TEHNIKA SVOJSTVA STENA Prilikom opisa pojedinih vrsta stena napomenuto je da one, u zavisnosti od strukturno-teksturnih karakteristika, mogu biti

koriene u graevinske svrhe. Poto su strukturno-teksturne osobine ve prikazane uz petrografske opise stena na tome se ponovo neemo zadravati prikazaemo neke druge osobine koje su od znaaja za upotrebljivost stena. Na narednoj tabeli su prikazana tehnika svojstva stena:

Tehnika svojstva stena Petrografska Miner. sastav Obradljivost Struktura Tekstura Luenje Fizika Boja MehanikaTehnoloka vrstoa

Gustina ilavost Drobljivost Poroznost Plastinost Buivost Vodopropusnost Elastinost Lomljivost Vlanost Lepljivost Bubrenje Elektroprovodljivost Magnetinost Radioaktivnost Topl. osobine

OBLIK, VELIINA ZRNA I NAIN VEZIVANJA

Fizike i mehanike osobine stenskih masa u mnogome zavise od oblika, veliine, i stepena vezanosti sastojaka. Postoje brojne klasifikacije koje se daju za veliinu zrna, jedna od njih je Heremana i Stinija (Heremann & Stini):

Krupnoa zrna mermeri Grubog zrna mm Vrlo krupnozrne Krupnozrne Srednjeg zrna Sitnozrne Finog zrna

Magmatske stene preko 15 mm 10 - 15 mm 5 10 mm 3 - 5 mm 2 - 3 mm do 2 mm

Sedim. stene i preko 2 - 4 mm 1.25 - 2 mm 0.75 - 1.25 mm 0.25 - 0.75 mm do 0.25 mm 4

Oblik zrna takoe utie na vrstinu stenske mase; stena ujednaene krupnoe znatno je kompaktnija od neujednano zrnaste. Zaobljena zrna kod sedimentnih stena slabije su vezana nego uglasta dok ljuspasta zrna srazmerno svom prisutvu umanjuju stabilnost stene. Stepen vezanosti sedimentnih stena zavisi od vrste i koliine cementne mase. Najbolje vezane stene su sa bazalnim ili cementom meuprostora, dok su najslabije vezane one sa dodirnim cementom. Od oblika i veliine zrna zavisi poroznost, zapreminska teina, propustljivost, higroskopsnost, ponaanje na mrazu.

BOJA STENA Boja stene je od izvanrednog znaaja ako se stene koriste kao graevinski materijal.

Boja jedne magmatske stene zavisi od njenog mineralnog sastava i stepena njene sveine - neka od sekundarnih komponenti (epidot, hlorit, oksidi gvoa) moe intezivno pigmentirati stenu. Graniti su, na primer, uglavnom sive boje ali mogu biti rumeni ako je feldspat u njima crvenkast od oksida gvoa, kao to je sluaj sa granitom Tande u istonoj Srbiji. Kod sedimentnih stena, kao to je ve reeno, boja moe biti nasleena, singenetska ili dijagenetska i epigenetska. Postojanost boje u stenama je razliita, boja je trajnija ako stena nije izloena uticaju atmosferilija. Najnepostojanije su boje koje vode poreklo od organskih materija (crni mermeri koji pod uticajem atmosferilija blede). Postoji i niz minerala u stenama koji se mogu javiti kao primarni, sekundarni pa ak i sporedni, ije prisustvo smanjuje graevinsku vrednost kamena jer tokom vremena izazivaju flekanje stene. To su sulfidi (specijalno pirit), koji na povrini stene stvaraju ute mrlje. GUSTINA STENA Gustina (specifina teina) stene zavisi od specifine teine sastojaka od kojih je ista izgraena, varira od 26-32 kN/m3. Specifina teina se odreuje laboratorijski na usitnjenim uzorcima. Zapreminska gustina meutim, predstavlja teinu jedinice zapremine stene. Ona zavisi od mineralnog sastava ali i od strukturno teksturnih karakteristika kao i stepena ispucalosti stenske mase. Ukoliko je koliina pora u steni vea zapreminska gustina je manja i obrnuto. Ona se odreuje laboratorijski na uzorcima kockastog ili prizmatinog oblika . POROZNOST STENA

