ANTROPOLOGIJA DRUSTVA

Nepoznat izvor

Skripte SF-a nisu namenjene da se koriste umesto obavezne literature, ve uz nju. Niko ne garantuje potpunu ispravnost ovih skripti (sve podatke bi trebalo proveriti). Niko ne garantuje pozitivan ishod na ispitu, u sluaju uenja samo iz ovih skripti. Na na em sajtu (!!!.studentski-"orum.org) mo#ete nai i kompletan spisak u#e i ire literature preporuene od strane pro"esora.

$%&'()*N+ S(%&,(&%+ - $%&'()*N- .$N.S$ru tvena struktura je relativno stabilna /elina dru tvenih odnosa. $ru tveni odnosi su gradivno tkivo dru tvene strukture uz koju ide pojam "unk/ije. 0odelije navodi 1 vrste dru tvenih odnosa koji su najbitniji odnosi i koji ine strukturu2 3. nain proizvodnje (ili privreda) je jako bitan4 neki marksisti smatraju da nain proizvodnje odre5uje epohu - proizvodnja (baza) odre5uje nadgradnju (6arks)4 nain proizvodnje se mo#e prouavati sa take etnogra"ije, prouavanjem lanaka, asopisa i sl, a zadatak predstavlja rekonstruk/ija globalne dru tvene strukture (zadruga mo#e biti srodnika, nesrodnika, bratska, deklarativna ili stvarna i tu se vidi znaaj odnosa izme5u srodstva i privrede) 7. srodstvo je veza izme5u pojedina/a koja nastaje na osnovu braka4 ona je naroito va#na za primitivna dru tva4 subra i/e predstavljaju teritoriza/iju roda u blizini /rkve4 radovi2 0odelije 8Fa izam srodnikih odnosa9, 6organ, %edkli"-:raun, &ve )ezel 86it o matrijarhatu9 ;. religija je verovanje u onostrano, u boga, u radikalno drugo4 razlikuje se od magije u kojoj ovek veruje da on mo#e upravljati stvarima (magija po dodiru i po slinosti)4 postoji pozitivna i negativna magija (tabu)4 svetovna religija je verovanje u ovozemaljske stvari2 "eti , oveka, nova/ i sl.4 radovi2 $ugand#ija 8Svetovna religija9, <iri 8$rama deateiza/ije9 1. politika je nain distribu/ije moi u dru tvu4 uslovno se mo#e govoriti o politikoj antropologiji, koja se bavi vezom izme5u dru tva i pojedin/a Sistem dru tvenih odnosa o kojima govori 0odelije je relativno stabilan, to je isti strukturalizam. 0odelije ka#e da svaki dru tveni odnos mo#e biti glavni u dru tvu, ukoliko on organizuje proizvodnju ( to ne mora biti ekonomski odnos). .n tu pravi pomak u odnosu na 6arksa koji je smatrao da proizvodnja obezbe5uje egzisten/iju. =ostoji 1 tipa dru tvenih struktura2 3. dru tvo uop te ne postoji nigde u praksi ve samo kao apstraktni model dru tva do koga se do lo misaonom izdvajanjem iz svih postojeih dru tvenih sistema (odnosno izdvajenjem osnovnih karakteristika iz svih dru tava)4 to je teorijski kon/ept dru tva izveden je iz svih kon/epata dru tva, kao to je npr. podela rada 7. istorijska dru tva ili dru tveno>ekonomske "orma/ije (npr. 6organova varvarstvo, divljav tvo, /iviliza/ija ili 6arksova podela > robovlasniko, "eudalno, kapitalistiko, so/ijalistiko) predstavljaju rekonstruk/iju kompletne dru tvene istorije ;. globalno dru tvo ili konkretno (npr. jugoslovensko, "ran/usko dru tvo) je za nas najznaajnije, jer predstavlja re"erentni okvir za upotrebu "unk/ionalne analize i dru tva 1. par/ijalne (delimine) dru tvene strukture su sastavni delovi globalne strukture i prouavaju se unutar globalnog dru tvenog okvira (demogra"ska, obrazovna, pro"esionalna)4 u ovom prouavanju mo#e da se koristi istori/izam

-7-

Svaki od ovih tipova dru tava ima svoju metodologiju prouavanja. $ru tvo uop te se prouava komparativno upore5ujui postojea dru tva, generalizujui ih. %e"erentni okvir prouavanja kulture je istorijsko dru tvo, istorijski kontinium. (reba otkriti nain na koji su se dru tva smenjivala, odnosno zakon tog smenjivanja (npr. po 6arksu to je revolu/ijom). 0lobalno dru tvo je re"erentni okvir za prouavanje svih njegovih unutra njih dru tvenih sadr#aja i njegove sopstvene kulture. $ru tvo i kultura mogu, ali i ne moraj, biti sinonimi. Sa vee udaljenosti (npr. od 3??? godina unazad) dru tva se mogu poistovetiti sa kulturom, ali ako posmatramo dana nja dru tva ne mo#emo podrazumevati isti kontekst. ,ultura danas je ne to to je preneto navikama i obiajima. -zvori za prouavanje dru tvene strukture (a/i. Funk/ija je veza izme5u dela i /eline, nain na koji neka dru tvena pojava utie na opstanak i delovanje dru tvenog sistema, npr. dru tvene pojave su porodi/a, priredba, smotra. Svaka pojava ima svoju "unk/iju u /elini. Funk/ija je veza izme5u dru tvene pojave i globalnog dru tvenog sistema, nain na koji neka dru tvena pojava utie na /elikupni dru tveni sistem. .va veza na sistem mo#e delovati "unk/ionalno (pozitivno) i dis"unk/ionalno (negativno). Funk/ionalna i znaenjska analiza je mogua tek kada utvrdimo okvire globalnog dru tva. Neke pojave vr e "unk/iju na /eo, a neke na deo globalnog sistema. Funk/ija mo#e biti mani"esna i lantentna (kada se za njom mora tragati). (o znai da ovek nije svestan svih svojih postupaka, npr. u dodolama ono to je mani"esno je to da se priziva ki a, a lantentna "unk/ija je integra/ija i sna#enje zajedni/e u krizi. &esni/i su svesni samo mani"estne "unk/ije, ponekad je te ko odrediti ko je svestan, a ko ne. Funk/ija nekih pojava npr. "olklorne smotre > uesnik, organizator, publika, svi oni imaju svoje motive i "unk/iju za to uestvuju u toj pojavi. 6e5utim, neke pojave su istovremeno i latentne i mani"esne, to znai deo uesnika je svestan, a deo ne. &zronost je veza izme5u dve pojave gde jedna izaziva drugu. =%-S(&=- $%&'()& -storijski pristup %e"erentni okvir istorijskog pristupa jeste istorijski kontinijum, nain na koji su se dru tvene "orme smenjivale jedna za drugom. =rouavati istorijski kontinijum znai prouavati smenu dru tvenih "orma/ija ili globalnih dru tvenih sistema. & tom smislu pomalo izmie na em predmetu i vi e je vezana za neke druge nauke i oblasti (istorija so/ijalnih teorija, istorija dru tveno-ekonomskih odnosa i sl.). =ostoje neki so/iolo ki problemi koje "unk/ionalna analiza nije uoila ili je to uinila samo delimino, a to su pre svega pitanje pokretakih snaga istorijskog razvitka, pitanja op tih zakona dru tvenog razvoja i problemi so/ijalnog progrsa, regresa, stagna/ije, mogunost prelaza iz jedne "orma/ije u drugu.

-;-

+utori koji su bitni za istorijdki pristup su2 6organ, 6arks, *ngels, *vans =riard i 6oris 0odelije. 6organ, 6arks, *ngels i 0odelije se bave istorijskim dru tveno-ekonomskim "orma/ijama, dok se jedini =riard bavi pojavama unutar globalnog dru tva.:itna taka jeste da evolu/ionisti govore i podrazumevaju pretpostavljenu istoriju. =rvo i osnovno pravilo za istorijski pristup jeste da je re"erentni okvir prouavanja istorijski kontinijum (smena dru tveno-istorijskih "orma/ija). (o je njegova osnovna karakteristika, za razliku od "unk/ionalne analize i antropolo kog prouavanja, gde se kao re"erentni okvir prouavanja javlja globalni dru tveni sistem. & modernoj antropolo koj teoriji preovla5uje mi ljenje da su op ta istorija i op ta antropologija ista nauna dis/iplina. =o to se te#i njihovom spajanju i sjedinjavanju, zadatak ove nauke je da rekonstrui e ljudsku i dru tvenu istoriju. 0odelije u svojoj studiji 86arksizam i antropologija9 iznosi stav o odnosu istorije i antropologije. .snovni zadatak komplementarne nauke je da rekonstrui e istoriju ljudskog dru tva, a zaa to mora da poznaje so/ijologiju, psihologiju, demogra"iju, op tu istoriju, politiku ekonomiju i etnologiju. *vans =riard u svojoj studiji @So/ijalna antropologija@ govori o odnosu istorije i antropologije i bavi se, kao i 6organ, istoriogra"ijom (stvarnom istorijom). .n smatra da se radi o jednoj slinoj, a ne istoj naunoj dis/iplini. .ne se razlikuju po metodama prouavanja. -storija e biti antropologija ili je nee biti i obrnuto. (o je tano zato to je na :alkanu kultura dugog trajanja, pa ako etnologija hoe da se bavi ovim dru vom ona mora biti i istorina. %azlika su u temati/i i metodologiji istra#ivanja. .ne mogu da koriste iste izvore, mada imaju i sopstvene izvore, zavisno od tradi/ije razliitih etnologija (nemake, engleske, "ran/uske...). .n ka#e da istoriari pi u istoriju idui unapred, a pi ui unazad istoriju, dok je antropolozi pi u idui unapred. -storiar hronolo ki re5a doga5aje onako kako su se oni u vremenskom toku dogodili, dok antropolog mora najpre da odredi ta e u toj istoriji da prouava, da proui kulturu jer se onda vraa nazad tra#ei elemente za tako datu kulturu. Aa istoriogra"e je karakteristian rad sa arhivskom gra5om, tampom i svim izvorima koji se vezuju za pro lost ili sada njost, ako je re o savremenim zbivanjima. *tnologe i antropologe odlikuje jednim delom i terenski rad > samostalno proizvo5enje izvora i ovo je glavna razlika izme5u istorijogra"ije i etnogra"ije. -storijogra"ija zatie gotove izvore, a etnogra"ija ih stvara. .na mora stvoriti izvor da bi se na osnovu njega pisalo. Bak e je pisati na osnovu arhivske gra5e koja ve postoji, nego otii na teren, stvarati sopstvene izvore i onda pisati na osnovu tih izvora. *vans =riard ka#e da istorijske etnologije nema u dosada njim istra#ivanjima zato to se antropologija bavi primitivnim dru tvima (nepismenim, tradi/ionalnim, seljakim dru tvima). (o su dru tva bez pisma, ona nemaju pisane izvore o sebi, a samim tim ne mogu biti ni istorijski prouavane. 6it nadome ta istorijsku dimenziju postojanja. *vans =riard smatra da e se antropologija CC veka sve vi e kretati od prouavanja nepismenih dru tavanja ka prouavanju /ivilizovanih dru tava i dru tva sa dugom kolektivnom memorijom (npr. evropskih dru tava). (o ne znai odvajanje od klasine etnologije zato to svaka na/ija *vrope ima paganskog u sebi. .vim stavom je otkrio jednu novu mogunost za antropologiju, ali joj je nametnuo obevezu da se u tom prav/u strunja/i osposobe za rad sa izvorima.

-1-

)a#i podela istorije na praistoriju, antiku, srednji vek, novi vek i savremeno doba. *tnologija se bavi svim ovim periodima. *tnogra"ska podela se razlikuje od istoriogra"ske i arheolo ke. =otrebno je poznavati sve izvore2 arhivske, spomenike, tampu. -zvori su jedna od prepoznatljivosti jedne naune dis/ipline. $a bi smo se koristili istorijskim izvorima moramo poznavati taj period, njihovo pismo, jezik toga vremena. (ako5e se koristimo i pomonim dis/iplinama i odre5enom metodologijom. .zbiljnost jedne naune dis/ipline, vidi se na osnovu izvora. =rouavajui odre5enu problematiku iz CC veka ne susreemo se sa vremenskom (istorijskom) dimenzijom, ali kada prouavamo ranije periode (C)---, C-C vek) susreemo se sa izvorima na latinskom, staroslovenskom, starogrkom, nemakom. +ko se ne slu#imo ovim izvorima onda emo se koristiti tu5im izvorima, neemo imati uvid u vlastite izvore to smanjuje vrednost na eg rada. Na a nauka ima problem sa identitetom. Na na em "akultetu ona je kulturnoistorijska, a u S+N& se vrednuje kao dru tvena dis/iplina. =o mi ljenju pro"esora <upurdije, ona je i jedno i drugo. .na tek kada je istorijska mo#e biti i dru tvena i kulturna i psiholo ka i so/ijalna. +ko nije istorijska jako malo toga se mo#e uraditi. -storija daje iroko radno, eksperimentalno polje za istra#ivanje. *tnogra"ija treba da bude istorijska nauka pa onda kao takva i dru tvena. & sluaju da ne postoji istorijska dimenzija, onda je prouavanje sinhrono. Sinhrono prouavanje "enomena zahteva jednu drugu obuku (intervju, statistika, praenje savremenih izvora). & tome je osnovna razlika izme5u nauka koje se bave sinhronim trenutkom, savremeno u (psihologija, so/iologija, pedagogija) i istorijskih nauka koje imaju obavezu da problem prouavaju produbljeno. .va nejasnoa u na oj etnologiji jasno se vidi po tome to ona nije ra istila ovaj postulat > da li je istorijska ili dru tvena, a ona je i jedno i drugo. Aa etnologiju i antropologiju se ka#e da je jedna od najkontraverznijih dru tveno > istorijskih dis/iplina. -storijska antropologija te#i ka periodiza/iji, boljem prouavanju istoriogra"ije i izvora. =riardova i 0odelijeva postavke su narelevantnije za ovu postavku. =riard govori o odnosu mita i istorije, i o odnosu istorije i antropologije. 6it nije dosledan izvor za uop tavanje. =riard se zala#e za simbiozu, za spajanje istorije i antropologije, kao i 0odelije. 6organ je izdvojio ; epohe u razvoju dru tva, a tu podelu je bazirao na materijalnim otkriima. -deju da su tehnolo ki pronalas/i u osnovi dru tvene periodiza/ije i napretka e kasnije prihvatiti i drugi autori (Besli )ajt). 6arksova dru tvena istorija pro la je kroz nekoliko "aza2 prvobitnu zajedni/u, robovlasni tvo, "eudalizam, kapitalizam i so/ijalizam. .vo je rekonstruk/ija dru tvene istorije, prava istorija poinje sa klasama, znai sa robovlasnikim dru tvom. .n je prona ao opozit unutar istorije (roba i gospodara, kmeta i "eudal/a, bur#uja i najamnog radnika). .vi opoziti nose strukturu u svakoj od ovih dru tveno > ekenomskim "orma/ija. *ngels (@=oreklo porodi/e, privatne svojine i dr#ave@) se nadovezuje na 6organa, ali daje i nove podatke o ,eltima i 0ermanima. =oku avajui da uop ti rezultate stavljajui ak/enat na dru tvenu podelu rada, raslojavanje u dru tvu, *ngels ima revolu/ionarni pristup dru tvenoj istoriji, a 6organ evolu/ioni. .ba pristupa kreu od proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa.

-D-

=ro"esor 6ili u studiji @So/iolo ki metod@ govori o analitikoj apstrak/iji i privatiza/iji. 0odelije govori o istom, ali ne koristi istu terminologiju. .n ka#e da se misaonom apstrak/ijom mora izdvojiti jedan dru tveni odnos koji je glavni i onda oko njega rekonstruisati itavu dru tvenu strukturu. & tom smislu, 6organ nam govori o jednom bitnom dru tvenom odnosu, a to je srodstvo. Funk/ionalni pristup =ojmovni sistem2 dru tvena struktura, uzronost i "unk/ija (prvo ispitno pitanje). )ojin 6ili u delu 8So/ijolo ki metod9 govori o "unk/ionalnoj analizi. =rema njegovom mi ljenju, re"ernetni okvir za prouavanje "unk/ionalne analize je globalni dru tveni sistem. =ostoje 1 glavna postulata koje "unk/ionalna analiza mora zadovoljiti2 D. odrediti prostorne i vremenske grani/e dru tva (ako to nije mogue, onda npr. posmatramo kada se menja nain proizvodnje4 0odelije smatra da svaki dru tveni odnos mo#e biti glavni u dru tvu ako ovlada nainom proizvodnje4 nain proizvodnje odre5uje dru tveni kontekst) E. uoiti glavni dru tveni odnos (nain na koji je dru tvo ustanovljeno) F. odrediti nain na koji se uspostavljaju "unk/ionalni odnosi (latentne i mani"estne "unk/ije) G. proveriti i potvrditi rezultat istra#ivanja (mogui nain je da se tok /ele analize ponovo proveri, a drugi naina da se komparativno uporedi sa slinim pojavamapojava koja se prouava treba da se uklopi u kontekst slinih pojava) 6ihajlo =opovi u svom delu @=roblemi dru tvene strukture@ uvodni deo je posvetio "unk/ionalnoj analizi. .n pravi razliku izme5u "unk/ionalne analize i "unk/ionalizma. .n nastoji da oisti "unk/ionalnu analizu od vrednosnih primesa. Funk/ionalna analiza mo#e biti utkana u bilo koji teorijski okvir, pa tako i u istorijski pristup. .bino se govori da je "unk/ionalna analiza statina, ne uoava promene i dinamike u dru tvu, ali ako se "unk/ionalna analiza stavi u odre5eni kontekst onda mo#e biti veoma korisna. Funk/ionalna analiza je, po =opoviu, vrednosno neutralna i zavisi od teorijskog konteksta u koji se uklapa. ,ada se promeni dru tveni sistem, menja se i "unk/ija. Aadatak "unk/ionalne analize je da na5e vezu izme5u pojave i globalnog dru tvenog sistema, odnosno da otkrije e"ekat koji ta dru tvena injeni/a ostavlja na dru tvo u /elini. %obert 6erton, ekonomista, se u delu 8. teorijskoj so/iologiji9 bavi posebno pitanjem mani"estnog i latentnog. Hedna ista "unk/ija mo#e istovremeno da bude i latentna i mani"estna. 6ili i 6erton navode neke sline primere, a to su dodole (latentna "unk/ija je da u kriznim trenut/ima odr#ava jedinstvo zajedni/e) i Iopi -ndijan/i. .n uvodi pojmove "unk/ija, dis"unk/ija i ne"unk/ija. $is"unk/ija je kontrae"ekat neke "unk/ije, ako je neka pojava nema, tj. ne vr i je onda je to ne"unk/ionalnost. Neka pojave mogu da gube i ponovo obnavljaju "unk/ije. .n prouava slo#eno dru tvo.

