Filozofski fakultet Ni

Sociologija

SOCIJALNI PROBLEMI I URBANA KRIZA

- Rodna problematika

Profesor: Dr Miomir Naumovi Asistent: Mr Jelena Petkovi Student: Dejan Aleksi

UVOD Na prelazu dva milenijuma dogodilo se da se po prvi put u istoriji brojano izjednai gradsko i seosko stanovnitvo. Ova injenica je uvod u problematiku urbane krize, i ona jasno govori o globalizaciji i metropolizaciji kao najuticajnijim svetskim procesima u dananjem globalnom drutvenom poretku. Fenomeni megagradova su ve uveliko prisutni1, pa se tako sa razlogom smatra da je gorenavedena injenica o izjednaavanju brojnosti gradskog i seoskog stanovnitva netana, te da je broj stanovnika jo u vreme pre poetka drugog milenijuma bio nesrazmeran, u korist grada. Trend poveanja brojnosti stanovnitva u gradovima je, po svemu sudei, ve dugo prisutan na globalnom nivou, tako da socioprostorna projekcija informatikog (postindustrijskog, rizinog) drutva u vidu sve monijih metropola (megagradova, svetskih gradova ili globalnih gradova) umnogome oblikuje statuse, resurse, identitete, i akcije pojedinaca i drutvenih grupa kao urbanih aktera.2 Trend irenja gradova uoio je jo i Karl Marks, koji govori o fenomenu takozvane urbanizacije sela. Pod time on podrazumeva irenje i dominaciju gradova prema okolnim ruralnim podrujima, i na pripajanje tih podruja gradskoj teritoriji. Naime, klasina stara istorija je za njega gradska istorija (grada zasnovanog na poljoprivrednoj delatnosti), dok se od srednjeg veka pa nadalje, u sreditu istorije nalazi selo, koje je umnogome uslovljeno suprotnostima izmeu sela i grada. Kako sam kae: moderna povjest je urbanizacija sela, a ne kao u antici, ruralizacija grada.3 Na osnovu reenog, jasno je da se savremeno drutvo menja, da mutira i to ka urbanom drutvu. Ovaj proces, koji je uveliko u toku, ali jo nije zavren, razlog je za sve eu upotrebu sintagme homo urbanus, koja se odnosi na to da ljudska vrsta, homo sapiens evoluira (ili mutira) u takozvani homo urbanus. Ta promena obeleena je krizama koje proimaju gotovo svako polje u drutvu, te ni polje urbane stvarnosti, koje je tema ovog izlaganja, kriza nije zaobila. Razvoj gradova, a sa njim i urbana kriza, posledica su, pre svega, industrijaliacije. Industrijalizacija se odnosi na evoluciju proizvodnih odnosa, njoj karakteristinu materijalnu proizvodnju, i izraziti rast proizvodnje koji je ovaj proces proizveo. Meutim,
1

Trenutno u svetu postoji na desetine gradova koji imaju preko 10 miliona stanovnika, to je vie nego celokupna populacija Republike Srbije 2 Sreten Vujovi i Mina Petrovi (2005): Urbana sociologija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 3 Navedeno prema: Sreten Vujovi i Mina Petrovi (2005): Urbana sociologija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd

urbana kriza, u kontekstu sociolokog prouavanja, ne svodi se na puki materijalni momenat, poveanu i masovnu proizvodnju, ve na industrijsko drutvo i njemu svojstvene drutvene odnose koje je indusrijalizacija stvorila. Industrijsko drutvo, u tom smislu, uzrokuje urbanizaciju, a ono je stvoreno industrijalizacijom; jer u drutvima u kojima se proizvodnje naglo razvija, kao u savremenom drutvu, ne vladaju proizvoai sredstvima za proizvodnju, nego sredstva za proizvodnju vladaju proizvoaima, kako kae F. Engels u delu Anti-Diring.4 Kada govorimo o urbanoj krizi, potrebno je rei i ta konkretno obuhvata taj koncept. Najee devijacije (ili anomije) u gradu su samoubistva, skitniarenje, narkomanija, alkoholizam, masovni mentalni poremeaji, devijantne grupe (mafija, bande i sl.) i razni oblici segregacije. Ovaj rad za temu ima koncept urbane krize uopte, a posebno rodnu problematiku u okviru njega. Rodna problematika se vezuje za mnoge od anomija gradskog ivota, i kao i mnoga polja drutva, polje odnosa meu polovima je znaajno determinisano kulturnoprostornom dimenzijom; znaajne su razlike u rodnim reimima sa promenom sredine iz sela u grad i obrnuto. Rodna problematika se vezuje za drutvene grupe u gradu i njihovu promenu u odnosu na prostorni kontekst (poput porodice koja se razlikuje na relaciji selograd), na segregaciju kao urbani problem (diskriminacija ena i ogranien pristup resursima za ene) i na neke seksualne patologije koje neki od autora (C. Kosti: 1982.) navode kao znaajne drutvene probleme. Rodna problematika i rodni reimi su, suprotno mnogim klasifikacijama koje sociologiju odnosa meu polovima svrstavaju u sporednu disciplinu, izrazito znaajne kategorije. Osnovna vrednost svakog ivog organizma, svakog entiteta, pa i ljudkog drutva je reprodukcija, odnosto nastavak egzistencije, s tim da se ne dovodi u pitanje isplativost ili racionalni argument za tako neto. Jedan od najprimenljivijih prirodnih zakona na drutvo je zakon inercije, koji kae da sve to stoji tei da stoji, a sve to se kree tei da se kree. U tom kontekstu treba posmatrati i ljudsko drutvo, koje, time to postoji, ima jedan, ali sasvim dovoljan i neoborivi argument za napore koji se ulau u cilju opstanka i eventualnog razvoja drutva. Ako zaemo jo dublje u analizu fenomena opstanka i reprodukcije, vrlo brzo emo, sledom logikih principa, doi do proste injenica da su

Navedeno prema: Isto

odnosi meu polovima glavni pokreta, odnosno glavna snaga u borbi za obezbeivanje opstanka ljudske vrste i njene dalje reprodukcije. Prirodni proces raanja, kome svaka vrsta bezuslovno tei karakteristian je i za oveka, od kad on postoji kao takav. Okolnosti zaea i odgajanja potomstva u prvim zajednicama su bile glavne, ako ne i jedine determinante prema kojima su se ureivali drutveni odnosi; a u okviru njih odnosi meu polovima, podela rada, nain privreivanja, norme, moral itd. injenica da ena devet meseci nosi svoje potomstvo, to uslovljava to da ena miruje i ne izlae se tekom radu, i pored nje, injenica da jo nekoliko meseci posle toga ona ostaje vezana za novoroene zbog nunosti dojenja za njegovo preivljevanje, dovele su do rodne podele rada, koja je svoje obrise odrala i u savremenom drutvu, a u okviru koje su mukarci zadueni za javnu sferu, dok su ene vezane za kuu, i brinu o privatnoj sferi. Ovu primitivnu organizaciju rada i privreivanja neki eminentni teoretiari drutva, poput fukcionalista i danas smatraju funkcionalnom, ograniavajui enama na taj nain pristup resursima poput ekonomskog i kulturnog kapitala. S obzirom na prethodno reeno, prouavanje rodnih reima i odnosa meu polovima kljuno je za razumevanje i ispunjavanje nekih od osnovnih vrednosti naeg drutva, poput opstanka i reprodukcije; pored toga, neophodno je ove fenomene prouavati i kroz prostorni kontekst, s obzirom na globalnu tendenciju stvaranja urbanog drutva.