Ova osobina predstavlja odnos izmeu zapremine upljina u stenskoj masi i njene ukupne zapremine. Budui da neispunjeni prostor u stenskim masama moe biti razliitog porekla, imamo singenetsku ili primarnu i epigenetsku ili sekundarnu poroznost. Primarne upljine u stenama su pukotine luenja, ovalni mehurii u vulkanitima nastali usled zaostalih gasova (mehuraste teksture), dok sekundarne upljine predstavljaju tektonske pukotine, kavernoznost karbonatskih i drugih sedimentnih stena nastala erozijom ili rastvaranjem pojedinih komponenata itd. Pore u stenama mogu biti superkapilarne, kapilarne i subkapilarne. U stenama obine preovlauje jedan tip pora ali moe biti kombinovano i vie njih. Prema irini pore delimo na: superkapilarne sa prenikom preko kapilarne subkapilarne 0,5 mm, 0,5 - 0,0002 mm, ispod 0,0002 mm.

Veoma su retke stene koje ve primarno nisu makar i slabo porozne. Kod sveih granita poroznost iznosi ispod 1 a kod peska do preko 40. Pore mogu biti razliitog oblika, cevaste, okrugle, izuvijane,nepravilne itd. Stepen poroznosti se klasifikuje na sledei nain: Makroskopski gledano razlikujemo: grubo porozne stene sa porama upljikave, kavrnozne Prema L. Mariu stene su neporozne sa slabo porozne umereno porozne dosta porozne jako porozne preko manje od 1% od 1 - 2,5% 2,5 - 5% 5 - 20% 20% 1-2 mm veim od 2 mm

Poroznost stena je znaajna osobina jer od nje zavisi upijanje, zadravanje i kretanje vode kroz stene, strujanje vazduha i gasova, postojanost stena na mrazu i provodljivost toplote i zvuka. PROPUSTLJIVOST Ova osobina je direktno vezana sa poroznou stena i manifestuje se lakom ili slabijom prohodnou vode ili gasova kroz kapilare u stenama. Stene sa superkapilarnim porama ne zadravaju vodu i ona se u njima kree po zakonima gravitacije to su propustljive ili permeabilne stene. Takvi su ljunak, pesak, drobina, bigar, kavernozni krenjaci, les, jako ispucale magmatske ili metamorfne stene. S druge strane, stene sa kapilarnim ili subkapilarnim porama vodu primaju ali je i zadravaju te ih nazivano nepropustljivim ili impermeabilnim. Takve su svee magmatske stene, jedri krenjaci i dolomiti, gline argiloisti i dr. Poznavanje propustljivosti ima veliki znaaj kod prognoziranja uslova pojavljivanja podzemnih voda, nastajanja klizita i sl. HIGROSKOPNOST To je osobina stene da izvesnu, manju ili veu koliinu vlage moe primiti u kapilare i trajno je zadrati. To je tzv. prirodna vlanost (majdanska vlaga). Popustljive stene nisu higroskopne dok su nepropustljive esto i higroskopsne. Na narednoj tabeli dat je pregled higroskopnosti nekih vanijih stena: graniti krenjaci gline i glinci bazalti peari 1-3% 1-15% 40-60% 1-4% 15-25%

Higroskopnost je i uzrok lepljivosti stena (prijanjanje na alat), kao i bubrenja stena koje kod glina moe da povea zapreminu i do 80% (sl. 75).

