Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

SMER: OPTE PRAVO

SEMINARSKI RAD
AGREGACIJA INTERESA I POLITIKE PARTIJE

Student: Emina Pauinac 2-2249/13

Profesor: Prof. Dr Predrag Ili

Novembar 2013, Novi Pazar

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

SADRAJ

SADRAJ ........................................................................................................................................ 2 Uvod ................................................................................................................................................. 3 1. Agregacija interesa ....................................................................................................................... 4 2. Vrste agregacije interesa .............................................................................................................. 5 2.1. Personalizovana agregacija interesa .......................................................................................... 5 2.2. Institucionalna agregacija interesa ............................................................................................ 6 2.2. Unapreenje zakonskog okvira ................................................................................................. 7 3. Poajam politke partije ................................................................................................................. 8 3.1. Uloga i funkcija politike stranke ............................................................................................. 9 3.2. Ideologija politike stranke ..................................................................................................... 10 4. . Organizacija politikih stranaka ............................................................................................... 13 4.1. Vrenje vlasti kao cilj politike partije .................................................................................... 16 5. Politike stranke u Ustavnom sistemu Republike Srbije........................................................... 17 5.1. Zakon o politikim strankama ................................................................................................. 18 5.2. Politiki i partijski sistem ........................................................................................................ 19 6. Zakljuak .................................................................................................................................... 21 7. Literatura .................................................................................................................................... 22

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

Uvod
Zaeci politikih partija seu jo u razdoblje Antike Grke i Rima gde je postojalo politiko okupljanje istomiljenika oko uglednih i jakih linosti ili oko pater familias-a. U modernom znaenju stranke se oblikuju tek u drugoj polovini 19.veka. Danas su rairene po jelom svetu. Njihovo postojanje se smatra indikatorom modernizacije i demokratske tranzicije. Prema Duvergeru (Politike stranke, 1951.), stranke nastaju na dva naina: oblikovanjem odzgo i oblikovanjem odozdo. Stranka nije zajednica ve skupina zajednica, skup malih grupa rasijanih diljem zemlje (sekcija, komiteta, lokalnih udruga, itd.) koje povezuju koordinirajue institucije. Osnovna obiljeja politikih stranaka su organizacija, lanstvo i zajednika ideologija. Zajedniki im je i cilj osvajanje vlasti. Funkcije politikih partija su: predstavljanje zahtjeva i davanje odgovora na njih (input), stvaranje elita i regrutovanje pojedinaca na funkcije, odreivanje ciljeva, artikulacija i agregacija interesa, socijalizacija i mobilizacija, uestvovanje na izborima i organizovanje vlasti . Iskazuju se na nivou drutva kao celine, politikih sistema i dnevno-politikog ivota.

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

1. Agregacija interesa

Agregacija interesa podrazumeva aktivnost u kojoj se politki zahtevi pojedinca i grupa kombinuju u razliite politike programe. Recimo, prilikom izrade programa privredne politike, politiari esto moraju da usklauju elje poljoprivrednika da se povea cena useva, elje potroaa da plaaju niske cene i male poreze i zabrinutost ekologa zbog zagaenja vode i upotrebe pesticide. Ko e prevagnuti u tom odmeravanju, delimino zavisi i od politikih institucija. Agregacija interesa, zavisi od politikih vetina i resursa, kao to su glasovi biraa, sredstva za kampanje, politike funkcije, pristup medijima, pa ak i oruane snage. Nain agregacije interesa jedna je od kljunih karakteristika politikog procesa. Postupak agregacije odreuje koji e se interesi uvaiti i kojim je pojedincima i grupama dozvoljeno da uestvuju. Agregacija interesa moe pomoi I da se od konkurentnih ciljeva politike saini uravnoteen program vlade. Takoe, koliko e neka vlada biti stabilna I efikasna zavisi I od modela agregacije interesa koji primenjuje. Agregacija interesa moe se vriti na mnogo naina. Na primer, istaknuti partijski lider ili vojni dictator mogu u ovom procesu imati znaajan lini uticaj. Ipak, velike drave obino formiraju specijalizovanije organizacije za agregaciju interesa. Politike partije upravo su takve organizacije I imaju znaajnu ulogu u agregaciji interesa I u demokratskim I u mnogim ne demekroatskim sistemima. Svaka partija (ili njen kandidat) zastupa odreeni niz politika I nastoji da stvori iru koaliciju za podrku svom programu. U demokratskom sistemu nameu se meusobno dve ili vie partija kako bi pridobile podrku za svoj politiki program. U autoritarnom sistemu jedna jedina partija, ili institucija, moe nastojati da zadobije podrku graana za svoje politike. U obe vrste Sistema politike partije mogu da imaju veliku ulogu. U autoritarnim sistemima, ovaj je proces esto prikriven I kontrolisan I odvija se odozgo na dole a ne odozgo na gore. Drugim reima, partije mobiliu interese za podrku vladi umesto da reaguju na zahteve obinih graana ili drutvene interese. Politike partije mogu obavljati mnogo razliitih funkcija, a agregaciju interesa mogu obavljati razliite structure. Na primer, pored toga to vre agregaciju interesa, partije esto oblikuju politiku kulturu kroz nastojanja da izgrade podrku za svoje ideologije, stavove o pojedinim 4

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

pitanjima I candidate. Partije regrutuju birae I biraju budue funkcionere. One artikuliu sopstvene interese I prenose zahteve drugih. Vladajue partije isto su tako ukljuene u donoenje javnih politika, pa ak I u nadgledanje njihovog sprovoenja I presuivanjem o njima. Pa ipak, specifian I karakteristian cilj politike partije mobilizacija podrke za svoje politike I candidate pre svega se vezuju za agregaciju interesa1.

