Svetlo

Svetlost se definie kao deo elektromagnetnih radijacija koje ovek vidi. Elektromagnetne radijacije se prostiru kroz prostor u vidu elektromagnetnih talasa brzinom svetlosti ( 300 000 km/sec). za opisivanje talasnog kretanja koristi se f ili talasna duina (). Jedinice talasne duine je nanometar (1nm = 10-9m). Za TV je od interesa samo jedan mali deo ovog opsega koji je vidljiv za oko. Zove se vidljiv spektar i obuhvata zraenja ije su talasne duine od 380nm do 780nm ili uestanost od (385 790)THz, =c/f
ultravioletno podruc je 380 vidljivi spektar 780 l, nm

Svetlo

ultravioletno podrucje 380

vidljivi spektar 780

l, nm

U praksi se uzima opseg od 400-700nm, jer je osetljivost oka na radijacije izvan ovog opsega manja od 1% svoje maksimalne osetljivosti. Oko ne moe da vidi boje izvan vidljivog dela spektra, pa se infracrveno i ultraljubiasto svetlo vide kao mrak.

Temperatura boje

Svi izvori svetlosti imaju odreenu boju. boja svetlosti izraava se temperaturom boje i meri se stepenima (0K). Instrument za merenje temperature boje radi na principu poredjenja odnosa plave i crvene, ili zelene i crvene boje izvora svetla. vie temperature daju plavije svetlo Promena temperature boje moe da se vri stavljanjem obojenih filtera ispred reflektora. Promena temperature boje tolerie se do +-1500K. za kreiranje prijatne i tople atmosfere koriste se izvori sa viom temperaturom boje, za hladnu i mranu atmosferu izvori sa neto niom temperaturom od uobiajene. tempretura direktnog sunevog svetla u podne je otprilike 5,5000K , a standardna temperatura boje za TV rasvetu 3,2000K; sijalica od 100W 2,8500K

Tvrdo svetlo

Kvalitet svetla zavisi od veliine izvora svetla. to je izvor svetla manji, svetlo je tvre. to je izvor svetla vei, svetlo je meke. Tvrdo svetlo - svetlo se emituje direktno iz izvora poput male take, daje svetlu tvrd, otar i jasno definisan izgled. To je svetlo koje potie iz iste, bistre sijalice, usmerenog reflektora ili iz popodnevnog sunca kada nije oblano, Tvrdo svetlo daje otru i jasno definisanu senku. Kada se ovakvim svetlom osvetli lice onda ono istie sve nedostatke tog lica - mana Ali kod drugih primena, kao to je isticanje teksture koe ili gravure na paretu nakita - prednost.

Meko svetlo

Meko (difuzno) svetlo ima suprotan efekat od tvrdog. Meko svetlo prikriva nepravilnosti kod povrina i detalja. uspeno sakriva bore i linije lica, pogodno je za rad kada je potrebno postii glamur efekat. da bi se tvrdo svetlo smekalo i razbili njegovi zraci, ispred reflektora se stavlja span staklo, panglas ili razne folije. U isto vreme span staklo, panglas ili folije smanjuju i intenzitet svetla. koristi se kada se eli da se izbegnu ili savladaju senke.

Podela rasvetnih tela na osnovu irine svetlosnog snopa

Sva rasvetna tela su sastavljena od: izvora svetla, ogledala koje usmerava svetlo, soiva i kuita koje omoguava rukovanje. osnovni kriterijum podele rasvetnih tela je irina svetlosnog snopa Rasvetna tela sa svetlosnim snopom irim od 60o (flood, poplava, rasipanje svetla). osvetljivai, obasjavai, reflektori bez soiva. Rasvetna tela bez soiva nazvaju se OSVETLJIVAI, sastavljeni su samo od izvora svetla, ogledala i kuita. Rasvetna tela sa snopom uim od 60o (spot, taka, mali takasti izvor koji omoguava bolju kontrolu). Ova rasvetna tela imaju i soiva, pa se nazivaju reflektori sa soivom ili skraeno reflektori.