-E-

=ostavlja se pitanje kako izmiriti "unk/ionalnu analizu sa istorijskim pristupom (to pitanje postavlja i =opovi). %e"erentni oblik prouavanja je globalno dru tvo. (o dru tvo mo#e trajati 3??, 7?? i vi e godina, ali mo#e da se prati i kroz D? godina, ali su za to potrebni dobri izvori, npr. to je mogue u /ivilizovanim dru tvima gde postoji arhivska gra5a i tampa, jer smo okru#eni mno tvom in"orma/ija koje se javljaju svakodnevno. *vans =riard smatra da e se antropologija preba/iti sa primitivnih dru tava na /ivilizovana. (o e izazvati slo#enost metodologije i zato se postavlja pitanje kako prouavati promene koje nastaju. (reba tra#iti momente kada se te promene de avaju i tada ih prouavati. Spoj istorijske i "unk/ionalne analize mo#e biti samo u /ivilizovanim dru tvima, gde postoji bogatstvo in"orma/ija > arhivska gra5a, svakodnevna tampa. Funk/ionalna analiza zahteva analizu na nivou pojedin/a (svako ima svoje motive ali postoji i op ti zajednii motiv) i drugih dru tvenih segmenata. Npr. u protestu uestvuje pojedina/. .n svoje motive, ali postoji i zajedniki motiv koji deli sa ostalim uesni/ima protesta. +naliza pojedinane svesti je kompleksna stvar . ,a#e se da su mani"estne "unk/ije poznate uesni/ima, a mani"estne nisu. .vo va#i za primitivna, ali ne i za /ivilizovana dru tva. Stoga treba oekivati nove momente u "unk/ionalnoj analizi, jer su i prilike drugaije, vi e in"orma/ija i jasniji /iljevi. Svaki dru tveni segment ima razliite "unk/ije (rituali, "olklor...). Smotra kao sveanost ima razliite "unk/ije2 dru tvene, kulturne i politike. & /ivilizovanim dru tvima integrativna "unk/ija nije nepoznata. $odole su znaajne za dru tvenu zajedni/u koja pre#ivljava krizne trenutke. .ne imaju kolektivan znaaj, ali i individualni. =rednost "unk/ionalne analize je to nema improviza/ija. Nabrajaju se svi parametri. $obro uspostavljena "unk/ionalna analiza mo#e da bude osnova za izvo5enje simbolike analize, jer ona u sebi sadr#i oznaeno i oznaavajue. Na primer, student je oznaavajue, a oznaeno je ono pomislimo kada ka#emo re student. .va vrsta analize u tezama data, postepeno razlagana je dobra za prouavanje ritualnih svetkovina i slinih dru tvenih pojava. Na i metodolozi ("ilozo"i, so/iolozi) upotrebljavaju misaono izdvajanje onog dru tvenog odnosa koji je najva#niji za odre5ivanje dru tvene strukture. %edkli" > :raun smatra da se dru tvena struktura mo#e posmatrati i sinhrono i genetiki. 6ili smatra da momenat kada se jedna struktura menja, odra#ava se u menjanju ekonomije. 6e5utim, treba uoiti na kojim osnovama poiva dru tvo (ekonomija za kapitaliste, religija za +rape, srodstvo za :alkan/e). 6omenat menjanja osnovnog dru tvenog odnosa je trenutak kada se menjaju i ostali dru tveni odnosi. Hedna promena u odre5enoj s"eri vue za sobom i druge. Na na im prostorima "unk/ionalna analiza je zastupljena u poslednjih 7? godina, ali nema sintetikih radova. $o la je sa Aapada i predstavlja spoj istorijskog i "unk/ionalnog pristupa. =ostulat "unk/ionalnog jedinstva svih delova dru tva je da delovi ne mogu da "unk/ioni u pojedinano ve zajedno sa ostalim delovima. Funk/ionalna analiza mo#e imati univerzalno znaenje za prouavanje svih segmenata kulture (dru tveni #ivot, materijalna kultura, religija, mitologija, kostim). +ntropolo ki (karakterolo ki) pristup

-F-

=o antropolo kom pristupu ljudski karakter je u prvom planu. =ostoje ; va#na nivoa na kojima se ovek mo#e ispitivati2 1. "ilozo"ski nivo 2. so/ijalni (grupni) nivo 3. individualni nivo -z ova tri nivoa se sastoji karakterolo ki pristup. 3. Filozo"ski nivo je najop tiji. .n odgovara na pitanje ta je ovek, ta je njegova priroda, koji je smisao njegovog postojanja. +ristotel je odredio oveka kao zoon politi/on (politiko bie), tj. glavna odlika oveka je bavljenje politikom. +ntiki "ilozo"i su lo e de"inisali oveka kao sve ono to ovek jeste. 6arks smatra da je ovek bie prakse, a praksa ima nekoliko odlika2 3. praksa je kreativna i samokreativna delatnost (ovek interveni ui u prirodi stvara sebe i svet oko sebe) 7. praksa je dru tvena kategorija, zato to je proizvodnja dru tveni in ;. praksa je istorijska (stvarajui sebe ovek stvara i svoju istoriju) 1. praksa je univerzalna (okom istorije bilo je par/ijalnih odre5enja oveka ime se ne mo#e odrediti su tina oveka. *rnest ,asirer (8Filozo"ija simbolikih oblika9) smatra da je ovek bie koje stvara simbole. Aa 6artina Iajdegera ovek je baeno bie u svetu koji treba da se sna5e u njemu, a za ,irkegora ovek je upla eno bie. 7. Na osnovu so/ijalnog nivoa posmatranja oveka, ovek se shvata kao bie kolektiva. & okviru grupnog nivoa izdvajaju se 7 pristupa2 so/ijalni i na/ionalni pristup (karakter). +utori koji se bave so/ijalnim karakterom su2 +braham ,ardiner (teza o bazinoj linosti), 6argaret 6id, %ut :enedikt, From (najdalje oti ao u prouavanju grupnog karaktera u svom delu 8:ekstvo od slobode8), 6akobi (delo 8So/ijalni karakter meksikog sela8). So/ijalni karakter predstavlja zajedniko personalno jezgro veine lanova dru tva (karakterno jezgro). $ru tvena "unk/ija so/ijalnog karaktera je da integri e dru tvo. -ndividualna "unk/ija so/ijalnog karaktera je da uvede pojedin/a u dru tvo, da ga so/ijalizuje. So/ijalni karakter je kada svi ljude jedne epohe lie jedni na druge. +utori koji su se bavili na/ionalnim karakterom su2 +limpije )asiljevi (3GE? god. poeo prouavanje na/ionalne du e), Hovan Jviji (8:alkansko poluostrvo9), 0erhard 0ezeman (8Kojstvo i juna tvo starih Jrnogora/a8), )ladimir $vornikovi (8,arakterologija Hugoslovena8 3L;L god.). =osle -- svetskog rata nije bilo pogodno prouavati karakterologiju zbog ideologije. Savremeni autori koji se bave ovom problematikom su2 :ojan Hovanovi (8*tnopsihologija danas8, 8 ,arakterologija Srba 8, 8. istoriji srpske karakterologije8), =etar $#ad#i (8Iomo balkani/us homo eroikus8), )ladeta Heroti, $u an Nedeljkovi, Hovan %a kovi (8Buda zemlja8), Hovan 6ari (8,akvi smo mi Srbi8, 8,uda idu Srbi8).

-G-

;. -ndividualni (personalni) nivo posmatra oveka kao jedinku i njime se bavi psihologija linosti. Frojd je postavio temelje ovog prav/a u delu 8Nova uvodna predavanja u psihoanalizu8. & okviru ovog pristupa postoji nekoliko orijenta/ija2 psihoanalitika, bihevioristika, ge talt, humanistika. (Bidnzi 8(eorija linosti9, 0ordon .lport 8. /rtama linosti9). Frojd je krajem C-C i poetkom CC veka dao prvu teoriju linosti u svom delu 8Nova uvodna predavanja u psihoanalizu8. Njegova sabrana dela u originalu imaju 7? knjiga. .n je zaetnik psihoanalize i psihologije linosti. Binost ima ; dela2 3. id (ono - nesvesni deolinosti4 to su instinkti, nagoni) 7. ego (ja - je svesni deo linosti koji koordinira odnose izme5u id - a i superega) ;. superego (nad ja - je dru tveni deo linosti) =ostoji i moralno ja. Svaka linost ima mehanizme odbrane2 3. introjek/ija predstavlja uno enje spoljnih sadr#aja u sebe, a projek/ija predstavlja uno enje svojih sadr#aja u spoljni svet. -ntrojek/ija i projek/ija ine identi"ika/iju. =redmet identi"ika/ije mogu biti roditelji, ideali, na/ija, dr#ava, :og... =ostavlja se pitanje zdrave mere identi"ika/ije, npr. identi"ika/ija sa agresorom je nagla eni vid identi"ika/ije4 )ladeta Heroti u delu 8-zme5u identiteta i slobode9 ka#e da je autoritet dobar do odre5ene mere, odnosno kada se pospe uje rad drugih 7. sublima/ija predstavlja prevo5enje nagona u ne to drugo (kultura je nastala sublima/ijom nagona) ;. "iksa/ija je kada se pojedina/ uvek vraa na neki doga5aj iz pro losti, dok je stagna/ija zaustavljanje razvoja u odnosu na jednu taku u #ivotu pojedin/a 1. regresija je isto to i "iksa/ija +na Frojd je u delu 8*go i mehanizmi odbrane8 obradila oko desetak mehanizama odbrane. -gor ,aruzo u svom delu 8So/ijalni aspekti psihoanalize9 govori o mehanizmima odbrane kao mehanizmima razmene. $rugaije shvata oveka od Frojda, ne kao mehaniko bie, ve kao otvoreno bie koje komuni/ira sa spolja njim svetom. From zamera Frojdu to se ne bavi globalnim dru tvom, ve se ograniava na porodi/u. Frojdova kulturolo ka dela su2 8(otem i tabu9, 86ojsije i monoteizam9, 8Nelagodnost u kulturi9, 8:udunost jedne iluzije9. & njima je poku ao da dru tvene i religijske "enomene objasni iz perspektive rezultata koje je dobio psihoanalizom pojedina/a. Hung je bio Frojdov savremenik i saradnik. .n se bavio dubinskom psihoanalizom, uslo#njava shvatanje psihoanalize. Nesvesno kod Hunga dobija vei znaaj nego kad Frojda4 nesvesno je produktivno, put kojim ovek treba da se kree i oslu kuje. Sabrana dela imaju 71 knjige. .snovni pojmovi kod Hunga su2 3. arhetip je kolektivno nesvesno nasle5e, krije se u bajkama, mitovima4 arhetip se uobliava kulturama 7. anima i animus su #enski i mu ki deo svesti4 svaka svest ima i mu ki i #enski deo4 da nije toga komunika/ija me5u polovima bi bila nemogua4 mu ki deo svesti -L-

razvija se pod uti/ajem o/a, a #enski deo pod uti/ajem majke4 u patrijahalnom dru tvu mu ki deo svesti je razvijeniji ;. tip linosti4 po Hungu postoje introvertni (ovek okrenut sebi) i ekstravertni (ovek okrenut spoljnem svetu) tipovi linosti4 unutar ove podele postoji dalja podela po oseajnosti i razumnosti 1. jastvo je linost, individualno ja koje stoji naspram kolektivnog ja D. individua/ija je ra5anje vlastitog ja do kraja, posve ivanje nesvesnog sadr#aja svesti4 probijanje so/ijalne barijere4 ovek po sebi i ovek za sebe je ono emu te#i svaki pojedina/, a osnova le#i u individua/iji kao pro/esu dostizanja sopstva E. so/ijaliza/ija je uvo5enje pojedin/a u dru tvo F. senka ili tamna strana linosti, maska ili perskona (prihvatljivo li/e koje treba da obuhvati sva na a pona anja) .snovna razlika izme5u Frojda i Hunga je u orijenta/iji4 Frojdov metod je psihoanalitiki, Hungov metod dubinske psihologije je kompleksniji. Hung se poslednjih 7D godina svog #ivota iskljuio bavio snovima, mitovima i religijom (s"era nesvesnog). & studiji 8Kovek i njegovi simboli9 Hung daje primere kako se njegova dubinska psihologija mo#e odnositi na mitove. )ladeta Heroti je na najbolji poznavala/ Hunga. *rih From je tako5e nastavlja Frojdove misli. ,od nas je prevedeno preko 3? njegovih knjiga. :avio se so/ijalnom psihoanalizom, analitikom so/ijalnom psihologijom. .n tra#i vezu izme5u dru tva i oveka. ,od njega je nesvesno dru tveno uslovljeno, jer dru tvo stvara /enzuru, tj. bira koji e se sadr#aji probiti u svesni deo linosti. From smatra da je psihanaliza put kojim ide ljudska svest. .n *dipov kompleks ne smatra biolo kom kategorijom, ve dru tveno-relevantnom kategorijom4 shvata *dipov kompleks kaoborbu za vlast. From je od Frojda preuzeo dinamiko shvatanje linosti. .d 6arksa je preuzeo teoriju o nainu proizvodnje, shvatanje dru tva. Svi njegovi radovi se mogu svrstati u ; grupe2 1. grupa radova u kojima se bavi dru tvom i dru tvanim pitanjima (navike, mentalitet, karakter)2 trilogija 8Kovek za sebe9, 8Adravo dru tvo9 i 8:ekstvo od slobode9, 8So/ijalni karakter meksikog sela9 (3LF?, radio zajedno sa 6akobijem), 8+natomija ljudske destruktivnosti9 (7 dela), 8-mati ili biti94 karakter mo#e imati 7 orjenta/ije2 produktivnu i neproduktivnu4 produktivna orjenta/ija se bazira na ljubavi, radu, brizi, a neproduktivna je sve ostalo 2. grupa radova koji se bave mitom i religijom (s"era nesvesnog)2 8Aen budizam i psihoanaliza9, 8Aaboravljeni jezik9, 8=sihoanaliza i religija9, 8:iete kao :og9, 8$ogma o Iristu9, 8&mee ljubavi9 3. grupa radova metodolo ke prirode2 8,riza psihoanalize9, 8)eliina i grani/e Frojdove misli94 glavni zadatak psihoanalize je da poka#e kako se dati nain proizvodnje u glavama ljudi pretvara u ideologiju, zatim da osvetli nesvesno mi ljenje i tako oslobodi oveka .snovni pojmovi kod Froma su2 1. so/ijalni karakter je zajedniko personalno jezgro veine lanova dru tva, ono po emu pojedin/i u dru tvu lie jedni na druge4 zadatak so/ijalnog karaktera na nivou pojedin/a je da so/ijalizuje pojedin/a4 zadatak so/ijalnog karaktera na nivou - 3? -

dru tva je da /ementira dru tvene odnose (da obezbedi so/ijalnu stabilnost u dru tvu) 2. individualni karakter je karakter po kome se jedna osoba razlikuje od druge unutar istog dru tva 3. dru tveni de"ekt je neka vrsta mentalnog oboljenja dru tva4 From je smatrao i da /elo dru tvo mo#e da oboli4 dru tveni de"ekt ima 7 osobine2 da veina lanova pati od njega i da ga dru tvo smatra vrlinom4 u studiji 8:ekstvo od slobode9 From obra5uje mehanizme bekstva to su putevi kojima pojedina/ be#i od stvarnosti, to dovodi do neuroze4 postoje ; vrste mehanizma bekstva2 3. autoritarnost ili sado-mazohizam predstavlja preteranu zavisnost od autoriteta4 ispoljava se kroz 7 tipa2 potreba za potinjavanjem i potreba za natinjavanjem4 autoritarnost je neurotino stanje4 izvor autoritarnosti mogu biti partija, klasa, na/ija, bog4 prema njima pojedina/ mo#e biti sadistiki ili mazohistiki nastrojen4 autoritarnost u pozitivnom smislu nasuprot autoritarnosti u negativnom smislu zavisi od koliine autoriteta i kako je taj autoritet usmeren (pozitivno ili negativno) 7. ru ila tvo ili destruk/ija usled nei#ivljenog ("rustriranog) #ivota4 kada je jedinaka "rustrirana ona nije u mogunosti da iska#e svoje poten/ijale ;. kon"ormizam ili saobra#avanje je identi"ika/ija pojedin/a sa op tim dru tvenim vrednostima (kada svi pojedin/i misle isto, lie jedni na druge u pona anju)4 masovni mediji veoma utiu na identi"ika/iju A+0.%,+ 0.B&:.)-<2 studije 8=roblemi savremene teorije linosti9 (bavila se antropologijom kao karakterologijom), 8Kovek u antropolo koj perspektivi9 (bavi se analizom savremenih "enomena), 8=orodi/a kao ljudska zajedni/a9 (o so/iologiji porodi/e4 apolvira *ngelsa i daje svoje vi5enje o 6organovoj studiji porodi/e), 8+ntropolo ki porteti9 (o antropologiji 6arksa, o so/ijalnim antropolozima - Fromu), 8Studija o staljinizmu9. .na insistira na karakterologiji, porodi/a je ljudska zajedni/a u kojoj se "ormiraju samostalne ljudske jedinke (taj pojam se kod Hunga naziva individua/ija). =osmatra kako dru tvo i kultura utiu na "ormiranje linosti. )B+$*(+ H*%.(-<, psihijatar, uvar avao se u 'vaj/arskoj godinu dana, slu ao predavanja kod Hunga. Studije2 8=sihaoanaliza i kultura9 (njegova prva studija, najavila je njegovo bavljenje ovekom ime se ona bavi sve do danas), 8-zme5u autoriteta i slobode9, 8$arovi na ih predaka9 (iz ; dela4 u ovom delu iznosi psiholo ke portrete vladara srednjovekovne Srbije, portrete modernih pisa/a i naunika4 u njihovom pona anju ili stvarala tvu otkriva neke arhetipove), 8)era i na/ija9, 8Beksikon pravoslavlja u D? pojmova9. & studiji 8D? pitanja i D? odgovora iz hri anske psihoterapeutske prakse9 bog je shvaen kao apsolutno dobro. Kovek treba da bude na putu ka obo#enju. 0ord ili ohol ovek je neprosveen, on nije sebe izmirio sa okolinom. Areo, moralan ovek e se kloniti zla4 to je najvei moralni imperativ. ,ljuni pojam je samosvest, samoostvarivanje ili obo#enje. & pravoslavlju put ka bogu je obo#enje, obo#enje od zla i gordosti. %eligija je univerzalna, /iviliza/ijska tvorevina koja je nastala da pobolj a oveka i svet. Njegova istra#ivanja su istorijski utemeljena. =od uti/ajem Hunga, spaja individuu, linost, njen #ivotni put, vreme, epohu, svesni i nesvesni deo.