2. Vrste agregacije interesa

2.1. Personalizovana agregacija interesa

Jedan od naina za objedinjavanje politikih interesa u kreiranju politike jeste korienje linih veza. Praktino sva drutva imaju mree patrona i klijenata structure u kojima glavni funkcioner, autoritativna linost ili grupa, svojim pristalicama daju beneficije u zamenu za njihovu odanost. To je bio odreujui princip feudalizma. Kralj i njegova vlastela, vlastelin i njegovi vitezovi, vitez i njegovi kmetovi i zakupci sve njih meusobno je vezivala lina zavisnost i odanost. Line mree ne ograniavaju se tek na odnose zasnovane na patronatu.2 Taj odnos patronai klijenta toliko je uobiajen u politici da, slino eliji u biologiji ili atomu u fizici predstavlja primitivan sklop od kojeg se sastoje vee o komplikovanije politike strukture. Ljudi koji se bave prouavanjem politike kau da takve mree postoje u svim zemljama. Kada se agregacija interesa ostvaruje uglavnom u okviru mree patrona i klijenta, teko je mobilisati politike resurse za zajednike politike koje vode drutvenim promenama ili za rea govanje na krize. To je iz toga to politike odluke zavise od nestalnih dogovora izmeu lidera brojnih frakcija (patrona). Prema tome, politika zasnovana na odnosu patron-klijent tipino oznaava statian politiki sistem. Savremena istraivanja u odnostu patrona i klijenata zapoeta su studijama o azijskoj policiji, gde ovakva struktura karakterie politiki process zemalja kao to su: Filipini, Japan i Indija. Meutim, odgovarajue paralele postoje i u Evropi, Srednjem Istoku, Latinskoj Americi i gotovo svim delovima sveta. Odnosi patron-klijent utiu na regrutovanje za politike funkcije, za agregaciju interesa donoenje i sprovoenje politika.

1 2

Almond, G., Pauel, B., Dalton, R., Strom, K. (2009) Komparativna politika danas - svjetski pregled, 107. str Op, cit Almond, G., Pauel, B., Dalton, R., Strom, K. (2009) Komparativna politika danas - svjetski pregled, 108. str

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

2.2. Institucionalna agregacija interesa

Kako graani savremenih drutava postaju svesni irih kolektivnih interesa I imaju resurse I sposobnosti da rade na njihovom ostvarivanju, postoji tendencija da se line mree reguliu, ogranie I obuhvate irim organizacijama. Interesne grupe koje raspolau monim resursima I ako mogu da preu finu granicu izmeu artikulacije i agregacije interesa. Asocijativne grupe esto podravaju uesnike u politikom nadmetanju, kao to su politike partije, ali one u nekim sluajevima mogu imati dovoljno resursa da se i same ukljue u politiku. Sistemi intersnih grupa u demokratskom korporativizmu omoguavaju i radnikim i poslovnim grupama da se aktivno angauju u donoenju ekonomskih politika. Ovi aranmani ukljuuju neprekidno politiko pregovaranje izmeu organizovanih radnika, poslovnih interesa, politikih partija i predstavnika vlade. Takvi korporativistiki sistemi povezuje organizacija koje u drugim politikim sistemima igraju vrlo razliite, esto suprostavljanje uloge.3 Institucionalna grupa, kao to su birokratske agencije i vojne frakcije, mogu takoe biti znaajni akteri agregacija interesa. U stvari, tu funkciju u veini drutava vri birokratija. Iako je uspostavljenja prvenstveno da sprovodi javnu politiku, birokratija moe da pregovara sa intersnim grupama kako bi utvrdila njihove preferncije ili obezbedila njihovu podrku. Interesne grupe mogu ak i da ,, osvoje agencije vlade i iskoriste ih za podrku svojim zahtevima. Birokratija esto stvara mree podrke klijentima kako bi proirila svoju organizaciju ili poveala sposbnost za reavanje problema u svom strunom domenu. Vojne organizacije koje imaju posebnu kontrolu nad fizikom silom, takoe mogu da budu akteri u agregaciji interesa.

Ibid Almond, G., Pauel, B., Dalton, R., Strom, K. (2009) Komparativna politika danas - svjetski pregled, 107. str

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

2.2. Unapreenje zakonskog okvira

Ova mera ima za cilj stvaranje zakonskih pretpostavki za razvojservisa za elektronska plaanja (servisi za e-novac, mobilna plaanja itd.),razmenu elektronskih raunovodstvenih isprava i elektronsk komunikaciju graana i privrede sa dravnim organima. Zakonom o platnim uslugama trebalo bi ustanoviti mogunost za poslovanje institucija za enovac i drugih posrednika u obavljanju platnih transakcija na internetu. Zakonom o raunovodstvu trebalo bi ustanoviti elektronske raunovodstvene isprave, koje bi bile validne uz identifikacionu oznaku izdavaoca (to ne mora neophodno da bude potpis), mogunost za elektronsku razmenu poslovnih dokumenata (EDI), kao i obavezu dostavljanja godinjih zavrnih rauna elektronskim putem. Zakonom o republikim administrativnim taksama trebalo bi ustanoviti mogunost plaanja administrativnih taksi platnim karticama i drugim elektronskim servisima (POS terminali, enovac, mobilna plaanja itd.).