Ogledala
etiri vrste ogledala: sferna, parabolina, eliptina i kombinovana ili asimetrina Sijalica se uvek nalazi u ii ogledala. Svako ogledalo reflektuje svetlosne zrake na drugaiji nain: Sferno ogledalo reflektuje zrake pod uglom upada, vraa ih smerom kojim su stigli. Parabolino ogledalo reflektuje paralelni snop zraka svetla. Eliptino ogledalo ima dve ie. Ukoliko je sijalica u jednoj, reflektovani zraci svetla se sakupljaju, a u drugoj ii se rasipaju. Kombinovano ogledalo reflektuje asimetrini snop zraka svetla, i koristi se u asimetrinim osvetljivaima

Soiva
U rasvetnim telima se koriste plankonveksna soivo ili neka od njegovih varijanti poput Fresnelovog soiva. Plankonveksna soivo je s jedne strane ravno, a s druge ispupeno. Nain delovanja soiva zavisi od poloa izvora svetla u odnosu na iu soiva: Ukoliko je ia izvan izvora svetla i soiva, zraci svetla se ire. Ukoliko je izvor svetla u ii, zraci svetla su paralelni. Ukoliko je ia izmeu izvora svetla i soiva, zraci svetla se sakupljaju.

Obasjavai, osvetljivai - reflektori bez soiva

Simetrian

Asimetrian

Koriste se za osvetljavanje velikih povrina, Sastoje se od: sijalice, ogledala i kuita. Daju vrlo irok snop svetlosti preko 60o, i imaju veliku efikasnost jer se u jednostavnoj konstrukciji svetlo nema gde izgubiti. Svetlo obasjavaa ima dvostruki karakter. Deo dolazi direktno od sijalice, a deo je reflektovan od ogledala. Od sijalice je tvre i jaeg intenziteta, a reflektovano od ogledala meke i slabije. Mnogi obasjavai su opremljeni vratancima, sa kojima se usmerava svetlo Simetrini obasjavai koriste sferna ili parabolina ogledala i snop svetla se rasprostire jednakim intenzitetom u svim smerovima Asimetrini obasjavai koriste sverna ili neka druga ogledala i usmeravaju vei deo snopa u jednom smeru. Koriste se za osvetljivanje velikih povrina iz blizine.

Obasjavai sa fokusiranjem - reflektori sa pomeranjem sijalica

Kod njih postoji mogunost pomeranja sijalice u odnosu na ogledalo, ime se postie kotrola svetlosnog snopa. Fokusiranje deluje samo na deo svetla reflektovanog od ogledala, dok svetlo koje dolazi direktno iz sijalice ostaje neizmenjeno.

Reflektor sa Frenselovim soivom, PAR reflektori

Daje tvrdo svetlo. Ako se stavi panglass ispred dobija se meko svetlo. irina snopa se kontrolie pomeranjem sijalice i ogledala prema soivu (irenje) i od soiva (suavanje) Imaju vratanca pomou kojih se vri kontrola i oblikovanje svetla. PAR reflektori se sastoje od: sijalica, parabolinog ogledalo i soiva zatvorenog u zajednikom staklenom balonu. Najefikasnije je rasvetno telo u scenskoj rasveti, jer praktiko nema gubitaka svetla.

PAR reflektori

PAR reflektori

PAR reflektori

Ciklorama

Ciklorama je naziv za krunu pozadinu u TV studijima. Isti naziv se koristi za obasjavae namenjene osvetljivanju tih pozadina. Postavljaju se na pod ili veaju sa teleskopa na udaljenosti 2 - 3m od pozadine. Najbolji efekat se postie istovremenim osvetljivanjem i odozdo i odozgo, podnim i viseim cikloramama.

SRGB svetlo (hladni izvori svetla)

SRG svetlo koristi meavinu fluoroscentnih prahova na bazi primarnih boja. Spektralne karakteristike i temperatura boje zavise od vrste fluoroscentnog praha (fosfora) koji je nanet na unutranji zid sijalice SRGB svetlo ima izraeno svetlosno zraenje u uskim opsezima R,G i B talasnih duina, to je vrlo efikasno za pobudu senzora kolor kamere Za studijske potrebe proizvode se SRGB sijalice sa temperaturom boje od 30000K, 32000K, 41000K, 50000K i 52000K, 65000K.... koje se dobro kombinuje sa halogenim sijalicama adekvatne temperature boje.