- 33 -

$%&'()*N* 0%&=* =rema =opoviu, dru tvena grupa je grupa ljudi koji su povezani nekim zajednikim interesima. 6e5utim, po to se obli/i grupisanja me5usobno razlikuju te ko je dati op tu de"ini/iju pojma dru tvene grupe. $ru tvena grupa je manji ili vei broj individua koji se me5usobno povezani trajnim ili privremenim odnosima. $o grupisanja dolazi jer ljudi nastoje da zadovolje neke svoje potrebe koje nasatju usled zajednikog #ivota u grupi. Mor# 0urvi ka#e da je dru tvena grupa realna kolektivna, ali par/ijalna /elina neposredno podlo#na posmatranju zasnovana na trajnim i aktivnim kolektivnim stavovima koja ini dru tveni okvir podlo#an strukturisanju i te#i ka relativnoj koheziji oblika dru tvenosti. :itne karakteristike dru tvene grupe su2 jedinstvo trajnih kolektivnih stavova i obavljanje zajednikih ak/ija. =o %obertu :irstetu, postoje 1 vrste dru tvenih grupa koje se me5usobno razlikuju po tome da li imaju jednu od ; so/iolo ke karakteristike2 svest vrste (druge prepoznajemo kao sebi slinima), so/ijalnu interak/iju i dru tvenu organiza/iju. (o su2 3. statistike (pismeni i nepismeni gra5ani) 7. so/ijetalne (prema polu, etnikoj zajedni/i, pro"esiji4 one poseduju svest vrste) ;. so/ijalne (prijatelji, srodni/i, susedi4 oni poseduju svest vrste i so/ijalnu interak/iju) 1. udru#ene grupe (politike organiza/ije, kulturna udru#enja4 poseduju sve tri so/iolo ke karakteristike) =odela na ove vrste proizilazi iz glavnih tipova dru tvenih odnosa prema uzroku ili osnovu zbog koga ljudi stupaju u odgovarajue kontakte. 0lavni uzro/i uspostavljanja dru tvenih odnosa su zajedniko obavljanje delatnosti, zajednoko grupno poreklo i sklonosti i te#nje zajednike veem broju individua. =rema ovim uzro/ima postoje ; vrste oblika grupisanja2 3. radne i druge delatne grupe (/ilj je vr enje jedne ili vi e dru tvenih delatnosti od kojih je jedna obino osnovna4 to su2 radne grupe, pro"esije, brak i porodi/a, politike organiza/ije4 grupe zajednikih uloga) 7. grupe nastale na osnovu zajednikih uslova #ivota (to su obino vee dru tvenoistorijske grupa/ije koje su se razvile u odre5enim istorijskim uslovima i koje su #ivei pod istim okolnostima poprimile i neke zajednike karakteristike4 ova vrsta ima ; tipa grupa2 etnike, samostalna naselja i klasno-slojne4 to su grupe zajednikih polo#aja) ;. neorganizovane ili privremene grupe (nastaju trajnijim povezivanjem individua ali ne na organizovan na in, ve stupanjem u privremeni kontakt radi zadovoljenja nekih sklonosti, interesa ili #elja4 to su2 razne vrste publike, grupe prijatelja, grupe potro aa meterijalnih dobara) 0rupe se me5usobno pro#imaju i uslovljavaju. Anaajne osobine grupa su2 organizovanost, veliina i vreme trajanja. 0urvi razlikuje 3D obele#ja grupa (sadr#aj, obim, trajanje, ritam, stepan rasutosti, osnova "ormiranja, nain pristupa, stepen eksterioriza/ije, "unk/ije, orijenta/ije, nain pro#imanja od strane globalnog dru tva, stepen usagla avanja izme5u grupa, nain prinude, prin/ip rukovo5enja organiza/ijom, stepen jedinstva). Aa so/iologiju nisu podjednako znaajne osobine, ali neke jesu2 - 37 -

3. stepen organizovanosti jedne grupe izra#ava sa jedne strane sadr#aj i strogost pravila kojima se reguli u aktivnosti i odnosi izme5u lanova, a sa druge strane meru praktine uskla5enosti njihopvih postupaka4 u prvom sluaju re je o pisanim ili nepisanim pravilima pona anja, a u drugom o stepenu njihove praktine realiza/ije4 so/ijalni uzro/i koji utiu na stepen organizovanosti su2 priroda same delatnosti grupe, prisustvo spoljnih povoljnih uslova, odnosno prpreka, mounost uskla5ivanja intersa pojedinih lanova i "rak/ija (ako su interesi heterogeni manja je verovatnoa da se uspostavi vr a organiza/ija) 7. nain rukovo5enja utie na stepen organizovanosti4 ,urt Bevin je utvrdio vezu izme5u naina rukovo5enja grupom i niza odlika grupnog i individualnog pona anja lanova4 stil grupnog #ivota zavisi od naina rukovo5enja4 danas zbog stvaranja velikog broja organiza/ija pona anje individua sve vi e par/ijalizuje vr enjem razliitih uloga koje proizilaze iz istovremene pripadnosti veem broju grupa i organiza/ija4 nain rukovo5enja dru tvenim grupama zavisi od mnogih inila/a2 unutra njih (spremnost lanstva da prihvati odre 5eni program aktivnosti, nivo znanja koje se tra#i od lanstva, mogunost uskla5ivanja linih i grupnih interesa, veliina grupe) i spoljnih (polo#aj grupe u iroj zajedni/i globalnog sistema, potrebnost delatnosti grupe ljudi u iroj zajedni/i) ;. stepen otvorenosti grupe zavisi od odnosa izme5u grupa kao i izme5u grupa i dru tvenog sisitema4 grupna otvorenost se mani"estuje u dva oblika2 mogunost prijema nivih lanova i kako i koliko je #ivot jedne grupe povezan sa #ivotom drugih grupa i dru tava u /elini 1. nain povezivanja sa drugim grupama i globalnim dru tvenim /elinama zavisi od stepena otvorenosti =rema jednoj podeli, dru tvene grupe se dele na2 - "ormalne (one su vrsto strukturisane, sa jakom organiza/ijom, jasno postavljenim /iljem) - ne"ormalne (za ove grupe vezan je vrlo esto sti/aj okolnosti i kod njih nema vrste organiza/ije) .sim ove podele, dru tvene grupe se dele i na2 1. primarne grupe (brak i porodi/a) 2. etnike grupe (rod, bratstvo, pleme, etnos, narod, na/ija) 3. teritorijalne grupe (samostalna naselja > sela i gradovi4 nesamostalna naselja > sala i, majuri, katuni, baije, stanovi, vikendi/e) 4. klasno > slojne grupe (klase i slojevi)

1.

primarne dru tvene grupe :rak je primarna grupa, zajedni/a ljudi razliitog pola. -z braka se razvija porodi/a koja mo#e biti2 - nuklarna (sastoji se od roditelja i de/e) - pro irena (pored roditelja i de/e, ine je i jo neki lanovi porodi/e) - zadru#na (u jednoj zajedni/i #ivi vi e genera/ija brae sa de/om i roditeljima4 naje a su oinska i bratska zadruga u zavisnosti da li je na elu zadruge ota/ ili brat)

- 3; -

=roblematikom porodi/e su se, od starijih autora, bavili 6organ i *ngels. & svom delu @$revno dru tvo@ 6organ izdvaja D "aza razvoja porodi/e i to2 1. porodi/a krvnog srodstva 2. porodi/a punalua (grupni brak) 3. sindijazmika ili porodi/a parova 4. patrijahalna porodi/a 5. monogamna porodi/a & delu @=oreklo porodi/e, privatne svojine i dr#ave@ *ngels je razmotrio 6organove stavove, prihvativ i njegove glavne postulate, ali je pro irio gra5u o porodi/i. .n je dodao novu gra5u o porodi/ama kod 0ermana i ,elta, koja nije bila poznata 6organu. *ngels je uop tio 6organove stavove. & studiji Aagorke 0olubovi @=orodi/a kao ljudska zajedni/a@ govori se o reduk/iji razvoja porodi/e na ; "aze i ona de"ini e strukturu (vrste porodi/e2 nuklearna i pro irena) i "unk/iju porodi/e. =orodi/a je pogodna za kvalitativnu analizu (kvalitet i sadr#aj #ivota) i kvantitativnu (sve ono to se mo#e brojano izraziti). Aa nju je porodi/a prvenstveno ljudska, a ne so/ijalna, psiholo ka ili biolo ka zajedni/a. Njen pristup je izrazito karakterolo ki i te#i ka tome da porodi/a bude jezgro u kome e se razvijati linost. .tkriva neku vrstu individualizma u pristupu. Kovek jeste so/ijalizovano bie, ali Aagorka 0olubovi istie potrebu za individualiza/ijom jedinke, neim to je vlastita nadgradnja i intelekt, ne to to prevazilazi so/ijalnu strukturu. =orodi/a je mikro so/ijalna organiza/ija, ona je dru tvo u malom i svi dru tveni potresi odra#avaju se i ogledaju u njoj. =orodi/a omoguava razvoj svake individue, a najva#nija je veza porodi/e sa globalnim dru tvenim sistemom. =ostoji jo studija koje govore o porodi/i i braku kao to su @Hugoslovenska porodi/a u trans"orma/iji@ )ere *rlih i dela +n5elke 6ili @%a5anje moderne porodi/e@ i @Mene i politika@. Studija )ere *rlih je nastala iz njenog prouavanja polo#aja muslimanske #ene i njene eman/ipa/ije. -stra#ivanja za knjigu je sprovela izme5u dva rata, od 3L;F. do 3L13. godine. =rikupila je i prouila ogroman materijal sa ju#noslovenskih prostora. =ozabavila se i problematikom "unk/ionisanja zadruga, kao i razvojem porodi/e u Hugoslaviji prilazei ovoj problemati/i sa stanovi ta so/ijalne antriopologije. =orodi/a je bioso/ijalna zajedni/a ija je uloga reproduk/ija dru tva i so/ijaliza/ija mladih lanova dru tva. ,rajem C-C veka na na im prostorima koje opisuje Hevrem 0ruji bilo je kunih zadruga sa E? > L? lanova. )era *rlih je u svojim istra#ivanjima prona la ovaj tip zadruge. %aspadanje zadruge poinje krajem C-C i poetkom CC veka. %azlog razbijanja porodinih zadruga kod nas je potro aki mentalitet. Hedini/a njenog ispitivanja je selo i zakljuila je da regionalna osobenost utie na oblik "ormiranja porodi/e. & svojoj studiji 8& dru tvu s ovekom9 govori o plemenu, bratstvu i "ratriji koji se sreu na ovom prostoru. =rouavala je obiaj mranjanja u Irvatskoj. Studija @=orodi/a i stres@ bavi se porodi/om u kriznim vremenima. -zbegli tvo, razdvajanje i spajanje porodi/e se de ava i danas i porodi/a kojoj nedostaje neki lan bilo zbog prirodne ili nasilne smrti, bilo zbog drugih okolnosti nazivase o teena struktura porodi/e.

- 31 -

$elo +n5elke 6ili @%a5anje moderne porodi/e@ prikazuje naune radove stranih autora koji pokazuju ra5anje moderne porodi/e kroz vreme. )eza porodi/e sa glavnim dru tvenim sistemom je najva#nija. Svaki dru tveni odnos po 0odelijeu mo#e biti glavni ukoliko organizuje proizvodnju. =romenama tehnologije i ideologije menjaju se dru tvena struktura, dru tveni odnosi, podsistemi i struktura. Strani autori koji su se bavili ispitivanjem na na im prostorima2 $#eol Iarper (istra#ivao sredi te 'umadije, ispitivajui rituale i kulturu)4 *n +rborou (bavila se jugoisto nom *vropoma)4 )ilijem Bok (bavio se "olkloristikom).

3.

teritorijalne grupe ili naselja Naselja su teritorijalne grupe koje se dele na2 samostalna - grad (urbana naselja) i selo (ruralna naselja) i nesamostalna. Naselje se mo#e de"inisati kao projek/ija globalnih dru tvenih odnosa na prostor. Nain na koji je dru tvo uspostavljeno mo#e se videti kroz sistem naselja. Jviji deli naselja na2 1. panonski tip (karakteri e ga kua od nabijene zemlje ili trske) 2. dinarski tip (brvnara) 3. primorska kamena kua 4. kosovsko-metohijski tip 5. moravski tip Na "ormiranje naselja utiu dru tveni sistem i geogra"ska sredina (ekolo ka etnologija prati vezu izme5u oveka i geogra"ske sredine i kulture). Naselja uglavnom prouavaju arhitekte, so/iolozi, geogra"i i svako ima svoj nivo bavljenja ovim problemom (tip zgrada je npr. predmet prouavanja arhitekte). Na odnos prema prouavanju naselja zahteva prvenstveno2 pravljenje tipologije arhitektonskih objekata u zoni koju istra#ujemo a zatim treba shvatiti za to je ta tipologija takva kakva jeste, ta ona znai u kulturnom i simbolikom smislu, kako je dru tveno i istorijski uslovljena. (o je posao i arhitekte i istoriara umetnosti sa /iljem da odgonetnu estetiku. & ovoj problemati/i te ko je razgraniiti prodmet arhitekture, istorije umetnosti i etnologije. samostalna naselja2 selo i grad *tnologija je ranije uglavnom bila orjentisana na ispitivanje sela, mada se danas dosta ispituje i grad. %azlike izme5u sela i grada su u in"rastrukturi i bavljenju zemljoradnjom i stoarstvom koje je zastupljeno samo na selu. 0rad je slo#eniji pojam (Novo :rdo je bio najvei grad srednjovekovne Srbije sa oko 1?.??? stanovnika). =ostoji dosta dis/iplina koje se bave ispitivanjem grada so/iologija, arhitektura, istorija. .sobenost prouavanja sela i grada je u tome to se svi problemi vezani za selo javljaju i u gradu, zbog migra/ija ljudi iz sela u grad. Naselja na :alkanu su se javila jo u praistoriji. & :eogradu tragova #ivota ima u skoro svakom istorijskom periodu. & etnolo kom prouavanju grada treba obratiti pa#nju na etnogenetska pitanja, kao to su2 demogra"ska struktura, nastanak - 3D -

grada, migra/ije, stanovni tvo koje naseljava gradove (njima je Jviji posvetio posebnu pa#nju). =oda/i se mogu dobiti na osnovu popisa, manastirskih povelja (popisa je bilo jo za vreme (uraka). & gradovima #ivi multietniko stanovni tvo, a to se odra#ava i na kulturnu sliku stanovni tva. Svako stanovni tvo koje dolazi, donosi sa sobom svoju kulturu, etnos, /iviliza/iju, nain #ivota. (i ljudi se moraju akulturizovati (so/ijalizovati sa sredinom) i zbog toga etnologija treba daa prouava te kulturne interak/ije. Npr. u Suboti/i postoje etiri grupe srpskog stanovni tva i svaka od njih ima svoj kalendar i obiaje. (e kulture imaju sline uslove #ivota (odevanje, naselje, nain #ivota) kao panonski kulturni sloj.

- 3E -

Ieterogena etnika slika obuhvata mnoge kulture koje #ive na jednom prostoru, odvojeno ili zajedno. 0radsko stanovni tvo treba da bude kontrolna grupa novim etnikim "enomenima koji su posledi/a migra/ije i so/ijaliza/ije. 3LF7. godine je stvoren novi obiaj 8,rakavsko prelo9 kao posledi/a sna#ne ateiza/ije stanovni tva, te#nja integra/iji na vi em nivou. Stanovni tvo iz Srpske ,rajine koje se doselilo u :ajmok kod Suboti/e je prvih 3D godina radilo i #ivelo kao i u starom kraju (dru#ili su se po kuama i prelama). ,ada je ta mati/a zamrla javila se #elja za novim nainom dru#enja - novim obiajem. =rvi put je to bilo mu ko prelo, zatim su poele da se okupljaju i #ene iz starog kraja, zatim su dolazili zetovi iz novog kraja (kao pripadni/i me ovitih brakova). Struktura tog obiaja ima i dru tveni i kulturni vid. 6uzika i ishrana podra#avaju stari kraj. &z jelo i pie se provodi jedna no. $ru tvena struktura tog obiaja se ogleda u tome da se okupljaju pojedin/i, brani parovi i itave porodi/e4 to su porodina i srodnika dru#enja (srodni/i i po mu koj i po #enskoj liniji). ,ulturna struktura2 na poetku se minutom utanja odaje poast svim umrlim, zatim se igra i svira4 vremenom su nastale nove "olklorne igre4 iz toga proizilazi da "olklor ne mo#e biti univerzalno kulturno obele#je jednog naroda, jer je i on istorijski prolazan. =rimarni razlog ovog okupljanja je integra/ija grupe i solidarnost (unutar porodi/e i unutar zajedni/e). .kupljanje goovri da je ovo stanovni tvo oduvek #ivelo u me5usobnoj zavisnosti od zajedni/e. )elmar Hankovi je u svom delu 8=ogled sa ,alemegdana9 istra#ivao kako se svakih D? godina :eograd isprazni od starog stanovni tva i puni novim. (o je posledi/a ratova i migra/ija, a taj "enomen je nazvao 8prelazni mentalitet :eograda9. =itanja etnogeneze su va#na jer je pojedina/ va#an kao karika u lan/u. .sim etnogenetskih pitanja, va#na su i pitanja koja se tiu grada, kao to su2 materijalna kultura, dru tveni #ivot i duhovna kultura. Sam grad pripadaa materijalnoj kulturi i on je nastao kao dru tvena projek/ija na prostor. Stanovni tvo u gradu predstavljaa materijalnu kulturu tog grada - odevanje (kostimi, no nja), ishrana, kao i ostali materijalni predmeti koji svedoe o identitetu odre5ene etnike grupe. ,ultura stanovanja je pitanje na/ionalne i so/ijalne pripadnosti. Svaka na/ionalna grupa ima svojaa obele#ja stanovanja. 6ajur je znak pripadnosti vi im grupama4 pandan majurima su selja/i koji #ive na sala ima. $uhovna kultura, odnosno obiaji i religija predstavljaju obele#je svake etnike grupe pojedinano. <upurdija je prouavao obiaj #rtvenih sveanosti u severnoj :akoj du#ijani/a ili do#ejani/a. (aj izraz su plasirali :unjev/i. ,od Srba se te sveanosti nazivaju 8brada sv. -lije9 ili 8bo#ja brada9. Hovan *rdeljanovi u svojoj studiji 8. poreklu :unjeva/a9 govori o du#ijani/i.