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

3. Poajam politke partije

Postoji vie definicija politikih partija. Sutinska razlika je u nainu dolaska na vlast: komunistiki autori su dozvoljavali i nasilno osvajanje vlasti, dok su graanski teoretiari insistirali na legalnom dolasku na vlast putem izbora. La Palombara iz definicije iskljuuje lanstvo, a Jean Blondel iskljuuje ideologiju. Politike stranke su dobrovoljna politika udruenja graana s trajnom organizacijom uspostavljena radi odreivanja dravne politike pomou oblikovanja politike volje graana, izbora kandidata za javne dunosti, formuliranja i razrade politikih programa i drugih aktivnosti. Za J. Schumpetera (Kapitalizam, socijalizam i demokracija, 1942.) "savremene politike stranke definisu mnogo manje svojim programom i klasom svojih pristalica, a vie prirodom svoje organizacije; stranka je zajednica s posebnom strukturom. Moderne se stranke karakteriu prie svega svojom anatomijom.4 Stranka nije zajednica ve skupina zajednica, skup malih grupa rasijanih delom zemlje (sekcija, komiteta, lokalnih zadruga, itd.) koje povezuju koordinirajue institucije." (Maurice Duverger). Osnovna obeleja politikih stranaka su organizacija, lanstvo i zajednika ideologija. Zajedniki im je i cilj osvajanje vlasti. Funkcije politikih partija su: predstavljanje zahteva i davanje odgovora na njih (input), stvaranje elita i regrutovanje pojedinaca na funkcije, odreivanje ciljeva, artikulacija i agregacija interesa, socijalizacija i mobilizacija, uestvovanje na izborima i organizovanje vlasti . Iskazuju se na nivou drutva kao celine, politikih sistema i dnevnopolitikog ivota. Zaeci politikih partija seu jo u razdoblje Antike Grke i Rima gdje je postojalo politiko okupljanje istomiljenika oko uglednih i jakih linosti ili oko pater familias-a U modernom znaenju stranke se oblikuju tek u drugoj polovici 19.veka. Danas su rairene po celom svetu. Njihovo postojanje se smatra indikatorom modernizacije i demokratske tranzicije. Prema

Moris Divere: Uvod u politiku, Savremena administracija, Beograd, 1966.

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

Duvergeru (Politike stranke, 1951.), stranke nastaju na dva naina: oblikovanjem odzgo i oblikovanjem odozdo.

3.1. Uloga i funkcija politike stranke

Politike partije tee da budu zatitnici, predstavnici, preduzimai irih drutvenih interesa. Lord Brajs je rekao da politike partije prave red u haosu velikog broja biraa, a V. Goati- da su one mehanizam transfera raznih vrsta drutvene moi u latentnu politiku mo.5 Uloga politike stranke je: da prikupi i ujedini jedno miljenje koje ve postoji, samo nije uoblieno; da umesto da odabere kandidate koji e posle izbora biti narodni poslanici (prvo stranka bira

velikog broja grupa male snage stvori mali broj velikih, dobro organizovanih grupa; kandidate iz svojih redova, pa tek se onda birako telo odluuje za svog kandidata- uninominalni izbori); disciplinovanje izabranih kandidata- da sauvaju program stranke, da vode interese politika edukacija- obrazovanje i obavetavanje biraa- politika stranka mora da Osnovna funkcija koju vri stranka, usmerena je na osvajanje i vrenje dravne vlasti. Politika stanka vri vlast tako to pre nego to dravna vlast donese odluku o nekom pitanju, o tome odluuje stranka preko svojih lanova, simpatizera i pristalica i tako ini da odluka drave bude takva kakva je njena stranaka odluka, dakle stranka vri dravnu vlast tako to svoje sopstvene odluke pretvara u dravne i sprovodi ih i izvrava pomou dravnog aparata. Kad politika stranka vri dravnu vlast, onda ovu vlast i dalje, neposredno vri drava. Kada se kae da politika stranka vri dravnu vlast, eli se naglasiti da postoji poseban odnos izmeu drave i stranke, odnos u kome drava vri vlast na onaj nain na koji hoe politika stranka. Politika stranka je najbolji posrednik izmeu drave i drutva, jer: Politika stranka je dobrovoljna organizacija sa visokim stepenom demokratije koji omoguava da je lanovi osete kao svoju;
5

stranaka, u suprotnom sledi sankcija- iskljuenje iz stranke; objektivno, pravovremeno, celovito obavesti graane.

Vladimir Goati: Politike partije i izbori u demokratskom poretku, CeSID, Beograd, 2001

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

Politika stranka je dovoljno elastina i tako ublaava jaka i dorektna strujanja bilo od Trea karakteristika koja odlikuje politike stranke za posredovanje izmeu drave i Po Mertonovoj podeli, partije vre razliite funkcije:

naroda prema dravi, ili suprotno- od drave prema narodu; naroda je njena relativna kvalifikovanost za vrenje vlasti. manifestne (eljene i oekivane): selekcija, agregacija i izraavanje interesa; usmeravanje latentne (neeljene i neoekivane): partije kao ljudske zajednica pojaavaju socijalne veze

aktivnosti dravnih organa; izbor nosilaca najvanijih drutvenih funkcija. izmeu lanova- zajedniko delovanje u partiji jaa prijateljske veze i ponekad dovodi do braka; omoguavaju socijalni uspon marginalizovanih drutvenih grupa; predstavljaju izvesnu protivteu formalnoj distribuciji moi u drutvu; obezbeuju privilegije lanovima...

