe za 10 dana. Preduzee e uspeti da plati obaveze ak i ako ne naplati potraivanja u iznosu od 5.500 dinara. Podsetimo se da je to upravo ona suma za koliko je obrtni fond vei od zaliha i da upravo ona daje izvesnu sigurnost za odravanje likvidnosti, pri emu je ta sigurnost utoliko vea to obrtni fond vie nadmauje zalihe. Naravno, u procesu poslovanja dolazi do novih obaveza ali i do novih potraivanja ali pri stanju finansijske ravnotee posle dopune imovine likvidnost e se odrati sve dok rokovi plaanja obaveza budu dui ili barem jednaki rokovima naplate potraivanja. Saniranje putem poveanja kapitala. Saniranje putem poveanja kapitala je usmereno na uspostavljanje finansijske ravnotee s ciljem da se preduzee uini likvidnim (plateno sposobnim). Ilustracije radi, predpostavimo da preduzee Y ima sledei bilans: Bilans preduzea Y pre poveanja kapitala na dan_________
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 1. Osnovna sredstva 2. Dugoroni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) I Zalihe II Kratkorona potraivanja III Gotovina AKTIVA (A+B) PASIVA A. KAPITAL(1+2) 800.000 1. Osnovni kapital 700.000 2. Rezerve 100.000 B. OBAVEZE (1+2) 600.000 1. Dugorone obaveze 100.000 2. Kratkorone obaveze 500.000 _______________________ C. PASIVA (A+B) 1.400.000

600.000 500.000 100.000 800.000 400.000 380.000 20.000 1.400.000

Pogledajmo najpre finansijsku ravnoteu odnosno pokrivenost zaliha preduzea Y. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Kapital Dugorone obaveze Trajni i dugoroni kapital (1 + 2) Stalna sredstva Obrtni fond (3 - 4) Zalihe Zalihe nepokrivene obrtnim fondom (6 - 5) 800.000 100.000 900.000 600.000 300.000 400.000 100.000

Budui da zalihe u iznosu od 100.000 dinara nisu pokrivene obrtnim fondom, preduzee Y nije u mogunosti da permanentno odrava likvidnost (platenu sposobnost) to mu ugroava opstanak.Da bi taj problem bio reen vlasnic preduzea su odluili da se putem prodaje novih udela povea sopstveni kapital za 100.000 dinara. Ovo poveanje kapitala u literaturi i praksi naziva se dokapitalizacija. Uz predpostavku da je ova odluka oivotvorena, poveanje kapitala od 100.000 dinara je upisano i uplaeno, bilans preduzea Y e izgledati: Bilans preduzea Y posle poveanja kapitala na dan_________

AKTIVA

PASIVA

22

A. STALNA IMOVINA (1+2) 1. Osnovna sredstva 2. Dugoroni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) I Zalihe II Kratkorona potraivanja III Gotovina AKTIVA (A+B)

600.000 500.000 100.0 00 900.000 400.000 380.000 120.000 1.500.000

A. KAPITAL(1+2) 900.000 1. Osnovni kapital 800.000 2. Rezerve 100.000 B. OBAVEZE (1+2) 600.000 1. Dugorone obaveze 100.000 2. Kratkorone obaveze 500.000 _______________________ C. PASIVA (A+B) 1.500.000

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Posle poveanja sopstvog kapitala, stanje finansijske ravnotee preduzea Y je: Kapital 900.000 Dugorone obaveze 100.000 Trajni i dugoroni kapital (1 + 2) 1.000.000 Stalna sredstva 600.000 Obrtni fond (3 - 4) 400.000 Zalihe 400.000

Dakle, sada su zalihe u celini pokrivene obrtnim fondom, finansijska ravnotea je uspostavljena a time su stvoreni uslovi za parmanentno odravanje likvidnosti (platenu sposobnost). Saniranje putem prestruktururanja aktive. Saniranje putem prestrukturiranja aktive usmereno je na uspostavljanje finansijske ravnotee i time stvaranja uslova da preduzee permanentno odrava likvidnost (platenu sposobnost) ime se izbegava opasnost od steaja i nestanka preuzea. Uspostavljanje finansijske ravnotee putem prestruturiranja aktive se vri smanjenjem stalne imovine bilo prodajom dela osnovnih sredstava koja ne uslovljavaju funkcionisanje preduzea kao celine (prodaja pogona sporedne delatnosti, prodaja dela poslovnog prostora i sl.), bilo prodajom dela dugoronih finansijskih plasmana (prodaja kupljenih akcija ili uloga u druga preduzea, na primer) i poveanjem gotovine po osnovu te prodaje. Preduzeu Y iz naeg primera, videli smo, nedostaje 100.000 dinara obrtnog fonda za pokrie zaliha, koje je u predhodnom primeru obezbedilo poveanjem sopstvenog kapitala (dokapitalizacija). Predpostavljamo da je preduzee Y odluilo da ne ide na dokapitalizaciju ve da prodaja osnovnih sredstava ija je nabavna vrednost takoe 50.000 dinara i da proda ulog u drugo preduzee ija je nominalna vrednost takoe 50.000 dinara. Predpostavimo da su osnovna srestva prodata za 45.000 a da je ulog prodat za 60.000 dinara. Po osnovu prodaje osnovnih srestava ostvaren je kapitalni gubitak od 5.000 dinara = (50.000-45.000) a po osnovu prodaje uloga ostvaren je kapitalni dobitak od 10.000 dinara (60.000-50.000). Kapitalni dobitak poveava rashode u bilansu uspeha a kapitalni dobitak poveava prihode u bilansu uspeha, sueljavanjem prihoda i rashoda bie, pod predpostavkom da su prihodi vei od rashoda, utvren bruto dobitak u poreskom bilansu bice utvren porez na bruto dobitak a razlika izmeu bruto dobitka i poreza na dobitak jeste neto dobitak. Porez na dobitak i neto dobitak bie pasivirani putem zaduenja rauna dobitka i odobrenja rauna obaveze za porez i raun nerasporeenih dobitaka. No, za nas je vanije da je prodajom osnovnih sredstava i uloga uspostavljena
23

finasijska ravnotea to pokazuje sadrina bilansa posle ove prodaje i pre obrauna finasijskog rezultata. Bilans preduzea Y posle prodaje dela osnovnih sredstava i dugoronih finansijskih plasmana na dan_______
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 1. Osnovna sredstva 2. Dugoroni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) I Zalihe II Kratkorona potraivanja III Gotovina AKTIVA (A+B) PASIVA A. KAPITAL(1+2) 800.000 1. Osnovni kapital 700.000 2. Rezerve 100.000 B. OBAVEZE (1+2) 600.000 1. Dugorone obaveze 100.000 2. Kratkorone obaveze 500.000 _______________________ C. PASIVA (A+B) 1.410.000

500.000 450.000 50.000 905.000 400.000 380.000 125.000 1.410.000

Dakle, zalihe su u celini pokrivene obrtnim fondom, uspostavljena je finasijska ravnotea i stvoreni su uslovi za odravanje likvidnosti. Saniranje prestrukturiranjem pasive. Kada preduzee ima poremeenu finasijsku ravnoteu to mu onemoguava odravanje likvidnosti, finansijska ravnotea se moe uspostaviti ako se kratkorone obaveze konvertuju bilo u kapital (udela ili akcije) bilo u dugorone obaveze. Sa stanovitva finansijskog rezultata povoljnija je konverzija kratkoronih obaveza u kapital jer tada nema trokova kamata koji poveavaju rashode i poveavaju pritisak na finansijski rezultat to dovodi do opasnosti da preduzee padne u zonu gubitka. Transfer kratkoronih obaveza bilo u kapital bilo u dugorone obaveze uslovljeno je voljom dunika da prihvati taj transfer, ali ovde se neradi o nekoj subjektivnoj volji dunika ve pre svega o objektivnim mogunostima koje proizilaze iz stanja njegove finansijske ravnotee. Naime, ako bi poverilac transferom svojih kratkoronih potraivanja u dugorone plasmane ugrozio sopstvenu finansijsku ravnoteu a time i odravanje likvidnosti, poverilac sigurno nee prihvatiti zahtev dunika da se taj transfer obavi jer bi tim transferom sam postao nelikvidan dok bi dunik bio likvidan. Meutim, ako stanje finansijske ravnotee poverioca dozvoljava transfer tek tada poverilac uzima u obzir sopstvene interese da taj transfer prihvati. Ti interesi krecu od znaaja opstanka dunika za sadanje i budue poslovanje poverioca do mogunosti i koristi koja bi se ostvarila da poverilac, u granicama mogunosti sopstvene finansijske ravnotee, kapital uloi u neko drugo preduzee ili da ga uloi sopstveni rast i razvoj. Predpostavimo da je poverilac preduzea Y iz naeg primera prihvatio da svoje kratkorono potraivanje od 100.000 dinara konvertuje u dugoroni zajam. Posle te konverzije bilans preduzea Y izgledae ovako: Bilans preduzea Y posle konverzije Kratkoronih obaveza u dugoroni zajam na dan_________
AKTIVA PASIVA

24

A. STALNA IMOVINA (1+2) 1. Osnovna sredstva 2. Dugoroni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) I Zalihe II Kratkorona potraivanja III Gotovina AKTIVA (A+B)

600.000 500.000 100.000 800.000 400.000 380.000 20.000 1.400.000

A. KAPITAL(1+2) 800.000 1. Osnovni kapital 700.000 2. Rezerve 100.000 B. OBAVEZE (1+2) 600.000 1. Dugorone obaveze 100.000 2. Kratkorone obaveze 500.000 _______________________ C. PASIVA (A+B) 1.400.000

Ovaj bilans pokazuje da je finansijska ravnotea uspostavljena i da je time stvorena mogunost za odravanje likvdnosti jer su zalihe u celini pokrivene obrtnim fondom, to se vidi iz sledeeg: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Kapital Dugorone obaveze Trajni i dugoroni kapital ( 1 + 2) Stalna sredstva Obrnuti fond ( 3 4) Zalihe 800.000 200.000 1.000.000 600.000 400.000 400.000

5. BILANS RAZDVAJANJA Razdvajanje ne podrazumeva podelu jednog preduzea (pravnog lica) na dva ili vie novih preduzea (pravnih lica). Razdvajanje se javlja kod drutva lica (ortaka drutva i komanditna drutva) i to u dva sluaja: Razdvajanje kada se drutvo lica rastura, nestaje. Tada je u pitanju podela imovine preduzea izmeu ortaka (razortaenje) i Razdvajanje sa jednim ortakom koji istupa iz preduzea, pri emu preduzee i dalje opstaje sa ortacima koji se ne izdvajaju. Tada je u pitanju namirenje ortaka koji istupa, u sutini radi se o poravnanju izmeu ortaka koji istupa i ortaka koji ostaju u preduzeu u obliku drutva lica. To je istupanje jednog ortaka iz ortakog drutva ili istupanje jednog od komanditora iz komanditnog drutva. Isti je sluaj i kada jedan od ortaka umre a njegovi naslednici ne ele da ostanu u tom drutvu bilo kao ortaci bilo kao komanditori. Razdvajanja kod preduzea u obliku drutva kapitala (akcionarskih drutava i drutava sa ogranienom odgovornosti) se nejavlja zato to kada neki od vlasnika istupa iz drutva kapitala on prodaje svoj akcije (akcionarsko drutvo) odnosno prodaje svoje uloge (udele) (drutvo sa ogranienom odgovornosti) pri emu se ta prodaja odvija izvan preduzea. Ovde se samo u analitikoj knjigovodstvenoj evidenciji akcija i udela preknjiavaju prodate akcije i udeli sa ranijih na nove vlasnike i to preknjiavanje se obavlja po nominalnoj (knjigovodstvenoj) vrednosti nezavisno od toga da li je akcija ili udeo prodata iznad ili ispod nominalne vrednosti. Prilikom razortaenja lanu drutva koji istupa: Vraaju se stvari koje je dao na koritenje drutva (lan 146 stav 1 Zakona o preduzeima)
25

 Isplauje se u novcu iznos koji bi primio po obraunu ako bi drutvo prestalo da postoji u vreme njegovog izlaska (lan 146 stav 2 Zakona o preduzeima). Ukoliko je vrednost imovine drutva lica manja od obaveze, lice koje istupa iz drutva mora da plati deo iznosa koji nedostaje za izmirenje obaveza srazmerno svom ueu u snoenju gubitka (lan 146 stav 3 Zakona o preduzeima). Najzad, ukoliko drutvo lica u momentu istupanja jednog od lanova ima zapoet a nezavren posao, lice koje istupa iz drutva ima pravo na uee u dobitku po okonanju tog posla, ako se posao zavri s dobitkom i obaveza u snoenju gubitka po okonanju tog posla, ako se posao zavri s gubitkom (lan 147 Zakona o preduzeima). U procesu razortaenja najdelikatnije je utvrivanje obeteenja u novcu ortaka koji izlazi iz drutva. Citirani stav 2 lana 146 Zakona o preduzeima asocira da je osnov za to utvrivanje likvidaciona vrednost. Meutim, u strunoj literaturi i sudskoj praksi ovde se zapravo radi o zamiljenoj likvidaciji a ne o stvarnoj likvidaciji preduzea, pa je za poravnanje i utvrivanje obavetenja bitna vrednost preduzea koje nastavlja sa poslovanjem do koje se dolazi putem procene.6 Budui da se u proceni vrednosti preduzea primenjuju razliite metode i da svaka metoda odbacuje razliitu vrednost preduzea delikatno je odabrati vrednost preduzea na osnovu koje bi se vrilo razortaenje i utvrdilo obeteenje ortaku koji istupa iz drutva. Taj problem je ovde zaotren zato to su interesi ortaka koji odlazi u sukobu sa interesima ortaka koji ostaju u drutvu. Interes ortaka koji odlazi je da procenjena vrednost bude to via jer e tad i njegovo obeteenje u novcu biti vie. Obrnuto interes ortaka koji ostaju je da procenjena vrednost bude to nia jer e tad morati odlazeem ortaku manje platiti u novcu na ime obeteenja. Razreenje sukoba interesa odlazeeg i ostajuih lanova drutva lica najjednostavnije se reava ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom o ortakluku predvieno kako, po kojoj metodi se procenjuje vrednost preduzea u sluaju razortaenja ortakluka. U naelu to moe da bude: knjigovodstvena vrednost, reprodukciona vrednost, prinosna vrednost i srednja vrednost

Pored toga, korisno je da se ugovorom o ortakluku predvidi i rok isplate obeteenja odlazeem ortaku koji moe da bude odjednom i u ratama, na primer, u etri jednake mesene rate. Razortaenje na bazi knjigovodstvene vrednosti je najjednostavnije. Tada se na dan razortaenja sainjava invetarni bilans u kome se bilansne pozicije procenjuju u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima. Utvreni dobitak se deli na ortake, po pravilu, srazmerno ulozima ortaka a eventualni gubitak pokrivaju ortaci uplatom u gotovini , takoe, srazmerno ulozima. U bilans otvaranja ulog odlazeeg ortaka iskljuuje se iz kapitala i
6

Prof. dr Jovan M Rankovid: Specijalni bilansi, Proinkon, Beograd, 1996, str.229.

26

upisuje u obaveze prema odlazeem ortaku, koja se isplauje u novcu u ugovorenim rokovima u ortakom ugovoru li u rokovima dogovorenim izmeu odlazeeg i ostajuih ortaka. Primena reprodukcione vrednosti podrazumeva da ovlateni procnjiva posebno proceni svaku bilansnu poziciju. Postupak tee ovako: najpre sesaini inventarni bilans na dan razortaenja ortakluka u kome se bilansne pozicije procenjuju po propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima. Ovaj bilans iskazuje knjigovodstvenu vrednost preduzea, potom ovlateni procenjiva procenjuje svaku bilansnu poziciju ponaosob na sledei nain: osnovna sredstva se procenjuju po ponovnoj nabavnoj ceni na dan procene pri emu se nabavna vrednost utvrena na bazi ponovne nabavne vrednosti svodi na sadanju vrednost tako to se ta nabavna vrednost mnoi preostalim koeficijentom korisnosti, koji se dobije iz odnosa procenjenog preostalog veka korisnosti i ukupnog veka korisnosti osnovnog sredstva, zalihe se procenjuju po vladajuim dnevnim cenama na dan procene, potraivanja se procenjuju na bazi naplativosti a obaveze se procenjuju na bazi plativosti. Kada se izvri procena pojedinanih bilansni pozicija sainjava se bilans reprodukcione vrednosti. Reprodukciona vrednost neto aktive ravna je razlici izmeu aktive i obaveza iskazanih u bilansu reprodukcione vrednosti. Ako je reprodukciona vrednost neto aktive vea od knjigovodstvene vrednosti neto aktive razlika izmeu reprodukcione i knjogovodstvene vrednosti se pripisuje kapitalu pri emu se deli na vlasnike kapitala srazmerno njihovim ulozima. Suprotno ako je knjigovodstvena neto aktiva vea od reprodukcione vrednosti kapitala pri emu se to smanjenje deli na vlasnike kapitala, takoe, srazmerno njihovim ulozima i poveava ispravka vrednosti osnovnih sredstava. Primera radi, uzmimo ortako drutvo PERI & CO koje je trolano ortako drutvo. Uloeni kapital je: Peria 60%, Maria 20% i Simia 20% Zakljuni bilans na dan razortaenja je: Zakljuni bilans ortakog drutva PERI & CO Na dan razortaenja________
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1 do 3) 1. Nematerijalna osnovna sredstva 2. Materijalna osnovna sredstva 3. Dugoroni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (1 do 4) 1. Zalihe 2. Kratkoroni finansijski plasmani 3. Potraivanja od kupaca 4. Gotovina AKTIVA (A+B) PASIVA 90.000 48.000 16.000 16.000 60.000 20.000 40.000 _____________ 140.000

86.000 1.000 80.000 5.000 113.000 60.000 6.000 40.000 7.000 199.000

A. KAPITAL(1+2) 1.Kapital Peria 2. Kapital Maria 3. Kapital Simia B. OBAVEZE (1+2) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze C. PASIVA (A+B)