- 3F -

Folklor predstavlja prenos obiaja iz izvorne sredine u sekundarnu sredinu. (ako dolazi do menjanja obiaja, jer kada se jedan obiaj prenese iz sela u grad, on vi e nije isti jer nije u izvornoj sredini. $u#ijani/a je po prvom obliku agrarnomagijski obiaj, tj. verovanje u duha #ita. $rugi oblik izvornog obiaja du#ijani/e je kada se preselio u grad. (rrei oblik je /rkveni4 svaka /rkvena oblast proslavlja du#ijani/u (zavr etak #etve). Ketvrti oblik jee komunistiki, sveanosti se odr#avaju pod zvezdom petokrakom. (o je pluralizam jednog rituala, etiri su izvedena iz jednog. )remenom se naziv du#ijani/a odvaja od izvornog znaenja i dobija nova, sekundarna znaenja. Novo znaenje predstavlja proslavu uop te. Smotre su ustanovljene 3LE;. godine. nesamostalna naselja (zavisna pripadajua) & nesamostalna naselja spadaju2 katuni, stanovi, sala i panonske nizije, majuri, ka teli, vikendi/e, mini "arme, poljoprivredna gazdinstva. .ni nemaju samostalnu teritoriju i #ive i hrane se sa teritorije nekih veih naselja. ,atuni su letnji stanovi u Jrnoj 0ori i predstavljaju isto to i baije u istonoj Srbiji ili stanovi u Srpskoj ,rajini. %e stan se koristi kao2 1. stan u gradu 2. stan na razboju za tkanine (onaj deo koji ograniava irinu tkanine koja se tka) 3. stan u dinarskom predelu, kao letnji stan kad se uva stoka 4. izraz 8stan u ko ulji9 podrazumevaa prednji deo ko ulje Sala (tajman) je tip naselja izdvojenog tipa u =anonskoj niziji. =ripada ni#im dru tvenim slojevima, dok majur pripada vi im dru tvenim slojevima. (o je so/ijalna razlika koja utie i na kulturu #ivljenja. -zvorni naziv sala a je ma5arskog porekla i oznaava kolibu od dasaka. )remenom, a posebno tokom C)--- i C-C veka, kako se stoarski nomadski #ivot pretvorio u zemljoradnju, ta koliba prelazi u stalno naseljenu kuu od zemlje. & 6a5arskoj se naziva tanja ili tonja (slovenska re koja znai ribarska koliba). Sala i tanja oznaavaju istu stvar, ali je do lo do razmene pojmova, tako da Sloveni koriste ma5arsku re, a 6a5ari slovensku. 6ajuri (re latinskog porekla) su tipovi naselja vei od obinog. 6ajur je lati"undija (veleposed) na kome se ljudi bave zemljoradnjom i industrijom. Na svojoj teritoriji poseduje zamak, dvora/ (u kome #ivi vlasnik i oni koji rade za njega), luksuzne vile (rustike), ambare za #ito, "abrike za preradu... =oznati su od najranijih vremena, a kod nas su do li iz latinske kulture tokom koloniza/ije Nema/a u )ojvodinu u C)-- i C)--- veku. +grarnom re"ormom svi majuri su oduzeti vlasni/ima i postali su dru tvena dobra, sredi ta poljoprivrednih dobara. Sala i i majuri se sreu i u 6a5arskoj i u Sloveniji. Sla i su zemljoradniki, poljoprivredni tipovi naselja, a majuri imaju na svom posedu pored poljoprivrede i industriju (tr#i te, razmenu tih proizvoda). Seoska umetnost kod sla a je nerazvijena, prenosi se na peri"eriju i jedva se osea. ,od majura, dvor/i su obele#je umetnosti u duhu epohe kada se javlja se/esija sa narodnim motivima. ,arakteri e je keramika, npr. hotel 6oskva. ,a teli su stambene prostorije za dru#enje, nalaze se u dvor/ima. &z njih su ergele, hipodrom... =oznat je ka tel u Kelarevu iz 3G;?. godine, a porodi/a $un5erski je imala ka tel u :eeju iz C-C veka. - 3G -

6ini "arme su "enomen novijeg porekla, koji se pojavljuju 'G?. Aakon o agrarnoj re"ormi koloniza/ije je uti/ao na ru enje sala a i majura. $o le su nove tehnologije, srezan je privatni posed. $ozvoljeno je da se grade mini "arme za razliku od izdvojenih sala a, ali one se grade na nov nain. )ikendi/e su moderan izraz nesamostalnih naselja povezan sa turizmom i ekonomijom (na Fru koj 0ori). +rhitektura je projek/ija globalnih dru tvenih odnosa na prostor. (o je stvar dru tvenih odnosa, ona ne menja svet. =rima se ona arhitektura koja odgovara dru tvenim potrebama. & arhitekturi postoji F tipova (oblika) gradnje2 3. prvi oblik gradnje je kua pravougaone osnove, dvoslojne krovne konstruk/ije od erpia, pokrivena trskom, ima najmanje jednu prostoriju4 ovo je matini oblik panonske kue (Jviji je prvi pomenuo panonsku kuu, koju je nazvao erdeljka ili panonka) 7. drugi oblik kue je dvodelni ;. u trei oblik kue je ubaen otvoren trem 1. etvrti oblik je moderna kua kvadratne osnove, koja se pojavila 'E?. godina D. peti oblik je krstaste osnove nastao razu5ivanjem (razbijanjem) panonske kue E. esti oblik kue je nepravilne osnove, a takvi su ka teli, zamkovi i dvor/i4 vremenom se ona razvija i po du#ini (trem) i po irini F. sedmi oblik kue ima osnovu u obliku slova (4 izbaen deo je kibi/"enster ili erker ,ako je pojedina/ bogatiji on uba/uje nove prostorije - za dokoli/u, za nadgledanje puta i radnika. %azu5ivanje u so/ijalnom smislu utie na nain gradnje. (radi/ionalno panonsko graditeljstvo je kua pravougaone osnove4 taj oblik postoji u =anoniji jo od srednjeg veka. (o je nake oblik i najdu#e see odr#ao, to nam govori da je zemljoradniko stanovni tvo najbrojnije. &metnost se pojavljuje tek na ka telima, dvor/ima i zamkovima. )isoka umetnost se preslikava iz gradskih /entara. )arira motiv lale, tulipana, lavlje glave, izrezanih sr/a na ploi/ama u boji. Hednim delom to vue poreklo iz *rdelja i (ransilvanije. =eriod izme5u dva rata je doba pro/vata dru tvenog #ivota i gradnje. Naselja se tumae umetniki i dru tveno (naselje je izraz so/ijalne slojevitosti4 to je dru tvena projek/ija na prostor). Semantika samog objekta tra#i opis svakog objekta, materijala od koga je izgra5en i nain gradnje. ,a teli su gra5eni od peene /igle, keramike i gvo#5a, a sala i od blata (erpia) i drveta. Seljaku kuu karakteri u prirodni materijali, kua je jednim delom spu tenaa ispod zemlje (deo kuhinje ili ostava). ,od ka tela je stambeni prostor podignut iznad nivoa zemlje. (e razlike su dru tveno uslovljene. Seljaku kuu gradi sam seljak, dok dvor/i i ka teli imaju svoje projektante, obrazovane ljude. (i projekti predstavljaju izvor za prouavanje npr. jedne epohe. =eri"erija #ivi preslikan #ivot grada4 peri"eriju karakteri e sistem grupnog #ivota. .vaj tip naselja, disperzivni (raspr en, razu5en) javlja se i u ostalim delovima sveta.

- 3L -

,od metodologije prouavanja stambenog prostaora svaki deo kue je simbol, znak za sebe (npr. /igla je za ka tel znak bogatstva). ,ua je sistem minimalnih znakova i ona uvek znai ne to vi e od nje same. Sklop dru tvenih odnosaa i tehnologija se projektuju u naselju. 1. klasno > slojne dru tvene grupe =rema nekim teoretiarima glavna razlika izme5u sloja i klase je u tome to klase imaju sredstva za proizvodnju. .ni diktiraju uslove proizvodnje i naine proizvodnje, pa su u mogunosti da eksploati u stanovni tvo. =ostoje ni#i dru tveni slojevi (ugostitelji, zanatlije, poljoprivredni/i), srednji i najvi i dru tveni slojevi (direktori i elita). & na em dru tvu je oprobano brisanje klasnih razlika. %adnika klasa se kod nas izdvojila dok su ostali spadali u jednu grupu. Svaki sloj i klasa se mogu prepoznati (npr. po kulturi stanovanja) ako su izdi"eren/irani. . tom problemu postoji mali broj radova. Svako dru tvo proizvodi kulturu u odnosu na svoje stavove i potrebe odre5enog vremena. (ermin 8stratum9 ili sloj u irem smislu, =opovi koristi da bi oznaio sve oblike dru tvenih "orma/ija koje se me5usobno razlikuju po dru tvenoekonomskom polo#aju i izme5u njih postoje odre5eni hijerarhijski odnosi. Njime dakle, obuhvata i klase i slojeve i kaste i stale#e i mnoge druge oblike dru tvenih grupa/ija. =o =opoviu, u marksistikoj teoriji dru tva, pitanje nastanka klasa je uglavnom raspravljeno. =o njemu ni jedna druga teorija ne mo#e da joj konkuri e. 0lavni uzrok nastanka klasa i njihovih nejednakosti, jesu razvitak sredstva za proizvodnju i razvoj podele rada. Neposredni izraz postojanja klasa i njihovih me5usobnih odnosa je privatna svojina i sa njom povezana mogunost eksplota/ije rude, radne snage. -storijski uzro/i nastanka klase nisu identini sa izvorom njihovog postojanja, iako se me5usobno tesno uslovljavaju. & naj irem smislu rei, so/ijajna stra/i"ika/ija ima svoj glavni izraz u nejednakoj raspodeli dru tvene moi, jer je ona uslov za nejednaku raspodelu drugih elemenata i karakteristika so/ijalnog stratuma. Sa so/iolo kog gledi ta, dru tvena mo je manje ili vi e institu/ionalizovan sistem nejednakih mogunosti uestvovanja u dono enju relativno znaajnih odluka. =o to je privreda osnovno podruje dru tvenog #ivota, slojevi se razlikuju po tome koje mesto zauzimaju u raspodeli ekonomske moi. .va mo je posredno ili neposredno "aktor koji presudno utie na to koje e mesto sloj zauzimati u s"eri politikih odnosa, tj. u raspodeli politike moi. .d ekonomske moi direktno zavise #ivotni standardi i pod njenim uti/ajem se "ormiraju posebni interesi slojeva, razlike u shvatanima, ideologiji i sl. =rivatna svojina nad sredstvima za proizvaodnju je pravni oblik koji sank/ioni e nejednaku mogunost odluivanja za sve aktere u pro/esu proizvodnje. )lasnik ovih sredstava ima 7 osnovna prava2 monopol nad odluivanjem i pravo o raspodeli vi ka proizvoda.

- 7? -

=ored nejednake raspodele dru tvene moi, to je primarna komponenta polo#aja uop te, svaki slojni polo#aj karakteri u bar jo dva obele#ja2 mesto u raspodeli materijalnih i drugih dru tvenih vrednosti i mesto u raspodeli dru tvenog ugleda. (ako se dru tveni sloj de"ini e kao mesto koje odre5ena grupa ljudi zauzima u sistemu raspodele2 dru tvene moi, materijalnih i drugih vrednosti, kao i ugleda u datom dru tvu. =ripadni/i jednog sloja imaju, po pravilu, zajednike interese i te#e da svoje line i grupne potrebe zadovoljavaju na slian nain. .ni to ine na vi e ne"ormalan, praksom usvojen nain ili ako ne"ormalni postup/i nisu dovoljni, nastoje da stvore odgovarajue pravne propise da bi za titili svoje interese. =ripadni/i istog sloja #ive pod slinim dru tvenim uslovima, imaju po pravilu neke zajednike psiholo ke i kulturne karakteristike, pa je veliki broj stavova slian kod veine pripadnika odre5enog dru tvenog sloja i sl. Najznaajnija obele#ja slojeva u irem smislu su2 isti dru tveni polo#aj, zajedniki interesi, slini dru tveni uslovi #ivota, slina shvatanja i navike. ,aste su se poele javljati na prelasku iz prvobitne rodovske zajedni/e u prvu klasnu "orma/iju. =rvi vlasni/i i eksploatatori tu5e radne snage bili su plemenske stare ine i lanovi njihove porodi/e. Neposredni uzrok pojavljivanja kasta nije privatna svojina i na njoj zasnovana eksploata/ija radne nage, ve pro"esionalna podela rada. $ru tveni polo#aj kasta kao spe/i"inog sloja odre5en je neposredno njihovom dru tvenom ulogom, tj. znaenjem koju ona ima u postojeoj hijerarhiji dru tvenih uloga. obino se kao primer kastinskog ure5enja uzima indijsko dru tvo, na kome se jasno vidi da je dru tvena podela rada neposredna osnova za "ormiranje kastinskog sistema. 'to se podela rada vi e di"eren/irala kroz istoriju, sve vi e se poveavao broj kasta i podkasta u -ndiji. ,aste su najzatvoreniji slojevi u istoriji uop te. $ru tveni uslovi #ivota su bili jako strogo odre5eni da su kaste #ivele zatvorenim nainom #ivota, a mogunosti prelaska iz kaste u kastu su bile minimalne. Stale#i su istorijski kasnije nastali i njihova pojava je vezana uglavnom za "eudalnu "orma/iju. .d kasta se razlikuju po tome to su otvoreniji, a mogunost napredovanja iz ni#eg u vi i stale# je bila vea nego u kastama. Fran/usko "eudalno dru tvo se delelo na tri stale#a2 plemie, sve tenike i tzv. trei stale#, koji je bio najheterogeniji, a u najveoj meri su ga inili selja/i i kmetovi. Stale#i se kao i kaste neposredno obrazuju prema dru tvenoj podeli rada i znaaju dru tvenih uloga koju imaju u datom dru tvenom sistemu. =opovi istie Benjinovu de"ini/iju klase, koja ukazuje na ono to je najbitnije za dru tveno > ekonomsko bie, a to su ekonomska nejednakost dru tvenih polo#aja zasnovana na posedovanju (odnosno neposedovanju) sredstava za proizvodnju i mogunosti eksploata/ije jedne kalse od strane druge na osnovu ekonomske nejednakosti dru tvenog polo#aja. Sva druga obele#ja klase su ili direktno izvedena iz ovih osnovnih karakteristika ili imaju sekundarno so/iolo ko obele#je. ,omunizam je uprostio karakter dru tvenih odnosa svodei ih na ekonomske odnose golog materijalnog interesa, a to je upravo omoguilo pojavu prvih ekonomski @ istih @ klasa, gotovo bez van ekonomskih primesa.

- 73 -

Nastanak i postojanje kasta, stale#a i drugih slojeva pre kapitalizma, prvenstveno na osnovu svojinskih ekonomskih odnosa, nisu bili jasni niti oigledni. =rivatna svojina nad sredstvima za proizvodnju i na njoj zasnovana eksploata/ija radne snage, koje su primarna karakteristika svakog klasnog polo#aja, bile su u toj meri so/iolo ki pokrivene i obele#ene drugim karakteristikama i odnosima te klase, da kao samostalne i relativno homogene dru tvene grupe nisu gotovo ni postojale. &mesto njih su postojale mase eksploatatora i eksploatisanih koje su se me5usobno znatno izdi"eren/irale, javljajui se kao kaste, stale#i i neke druge dru tveni slojevi. ,aste i stale#i se so/iolo ki odlikuju upravo onim osobinama koje su sa gledi ta ekonomski @istih@ klasa u kapitalizmu od sekundarnog znaaja, ili se ak negiraju. (o su2 pro"esionalna podela rada, sistem strogo odvojenih prava i obaveza i ugled prema poreklu. .dnos eksploata/ije u kapitalizmu i stale kom dru tvu bio je mogu zahvaljujui, pre svega, primeni sredsatva ekonomske prinude, bilo da su to moralno > religiozne norme, pravno > politiki propisi ili primena grube "izike sile. & klasnom kapitalistikom dru tvu svi gra5ani su pravno jednaki pred zakonom i ugled se ne /eni prema poreklu ili ro5enju, ve prema materijalnom uspehu i steenom bogatstvu. Abog toga su klase najotvoreniji dru tveni slojevi. %azlika izme5u klasa i slojeva je u tome to klase imaju sredstva za proizvodnju, a time im je otvorena mogunost za eksploata/iju. nivelisanje so/ijalnih i klasnih razlika u na em dru tvu prisutno je poslednjih D? godina. $%&'()*N+ =.,%*(BH-).S( ,retanje u dru tvu mo#e se posmatrati na dva nivoa2 3. na makro planu nosio/i kretanja u dru tvu su /ele grupe, klase, slojevi, kao i globalno dru tvo u /elini4 za ovu vrs!tu pro/esa upotrebljavamo termin dru tveno kretanje. 7. na mikro planu subjekat promena su individue kao pripadni/i grupa ili klasa4 za takve pro/ese koristimo termin dru tvena pokretljivost. .be vrste so/ijalnih pro/esa su me5usobno tesno povezane i uzajamno se u tolikoj meri uslovljavaju da je u nizu slu ajeva te kopovu jasnu grani/u, naroito u periodima radikalnih-so/ijalnih probra#aja. obli/i dru tvenog kretanja %aspravljajui o op tim evolu/ionistikim idejama (o stalnom progresu i razvoju slo#enijeg iz prostijeg ) kao reak/ija na njih (koje esto idu drugu krajnost), =opovi upozorava na sledee2pre svega, sva ljudska dru tva nisu se samo razvijala i napredovala, negoisto tako stagnirala i esto nazadovala 4pa ako su i evoluirala, nisu sva prolazila kroz iste etape razvoja2 jer neka su 8preskakala 8 pojedine "aze, a druga su odumirala na ni#im stupnjevima razvitka. -pak sve vidove dru tvenog kretanja mo#emo podeliti na sledei nain2 dru tveno kretanje dru tvena promena - 77 relativna stagna/ija

razvoj (progres) evolu/ija relativna stagna/ija revolu/ija

opadanje (regres)

+ko se odre5eni so/ijalni pro/esi (npr.demogra"ske promene,ratovi, relativniporastili smanjenje materijalnog bogastva itd.) zbivaju tako da u odre5enom periodu ne izazovu ni jednu znaajnu strukturnupromenu u ekonomskom, politikom ili kulturnom pogledu- za to dru tvo mo#emo rei da se u ovom periodu nalazilo u "azi relativne strukturne stagna/ija. Na jedan od tih karakteristinih sluaja skrenuoje pa#nju 6arks govorei o staroj indijskoj op tini koja je hiljadama godina uvala nepromenjenom svojuso/ijalnu strukturu, svoj nain proizvodnje, oblik upravljanja, svoj religiozan nain mi ljenja. (ako npr.kada bi se u znaajnoj meri povealo stanovni tvo, onda bi se na neobra5enom zemlji tu stvarala nova op tina, ali sa istom strukturom i potpuno po uzoru na staru op tinu. dru tvena promena $ru tvena promena koja podrazumeva izmenu so/ijalne strukture u /elini ili u nekom njenom delu, di"eren/ira se na razvoj ili opadanje dru tva unjegovom strukturnom pogledu. .ni su me5utim, toliko povezani da razvoj novih strukturnih promena u odre5enom prav/u uglavnom znai istovremeno opadanje i nestajanje nekih starih strukturnih odnosa. Nove institu/ije mogu izvesno vreme da egzistiraju sa starim. Na primer, parlamentarni sistem bur#oaske demokratije je oblik monarhije koji potie iz "eudalnog perioda, to je karakteristino za englesko dru tvo. $i"eren/ijanje promena na razvoj i opadanje, progres i regres, su tinski se odvija kroz borbu starih i novih klasa, slojeva i grupa, koji te#e da steknu nove, odnosno da sauvaju nove pozi/ije. Na osnovu toga da li razvoj uvek znai i dru tveni progres, a opadanje samo regres sudimo da je neki razvitak istovremeno i napredak i odnosno da je opadanje uvek nazadovanje. =ostavlja se i pitanje mo#e li se govoriti o op te dru tvenom, ili samo o klasnom progresuN .dgovori os/iliraju od shvatanja integralnog "unk/ionalizma, kakav je $irkemov koji u svakom razvoju vidi op ti dru tveni progres (jer za njega klase gotovo i ne postoje) pa do istorijskog relativizma, koji dovodi u sumnju mogunost da se sa polo#aja jedne klase mo#e govoriti o napretku. =opovi, me5utim, smatra da postoje odre5ene injeni/e koje se mogu uzeti kao objektivni indikatori dru tvenog progresa i koje ne mo#e da negira nijedan istorijski relativizam. Najznaajniji od tih indikatora su2 nivo proizvodnih snaga, visina #ivotnog standarda i njegova relativna ujednaenost i stepen politikih i drugih dru tvenih sloboda.