3.2. Ideologija politike stranke

Ideologija je sistem odreenih ideja i uverenja koji predstavlja pogled na svet, ali iz pogleda odreene drutvene klase. Ideologija je vano orue politikih partija u politikoj borbi, pomou nje stranke podiu borbenost svojih pristalica time to njihovoj borbi daju uzvieni karakter, opte oveanske borbe za ljudsko dostojanstvo, za oveka, za neke vie ciljeve. Upravo zbog toga to je nosilac ideologije politika stranka je i najvanija i najefikasnija politika organizacija drutvene klase, ije interese brani u politikom interesu pod vidom optosti i univerzalnosti. Dok organizacija pradstavlja mo i silu, dotle ideologija predstavlja vrednosni element koji daje smisao delovanju i borbi koju vodi politika partija. Pojam ideologije ima uglavnom dva znaenja: u irem smislu, ideologija je svaki manje ili vie celovit sistem ideja razliit od drugih, u uem smislu, ideologija obuhvata samo one iskaze o svetu koji nisu tani, tj. koji su iskrivljeni uglavnom iz drutvenih razloga. Politika ideologija je deo opte ideologije i sastoji se iz dva elementa: indikativnogiskazi o stvarnosti i normativnog- iskazi o onome to treba da bude.

10

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

Ideologija je istorijska kategorija, produkt klasnog drutva, najjasniji dokaz nesavrenog, nemonog drutva pred reenjem osnovnog problema svog postojanja- ekonomskog izjednaavanja klasa, kao preduslova homogenizacije drutva. O uzrocima ideologije postoje tri shvatanja: naturalistiko (uzrok ideologije je priroda sveta, stvarnost koju ovek nikada ne moe u potpunosti da sazna), antropoloko (ovek je nesavreno bie koje nije sposobno da spozna pravu stvarnost) i tree, po kojem su uzrok ideologije izvesni drutveni inioci (Marks i Engels, koji su najvie doprineli ovom shvatanju, izdvajaju dva glavna drutvena uzroka ideologije- podelu rada i klasnu podelu). Tree shvatanje ima najvei stepe naune istine, jer ideologija je samo ona iskrivljena svest koja potie iz drutvenih uzroka, a ne i ona koja ima druge uzroke. Politika ideologija je vezivni materijal- ona povezuje lanstvo stranke sa njenim biraima. Jednom stvorenu ideologiju i program lanovi stranke ire, propagiraju. Meutim, treba praviti razliku izmeu propagande i agitacije: i propaganda i agitacija slue za irenje stranake ideologije, ali dok propaganda izlae neko sloeno pitanje malom broju obrazovanih ljudi koji to sloeno pitanje moe da razume i usvoji, agitacija izlae samo jednu, najvaniju ideju prosto, jednostavno, kako bi usvojio vei broj ljudi6. Ideoloko politiki projekt stranke razrauje se u programu stranke. Program stranke je okrenut praksi, dok je stranaka ideologija apstraktnija. Program pored ideolokih elemenata sadri i praktine mere koje stranka namerava da preduzme i ciljeve koje eli da ostvari u oblasti konkretnih stranakih interesa. Ove mere i ciljevi proizlaze iz ideologije, a ipak su razliiti od nje same. Programi su uglavnom usvojeni od strane najviih organa partije i pretpostavlja se da oko njih postoji manja ili vea saglasnost. Dinamika promena u socijalnom okruenju dovodi do promene pristupa i gledita. Razlike mogu proizlaziti iz razliitih interesa i ciljeva pojedinaca i grupa, usled razlika u uverenjima i kao posledica unutarpartijskog informisanja. Prilagoavajui se to irem spektru birakog tela, programi postaju slini i partije poinju da lie jedna na drugu. Divere je zapazio da partije vie stvaraju nego to izraavaju miljenje graana. Kod ideolokog jedinstva partije, pored aspekta rairenosti, tj. obima prihvatanja partijskih opredeljenja, vaan je i aspekt intenziteta sa kojim lanovi usvajaju ideoloka opredeljenja. Samo intezivno prihvaena ideologija usmerava lanove partija na politiku akciju.

Milovan Mitrovi, Saa Bovan: Osnovi sociologije i sociologija prava, Slubeni glasnik, Beograd, 2009.

11

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

Zato je vana ikonzistentnost ideolokih opredeljenja lanova, odnosno usaglaenost izmeu razliitih ideja i lanova koje pojedinac usvaja. Ideoloke razlike u partijama mogu biti otvorene ili zatvorene. Javno izraeno neslaganje moe podstai unutarpartijsku raspravu, koja dovodi do preispitivanja opredeljenja ideolokog projekta, njegovih ciljeva i vrednosti tako da se neka opredeljenja mogu odbaciti, a druga usvojiti, pri emu nezadovoljni lanovi mogu napustiti partiju, to je jako efikasan pristup, jer oslobaa stranku fiktivnih pristalica i moe imati pozitivan efekat na akcionu sposobnost partije. O znaaju ideologije postoje razliiti stavovi- od stavova teoretiara koji potpuno negiraju ideologiju kao element politike stranke, do onih koji teoretiara koji smatraju da je ideoloki elemenat presudan za reavanje svih problema u stranci. Znaaj ideologije zavisi od odnosa partije prema stanju u drutvu. Za stranke koje tee promenama u drutvu, ideologija je od veeg znaaja u odnosu na one partije koje se zalau za odranje postojeeg drutvenog stanja. Primer partija u kojima ideologija nema veliki znaaj su amerike partije, koje su po sopstvenoim, ali i po miljenjima nekih autora neideoloke organizacije. Nasuprot ovakvoj situaciji, u nekim partijama ideologija je jako vana, kao to je sluaj sa socijalistikim zemljama, kao u programu Kine posle kulturne revolucije koji je sadrao sledei stav: Najosnovniji indeks za procenu da li je socijalistiko preduzee napredno ili ne je to da li daje istaknuto mesto misli Mao Ce Tunga.