Primenom reprodukcione metode ovlateni procenjiva je procenio pojedine bilansne pozicije ovako:
____________________________________________________________________________________

27

Knjigovodstvena Reprodukciona Razlika vrednost vrednost (3 - 4) ____________________________________________________________________________________ 1 2 3 4____ 1. Osnovna sredstva 55.000 60.000 +5.000 2. Dugoroni finansijski plasmani 5.500 5.000 0 3. Zalihe 40.000 50.000 +10.000 4. Kratkorona potraivanja 30.000 25.000 -5.000 5. Gotovina 10.000 10.000 0 I AKTIVA 140.000 150.000 +10.000 6. Dugorone obaveze 20.000 24.000 +4.000 7. Kratkorone obaveze 40.000 40.000 0 II OBAVEZE 60.000 64.000 +4.000 8. KAPITAL NETO AKTIVA (I-II) 80.000 86.000 +6.000 III PASIVA (II+8) 140.000 150.000 +10.000

Bilansna pozicija

Procena reprodukcione vrednosti kapital je povean za 6.000 dinara. Ovo poveanje kapitala raspodeljuje se na ortake srazmerno njihovim ulozima, to izgleda ovako: Peri 60% Mari 20% Simi 20% UKUPNO 3.600 1.200 1.200 6.000

Iz ortakog drutva izlazi ortak Mari. Njemu pripada obeteenje u iznosu knjigovodstvene vrednosti uloga plus srazmeran deo razlike izmeu reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti kapitala. U naem primeru knjigovodstvena vrednost uloga Maria je 16.000 dinara a njemu pripadajua razlika izmeu reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti je 1.200 dinara tako da obeteenje ortaka Maria iznosi 17.200 dinara = (16.000 + 1.200). Predpostavimo da je izeu ortaka postignut dogovor da se Mariu 17.200 dinara isplati za dva meseca u dve jednake rate. Sada su raspoloivi svi elementi za sainjavanje bilansa razdvajanja. Bilans razdvajanja se sainjava tako da se pojedine pozicije bilansa izraene knjigovodstvenom vrednosti poveavaju ili smanjuju za procentualno uee Marievog uloga u kapitalu, u naem primeru to je 20% , iz kapitala se isputa knjigovodstvena vrednost uloga Maria i zajedno sa njemu pripadajuom razlikom izmeu reprodukcione i knjigovodstvene vrednosti kapitala prenosi u obaveze prema istupajuem ortaku, koje u naem primeru iznose 17.200 dinara. Saglasno reenom, bilans razdvajanja PERIC & CO izgleda ovako: Bilans razdvajanja ortakog drutva PERI & CO na dan_______

28

AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 61.000 1. Osnovna sredstva 5.000+0,2X5.000= 55.000 2. Dugoroni finansijski plasmani 5.000 B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 81.000 1. Zalihe 40.000+0,2X10.000 42.000 2. Kratkorona potraivanja 30.000-0,2X5.000= 29.000 3. Gotovina 10.000 _______________ AKTIVA (A+B) 142.000

PASIVA A. KAPITAL(1+2) 64.000 1.Kapital Peria 48.000 2. Kapital Maria 16.000 B. Dugorona rezervisanja 0,2x 4.000= 800 C. OBAVEZE (1do 3) 77.200 1. Dugorone obaveze 20.000 2. Kratkorone obaveze 40.000 3. Obaveze prema ortaku Mariu 17.200 _____________________________________ C. PASIVA (A+B+C) 142.000

Paljivi italac verovatno primeuje da je opadajui deo poveanja dugoronih obaveza na ortaka Maria iskazan na dugoronim rezervisanjima, to je uinjeno zato da bi obaveze i u bilansu razdvajanja bile iskazane u visini knjigovodstvene vrednosti a kada doe do istinskog poveanja dugoronih obaveza dugorono rezervisanje bie ukinuto u korist poveanja dugoronih obaveza. Napred navedeni bilans razdvajanja istovremeno predstavlja i bilans otvaranja, na osnovu njega bie otvorena glavna knjiga ortakog drutva PERI & CO. Procena bilansnih pozicija po metodi reprodukcione vrednosti odbacuje imovinski bilans iz koga su iskljuene i latentne rezerve i skriveni gubici, odnosno i latentne rezerve i skriveni gubici su objektivirani - letentne rezerve poveavaju a skriveni gubici smanjuju knjigovodstvenu vrednost kapitala. Objektivirane latentne rezerve su u sutini dobici koji poveavaju sopstveni kapital mada ti dobici trino nisu potvreni, to je u suprotnosti sa naelom realizacije. I upravo zbog toga u strunoj literaturi pa i praksi se zazire od reprodukcione vrednosti umesto nje vie se uvaava prinosna vrednost preduzea. Primena prinosne vrednosti preduzea podrazumeva da ovlateni procenjiva proceni preduzee bilo primenom prinosne statike metode bilo primenom dinamike prinosne metode.7Prinosna vrednost preduzea uslovljena je sa dve varijable - visinom dobitka (prinosna statika metoda) odnosno visinom istog novanog toka (prinosna dinamika metoda) i cenom kapitala. U uslovima kada se neto aktiva procenjuje diretno primenom prinosni metoda cena kapitala formira se tako da se stopa prinosa na bezrizina ulaganja uvea za stopu finansijskog i poslovnog rizika. Primenom statike prinosne metode procenjena vrednost preduzea (procenjena neto aktiva) dobija se tako to se stabilizovani dobitak kapitalizira cenom kapitala, to izgleda ovako: Prinosna vrednost

Vie o proceni vrednosti preduzeda prinosnim metodama vidi dr Jovan Rodid: Poslone finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 399.

29

neto aktive

Stabilizovanim dobitkom smatra se onaj dobitak koji e se sa velikom verovatnoom ostvarivati u nizu uzastopnih godina. Do stabilizovanog dobitka dolazi se ili na bazi ostvarenog dobitka iz predhodnih tri do pet godina, s tim to se i prihodi i rashodi iz tih godina koriguju sa delovima prihoda i rashoda koji se sigurno nee u budunosti ponavljati, ili na bazi projektovanog dobitka, ili, pak, kombinacijom ostvarenog i projektovanog dobitka. Prinosna vrednost preduzea (prinosna neto aktiva) primenom prinosne dinamike metode dobije se tako to se projektovani neto novani tok za narednih pet do deset godina i rezidualna vrednost na kraju poslednje godine projekcije diskontuju na sadanju vrednost diskontnim faktorom koji odgovara ceni kapitala. Pod pretpostavkom da je stabilizovani dobitak preduzea iz naeg primera 10.500 dinara i da je cena kapitala 12% prinosna vrednost preduzea (prinosna neto aktiva) je: = 87.500 Razlika izmeu prinosne neto aktive i knjigovodstvene neto aktive je goodwill (poslovna vrednost preduzea) koji se ukljuuju u bilans tako to se goodwill iskazuje na strani aktive u okviru nematerijalnih ulaganja (otpisuje se za pet godina - stopa amortizacije 20% ) a u pasivi goodwill povava sopstveni kapital.U naem primeru goodwill iznosi 7.500 dinara ( 87.500 80.000 ). Poveanje sopstvenog kapitala po osnovu goodwilla raspodeljuje se na ortake srazmerno njihovom ulogu, to u naem primeru izgleda ovako: Peri 60% Mari 20% Simi 20% UKUPNO 4.500 1.500 1.500 7.500

Ve smo rekli, iz ortakog drutva izlazi ortak Mari. Njemu pripada obeteenje u iznosu knjigovodstvene vrednosti uloga plus srazmerni deo poveanja sopstvenog kapitala po osnovu goodwilla. U naem primeru, knjigovodstvena vrednost uloga ortaka Maria je 16.000 dinara a njemu pripadajue poveanje po osnovu goodwilla je 1.500 dinara tako obeteenje ortaka Maria inosi 17.500 dinara ( 16.000 + 1.500 ).Budui da se obeteenje, po sporazumu ortaka, isplatiti u dva meseca u dve jednake rate, rapolaemo elementima za sainjavanje bilansa razdvajanja. Bilans razdvajanja u ovom sluaju sainjava se tako to se u zakljuni bilans na dan razortaenja na strani aktive upisuje goodwill u iznosu koji je pripao ortaku Mariu ( 1.500 dinara u naem primeru ) na strani pasive smanjuje se kapital za iznos uloga ortaka Maria (u naem primeru 16.000 dunara) a poveavaju se kratkorone obaveze za iznos obeteenja ortaka Maria (u naem primeru 17.500 dinara). Prema tome bilans razdvajanja sada izgleda ovako
30

Bilans razdvajanja ortakog drutva PERI & CO na dan______

AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1+2+3) 60.000 1.Goodwill 1.500 2. Osnovna sredstva 55.000 3. Dugoroni finansijski plasmani 5.000 B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 80.000 I Zalihe 40.000 II Kratkorona potraivanja 30.000 III Gotovina 10.000 _______________ AKTIVA (A+B) 141.500 PASIVA 64.000 48.000 16.000 77.500 20.000 40.000 17.500 _____________ 141.500

A. KAPITAL(1+2) 1.Kapital Peria 2. Kapital Maria B. OBAVEZE (1 do 3) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze 3. Obaveze prema ortaku Mariu

PASIVA (A+B)

Ovaj bilans razdvajanja istovremeno je i bilans otvaranja preduzea PERI & CO na osnovu njega otvara se glavna knjiga. Dogaa se da prinosna vrednost neto aktive bude manja od knjigovodstvene vrednosti neto aktive, tada je goodwill negativan, tada je re o badwillu - smanjenju vrednosti kapitala. U takvim okolnostima postupa se na sledei nain: badwill se raporeuje na vlasnike kapitala srazmerno njihovim udelima, za iznos badwilla koji otpada na ortaka koji izlazi iz ortakog drutva (u naem primeru to je Mari) na strani aktive poveava se ispravka vrednosti osnovnih sredstava ime se smanjuje sadanja vrednost osnovnih sredstava. Na strani pasive smanjuje se kapital (ulog) ortaka koji izlazi iz ortakog drutva za iznos na njega rasporeenog badwilla i pri sainjavanju bilansa prema odlazeem ortaku. Primena srednje vrednosti preduzea.Srednja vrednost preduzea je u stvari aritmetiki prosek reprodukcione vrednosti neto aktive i prinosne vrednosti neto aktive. U naem primeru preduzea PERI & CO to je : Srednja vrednost neto aktive =

86.750

Sada se utvruje goodwill, ali ovog puta goodwill se utvruje tako to se od srednje vrednosti neto aktive oduzima reprodukciona vrednost neto aktive, to u naem primeru izgleda ovako: 1. Srednja vrednost neto aktive 2. Reprodukciona vrednost neto aktive 3. Goodwill (1 2) 86.750 86.000 750
31

Napred utvreni goodwill rasporeuje se na vlasnike kapitala srazmerno njihovim ulozima, to u naem primeru izgleda ovako: Peri 60% Mari 20% Simi 20% UKUPNO 450 150 150 750

Bilans razdvajanja sainjava se na isti nain kao kod primene reprodukcione vrednosti neto aktive. Razlika je samo u tome to se ovde jo bilansira i goodwill koji je rasporeen na kapital ortaka koji odlazi iz ortakog drutva (u naem primeru to je Mari) i to tako da se u okviru nematerijalnih ulaganja taj goodwill iskazuje na strani aktive a na strani pasive za isti iznos se uveavaju obaveze prema ortaku koji izlazi iz ortakog drutva. Saglasno prednjem, polazei od bilansa razdvajanja prikazanog u odeljku primene reprodukcione vrednosti preduzea uz ukljuenje u njega rasporeenog goodwilla na ortaka Maria, bilans razdvajanja preduzea PERI & CO izgleda ovako: Bilans razdvajanaj ortakog drutva PERI & CO na dan________
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1+2+3) 61.750 1.Goodwill 750 2. Osnovna sredstva 56.000 3. Dugoroni finansijski plasmani 5.000 B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 81.000 I Zalihe 42.000 II Kratkorona potraivanja 29.000 III Gotovina 10.000 _______________ AKTIVA (A+B) 142.750 PASIVA A. KAPITAL(1+2) 64.000 1.Kapital Peria 48.000 2. Kapital Maria 16.000 B. DUGORONA REZERVISANJA 800 B. OBAVEZE (1 do 3) 77.950 1. Dugorone obaveze 20.000 2. Kratkorone obaveze 40.000 3. Obaveze prema ortaku Mariu 17.95 0 _____________ PASIVA (A+B) 142.750

Uporeenjem ovog bilansa razdvajanja sa bilansom razdvajanja dobijenog primenom reprodukcione vrednosti lako se uoava da je razlika meu njima samo u tome to je u ovom bilansu razdvajanja iskazan i goodwill na strani aktive koji otpada na ortaka Maria i da je za iznos tog goodwila poveana obaveza prema ortaku Mariu. Naprd izozeni bilans razdvajanja, naravno, istovremeno predstavlja i bilans otvaranja, na osnovu njega ortako drutvo PERI & CO otvorie glavnu knjigu. 6. LIKVIDACIONI BILANS
32

Likvidacija preduzea je zapravo prestanak postojanja preduzea, gaenja preduzea, njegovo brisanje iz sudskog registra i time nestanak preduzea kao pravnog lica. Prema lanu 100 Zakona o preduzeu preduzee prestaje putem likvidacije: ako je preduzeu izreena mera zabrane obavljanja delatnosti na kojoj je registrovano zbog toga to ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti, a u roku odreenom u izreenoj meri ne ispuni te uslove ili ne promeni delatnosti, ako prestanu prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti za koje je preduzee registrovano, iscrpljenje leita rude, na primer, ako je isteklo vreme za koje je preduzee osnovano. Ovde se radi o preduzeima ije rok opstanka odreen aktom osnivanja. Primera radi, to je preduzee koje je osnovano radi izgradnje odreenog infrastrukturnog objekta pruge, puta i slino: ako skuptina preduzea ili lanovi (vlasnici) preduzea odlui da se preduzee likvidira, ako broj lanova (vlasnika) ili akcionara preduzea svode na 1, a u roku est meseci sudu koji vodi registar ne prijave se novi lanovi ili akcionari.Ova odredba ne odnosi se na akcionarska drutva osnovana bez javnog poziva na upis akcija i na drutva sa ogranienom odgovornosti, tanije ne odnosi se na jednopersonalna preduzea u obliku drutva kapitala, ako se pravosnanom sudskom odlukom utvrdi nitavnost upisa u sudski registar. A) POSTUPAK LIKVIDACIJE DRUTVA Kada preduzee prestaje putem likvidacije danom donoenja odluke o likvidaciji imenuje se likvidator koji upravlja preduzeem u likvidaciji. U drutvu lica dunost likvidatora obavlja jedan ili svi vlasnici (ortaci) ali likvidatora moe da imenuje i sud (lan 150 Zakona o preduzeima). Stvari koje je lan ortakog drutva dao drutvu na koritene vraaju se tom lanu drutva (lan 154 Zakona o preduzeima) to znai da te stvari nisu predmet likvidacije. Likvidator ortakog drutva u procesu likvidacije duan je da postupa u skladu sa uputsvima lanova (vlasnika) drutva (lan 157 Zakona o preduzeima). Prijava likvidacije preduzea i deponovanje potpisa likvidatora vri se kod registrovanog suda to sud upisuje u registar (lan 159 stav 1, 2 i 3 Zakona o preduzeima). U cilju zatite poverilaca odluka o prestanku ortakog drutva likvidacijom, odluka o imenovanju likvidatora uz poziv poveriocima da prijave svoja potraivanja u roku od trideset dana od dana objave objavljuje se u slubenom listu SRJ dva puta, s razmakom od sedam do trideset dana ( lan 151, stav 4 Zakona o preduzeima) a u firmi ortakog drutva u likvidaciji upisuje se oznaka u likvidaciji (lan 158 Zakona o preduzeima), to deluje upozoravajue na budue poverioce. Likvidator sainjava poetni likvidacioni bilans, zakljueni likvidacioni bilans a ako proces likvidacije traje due od goinu dana likvidator sainjava i meubilansne bilanse krajem svake poslovne godine preduzea u likvidaciji (lan 159 Zakona o preduzeima). Likvidator ima pravo na naknadu trokova likvidacije i na naknadu za svoj rad iz imovine drutva Naknada trokova i naknada za rad likvidatora isplauje se posle isplate obaveza prema
33

poveriocima a pre deobe imovine izmeu lanova drutva (lan 163 Zakona o preduzeima). Isplata trokova likvidacije i naknade za rad likvidatora posle izmirenja obaveza prema poveriocima ima za cilj zatitu poverilaca ali nije jasno kako zakonodavac misli da se ova zakonska odredba moe ostvariti ako proces likvidacije traje due vreme. Tada postoje trokovi koji se moraju isplaiti odmah po nastanku (trokovi struje, telefona i vode, na primer) a ni likvidator, pogotovo ako nije lan ortakog drutva, nee prihvatti da dobije naknadu za svoj rad tek po okonanju likvidacije ako je proces likvidacije dug. Na drugoj strani, poverioci drutva lica su zatieni i imovinom ortaka (ortako drutvo) odnosno imovinom komplementora (komanditno drutvo) jer ako poverilac nemoe da naplati svoja potraivanja iz imovine drutva lica to potraivanje isplauju ortaci odnosno komplementori iz line imovine, tj. taka imovine koja nije uneta u drutvo, u srazmeri u kojoj pokrivaju gubitak. Ukoliko neki lan naplati svoj deo, ostali lanovi drutva plaaju i taj deo prema srazmeri po kojoj pokrivaju gubitak (lan 161). Srazmera po kojoj lanovi drutva pokrivaju gubitak, po pravilu, utvruje se na bazi vrednosti uloga lanova drutva, ali ugovorom o osnivanu drutva (ugovorom o ortakluku) moe da bude utvrena i drugaija srazmera za pokrivanje gubitaka. Posle namirenja obaveza prema poveriocima i isplate trokova likvidacije i naknade za rad likvidatora preostala imovina (ostatak likvidacione mase) raspodeljuje se na lanove drutva, srazmerno njihovim udelima u drutvu utvrenim u zakljunom likvidacionom bilansu. Time se zapravo okonava likvidacija drutva to se prijavljuje registracionom sudu radi upisa u registar da je likvidacija okonana ime se drutvo brie iz sudskog registra. B) POSTUPAK LIKVIDACIJE DRUTVA KAPITALA Odluku o likvidaciji drutva kapitala (akcionarsko drutvo i drutvo sa ogranienom odgovornosti) moe doneti skuptina drutva, kapitala i sud. Skuptina drutva kapitala donosi odluku o likvidaciji o sledeim sluajevima: ako je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti za koju je drutvo kapitala registrovano, zbog toga to drutvo kapitala ne ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti, ako prestanu prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti za koju je drutvo kapitala registrovano, ako je isteklo vreme za koje je drutvo kapitala osnovano i ako skuptina drutva kapitala, iz ma kojih razloga odlui da se drutvo kapitala likvidira. Sud donosi odluku o likvidaciji drutva kapitala u sledeim sluajevima: ako se broj akcionara i vlasnika udela svede na jednog u sluaju kada je bio objavljen javni poziv za upis akcija i udela, to znai da jednopersonalno akcionarsko drutvo sa ogranienom odgovornosti moe da postoji ako nije bilo javnog poziva za upis akcija i udela i ako se pravosnanom sudskom odlukom utvrdi nitavnost upisa u sudski registar (lan 314, stav 1 Zakona o preduzeima).