1. ELEMENTI URBANE KRIZE Kao to je ve navedeno u uvodnom delu, urbanu krizu sainjavaju samoubistva, skitniarenje, narkomanija, alkoholizam, masovni mentalni poremeaji, devijantne grupe (mafija, bande i sl.) i razni oblici segregacije. Devijantno ponaanje, odnosno ponaanje pojedinaca koje odstupa od normi drutvenog konteksta u kome se nalaze oduvek je bilo socioloki relevantno. Iako je posao sociologa radije da objasni zato veina potuje norme, nego da objasni zato ih manjina kri (krenje normi deluje zdravorazumski objanjivo; gladan pojedinac e ukrasti hleb; dok je tee objasniti zato veina gladnih ne ukrade hleb), bolesti drutva, odnoso devijacije i anomije su oduvek predmet sociolokog prouavanja. Pojam anomije je uveo Emil Dirkem, govorei o njemu u svojim kapitalnim delima (O podeli drutvenog rada i Samoubistvo). Pojam anomije, u delu Samoubistvo je iskoristio da bi klasifikovao jednu vrstu ove pojave, za koju je tvrdio da je drutvena, a ne individualna. Anomiko samoubistvo je samoubistvo koje se deava u vremenima krize i uzdrmanosti drutvenih normi; to znai da pod anomijom on podrazumeva odsustvo normi, a vladavinu nagona, strasti i elja, koje ni jedan mehanizam ne obuzdava. Drugu, znatno razvijeniju teoriju anomije izloio je Robert Merton. On je odredio kategoriju cilja koji svaka drutvena grupa poseduje i ka njemu svi lanovi grupe tee. Takoe, i put do cilje je drutveno odreen, te se svako skretanje sa definisanog puta smatra anomijom. Opsenu tipologiju gradskih anomija5 dao je Cvetko Kosti. On je u svojoj studiji svako ponaanje koje odstupa od normi klasifikovao kao nenormalno. Ovaj termin je problematian zbog veoma este upotrebe rei nenormalan u zdravorazumskom govoru i svakodnevnim razgovorima u kojima je dobila banalno znaenje (u komunikaciji izmeu niih klasa, sa malim kulturnim kapitalom (u Burdijeovom smislu 6 ), nosi znaenje ponaanja mentalno poremeenih pojedinaca), njeno korienje u nauci ne zadovoljava kriterijume specifine naune terminologije7. Po krijterijumima oblika, sankcije, nainu izvoenja i masovnosti, Cvetko Kosti deli gradske anomije na: oblike anomije, tajna drutva i rasne sukobe. Oblici anomija za
5 6

Cvetko Kosti (1982.): Grad i vreme, Vuk Karadi, Beograd Vie o Burdijeovom konceptu kapitala u: Pjer Burdije (1999.): Nacrt za jednu teoriju prakse, tri studije o kabilskoj etnologiji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 7 Jedan od problema sociologije kao nauke jeste i specifina terminologija koja se vrlo esto podudara sa zdravorazumskom terminologijom tako da su mnogi izrazi homonimi (rei istog oblika a razliitog znaenja), te bi prikladnije bilo raditi na oblikovanju specifine socioloke terminologije koja e se razlikovati od zdravorazumske, te na taj nain poveati uticaj socioloke nauke u sistemu drutvenih nauka

njega su: samoubistva, profesionalni prestupi, skitnienje, narkomanija, seksualna patologija, psihoze i neuroze, i masovne mentalne epidemije. Kosti smatra da je u savremenom gradu sve vie anomija, i to zbog napetosti koje nosi gradski ivot pozivajui se na Pitirima Sorokina, koji kae da na nervni sistem varoanina svaki dan pada takva koliina razdraenja kakva jedva pada u toku sedmice na nervni sistem seljaka8 Problem kod Kostieve tiplogije oblika anomija prestavlja kategorija seksualne patologije. Imajui u vidu da je delo objavljeno 1982. kada se homoseksualnost nauno tretirala kao bolest, u izvesnoj meri je razumljio stigmatizovanje homoseksualaca kao devijantnih pojedinaca, od strane autora. Meutim, potrebno je naglasiti da taj deo studije danas nije nauno relevantan, s obzirom da se homoseksualnost ne smatra patologijom. Takoe, ekshibicionizam (otvoreno pokazivanje svojih genitalnih organa i drugih delova tela) i fetiizam (zahtev jednog partnera da drugi obue specifinu odeu ili odeu odreene boje prilikom vrenja seksualnih radnji), koje Kosti smatra devijantnim ponaanjem, nakon seksualne revolucije i sveopte liberalizacije i emancipacije drutva, a posebno urbanog drutva, ove pojave danas nikako nisu patoloke. ak i prostituicija, koju Kosti smatra seksualnom devijacijom, u nekim urbanim delovima sveta, zakonom je dozvoljena i uredno regulisana (u nekim velikim gradovima poput Amsterdama, prostitucija je legalizovana), tako da se i taj fenomen u nekim urbanim kontekstima ne smatra patologijom. Danas se pod seksualnim patologijama u gradu pre nego gorenavedene mogu tretirati silovanja, odnosno, nasilno primoravanje na osobe na seksualni odnos, bez njenog pristanka, od strane drugih osoba. Silovanja predstavljaju pojavu uslovljenu gradskim ivotom; gradske zone koje su neosvetljene i neobezbeene, problematine su sa stanovita bezbednosti, te bi se ta tipologija mogla upotpuniti ovom pojavom. Druga kategorija anomija, po Kostiu su tajna drutva; devijantna tajna drutva su: karbonari, slobodni zidari, rotari, mafija i gangovi. Tajna drutva stvaraju pojedinci koji ele da se zatite od ostatka drutva. Za lanove tajnih drutava je karakteristino da se izdvajaju od ostalih pojedinaca specifinim sporazumevanjem. Takva drutva imaju ciljeve religiozna, ideoloke, ekonomske ili kriminalne prirode. Devijantna su zbog odstupanja od ustaljenih, normiranih naina ponaanja, iako mnoga od njih ne predstavljaju veliku opasnost za drutvo.