- 7; -

-spravno je, me5utim, teza teorije istorijskog relativizma da je dru tveni progres neravnomeran i neujednaen, tj. da se ne odvija podjednako u svim oblastima. Sa druge strane, =opovi prihvata injeni/u da razvoj dru tva ima u mnogome /iklian karakter ( to znai da je prisutno manje ili vi e pravilno ili nepravilno smenjivanje perioda napretka periodima nazadovanja). Na promer, razvitak kapitalizma karakteri e stalno smenjivanje "aza ekonomskog poleta "azama kriza i re/esije. -ako dru tveni progres nije ravnomeran on je posmatran u irim vremenskim razma/ima ljudske istorije, prisutan je i relativno vidan. progresivan razvoj =rogresivan razvoj dru tva odvija se u 7 osnovna oblika2 kao evolu/ija i kao revolu/ija. .vi se pro/esi bitno razlikuju u ; osnovna vida2 po karakteru promena, po brzini njihovog de avanja i po sredstvima kojima se ljudi slu#e u ostvarivanju promena. +ko se korenito menja struktura dru tva (tako da preobra#aj vodi stvaranju sistema sa novom so/ijalnom strukturom) te promene nazivamo revolu/ionarnim. ,orenite revolu/ionarne promene su obino br#e i burnije, dok su evolutivne promene obino mirnije i postepenije. (o proizilazi iz karaktera samih promena, jer su evolutivne promene delimino par/ijalne. Anai, brzina i sredstva za realiza/iju promena zavise, pre svega od njihovog karaktera (korenite ili par/ijalne), ali i od spe/i"inog sti/aja istorijskih okolnosti, od tradi/ije, mentaliteta naroda... uzro/i ili "aktori kretanja u dru tvu Sa gledi ta so/ijalne dinamike bitno je pored pitanja kako se dru tvo kree i pitanje za to se kree. =rema nekima, presudni za razvoj dru tva su geogra"ski "aktori, drugi nagla avaju biolo ke (vi e i ni#e rase, borba za opstanak), trei, uzroke dru tvenih promena nalaze u ovekovoj prirodu, u njegovim nagonima i #eljama. 6arksisti "aktore promene tra#e u grupi dru tvenih uzroka. (o je i jedan od osnovnih postulata $irkemove so/iolo ke metodologije koji je on otkrio posle 6arksa. Babriola i =lehanov odba/uju ideju 8dominantnog "aktora9. Kim je nastala teorija "aktora, moraju otpoeti sporovi oko toga koji "aktor treba smatrati dominantnim - pi e =lehanov - i dodaje da so/ijalno-istorijski "aktor je apstrak/ija, predstava o njemu nastaje pomou apstrahovanja. &sled tog pro/esa razliite strane dru tvene strane dobijaju izgled odvojenih kategorija a razliite mani"esta/ije i izrazi delatnosti dru tvenog oveka (moral, prava, ekonomski obli/i) pretvaraju se u na em umu u posebne snage koje izazivaju i uslovljavaju tu delatnost i koji se pojavljuju kao njeni uzro/i. Neophodno je da se bolje teorijski i emirijski proui me5usobno delovanje svih elemenata i strana dru tvenog #ivota i da se bar donekle utvrde nauna merila za o/enu veliine njihovog dejstva. vrste i uzro/i so/ijalne pokretljivosti 0lavni obli/i dru tvene pokretljivosti su2 - 71 -

3. horizontalna pokretljivost se ispoljava uglavnom u promenama pro"esionalnih delatnosti, mesta stanovanja pri emu se ove promene de avaju u okviru istog sloja, tako da individue zasdr#avaju uglavnom isti dru tveno-ekonomski status4 te#nja da se pobolj a materijalni polo#aj je obilno glavni motiv ove pokretljivosti (ako radnik pre5e u "irmu u kojoj je vea plata on i dalje ostaje radnik) 7. vertikalna pokretljivost odigrava se na taj nain to pojedin/i bitno menjaju svoj dru tveno-ekonomski polo#aj tako da prelaze u drugi sloj, vi i ili ni#i4 ona se mani"estuje kao dru tveno napredovanje ili nazadovanje na lestvi/i so/ijalne strati"ika/ije4 vertikalna dru tvena pokretljivost se odigrava kao me5u-genera/ijska ili kao unutar-genera/ijska4 me5u-genera/ijska podrazumevaju promenu dru tveno-ekonomskog statusa izme5u pripadnika razliithgenera/ija, npr. izme5u o/a i sina4 unutar-genera/ijska podrazumeva stausne promene koje dozvoljava pojedina/ u toku svog #ivota4 vrstina i zatvorenost strukture klasnog dru tva nisu stalne veliine, ve variraju, kako od jedne do druge zemlje tako i u istorojskom razvoju jednog istog dru tva4 uop teno govorei povoljne prilike za dru tvenim napredovanjem rastu u onoj meri u kojoj se smanjuju so/ijalne razlike izme5u slojeva4 najva#niji 8kanali9 vertikalne pokretljivosti u savremenom klasnom dru tvu su2 sti/anje pro"esionalnih klasi"ika/ija kolovanjem, anga#ovanjem u politikom #ivotu i sklapanje brakova koje omoguuje sti/anje materijalnog bogatstva *(N.B.0-H+ - +N(%.=.B.0-H+ *timolo ki, etnologija predstavlja nauku o narodu u njegovoj kulturi. (o ukljuuje i istorijski pristup prouavanju zato to je etnologija nu#no istorijska dis/iplina. +ntropologija je nauka o oveku (me5utim, postavlja se pitanje o kom oveku). & na oj zemlji se odomaio naziv etnologija. ,ulturna (u S+$-u) i so/ijalna antropologija (u )elikoj :ritaniji) su sinonimi sa na om etnologijom. +ntropologija je mnogo iri pojam. .na podrazumeva prouavanje oveka na ; nivoa2 3. prouavanje oveka kao generokog bia 7. prouavanje oveka na grupnom nivou ;. prouavanje oveka na individualnom nivou )rste antropologije2 3. "izika ili somatska antropologija se bavi merenjem tela, #ivih i mrtvih ljudi 7. "ilozo"ska antropologija bavi se odre5enjem oveka na najveem planu4 bavi se ovekovom su tininom4 ona je na spekulativnom nivou ;. so/iojalna ili kulturna antropologija je sinonim za etnologiju kod nas 1. psiholo ka antropologija prouava oveka na individualnom nivou (psihologija, razne njene orijenta/ije - psihoanaliza, ge talt, biheviorizam...) =omone nauke poma#u nauni/ima kao metodolo ko sredstvo, u istra#ivanjima (npr. psihologija nam poma#e kod etno-psihikih tipova). =omone dis/ipline etnologije su2 arheologija, istorija, istorija umetnosti, so/iologija, psihologija i "ilozo"ija.

- 7D -

-ako su poslednjih 3D godina uinjeni napori da se etnologija utemelji kao teorijska dis/iplina, mi smo se udaljili od istorijskih izvora, od arheologije i istorije umetnosti. *vans =riard zagovara tezu o potrebi istorije u etnologiji. *tnologija je pre svega istorijska nauka, ali ona je i dru tvena i kulturna. Nekada se svrstava u dru tvene nauke, ali ne sinhrone, ve dijahrone. Ne postoje narodi bez istorije. *tnologija je istorijska dis/iplina jer su pojave kojima se ona bavi istorijske. & istorijskim dru tvima etnogra"ska stvarnost postoji, dok je u drugim primitivnim dru tvima treba stvarati. Abog toga je istorija veoma va#na za etnologiju, jer je potrebno znati itav istorijski hod jednog dru tva. S obzirom da je etnogra"ija istorijska dis/iplina, ona se mo#e baviti mnogim pojavama, jer se svodi na istoriju, tj. na istroriogra"iju.

$%&'(). - &6*(N.S( =od umetno u podrazumeva narodna knji#evnost (nastanak narodnih pesama). Narodne pesme se dele na2 lirske (#enske, iskazuju oseanja, ljubav) epske (muske, sa ratnim temama, junake) lirsko-epske (zajedni tvo lirskih i epskih pesama). ,ratke lirske pesme su2beara/, poskoi/a, uspavanka. & dinarskom tipu lirske pesme su2ojkan, ojkaa, gange (lirski dvostih). .ne se bave svim sverama dru tvenog #ivota,pevaju se i igraju horu, a beara/ se ple e u paru. (eme u ojkanu su ljubav momka i devojke,njihov #ivot, #ivot regruta, svekrva. (e teme su van obredne lirike. Hedan deo se izvodi uz obiaje i obrede (zaruke i svatovi). &pisuju kalendarske obiaje (od bo#ia do bo#ia), razne aktuelne politike doga5aje (dinastija ,ara5or5evia, Hosip :roz (ito). .jkan odra#ava strukturu jedne zajedni/e. %ozgali/a, rozganje (podrhtavanje glasa) se sastoji od dva do est stihova4 to je uglavnom mu ka pesma4 peva o kalu5eru, vojniku, #ivotinjama, a peva se u gostioni/ama. =oskoi/a se peva ili posle kola ili uz kolo,ona je na prelazu izme5u ojkana i bear/a. =rete#no je u sedmer/u. :eara/ je odlika panonskog kulturnog kruga4 to je plesna igra u paru, dvostih. &spavanke se sastoje od 7, E do F stihova, nekad su veoma opore, a naje e lirske i ne#ne.Njih su majke pevale de/i pred spavanje. Svako vreme donosi svoju narodnu poeziju. Narodna poezija predstavlja odraz vremena, epohe, ona ima svoj vrednosni, moralni sistem i dosta su zgodne da budu predmet prouavanja. 0uslar Nenad (omi (3L?E - 3LL7) iz Bike, sela (omii peva 7 vrste pesama2 1. pesme koje je nasledio od drugih i koje prenosi 2. koje je sam spevao (spevao je E pesama o -- svetskom ratu, gde je opevao svoje ue e u ratu) - 7E -

.n koristi gusle sa 7 #i/e (postoje gusle i sa 3 #i/om) to je re5e. 0uslanju ga je nauio 6arko Filipovi (:unjeva/). Nenad (omi govori jekavi/u (narodni jezik), a peva na ekavi/i (pevaki jezik). .n je jedini znao da rozga, s obzirom da se rozganje izgubilo pred -- svetski rat. Nekada tradi/iju bolje uvaju oni koji su odvojeni od mati/e. Nikola -vo evi (3L1F) je vajar u drvetu, samouk slikar i vajar, iz )ojvodine, izvajao je D? skulptura. Na njegovim skulpturama postoji vi e motiva, koji se mogu klasi"ikovati u ; kulturne zone2 3. op ti tip oveka, gde dominira bela/ 7. seoski i gradski kulturni krug sa primesom panonskog kulturnog kruga (primeuju se i autobiogra"ski motivi - deak koji nosi hleb, gimnastika "igura koja stoji na rukama) ;. srpski kulturni krug (Irist, guslar, ,ara5or5e) &radio je /iklus ljudi i #ivotinja. (ehnika kojom radi oslikava duhovni svet oveka. Njegov ovek je uvek miran i spokojan do bla#enstva. %adio je u ljivi, hrastu, bukvi, japanskom bagremu, brestu4 najzanimljiviji materijali su ljiva i japanski bagrem, jer su pro arani i pomou toga izra#ava igru svetlosti i senke. Skulpture su veliine od 7? do 33? /m kosovski juna/i, vrba koja je izva5ena iz vode. =sihologija umetnosti2 umetnost je individualna jer je stvara pojedina/, ali je i kolektivna jer odra#ava dru tvenu svest. &metnost je re"leksija dru tvenog #ivota. & Hagodini postoji muzej naive. .to :ihalji-6erin je pisao o svetskoj naivi. )%S(* -A).%+ & *(N.B.0-H-zvori su osnovna gra5a za izradu naunih radova. :ez dobrog poznavanja izvora nema ni nauke. Na izvorima se "ormiraju pretpostavljene hipoteze koje se potvr5uju ili osporavaju. &vek treba tragati za novim izvorima. =rema klasinoj podeli izvori se dele na2 - pisane - usmene - likovne =isani izvori obuhvataju sve to je ljudskom rukom zapisano. ,od njih treba razlikovati ono to je objavljeno i ono to nije objavljeno, jer neobjavljeni imaju vei znaaj u nau/i (to su arhivski izvori (a/i). .bjavljeni izvori su2 javna izdanja, bilteni, pregledi, tampa, asopisi... Svako dru tvo ima svoju istoriju ali je pitanje da li ima potvrdu o njoj. &smeni izvori ili terenski ukljuuju i sagovornike na terenu. (o su izvori koji se stvaraju na terenu posmatranjem, upitnikom, anketama, razgovorom... Bikovni izvori obuhvataju slike, reproduk/ije, "otogra"ije, tj. sve umetnike radove. & novije vreme se javljaju i audio i vizuelni izvori (video kasete, audio kasete), internet, elektronski mediji. .sim ove ; grupe izvora postoje i drugi, kao to su arheolo ki, koji se odnose na stara vremena i i ezle kulture sve do /iviliza/ije. .ni mogu biti i etnogra"ski izvori, jer arheoloke studije mo#emo koristiti kao polaznu osnovu svojih tema. =ostoje ; vrste izvora i ; vrste istra#ivanja u etnologiji2 3. terenski - 7F -

7.

kabinetski ili literarni 3. istorijski Biteratura je veoma va#ana kao izvor. (u spadaju studije, knjige... 6e5utim, literatura nije izvor sama po sebi, ve se njom slu#imo kada radimo komparativne studije. ,abinetska i istorijska se odlikuju time da se studije pi u lak e nego one koje se zasnivaju na terenskim istra#ivanjima, iz razloga to su izvori gotovi i zateeni. =ostoji teden/ija u etnogra"iji da se zamenuju ova polja istra#ivanja, pa je nekom sinonim za etnogra"iju samo terenski rad i ta samo veini istra#ivaa, to nije tano. *tnogra"ija je mnogo raznovrsnija dis/iplina. Najpouzdanija vrsta izvora u etnogra"iji su istorijski poda/i. ,abinetska etnogra"ija podrazumeva gotove izvore (gra5u C-C i CC veka), tu5u gra5u, pa onda na osnovu te gra5e pratimo odre5eni problem i temu i uop tavamo na osnovu na eg teorijsko > metodolo kog znanja, a potom pi emo studiju o tome. ,ompleksni izvori su npr. kombinovanje terenskih i istorijskih izvora. arhiv .vo su tri mogue vrste istra#ivanja u etnologiji koje ne treba odvajati jedne od drugih. Svaka ima posebne pomone dis/ipline, posebne domete, rezultate i mogunosti. S"era terenskog, kabinetskog i istorijskog istra#ivanja nisu nu#no izdeljene i jasno se ne mogu razlikovati4 one se prepliu i pro#imaju. Npr. ako istra#ujemo CC vek mo#emo spojiti i terenska istra#ivanja i pisane izvore (istorijske). & sluaju da prouavamo srednjevekovnu kulturu tu nemamo mogunosti za prouavanje terena. & istoriji srpske etnologije postoji vi e autora koji su se bavili istoriogra"skom vrskom rada. *rdeljanovi je radio na nastanku plemena u Jrnoj 0ori. Our5i/a =etrovi (posle -- svetskog rata) se izme5u ostalog, bavila i $ubrovnikom u srednjem veku. Njen etnolo ki rad se zasniva na arheolo kim izvorima. 6irjana =ro i $vorni, 8.devanje u :eogradu izme5u dva rata9 - terenski rad, arhivska gra5a. +rhivski izvori sadr#e kulturu dugog trajanja tako da nam ovo istra#ivanje poma#e da posmatramo kulturu u kontinuitetu. *tnogra"ske izlo#be su za etnologe izvori prvog reda. .ne nose kulturu dru tvenih slojeva i klasa. LUIS HENRI MORGAN =o 0odelijeu, 6organ predstavlja utemeljitelja antropolo ke nauke. =osebno su ga hvalili 6arks i *ngels, jer je ponovo otkrio naela istorijskog materijalizma, a kritikovali :oas, 6alinovski i Bouvi, optu#ujui ga da je etnologiju naterao u orsokak evolu/ionizma C-C veka. 6e5utim, 3L1F. godine posebno priznanje 6organu odao je ,lod Bevi-Stros, koji mu je posvetio knjigu 8 *lementarne strukture srodstva9. Sa 6organom zapoinje dru tvena antropologija, ali pored istorijske va#nosti, njegovo delo je va#no i aktuelno i zbog teorijskog znaenja. =ronala#enje sistema srodstva je jedan od najbrilijantnijih rezultata do kojih je 6organ do ao (bez prethodnika i naunih izvora). .n je pokazao da su dru tveni - 7G -