34

Odlukom o likvidaciji: imenuje se jedan ili vie likvidatora, pozivaju se poverioci da prijave svoja potraivanja u roku od trideset dana od objavljivanja odluke, pozivaju se vasnici akcija koje glase na donosioca da deponuju svoje akcije ili potvrde o akcijama kod likvidatora u roku od trideset dana od objavljivanja odluke, a odluka o likvidaciji objavljuje se u slubenom listu SRJ dva puta u razmaku od najmanje sedam a najvie trideset dana (lan 314, stav 4 i 5 Zakona o preduzeima) i upisuje u sudski registar pri emu i likvidator deponuje svoj potpis u sudu koji ima registar i daje pismenu izjavu sudu, kojom se obavezuje da e savesno i odgovorno obavljati poslove likvidacije (lan 315 i 317 Zakona o preduzeima). U firmi akcionarskog drutva i drutva sa ogranienom odgovornosti upisuje se oznaka u likvidaciji (lan 316 Zakona o preduzeima) radi zatite poverilaca. Kada poverioci prijave svoja potraivanja od akcionarskog drutva ili drutva sa ogranienom odgovornosti likvidator je duan da utvrdi da li se prijavljena potraivanja mogu namiriti (isplatiti) iz imovine akcionarskog drutva odnosno drutva sa ogranienom odgovornosti. Ako potraivanja zajedno s kamatom mogu isplatiti iz imovine, likvidacioni proces se nastavlja suprotno, ako se prijavljena potraivanja zajedno s kamatom mogu isplatiti iz imovine, likvidacioni proces se nastavlja suprotno, ako se prijavljena potraivanja poverilaca zajedno sa kamatom ne mogu isplatiti iz imovine akcionarskog drutva odnosno drutva sa ogranienom odgovornosti u likvidaciji, likvidator prekida proces likvidacije i zahteva od suda da se otvori steajni postupak (lan 320 Zakona o preduzeima). Drugim reima, prestanak akcionarskog drutva i drutva sa ogranienom odgovornosti provodi se postupkom likvidacije samo ako se iz imovine mogu namiriti potraivanja s kamatom poverilaca, u suprotnom prekida se likvidacioni postupak i otvara steajni postupak. Ovo zato to kod akcionarskih drutava i drutava sa ogranienom odgovornosti vlasnici preduzea ne jame isplate obaveza prema poveriocima i linom imovinom kao to je to sluaj kod drutva lica, a kada poverioci drutva kapitala nemogu naplatiti svoja potraivanja zajedno sa kamatom iz imovine drutva kapitala sa postupka likvidacije prelazi se na postupak steaja zato to se u proces steaja ukljuuju i poverioci svakako radi vee zatite svojih potraivanja. Likvidator sainjava poetni i zakljuni bilans likvidacije. Ako proces likvidacije traje due od godinu dana, likvidator sainjava i meu bilanse drutva kapitala u likvidaciji na kraju svake poslovne godine (lan 321 Zakona o preduzeima). Poetni bilans otvaranja likvidacije sainjava se na dan donoenja odluke o likvidaciji a zakljuni bilans likvidacije sainjava se posle izmirenja obaveza prema poveriocima a pre podele ostatka imovine (ostatka likvidacione mase) na vlasnike. Zakljuni bilans likvidacije zajedno sa izvetajem o toku postupka likvidacije i predlogom odluke o podeli ostatka imovine na vlasnie, likvidator podnosi organu koji je doneo odluku o podeli ostatka imovine na vlasnike, likvidator podnosi organu koji je doneo odluku o likvidaciji. Taj organ donosi odluku o prihvatanju izvetaja likvidatora i o predlogu odluke za podelu ostatka imovine na vlasnike (lan 322 Zakona o preduzeima). Likvidator ima pravo na naknadu trokova likvidacije i naknadu za svoj rad. Visinu naknade za rad likvidatora odreuje organ koji je doneo odluku o likvidaciji. Naknada za rad i
35

naknada za trokove likvidacije isplauje se posle namirivanja poverilaca a pr e podele ostatka imovine na vlasnike (lan 327 Zakona o preduzeima). Dakle, i ovde kao i kod ostatka likvidacije drutva lica, nije jasno kako je mogue odloiti isplatu trokova likvidacije i naknade likvidatoru za njegov rad kada proces likvidacije traje dugo, dve godine, na primer. Iz ostatka likvidacione mase akcionarskog drutva prvo se isplauju vlasnici prioritetnih akcija a potom vlasnici obinih akcija u principu, u srazmeri sa nominalnom vrednosti akcija. Kod drutva sa ogranienom odgovornosti iz ostatka likvidacione mase prvo se isplauju dopunske uplate udela a potom se ostatak deli na vlasnike udela, po pravili, srazmerno nominalnoj vrednosti njohovih udela (lan 325 Zakona o preduzeima). Ukoliko se poveriocima, akcionarima i vlasnicima udela nemogu isplatiti njihova potraivanja zbog nedostatka adrese, njihovi novani iznosi se deponuju kod suda a ako se radi o stvarima koje nisu unovene predaju se javnom skladitu na uvanje na est meseci. Nakon isteka est meseci stvari predate u javno skladite se prodaju i dobijeni novac od prodaje kao i deponovani novac u sudu se predaju oraganu lokalne uprave u kojoj je drutvo kapitala imalo sedite (lan 326 Zakona o preduzeima). Zavretak likvidacije drutva kapitala upisuje se u sudski registar ime se drutvo brie iz registra. C) SAINJAVANJE LIKVIDACIJONOG BILANSA Za drutvo lica odnosno drutvo kapitala za koje se pokree postupak likvidacije najpre se sainjava zakljuni bilans kojim se obuhvataju poslovni dogaaji do dana donoenja odluke o pokretanju postupka likvidacije. Zakljuni bilans se sainjava u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima. Sa danom odluke o pokretanju postupka likvidacije, likvidator sainjava poetni likvidacioni bilans na osnovu koga se otvara glavna knjiga preduzea u likvidaciji.Cilj poetnog likvidacionog bilansa je da prikae imovinski poloaj preduzea pod pretpostavkom planirane prodaje svih imovinskih predmeta,tj. njime se utvruje, pre svega, mogunost izmirenja svih dugova iz procenjenih udruaka i obraunava, preko toga, mogunost isplate sopstvenog kapitala. Dakle, poetni likvidacioni bilans treba da pokae - mogu li se obaveze isplatiti iz likvidacione mase. Ako se obaveze nemogu isplatiti iz likvidacione mase drutva, li ca, ortaci ortakog drutva odnosno komplementori komanditnog drutva morae da iz line imovine isplatiti deo neizmirenih obaveza iz likvidacione mase. Ukoliko se, pak, radi o likvidaciji drutva kapitala a poetni likvidacioni bilans pokae da se iz likvidacione mase ne mogu isplatiti obaveze, likvidator je duan da prekine proces likvidacije i da zatrai pokretanje steajnog postupka nad drutvom kapitala. Mada je iz gore reenog kristalno jasna uloga i svrha poetnog likvidacionog bilansa u literaturi, budui da ni u naem ni uporednom pravu nije implicitno reeno, nema jasnog stava o procenjivanju bilansnih pozicija poetnog likvidacionog bilansa. Razliita miljenja autora kreu se od toga da zakljuni bilans preduzea koje stupa u proces likvidacije bude istovremeno i poetni likvidacioni bilans (to znai da se ne vri ponovo procenjivanje bilansni pozicija) do miljenja da poetni likvidacioni bilans mora da bude sainjen na osnovu ponovne procene. Po naem miljenju poetni likvidacioni bilans mora da se saini na bazi ponovne procene jer on
36

projektuje oekivanu likvidacionu masu, pa e pokazati da li se mogu ili nemogu obaveze isplatiti i ako se obaveze ne mogu isplatiti vlasnicima drutva lica jasno se stavlja do znanja koliko obaveza moraju platiti iz linih sredstava a kod drutva kapitala likvidator prekida postupak likvidacije i zahteva pokretanje steajnog postupka. Na drugoj strani, prema lanu 32 Zakona o porezu na dobit preduzea Republike Srbije iz 1996 na dobit utvrenu u postupku likvidacije plaa se porez, pri emu se dobit utvruje kao razlika izmeu neto aktive na kraju postupka likvidacije i neto aktive na pocetku postupka likvidacije. Drugim reima, dobit je ravna razlici izmeu sopstvenog kapitala u zakljunom likividacionom bilansu i sopstvenog kapitala u poetnom likvidacionom bilansu. Otuda je interes fiskusa i vlasnika sukobljen, njihovi interesi su suprotni, jer ako je u poetnom likvidacionom bilansu sopstveni kapital podcenjen dobit e biti visoka, to ide u prilog fiskusa,a na tetu vlasnika; obrnuto ,ako je sopstveni kapital u poetnom likividacionom bilansu precenjen dobit e biti manja to ide u prilog vlasnika a na tetu fiskusa. Iz toga sledi da se ovaj sukob interesa vlasnika i fiskusa moe prevazii jedino to realnijom procenom imovine i obaveza u poetnom likvidacionom bilansu. Procenjivanje realnih dobara (osnovnih sredstava i zaliha) za potrebe sainjavanja poetnog likvidacionog bilansa vri se po cenama po kojima se ona mogu prodati na prodajnom tritu. Pri tome likvidator mora da bude obazriv, budui da e kupci znati da kupuju od preduzea u likvidaciji i da je vlasnicima preduzea stalo da se postupak likvidacije okona u to kraem periodu jer e tada trokovi likvidacije biti manji, pa e teiti da kupe realna dobra preduzea u likvidaciji po to nioj ceni. Procena potraivanja za potrebe sainjavanja poetnog likvidacionog bilansa procenjuju se na bazi verovatnoe naplate, uzimajui u obzir i ugovorenu kamatu na ta potraivanja . Procena hartija od vrednosti vri se na bazi oekivane njihove prodajne vrdnosti. Procena obaveza vri se na bazi verovatnoe njihove plativosti uzimajui u obzir i ugovorene kamate na obaveze. Najzad, u poetnom likvidacionom bilansu kapital vlasnika se iskazuje u ukupnom iznosu, to znai da se osnovni kapital, rezerve i nerasporeeni dobitak saimaju u jednu cifru, a kapital vlasnika u poetnom likvidacionom bilansu utvrujese kao razlika izmeu aktive i obaveza u tom bilansu. Kad se radi o drutvu lica ukupan kapital vlasnika se ralanjuje na vlasnike srazerno nominalnoj vrednosti njihovih udela iskazanih u zakljunom bilansu. Ilustracije radi, pretpostavimo da zakljuni bilans preduzea za koje se otvara postupak likvidacije izgleda ovako :

AKTIVA

PASIVA

37

A. STALNA IMOVINA (1+2) 1. Osnovna sredstva 2. Kupljene akcije B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 1. Zalihe 2. Kratkorona potraivanja 3. Gotovina AKTIVA (A+B)

50.000 49.000 1.000 60.000 40.000 15.000 5.000 110.000

A. KAPITAL(1+2) 70.000 1. Osnovni kapital 60.000 2. Rezerve 10.000 B. OBAVEZE (1+2) 40.000 1. Dugorone obaveze 10.000 2. Kratkorone obaveze 30.000 _______________________ C. PASIVA (A+B) 110.000

Predpostavimo sada da je izvrena procena pojedinih pozicija kako sledi:

Pozicija 1. Osnovna sredstva 2. Kupljene akcije 3. Zalihe 4. Potraivanja od kupaca 5. Gotovina I Procenjena aktiva (1 do 5) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze II Procenjene obaveze (1+2) III Procenjena neto aktiva sopstveni kapital (I-II) Procenjena vrednost 50.000 1.000 45.000 10.000 5.000 111.000 12.000 30.000 42.000 69.000

Na osnovu ove procene poetni likvidacioni bilans izgleda ovako: Poetni likvidacioni bilans na dan_________
AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1+2) 1. Osnovna sredstva 2. Kupljene akcije B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 1. Zalihe 2. Kratkorona potraivanja 3. Gotovina AKTIVA (A+B) PASIVA 69.000 42.000 12.000 30.000

51.000 50.000 1.000 60.000 45.000 10.000 5.000 111.000

A. KAPITAL B. OBAVEZE (1+2) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze

C. PASIVA (A+B)

______________ 111.000

Na osnovu ovog poetnog likvidacionog bilansa otvara se glavna knjiga preduzea u likvidaciji a likvidator pristupa prodaji realne imovine, kupljenih akcija i naplati potraivanja. Preduzee u likvidaciji, ako ima trinu perspektivu, moe se prodavati u celini naravno ukoliko ima kupaca za takvo preduzee. U suprotnom, prodaju se pojedinani imovonski delovi s ciljem da se sva imovina unovi, konvertuje u gotovinu, to predstavlja likvidacionu masu. Iz likvidacione mase se isplauju obaveze, trokovi likvidacije i naknada za rad likvidatora i porez na dobitak utvren na dobitak utvren u postupku likvidacije, a ostatak likvidacione mase pripada vlasnicima preduzea. Ilistracije radi, pretpostavimo da je likvidator preduzea iz naeg primera unovio aktivu i platio obaveze kako sledi :
Osnov priliva i odliva gotovine 1. Prodaja osnovnih sredstava Iznos 58.000

38

2. Prodaja zaliha 3. Prodaja kupljenih akcija 4. Naplata potraivanja od kupaca 5. Gotovina u poetnom likvidacionom bilansu I LIKVIDACIONA MASA (1 do 5) 1. Isplata dugoronih obaveza 2. Isplata kratkoronih obaveza 3. Isplata trokova likvidacije i naknade za rad likvidatora II ODLIV GOTOVINE (1 do 3) III OSTATAK LIKVIDACIONE MASE (I II)

47.000 1.000 14.000 5.000 125.000 12.000 30.000 4.000 46.000 79.000

Budui da je u naem primeru sva imovina unovena likvidaciona masa predstavlja aktivu u gotovini i da su sve obaveze plaene ostatak likvidacione mase po isplati obaveza predstavlja neto aktivu - sopstveni kapital vlasnika na karju likvidacionog postupka. D) POREZ NA DOBITAK Prema Zakonu o porezu na dobit preduzea iz 1996. godine dobitak ostvaren u postupku likvidacije podlee oporezivanju, pri emu je dobitak ostvaren u potupku likvidacije ravan razlici izmeu neto aktive na karju likvidacionog postupka i neto aktive na poetku likvidacionog postupka (lan 32). Kapitalnim dobitkom se smatra razlika izmeu neto aktive na karju likvidacionog postupka i realizovane neto aktive na poetku likvidacionog postupka (lan 33). Kapitalni dobotak u porsku osnovicu ukljuuje se sa 50% (lan 27). Saglasno gore reenom, uz pretpostavku da je rast cena na malo u toku likvidacionog postupka bio 10%, uz poresku stopu od 25 % (lan 37), obraun poreza na dobitak u naem primeru izgleda ovako :

1. Neto aktiva na karju likvidacionog postupka 2. Neto aktiva u poetnom likvidacionom bilansu 3. Dobitak (1-2) 4. Revalorizovana neto aktiva iz poetnog likvidacionog bilansa (69.000 X 1;10) 5. Kapitalni dobitak (1-4) 6. Ostatak oporezovanog dobitka (3-5) 7. Poreska osnovica(6.900+50% od 3.100) 8. Poreska stopa 9. Porez na dobitak (7 X 8) 10. Neto dobitak (3-9) 11. Ostatak likvidacione mase za podelu vlasnicima (1-9)

79.000 69.000 10.000 75.900 3.100 6.900 8.450 25% 2.113 7.887 76.887

Saglasno prednjem, posle plaanja poreza na dobitak, krajnji bilans za isplatu vlasnika kapitala u naem primeru izgledae ovako:
AKTIVA PASIVA