Sl. 75.- Bubrenje glina

VRSTINA STENA vrstina stena predstavlja otpor koji stena prua pri dejstvu pritisaka, udara, trenja i sl. Ova je osobina bazirana na stepenu vezanosti mineralnih komponenata odnosno fragmenata stenske mase. Najveom vrstoom odlikuju se homogene i masivne, specijalno ujednaeno-zrnaste stene ili stene iji su sastojci izukrtani (ofitska struktura). Porfirske stene, posebno varijeteti sa mandolastom ili mehurastom teksturom imaju manju vrstinu. Sedimentne stene u pogledu ove osobine pokazuju veliku raznolikost; vrstina je vea kod stena sa bazalnim cementom ili cementom meuprostora a pogotovu ako je cement karbonatski ili silicijski. Kavernoznost karbonatskih kao i kriljavost metamorfnih stena smanjuje vrstinu. Povean sadraj vlage u steni takoe smanjuje vrstinu. Koeficijent omekavanja dobija se na osnovu odnosa vrstine koju pokazuje stena u suvom stanju i vrstine u stanju kada je ista potpuno zasiena vodom. Koeficient 1 odgovara sluaju kada stena pod uticajem vode ne omeka ni malo. ilavost je otpor stene na udar. Za stene koje se pri udaru drobe kaemo da su krte, obrnuto, stene otporne na udar smatramo ilavim. Krte stene imaju neravne i zupaste povrine preloma dok su ilave obino koljkastog preloma. Ova je osobina znaajna za putogradnju.

Habanje predstavlja skup promena koje stena trpi prilikom trenja; ova je osobina znaajna pri izboru kamena za putogradnju ili kamena za stepenita. ELASTINOST I PLASTINOST STENA Osobina stene da trpi plastine deformacije i da se po prestanku rada sila vraa u prvobitno stanje naziva se elastinost. Plastinost meutim, predstavlja sposobnost menjanja forme koju materijal zadrava po prestanku dejstva sile koja je deformaciju prouzrokovala. PROVODLJIVOST ZVUKA Brzina prostiranja zvuka kroz stensku masu zavisi od vrste i sklopa kamena. Jedre, neporozne i svee stene bolje provode zvuk nego ispucale i rastresite. Kod ispucalih zvuna provodljivost se poveava ako su kapilare ispunjene vodom. Stene rapavih povrina i visoke poroznosti su priguivai zvuka te se koriste za oblaganje zidova u dvoranama gde je zvuna izolacija neophodna.

ELEKTROPROVODLJIVOST Provodljivost elektrine struje zavisi od mineralnog sastava, sklopa, poroznosti, sveine i koliine apsorbovane vode. Elektrina provodljivost raste sa kriljavou, slojevitou, poveanjem koliine vode u njoj i dr. MAGNETINOST Magnetinost stene uslovljena je magnetizmom njenih komponenata. Dijamagnetine stene u magnetnom polju pokazuju

odbijajui a paramagnetine privlaei efekat. Ovo svojstvo stena je znaajno pri geofizikim ispitivanjima, specijalno pri istraivanjima leita sa magnetinim mineralima. RADIOAKTIVNOST STENA Radiaktivnou se odlikuju stene koje sadre minerale sa elementima koji emituju radioaktivne zrake. Za graevinsku primenu znaajna je zatitna sposobnost stena od radijacije. Stene su uopte uzev dobri zatitnici od radijacije, stene velike gustine naroito. One se stoga mogu koristiti za izradu ploa za zatitu od radioaktivnog zraenja. TOPLOTNA SVOJSTVA Toplotna provodljivost stena zavisi od mineralnog sastava i sklopa stene. Masivne i ujednaeno zrnaste stene provode toplotu u svim pravcima podjednako, dok kriljave, tabliaste i ploaste bolje provode toplotu du povrina kriljavosti i slojevitosti nego upravno na njih. Porozan i ispucao kamen snanije provodi toplotu ako su kapilari i pukotine ispunjeni vodom. Toplotna provodljivost se meri koeficijentom provodljivosti koji predstavlja koliinu toplote koja kroz stensku masu proe u jedinici vremena. Kao dobri toplotni izolatori, prilikom izgradnje objekata, upotrebljavaju se, bigar, upljikave lave, plovuci i druge jako upljikave stene sa izolovanom poroznou. DEJSTVO VATRE NA STENE Izloene uticaju vatre sve stene trpe izvesne promene, koje su utoliko vee ukoliko je uticaj vatre nagliji i plamen jaeg intenziteta. Pri uticaju toplote koja odgovara temperaturi poara (oko 850 oC) Monomineralne stene su postojanije polimineralnih, sitnozrne i kompaktne od krupnozrnih i poroznih. Karbonati se na oko 900oC razlau na CO2 i CaO. Jako su neotporne stene sa veim sadrajem