odnosi, sve do stvaranja dr#avne organiza/ije bili zasnovani na srodstvu. .n je bio i prvi koji je "ormulisao problem nomenklature srodstva kao predmet naunog prouavanja. Sve u svemu 6organ je postavio temelj na kome poiva moderno prouavanje sistema srodstva. .n je re io zagonetku vezanu za endogamiju i egzogamiju, koju 6aklenen nije uspeo da re i. 0ens je egzogaman > pripadni/i jednog roda nisu smeli ulaziti u brane odnose, ali se zato #enilo i udavalo u okviru plemena. .vom konstata/ijom egzogamije roda i endogamije plemena postizalo se jedinstvo i ravnote#a dru tva. 6organ je prvi razradio teoriju o me5uzavisnosti stare kulture, ali mu 0odelije tu zamera da nije obratio dovoljno pa#nje na prouavanje religije. *volu/iju koju je proizvelo ljudsko dru tvo, ukidajui #ivotinjski aspekt polnog promiskuiteta i uvodei zabranu in/esta i egzogamiju > 6organ je tumaio jedino argumentom prirodnog odabiranja sa ime se ne sla#e moderna genetika. & sovjetskoj etnogra"iji ga u/enjuju kao stihijnog materijalistu, jer se slu#i idealistikim kategorijama u zaklju/ima, dok u izlaganju i analizi vrsto stoji na tlu injeni/a. (u 0odelije vidi krupan nedostatak 6organove metode u tome to je na hipotetian i spektakularan nain upore5ivao materijalna otkria i stanja dru tvenog razvoja, bez uzrone rekonstruk/ije tih struktura. 6e5utim, itav niz pitanja koja je 6organ pokrenuo, kao i nain na koji ih je re avao, nagovestio je kasnije najva#nije teorijske prav/e u etnologiji2 di"uzionizam, "unk/ionalizam i strukturalizam. Morganovo shvatanje roda =o 6organu, rod nastaje na srednjem stupnju divlja tva. %odoskoj zajedni/i prethodi horda (prirodna podela po polu i uzrastu) i promiskuitet. %od odlikuje vr a povezanost lanova (uzrokovana dru tvenom podelom rada), pa je to oblik proizvodno-potro ake grupe. %odovska zajedni/a se odre5uje poreklom. %anije, rod se zasnivao na krvnom srodstvu po materinskoj liniji, a posle dru tvene podele rada dolazi do ekonomske prevlasti mu kar/a u rodu (patrijahalni gens), pa se poreklo i de/e nasledno odre5uje po o/u. Aa rod je osobena egzogamija - brak izme5u lanova razliitih rodova. (o je vodilo stvaranju dru tveno-ekonomskih veza i ujedinjavanju rodova i stvaranja veih zajedni/a > bratstva ("ratrija) i plemena. .vakva dru tva, u kojema se pleme sastojalo od rodova, 6organ je nazivao 8gentilno (rodovsko) dru tvo9. (akvo prvo dru tvo 6organ je na ao kod -rokeza. & gensu nema hijerarhije, ali postoji 8sahem9 koga svi biraju. .n nema upravnu vlast, samo "unk/iju govornika i posednika. .n zastupa rod prema spolja njem svetu, kao lan plemenskog saveta. 6organ uzima rod kao standardni primer ove institu/ije u ganovanskoj porodi/i. =ostoji 3? odlika roda2 3. davanje imena pripadni/ima roda, odosno svaki rod ima svoje ime, pa ime pripadnika roda pokazuje kome pripada, samim tim i prava koja ima 7. gens bira sahema (mirnodopskog) i poglavi/u (ratnog vo5u)4 polo#aj sahema bio je nasledan, a poglavi/a do vlasti dolazi na osnovu li nih zasluga ;. gens smenjuje po volji i poglavi/u i sahema, iako su do#ivotno izabrani 1. gens je egzoman - 7L -

D.

imanje umrlog ostaje u gensu i nasle5uju ga najbli#i srodni/i4 de/a ne dobijaju ni ta od o/a, jer pripadaju rodu majke, a mu# i #ena ne nasle5uju ni ta jedno od drugog4 E. gentilni drugovi poma#u jedni drugima i tite se me5usobno4 tako i nastaje krvna osveta, /eo gens je obavezan za osvetu F. pravo adapta/ije strana/a u rod4 #ena i de/a zarobljenika G. zajedniki verski obredi i mesto za sahranu L. vee, demokratska skup tina sa istim pravom glasa mu kar/a i #ene4 savet je razmatrao pitanja od op teg interesa 3?. sloboda, jednakost i bratstvo su bili najva#nija naela roda ,od 0rka i %imljana je bila ista ema vlasti2 rod, bratstvo, pleme, sa tim to se kod njih srodstvo odre5ivalo po mu koj, a ne po #enskoj liniji kao kod -rokeza. .no to je karakteristino za 0rku je postojanje vea (bule) koje je imalo stalnu vlast, a sastavljeno je prvo od stare ine gensa, agore - narodne skup tine i bazileusa vojskovo5e (vojna, sve tenika i sudska vlast). Aa %im je karakteristino da se dru tvo sastoji od gensa, a 3? gensova ini "ratriju koja se zvala kurija, a 3? kurija obrazuje pleme. -movina je ostajala u gensu, a nasle5uju je, prvo de/a, pa srodni/i po mu koj liniji, pa tek onda gentilni drugovi. 6organ o uspostavljanju politikog dru tva Nekoliko grkih zajedni/a pro lo je, u su tini, kroz slinu trans"orma/iju na svom putu od rodovskog u moderno dru tvo. Nain ove promene se najbolje mo#e pokazati na primeru +tinjana, jer su injeni/e o njima najbolje obra5ene. .igledno da je nesposobnost rodovskih institu/ija da odgovore sada na slo#ene zahteve dru tva izazvala to da se /ivilna vlast iz rodova, bratstva i plemena povue i prenese na nova tela. $olazak novog sistema bio je postepen, onako kako je bilo i povlaenje starog, pa su oba sistema, izvesno vreme postojala jedan pored drugog. Selo ogr5eno koljem je bilo uobiajeno stani te plemena na ni#em stupnju varvarstva. Na srednjem stupnju pojavljuju se velike zajednike kue od /igala su enih na sun/u i od kamena, koje su bile nalik na tvr5ave. 6e5utim, na vi em stupnju varvarstva, prvi put u ovekovoj istoriji javljaju se gradovi okru#eni prstenastim bedemima i konano se javlja zid od obra5enog kamena, da bi pru#io za titu svima na isti nain i da bi se branio zajednikim snagama. .vakvi gradovi podrazumevaju postojanje razvijene poljoprvrede, posedovanje stada domaih #ivotinja, egzistiranja i svojine na kuama i zemlji tu. 0rad je sa sobom donosio nove zahteve u ve tini vladanja, jer je izmenio uslove #ivota u dru tvu. =ostepeno je poela da se osea potreba za upravnim "unk/ionerima i sudijama, vojnim i gradskim slu#beni/ima razliitog rangiranja, nekim nainom obezbe5enja regruta za vojnu slu#bu, to bi i izazvalo potrebu prikupljanja javnih da#bina. 'ema uprave prema stupnjevima razvoja2 ni#i stupanj varvarstva P savet stare ina, srednji stupanj varvarstva P savet stare ina Q vojni zapovednik i vi i stupanj varvarstva P savet stare ina Q skup tina naroda Q vojni zapovednik. 6e5utim, posle nastanka /iviliza/ije, di"eren/ija/ija u sistemu vladavine oti la je jo dalje. )ojnu vlast koja se prvo razvila oko bazileja, sada su vr ili generali i kapetani, ali uz ogranienja vea nego ranije. $aljom di"eren/ija/ijom kod +tinjana pojavila se i - ;? -

sudsaka vlast i tu "unk/iju su obavljali arhonti (poglavar, vladala/, najvi i dr#avni inovnik u +tini posle propasti starog kraljevstva) i dikasti (nastalo od grke rei dike to znai pravo, pravinost). ,orak po korak, ovih nekoliko grana vlasti bilo je usled di"eren/ija/ije, oduzeto od ukupne sume vlasti prvobitnog saveta stare ina. Stvaranje ovih gradskih slu#benih polo#aja bila je nu#na posledi/a sve veeg obima - slo#enosti gradskih poslova. Solon je svoje re"orme sproveo DL1. godine p.n.e. &postavljen je sud areopag (sedi te tog suda je bilo na bre#uljku posveenom bogu rata +reju), u ijem su sastavu bili estori/a biv ih arhonata. & nadle#nost areopaga spadalo je su5enje zloin/ima i nadzor nad moralom. &eden je izvestan novi broj polo#aja u vojs/i, mornari/i i upravi. .snovane su naukrarije, po 37 u svakom plemenu, ukupno 1G4 to su odre5ene jedini/e sa lokalnim popisom stare ina domainstva, na osnovu koga su uzimani obvezni/i za vojnu i mornarsku slu#bu i verovatno je prikupljan porez. .n je prethodnik deme ili gradske op tine i ne zna se ko ih je osnovao. 37 naukarija "ormiralo je jednu tritiju, koja je predstavljala jednu iru teritorijalnu popisnu oblast, ali one nisu morale biti i teritorijalno jedne pored druge. .vo je bio zametak okruga. :ez obzira na ovakvu instrumentalnu promenu vlasti, narod je jo uvek #iveo u rodovskom dru tvu, tj. pod rodovskim institu/ijama. %od, bratstvo i pleme bili su u punoj snazi i predstavljali su priznati izvor vlasti. =re Solomonovog vremena niko nije mogao postati pripadnik ovog dru tva, izuzev kroz povezivanje sa nekim od rodova ili plemena. .va ostala li/a su bila van doma aja uprave. Savet stare ina je ostao, jer je to bio stari i po tovan instrument vladavine, ali su njegova upravna ovla enja sada bila podeljena izme5u saveta stare ina, agore ili skup tine naroda, suda areopaga i devet arhonata. =ripremao je i podnosio skup tini naroda predloge javnih mera, obavljao je poslove op teg upravljanja "inansijama, pa do kraja ostao /entralni element vladavine. Skup tina naroda je sada vse vi e poela da dobija na znaaju, ali konkretni poda/i nisu sauvani. Abog veoma te#kog polo#aja naroda (tada je jo uvek bilo na snazi du#niko ropstvo), Solon je podelio narod na etiri klase, prema veliini bogatstva pojedin/a sa odre5enim imenima i obavezema. (ime je jedan deo /ivilnih ovla enja rodova, bratstava i plemena bio prenet na nove imovinske klase. & srazmeri sa ovim oduzimanjem sadr#ine ovla enja od rodovskih organiza/ija, poelo je i odgovarajue slabljenje rodova, pa je tako i nastalo njihovo postepeno opadanje. Samo je prva klasa bila podobna za rukovodee polo#aje, pripadni/i druge klase obavljali su vojnu slu#bu u konji/i, trei u pe adiji, dok je etvrta davala lako naoru#ane vojnike. .va poslednja klasa je bila najmnogobrojnija. Njeni lanovi nisu mogli zauzimati javne polo#aje i nisu plaali porez, ali su u narodnoj skup tini, kojoj su pripadali, imali pravo glasa prilikom izbora svih velikodostojnika i slu#benika, ukljuujui i njihovo pozivanje na odgovornost. Svi slobodni ljudi, iako nisu bili povezani sa nekim rodom ili plemenom, sada su u izvesnoj meri bili ukljueni u vladavinu, time to su postali gra5ani i lanovi narodne skup ine, sa gore pomenutim ovla enjima. .vo je bio i jedan od najznaajnijih rezultata Solonovog zakonodavstva. =ored imovinskog elementa, koji je u ao u temelje novog sistema, teritorijalni element je isto tako bio ukljuen kroz naukrarije i pre nego to je bio u /elosti - ;3 -

usvojen. & naukrarijama se verovatno obavljao popis gra5ana i njihove imovine, da bi se dobila osnovi/a za regrutovanje u vojsku i oporezivanje. .ve ustanove, zajedno sa senatom, narodnom skup tinom, koja je sada nosila naziv eklezija, sa L arhonata i sudom areopagom, dale su +tinjanima sistem vladavine mnogo razre5enijim od ranijeg, a ovo je zahtevalo i vi i stepen inteligen/ije. 6e5utim on se nije razvio u jedan vrst sistem iz ; razloga2 nije bio zasnovan na teritoriji4 svi visoki polo#aji nisu bili pristupani svim gra5anima4 i prin/ip lokalne samouprave nije bio poznat u primarnim organiza/ijama, osim ukoliko je, mo#da na nepotpun nain postojao u naukrarijama. %odovi, bratstva i plemena jo su bili u punoj snazi, iako sa smanjenim ovla enjima. (o je bilo prelazno vreme, koje je zahtevalo dalja iskustva, kako bi se razvila teorija jednog politikog sistema koji je trebao da znai veliki korak unapred. =ostojao je jedan znaajan razlog za ru enje rodova i uvo5enje novog sistema vladavine2 usled poremenosti odnosa u grkim plemenima i neizbe#nih pokreta ljudi u tradi/ionalnom periodu u vreme pre Solona, mnogi pojedin/i su se preba/ivali iz jednog plemena u drugo, izgubiv i na taj nain, vezu sa svojim sopstvenim rodom i neuspostavljajui, pri tom, vezu sa nekim drugim. Sva ova li/a bila bi izvan doma aja uprave, jer je veza sa njom jedino mogla ostvariti preko roda ili plemena. Ho u vreme Bikurga do lo je do znatnog useljavanja u 0rku sa ostrva Sredozemnog mora, a tako5e i iz jonskih gradova na njegovoj istonoj obali. (ime se poveao broj li/a koja nisu pripadala ni jednom rodu. $ostojne linosti su mogle ipak, mogle biti usvajane u neki od rodova ili obezbediti prihvatanje svog sopostvenog roda u neko od plemena. Nema sumnje da je jo od vremena (ezeja, a naroito u doba Solona, broj pripadnika nepovezanih klasa, ne raunajui robove, postao veliki. Nemajui ni svoj gens, ni svoju "ratriju, bili su i bez neposrednih verskih privilegija, jer su one bile iskljuivo u nadle#nosti pomenutih organiza/ija. Nije te ko, s toga, uvideti da je ova klasa ljudi postojala, sve vi e element nezadovoljstva koji je bio opasan po bezbednost dru tva. Solonov sistem znaio je veliki podsti/aj za atinsku dru tvenu zajedni/u, ali je i pored toga proteklo gotovo jedan vek pre nego to je ideja o dr#avi u potpunosti razvijena u svesti +tinjana. ,onano je na osnovu iskustva sa naukarijama, razra5ena kon/ep/ija o gradu, odnosno o gradskoj op tini, kao jedini/i politikog sistema. (o je ostvario ,leisten (D?L.g.p.n.e.), koji se smatrat prvim atinskim zakonodav/em i osnivaem drugog velikog sistema vladavine na svetu - onoga po kome su organizovane moderne /ivilizovane na/ije. .n je podelio +tiku na 3?? dema ili gradskih op tina, od kojih je svaka bila obele#ena medama4 deme su istovremeno imale i svoje sopstvene nazive. Svaki gra5anin je bio du#an da se upi e u registar i prijavi svu svoju imovinu u demi u kojoj je stanovao. $ema je zamenila naukariju. Njeni stanovni/i predstavljali su organizovano politiko telo, /elinu koja je raspolagala lokalnim samoupravnim ovla enjima. (o je #ivotno va#an element itavog sistema. Njime se na otkriva njegov demokratski karakter. &prava je stavljena u ruke naroda u prvom nizu teritorijalnih organiza/ija. $emoti su birali2 demarka, koji je vr io "unk/iju uvara javnog registra, a isto tako je imao pravo da sazove demote (pripadnike deme), kako bi se izvr io izbor magistra i sudija, zatim u /ilju obavljanja revizije registra gra5ana4 blagajnika, koji su tako5e brinuli o prikupljanju poreza, kao i o odre5ivanju broja vojnika koje je dema bila - ;7 -

du#na da alje u slu#bu dr#ave4 ;? dikasta ili sudija koji su sudili predmete sa teritorije deme do odre5ene svote4 sve tenika, koji je obavljao slu#bu u hramu koji je tako5e pripadao demi. ,arakteristina je bila i sloboda u verovanju. Sugra5ani, upisani u registar, bili su slobodni i jednaki me5u sobom u svojim pravima i privilegijama, sa izuzetkom podjednake podobnosti da budu birani na visoke polo#aje. $rugi lan organiza/ionog teritorijalnog niza sastojao se od 3? dema, ujedinjenih u jednu iru geogra"sku oblast. Stanovni/i oblasti ili okruga su tako isto predstavljali politiku /elinu koja je imala izvesna samoupravna ovla enja. :irali su2 "ilarha, koji je zapovedao konji/om4 aksiarha koji je komandovao pe adijom4 generala, koji je bio vrhovni komandant oba roda oru#ja. ,leisten je poveao broj senatora u senatu na D?? i svakom okrugu je podelio po D?. Njih su birali stanovni/i oblasti. (rei lan organizovanog teritorijalnog niza bila je atinska zajedni/a plemena ili dr#ava, koju je sainjavalo 3? lokalnih plemena ili oblasti. =redstavljali su ga2 senat, eklezija, sud-areopag, arhonti, sudije i jedno telo izabranih vojnih i moranrikih zapovednika. ,ao sistem vladavine, taj niz se zasnivao na teritoriji, koja je nu#no bila stalnog karaktera i na svojini, koja je bila vi e ili manje lokalno odre5ena. .vaj sistem stupao je u odnose sa svojim gra5anima, koji su tada #iveli po demama, tako da je od tada va#io prin/ip teritorijalnih odnosa sa upravom. .dnosi lana zajedni/e prema rodu ili bratstvu prestali su da budu presudni za njegove du#nosti kao gra5anina. Na taj nain je stapanje naroda u politika tela na odre5enim teritorijama sada postalo potpuno. %odovske organiza/ije nisu bile rasturene i posle ove radikalne promene, ve su ostale da egzistiraju vekovima posle toga u vidu dokaza o poreklu i kao ishodi ta religijskog #ivota i aktivnosti. )ladavina koju je zasnivao ,leisten bila je u suprotnosti sa onom koja je postijala u Salonovo doba. 6e5utim, promena je bila, ne samo prirodna ve i neizbe#na. :ila je to promena sistema, ali ne i prin/ipa, pa ak ni instrumentarijuma2 savet stare ina je ostao u vidu senata4 agora u vidu eklezije4 ; najvi a arhonta postala su ; ministra (dr#avni, za veru i za sudstvo)4 E ni#ih arhonta je obavljalo poslove u vezi sa delatno u sudova4 jedno ire telo sastavljeno od dikasta biralo se jednom godi nje i tako5e obavljalo odgovarajue sudske poslove4 nije postojao izvr ni poglavar, pribli#no tu "unk/iju obavljao je predsednik senata, koji je biran #rebom samo na jedan dan, ali koji se nije mogao ponovo birati te godine. oblici porodice po Morganu =o 6organu i porodi/a je istorijska kategorija, nastala u odre5anim uslovima, koja je tokom razvoja poprimila razne oblike2 3. konsagvina ili porodi/a krvnog srodstva se zasniva na branoj vezi brae i sestara, ro5enih ili po pobonoj liniji 7. porodi/a punalua proistie iz grupne brane veze brae i sestara sa njihovim #enama, odnosno mu#evima, pri emu brat i sestra oznaavaju srodnike do vrlo udaljenog stepena srodstva - ;; -