39

GOTOVINA

76.887 __________ 76.887

AKTIVA

KAPITAL (1+2) 1. Osnovni kapital 2. Neto dobitak PASIVA

76.887 69.000 7.887 76.887

Da je u postupku likvidacije ostavren gubitak u krajnjem likvidacionom bilansu na starni aktive bila bi iskazana gotovina u visini ostatka likvidacione mase koja pripada vlasnicima i gubitak a na strani pasive bi bio iskazan kapital u visini kapitala iskazanog u poetnom likvidacionom bilansu. Tada e vlasnici kapitala primiti manje gotovine od njihovih nominalnih udela i akcija, pri emu se u takvoj situaciji najpre isplauju dopunske uplate udela kod drutva sa oranienom odgovornosti odnosno prioritetene akcije kod akcionarskih drutava i jedno i drugo u visini njihove nominalne vrednosti, a potom se ostatak gotovine deli na vlasnike osnovnih uloga kod drutva sa ogranienom odgovornosti odnosno na vlasnike obinih akcija akcionarskog drutva, a i jedno i drugo u srazmeri sa njihovom nominalnom vrednosti. Kod drutva lica ostatak gotovine posle isplate obaveza, trokova likvidacije, nakanade za rad likvidatora i poreza na dobitak od likvidacije, ostatak gotovine deli se ,takoe, na ortake (ortako drutvo )odnosno na komanditore i komplementore (komanditno drutvo) srazmerno nominalnoj vrednosti njihovih uloga. Pored krajnjeg ikvidacionog bilansa, likvidator sastavlja i izvetaj o likvidaciji u kome se opisuju radnje obavljenje u postupku likvidacije sa navoenjem podataka o: Ostvarenoj prodajnoj vrednosti pojedinih realnih dobara i hartija od vrednosti Naplati potaivanja Ispalati obaveza Trokovima likvidacije Naknadi za rad likvidatora Ostvarenom dobitku ili gubitku od likvidacije i Porezu na dobitak od likvidacije

7.BILANS LIKVIDNOSTI Cilj bilansa likvidnosti jeste da bilans prui to potpuniju sliku o mogunosti odravanja likvidnosti preduzea odnosno o platenoj sposobnosti preduzea. Takva informacija je neophodna stoga to je permanentna likvidnost preduzea, odnosno mogunost plaanja obavezna u momentu njihovog dospea uslov ne samo za normalan rad preduzea ve i za opstanak preduzea,jer ako preduzee u duem razdoblju ne izmiruje obaveze o roku njihovog dospea za plaanje izgubie poverenje kod poverilaca, takvom preduzeu dobavljai nee isporuivat svoje proizvode i robu i initi usluge sa uobiajenim odlonim rokom plaanja ve zahtevani avansno plaanje koje nelikvidno preduzee ne moe da da ,to znai da je prinueno da prestane s poslovanjem. Na drugoj starni, i kreditori e izbegavati pozajmljivanje nelikvidnom preduzeu jer nemaju sigurnosti da e svoja potraivanja moi naplatiti o roku dospea. I jedno i drugo, preduzee doovdi u zaarani krug ,poslovanje se prekida ili u najboljem sluaju obim poslovanja se smanjuje zbog ega preduzee pada u zonu gubitka, a gubitak dodatno ugroava likvidnost i podstie misao kod poverilaca (dobavljaa i kreditora) da sa takvim preduzeem ne
40

treba raditi osim ako se ne plaa avansom ili ako za obaveze takvog preduzea ne garantuju tree lice, a nai garanta za takvo preduzee je gotovo nemogue jer je garant svestan da plaenu obavezu preduzea nee moi lako a moda nee moi uopte naplatiti od takvog preduzea. Uz to ako bi se i naao garant, garancija nije besplatna za nju se plaa provizija to ugroava ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezulatata. Bilans likvidnosti spadau interne bilanse to znai da njegova forma i sadrina nije propisana o bilansiranju, ve formu i sadrinu kreira preduzee na nain koji e pruiti to objektivniju i jasniju sliku o mogunosti odravanja likvidnosti (platene sposobnosti).Izradi bilansa likvidnosti prethodi sainjavanje zakljunog bilansa ili meubilansa u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima, a potom se iz tog bilansa izvodi bilans likvidnosti putem dodatnog ralanjavanja imovine po roku unovljivosti dodatnog ralanjivanja obaveza po roku dospea plaanja. Poredak tako ralanjene imovine i obaveza u bilansu likvidnosti je takav da se imovina iskazuje u datom roku unovljivosti a naspram te imovine stoje obaveze koje dospevaju za plaanje u istom roku,tj.u roku u kome je imovina unovljiva. To omoguuje itanje bilansa horizontalno jer naspram imovine unovljive u datom roku stoji obaveza koja dospeva za plaanje u istom roku i uzimajui u obzir vrednost imovine unovljive u datom roku i vrednost obaveze koja dospeva za plaanje u istom roku lako se uava da le e ili nee obaveza u momentu dospea moi da bude plaana, odnosno uoava se kakava je mogunost odravanja likvidnosti (platene sposobnosti). Polazei od reenog u bilansu likvidnosti imovina se grupie u dve velike skupine dugorono vezana imovina, na jednoj i kratkorono vezana i likvidna imovina na drugoj strani, a pasiva se takodje grupie u dve velike skupine sopstveni i dugoroni kapital na jednoj i kratkorone obaveze na drugoj strani. Dugorono vezanu imovinu prestavljaju osnovna sredstva, dugoroni finansijski plasmani i stalne zalihe. Iz osnovnih sredstava se iskljuuju ona osnovna srdstva koja se mogu prodati (unoviti), ma da se time ne ugrozi iskoritenje kapaciteta i poslovanja uopte, i prenose u kratkorono vezanu imovinu. Iz dugoronih finansijskih plasmana iskljuuju se dugoroni finansijski plasmani iji rok dospea za naplatu ne prelazi godinu dana kao i dugoroni finansijski plasmani koji se mogu prodati i time unoviti uz uslov da se prodajom tih dugoronih finansijskih plasmana ne ugroava interes preduzea. I jedni i drugi dugoroni plasmani se prenose u kratkorono vezanu imovinu. Stalne zalihe (u literaturi esto se nazivaju gvozdenim zalihama) jesu one zalihe koje omoguavaju iskoritenje raspoloivog kapaciteta, odvijanja procesa proizvodnje bez prekida i odvijanja procesa prodaje u skladu sa preuzetim obavezama u pogledu rokova i obima isporuke kupcima. Te zalihe, iz reenih razloga, u finansijskom izrazu se ne smanjuju, stalno su prisutne u preduzeu pa otuda im naziv - stalne zalihe. Na drugoj strani, razlika izmeu bilansiranih i stalnih zaliha jesu povremene zalihe i te zalihe spadaju u kratkorono vezana sredstva jer se one putem prodaje mogu unoviti a da se ne ugrozi iskoritenje raspoloivog kapaciteta, odvijanje procesa proizvodnje bez zastoja i prekida i ugroavanje isporuke proizvoda (i robe) kupcima u ugovorenim rokovima i obimu. Kod preduzea koja imaju kontinuirani proces proizvodnje i prodaje, uz uslov da je upravljanje zalihama dobro, stalne zalihe se izjednauju sa bilansiranim zalihama.8 Kod preduzea koja imaju diskontuiranu (sezonsku) proizvodnju ili prodaju javljaju se sezonske zalihe, tj. zalihe koje

O upravljanju zalihama vidi dr Jovan Rodid: Poslovne finansije i procena vrednosti preduzea, Ekonomika, Beograd, 1993, str. 269.

41

su u preduzeu prisutne samo u vreme sezone, a budui da ta sezona, u principu, traje krae od godinu dana, te sezonske zalihe spadaju u kratkorono vezana sredstva. Ilustracije radi, uzimamo da dato preduzee ima sledei bilans sainjen u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima: Bilans stanja na dan________

AKTIVA A. STALNA IMOVINA (1 do 3) 1. Nematerijalna osnovna sredstva 2. Materijalna osnovna sredstva 3. Dugoroni finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (1 do 4) 1. Zalihe 2. Kratkoroni finansijski plasmani 3. Potraivanja od kupaca 4. Gotovina AKTIVA (A+B)

86.000 1.000 80.000 5.000 113.000 60.000 6.000 40.000 7.000 199.000

A. KAPITAL(1+2) 1. Osnovni kapital 2. Rezerve B. OBAVEZE (1do 3) 1. Dugorone obaveze 2. Kratkorone obaveze 3. Kratkorone obaveze prema Dobavljaima, radnicima i Fiskusu C. PASIVA (A+B)

PASIVA 90.000 80.000 10.000 109.000 40.000 20.000

49.000 _____________ 199.000

Pri sainjavanju bilansa likvidnosti polazimo od sledeeg; materijalnih osnovnih sredstava u iznosu od 10.000 dinara putem prodaje mogu se unoviti bez ugroavanja iskoritenja raspoloivog kapaciteta i poslovanja uopte; dugoronih finansijskih plasmana u iznosu od 1.000 dinara dospeva za naplatu u roku od godinu dana; u okviru ukupnih zaliha na stalne zalihe otpada 50.000 dinara a na sezonske zalihe 10.000 dinara; dugorone obaveze u iznosu od 5.000 dinara dospeva za plaanje u roku od godinu dana. Na osnovu napred navedenog bilansa i navedene prodaje osnovnih sredstava, sezonskih zaliha, dospea za naplatu dugoronih finansijskih plasmana i dospea za plaanje dugoronih obaveza, bilans likvidnosti izgleda ovako: Bilans likvidnosti na dan________

AKTIVA

PASIVA

42

A. DUGORONO VEZANA SREDSTVA (1 do 3) 1. Nematerijalna osnovna sredstva 2. Materijalna osnovna sredstva (80.000-10.000) 3. Dugoroni finansijski plasmani (5.000-1.000) 4. Stalne zalihe (60.000-10.000) B. KRATKORONO VEZANA I LIKVIDNA IMOVINA (1 do 5) 1. Sezonske zalihe (60.000-50.000) 2. Kratkoroni finansijski plasmani (6.000+1.000) 3. Potraivanja od kupaca 4. Gotovina AKTIVA (A+B)

86.000 1.000 70.000 4.000 50.000 74.000 10.000 7.000 40.000 7.000 199.000

A. SOPSTVENI I DUGORONO POZAJMLJENI KAPITAL (1+2) 1. Sopstveni kapital 2. Dugorono pozajmljeni kapital (40.000-5.000) B. KRATKORONE OBAVEZE (1+2) 2. Kratkorone finansijske obaveze (20.000+5.000) 3. Kratkorone obaveze prema Dobavljaima, radnicima i Fiskusu

125.000 90.000 35.000 74.000 25.000

49.000

C. PASIVA (A+B)

_____________ 199.000

Gore navedeni bilans likvidnosti u sutini iskazuje dve jednaine: a) jednaini dugorone finansijske ravnotee u kojoj levu stranu ini dugorono vezana imovina a desnu stranu sopstveni i dugorono pozajmljeni kapital to izgleda ovako: Dugorono vezana imovina 125.000 Sopstveni i dugorono pozajmljeni kapital 125.000

b) jednainu kratkorone finansijske ravnotee u kjoj levu stranu ini kratkorono vezana i likvidna imovina a desnu stranu kratkorone obaveze, to izgleda ovako: Kratkorono vezana i Likvidna imovina 74.000 Kratkorone obaveze 74.000

Budui da je kod obe jednaine leva strana jednaka desnoj strani bilans likvidnosti iskazuje da postoji finansijska ravnotea i da su time stvoreni uslovi za odravanje likvidnosti (platene sposobnosti) preduzea. Finansijska ravnotea je uspostavljena pod uslovom da se nepotrebna osnovna sredstva prodaju i da prodajna cena ne bude nia od njihove knjigovodstvene vrednosti. Ako se ta osnovna sredstva ne bi prodala stanje finansijske ravnotee bi bilo: Dugorono vezana imovina 125.000 + 10.000 = 135.000 Kratkorono vezana i Likvidna imovina 74.000 10.000 =64.000 Sopstveni dugorono pozajmljeni kapital 125.000 Kratkorone obaveze 74.000

>

<

43

Sada je dugorona finansijska ravnotea pomerena ka dugorono vezanoj imovini a kratkorona finansijska ravnotea je pomerena ka kratkoronim obavezama. Pri ovakvom stanju finansijske ravnotee preduzee ne moe odravati likvidnost (platenu sposobnost) iz prostog razloga zato to je dugorono vezana imovina pokrivena kratkoronim obavezama u visini razlike izmeu kratkoronih obaveza i kratkorono vezane i likvidne imovine, to u naem primeru iznosi 10.000 dinara = (74.000-64.000). Te kratkorone obaveze e dospeti za plaanje pre nego se dugorono vezana imovina konvertuje u gotovinu i toga radi preduzee ne moe da bude likvidno. Ako bi se nepotrebna osnovna sredstva prodala ispod knjigovodstvene vrednosti opet bi dugorono vezana imovina bila vea od sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala a kratkorono vezana i likvidna imovina bila bi manja kratkoronih obaveza, naravno, ta diskrepanca bila bi u manjem iznosu nego kada se nepotrebna osnovna sredstva ne bi prodala, tanije bila bi u iznosu razlike izmeu knjigovodstvene vrednosti i prodajne cene tih osnovnih sredstava, to bi opet ugroavalo odravanje likvidnosti (platene sposobnosti) preduzea. Suprotno od prednjeg, ako bi se nepotrebna osnovna sredstva prodala po ceni iznad knjigovodstvene vrednosti kratkorono vezana i likvidna imovina poveala bi se vie nego to se smanjuje dugorono vezana imovina za razliku izmeu prodajne cene i knjigovodstvene vrednosti prodatih osnovnih sredstava. Kod prodaje osnovnih sredstava ostvario bi se kapitalni dobitak u visini razlike izmeu prodajne cene i knjigovodstvene vrednosti nepotrebnih osnovnih sredstava. Na kapitalni dobitak obraunava se porez koji se na strani pasive bilansira u okviru kratkoronih obaveza a razlika izmeu kapitalnog dobitka i poreza predstavlja nerasporeeni dobitak koji se na strani pasive bilansira u okviru sopstvenog kapitala. Ilustracije radi, uzmimo da su nepotrebno osnovna sredstva iz naeg primera prodata za 13.000 dinara i budui da je njihova knjigovodstvena vrednost 10.000 dinara, od njihove prodaje ostvaren je kapitalni dobitak od 3.000 dinara = (13.000-10.000). Predpostavimo da je poreska stopa 20%, porez na kapitalni dobitak je 600 dinara = (3.000 x 0.2), a nerasporeeni dobitak je 2.400 dinara = (3.000-600). Sada bi stanje finansijske ravnotee iz naeg primera bilo: Dugorono vezana imovina 125.000 Kratkorono vezana i likvidna imovina 74.000 + 3.000 = 77.000 Sopstveni i dugorono pozajmljeni kapital 127.400 = (125.000 + 2.400) Kratkorone obaveze 74.600 = (74.000 + 600)

<

>

Sada je stanje finansijske ravnotee sledee: a) dugorono finansijska ravnotea je pomerena ka sopstvenom i dugorono pozajmljenom kapitalu za 2.400 dinara = (127.400 - 125.000); b) kratkorona finansijska ravnotea je pomerena ka kratkorono vezanoj i likvidnoj imovini za 2.400 dinara = (77.000 - 74.600). To praktino znai da je sada kratkorono vezana i likvidna imovina pokrivena iz sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala u iznosu od 2.400 dinara, to predstavlja sigurnost u odravanju likvidnosti (platene sposobnosti) preduzea jer e se kratkorono vezana imovina
44

pokrivena iz sopstvenog i dugorono povezanog kapitala pretransformisati u gotovinu nego to e dospeti obaveze za plaanje, bilo po osnovu rasporeivanja nerasporeene dobiti bilo po osnovu dospea dela dugorono pozajmljenog kapitala za plaanje. Iz celokupnog prednjeg izlaganja proizilazi: bilans likvidnosti treba da pokae stanje finansijske ravnotee i ako je dugorona finansijska ravnotea pomerena ka dugorono vezanoj imovini a kratkorona finansijska ravnotea ka kratkoronim obavezama uprava preduzea (poglavito finansijska funkcija) mora izmai mogunost da se finansijska ravnotea to pre uspostavi i time stvore uslovi za odravanje likvidnosti (platene sposobnosti) preduzea. U strunoj literaturi postoje pokuaji da se iskazna mo bilansa likvidnosti povea. S tim u vezi preporuuje se da se u fusnoti u strani aktive bilansa likvidnosti oznai iznos ugovorenog a neiskoritenog zajma a na strani pasive da se oznae kratkorone obaveze koje e u bliskoj budunosti nastati i uz to kratkorona vezana i likvidna imovina periodiziraju i iskau po mesecima unovenja a da se kratkorone obaveze periodiziraju po mesecima dospea, to bi pokazalo za svaki mesec kolika e biti gotovina na jednoj i koliko su dospele obaveze na drugoj strani, pa se njihovim uporeenjem dolazi do saznanja o mogunosti odravanja likvidnosti u svakom mesecu periodizacije.9 Taj pokuaj prikazivanja mogunosti odravanja likvidnosti, na alost, nije uspeo niti moe uspeti iz prostog razloga o je bilans stanja slika imvine, kapitala i obaveza na dan bilansa i makar sa koliko preciznosti periodizirali unovenje kratkorono vezane imovine i dospee za plaanje kratkoronh obaveza po mesecima,slika je nepotpuna jer u narednim mesecima pa i danima dolazi do novih kratkoronih potraivanja po osnovu proizvodnje i prodaje uinaka i/ili krtakoronih finansijski plasmana i dolazi do novih kratkoronih obaveza po osnovu nabavke,plata radnika i poreza. Za razliku od toga, plan priliva i odliva gotovine segmentiran po mesecima daje pouzdaniju informaciju o mogunosti odravanja likvidnosti (kao vek platene sposobnost) preduzea, koji izgleda ovako:
PLAN PRILIVA I ODLIVA GOTOVINE ____________________________________________________________________________ Element Vremenski intervali za koje se planira priliv i odliv gotovine (meseci ili kvartali, npr.) ____________________________________________________________________________ A. PRILIV GOTOVINE (1 do 9) 1. Naplata potraivanja od kupca 2. Naplata kratkoronih finansijskih plasmana 3. Naplata ostalih kratkoronih potraivanja 4. Unovenje hartija od vrednosti 5. Naplata dugoronih finansijskih plasmana 6. Naplata neuplaenog upisanog kapitala 7. Pribavljanje novih kratkoronih zajmova 8. Pribavljanje novih dugoronih zajmova
9

Vie o tome vidi dr Jovan M Rankovid: Specijalni bilansi, Promikon, Beograd, 1996, str. 284.