vulkanskog stakla, te se o svemu ovome takoe mora voditi rauna prilikom upotrebe kamena za oblaganje ili kamena za zastore puteva ispod asvaltne pokrivke. STILJIVOST STENA Stljivost stena je fiziko svojstvo stena da smanjuju zapreminu prilikom dejstva optereenja. Ova je osobina znaajna za prognozu sleganja tla ispod objekata Stiljivost zavisi od sklopa stene, te vrste, dobro vezane stene imaju malu stiljivost, dok se nevezane i delimino plastine stenske mase karakteriu znaajnom stiljivou. Kolina vode u stenama takoe utie na ovu osobinu - stene zasiene vodom se sleu sporije od suvih stena.

PRIMENA STENA

Primena stena poinje sa Paleolitom - dobom neobraenog ili grubo obraenog kamena i nastavlja se u neolit - doba glaanog kamena koje traje sve do istorijskog doba koje je u razliitim delovima sveta poelo u razliito vreme. Jedini dokazi iz tih davnih vremena koji nam govore o tadanjim civilizacijama izraeni su od kamena (grobnice, hramovi) ili su u kamenu urezani. O egipatskoj civilizaciji svedoe piramide i sfinge kao i hijeroglifski zapisi na kamenu (obelisci) ili na peenoj glini. Pri tome je za graditeljstvo u najstarijim epohama veoma znaajan bio granit iz Asuana. Korienje kamena se nastavlja u drevnoj Grkoj (Klasini period, period Helenske kulture, itd.) ali se pritom koristi uglavnom mermer. Teei ka velikim dimenzijama a pritom i estetskom savrenstvu graevina oni su u mermeru nali manje tvrd i lako obradljiv materijal. Rimljani ve koriste ciglu i malter - rimski cement kako u visokoj gradnji (Arene, Forum romanum), tako i u niskogradnji i mostogradnji (most na Tibru u Rimu je i danas u upotrebi). Na tlu Jugoslavije najstariji podaci potiu iz neolita (pre 5.800 godina) o emu svedoi kultura Lepenskog Vira okarakterisana planskim naseljem, orujem i oruem, nakitom i skulpturama koji prevazilaze okvire nacionalnog naslea. Antiko razdoblje na naem tlu je poznato po intenzivnom korienju kamena za monumentalnu gradnju (Sirmijum, Singidunum, Gamzigrad).

U srednjem veku dominira vizantijska kultura koja obilno koristi kamen za crkveno graditeljstvo, pri emu je ve u upotrebi tesan kamen kao to je sluaj u monumentalnim zadubinama Nemanjia: Studenici, Deanima, Mileevi, Graanici, ii, Sopoanima te u kasnijim sakralnim spomenicima tzv. Moravske kole - Ljubostinji, Kaleniu, Ravanici, Manasiji, crkvi Lazarici itd. To su preteno mermer, bigar, bree, peari. Posle pada Srpskog carstva na Kosovu raste uticaj islamske kulkture i grade se damije ali i kameni mostovi - Viegrad, Mostar, Trebinje, zatim hanovi, putevi i dr. Stene se u dananje vreme koriste i kao graevinski materijal, i kao sirovina za proizvodnju graevinskog materijala. Primena kamena se vri: A. U izgradnji - graevinski kamen B. U proizvodnji graevinskog materijala C. U industriji Stene kao graevinski kamen Graevinski kamen moe biti tehniki i arhitektonski. TEHNIKI KAMEN Tehniki kamen moe biti lomljenik, tucanik, mleveni kamen i obraeni kamen; upotrebljava se u hidrogradnji, putogradnji, izgradnji eleznikih pruga, betonskih konstrukcija i za zidanje objekata. Lomljenik je kamen koji se dobija direktno na majdanima posle miniranja; nepravilnog je oblika, nesortiran i koristi se za zidanje kamenih nasipa, ispunu drenanih rovova, podlogu puteva, pa ak i za gradnju u nedostatku obraenog materijala.