SRGB svetlo
Ukupna energija zraenja je preteno u vidnom opsegu. Nema toplotnog zraenja

SRGB svetlo
Prednosti: Potronja elektrine energije je od 4-10 puta manja nego kod toplotnih sijalica. U studijima sa SRGB rasvetom otpada potreba za rashladnim sistemima. Radni vek sijalica je oko 10 000 asova, a halogenih od 200-500 asova. Mogu da rade u horizontalnom ili vertikalnom poloaju i da pri tome ostvare isti maksimalni svetlosni fluks. SRGB sijalice ne razvijaju visoku toplotu pa su pogodne za korienje u studijima sa niskim gridom i za studija bez ventilacije.

SRGB svetlo

Prednosti: Sijalice nemaju veliku bljetavost te su vrlo prijatne za uesnike na sceni naroito za spikere koji itaju sa promptera Dimovanje svetla se vri pomou dimera. dimovanje svetla do 20% od nominalne vrednosti ne dovodi do promene temperature boje tako da ne dolazi do debalansa u slici U studiju se koristi kao opte svetlo, kontra, pozadinsko, svetlo, za bojenje svetla, difuzno svetlo, meko svetlo SRGB rasveta je lagana i efikasna, troi malo struje, ne greje se i daje odlinu mekou svetla.

SRGB svetlo
Mane: SRGB sijalice ne daju usmereno svetlo pa se nemogu koristiti za pravljenje svetlosnih efekata. Rasvetno telo daje vrlo irok snop malog dometa 5-6m. Cene SRGB sijalica na naem tritu su vee za oko 3 puta u odnosu na cene sijalica sa toplotnim zraenjem. u fluoroscentnim cevima javlja se treperenje (50Hz) poznato kao fliker- eliminie se elektronskim balastima na visokim frekvencijama, oko 50KHz

SRGB svetlo
Koristi se: kao difuzno svetlo za prednje i pozadinsko svetlo, za osvetljavanje ciklorama platna, chroma key platna i za osvetljavanje virtuelnih studija. SRGB svetlo je efikasno na kraim rastojanjima. Poto SRGB svetlo nije usmereno za vea studija koristi se u kombinaciji sa klasinim, koje prua bolje mogunosti za isticanje kontura i pravljenje efekata. Za osvetljavanje scene i uesnika koji sede, reflektori se postavljaju polukruno.

Grid

Da bi se svi reflektori postavili u studiju uglavnom se koristi grid (rotilj). To je sistem meusobno povezanih metalnih cevi ili ina okaenih horizontalno ispod plafona. Cevi rotilja se obino postavljaju po sledeoj emi: duina cevi (ine) odgovara dizini studija; rastojanje izmedju dve susedne cevi (ine) je obino od 1,2 - 1,5m. Ako je studio srednje veliine 22 x 30m rotilj se postavlja na 10m visine. Rasveta se na grid postavlja na tri naina: neposrednim fiksiranjem za delove rotilja postavljanjem reflektora na teleskopske drae postavljanje reflektora pomou pantografa

regulacije rasvete

Regulacija rasvete vri se pomou dimmera i upravljake konzole (regulatora). Regulator vri regulaciju napona na monofaznim izlazima od 0 do 220V. Veza izmeu regulatora i dimmera moe biti analogna ili digitalna Koliki e biti napon na pojedinom izlazu dimmera odreuje regulator, koji je sa dimmerom povezan komandnim kablom. Na regulatoru postoji po jedan kliza za svaki dimerski kanal.

Podeavanje nivoa video signala (monitor i osciloskop)

pozadina je nejednako osvetljena: na krajevima tamnija a prema sredini svetlija.

prikaz svih 625 horizontalnih linija slike

Podeavanje nivoa crnog

Normalni nivo crnog, malo iznad 0% signala. Slika deluje prirodno.

Izdignut nivo crnog, znatno iznad 0% signala. Slika deluje sivo i nezasieno.