45

9. Emisija i prodaja novih hartija od vrednosti B. RASPOLOIVA GOTOVINA PRENETA U PLANSKI INTERVAL C. UKUPAN PRILIV I RASPOLOIVA GOTOVINA (A+B) D. ODLIV GOTOVINE (1 do 8) 1. Isplata obaveza dobavljaima 2. Isplata datih hartija od vrednosti 3. Isplata dividendi, kamata i naknada za udele 4. Isplata obaveza prema radnicima 5. Isplata poreza, doprinosa i drugih dabina 6. Isplata glavnice kratkoronih zajmova 7. Isplata glavnice dugoronih zajmova 8. Isplata ostalih obaveza E. STANJE GOTOVINE NA KRAJU INTERVALA VIAK (C-D) AKO JE C >D MANJAK (D-C) AKO JE D>C ____________________________________________________________________________

8. BILANS PORAVNANJA

A) SUTINA, VRSTE I POSTUPAK PORAVNANJA

Preduzede koje je zapalo u kriznu situaciju koja se manifestuje nemogudnosti pladanja obaveza u duem vremenskom periodu ili nemogudnosti pladanja obaveza uopte (insolventnost) putem poravnanja sa poveriocima izbegava steaj, rasturanje i nestanak preduzeda. Drugim reima, poravnanje je usmereno na saniranje preduzeda i odravanje preduzeda.

Poravnanje se vri otpisom dela obaveza i/ili prolongiranjem rokova pladanja obaveza. Poravnanje moe da bude dobrovoljno ili prinudno.

Dobrovoljno poravnanje se odvija van suda, otuda se i naziva vansudsko poravnanje. To praktino znai da se dunik i poverioci pogaaju koji deo de duga dunika od strane poverilaca biti oproten, otpisom, ako se poravnanje zasniva na otpisu, odnosno u kom roku de dug biti pladen, ako se radi o prolongiranju rokova pladanja (monatorijumu). Nedostatak vansudskog poravnanja jeste u tome to se poverioci, kad ih ima mnogo, teko okupljaju i to se poravnanje ne odnosi na one poverioce koji ga nisu prihvatili.

46

Prinudno poravnanje odvija se pred sudom i ako ponueno poravnanje prihvate poverioci ija potraivanja u ukupnim potraivanjima od dunika ine preko 50% poravnanje se odnosi i na poverioce koji ga nisu prihvatili, to poravnanje tada ima snagu obaveznosti.

Oduka poverilaca da li de prihvatiti ili nede prihvatiti ponieno poravnanje u sutini zavisi od njihove procene: da li de dunik ispuniti obaveze proistekle iz poravnanja (pladanje neotpisanog dela duga u rokovima utvrenim na poravnanju), a naroito zavisi od procene da li de poverioci vie izgubiti ako ne prihvate poravnanje i time puste da dunik padne pod stedaj, a oni svoja potraivanja naplate putem steajne mase. Uz to poverioci imaju u vidu da se potraivanja iz steajne mase napladuju tek po okonanju steaja, da steaj traje relativno dugo (ponekad i vie godina) i da steajna masa, u principu, nije dovoljna za isplatu obaveza dunika u steaju u punom iznosu, to znai da de i tada dodi do otpisa potraivanja poverilaca dunika u steaju. Dakle, radi se o odluci poverilaca koja poiva na nizu u sutini neargumentovanih dokaza, pa otuda se odluka zasniva na predpostavkama. Uz sve gore reeno, pri donoenju odluke prihvatiti ili ne prihvatiti poravnanje kod izvesnih poverlaca moe da bude i poslovni interes da se dunik odri, da ne ide u steaj. To de se dogoditi kada dunik za poverioca predstavlja znaajnog kupca i poslovnog partnera. U takvim okolnostima poverilac pokrede postupak poravnanja, naravno uz saglasnost dunika s ciljem da se putem poravnanja dunik sanira i tine osposobi za opstanak.

Procedura prinudnog poravnanja u naoj zemlju ureena je Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji savezne republike Jugoslavije, koja se sastoji u slededem:

Voenje postupka prinudnog poravnanja. Prinudno poravnanje vodi vede trojice sudija od kojih je jedan sudija predsednik veda, a vede sudija moe da imenuje i upravnika prinudnog poravnanja (lan 13.)

Pokretanje postupka prinudnog poravnanja. Postupak za porinudno poravnanje pokrede dunik ili poverilac uz saglasnost dunika (lan 18.). predlog za prinudno poravnanje sadri:

Predlog rokova isplate obaveza dunika poveriocima i predlog procenta obaveza koje de biti ispladene poveriocima, Izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju dunika, Dokumentaciju kojom se dokazuje postojanje uslova za prinudno poravnanje, Dokumentaciju i analizu kojom se dokazuje da de dunik mode ispuniti svoje obaveze iz prinudnog poravnanja, 47

 Spisak dunika i poverilaca, sa naznakom adrese, osnova i visine obavezei potraivanja, Spisak poverilaca koji imaju pravo odvojenog namirenja: razluni poverioci ije je potraivanje pokriveno zalogom i izluni poverioci ije se potraivanje zasniva na stvarima i pravima koje ne pripadaju duniku (lan 19.).

U predlog rokova i iznosa isplate obaveza predlaga moe da ponudi:

Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 50% sa rokom pladanja od godinu dana, Isplatu obaveza u iznosu ne manjem od 60% sa rokom pladanja od dve godine i, Isplatu obaveza u celini sa rokom pladanja od 3 godine (lan 21).

Predsednik veda poravnanja odbacuje predlog:

Ako predlog ne sadri ekonomsko-finansijsku analizu dunika i dokumenta iz lana 19; Ako su ponueni rokovi pladanja dui a ponueni iznos pladanja obaveza manji od propisanih lanom 21; Ako se utvrdi da je dunik nije uredno vodio poslovne knjige i zbog toga se ne moe ocenjivati njegov ekonomsko-finansiijski poloaj (lan 22).

Otvaranje postupka prinudnog poravnanja. Vede prinudnog poravnanja odbacuje predlog za prinudno poravnanjeako utvrdi da ne postoje uslovi za porinudno poravnanje ili ako nae da dunik moe platiti obaveze i bez prinudnog poravnanja, a ako su ispunjeni uslovi donosi se reenje o otvaranju postupka prinudnog poravnanja (lan 23). Iatovremeno se izdaje oglas kojim se poverioci pozivaju da pistupe radi zakljuenja prinudnog poravnanja i oderuje se predujam koji predlaga mora poloiti za pokride trokova prinudnog poravnanja (lan 24). Oglas sadri:

Ime suda pred kojim se vodi postupak prinudnog poravnanja, Ime dunika, Naznaka reenja kojim je prinudno poravnanje odobreno, Poziv poveriocima da u roku od 30 dana od dana objavljivanja oglasa u Slubenom listu SRJ prijave svoja potraivanja, Mesto i datum odravanja roita prinudnog poravnanja, Sadrinu prinude prinudnog poravnanja. 48

Roite za prinudno poravnanje. Na roitu za prinudno poravnanje:

Predstavnik dunika obrazlae svoje ekonomsko-finansijsko stanje, Poslovni organ ili lice odgovorno za finansijske poslove drunika daje izjavu da podaci iz izvetaja o ekonomsko-finansijskom stanju odgovaraju injeninom stanjuo emu se izjanjava i predstavnik organizacije koja vodi poslove platnog prometa za dunika kao i upravnik poravnanja ako je imenovan, Ispituju se prijavljena potraivanja (lan 35).

Poverioci odluuju o predloenom poravnanju glasanjem. Pravo glasa imaju poverioci ija su potraivanja utvrena a nisu razluni i izluni poverioci (lan 36 i 37).

Prinudno poravnanje je prihvadeno ako za njega glasaju poverioci ija potraivanja iznose vie od 50% potraivanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i kad prinudno poravnanje prihvati vede poravnanja (lan 38).

Odobrenje prinudnog poravnanja. Nakon prihvatanja prinudnog poravnanja na roitu, vede poravnanja izdaje reenje o odobrenju zakljuenja poravnanja koje sadri:

Utvreni procenat i rokove u kojim se obaveze pladaju, Spisak potraivanja koja nisu osporena sa naznakom iznosa koliko iznose i koliko smanjuju zbog prinudnog poravnanja.

se

Ako je u postupku prinudnog poravnanja dato i jemstvo da de dunik platiti smanjene obaveze u reenju se navodi ime i sedite jemca sa naznakom njihove solidarne odgovornosti za obaveze dunika prema njegovim poveriocima. Reenje se objavljuje u Slubenom listu SRJ (lan 40). 49

B) SAINJAVANJE BILANSA PORAVNANJA

Bududi da se poravnanjem ne menja status preduzeda, bilans poravnanja sainjava se izvan knjigovodstva i to poetni bilans poravnanja i zakljuni bilans poravnanja. Cilj poetnog bilansa poravnanja je da pokae:

Da je poravnanje nuno radi saniranja a time i opstanka preduzeda, Da pokae pokrivenost obaveza imovinom, Da izdvoji obaveze prema razluenim i izluenim poveriocima koji se izuzimaju iz poravnanja.

Cilj zakljunig bilansa poravnanja je sa iskae finansijski poloaj preduzeda posle poravnanja na osnovu ega se moe dodi do saznanja da li preduzede posle saniranja ima uslova za finansijsko ozdravljenje a time i opstanak.

Poetni bilans poravnanja i zakljuni bilans poravnanja su sastavni deo izvetaja o ekonomskofinansijskom stanju dunika; zapravo, taj izvetaj se i ne moe valjano sainiti bez poetnog i zakljicnog bilansa poravnanja.

Sainjavanju poetnog bilansa poravnanja prethodi sainjavanje bilansa u skladu sa propisima o bilansiranju i raunovodstvenim standardima. To moe da bude zakljuni godinji bilans ili meubilans u toku godine ako su oni sainjeni neposredno pred otvaranje postupka za poravnanje, a ako to nije sluaj kao to se sainjava meubilans u toku godine sainide se meubilans radi poravnanja na dan koji prethodi pokretanju postupka za poravnanje.

Ukoliko bilans sainjen nepostredno pred dan pokretanja postupka za poravnanje sadri skrivene gubitke (precenjenu aktivu i/ili podcenjene obaveze) nuno je ponovnim procenjivanjem otkriti skrivene gubitke i sainiti poetni bilans poravnanja bez skrivenih gubitaka. U tom sluaju postoje dva poetna bilansa poravnanja knjigovodstveni i procenjeni.

50

Zakljuni bilans poravnanja se sainjava tako to se:

Aktiva preuzima iz knjigovodstva ili procenjenog poetnog bilansa poravnanja, Obaveze se u pasivi iskazuju u iznosima i rokovima dospeda kakve de one da budu ako se prihvati predloeno poravnanje, Otpis skrivenih gubitaka u poetnom bilansu poravnanja izaziva pojavu vanrednih rashoda. Pladanje trokova poravnanja takoe izaziva pojavu rashoda, Otpis obaveza po osnovu prihvadenog poravnanja izaziva pojavu vanrednih prihoda, Razlika izmeu vanrednih prihoda po osnovu otpisa obaveza i vanrednih rashoda po osnovu otpisa skrivenih gubitaka uvedenih za trokove poravnanja predstavlja dobitak od poravnanja, Na dobitak od poravnanja se obraunava porez na dobitak po propisanoj stopi a razlika izmeu dobitka od poravnanja i poreza je neto dobitak od poravnanja, U zakljunom bilansu poravnanja porez na dobitak se iskazuje na strani pasive kao povedanje obaveza, a sa neto dobitkom se uvedava sopstveni kapital.

Ilustracije radi, uzimamo da bilans po knjigovodstvenim vrednostima sainjen neposredno pred podnoenje zahteva za poravnanje izgleda ovako:

Bilans na dan____________

AKTIVA

PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 1.Osnovna sredstva

70.000

A. KAPITAL B. OBAVEZE (1 do 3) 1.Dugorone obaveze a)koje ulaze u poravnanje

30.000 120.000 20.000 10.000 51

69.000 1.000

2.Dug.finansijski plasmani B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3)

80.000

1.Zalihe 2.Potraivanja od kupaca

20.000 59.000

b)koje ne ulaze u poravnanje 2.Kratkorone finansijske obaveze

10.000

5.000

3.Gotovina

1.000

3.Obaveze prema dobavljaima (a+b) 95.000

a)Obaveze prema dobavljaima koje ulaze u poravnanje 90.000

b)Obaveze prema dobavljaima koje ne ulaze u poravnanje 5.000

AKTIVA (A+B)

150.000

PASIVA (A+B)

150.000

Predpostavimo sada da u okviru osnovnih sredstava postoji neupotrebljiva oprema ija je sadanja vrednost 5.000 dinara i da zatezne kamate po obavezama prema dobavljaina nisu knjiene u iznosu od 8.000 dinara. I jedno i drugo predstavlja gubitak. Na osnovu ovih podataka poetni bilans prinudnog poravnanja po procenjenoj vrednosti izgleda ovako:

Poetni bilans poravnanja na dan____________ AKTIVA A.STALNA IMOVINA (1+2) PASIVA 65.000 A.KAPITAL (30.000-5.000-8.000) 17.000 128.000 20.000 10.000 10.000 52

1.Osnovna sredstva (69.000-5.000) 64.000 B.OBAVEZE (1 do 3) 2.Dugoroni finansijski plasmani B.OBRTNA IMOVINA (1 do 3) 1.Zalihe 1.000 1.Dugorone obaveze (a+b) a)koje ulaze u poravnanje b)koje ne ulate u poravnanje

80.000 20.000

2.Potraivanja od kupaca

59.000 2.Kratkorone finansijske obaveze 5.000

3.Gotovina

1.000 3.Obaveze prema dobavljaima (a+b) 103.000

a)Obaveze prema dobavljaima koje ulaze u poravnanje (90.000+8.000) b)Obaveze prema dobavljaima koje ne ulaze u poravnanje 5.000 98.000

AKTIVA (A+B)

145.000

PASIVA (A+B)

145.000

Iz ovog bilansa moe se utvrditi pokrivenost dugova na taj nain to de se uporediti obrtna imovina za izmirenje poverilaca i potraivanja poverilaca koji uestvuju u poravnanju. Slobodna imovina za unovenje utvruje se ovako:10

1. ukupna imovina 2. imovina sa pravom itdavanja i izuzimanja (odnosi se na imovinu pod hipotekom, zalogom i slino) 3. slobodna imovina (1-2) 4. iznos obaveza prema povledenim poveriocima 5. imovina za izmirenje poverilaca koji uestvuju u poravnanju (4-5)

Obaveze prema povlatenim poveriocima su one obaveze koje po zakonu ne podpadaju pod prinudno poravnanje. Po lanu 140 Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene do postupka otvaranja poravnanja, kojih u naem primeru nema. Saglasno prednjem, stopa pokrida dugova prema poveriocima koji uestvuju u poravnanju, prema podacima iz napred navedenog bilansa je:

10

Dr Jovan M. Rankovid: Citirani opus, str. 311.

53

Stopa pokrida Imovina za izmirenje poverilaca x 100 (145.000-15.000)x100 dugova = Obaveze prema poveriocima koji uestvuju u poravnanju = 113.000 =115%

Ako bi stopa pokrida dugova bila nia od zakonom propisane obavezne isplate dugova u postupku poravnanja, to po lanu 21 Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji iznosi: najmanje 50% za isplatu u roku od godine dana, najmanje 60% za isplatu u roku od dve godine, i 100% za isplatu u roku od tri godine,

od podnoenja zahteva za prinudno poravnanje treba odustati, jer dunik zakonom zahtevanu kvotu isplate objektivno ne moe izvriti.

Predpostavimo sada da je preduzede iz naeg primera predloili takvo poravnanje da de poveriocima koji uestvuju u poravnanju isplatiti 50% njihovih potraivanja u rokovima koji su ugovoreni, to znai da se 50% obaveza prema poveriocima koji uestvuju u poravnanju otpisuje, to u naem primeru izgleda ovako:

1. 2. 3. 4.

Dugorone obaveze ukljuene u poravnanje = 10.000x0,50=5.000 dinara otpisa Kratkorone finansijske obaveze =5.000x0,5=2.500 dinara otpisa Obaveze prema dobavljaima ukljuene u poravnanje =98.000x0,5=49.000 dinara otpisa Ukupan iznos (5.000+2.500+49.000)=56.500 dinara.