12

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

4. . Organizacija politikih stranaka

Jedan od osnovnih elemenata koje politiku stranku odvaja od drugih oblika politikog grupisanja je da su stranke organizacije, a ne nepovezani skup individua. Organizacija je sredstvo ostvarenja nekih ciljeva, vrednosti, ideja, pomou svojih osnovnih elemenata: ciljeva- za koje se treba boriti, ljudi- koji stvaraju i razvijaju organizacije i sredstava- pomou kojih se ciljevi ostvaruju, a mogu biti materijalna ili finansijska.7 U savremanim politikim strankama, organizacija je najvaniji element politikih stranaka, koji treba da odgovori na dva pitanja- ko ini politiku stranku i kakva je unutranja organizacija stranke. Pijetro Virga je naveo da stranku ine: Osnivai- ljudi koji su osnovali stranku; Organizatori- razvijaju stranku nakon njenog osnivanja; Rukovodstvo- ine stranaki kadar; Aktivisti- uzimaju aktivno uee u politikom ivotu; Pristalice- saglasni su sa programom, ali nisu lanovi stranke. lanstvo u politikoj stranci moe biti individualno i kolektivno (kada su lanovi stranke sindikati ili pojedina udruenja). Postoje tri glavna odnosa izmeu stranke i pojedinca: Pristalice- najbrojniji, ljudi koji glasaju za stranku; Simpatizeri- osim to glasaju, uestvuju u propagandi i agitaciji ili su finansijeri; lanovi - najvea zaduenja ali i prava imaju; mogu biti obini lanovi, aktivisti ili lanstvo, kao konstitutivni element politikih partija, predstavlja znaajan pokazatelj moi i uticaja partije. Formalizovanje statusa lana vri se popunjavanjem pristupnice, upisom,

rukovodioci.

Vladimir Goati: Savremene politike partije, Partizanska knjiga, Beograd, 1984

13

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

lanskom kartom, plaanjem lanarine i potovanjem stranakog programa i discipline. Divere je govorio: Bez lanova bi stranka bila slina profesoru bez uenika. Od posebne vanosti prilikom izuavanja ljudskog elementa organizacije politikih stranaka je relativno ua struktura ljudi koji se nalaze na samom vrhu stranake piramide i predstavljaju njeno vostvo. Ova tzv. partijska oligarhija (Robert Mihels, gvozdeni zakon oligarhije), dri u svojim rukama celokupnu organizaciju stranke. Ovaj mali krug ljudi je organizovan po ugledu na dravu. Ali, dok je drava globalna politika ustanova (koja obuhvata celinu drutva i sve svoje dravljane), dotle su stranke parcijalne politike organizacije (koje obuhvataju samo politiki aktivan deo graana). Unutranja organizacija stranke moe biti: Osnovna - u obliku stranakih odbora, elija, sekcija. Politika stranka je podeljena na osnovne organizacione jedinice, radi boljeg i lakeg funkcionisanja, jer je teko nai tako malobrojnu i slabo organizovanu stranku u smislu da nije podeljena na vie delova. lanovi stranke su u neposrednoj vezi u svojoj organizacionoj jedinici, a samo preko nje su u vezi i sa strankom kao celinom. U vrsto organizovanim strankama pravilo je da svaki lan stranke mora biti lan jedne njene osnovne organizacije. Osnovne organizacione jedinice stranke organizuju se na teritorijalnom naelu, a izuzetno mogu se organizovati i na funkcionalnom principu. Odbor je osnovna jedinica starih, slabo organizovanih kadrovskih stranaka. U poetku partije su sainjavali lokalni komiteti, koji su postojali u izbornim okruzima u kojima su se grupisale uticajne linosti i vieni graani. Kvalitet lanova bio je vaniji od njihovog broja. Odbor se sastoji od svih lanova stranke, a karakteristian je za liberalne i konzervativne stranke. Poto pristalice nisu lanovi, a broj lanova je mali, lanovi sami sebe biraju. Najtipinije stranke sa odborima su u SAD- u, zvane sausus i stare engleske stranke. Po Divereu odbori pre svega odgovaraju buroaziji, koja pre opredeljena za slobodnu inicijativu nego za vrstu organizaciju; Sekcija je osnovna organizacija socijalistikih radnikih partija, koje predstavljaju masovne stranke koje u osnovnim organizacijama imaju imaju mnogo lanstva, pa zato biraju organe sekcije, tj. bira se ceo jedan odbor biro koji moe imati i desetak lanova. Zbog velikog broja lanova, sekcija obuhvata relativno malo teritorijalno podruje. Zbog veih efikasnosti sekcija od odbora kao osnovnih organizacija, izvesne buroaske posebno katolike stranke se organizuju u sekcije. 14

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

elija je osnovna organizaciona jedinica komunistikih partija, nastala usled kadrovskog