;. sindijazmika ili porodi/a parova se zasniva na branoj vezi jednog mu kar/a i jedne #ene, ali bez obaveze na zajedniki #ivot 1. patrijahalna porodi/a je kao tip dosta ograniena na jevrejske pastire i neke druge primere, a zasniva se na branoj vezi jednog mu kar/a i vi e #ena D. monogamna porodi/a je karakteristika /iviliza/ije .bliku braka odgovarao je svojstveni oblik porodi/e, kao to je i ovom odgovarao sistem krvnog srodstva. 6organ nije pravio o tru grani/u izme5u pojedinih oblika, ve je smatrao da su oni, tokom vekovnog razvitka, postepeno prelazili iz ni#eg u vi i i dugo vremena postojali uporedo. -ako nije imao neposrednih dokaza za to, 6organ je na osnovu posrednih indi/ija, zakljuio da pre konsagvine porodi/e je vladao promiskuitet. 6organ je konsagvine odnose na ao na Iavajima i kod ,ineza i oni su po njemu predstavljali najni#i stepen u razvoju oveanstva, prvi organizovani oblik dru tva i znaajan napredak u pore5enju sa prethodnim neorganizovanim stanjem. Njegove tabele malajskog srodstva, nesporno svedoe o ogromnom naporu koji je ulo#io u njihovo otkrivanje i obazrivosti i odmerenosti u izvlaenju odgovarajuih zakljuaka. =orodi/a punalua, izrasla je po 6organu iz prethodnog tipa, putem iskljuivanja ro5ene brae i sestara iz branih odnosa, po to su ve tada zapa#ene njihove negativne genetske odlike. Na osnovu ovoga tipa porodi/e nastao je turanski tip krvnog srodstva, ije tabele kod -rokeza i (amila 6organ daje u prilogu. .naj deo amerikih domoroda/a koji su u doba otkria +merike #iveli na ni#em stepenu varvarstva, na primer -rokezi imali su sindijazmiki brak i porodi/u. & jednom domainstvu #ivelo ih je vi e, i to komunistiki. ./a svoje de/e obino je birala majka i po to nije zasnovan na oseanjima ve na drugim obzirima, brak je bio vrlo labilan. ,od -rokeza su u tom sluaju de/a pripadala maj/i, a kod +/teka, dakle na srednjem stupnju, #enska o/u a mu ka maj/i. Sindijazmika porodi/a vladala je na ni#em i srednjem stupnju varvarstva, a protezala se i na vi i, kao prelazni oblik ka monogamnoj porodi/i. =atrijahalna porodi/a bila je re5i oblik i to kod semitskih plemena, tokom kasnog varvarstva i /iviliza/ije. .snovna joj je karakteristika veoma jaka oeva vlast, u duhu rimskog pater "amilias. 6onogamna porodi/a javila se kasno, u periodu varvarstva kod 0rka, %imaljna i 0ermana. &veanje imovine i #elja za njenim preno enjem na de/u predstavljali su ustvari pokretaku silu koja je dovela do monogamije, da bi se obezbedili zakoniti nasledni/i i ograniio broj de/e branih parova. =olo#aj #ene u antikoj 0rkoj bio je lo , a u %imu ne to bolji, po to je ipak bila mater "amilias. 6e5utim, kod starih %imljana sam polo#aj porodi/e, "amilija, oznaavao je jedan novi organizovani oblik na ijem je elu stajao stare ina, svemoni pater "amilias, koji je pod svoju vla u imao i #enu i de/u i uz to jo manju ili veu skupinu zavisnih li/a. Aa itav razvitak porodi/e, a posebno monogamne, 6organ je vezivao ekonomski "aktor. Sa uvo5enjem nasle5ivanja imovine od strane de/e vlasnika javila se i prva mogunost za nastanak monogamne porodi/e, u pravom smislu te rei. ,ad je, najzad bila uvedena, ove vrsta porodi/e je osigurala oinstvo de/e, umesto zajednikog vlasni tva uvela je individualno, kako pokretnih tako i nepokretnih stvari, a umesto da nasle5uju srodni/i po mu koj liniji, iskljuivi nasledni/i postala su de/a. (reba rei da u 6organovoj sli/i drevnog dru tva, porodi/a nema velikog znaaja, a slino o/enjuje njen znaaj i u politikom dri tvu. =o njemu porodi/a nije - ;1 -

bila sastavni deo rodovskog, tj. dru tvenog sistema, niti sastavni deo dr#avnog, tj. politikog sistema. svojina po Morganu & doba divlja tva svojina nije imala znaaja. Njeni glavni predmeti bili su2oru5e od kamena, grubo oru#je, odea. ,ue su bile zajedniko vlasni tvo, a zemlja je pripadala itavom plemenu. Najbolji deo pokretnih stvari sahranjivan je sa pokojnikom. $rugi deo je odlazio u nasle5e, po 6organovom 8prvom pravilu nasle5ivanja9, tj. delio se me5u pripadni/ima roda. & stvari va#io je samo strogi prin/ip da imovina mora da ostane u rodu, a u praksi bi pripala najbli#ima. $r#ei se pravila da za svaki period razvoja najpre iznese odgovarajua otkria, za koje je i vezivao i odnose svojine, 6organ za ni#i stupanj varvarstva navodi luk i strelu, grnarstvo, gajenje kukuruza i dr. (ako je nastala i nova vrsta imovine2 obradivo zemlji te, vrt. Aemlja je i dalje ostajala u zajednikoj svojini, ali je i pojedina/ dobijao pravo da dr#i jedan deo i koji je tako postao predmat nasle5ivanja. -movina mu#a i #ene bila je odvojene, pa se po smrti jednog od njih vraala njegovom rodu. 6u# od #ene nije dobijao ni ta, niti #ena i de/a od mu#a. $e/a su pak nasle5ivala majku. Najva#nija otkria na srednjem stupnju varvarstva su2 pripitomljavanje #ivotinja, peenje /igle i izgradnja kua od nje i to zajednikih sa vi e stanova, pa je to bio prelazni oblik izme5u sela ogra5enog koljem i tvr5ave4 zatim tit, ma, zemljano posu5e, pamuk, a u istonoj hemisve"eri lanena i vunena tkanina i bronzano oru5e i oru#je. Na ovaj nain znatno se uveala lina imovina, a dolazi i do promena i u statusu zamlje, koja je iako i dalje u svojini /elog plemena, sada dodeljivana rodovima. =ojedin/a su nasle5ivali srodnoi/i po mu koj liniji, tzv. 8drugo pravilo nasle5ivanja9. 6u#, dakle nije nasle5ivao #enu, niti ona njega. .d svih pronalazaka na vi em stupanju varvarstva najva#nije je bilo otkrie topljenja gvozdene rude, to je znailo nezadr#iv progres i ubrzani porast ovekove inteligen/ije. Bina imovina uveana je ogromno, a za nju se vezuje i pojava prvih oblika ropstva. Aemlja je bila svojina plemena, bratstva ili roda, ali u +tini za vreme Solona ve uglavnom privatno vlasni tvo. 0lavni oblik imovine postale su domae #ivotinje, kao to se vidi iz Iomerovih epova. =osle ovog, po 6organu, do lo je do sistematskog obra5ivanja zemlje, to je dovelo do tenden/ije poistiveivanja i do njenog pretvaranja u organiza/iju za sti/anje imovine. =orodi/a postaje monogamna, a nasledni/i su de/a, tj. va#i 8tree pravilo nasle5ivanja9. 6organ je smatrao da je do promene, tj. do podele na potomstvo po mu koj liniji do lo usled akumula/ije imovine. Svojina, njena veliina, nain posedovanja i nasle5ivanja odre5ivali su prema 6organu, da li e u nekom dru tvu postojati privilegovana klasa ili ne. *ngelsova per/ep/ija 6organa Aa 6arksa i *ngelsa, 6organovo delo bilo je bogato nalazi te in"orma/ija o prekapitalistikom nainu proizvodnje. .ni su se slagali i u metodu, po to je razvoj

- ;D -

materijalne proizvodnje i za 6organa predstavljao odluujui pokreta u istoriji oveka. *ngels je 3GG1. godine na osnovu 6organovog 8$revnog dru tva9 napisao 8=oreklo porodi/e, privatne svojine i dr#ave9. *ngels smatra da 6organovo otkrie materinsko-pravnog gensa, za praistoriju ima isto znaenje kao $arvinova teorijao razvoju za biologiju ili 6arksova teorija o vi ku vrednosti za politiku ekonomiju. & istorijatu oblika porodi/e, *ngels dodaje bitna razmi ljanja u vezi sa #enskim pitanjem za koje se 6organ nije interesovao. =rvo klasno ugnjetavanje poklapa se sa ugnjetavanjem #enskog od strane mu kog roda, ka#e *ngels. 6organa je uglavnom interesovao prikaz i analiza gentilnog dru tva. *ngelsa, pak interesuje poreklo dr#ave, pa je kod njega te#i te na opisu prelaska i razvoja od gentilnog dru tva do ustrojstva dr#ave. 0entilno dru tvo ima, za 6organa, veliku vrednost kao mogunost egzisten/ije slobodnih ljudi. ,od *ngelsa, ono je pre epizoda koja slu#i da objasni sada njost i kritikuje dr#avu. *ngels se u svim bitnim pojedinostima dr#i 6organovog prikaza. 6+(%-H+%I+( -deja o vladavini #ena bila je neverovatna kada ju je :aho"en objavio 3GE3. godine u svom delu 86aterinsko pravo9. )remenom, dolazi do op te zbrke pojmova, jer gotovo se vi e uop te ne govori o ginekokratiji onako kako je to :aho"en inio, umesto toga govori se o razliitim znaenjima materinskog prava, tj. o matrijarhatu i matrilinerarnosti. :aho"en je studirao arheologiju i prava. Njegovo tumaenje antikih mitova bilo je svesno usmereno protiv pozitivistike istoriogra"ije tog doba. Nastavljajui svoj rad posle 86aterinskog prava9 u istom smeru, a ohrabren etnolo kim delima 6organa i 6aklenana, poeo je da istra#uje oblike srodstva u antiko doba. Nerazumevanje za :aho"enovo otkrie bilo je veliko, a odbijanje totalno. & svom radu o simboli/i grobova nai ao je na temu koja ga je odvela do materinskog prava, naime, na egipatski mit o -zidi i .zirisu, u opisu =lutarha. Su tina teme le#i u predstavi o spoju #enskog-materijalnog i mu kog-duhovnog, za koju je :aho"en smatrao da je op ta predstava. =rvi stupanj svetske istorije, po :aho"enu, jeste doba materinskog prava - ginekokratija, kako je on naziva, a znai vladavina #ena (a naziv matrijarhat- vlast majki, nisu upotrebljavali ni :aho"en, ni 6organ, ni *ngels, taj termin je u ao u upotrebu tek krajem C-C veka). Njegov dokazni postupak zasniva se delimino na istoriji, a veim delom na mitologiji. :aho"en polazi prvo od toga da se mitovi zasnivaju na seanju na stvarne istorijske doga5aje, i da u osnovi ovih istorijskih doga5aja le#i op ti razvoj4 mitovi za njega, dakle predstavljaju seanje na realnu i univerzalnu istoriju. :aho"en smatra da na poetku istorije nije postojao brak nego heterizam, tj. slobodna seksualna zajedni/a vi e #ena i vi e mu kara/a. -z tog vremena potie obiaj da se ime dobija po maj/i, a ne po o/u, jer se ota/ u tim uslovima nije mogao ni ustanoviti. (aj heterizam bio je vezan i za zajedniki posed #ena i mu kara/a u ovakvoj zajedni/i. =rema tome, na poetku je bio prisutan grupni brak i prakomunizam, kako su kasnije tvrdili 6organ i *ngels.

- ;E -

0inekokratija je, tj. vladavina #ena, prema :aho"enu op ti kulturni stupanj, koji se mo#e nai kod svih naroda, pre prelaska u patrijarhat. :aho"en je uz antiku istoriju i mitologiju, koristio i etnolo ke podatke (npr. Bivingstonov izve taj o jednom plemenu u Aambiji4 a tu su i slini izve taji o azijskim narodima na Iimalajima, u (ibetu, Nepalu i o persijkim plemenima). +li pravo upori te :aho"enovog dokaznog postupka ostaje interpreta/ija mitova. 3GED. godine, nezavisno od :aho"ena, engleski etnolog i pravnik $#on 6aklenan do ao je do slinih rezultata. & svojoj knjizi 8=rimitivni brak9 opisao je istorijski razvoj dru tva, izvev i ga iz svojih etnolo kih istra#ivanja. (aj razvoj vodio je od promiskuiteta ka materinskom pravu, a odatle ka patrijarhatu. (ada 6aklenan jo nije do ao do svog najva#nijeg otkria a to je endogamija i egzogamija. 6organovo delo 8$revno dru tvo9 iz 3GFF. godine predstavlja najva#niju potvrdu :aho"enovog shvatanja. .kosni/u ovog dela ine otkrie rodbinskih struktura kod -rokeza. .va struktura srodstva - agnatska, temeljno se razlikuje od na e koja se smatra kognatskom. & agnatakom srodstvu srodni/i se odre5uju samo po maj/i ili samo po o/u (matrilinearnost ili patrilinearnost) i zato se naziva unilinearnim sistemom srodstva. ,ognatsko srodstvo je suprotno od agnatskog i srodni/i se odre5uju i po majinoj i po oevoj liniji4 to je krvno srodstvo. $rugo veliko 6organovo otkrie bilo je da je ova organiza/ija srodstva kod -rokeza identina sa njihovim politikim ure5enjem. 6organ je vrlo jednostavno re io zagonetku endogamije i egzogamije2 gens je egzogaman, a pleme sastavljeno od vi e gensova je endogamno. - po 6organu na poetku ljudske istorije nalazi se promiskuitet lovake horde. ,ao i :aho"en, 6organ ovde zakljuuje da je poreklo po materinskoj liniji istorijski starije, jer kao i :aho"en, on pretpostavlja da je postojao grupni brak, to ini glavne podudarnosti ove dvoji/e autora. .boji/a se sla#u i u ideji prvobitnosti vladavine #ena, te oboji/a upotrebljavaju termin ginekokratija. & svim bitnim momentima, *ngels se dr#i 6organovog prikaza. +li, dok je 6organa prvenstveno interesovao prikaz i analiza gentilnog (rodovskog) dru tva, *ngelsa interesuje poreklo dr#ave. & istorijskom obliku porodi/e on dodaje bitna razmi ljanja u vezi sa #enskim pitanjem, npr. po njemu se prvo klasno ugnjetavanje poklapa sa ugnjetavanjem #ene od strane mu kara/a. 6organ, *ngels i 6arks su se slagali u tome da je razvoj materijalne proizvodnje bio pokreta u istoriji oveka. Aa :aho"enov @matrijarhat@ *ngelsovo delo je predstavljalo izuzetnu podr ku, jer tada :aho"en ulazi u marksistiku literaturu irom sveta. :aho"en, 6organ i *ngels udarili su temelje uenja o matrijarhatu i preko njih je matrijarhat postao zajedniko dobro materijalistike istoriogr"ije. .dobravanje :aho"ena do lo je od strane gra5anskih "ilozo"a, psihologa i marksista, kao i "eministike literature. 6e5utim, totalno odba/ivanje do lo je od strane pravne nauke i pravne etnologije i uop te etnolo kih istra#ivanja koja su pokazala neutemeljenost :aho"enovih teza o vladavini #ena. :aho"en je govorio o materinskom pravu i ginekokratiji4 materinsko pravo je po njemu oznaavalo domina/iju #ena u porodi/i i odre5ivanje srodstva po #enskoj liniji. (ermin @matrijarhat@ (vladavina majki) nisu upotrebljavali ni :aho"en ni 6organ ni *ngels4 on je u ao u upotrebu krajem C-C veka i oznaava vlast majke u porodi/i i dru tvu, kao suprotnost @patrijarhatu@. 6atrijarhat se kao termin nametnuo i potisnuo termin ginekokratija. - ;F -

6atrilokalnostRpatrilokalnost oznaava stani te nove porodi/e4 ako nova porodi/a stanuje u boravi tu mu#evljeve porodi/e, onda je ta porodi/a patrilokalna, i obrnuto. Suprotno patrilinearnim dru tvima, kod matrilinearnih nalazi se mno tvo komlikovanih oblika organiza/ije, od kojih je naje i tzv. avunkulokalnost - #ena #ivi sa svojim mu#em u selu svog ujaka4 tako komplikovano regulisanje odnosa ne mo#e biti prvobitno, ve je kako smatra )ezel nastao tokom istorije. 6atrilinearnost se razvila iz matrilokalnosti. 6atrlinearna dru tva nalaze se esto u krajevima u kojima se stanovni tvo zbog kvaliteta zemlje bavi motikom zemljoradnjom (obrada zemlje motikom, bez pluga). =atrilinearna dru tva su, me5utim, bogatija i #ive od #itari/a ili su stoari. & matrilinearnim povrtarskim dru tvima udeo matrilikalnosti je izuzetno visok. 6atrilokalnost a sa njom i matrilinearnost su verovatni nastali na osnovu vrtlarsta ili motike zemljoradnje, zato to su ovaj rad obvljale #ene i to kolektivno. Naime, ukoliko postoji jaki radni kolektiv #ena koje su za proizvodnju va#nije od mu kara/a, normalno je da mu kar/i dolaze u selo kod svojih #ena4 i zaista, prete#ni broj dru tava u kojima postoje radni kolektivi #ena jesu matrilokalni. ,ombina/ija matrilokalnosti i matrilinearnosti ini matri"oklnost. .na postoji na istorijskom poetku matrilinearnih dru tava, ali to ne znai i potvrdu matrijarhata zato to se matri"okalnost nalazi na istorijskom stupnju sedela tva, kome je prethodio stupanj lovako-sabirake, 8nomadske9 privrede, zatim iz razloga to to nije op ta pojava i zbog toga to matri"okalnost ne znai i dru tvenu prevagu #ena, ve je ona postojala samo u izuzetnim sluajevima (kao npr. kod -rokeza). 6atrijarhat nije postojao i ne mo#e se govoriti o domina/iji #ena, ve je pre u pitanju bila ravnote#a. &ve )ezel smatra da je do pogor anja polo#aja #ene do lo kombina/ijom2 egzogamija, patrilokalnost i otkup za nevestu i poligamija. .ve ; pojave uzete same za sebe ne predstavljaju diskrimina/iju za #ene, ali dugorone posledi/e su bile takve da je ova kombina/ija iskrivila egzogamiju u /irkula/iju #ena, u pro/es razmene u kome su one pasivni objekti koji imaju i vrednost robe. =itanje stalnog boravi ta bilo je presudno. Najop tiji "aktor koji je omoguio ugnjetavanje #ena bila je, po )ezelu, podela rada izme5u mu kara/a i #ena. Aato )ezel smatra da su 6organ i *ngels gre ili kada su ugnjetavanje #ena povezali sa nastankom privatne svojine, patrijarhalne porodi/e. %*$,B-F - :%+&N %edkli" - :raun je ra/ionalan, koherentan, nastoji da u svom delu 8Struktura i "unk/ija u primitivnom dru tvu9 proui sve pojave i njihovu "unk/iju unutar dru tva. $eli nauke na2 ideogra"ske ili istorijske (ideogra"ija je doga5ajno, istorijsko, posebno, razlikuje se od epohe do epohe) i na nomotetske ili teorijske (tra#enje zajednikih stvari, zakona). Strukturu dru tva ine odnosi izme5u ljudi i grupa4 to je mre#a vidljivih pojava izme5u pojedin/a i dru tvenih grupa. Funk/ija je veza izme5u dru tva i kulturne pojave, kao i nain na koji utie na /elokupnu dru tvenu strukturu. Funk/ije mogu biti2 statike (nu#ne pretpostavke na osnovu kojih postoji adapta/ija dru tva u odnosu na prirodne, geogra"ske uslove, adapta/ija ljudi unutar samih sistema) i dinamike (nain na koji se sistem menja). - ;G -

)r io je empirijska istra#ivanja. :avio se narodima :atonga u Hu#noj +"ri/i (dao je prikaz obiaja tih naroda). Njega zanima "unk/ija srodstva i po o/u i po maj/i.