Pri sainjavanju poetnog bilansa poravnanja otpisani si skriveni gubici u iznosu od 13.000 dinara. Ako predpostavimo da su trokovi poravnanja 4.000 dinara, moemo obraunati dobitak od poravnanja, porez na taj dobitak i neto dobitak od poravnanja na slededi nain:

54

1. Vanredni prihodi od otpisa obaveza 2. Vanredni rashodi od otpisa skrivenih gubitaka 3. Trokovi prinudnog poravnanja 4. Dobitak od poravnanja (1-2-3) 5. Porez na dobitak (25%) 6. Neto dobitak od poravnanja (4-5)

56.500 13.000 4.000 39.000 9.875 29.625

Sada imamo sve elemente za sainjavanje zakljunog bilansa poravnanja, koji se sainjava tako da se iz poetnog bilansa poravnanja sainjenog na bazi procene preuzme imovina, obaveze se umanjuju za otpis i uveevaju za porez na dobitak od poravnanja, kapital se uzima iz poetnog bilansa sainjenog na bazi knjigovodstvenih podataka. Ovo zato sto je gubitak po osnovu otpisa skrivenih gubitaka, kojim je umanjen sopstveni kapital u poetnom bilansu poravnanja sainjenom na bazi procene, sada pokriven vanrednim prihodima po osnovu otpisa obaveza. Saglasno prednjem, zakljuni bilans poravnanja izgleda ovako:

Zakljuni bilans poravnanja na dan_____________ AKTIVA PASIVA

A. STALNA IMOVINA (1+2) 1.Osnovna sredstva

65.000

A. KAPITAL(30.000+29.625) B. OBAVEZE (1 do 4) 1.Dugorone obaveze (20.000-5.000)

59.625 85.375

64.000 1.000

2.Dug.finansijski plasmani

15.000

B. OBRTNA IMOVINA (1 do 3)

80.000

2.Kratkorone finansijske Obaveze (5.000-2.500) 2.500

1.Zalihe

20.000

3.Obaveze prema dobavljaima (103.000-49.000) 54.000 55

2.Potraivanja od kupaca 3.Gotovina

59.000 1.000

4. Obaveze za porez 5. Obaveze za trokove Poravnanja

9.875

4.000

AKTIVA (A+B)

145.000 PASIVA (A+B)

145.000

Bududi da je cilj prinudnog poravnanja da se preduzede plateno osposobi, da bude likvidno, korisno je sainiti uporedni bilans likvidnosti na osnovu poetnog bilansa poravnanja i zakljunog bilansa poravnanja. Uz predpostavku da preduzede iz naeg primera nema nepotrebnih sredstava koja se mogu prodati a da stalne zalihe iznose 10.000 dinara, uporedni bilans likvidnosti izgleda ovako:

AKTIVA Pozicija Poetni Bilans Zakljuni Pozicija bilans Poetni bilans

PASIVA Zakljuni bilans poravnanja

Poravnanja poravnanja

poravnanja

A.DUGORONO VEZANA IMOVINA (1 do 3) 75.000 75.000

A.SOPSTVENI I DUGORONO POZAJMLJENI KAPITAL (1+2) 37.000 74.625 59.625

1. Osnovna sredstva 2.Dug. fin. Plasmani 3.Stalne zalihe

64.000 1.000 10.000

64.000 1.000 10.000

1.Sopstveni kapital 17.000 2.Dug.obaveze B.KRATKORONE

20.000 15.000

56

OBAVEZE (1 do 4) 108.000 70.375 B.KRATKORONO VEZANA I LIKVIDNA IMOVINA (1 do 3) 1.Sezonske zalihe 70.000 10.000 70.000 10.000 1.Kratk.fin obaveze 2.Obaveze prema Dobavljaima 2.Potraivanja od kupaca 3. Gotovina 59.000 1.000 59.000 1.000 3.Obaveze za porez 4.Obaveze za trokove poravnanja 0 4.000 0 9.875 103.000 54.000 5.000 2.500

AKTIVA (A+B)

145.000

145.000

PASIVA (A+B)

145.000 145.000

Stanje finansijske ravnotee na osnovu napred izloenih bilansa je:

a) Dugorona finansijska ravnotea:

Dugorono vezana imovina

Sopstveni i dugorono pozajmljeni kapital

-poetni bilans poravnanja -zakljuni bilans poravnanja

75.000 75.000

37.000 74.625

57

b) Kratkorona finansijska ravnotea:

Kratkorono vezana i likvidna imovina Kratkorone obaveze

-poetni bilans poravnanja -zavrni bilans poravnanja

70.000 70.000

108.000 70.375

Gore navedeni podaci pokazuju:

Po poetnom bilansu poravnanja dugorona finansijska ravnotea je bitno pomerena ka dugorono vezanoj imovini a kratkorona finansijska ravnotea je pomerena ka kratkoronim obavezama zbog ega je predutede plateno nesposobno; Po zakljunom bilansu poravnanja finansijska ravnotea je znatno popravljena, razlika izmeu dugorono vezane imovine i sopstvenog i dugorono pozajmljenog kapitala, odnosno razlika izmeu kratkoronih obaveza i kratkorono vezane i likvidne imovine je samo 375 dinara, sto obedava da de preduzede biti plateno sposobno ako poverioci prihvate predlog prinudnog poravnanja.

Napred izloeni poetni bilans poravnanja, zakljuni bilans poravnanja i bilansi likvidnosti izvedeni iz tih bilansa su snaan argument da de dunik posle prihvatanja predloga prinudnog poravnanja biti plateno sposoban jer je saniran preko otpisa obaveza pa stoga ti bilansi i treba da budu sastavni deo izvetaja o ekonomsko finansijskoj situaciji koji zahteva zakon.

9. STEAJNI BILANS

58

Steaj je, u sutini, prinudna likvidacija preduzeda, prinudno ukidanje, rasturanje i njegovo gaenje (nestanak) kao pravnog lica. Steaj se otvara nad preduzedem koje je nesposobno za pladanje u duem periodu, zato to to onemoguduje bitno poremedena finansijska ravnotea, bilo zato to je preduzede zapalo u totalnu prezaduenost, a totalna prezaduenost nastupa kada je imovina manja od obaveze, tada je preduzede izgubilo sav sopstveni kapital i uz to izgubilo je pozajmljeni kapital u visini razlike izmeu gubitka i sopstvenog kapitala. Duina vremenskog perioda u kome je preduzede nesposobno za pladanje te se zbog toga otvara steajni postupak u nekim zemljama je fiksiran,11 a u lanuakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji to je definisano ovako: Steajni postupak sprovodi se nad dunikom koji je trajanje nesposoban za pladanje (insolventan). Prema lanu 100 Zakona o preduzedima steajni postupak se pokrede jos:

Ako preduzede nije organizovano u skladu sa Zakonom o preduzedima, Ako preduzede ne obavlja svoju delatnost due od dve godine i Ako se osnovni kapital preduzeda smanji ispod minimalnog iznosa odreenog Zakonom o preduzedima.

A) STEAJNI POSTUPAK
Steaj preduzeda je proces koji traje ponekad i due od godinu dana. Taj proces odvija se u okviru redovnog suda a regulisan je Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji na slededi nain:

Organi sprivoenja steajnog postupka su: steajno vede, steajni sudija i steajni upravnik, a moe da bude formiran i odbor poverilaca kao savetodavni organ (lan 3). Steajno vede ine trojica sudija od kojih je jedan predsednik veda a steajni sudija ne moe da bude lan veda (lan 54).

Steajno vede:

Odluuje o pokretanju postupka za utvrivanje postoje li uslovi za steaj i sprovodi taj postupak, Odluuje o otvaranju steajnog postupka; Odluuje o prigovorima steajnog upravnika na zakljuke i uputstva steajnog sudije;

11

Vidi o tome dr Jovan M. Rankovid: Citirani opus, str. 324.

59

 Odreuje poslove preduzeda koji su zapoeti a nisu zavreni pre steaja koji de se zavriti u toku steajnig postupka; Odobrava preraun trokova steajnog postupka i odreuje nagradu steajnom upravniku; Ime nuje steajnog upravnika; Odobrava projekat za glavnu deobu steajne mase i donosi reenje o izvrnoj deobi steajne mase; Donosi reenje o zakljuku steajnog postupka (lan 55).

Steajni sudija daje uputstva steajnom upravniku, koja su obavezna za njega, i vri nadzor nad radom steajnog upravnika (lan 56).

Steajni upravnik vri prava i dunosti organa upravljanja dunika u steaju, a njegove dunosti su:

Da aurira knjigovodstvo do dana otvaranja steaja; Da uz saglasnost sa steajnim sudijom sastavi predraun trokova steajnog postupka i da ga dostavi steajnom vedu; Da imenuje komisiju za inventarisanje; Da saini poetni steajni bilans; Da se stara o okonanju zapoetih a nezavrenih poslova dunika kao i poslova neophodnih za spreavanje tete nad imovinom dunika; Da se stara o naplati potraivanja dunika; Da unovi stvari koje ulaze u steajnu masu; Da sastavi nacrt za glavnu deobu steajne mase i nacrt zakljunog bilansa uz saglasnost sa steajnim sudijom; Da sastavi nacrt odluka o naknadnoj deobi. (lan 60 i 61).

Steajno vede, na zahtev poverilaca ija potraivanja ine preko 50% od ukupnih potraivanja od dunika, formira odbor poverilaca radi zatite njihovih interesa (lan 65). Odbor poverilaca:

Razmatra izvetaj steajnog upravnika o toku steajnog postupka i stanju steajne mase; Ima pravo da pogleda poslovne knjige i dokumenta koje je preuzeo steajni upravnik; Ima pravo prigovora na rad steajnog upravnika steajnom sudiji i na rad steajnog sudije steajnom vedu; Moe predloiti smenjivanje steajnog upravnika i imenovanje novog steajnog upravnika; Daje miljenje steajnom vedu o unovenju imovine dunika; Daje miljenje steajnom sudiji o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih invetarisanjem (lan 69). 60

Pokretanje steajnog postupka. Steajni postupak mogu pokrenuti poverioci ili sam dunik (lan 3).

Prethodni postupak. Na osnovu predloga o otvaranju steajnog postupka steajno vede donosi reenje o pokretanju prethodnog postupka za utvrivanje zakonskih uslova za otvaranje steajnog postupka (lan 75).

Ukoliko su zakonski uslovi za otvaranje steajnog postupka ispunjeni, donosi se odluka o pokretanju prethodnog postupka i odreuje roite na koji se pozivaju dunik, predlaga i organizacija koja obavlja poslove platnog prometa za dunika (lan 77). Na roitu su mogude tri solucije:

Da trede lice da izjavu o preuzimanju duga i ako steajno vede prihvati tu ponudu prethodni postupak steaja se obustavlja (lan 78). Da se doe do zakljuka da je mogude prinudno potavnanje, tada steajno vede odreuje rok duniku da podnese predlog za prinudno poravnanje (lan 79) ime se obustavlja prethodni postupak za pokretanje steaja; Ako nema preuzimanja duga i prinudnog poravnanja, steajno vede imenuje vetaka koji de tajedno sa staajnim sudijom isplatiti ekonomsko finansijsko stanje dunika osim ako nisu ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka bez tog ispitivanja (lan 80).

Steajni sudija, na osnovu ispitanog ekonomsko finansijskog stanja dunika dostavlja steajnom vedu miljenje da li ima mesta otvaranju steajnog postupka (lan 83).

Otvaranje steajnog postupka. Na osnovu miljenja steajnog sudije i steajnog vetaka o ekonomsko finansijskoj situaciji dunika, na roitu u kome uestvuje predlaga, dunik i organizacija koja vodi poslove platnog prometa, steajno vede donosi reenje o otvaranju steajnog postupka (lan 84). O otvaranju steajnog postupka objavljuje se oglas u Slubenom listu SRJ i na oglasnoj tabli suda sa pozivom poveriocima da svoja potraivanja prijave u roku od 60 dana. Otvaranje steajnog postupka upisuje se u sudski registar (lan 89 i 90).

Pravne posledice po otvaranju steajnog postupka su:

61

 Sa danom otvaranja steajnog postupka upravljanje dunikom u steaju prenosi se na steajnog upravnika (lan 96); Sa danom otvaranja steajnog postupka prestaje radni odnos zaposlenih kod dunika osim onih radnika koje zadri steajno vede radi zavravanja zapoetih poslova i objavljanje poslova samog steaja (lan 93); Sa danom otvaranja steajnog postupka vri se inventarisanje i sainjavanje poetnog steajnog bilansa (lan 96); Sa danom otvaranja steaja gase se postojedi iro i tekudi rauni dunika i otvaraju novi na koje se prenose novana sredstva sa ugaenih iro i tekudih rauna (lan 97); U firmi dunika dodaje se oznaka u steaju (lan 98); Danom otvaranja steaja sve obaveza dunika smatraju se dospelim, a nedospela novana potraivanja dunika unose se u steajnu masu (lan 100); Danom otvaranja steajnog postupka ne prestaju da teku kamate na potraivanja koja se izmiruje iz steajne mase (lan 102); U steajnom postupku dozvoljeno je prebijanje potraivanja poverilaca sa protiv potraivanjima dunika (lan 105); Otvoreni steajni postupak ne utie na prava odvojenog izmirenja iz odreenih stvari, odnosno iz imovine dunika razliitih prava (zalono pravo, na primer) i izlunih prava (roba u komisionoj preodaji, na primer) (lan 187); U toku steajnog postupka okonavaju se samo oni zapoeti poslovi koji bi mogli proizvesti tetu na imovini dunika ako ne bi bili okonani (lan 119).

Prijavljivanje potraivanja. Poverioci dunika u steaju prijavljuju pismeno svoja potraivanja steajnom vedu (lan 121). Steajno vede zakazuje roite za ispitivanje prijavljenih potraivanja u kome uestvuju steajni sudija, steajni upravnik i poverioci (lan 124). Konanu odluku o priznavanju ili ne priznavanju prijavljenog potraivanja donosi steajni upravnik (lan 125).

Unovenje imovine dunika. Steajno vede moe odluiti da se dunik u steaju proda u celini putem javnog nadmetanja ili neposredne pogodbe ili uz uslov da se na taj nain postignu povoljniji uslovi za poverioca (lan 129). Naravno, preduzede u steaju moe se prodati u celini ako ima trinu perspektivu. Pri proceni povoljnih uslova za poverioce uzima se u obzir ne samo koliko se dobija gotovine u steajnu masu od te prodaje ved i kojiko se smanjuju trokovi steaja usled toga to se na ovaj nain steajni postupak okona bre nego kada se prodaju pojedinana imovinska dobra dunika.

Imovinska dobra dunika prodaju se javnim nadmetanjima ili prikupljanjem ponuda ili, pak, neposrednom pogodbom (lan 131). Imovina koja predstavlja funkcionalnu celinu (postrojenja, ureaju i sl.) prodaju se, po pravilu, javnim nadmetanjem ili sa ili bez zemljita i zgrada (lan 132). Poetna 62

prodajna cena ne moe biti nia od polovine procenjene vrednisti (lan 133). Imovinu prodaje steajni upravnik pod nadzorom steajnog sudije (lan 134). Ako imovina ne bude prodata nudi se poveriocu ija potraivanja odgovaraju vrednosti imovine (lan 135).

Namirenje poverilaca. Steajnu masu ine: novlana sredstva dunika na dan otvaranja steajnog postupka, novana sredstva ostvarena prodajom naturalne imovine i novana sredstva ostvarena naplatom potraivanja (lan 137).

Iz steajne mase najpre se ispladuju trokovi steajnog postupka, poverioce steajne mase (lan 138) i zagarantovane zarade ostvarene kod dunika do dana otvaranja steajnog postupka kao i naknade tete za povredu na radu ostvarene kod dunika pre otvaranja steajnog postupka (povladeni poverioci) (lan 140, stav 2).

Po odbitku od steajne mase trokova steaja, potraivanja poverilaca steajne mase, povladenih poverilaca ostatak predstavlja deobnu masu. Dugovi dunika ispladuju se srazmerno deobnoj masi (lan 141). Steajno vede dostavlja nactr za deobu sa zakazivanjem roita o tom nacr tu, steajnom sudiji, steajnom upravniku i poveriocima (lan 144). Steajno vede posle rasprave na roitu donosi reenje o deobi (lan 145). Na osnovu reenja o deobi steajni upravnik ispladuje potraivanja poverilaca (lan 146).

Zakljuenje steajnog postupka. Nakon izvrenje svih poslova oko steaja steajno vede donosi odluku o zakljuivanju steajnog postupka koja se objavljuje u Slubenom glasniku SRJ i upisuje u sudski registar ime dunik u steaju prestaje da postoji (lan 149 i 150).

B) SAINJAVANJE STEAJNOG BILANSA

Poetni steajni bilans. Najpre se sainjava zakljuni bilans preduzeda koje stupa u steaj a zatim se sainjava poetni steajni bilans. Poetni steajni bilans se sainjava na osnovu inventara u kome se procena vri na bazi likvidacione cene. Pri utvrivanju likvidacione cene polazi se od mogude prodajne cene na prodajnom tritu pri emu je likvidaciona cena uvek nia od prodajne cene jer potencijalni kupac zna da preduzede u steaju mora da proda i da tu prodaju mora da obavi u to kradem roku kako bi trokovi steaja bili to nii, koji su, u principu, proporcionalni vremenu trajanja steaja. Imajudi to u vidu potencijalni kupac uvek zahteva niu cenu od vladajude prodajne cene a to je likvidaciona cena. 63

Poetni steajni bilans se struktuira tako da se iz njega moe videti oekivana steajna masa i utvrditi oekivana steajna kvota izmirenja obaveza preduzeda iz steajne mase. Otuda se aktiva struktuira ovako:

1. ukupna imovina 2. imovina za izdvajanje (to je imovina koja nije u vlasnitvu preduzeda u steaju roba u komisionu, na primer) 3. imovina izuzimanja (to je imovina koja je pod zalogom ili hipotekom) 4. slobodna imovina (1-2-3)

Dugovi se, osim po vrsti, grupiu ovako:

1. Poverioci sa pravom izdavanja (odnosi se na isporuke sa zadravanjem prava svojine, robu u komisionoj prodaji, cedirana potraivanja, imovina koja se nalazi u posedu dunika u steaju po osnovu ugovora o najmu, zakupa, zalaganja i uvanja) 2. Poverioci sa pravom izuzimanja (hipoteka, dug na zemlju, prava na zaplen, ugovor o osiguranju potraivanja) 3. Poverioci steajne mase (sudski trokovi, trokovi steaja, potraivanja poverilaca koja nastaju iz delatnosti steajnog upravnika i sl.) 4. Povladeni poverioci su oni poverioci ija se potraivanja iz steajne mase ispladuju posle isplate poverilaca steajne mase (po Zakonu po prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji to su garantovane zarade radnika ostvarene pre otvaranja steajnog postupka i naknada tete za ozledu na radu nastalu, takoe, pre otvaranja steajnog postupka), u nekim zemljama povladeni poverioci se svrstavaju u isplatne redove po prioritetu isplate. 5. Nepovledeni poverioci su svi ostali poverioci.12

Nepovladeni poverioci uestvuju u deobi ostatka steajne mase srazmerno svojim potraivanjima. Steajna kvota je u vidu procenta koja pripada nepovladenim poveriocima a izraunava se ovako:

Ostatak steajne mase

12

Vie o tome vidi dr Jovan M. Rankovid: Citirani opus, str. 332.

64

Steajna kvota = Potraivanja nepovladenih poverilaca

x 100

Ostatak steajne mase izraunava se ovako: steajna masa minus (izdvajanja i izuzimanja iz steajne mase + povladeni poverioci).