rada ovih stranaka, u uslovima ilegalnog rada, kome je i prilagoena. elija nije, za razliku od odbora i sekcije, teritorijalna organizacija, ve organizacija na radnom mestu. elija ima malobrojno lanstvo- najvie dvadesetak lanova, zbog rada u ilegalnim uslovima i opasnosti od policijskih provala kao i zbog potrebe vrstog dranja lanstva u okvirima politikog lanstva stranke. U istoj radnoj jedinici moe se organizovati i vie elija, koje onda mogu obrazovati zajednike vie organe. Sa dolaskom na komunistikih partija na vlast, gubi se njihov strogo kadrovski karakter, elija se menja i poinje da lii na sekciju. Poseban tip osnovne organizacije je milicija, koja se javlja kod faistikih stranaka. Milicija je vrsta oruanih odreda, koji imaju vrstu organizaciju vojnog tipa, vre odreene vebe s orujem, mariraju na vojniki nain, uz muziku i sa zastavama. Cilj je pripremanje za nasilno osvajanje vlasti kada se za to ukae prilika. ira - na teritoriji optine, grada, oblasti, pokrajine, federalne jedinice. Zasnivaju se na teritorijalnom naelu, tj. organizuju se na teritoriji jedne politike jedinice. Postoje optinske, gradske, okrune, pokrajinske i republike stranake organizacije. Sve one imaju stranake organe da bi svi ti iri organizacioni oblasti bili povezani u jedinstvenu celinu, politiku stranku. Ove organizacione jedinice jesu veza izmeu osnovnih organizacija i vrhovnih organa stranke. One se po nainu organizovanja pribliavaju ili osnovnim organizacijama ili vrhovnim organima stranke. Stepen samostalnosti niih nivoa u odnosu na vie zavisi od centralizacije, odnosno decentralizacije stranke. NJihov odnos je najee definisan u statutima i autonomija niih nivoa je manja ako vii nivo ima presudan uticaj na kadrovsku politiku ili ako politika aitonomija niih nivoa nije praena odgovarajuom finansijskom autonomijom. Visoko decentralizovane su graanske stranke, a radnike partije su vie centralizovane od graanskih. Meu radnikim partijama najvie su centralizovane komunistike partije u kojima vai princip demokratskog centralizma.

15

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

4.1. Vrenje vlasti kao cilj politike partije

Vrenje dravne vlasti je glavni cilj politikih stranaka, jer samo na taj nain atranka ima priliku da ostvari i ispuni svoju ideologiju. Osvajanjem vlasti stranka sebi potinjava dravu, tj. dravom e upravljati drutvene grupe koje predstavlja stranka. lanovi stranke, koja vri vlast, u svojstvu dravnih slubenih lica u dravnim organima donose dravne odluke. Odluke donete na taj nain istovetne su sa stranakim odlukama i upravo na taj nain, pretvaranjem stranakih u dravne odluke stranka vri vlast. Zbog ovakve organizacije moe se rei da je stranka neka vrsta mosta koji povezuje sa jedne strane dravu, a sa druge strane one drutvene snage koje su dovoljno jake da preko stranke vladaju dravom. Ipak, neke stranke nisu politike organizacije, iako nose takav naziv, poto ne tee vrenju vlasti. Primer su stranke koje su postojale u bivim socijalistikim zemljama pored vladajuih komunistikih partija. Ove partije su prihvatale dominaciju komunistikih partija, i nisu bili stvarni konkurenti u borbi za vlast, pa se o njima ne moe govoriti kao o politikim partijama. Isti je sluaj i sa politikim strankama koje su postojale u naoj zemlji od 1945. do 1948. Na osnovu vrenja dravne vlasti, Radomir Luki razlikuje tri vrste stranaka: Stranke koje su na vlasti i koje time povezuju odgovarajue vladajue drutvene snage sa Stranke koje nisu na vlasti, ali koje uspevaju povremeno da dou na vlast i koje se dravom;

pripremaju za dolazak na vlast sve dok nisu na vlasti; Stranke koje nikad ne dolaze na vlast niti imaju izgleda za to, pa se shodno tome i ne pripremaju ozbiljno za vrenje vlasti. Ove stranke mogu samo pokuavati da utiu na dravnu vlast u smislu interesa onih drutvenih snaga koje predstavljaju. Konkretan nain na koji stranke vre vlast je razliit zavisno od organizacije drave, kao i od organizacije same stranke. Stranka moe stvarno da vri dravnu vlast, odluujui o svim vanijim pitanjima, a moe i samo ovla odrediti najprostiji pravac dravne politike, a ostalo prepustiti dravnom aparatu.

16

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

5. Politike stranke u Ustavnom sistemu Republike Srbije

Ustav Republike Srbije od 2006. godine, prihvatio je najliberalniji nain osnivanja stranaka, koje funkcionie po sistemu prijave nadlenom organu uprave. Zatim se vri upis u registar i na taj nain politike stranke stiu poloaj pravnih lica.8 Politika stranka ima pravo na unutranju organizaciju, za koju vai naelo samoorganizovanja- stranka donosi statut i ake kojima ureuje svoju organizaciju. Finansiranje stranaka se moe vriti na vie naina: iz lanarine, priloga, poklona, legata, zavetanja, budeta i drugim nainima, u skladu sa Ustavom, ali ne i od stranaca. Finansiranje stranaka moe biti iz: javnih izvora- radi suzbijanja korupcije i finansiranja stranaka iz nezakonitih izvora i radi stabilizacije stranake scene. Sve politike stranke koje imaju predstavnike u zakonodavnim telima (bilo na kom nivou: lokalni, pokrajinski, republiki), imaju pravo na finansijska sredstva iz javnih izvora, koja se za redovna zasedanja izdvajaju od 0,15% budeta Republike, odnosno po 0,1% iz budeta pokrajine i lokalne samouprave i privatnih izvora- radi jaanja politike stranke i injenja stranaka nezavisnim od finansijskih centara moi. Stranke u najveem obimu dobijaju finansijsku podrku iz privatnih izvora- od pojedinaca, grupa ili organizacija koje stranku pomeu jer sa njom dele vrednosti, interese, interpretaciju prolosti, vienje sadanjosti i ideju organizovanja zajednice u budunosti. Nain i odredbe o finansiranju stranaka sadrane su u Zakonu o finansiranju politikih stranaka. Oskudna i nepouzdana saznanja o prihodima i rashodima politikih partija permanentno doprinose jo veem podozrenju u zemljama stabilne demokratije, a jo vie u novopostavljenim demokratskim porecima- da partije i partijski lideri presudno zavise od finansijera, a ne od svojih lanova i svojih biraa. Korupcija u koju su ukljueni partije i njihovi lideri, obino ima dva ina: najpre se u crni fond partije slivaju odreena sredstvakao protivinidba za obeanu ili izvrenu uslugu, a zatim odreeni partijski funkcioner prebacuje deo tako steenog novca na svoj bankovni raun ili podie gotovinu. Zabrana delovanja politikih stranaka se propisuje u sledeim sluajevima: Ako je delovanje politike stranke usmereno na nasilno ruenje ustavnog poretka, krenje ljudskih prava ili izazivanja rasne, nacionalne ili verske mrnje;
8