Sputen nivo crnog, zalepljen uz liniju koja oznaava 0% signala: slika je zaguena i teka, detalji u tamnijim delovima slike nestaju.

Postavka svetla
Od smera svetla zavisi ima li na slici senke, kakav je njihov oblik, poloaj i veliina. Senka, daje informaciju o trodimenzionalnoj prirodi snimanog prizora. Za snimatelja su najznaajniji sledei smerovi svetla:
Prednje svetlo Bono svetlo Pozadinsko svetlo Pozadinsko bono svetlo Donje svetlo Troetvrtinsko svetlo

Prednje (direktno, glavno, kljuno) svetlo postavlja

se iz smera kamere od 0 - 30, na svaku stranu, vertikalni ugao oko 45 stepeni.

Osvetljava vei deo lica, manji deo ostaje u senci. Osigurava dobru vidljivost. Svetlo pogodno za portrete, prikriva bore i nepravilnosti lica. Deli lice na osvetljenu i ne osvetljenu polovinu. Trebalo bi da se nalazi negde izmeu tvrdog i mekog svetla. Previe tvrdo ili previe meko svetlo je uglavnom nepoeljno za veinu objekata snimanja. U studijima se ova "zlatna sredina" postie Fresnelovim svetlom.

Bono, dopunsko svetlo od 45 do 90 sa svake strane kamere, ili 90 stepeni od glavnog svetla, najsigurnije da se postavi na 45 stepeni od kamere. Treba da je nie od glavnog svetla i da je meke Glavno i dopunsko svetlo treba da su u odnosu 2:1.(2000lx :1000lx) Treba da eliminie senke koje potiu od glavnog svetla Kod ovog osvetljavanje postoji opasnost od preteranog isticanja nepravilnosti lica i tena. Pogodno je za stvaranje realistinog ugoaja i naglaavanja teksture.

Lice osvetljeno sa dva bona svetla, bez glavnog svetla Lice osvetljeno precizno postavljenim glavnim svetlom, bez dopunskog svetla, i izgleda vrlo isto i uredno na jednoj kameri, ali i vrlo grubo na drugoj kameri

Glavno i dopunsko svetlo postavljena previsoko

Glavno svetlo postavljeno tano iznad kamere, vrlo nisko, tako da na licu nema nikakvih senki- nema dubinu Slika je otra bez dubine, voditeljka izgleda kao da je nalepljena na pozadini Slika je itka, deluje otro bez dubine

Glavno svetlo je pomaknuto od kamere za desetak stepeni na desnu odnosno levu stranu ima dubinu Rezultat je lagano zatamljenje suprotne strane lica. Lice je i dalje dobro vidljivo, ali sada se osea i dubina (volumen). Lice je asimetrino, jedna strana je ira a druga ua. Glavno svetlo treba postavljati iz smera ue strane lica tako da senka vizuelno suzi iru stranu i time uspostavi simetriju, jer lice tako delije pravilnije i lepe.

Glavno svetlo dolazi iz smera ire strane lica, ujedno iz smera suprotnog pogledu snimane osobe. Ua strana lica je ostala u senki, ime je simetrija jo vie naruena.

Glavno svetlo dolazi iz smera ue strane lica, stvara senku na iroj strani i uspostavlja simetriju. Osea se dubina u slici. Deo lica koji je blii centru kadra vise je osvetljen.

Pozadisnko, zadnje, kontra svetlo postavlja se nasuprot kamere od 135 do 180 na svaku stranu, nagib 45 zadnje svetlo osvetljava subjekat od nazad. Postavlja se direktno iza subjekta koji se snima, a u odnosu na kameru kojom se rade krupni planovi. Iz persepktive odozgo, trebali bi da moe da se povue prava linija od kamere kroz osobu koja se snima do zadnjeg svetla. Manje je po koliini u odnosu na prednje svetlo, stavlja se blie subjektu, mogu da se koriste vie reflektora Temperatura boje zadnjeg svetla nije tako kritina kao to je za glavno i dopunso svetlo, tako da intezitet moe da se smanji dimerima. Promena temperature boje do +-1500K se toleriu, jer ih oveje oko ne primeuje Iscrtava obris snimanog predmeta. Naglaava treu dimenziju slike, odvaja subjekt snimanja od pozadine, onosno odvaja prednji plan od pozadine