Ilustracije radi, zakljuni i poetni steajni bilans preduzeda na dan otvaranja steajnog postupka izgleda ovako:

Poetni steajni bilans Procenj ena vrednos t ukupne imovine 3

Imovina

Zakljuni bilans

Izdvajanja

Izuzimanja

Slobodna imovina (3-45-6-7)

8 1.000

1.zemljite 2.Gra.objekti 3.Oprema 4.Zalihe 5.Potr.od kupaca 6.Gotovina I IMOVINA (1do 6)

2.000 1.000 10.000 20.000 30.000 10.000 1.000 72.000 1.000 12.000 15.000 32.000 7.000 1.000 68.000 15.000 27.000 7.000 5.000 5.000 10.000 10.000 Poetni steajni bilans 1.000 53.000

Dugovi

Zakljuni bilans

Pocenj ene obavez

Izdvajanja

Izuzimanja

Poverioci steajne

Povlaeni poverioci

Nepovlaeni poverioci (3-

65

mase

4-5-6-7)

1 1.Dugoroni zajmovi 2.Kratkoroni zajmovi 3.Obaveze prema dobavljaima 4.Obaveze prema radnicima 5.Procenjeni trokovi steaja II UKUPNE OVABEZE (1do 5) III NETO IMOVINA (I-II)

8 0 3.000

10.000 10.000 3.000 3.000 40.000 42.000 10.000 10.000 0 0 9.000 5.000 10.000 9.000 10.000 0 37.000

63.000

74.000

5.000

10.000

9.000

10.000

40.000

9.000

-6.000

Na osnovu napred izloenog poetnog steajnog bilansa steajna kvota je:

53.000-9.000-10.000 Steajna kvota = 40.000 x 100 =

34.000x100 =85% 40.000

Ova projektovana steajna kvota ostvarila bi se kada bi imovina bila unovena u vrednosti iskauanoj u poetnom steajnom bilansu i kada bi trokovi steaja bili ostvareni u procenjenom iznosu.

66

Na osnovu poetnog steajnog bilansa otvara se glavna knjiga preduzeda u steaju. U toku steajnog postupka vri se rasprodaja imovine ili prodaja celog preduzeda, ispladuju se dugovi koji su obezbeeni hipotekom i zalogom kada se unovi hipoteka odnosno zalog, izdvaja se imovina koja nije u vlasnitvu preduzeda u steaju i predaje vlasniku uz gaenje obaveze prema tom vlasniku ili se predaje ta imovina i ispladuje njenom vlasniku, ispladuju se trokovi steaja kao i obaveza nastala u steajnom postupku (poverioci steajne mase). Na kraju steajnog postupka sastavlja se pregled isplata i uplata u toku steajnog postupka i zakljuni steajni bilans.

Pod predpostavkom da je u toku steajnog postupka izvreno unovenje i isplata obaveza u slededim iznosima:

Zemljite je prodato za 1.000 dinara, Zgrada je prodata za 12.000 dinara i ispladen hipotekarni zajam od 10.000 dinara, Oprema je prodata za 13.000 dinara, Roba u komisioni je predata vlasniku uz razduenje obaveze prema tom vlasniku u iznosu od 5.000 dinara, Zaliha u vlasnitvu preduzeda u steaju je prodata za 23.000 dinara, Potraivanja su napladena u iznosu od 7.000 dinara, Ispladeni su trokovi steaja u iznosu od 12.000 dinara.

Na osnovu ovih podataka sainjava se pregled uplata i isplata u toku steajnog postupka koji izgleda ovako:

1. uplata od prodaje zemljita 1.000 2. uplata od prodaje zgrade 12.000 3. uplata od preodaje opreme 13.000 4. uplata od prodaje zaliha u vlasnitvu preduzea u steaju 23.000 5. naplata potraivanja 7.000 6. gotovina u poetnom steajnom bilansu 1.000 I STEAJNA MASA (1 do 6) 58.000

1.isplata hipotekarnog zajma 2.isplata trokova steaja II ISPLATE IZ STEAJNE MASE (1+2)

10.000 12.000 22.000 67

III Ostatak steajne mase (I-II) IV Obaveze prema povladenim poveriocima V Deobna masa (III-IV) VI Obaveze prema nepovladenim poveriocima

36.000 10.000 26.000 40.000

Steajna kvota

65%

Na osnovu ovih podataka zakljuni steajni bilans izgleda ovako:

AKTIVA

PASIVA

1. ostatak steajne mase 2. gubitak

36.000 14.000

1. povladeni poverioci 2. nepovladeni poverioci

10.000 40.000

AKTIVA (1+2)

50.000

PASIVA (1+2)

50.000

Na osnovu napred navedenog pregleda uplata i isplata u toku steajnog postupka i zakljunog steajnog bilansa, steajno vede donosi reenje o isplati povadenih poverilaca u 100% iznosu i o isplati nepovladenih poverilaca u iznosu od 65%. Po ovom reenju vre se isplate povladenih i nepovladenih poverilaca. Nakon tih isplata u aktivi ostaje gubitak (14.000 u naem primeru) i u pasivi obaveze prema nepovladenim poveriocima u iznosima koji nisi mogli da budu ispladeni iz ostatka steajne mase (u naem primeru 14.000 dinara). Glavna knjiga se zatvara tako to se neispladene obaveze prema nepovladenim poveriocima zaduuju uz odobrenje gubitka.

68

C) POREZ NA DOBITAK

Ukoliko je u zakljunom bilansu ostatak steajne mase vedi od obaveza prema povladenim i nepovladenim poveriocima, posle isplate tih obaveza na strani aktive javide se viak steajne mase a to je u stvari neto aktiva (sopstveni kapital vlasnika) u zakljunom steajnom bilansu. U takvim okolnostima najpre se utvruje oporezivi dobotak u skladu sa lanom 32 do 36 i 27 Zakona o porezu na dobit preduzeda iz 1996.godine na slededi nain:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

neto aktiva u zakljunom steajnom bilansu neto aktiva u poetnom steajnom bilansu bruto dobitak (1-2) uz uslov da je 1>2 revalorizovana neto aktiva iz poetnog steajnog bilansa = neto aktiva u poetnom steajnom bilansu x indeks rasta cena podeljen sa 100 kapitalni dobitak (1-4) kapitalni gubitak (4-1) oporezivi dobitak (3-50% od 5) poreska stopa (25%) porez na dobitak (7x8) viak steajne mase za vlasnike (1-9)

Viak steajne mase za vlasnike raspodeljuje se vlasnicima. Kod akcionarskoh drutava najpre se ispladuju prioritetne akcije u visini nominalne vrednosti a ostatak se deli vlasnicima obinih akcija srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti. Kod drutva sa ogranoenom odgovornodu iz vika steajne mase najpre se ispladuju doprinosi (naknadno uneti) udeli a ostatak se raspodeljuje na vlasnike osnivakih udela srazmerno njihovoj nominalnoj vrednosti. Kod drutava lica viak steajne mase za vlasnike raspodeljuje se na vlasnike srazmerno nominalnoj vrednosti njihovih uloga.

69

KONSOLIDOVANI BILANS

Konsolidovani bilans je zajedniki bilans povezanih preduzea tj. matinog preduzea (koncern, holding) i zavisnih preduzea (preduzea kerke)(lan 3 Sedme direktive Evropske unije).
1. KONSOLIDOVANI BILANS STANJA A) KONSOLIDOVANJE KAPITALA

Konsolidovanje kapitala najjednostavnije je kada se kapital jednosmerno kree od matinog ka zavisnom preduzeu i uz to kada je uee povezanih preduzea (bilo u vidu akcija, bilo u vidu udela ) iskazano na strani aktive matinog preduzea jednako iskazanom kapitalu na strani pasive zavisnog preduzea. Konsolidovanje kapitala u tom sluaju vri se ovako:
Bilans matinog preduzea A A
Uee u kapitalu povezanog preduzea B Razna aktiva 1.000 9.000 10.000 Kapital Obaveze

Bilans zavisnog preduzea B P

5.000 5.000 _______ 10.000

A
Razna aktiva 4.000 _______ 4.000 Kapital Obaveze

P
1.000 3.000 _______ 4.000

Konsolidovani bilans A Razna aktiva 13.000 ________ 13.000 Kapital Obaveze 5.000 8.000 13.000 P

U gore navedenom konsolidovanom bilansu kapital je konsolidovan tako to je uee

matinog preduzea u kapitalu povezanog preduzea prebijeno (konpezovano) sa kapitalom povezanog preduzea. To je dovelo do iskazivanja kapitala u konsolidovanom bilansu u izn osu koliko iznosi stvarni kapital oba preduzea.

70

Konsolidovanje kapitala daleko je sloenije kada postoje ne samo uea matinog preduzea u kapitalu zavisnih preduzea ve postoji uee jednog u kapitalu drugog zavisnog preduzea i uee zavisnog preduzea u kapitalu matinog preduzea. Ilustracije radi uzmimo sledei hipotetiki primer:

Bilans matinog preduzea M A Uee u kapitalu preduzea A Uee u kapitalu preduzea B Razna aktiva 2.000 2.000 12.000 16.000 P 10.000 6.000 _______ 16.000

Kapital Obaveze

Bilans zavisnog preduzea A A Uee u kapitalu preduzea C Razna aktiva 1.000 5.000 6.000 P 2.000 4.000 6.000

Kapital Obaveze

Bilans zavisnog preduzea B A Uee u kapitalu preduzea C Uee u kapitalu preduzea M Razna aktiva 500 1.000 2.500 4.000 P 2.000 2.000 _______ 4.000

Kapital Obaveze

Bilans zavisnog preduzea C A Razna aktiva P 1.500 3.500 5.000

5.000 _______ 5.000

Kapital Obaveze

Konsolidovani bilans A Razna aktiva Sopstvene akcije P 10.000 15.500 25.000

24.500 1.000 25.500

Kapital Obaveze

Zanimljivo je videti kako su kvantificirane sopstvene akcije u konsolidovanom bilansu, to se vidi iz sledeeg:
71

Matino preduzee M Zavisno preduzee A Zavisno preduzee B Zavisno preduzee C Ukupno

Uea kapitala iskazanom u individualnim bilansima povezanih preduzea 4.000 1.000 1.500 0 6.500

Kapital iskazan u individualnim bilansima 10.000 2.000 2.000 1.500__________________ 15.500

Ako kompenziramo ukupan kapital sa ukupnim ueima dobiemo 9.000=(15.5006.500) a kapital matinog preduzea je 10.000. Razlika od 1.000=(10.000-9.000) potie od uea zavisnog preduzea B u kapitalu matinog preduzea, pa se stoga ta razlika iskazuje u konsolidovanom bilansu na poziciji sopstvene akcije koje u sutini predstavljaju korekturu kapitala iskazanog u konsolidovanom bilansu. U realnom ivotu, iz raznih razloga, dogaa se da knjigovodstvena vrednost uea matinog preduzea nije jednaka neto aktivi zavisnog preduzea. Tada se u vezi sa konsolidovanjem kapitala u konsolidovanom bilansu stanja javlja pozicija Razlika za izravnanje, koja moe da bude ili aktivna ili pasivna. Razlika za izravnanje kao aktivna pozicija u konsolidovanom bilansu stanja javie se kada je knjigovodstvena neto aktiva zavisnog preduzea nia od knjigovodstvene vrednosti uea matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea. Primer za to je:
Bilans matinog preduzea
A Uee u kapitalu zavisnog preduzea Razna aktiva

P
100 900 1.000 Kapital Obaveze 500 500 1.000

Bilans zavisnog preduzea

A Razna aktiva 130 ______ 130 Kapital Obaveze P 60 70 130

Neto aktiva zavisnog preduzea je 60=(130-70) a uee matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea je 100, pa je uee matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea vee
72

od neto aktive zavisnog preduzea za 40=(100-60), a to istovremeno predstavlja razliku za izravnanje pa e konsolidovani bilans biti:

Konsolidovani bilans
A Razlika za izravnanje Razna aktiva 40 1.030 1.070 Kapital Obaveze P 500 570 1.070

Ova razlika za izravnanje na strani aktive konsolidovanog bilansa stanja u sutini potie od precenjenog uea matinog u kapitalu zavisnog predzea u bilansu matinog preduzea to predstavlja skriveni gubitak. Razlika za izravnanje kao pasivna pozicija u konsolidovanom bilansu stanja javie se kada je knjigovodstvena vrednost neto aktive zavisnog preduzea via od knjigovodstvene vrednosti uea matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea. Primer za to je:
Bilans matinog preduzea A
Uee u kapitalu zavisnog preduzea Razna aktiva 300 1.000 1.300 Kapital Obaveze

P
800 500 1.300

Bilans zavisnog preduzea

A Razna aktiva 600 ________ 600 Kapital Obaveze P 330 270 600

Neto aktiva zavisnog preduzea 330=(600-270) a uee matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea je 300, pa je uee matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea manje od neto aktive zavisnog preduzea za 30=(330-300) a to istovremeno predstavlja razliku za izravnanje pa e konsolidovani bilans biti:
Konsolidovan bilans
A Razna aktiva 1.600 _______ 1.600 Kapital Obaveze Razlika za izravananje P 800 770 30 1.600

73

Ova razlika za izravnanje na strani pasive u sutini predstavlja latentnu rezervu do koje je dolo zbog potcenjivanja uea matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea. Sve to je unapred izloeno o konsolidovanju kapitala odnosi se na sluajeve kada kapital zavisnih preduzea potie iskljuivo od uea matinog preduzea kao i od uea jednog zavisnog preduzea u kapitalu drugog zavisnog preduzea. U realnom ivotu, meutim, esto se dogaa da kapital zavisnog preduzea ne potie iskljuivo od uea u kapitalu matinog ili drugog zavisnog preduzea ve, postoji kapital u zavisnim preduzeima iji su vlasnici trea lica izvan kruga matinog preduzea i zavisnih preduzea. U takvim okolnostima pri sainjavanju konsolidovanog bilansa uea matinog preduzea u kapitalu zavisnih preduzea kao i uee jednog zavisnog preduzea u kapitalu drugog zavisnog preduzea kompenziraju (prebijaju) se sa kapitalom zavisnih preduzea a za iznos kapitala zavisnih preduzea koji je vlasnitvo treih lica, iji bilansi ne ulaze u krug konsolidovanja pribraja se kapitalu matinog preduzea u konsolidovanom bilansu. Primer za to je:
Bilans matinog preduzea M A Uee u kapitalu preduzea A Uee u kapitalu preduzea B Razna aktiva 800 300 10.000 11.100 P 5.000 6.100 _______ 11.100

Kapital Obaveze

Bilans zavisnog preduzea A A Uee u kapitalu preduzea B Razna aktiva 200 2.000 2.200 P 1.200 1.000 2.200

Kapital Obaveze

Bilans zavisnog preduzea B A Razna aktiva P 1.000 1.000 2.000

2.000 __________ 2.000

Kapital Obaveze

Konsolidovani bilans A Razna aktiva P 5.900 8.100 14.000

14.000 ________ 14.000

Kapital Obaveze

74

Kapital u konsolidovanom bilansu utvren je ovako:

_____________________________________________________________________________________________ 1. Kapital zavisnog preduzea A 2. Uee matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea A I Kapital treih lica (1 2) 1. Kapital zavisnog preduzea B 2. Uee matinog preduzea u kapitalu zavisnog preduzea B 3. Uee zavisnog preduzea A u kapitalu zavisnog preduzea B II Kapital treih lica (1 2 3) III Kapital matinog preduzea IV Kapital u konsolidovanom bilansu (I+II+III) 1.200 800 400 1.000 300 200 500 5.000 5.900

U sutini ovaj konsolidovani bilans iskazuje kapital iji su vlasnici trea lica, tj. lica izvan konsolidovanja. U svim napred navedenim primerima u fokusu je bio osnovni kapital ali pri konsolidovanju kapitala sa osnovnim kapitalom se izjednauje rezervni kapital i odloeni (nerasporeeni) neto dobitak.13 B) KONSOLIDOVANJE POTRAIVANJA I OBAVEZA Konsolidovanje potrazivanja i obaveza izmeu povezanih preduzea iji se bilansi ukljuuju u konsolidovani bilans veoma je jednostavno kada postoji jednakost (usaglaenost) potraivanja i obaveza izmeu povezanih preduzea.To konsolidovanje se obavlja jednostavno tako to se u konsolidovanom bilansu isputaju i potraivanja od povezanih preduzea i obaveza prema povezanim preduzeima, to na hipotetikom primeru izgleda ovako:
__________________________________________________
Bilans preduzea A B 1.000 500 5.000 4.000 6.000 4.500 500 1.000 5.500 3.500 6.000 4.500 Iznos za Konsolidovani konsolidovanje bilans ____________ D P____________________ 1.500 0 9.000 1.500 9.000 _________ 1.500 0 9.000 1.500 9.000

1. Potraivanje od povezanih preduzea 2. Ostala razna aktiva I Aktiva (1+2) 3. Obaveze prema povezanim preduzeima 4. Ostala razna pasiva II Pasiva (3+4)

Ponekad se dogaa, meutim, da potraivanja i obaveze izmeu povezanih preduzea iji bilansi ulaze u konsolidovani bilans nisu usaglaene, njihovi iznosi su razliiti. Razlozi
13

Vie o tome vidi: dr Jovan Rankovi: Konsolidovanje godinjeg zakljuka, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str.69-143.