Ratko Markovi: Ustavno pravo i politike institucije, Slubeni glasnik, Beograd, 2008

17

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

Ako stranka ukljui u svoju stranku ili zloupotrebi maloletnika; Ako se stranka ulani u meunarodnu organizaciju ili udruenje koje je protivustavno; Kada stranka stie sredstva za svoje finansiranje od stranih lica; O zabrani politikih stranaka odluuje Ustavni sud, kao i o saglasnosti optih akata

politikih stranaka, sindikata, udruenja sa Ustavom. Do danas nijedna stranka u Srbiji nije zabranjena.

5.1. Zakon o politikim strankama

Ovim zakonom ureuje se osnivanje i pravni poloaj politikih stranaka, upis i brisanje iz registra, prestanak politikih stranaka i druga pitanja znaajna za rad politikih stranaka. (l.1) Osnovne odredbe- Politika stranka je organizacija graana slobodno i dobrovoljno udruenih osnovana radi ostvarivanja politikih ciljeva demokratskim oblikovanjem politike volje graana i uea na izborima; organizuje se i deluje iskljuivo na teritorijalnom principu; ne moe neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi; poinje sa radom danom upisa u Registar; njen rad je javan. Osnivanje politike stranke- Politiku stranku mogu osnovati najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije; osniva se na osnivakoj skuptini; program politike stranke sadri opis politikih naela, ciljeva i vrednosti za koje se politika stranka zalae; statut je osnovni opti akt politike stranke; politiku stranku zastupa lice ovlaeno za zastupanje politike stranke izabrano odnosno imenovano na nain utvren statutom.; naziv politike stranke mora biti na srpskom jeziku i irilikom pismu; lanstvo u politikoj stranci je slobodno i dobrovoljno; lanom politike stranke moe, pod jednakim uslovima utvrenim statutom, postati svaki punoletan i poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije. Upis u Registar - Registar vodi Ministarstvo; upis u Registar vri se na osnovu prijave; Ministarstvo je duno da donese reenje o upisu politike stranke u Registar u roku od 30 dana od dana predaje uredne prijave za upis; podaci upisani u Registar su javni, u skladu sa zakonom; svako se moe pouzdati u tanost podataka upisanih u Registar. 18

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

Udruivanje i spajanje politikih stranaka - Politika stranka se moe udruivati u ire

politike saveze u zemlji ili inostranstvu, pri emu zadrava svoj pravni subjektivitet; politika stranka se moe spojiti sa drugom ili drugim politikim strankama koje su upisane u Registar, radi stvaranja nove politike stranke i u tom sluaju gubi svoj pravni subjektivitet, a novi pravni subjekat postaje politika stranka koja je nastala spajanjem dve ili vie politikih stranaka. Prestanak politike stranke - ispunjenjem optih, a izuzetno i posebnog uslova; o zabrani Nadzor - Nadzor nad sprovoenjem ovog zakona vri ministarstvo nadleno za poslove Kaznene odredbe - politika stranka se moe kazniti novanom kaznom od 5.000 do rada politike stranke odluuje Ustavni sud; uprave, a nspekcijski nadzor vri Ministarstvo preko upravne inspekcije. 500.000 dinara u zavisnosti od uinjenog prekraja.

5.2. Politiki i partijski sistem

Partijski sistem je podsistem politikog sistema i oni su u neposrednoj, obostranoj vezi. Prema Z. Stojiljkoviu, partijski sistem jeste okvir unutar koga se obavlja, partijskom aktivnou posredovana, dvosmerna komunikacija, na relaciji civilno drutvo- drava. Partijski sistem je odreen i kao mrea konkurentskih odnosa izmeu partija (Dauglas Rea), a Sartori je partijski sistem odredio kao sistem interakcija koje rezultiraju iz interpartijske konkurencije. Partijski sistemi se uspostavljaju uzdu linija najdubljih drutvenih sukoba (rascepa). Prema Lipsetu i Rokanu, socijalni rascepi mogu biti: 1.centar i periferija (nacionalne i lokalne elite); 2. oko ciljeva i organizacije centralne vlasti; 3. izmeu primarnog i sekundarnog sektora (na relaciji selo- grad, agrarni i industrijski interesi) i 4. rascep izmeu rada i kapitala, tj izmeu radnika i poslodavca9. Politiki sistemi (tj stranaki, partijski sistemi) se prema broju partija dele na jednostranake, dvostranake i viestranake. U jednostranakim sistemima dominira jedna stranka, koja se identifikuje sa dravom, jer ona nema opoziciju i stalno je na vlasti. Jednostranaki sistem se primenjivao u SSSR - u i bivim

Jovica Trkulja, Osnovi politikog sistema, rider, Centar za publikacije PFUB, Beograd, 2009.