- ;L -

-znosi teoriju nasle5ivanja - to je sistem po kojoj liniji se i ta nasle5uje (ekonomska dobra, duhovna dobra) i kako ta linija srodstva stoji u odnosu na ostale dru tvene odnose (religiju, politiku...). (npr. sobra i/e u istonoj Srbiji su kue blizu /rkava u kojima svaki rod prebiva za vreme neke religijske sveanosti) %edkli" - :raun te#i uop tavanju i tra#i iste karakteristike u razliitim dru tvima. -spituje terminologiju srodstva (ispituje terminologije i "unk/ije ro5aka unutar dru tvenog sistema). (erminologija je mre#a postojeih pojmova. Smatra da se dru tveni segmenti moraju poznavati, a ne teorijski izvlaiti po terminologiji. :avio se prouavanjem srodnikih odnosa, prouavanjem "unk/ija i kritikom istorijskih metoda. -znosi kritiku pretpostavljene istorije koja se javlja kod evolu/ionista. -storija ne mo#e biti pretpostavljena, ve stvarna. .na se ne sme uop tavati na osnovu postojeih znanja. -storija se mora rekonstruisati na osnovu postojeih tvrdih injeni/a, a ne na osnovu pretpostavki. So/ijalnu antropologiju smatra granom op te (uporedne) so/iologije. .p ta znanja treba /rpeti iz razliitih dru tvenih nauka i kultura, videti ta je op te za sva dru tva, a ta je spe/i"ino. *tnologija je deo istorije, a zatim deo op te so/iologije. -storijski izvori su iri pojam od istoriogra"skih (arhiva, tampa, memoari...). 6.%-S 0.$*B-H* teorijsko ishodi te 0odelije u svojim radovima spaja dva esto suprotstavljena pristupa prouavanju dru tva i kulture, a to su marksizam i strukturalizam. Strukturalizam se javlja poetkom CC veka u lingvisti/i (prvi lingvista-strukturalista bio je Ferdinand de Sosir), a za preno enje ovog pristupa prouavanja u antropologiji najzaslu#niji je ,lod Bevi - Stros. Bevi - Stros tvrdi da je mogue ustanoviti neke, za ljudski duh, op teva#ee injeni/e koje prethode konkretnoj organiza/iji bilo kojeg dru tva ili dru tvene grupe, koje on naziva nesvesnom prirodom kolektivnih pojava. Spoj strukturalizma i marksizma odvijao se dvojako. $eo marksista je u potpunosti odb/ivao strukturalizam, dok su drugi marksisti nalazili znaajne dodirne take izme5u sturkturalizma i marksizma, smatrajui ak da je 6arks u svojim najznaajnijim radovima postupao strukturalistiki. .vakvo gledanje na 6arksa prikazuje +ltise u svojim delima 8Aa 6arksa9 i 8Kitati ,apital9 i on se smatra rodonaelnikom tzv. strukturalistikog marksizma. (akvo shvatanje 6arksa uti/alo je i na antropologa 6orisa 0odelijea. 0odelije za obraza/ svojih analiza uzima 6arksov 8,apital9. 3LEE. godine objavljuje knjigu 8%a/ionalnost i ira/ionalnost u ekonomiji9, gde istra#uje antropolo ke aspekte ekonomskog #ivota. 3LF;. godine izlazi 86arksizam i antropologija9 (skup lanaka). +ntropologija, po 0odelijeu, mora biti i marksistika i strukturalistika. & prouavanju dru tva i kulture 0odelije polazi od pojma nain proizvodnje, koji predstavlja slo#enu strukturu sa vi e istan/i ekonomskom, politikom, religijskom... =o 0odelijeu, u tzv. priminivnim dru tvima dru tveni odnosi (srodstvo, politika, religija i privreda) mogu biti dominantni jer "unk/ioni u kao proizvodni odnosi, tj. u takvim dru tvima dru tveni odnosi predstavljaju privrednu strukturu. - 1? -

Njegovo polje istra#ivanja je genetiki ili dinamiki strukturalizam. .n je istovremeno i istoriar i strukturalista. & svojim analizama 0odelije daje prednost strukturi u odnosu na genezu, a smatra i da 6arks ini tako slu#ei se strukturalnom analizom, istovremeno stavljajui istorijsko-genetski pristup na drugo mesto2 ovaj genetsko-strukturalni pristup kod 6arksa istiu i drugi autori, esto ga nazivajui prouavanje dinamine strukture (npr. Man =ija#e). & antropolo kim radovima 0odelije uglavnom koristi marksistiki pojmovni aparat (nain proizvodnje, dru tveno-ekonomska "orma/ija, "eti izam robe i nov/a), ali ga i kritiki tumai. Njegova antroolo ka prouavanja obuhvataju razliite dru tvene i kulturne "enomene mnogih podruja iz razliitih epoha (-nka, 6buti =igmeji, autralijska plemena...). -storija predstavlja nauku o /iviliza/ijama, a antropologija se na svom poetku "ormirala kao nauka o primitivnim dru tvima i zaostalom evropskom seljakom stanovni tvu. +ntropolog je bli#e povezan sa istorijom u nastajanju, #ivom istorijom od istoriara koji prouava ve zavr enu istoriju. 6e5utim, o/enjivanje uzroka istorijskog stanja naje e se vr i sa ideolo kih pozi/ija, to 0odelije odba/uje. .n smatra da se uzro/i istorijskih tokova ne mogu analizirati i o/eniti nastupanjem sa ideolo kih stanovi ta, niti osnivanjem neke nove ideologije, ve jedino "ormiranjem prave istorijske nauke. (a nova 8isotrijska nauka9 tra#i novo i su tinsko povezivanje antropologije i istorije. =o 0odelijeu, marksizam mo#e pru#iti sredstva za nauni sadr#aj takve istorijske nauke. =otrebna je metoda koja omoguuje analizu struktura i njegovog konkretnog istorijskog delovanja i preobra#avanja. 6e5u prvima takvu metodu je izradio i primenio 6arks. (a istorijska nauka, po 0odelijeu, mora istovremeno biti i uporedna teorija dru tvenih odnosa i obja njenje konkretnih dru tava. (a nauka, koja e spajati istoriju, antropologiju, politiku ekonomiju, so/iologiju i psihologiju, bie i ono to istoriari podrazumevaju pod op tom istorijom ili ono to antropolozi nastoje da ostvare pod nazivom op ta antropologija. pristupi dru tvu =ri analizzi "unk/ionalistikog, strukturalistikog i marksistikog pristupa u antropolo kim prouavanjima, 0odelije istie 7 metodolo ka naela koja su im zajednika2 1. dru tvene odnose ne treba analizirati odvojeno, ve ih treba uzeti u me5usobnim odnosima, smatrajui ih /elinama koje ine sisteme 2. prvo treba analizirati unutra nju logiku, a tek onda postanak i razvoj tih sistema +li kod ova ; prav/a se razlikuju konkretni naini proizvo5enja ovih naela. Anaajne su razlike i u tome ta se podrazume pod dru tvenom strukturom, razliit je odnos prema istoriji, kao i znaaj koji pripisuju ekonomskoj s"eri u okviru dru tva. 0odelije smatra da je marksistiki pristup najpotpuniji i komentari e "unk/ionalizam i strukturalizam sa marksistikog stanovi ta.

- 13 -

0odelije najvi e kritika iznosi na raun "unk/ionalizma. ,ao glavni nedostatak on istie injeni/u da "unk/ionalizam zamenjuje dru tvenu strukturu vidljivim dru tvenim odnosima, dok je za strukturaliste i marksiste struktura stvarnost ije "unk/ionisanje ini nevidljivu logiku nekog dru tvenog sistema. =ored toga, "unk/ionalisti smatraju da je svaka dru tvena struktura uravnote#ena, to je onemoguavalo otkrivanje protivreja unutar prouavanog dru tvenog sistema. (ako5e, "unk/ionalisti zastupaju ideju da je sama istorija samo sled sluajnih doga5aja koji su neko dru tvo uinili takvim kakvo jeste, to dovodi do neposojanja bilo kakvog dijahronog pristupa u analizi. Aa razliku od 6arksa koji istorijskom pristupu prouavanja dru tva pridaje izuzetan znaaj, Bevi - Stros vidi u istoriji niz sluajnih doga5aja, tako da je i kod strukturalizma zastupljeno sinhrono prouavanje. %azlika se tako5e ispoljava i po pitanju obja njavanja preobra#aja i dru tvene dinamike, gde Bevi - Stros primat daje nadgradnji, a 6arks bazi, sa ijim se stavom 0odelije u potpunosti sla#e. pojam 8dru tveno-ekonomska "orma/ija9 0odelije poku ava da na primeru -nka objasni pojam dru tveno-ekonomskih "orma/ija. =rikazane su 7 uzastopne dru tveno-ekonomske "orma/ije2 prekolonijalna, kojom vlada 8tradi/ionalni9 nain proizvodnje, i kolonijalna, kojom vlada nain proizvodnje zavistan od naina proizvodnje "eudalne 'panije u vreme nastajanja kapitalizma. Aa prekolonijalni nain proizvodnje, vezan za seosku zajedni/u, karakteristina je proizvodnja koja poiva na zajednikom vlasni tvu zemlje i me5usobnoj saradnji porodi/a pri radu. Na sluaju tih andskih zajedni/a, 0odelije primeuje da odnosi srodstva "unk/ioni"u kao elementi proizvodnih odnosa i oni imaju glavnu ulogu u dru tvenom #ivotu. ,olonijalni nain proizvodnje poivao je tlaenju koje namee osvajaka dr#ava i nije neposredno zavisio od odnosa srodstva. & novom nainu proizvodnje odnosi srodstva dobijaju i nove "unk/ije. pojam 8pleme9 =od plemenom antropolozi obino podrazumevaju 7 stvari2 1. jedan tip dru tva, dru tvene organiza/ije 2. jedan stupanj razvoja ljudskog dru tva (ali veina antropologa odba/uje takvu upotrebu ovog pojma) 6organ u delu 8$revno dru tvo9 odre5uje pleme kao potpuno organizovano dru tvo koje je sposobno za se reprodukuje i karakteristino je za varvarstvo. .snovna grupa koja sainjava pleme je rod, koji predstavlja grupu srodnika istok porekla koji se razlikuju po imenu roda i koji su me5usobno vezani krvnim vezama. =leme je skup vi e rodova i svako pleme je individualizovano imenom, posebnim dijalektom, vrhovnom upravom, vlastitim podrujem, istom religijom, odnosno istim obredima. =o 6organu, pleme je endogamno, a rod egzogaman. .vako postavljene karakteristike plemena uglavnom su se odr#ale sve do savremenog doba, ali je oznaavanje plemena kao dru tvenog stanja karakteristinog za varvarstvo uglavnom ostalo neprihvaeno. - 17 -

& CC veku shvatanje plemena slino je 6organovom4 kao op te prihvaene karakteristike plemena uzimaju se2 zajedniko podruje, poreklo, jezik, kultura, ime. 6e5utim, potpuno je odbaeno pozivanje na stupanj razvitka kojem bi odgovarao taj tip dru tva. +li i na ovaj nain pojam pleme sadr#i vi e pukotina (u mnogim sluajevima jeziko, kulturno i plemensko jedinstvo se ne poklapaju, zajedniko poreklo esto ne postoji...). +li glavne pote koe pojma pleme uoavaju se sa problemom prirode politikih odnosa koji su karakteristini za plemensku organiza/iju. (u problematiku 0odelije izla#e na primeru neoevolu/ioniste Salinsa. Salins u dva navrata (3LE3. i 3LEG. godine) daje odras/e dru tvenog razvitka oveanstva. =rvi put odre5uje 1 uzastopna stadijuma tog razvitka2 stadijum skupina, stadijum plemena, stadijum poglavarija (razlikuje se od plemena po postojanju jake politike organiza/ije i /entara koji usklanjuju privredne, dru tvene i verske delatnosti) i stadijum dr#ave. $rugi put (3LEG) on redukuje broj stadijuma sa 1 na ;, uklapajui poglavarije u stadijum plemenskih dru tava i smatrajui poglavarije i plemena kao dva razvoja istog tipa ra lanjenog plemenskog dru tva. =rvi zajedniki element svih plemenskih dru tava je injeni/a da su osnovne dru tvene jedini/e koje ih sainjavaju grupe koje se sastoje od vi e porodi/a koje zajedniki iskori avaju neku zajedniku zemlju i ine jedini/u koja je /ele godine stalno naseljena. Salins te osnovne jedini/e zove primarni lanovi. $rugi zajedniki element je vi e"unk/ionalni karakter odnosa sredstava koji istovremeno "unk/ioni u kao privredni, politiki, ideolo ki. (rei element je svojstvo da su primarni delovi "unk/ionalno jednako vredni, tj. privredno, politiki, kulturno i ideolo ki su isti i jednaki. 0odelije smatra da ak i postoji "ormalna slinost u organiza/iji po potomstvu kod plemena bez poglavi/a i kod poglavarija, bitno je da ta potomstva "unk/ioni u na razliite naine. & oba sluaja su odnosi srodstva ra lanjeni i vi e"unk/ionalni, ali te slinosti "ormi imaju samo ogranienu va#nost u pore5enju sa posledi/ama koje za sobom povlae razlike njihovih "unk/ija i unutra nje strukture. 0odelije smatra da postoji duboka strukturna razlika uzme5u dru tva bez poglavara i poglavarija. 0odelije smatra da su sve de"ini/ije plemena zastarele i da se taj pojam mora rekonstruisati, a zadatak antropologije je da proui dru tvenu strukturu plemena. so kao nova/ =roizvodnja soli kod :arija na Novoj 0vineji je motivisana pribavljanjem oru5a za rad, za tite od hladnoe itd. tako da zbog raznolikosti bitnih "unk/ija razmena za :arije nije sporedna delatnost, ve strate ki element dru tvene strukture. So je za :arije namenjen pre svega razmeni, tj. so je roba. Aato to je to jedina roba koja se razmenjuje za sve druge vrste roba, so ima povla enu ulogu nov/a. So me5u :arijima nikada nije predmet razmene, nego je dar ili predmet preraspodele u okviru dru tvene razmene. So uvek "unk/ioni e kao roba, unutar plemena je dar, a samo u me5uplemenskoj razmeni je kao nova/. Jena svake robe zavisi od ulo#enog i dru tveno priznatog rada, koliine rada koje je dru tvo priznalo za proizvodnju robe. sistem, struktura i protivreje u 8,apitalu9

- 1; -

=o 6arksu, nauno poznavanje kapitalistikog sistema sastoji se u otkrivanju njegove unutra nje, skrivene strukture nezavisno od njegovog vidljivog "unk/ionisanja. 0odelije smatra da 6arks daje primat prouavanju struktura u odnosu na prouavanje geneze. 0odelije ka#e da se geneza neke strukture mo#e prouiti samo ako se poznaju te strukture, odnosno njeni elementi i tvrdi da je 6arks upravo tako, dajui prednost prouavanju strukture u odnosu na prouavanje geneze, izvr io analizu kapitalistikog sistema. 0odelije navodi protivreja o kojima govori 6arks4 on spominje protivreje kapitalista i radnika, potom /ikline ekonoske krize u kojima se pojavljuju protivreja izme5u proizvodnje i potro nje, protivreje izme5u proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa, kapitalizma i sitnog seljakog vlasni tva itd. 0odelije smatra da me5u ovim protivrejima postoje velike razlike. 0odelije smatra da se obele#je protivreja izme5u kapitala i rada, odnosno kapitalistike i radnike klase, nalazi unutar kapitalistikih proizvodnih odnosa, tj. da je to protivreje unutar neke strukture. (o protivreje se razvija sa razvojem sistema i preobra#ava se sa evolu/ijom kapitalizma kroz sve njegove "aze. & poetku ne postoji suprotnost izme5u kapitalizma i razvoja proizvodnih snaga. .snovno protivreje kapitalistikog naina proizvodnje nastalo je iz samog razvoja tog naina proizvodnje. 0odelije smatra da to osnovno protivreje znai 8ogranienje mogunosti kapitalistikih proizvodnih odnosa da se usklade sa razvojem proizvodnih snaga koje su stvorili9. shvatanje religije %eligija je, po 6arksu, "antastian aspekt dru tvenog #ivota, s"era u kojoj se ovek otu5uje. %eligiozna misao i praksa su proizvod dru tvenih odnosa i mogu se promeniti samo ako se promene dru tveni odnosi. 0odelije smatra da je religija kod lovako-sakupljakih dru tava (primer 6buti =igmeji) svakodnevni in, a ujedno i delatnost koja se pojavljuje u svkom kritikom trenutku razvoja pojedin/a i grupe i samim tim ona nije otu5ujui "enomen. %eligija do#ivljava preobra#aj tokom razvoja klasa i pojavi dr#ave. (+da dolazi do pojave nejednakosti (klasa sve tenika). +li da bi se shvatili razvoj religije i dru tva potrebno je stvoriti teoriju o uslovima pojavljivanja dru tvenih donosa na temelju odre5enih naina proizvodnje.

- 11 -