Pitirim Sorokin (1924): Ideologija agrarizma, Gaj, Zagreb

Treu kategorija anomija predstavljaju rasni sukobi, koji se, po Kostiu, javljaju zbog heterogenosti i horizontalne i vertikalne stratifikacije karakteristine za gradove. Velike razlike u gradovima uvek dovode do sukoba izmeu razliitih grupa, a ras ni sukobi su posebno opasni zbog toga to mogu da dovedu do genocida . U najvanije oblike rasnih sukoba, Kosti ubraja crnako pitanje, antisemitizam, probleme roma i aparthejd.

2.

RODNA PROBLEMATIKA Grad je, kao i mnoga druga polja drutvenog ivota, na simbolikom nivou odreen

rodom. Pre svega, problem predstavlja specifina prostorna organizacija u grdovima koja je asimetrino postavljena u odnosu na rodove, imajui u vidu njihove uloge. Pored toga, u narednim poglavljima e biti rei o feministikim pogledima na urbano drutvo, i na rodnu dimenziju zatite ivotne sredine. 2.1. Rodno odreena prostorna organizacija grada

Razvoj gradova od srednjeg veka pa do danas, pretpostavljao konstantne masovne migracije iz pravca sela u grad. U celoj Evropi, a posebno kod nas, gradove je u poetku inilo seosko stanovnitvo; kod nas posebno, zbog toga to je usled petovekovne turske vlasti srpsko stanovnitvo bilo povueno u ruralne predele, te im je, do odlaska Turaka, prisustvo u gradu bilo zanemarljivo malo. injenica da je celo drutvo, gotovo pet vekova bilo ruralno drutvo, uticala je na to da nau nacionalnu kulturu oblikuje ruralni habitus. Teorija prakse Pjera Burdijea moe, kao i mnoga polja drutva, da objasni i fenomen rodne odreenosti naih gradova. Naime, habitus sadri trajne dispozicije, koje su generativna osnova prakse. Te dispozicije (habitus) se formiraju u toku socijalizacije, i one na nesvesnom nivou upravljaju ovekom, i uvek ostaju u njemu, makar se i trudio da ih izbaci ili promeni. To su, dakle, matrice opaanja, vrednovanja i delovanja9 koje stvaraju praksu odnoenja drutvene strukture i individue. Nae drutvo, socijalizovano u selu, preavi u grad, sa sobom je nosilo ruralni habitus, koji je interakcijom strukture i pojedinaca kroz mnoge generacije u gradu dosta izbledeo, s obzirom na to da se kroz svaku novu generaciju jedne porodice u gradu gubi deo ruralnih dispozicija koje su socijalizacijom od pojedinaca bliih selu stekle prethodne generacije. Iako je tano da ruralni habitus nestaje i bledi, kod nas je prisustvo ovakvih dispozicija jo uvek prisutno, to nas ini tradicionalnijim od drugih drutava.10

Pjer Burdije (1999.): Nacrt za jednu teoriju prakse, tri studije o kabilskoj etnologiji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 10 O izrazitom tradicionalizmu u Srbiji svedoe mnoga istraivanja: Mirjana Vasovi (1995): Tradicionalistika orijentacija, u: Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba , Filip Finji, Beograd; Mladen Lazi i dr. (1994.): Razaranje drutva, Filip Vinji, Beograd; Mirjana Vasovi (1998): Vrednosne pretpostavke demokratske transformacije, u: Lavirint krize, Institut za Evropske studije, Beograd