19

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

socijalistikim zemljama i u pojedinim afrikim zemljama koje su stekle nezavisnost krajem 20. veka. Dvostranaki sistemi se javljaju u vie varijanti, kao: isti dvostranaki sistem, u kojem postoje dve politike stranke koje se periodino smenjuju na vlasti. Meu njima postoji vrsta stranaka disciplina, a ovaj sistem se javlja u Velikoj Britaniji (sukob konzervativaca i laburista), u SAD- u (demokratska i republikanska), u Australiji i Novom Zelandu (sukob izmau konzervativaca i laburista). Lani dvostranaki sistem- u okviru dve vodee stranke ne postoji vrsta stranaka disciplina, a osnovno obeleje je nepostojanje vrste parlamentarne veine, kao u sluaju ponaanja demokratske i republikanske stranke u SAD-u. U sistemima dve i po stranke, postoji i trea stranka koja je manja od dve vodea, ali ija je podrka neophodna za obrazovanje parlamentarne veine. Takav sistem postoji u Nemakoj, Belgiji i Kanadi. Viestranaki sistem obeleava postojanje vie politikih stranaka, koje imaju ansu da postanu vladajue. I one obuhvataju nekoliko oblika: Integralni (isti) viestranaki sistem- vie politikih stranaka postoji, od kojih nijedna ne moe skupiti vie od 30% glasova na parlamentarnim izborima i zato nijedna ne moe samostalno da obrazuje vladu. Danas postoji u Holandiji, vajcarskoj i Finskoj. Polarizovani viestranaki sistem- vie politikih stranaka se grupie oko dve razliite Viestranaki sistem sa dominirajuom politikom strankom- jedna od politikih stranaka osovine ili u dva razliita bloka. je nadmonija u odnosu na ostale, koje su skromnije moi i izrazito meusobno podeljene.

20

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

6. Zakljuak
Protiv politikih stranaka se esto navodi niz kritika, i to od samog poetka njihovog naunog prouavanja. Tako je ve Ostrogorski naveo veinu tih kritika, na osnovu prouavanja engleskih i amerikih politikih stranaka. Rave strane politikih stranaka su: one stereotipiziraju javno mnjenje i ak fabrikuju vetako mnjenje; gue lino miljenje, samostalnost i kritinost; razvijaju netrpeljivost, pristrasnost; neguju konformizam miljenja u svom okviru, odravajui strogu disciplinu; vie se obraaju strastima i oseanjima nego razumu masa; umesto razvijanja individue i linosti, one stvaraju oveka mase, bezlinog i neodgovornog; njihova delatnost je mehanizovana, kruta, uniformna; one gue jake linosti, talentovane, samostalne i nepokorne dravnike, a favorizuju osrednjost koja se pokorava stranakoj disciplini i interesu; one stvaraju profesionalne politiare, potiskujui obinog graanina iz politike; one gue slobodu radi discipline i stvaraju automatizovane i pasivne lanove; slabe vezu izmeu glasaa i njihovih poslanika, potinjavajui ove poslednje strogoj stranakoj disciplini, usled ega oni gube slobodu delatnosti u parlamentu, a time i politiki autoritet, a isto vai i za ministre, tj. vladu; umesto isticanja i zatite javnog interesa, one slue za zadovoljavanje posebnih interesa, koje oblae u ruho javnih interesa; ire korupciju; usled kolektivnog vrenja vlasti i stranake pristrasnosti one zasnivaju neodgovornost politiara; one ograniavaju mogunost isticanja novih politikih ideja, spreavaju ljude da se udruuju prema svom stavu o konkretnim pitanjima, itd. Ipak, kao to kae Radomir Luki, Kritika koja se upuuje politikim strankama, uglavnom je neosnovana, jer nema u vidu stvarno, ve idealno drutvo. One imaju i svoje dobre strane- bez njih nema funkcionisanja prestavnike demokratije, a stranke imaju i vaspitnu, edukativnu funkciju. Zato su one nune i korisne.

21

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

7. Literatura
Gabriel A. Almond G. Bingam Pauel, JR. Rasel, A. Dalton, Kore Storm, Komparatina politika danas, Svjetski pregled, 2009 Sinia Atlagi, Partijska identifikacija kao determinanta izborne motivacije, FES i FPN;
-

Beograd, 2007. Moris Divere: Uvod u politiku, Savremena administracija, Beograd, 1966. Vladimir Goati: Savremene politike partije, Partizanska knjiga, Beograd, 1984. Vladimir Goati: Politike partije i izbori u demokratskom poretku, CeSID, Beograd, 2001. Slobodan Jovanovi, O dravi, Osnovi jedne pravne teorije, Beograd, 1922 Radomir Luki: Politike stranke, Nauna knjiga, Beograd, 1981. Ratko Markovi: Ustavno pravo i politike institucije, Slubeni glasnik, Beograd, 2008. ivan Mitrovi: Srpske politike stranke, Politika A. D, Beograd, 1939. Milovan Mitrovi, Saa Bovan: Osnovi sociologije i sociologija prava, Slubeni glasnik, Slavia Orlovi, Politike partije i mo, igoja, Beograd, 2002. Jovica Trkulja, Osnovi politikog sistema, rider, Centar za publikacije PFUB, Beograd,

Beograd, 2009. 2009. Internet izvori: http://www.cgo.cg.yu/demokratija/dokumenti/Osnovi%20saradnje%20Vlade%20RCG%2 0sa%20NVO.doc www.zamislisrbiju.org/savetovalistezaNVO http://www.drzavnauprava.gov.rs/pages/registar.php?mode=all www.zamislisrbiju.org/JohnsHopkinsUniversity-USA

22

Politiki sistemi

Agregacija interesa i politike partije

23