75

nejednakosti potraivanja i obaveza izmeu povezanih preduzea mogu da budu veoma razliiti, poevi od neurednog knjigovodstva do toga da je povezano preduzee A obraunalo kamatu na obavezu prema povezanom preduzeu B a da povezano preduzee B nije obraunalo kamatu na potraivanja od povezanog preduzea A , na primer. U okolnostima kada su potraivanja i obaveze izmeu povezanih preduzea neusaglaeni sa razlikom izmeu iznosa potraivanja i iznosa obaveza izmeu povezanih preduzea u konsolidovanom bilansu vri se korektura dobitka. to na hipotetikom primeru iznosi ovako:
__________________________________________________
Bilans preduzea A B 300 400 3.000 4.000 3.300 4.400 400 330 80 60 2.820 4.010 3.300 4.400 Iznos za konsolidovanje D Konsolidovani bilans ____________ P____________________ 700 0 7.000 7.000 _________ 0 30 170 6.830 7.000

1. Potraivanje od povezanih preduzea 2. Ostala razna aktiva I Aktiva (1+2) 3. Obaveze prema povezanim preduzeima 4. Nerasporeeni dobitak 4. Ostala razna pasiva II Pasiva (3+4)

730

730

Ukoliko bi povezano preduzee A u narednoj godini obraunalo kamatu na potraivanje od preduzea B potraivanja i obaveze izmeu preduzea A i B bile bi izjednaene i konsolidovale bi se jednostavno njihovim isputanjem u konsolidovanom bilansu. Na drugoj strani, dobitak u bilansu preduzea A po osnovu prihodovanih kamata obraunatih preduzeu B bio bi u konsolidovanom bilansu umanjen jer je taj dobitak ve ukljuen u konsolidovanom bilansu prethodne godine i u tekuoj prenet na poziciji prenos nerasporeenog dobitka iz prethodne godine.
C) KONSOLIDOVANJE MEUREZULTATA

Meurezultati su zapravo dobici ili gubici jednog zavisnog preduzea isporuioca uinka (proizvoda ili usluge) sadrani u zalihama drugog zavisnog preduzea primaoca uinka. Naime, sa stanovita teorije jedinstva u konsolidovanom bilansu zavisnih preduzea priznaje se samo finansijski rezultat koji nastaje po osnovu prodaje uinka svih preduzea, iji su bilansi iskljueni u konsolidovani bilans, kupcima izvan kruga konsolidovanja. Kako povezana preduzea meusobno razmenjuju uinke po prodajnoj ceni ona u svojim pojedinanim bilansima iskazuju finansijski rezultat u visini razlike izmeu prodajne cene i cene kotanja meusobno razmenjenih uinaka. I kada bi ti meusobno razmenjeni uinci bili prodati u celini kupcima izvan kruga povezanih preduzea onda bi finansijski rezultati nastali po osnovu te meusobne razmene uinaka bili trino potvreni, ali to nije sluaj kada meusobno isporueni uinci povezanih preduzea u celini ili delimino ostaju u zalihama primaoca uinaka. Konsolidovanje bi lansa zahteva da se iz vrednosti zaliha iskljue finansijski rezultati sadrani u njima po osnovu razmene uinaka izmeu povezanih preduzea.
76

Budui da primljeni uinci jednog od drugih zavisnih preduzea kod preduzea primaoca uinka mogu da budu: u zalihama robe, u zalihama materijala, u zalihama ne zavrene proizvodnje, u zalihama proizvoda

ili su aktivirani kao osnova sredstva (primljena oprema, na primer), veoma je teko identifikovati koliinu i vrednost uinaka na dan bilansa u vrednosti gore navedenih zaliha i osnovnih sredstava preduzea primaoca koji potiu od zavisnih preduzea isporuioca.I upravo zbog toga, od iskljuivanja meurezultata u konsolidovanju bilansu se odustaje: kada meurezultati nemaju bitan uticaj na iskazivanje imovinskog, finansijskog i prinosnog poloaja u konsolidovanom bilansu; kada su uinci razmenjeni izmeu povezanih preduzea po uobiajenim trinim cenama i kada utvrivanje meurezultata izaziva nesrazmerno visoke trokove.14 Ukoliko nisu zadovoljeni gore navedeni zahtevi iskljuivanje meurezultata u zalihama i u predmetima koji nisu namenjeni daljoj prodaji (oprema, npr.) se vri, uprkos svim tekoama. Iskljuivanje meurezultata u zalihama. Da bi se meutezultati iskljuili iz zaliha potrebno je: utvrditi vrednost razmenjenih uinaka izmeu povezanih preduzea obraunatih po cenama po kojima je razmena izvrena sadranih u zalihama primaoca i utvrditi minimalnu i maximalnu cenu kotanja na nivou matinog preduzea shvatajui matino preduzee kao jedno pravno lice a zavisna preduzea kao delove (pogone) tog pravnog lica. Utvrivanje vrednosti razmenjenih uinaka izmeu povezanih preduzea, obraunatih po cenama po kojima su razmenjeni, kada su isporueni uinci na zalihi u skladitu primaoca ne predstavlja nikakav problem ako se zalihe u skladitu vode po dobavljaima ili kada se odreena vrsta zaliha nabavlja samo od povezanog preduzea. Ako se zalihe u skladitu ne vode po dobavljaima ili se ista zaliha (tanije isto dobro) nabavlja i od povezanih i od nepovezanih preduzea, utvrivanje vrednosti dobara na zalihi u skladitu koja potiu iz isporuke od povezanog preduzea mogue je jedino ako se ukupna vrednost ovog dobra u skaditu pomnoi ueem ukupne obaveze nastale prema povezanom preduzeu po osnovu isporuke tog dobra u zbiru ukupnih obaveza nastalih prema svim preduzeima koja su isporuivala to dobro. Primera radi to izgleda ovako:
14

Dr Jovan M Rankovi: Konsolidovanje godinjeg zakljuka, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str. 158.

77

_____________________________________________________________________________________________ 1. Vrednost materijala X u skladitu na dan bilansa nabavljenog od zavisnog preduzea i od nezavisnih preduzea 1.000 2. Obaveze zaukupno isporueni materijal X prema zavis nom preduzeu nastale u toku godine 5.000 3. Obaveze za ukupno isporueni materijal X prema nezavisnim preduzeima u toku godine 15.000 4. Ukupne obaveze za ukupno isporueni materijal X prema zavisnim i nezavisnim preduzeima u toku godine (2+3) 20.000 5. Vrednost materijala X u skladitu isporuenog od zavisnog preduzea (1x2/4) 250

Kada se razmenjeni uinci (proizvodi i usluge) izmeu zavisnih preduzea nalaze u zalihama nezavrene proizvodnje ili zalihama gotovih proizvoda primaoca uinaka, vrednost tih uinaka u pomenutim zalihama obino se kvantificira tako to se izraunava uee trokova po osnovu utroka tih uinaka u ceni kotanja nezavrene proizvodnje i ceni kotanja gotovih proizvoda a potom se tim ueem mnoi zaliha nezavrene proizvodnje odnosno zaliha gotovih proizvoda primaoca uinka, to daje vrednost uinaka primljenih od zaisnih preduzea sadranih u tim zalihama. Cena kotanja matinog preduzea shvaenog kao jedinstveno pravno lice na nivou minimuma sadri proizvodne trokove a na nivou maximuma sadri ukupne trokove ukljuujui i trokove finansiranja po osnovu pozajmljenog kapitala. Na bazi ovako definisane minimalne i maximalne cene kotanja matinog preduzea shvaenog kao jedinstveno pravno lice utvruje se vrednost meusobno isporuenih uinaka sadranih u zalihama povezanih preduzea i uporeuje sa vrednosti tih uinaka obraunatih na bazi cene razmene izmeu zavisnih preduzea, a zatim se, saglasno naelu nie vrednosti, u konsolidovani bilans preuzima nia vrednost.15 Pri tome ako je vrednost zaliha po osnovu razmenjenih uinaka izmeu povezanih preduzea obraunata po cenama razmene via od vrednosti tih zaliha obraunatih po maksimalnoj ceni kotanja matinog preduzea razlika meu njima kao nerealizovani meudobitak sadrana u zalihama mora se iskljuiti iz konsolidovanog bilansa. Suprotno, ako je vrednost zaliha po osnovu razmenjenih uinaka izmeu povezanih preduzea obraunata po cenama razmene via od vrednosti tih zaliha obraunatih po minimalnoj ceni kotanja matinog preduzea, razlika meu njima kao nerealizovani meudobitak se ne mora iskljuiti iz konsolidovanog bilansa matinog preduzea pod uslovom da vrednost zaliha po osnovu razmenjenih zaliha obraunata po ceni razmene nije via od vrednosti tih zaliha obraunatih po maksimalnoj ceni kotanja matinog preduzea. Drugim reima ako je vrednost zaliha po osnovu razmenjenih uinaka izmeu zavisnih preduzea via od vrednosti tih zaliha obraunatih po maksimalnoj ceni kotanja matinog preduzea konsolidovanje se vri a ako je ta vrednost nia od vrednosti tih zaliha po
15

Dr Jovan M Rankovi: Konsolidovanje godinjeg zakljuka, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str. 166.

78

maksimalnoj ceni kotanja a via od vrednosti tih zaliha po minimalnoj ceni kotanja mating preduzea konsolidovanje se moe ali ne mora vriti. Konsolidovanje se vri tako to se u konsolidovanom bilansu za iznos razlike izmeu vrednosti zaliha po osnovu razmene uinaka obraunatih po ceni razmene i vrednosti tih zaliha obraunate po maksimalnoj ceni kotanja matinog preduzea umanjuju zalihe i nerasporeeni dobitak. Ilustracije radi, to izgleda ovako:

_____________________________________________________________________________________________ 1. Vrednost zaliha po osnovu razmene uinaka obraunatih po ceni razmene u bilansima povezanih preduzea 1.000 2. Vrednost zaliha po osnovu razmene uinaka obraunatih po maksimalnoj ceni kotanja matinog preduzea 800 3. Meudobitak u zalihama za konsolidovanje (1 2) 200

__________________________________________________
Bilans preduzea A B 400 600 2.600 3.400 3.000 4.000 2.800 3.700 200 300 3.000 4.000 Iznos za konsolidovanje D Konsolidovani bilans ____________ P____________________ 200 800 6.000 200 6.800 6.500 300 6.800

1. Zalihe 2. Ostala razna aktiva I Aktiva (1+2) 3. Razna pasiva 4. Nerasporeeni dobitak II Pasiva (3+4)

200 200

Iskljuivanje nerealizovanih meurezultata u dobrima koja nisu namenjena prodaji. Ovde se zapravo radi o isporuci proizvoda jednog povezanog preduzea drugom povezanom preduzeu koji se kod primaoca aktivira kao osnovno sredstvo (oprema, na primer) ili uinjene usluge jednog povezanog preduzea drugom povezanom preduzea na rekonstrukciji osnovnih sredstava koji se kod primaoca usluge aktiviraju kao poveanje vrednosti osnovnih sredstava. Nerealizovani meurezultati u ovom sluaju sadrani su u vrednosti osnovnih sredstava i oni se putem otpisa (amortizacije) postepeno transformiu u realizovane meurezultate pri emu na kraju krajeva amortizacionog perioda nerealizovani meurezultati se svode na nulu, jer bivaju potpuno realizovani, tj. potvreni kroz prodaju proizvoda i usluga nosioca amortizacije a time i nosioca meurezultata. Ukoliko je isporuka dobra za osnovna sredstva i uinjene usluge na rekonstrukciji osnovnih sredstava izvrena po uobiajenim trinim uslovima nije obavezno konsolidovanje, tj. nije obavezno iskljuenje nerealizovanih meudobitaka iz vrednosti osnovnih sredstava i dobitka

79

u konsolidovanom bilansu.16 Razlog zauzimanja ovog stava jeste u tome to je procedura konsolidovanja sloena zbog njenog trajanja kroz itav amortizacioni period i to nerealizovani meurezultati sadrani u vrednosti osnovnih sredstava, po pravilu, nisu visoki. 2) KONSOLIDOVANI BILANS USPEHA Konsolidovanje bilansa uspeha zapravo predstavlja iskljuivanje prihoda i rashoda u konsolidovanom bilansu uspeha nastalih po osnovu isporuke proizvoda iz povezanih preduzea iji bilansi upeha ulaze u konsolidovani bilans uspeha, iskljuenje prihoda i rashoda po osnovu uinjenih usluga imeu tih preduzea i iskljuenja prihoda i rashoda finansiranja izmeu tih preduzea, s ciljem da konsolidovani bilans uspeha iskazuje prihode i rashode koji su nastali samo iz odnosa sa treim licima, tj. sa licima iji bilansi ne ulaze u konsol idovani bilans uspeha. Tehnika konsolidovanja bilansa uspeha uslovljena je metodom sainjavanja bilansa uspeha, odnosno tehnika konsolidovanja bilansa uspeha sainjenog po metodi ukupnih trokova razlikuje se od konsolidovanja bilansa uspeha sainjenog po metodi prodatih uinaka. Budui da se u nas primenjuje metoda ukupnih trokova, po kojoj se na rashodnoj strani iskazuju ukupno nastali trokovi po vrstama u toku obraunskog perioda a na prihodnoj strani se iskazuju prihodi od prodaje i promena vrednosti zaliha nezavrene proizvodnje gotovih proizvoda, pri objanjenju naina konsolidovanja bilansa uspeha polazi se od bilansa uspeha sainjenog po metodi ukupnih trokova. A) KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA PO OSNOVU ISPORUKE PROIZVODA Kada povezana preduzea iji bilansi ulaze u konsolidovni bilans uspeha jedno drugom isporuuje svoj proizvod kod preduzeca primaoca proizvoda taj primljeni proizvod moe da bude: aktiviran kao osnovno sredstvo (isporuena maina, na primer) namenjen daljoj prodaji kao trgovaka roba i namenjeni utroku u proizvodnji kao materijal. Konsolidovanje kada je primljeni proizvod aktiviran kao osnovno sredstvo. Ovo konsolidovanje izvodi se tako to se kod povezanog preduzea koje je isporuilo proizvod, prihod od prodaje tog proizvoda na prihodnoj strani prebacuje sa pozicije Prihodi od prodaje na poziciju Prihodi od ativiranih uinaka i uz to prihodi od aktiviranih uinaka se smanje za iznos dobitka ostvarenog prodajom tog uinka to, dakako, u konsolidovanom bilansu uspeha smanjuje dobitak, jer je taj meudobitak nerealizovanog. Konsolidovanje kada je primljeni proizvod namenjen daljoj prodaji kao trgovaka roba. Ako je primljeni proizvod namenjen daljoj prodaji kao trgovaka roba na dan bilansa ostao
16

Dr Jovan M Rankovi: Konsolidovanje godinjeg zakljuka, Ekonomski fakultet, Beograd, 1994, str. 164.

80

neprodat konsolidovanje se tie samo preduzea isporuioca a obavlja se tako da se prihodi od prodaje smanjuju za vrednost prodaje tog proizvoda a poveava se vrednost zaliha nezavrene proizvodnje i gotovih proizvoda i u konsolidovanom bilansu iznos dobitka po osnovu te prodaje smanjuje se vrednost zaliha nezavrene proizvodnje i gotovih proizvoda i smanjuje se dobitak u konsolidovanom bilansu uspeha. Ukoliko je primljeni poizvod za dalju prodaju trgovaka roba prodat konsolidovanje se izvodi tako da se smanjuje prihod od prodaje proizvoda kod preduzea koje je isporuilo prozvod i smanjuje se u istom iznosu nabavna vrednost prodate trgovake robe kod preduzea koje je primilo proizvod i prodalo ga kao robu. U ovom sluaju dobitak preduzea koje je isporuilo proizvod ostaje nedirnut, ulazi u celini konsolidovani bilans uspeha, jer je eksterno realizovan kroz prodaju robe od strane preduzea primaoca proizvoda. Konsolidovanje kada je primljeni proizvod namenjen utroku kao materijal. Ako je primljeni proizvod namenjen utroku kao materijal ostao na zalihi neutroen, konsolidovanje se vri na isti nain kao i kad je primljeni proizvod namenjen daljoj prodaji kao roba a nije prodat. U koliko je primljeni proizvod u celini kao mterijal kod primaoca i dobijeni uinak po osnovu utroka tog materijala prodat, konsolidovanje se vri tako da se za iznos prihoda od isporuke tog proizvoda kod preduzea isporuioca smanjuju prihodi od prodaje a za isti iznos kod preduzea primaoca smanjuju se trokovi materijala. Iznos dobitka ostvarenog po osnovu isporuke tog proizvoda kod preduzea isporuioca ostaje nedirnut i ulazi u konsolidovani dobitak u konsolidovanom bilansu uspeha jer je eksterno realizovan. Ukoliko je primljeni proizvod utroen kao materijal ali uinak dobijen iz njega kod primaoca nije prodat, za iznos prihoda od isporuke tog proizvoda kod preduzea isporioca smanjiju se prihodi a za isti iznos smanjuju se trokovi materijala kod preduzea primaoca a za iznos dobitka ostvarenog po osnovu isporuke smanjuje se vrednost zaliha nezavrene proizvodnje i gotovih proizvoda tako da u konsolidovani bilans uspeha neulazi taj dobitak jer nije eksterno realizovan.
B) KONSOLIDOVANJE BILANSA USPEHA PO OSNOVU UINJENIH USLUGA

Sve vrste usluga, ukljuujui i zakup, osim usluga na rekonstrukciju osnovnih sredstava (u kojima je bilo ranije rei) koje su uinjene od strane jednog drugom preduzeu iji bilansi ulaze u konsolidovani bilans, konsoliduju se jednostavno tako to se prihod od tih usluga kod davaoca usluga isputa i rashod od tih usluga kod korisnika takodje se isputa u konsolidovanom bilansu uspeha, pri emu su ta dva iznosa (prihod i rashod) naravno uvek jednaki.
C) KONSOLIDOVANJE PRIHODA I RASHODA FINANSIRANJA

81

Prihodi i rashodi po osnovu kamata ostvareni na bazi meusobnog kreditiranja povezanih preduzea iji bilansi ulaze u konsolidovani bilans uspeha se meusobno prebijaju i ne iskazuju u konsolidovanom bilansu uspeha. Sa prihodima od uea u finansijskom rezultatu (dividenda, na primer) neto je drugaije. Ako uee potie od raspodele neto dobitka tekue godine kod primaoca uea se javlja prihod od uea a kod davaoca se javlja izdatak od raspodeljenog finansijsko rezultata to se meusobno isto kao prihodi i rashodi po osnovu kamate. Meutim ako se prihod od uea javlja u tekuoj godini po osnovu raspodele neto dobitka iz prethodne godine onda se taj prihod u konsolidovanom bilansu uspeha isputa i prenosi u sastav pozicije Prenos dobitka iz prethodne godine, naime ta pozicija se smanjuje za iznos ostvarenih prihoda od uea tekue po osnovu raspodele dobitka iz prethodne godine jer se to i odnosi na taj preneti dobitak, to ima za posledicu da konsolidovani bilans uspeha iskazuje iskljuivo dobitak tekue godine.

82