Tradicionalizam kod nas, uticao je i na asimetrian rodni reim karakteristian za nae drutvo, tako da su gradovi organizovani kao teritorije muke vladavine. 11 U centru grada, koncentrisana su mesta zaposlenja, a poto je javna sfera drutva rezervisana za mukarce, ene ostaju simboliki udaljene od centra, zaposlene uglavnom u svom domu. Gradski prevoz je ureen tako da slui zaposlenima, i ide od periferije ka centru, i obrnuto. Mnoge slube i institucije sa kojima ena svakosnevno stupa u initerakcije, poput obdanita, kola, bolnica, marketa itd., rasporeene su po svakom naselju van centra grada, te tako za obilaenje tih objekata ne postoji ureena mrea gradskog prevoza. Imajui u vidu sadraj enske uloge u naem drutvu, njena je obaveza da se brine o deci i kui, te tako prosena ena mora da prelazi znatno vei put od prosenog mukarca. Iako zaposlene ene koriste povoljnosti gradskog prevoza, one imaju vee radno vreme od mukaraca imajui u vidu njihove obaveze u kui i oko nje. To pokazuju i istraivanja: Ako se posmatra zbirno vreme koje se troi na obavljanje plaenog i neplaenog rada, onda se moe videti da ene rade jedan sat dnevno due od mukaraca12 Pored ovih potekoa, enama jo neki elementi gradske organizacije uskrauju drutvene resurse. Naime, javna mesta, posebno u veim gradovima, nisu potpuno bezbedna za kretanje ena, a posebno uvee ili nou. Na taj nain enama je ogranieno kretanje, te se mogu bezbedno kretati samo u prisustvu bliskih mukaraca. Ovakvo stanje stvari da je eni potreban pratilac mukog pola da bi se oseala bezbedno stvara jednu nunu zavisnost ena u odnosu na mukarce. Takva organizacija urbane sredine proistie iz, a i dalje reprodukuje tradicionalni obrazac muke vladavine, koji kae da je mukarac samostalan i autonoman, dok je ena obeleena kao neija erka, sestra ili supruga. Ipak, ene ne insistiraju na tome da se grad osvetli i obezbedi, ve i same pristaju na takvu simboliku zavisnost, uestvujui u reprodukciji sopstvene potinjenosti. 2.2. Feministiki pogled na grad Feministkinje su se prvi put zanimale za urbane probleme poetkom 80-ih godina 20. veka. Prvi problem na koji su ukazivale jeste to to ene nisu bile ukjuene u analizu i politiku urbanog planiranja. Reenje za ove probleme nudile su ubacivanjem ena u te okvire. Ovakve pretpostavke argumentovale su time da grad zatvara ene u privatnu sferu i

11 12

Vie o konceptu muke vladavine u: Pjer Burdije (2001): Vladavina mukaraca, CID, Podgorica Marina Blagojevi Hjuson (2012): ene i mukarci u Srbiji: ta nam govore brojke, Program ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd

uskrauje im pristup drutvenim i ekonomskim resursima. Takoe, kao problem, naglaavano je neravnomerno rasporeivanje resursa od strane strukture koja je za to bila zaduena, u korist mukaraca. ene, posebno samohrane majke, dobijale su loije stanove, a stopa prisutnosti ena meu onima kojima su odobreni stambeni krediti bila je viestruko manja u odnosu na mukarce. Kao objanjenje, feministkinje su govorile da su ene diskriminisane i smatra se da one nisu u stanju da vrate svoje stambene kredite. Prva radikalnija feministika kritika je upuena od strane marksistiki orijentisanih feministkinja. One su stvorile koncept patrijarhalnog kapitalizma, u okviru koga je grad mesto koje doprinosi zatvaranju ena u ulogu domaice, neplaene radnice u kui. Kao i svaki ekstremni pogled na drutvo, i ovaj radikalni feministiki koncept sadri brojne slabosti. Pre svega, reenje problema loeg poloaja ena ogleda se u marksistikom zahtevu za naglom promenom u vidu ruenja kapitalizma. Konkretna reenja nisu ponuena od strane feministkinja, a istorija je pokazala da socijalizam, koji je u jednom trenutku zamenio kapitalizam, bar u ovom trenutku nije uspeo da se odri. Moda samo zato to nikada nije dosledno primenjena marksistika koncepcija socijalizma, ve je svaki socijalizam imao svoja velika odstupanja (titoizam, staljinizam); a isto marksistika koncepcija socijalizma moda nije mogla biti primenljiva zbog svoje utopijske note. Ali ta rasprava sada nije tema, te na ovom mestu ne moe biti razmatrana. Jo jedna od slabosti ove teorije ogleda se u tome to je zasluga za lo poloaj ena pripisana mukarcima, to joj daje zavereniki momenat, nauno irelevantan. U svojoj studiji, koja je danas najuticajnija iz oblasti sociologije odnosa meu polovima13, Burdije objanjava da nisu mukarci ti koji stvaraju muku vladavinu, ve to ini celo drutvo, zajedno sa enama kao rtvama koje reprodukuju svoj lo poloaj. Interakcija pojedinaca sa drutvenom strukturom, kroz simbolike borbe za drutvene resurse, odvija se na podsvesnom nivou, voeno neupitnim internalizovanim vrednostima. Te internalizovane vrednosti, polni habitusi, takvi su da u okviru njih pojedinci reprodukuju postojee stanje. enski polni habitus je takav da e ene proizvode svoje simbolike potlaenosti isticati kao vrline, (npr: isticanje vetine kuvanja kao prirodno enske osobine ili enski imperativ da samo ona brine o deci), reprodukujui time postojei obrazac i na taj nain socijalizovati sledee generacije u istom duhu. Nisu dakle mukarci ti koji kuju zaveru

13

Pjer Burdije (2001): Vladavina mukaraca, CID, Podgorica

protiv ena, ve je drutvena struktura organizovana na takav nain da su rodovi nejednaki. Reju, ni mukarci nisu svesni svoje vladavine. Tokom 80-ih godina, zbog ovog i drugih feministikih pokreta, dolo je do poveanja aktivizma ukljuivanjem sve vie ena u arhitekturu i urbanistiko planiranje. Sve vei je bio naglasak na prostoru, kao determinanti koja uslovljava lo poloaj ena. Sofi Votson, u svojoj studiji Rodna odreenost grada14, navodi da je jedna grupa ena arhitekata osnovala drutvo Matriks i bavila se ispitivanjem prostora kao forme koja ograniava ivot ena. Do kraja 80-ih teorije prostora kao faktora ogranienja ena esto su odlazile u krajnosti i nisu dovele do konstruktivnog reenja. S. Votson, u navedenoj studiji, navodi Suzan Tompson, teoretiarku koja je osporavala dotadanje feministike teorije, istiui da su imigrantkinje u svojim domovima na periferiji pronalazile izvore moi i samopouzdanja. Umesto grubih karikatura ivota u centru ili predgrau , razliita reenja razliite kulturne prakse.15 Na razvoj feministikih teorija uticao je i Fukoov koncept panoptikuma, tako to je podela grada na zone protumaena kao izvestan vid kontrole. Takoe, seksualnost i telo su zauzimali centralno mesto u feministikim radovima o uticaju prostora na poloaj ena. Prostitutke su oznaavane kao javni lik ene u gradu, te je enama bilo uskraeno kretanje, drutvenom regulacijom zbog diferenciranja ostalih ena od prostitutki. Smatrale su da prostor oblikuje telo kao mesto cirkulacije i proizvodnje moi. Postmoderna urbana politika je nagovestila pomak, u smislu da je otkriveno da ne postaji univerzalno reenje za svako mesto i vreme. Razmatraju se identiteti i nain njihovog formiranja u prostoru, to je dovelo da ponovnog promiljanja o prostoru i njegovom uticaju na rodne razlike. Na kraju, feministika perspektiva se dosta udaljila od ogranienih shvatanja o potrebi za ruenjem prostornog poretka. Posmatraju se nove, relevantne i sloene kategorije, te su i reforme kojima se tei racionalnije. Pored svega toga, feministiki pogled na rod oduvek je sadrao momenat drskosti i ekstrema, te je tako i sluaju njihovih zahteva za efikasnijom organizacijom gradskih slubi koje se brinu o poloaju ena.