Pozadinsko bono svetlo postavlja se sa strane subjekta koji se snima, od 90 do 135 na svaku stranu koristi se da osvetli prostor pozadine i da se dobije na dubini i separaciji. Intezitet svetla pozadine treba da bude oko 2/3 intenziteta glavnog svetla elemenata na sceni. Ovim se postie da centralni objekat snimanja bude izdvojen u odnosu na pozadinu. Ako je kljuno svetlo oko 2.000 lx, svetlo pozadine treba da bude oko 1.300 lx. Bilo koja vrsta svetla moe da se koristi kao svetlo pozadine, pod uslovom da daje uglavnom ravnomerno osvetljenje pozadine, naroito kod hromaky, da ne osvetljava subjekta i da je ujednaen(ravan) ukupni intenzitet svetla.

Donje svetlo

Donje svetlo postavlja se izvor svetla nie od kamere, smer senke je suprotan onome na koje smo navikli. Donje svetlo najee deluje neprirodno. Primenjuje se kada se eli postii neobian ili neprirodan utisak od uobiajenog

Troetvrtinsko svetlo

Troetvrtinsko svetlo postavlja se od 30 do 50 sa strane kamere. Tri etvrtine lica je osvetljeno a jedna etvrtina je u senci. Ovakav odnos svetla i senki najbolje opisuje dubinu (volumen) ovalnih predmeta pa tako i ljudskog lica. Nije pogodno za svaklo lice. Dobro izvedeno daje vrstinu, karakter i volumen licu, ali moe delovati i vrlo grubo. troetvrtinsko svetlo trai preciznost izvoenja. Mali pokret glave moe naruiti njegov sklad. Zbog toga nije naroito pogodno za kadrove sa vie kamera.

Loa slika: Treba pronai pravi odnos izmeu glavnog i dopunskog svetla (2:1) Lice osvetljeno iz 3 pozicije: levo i desno bono svetlo i prednje svetlo Bona svetla modifikuju obraze na neugodan nain i stvaraju kose senke na obe strane lica, kao i neprirodnu senku na sredini vrata ispod brade Prednjim svetlom se ovo moe popraviti, ali se ne uspeva iz dva razloga: bona svetla su prejaka, i postavljena su previsoko tako da stvaraju deo senke ispod brade

Dobra slika: dopunska svetla su slabija u odnosu na glavno, nia su od glavnog, a smer im vie nije sasvim boan ve su pomaknuta prema napred, ime je ublaeno nepoeljno modeliranje lica. Glavno svetlo je ovde zaista glavno, a rezultat su istija slika i jasnije iscrtani volumeni lica

Najava snimana sa dve kamere Leva kamera snima iri, a desna ui plan. Glavno svetlo se postavlja iznad leve, a dopunsko pored desne kamere. Oba svetla su tvrda, zbog bojazni da meko dopunsko svetlo ne stvori neeljene senke na pozadini. Kadrovi u govornim emisijama traju mnogo due nego u igranom programu, pa se greke lako uoavaju.

Razgovori dve osobe sniman sa tri kamere

kamera 1 snima krupni plan desne osobe, kamera 2 total, a kamera 3 krupni plan leve osobe. Kamere 1 i 3 snimaju i dvoplane u kojima je blia osoba nalazi u prednjem planu. Kamera 2 moe osim totala da snima i blie planove. Svaka osoba je osvetljena zasebnom osnovnom svetlosnom pozicijom orijentiranom prema kameri koja snima krupni plan.