14

Navedeno prema: Sreten Vujovi i Mina Petrovi (2005): Urbana sociologija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 15 Navedeno prema: Isto

10

2.3. Rod i odrivi razvoj U studiji koja se, u okviru odrivog razvoja u gradovima u zemljama u razvoju, bavi i rodnom odreenou problema zatite ivotne sredine, Lojd Evans i Poter16 piu da je odrivi razvoj popularna, opteprimenljiva fraza koja nastoji da zahvati sutinu sve vee zabrinutosti za budunost planete naglaavajui sloene veze izmeu ivotne sredine i razvoja. Ipak, oni kau da ne postoji jedinstvena definicija ovog pojma, zbog problematike razliitog shvatanja razvoja. U studiji se, kao znaajna za doprinos ivotnoj sredini, navodi strategija svetske banke koja je rangirala probleme zatite ivotne sredine u gradovima u zemljama u razvoju17, te da je ta strategija, pored dobrih strana, dosta kritikovana zbog toga to u nju nije ukljuena rodna dimenzija zatite ivotne sredine. Naime, uticaj rodnih odnosa je dosta znaajan za zatitu ivotne sredine, zbog prirode rodnih dispozicija kod polova. Socijalizacija ena je takva da se kod njih razvije vea briga za zdravlje i higijenu u odnosu na mukarce. enske uloge, kao to je ve reeno, takve su da one brinu o domu i deci, te se ta briga, zbog trajnih i nepromenljivih sadraja enskog habitusa, prenosi i na druge sfere ivota, pa tako i ne ivotnu sredinu. Stavovi feministkinja na tu temu se poklapaju sa ovim pretpostavkama, ali je argumentacija feministikih pristupa, u najmanju ruku netana, a potencijalno i uzrok regresa. Jedna grupa feministkinja smatra da se ene prirodno vie brinu za ivotnu sredinu, a razlog tome je to to ene daju ivot. Ovakva argumentacija, koja objanjava ljudsko ponaanje iskljuivo biolokim momentima, dosta je ograniena i nauno neprihvatljiva. Pored toga to je netaan, diskurs koji propagira ovakav pogled na enski rod koi svaki razvoj i emancipaciju ena, reprodukujui simboliko nasilje koje se vri nad enama objekzivizujui ene kao maine za raanje i odgajanje dece. Stvarajui ovakve teorije i, sa druge strane, prihvatanjem istih, same ene, pozivajui se na svoju prirodu koju ( ili nesvesno zbog nedostatka ekspertize, ili mazohistiki to je manje verovatno) definiu kao prirodu potlaenog, zatvaraju same sebe u aure tradicionalnih rodnih obrazaca, i na taj nain utiu negativno na opti napredak i razvoj drutva, uskraujui drutvu enske potencijale. Tano je da je cela struktura (ukljuujui i mukarce i ene) takva da obnavlja rodni reim muke vladavine.

16 17

Navedeno prema: Isto Gradovi u zemljama u razvoju posebno imaju problema sa zagaenjem okoline, poto je sav naglasak razvoja stavljen na ekonomsku efikasnost, ostavljajui ivotnu sredinu izloenu zagaenjima i nazatienu.

11

injenica je, takoe, da ovakav reim uskrauje drutvu potencijal da se razvija oslanjajui se na doprinos ena. Meutim, realnije je oekivati pozitivne akcije od ena nego od mukaraca, zbog toga to oni nisu direktno izloeni simbolikom nasilju, te i nemaju potrebu da bilo ta menjaju. ene, meutim, s obzirom na svoj loiji poloaj i na potlaenost kojoj su izloene, imaju izgleda da razviju svest o svom rodnom poloaju i utiu na to da se on promeni. To se ipak nikako nee desiti ako diskursi radikalnih feministkinja budu prednjaili u zagovaranju promena. Gledano iz ugla unapreenja rodnih reima, nije pogreno biti namerno radikalniji u cilju ostvarenja razvoja i ukazivanja na problem, ali feministkinje, esto nestrune u oblastima u kojima deluju, jo vie priguuju potencijal razvoja rodne svesti. Ovim argumentima moemo jasno odgovoriti na pitanje koje postavljaju autori pomenute studije: Da li one (ene D.A.) po prirodi vie brinu o ivotnoj sredini, ili im rodna dimenzija podele rada to nesrazmerno pripisuje?18. Doprinos ena zatiti ivotne sredine je svakako mogu, ali slabo ili pogreno iskorien; mnoge strategije pogreno iskljuuju rodnu dimenziju iz svog sadraja, ali treba naglasiti da ene nisu korisne ouvanju prirode zbog njihovih biolokih osobina, ve zbog vladajuih rodnih reima koji su takvi da socijalizacija ena naglaava brigu o higijeni i zdravlju.

18

Navedeno prema: Isto

12

ZAKLJUAK Globalizacija, koju prati i sve vea metropolizacija i razvoj gradova, proces je koji zahteva znaajnu naunu panju, zbog velikog uticaja na oveka i dananje drutvo. Pored toga, rodni reimi, kao to je ve reeno, znaajna su dimenzija drutva zbog uticaja na proces reprodukcije ljudske vrste, to predstavlja fundamentalnu vrednost. U ovom radu, sa tendencijom povezivanja ova dva uticajna polja drutva, izloeni su elementi uticaja urbanih procesa i struktura na rodne odnose i vice versa. Prostorna i kulturna sfera u gradu znaajno utiu na rodne reime, dok, sa druge strane, promene u sadraju rodnih uloga koje uzrokuje gradski ivot neprekidno utiu na promene u razvoju i organizaciji gradova. Na taj nain se stvara jedan dijalektiki odnos ovih dveju oblasti, koji time postaje relevantan za socioloko prouavanje u cilju razumevanja i delovanja na te procese. Zakljuak je da, i pored mnogih momenata koji doprinose simetrinosti rodnih uloga, masovna urbanizacija ima i negativne efekte, koji ovaj proces koe. Deava se da se ba u gradu, sredini koja je otvorenija i slobodnija, tradicionalna potinjenost ene ne umanjuje, ili da se ak poveava. Lako je objasniti benefite koje donosi poveanje mogunosti izbora i pristup veoj koliini resursa u otvorenom i liberalnom gradskom drutvu, meutim, takvo drutvo ne donosi samo pozitvne posledice po optu emancipaciju. Proces urbanizacije prati fenomen koji se socioloki moe nazvati paradoks slobode ili psiholoki, paradoks izbora. Naime, velike mogunosti izbora i velika sloboda, problematini su za pojedince, koji se tada, zbunjeni koliinom ponuenih informacija okreu konformizmu. Konformizam, posebno kod nas, u drutvu sa izrazitom tradicijom asimetrinih rodnih reima, donosi regres na polju izjednaavanja rodnih uloga. Za oslobaanje je potrebna sloboda, kako je govorio Kant, a na narod, koji nosi dugotrajne tradicionalne dispozicije kao posledicu vievekovnog boravka u ruralnim podrujima, moda nema ni dovoljno slobode da bi zapoeo oslobaanje i optu emancipaciju oveka (a sa tim i izjednaavanje polova), a sigurno nema dovoljno slobode za izvojevanje slobode. Primer naeg naroda nije usamljen, imajui u vidu i sluajeve u veini svetskih gradova. Ovim paradoksom se moe zakljuiti izlaganje o meusobnom odnosu urbanog i rodnog reima, s obzirom na to da, pored svih dobrih strana koje donosi ivot u velikom gradu, postoje i one strane koje dovode iskljuivo do nazadovanja. 13

LITERATURA - Cvetko Kosti (1982.): Grad i vreme, Vuk Karadi, Beograd - Marina Blagojevi Hjuson (2012): ene i mukarci u Srbiji: ta nam govore brojke, Program ujedinjenih nacija za razvoj, Beograd - Pitirim Sorokin (1924): Ideologija agrarizma, Gaj, Zagreb - Pjer Burdije (1999.): Nacrt za jednu teoriju prakse, tri studije o kabilskoj etnologiji, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd - Pjer Burdije (2001): Vladavina mukaraca, CID, Podgorica - Sreten Vujovi i Mina Petrovi (2005): Urbana sociologija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd

14

SADRAJ

UVOD.................................................................................................................................... 1 1. 2. ELEMENTI URBANE KRIZE ...................................................................................... 4 RODNA PROBLEMATIKA ......................................................................................... 7 2.1. 2.2. 2.3. Rodno odreena prostorna organizacija grada ........................................................ 7 Feministiki pogled na grad .................................................................................... 8 Rod i odrivi razvoj .............................................................................................. 11

ZAKLJUAK...................................................................................................................... 13 LITERATURA .................................................................................................................... 14

15