Razgovori tri osobe

Kada dve osobe razgovaraju, najee gledaju jedna u drugu i smer pogleda odreuje poloaj glavnog svetla. Kada razgovaraju tri osobe, ovo pravilo vredi za levu i desnu osobu, ali ne i za srednju. Srednja osoba e gledati as levo as desno, zavisno sa kojim sagovornikom razgovara. Na gornjoj slici je glavno svetlo postavljeno centralno, ali se javlja problem senki kod srednje i bonih kamera, Na donjoj slici da bi se ovo izbeglo iskoriena su dva dopunska svetla, za levu i desnu stranu lica (obino razmaknuta), ili se uvode posebna dopunska svetla

Razgovor grupe ljudi

U studijskoj emisiji svaka osoba treba biti osvetljena osnovnom svetlosnom pozicijom, (glavno, dopunsko i zadnje svetlo). Isto vai i za osvetljivanje razgovora u kojima uestvuje vie uesnika, to ne znai da za pet osoba treba da imamo pet glavnih i zadnjih svetala kao u ovom primeru. Ponekad je praktinije i bolje da susedne osobe dele zajedniko glavno svetlo. Nije toliko praktino osvetljivati vie osoba zajednikim zadnjim svetlom, jer zadnje svetlo koje je dobro za jednu osobu moe biti prejako za drugu. Ukoliko dolazi iz istog reflektora, ne moemo ga regulisati bez opasnosti da pokvarimo svetlo na drugoj osobi. Dopunska svetla, koja su najee mekana ili barem omekana, po pravilu osvetljavaju itavu stranu stola. Poloaj dopunskih svetala je najvea mana u ovom primeru. Da su postavljena iznad bonih kamera a ne u sredini, ne bi dolazilo do previsokog kontrasta kao na srednjoj slici. Smer glavnih svetala odreujemo prema pretpostavljenom smeru pogleda i poloaju kamere koja e najee snimati krupni plan. Potekoa je u tome to se problem srednje osobe ovde javlja kod svih uesnika osim krajnjih bonih: za oekivati je da e svaki od njih razgovarati i sa levim i sa desnim susedom, dakle gledati u dva smera. Reenje je u paljivom rasporedu dopunskih svetala kako bi se izbegli kadrovi u kojima senke nisu prosvetljene.

Sloene emisije u kojima se izvoai kreu, od jedne statine pozicije do druge

najpre se osvetle sve statine pozicije, koje se svode na najave ili razgovore. U mnogim sluajevima to e biti i dovoljno, jer e raspreno svetlo reflektora kojima su osvetljene statine pozicije u odreenoj meri osvetliti i podruja kretanja izvoaa. Putanje kojima se izvoai kreu ne moraju, naime, biti osvetljene istim intenzitetom i preciznou kao statine pozicije: kretanje kratko traje, a greke su manje uoljive. Kada se osvetle sve statine pozicije, proverava se osvetljenost putanja kojima se kreu izvoai. To se moe uiniti na vie naina. Iskusnom dizajneru svetla e biti dovoljno proi zadanim putem i posmatrati reflektore. Oseti e rupu u svetlu ako postoji. Moe se pomagati svetlomerom ili posmatrati sopstvenu stisnutu aku koja u tom sluaju predstavlja model ljudske glave i jasno pokazuje smer i kontrast svetla. Moda e biti dovoljno otklapati neki od ve upotrebljenih reflektora, ili e trebati dodati novi.

Osvetljavanje velikih povrina

Ukoliko su izvoai stalno u pokretu i kreu se velikim prostorom, to je sluaj u emisijama koje sadre razne igre i sl., potrebno je ravnomerno osvetliti itav prostor radnje. To se postie spajanjem snopova vie reflektora na nain da im se uglovi snopa dodiruju. Problem kretanja izvoaa u studijskim emisijama je mogue efikasno reiti i primenom krune osnovne svetlosne pozicije.

Emisije zabavne muzike

U emisijama zabavne muzike rasveta je danas podjednako vana kao i sama muzika, jer se radi o audio vizuelnim doivljajima. Pristup osvetljavanju zabavne muzike emisije zavisi od vrste vrsti muzike, specifinosti izvoaa, scenografije i raspoloivoj tehnici, ali u prvom redu od dizajnera svetla. Obavezni zadaci, poput osvetljavanja izvoaa, u ovom anru su minimalni i lako se reavaju spotovima za pratnju. Za sve ostalo nema pravila, osim onih koje si nametne sam dizajner svetla.