Tucanik se proizvodi drobljenjem lomljenog kamena. Zavisno od veliine estica upotrebljava se za za izgradnju zastora kod pruga i puteva, kao agregat za beton, teraco ili vetaki kamen. Mleveni kamen se dobija potpunim mainskim usitnjavanjem lomljenog kamena do estica veliine maksimalno 15 mm. To je kamena sitne ili kameno brano. Upotrebljava se kao agregat za asvalterske radove, za izradu maltera i vetakog kamena. Obraen kamen moe biti cepan, kao to je sluaj kod krovnih kriljaca koji se prave od argiloista i srodnih stena, klesan, kao kod kamena obraenog za gradnju kua, puteva, ivinjaka, i dr. i najzad rezan (monoliti), kada se upotrebljava u vidu rezanih (obraenih) blokova, koji se esto koriste kao osnova za izradu skulptura. TEHNIKI KAMEN ZA HIDROGRADNJU Poto kamen korien u hidrogradnji ima stalni ili povremeni kontakt sa vodom (akumulacije, utvrde obala, gatovi, regulacija bujica) mora biti sve i dobrog kvaliteta. Koriste se svee magmatske stene, gnajsevi neizraene kriljavosti, masivni amfiboliti, krenjaci i mermeri, jedri peari itd. TEHNIKI KAMEN ZA PUTOGRADNJU Za putogradnju se koristi sve kamen, kompaktne grae, postojan na mrazu i elastian. Takvi su krenjaci, dolomiti, efuzivi, granitoidi, mermeri, amfiboliti, ljunak, pesak. Za eleznike pruge se koriste uglavnom dijabaz i amfibolit dok je krenjak mnogo manje poeljan. TEHNIKI KAMEN ZA BETONSKE KONSTRUKCIJE Betonske konstrukcije se po pravilu izrauju 85% od kamena pri emu se u ovu svrhu koriste svee magmatske stene, homogeni metamorfiti, peari, krenjaci, dolomiti, pesak i ljunak.

TEHNIKI KAMEN ZA ZIDANE KAMENE KONSTRUKCIJE Za kamene konstrukcije, koje predstavljaju nosee i nenosee zidove, ograde, tunele upotrebljavaju se peari, karbonatne stene, granitoidi. Kamen treba da bude sve i postojan prema uticaju vlage, insolacije i agresivnih voda. U Jugoslaviji ima dobrog graevinskog kamena koji se eksploatie na vie mesta kao to su kamenolomi na Frukoj Gori (Rakovac i Ledinci), na Venacu, Bukulji, Boranji, kod Novog Pazara, na Rudniku, Kopaoniku i drugim mestima. STENE KAO ARHITEKTONSKI I UKRASNI KAMEN Pod ukrasnim kamenom podrazumevamo stenski materijal od koga se runom ili mainskom obradom dobijaju ploe ili blokovi za dekorativne svrhe ili se od njega daljom obradom mogu dobiti ukrasni predmeti. Ovaj kamen mora biti velike vrstine, lepih i postojanih boja i dobre trajnosti. Upotreba kamena u arhitektonske svrhe zavisi od sastava stene, sklopa (sl. 76), boje i njene postojanosti, vrstine, abanja, ilavosti i obradljivosti. Najee se u ove svrhe upotrebljavaju mermeri, mermerne i serpentinske bree, krenjaci, bigrovi, oniksi.

Sl. 76. Dekorativna kamena ograda sa dobrom (A) i nepovoljnom (B) orijentacijom folijacije U naoj zemlji znaajnija nalazita ukrasnog kamena nalaze se na Venacu, Ropoevu kod Sopota, kod Novog Pazara, Sijarinske Banje, i na nekim drugim mestima.

Kamen za proizvodnju graevinskih materijala Ovaj kamen se upotrebljava termoizolacionih materijala KAMEN ZA VEZIVA Kamen se za ovakve namene koristi za pravljenje krea, gipsa, portland cementa, i hidraulinog krea. Za proizvodnju krea koristi se kalcijum-karbonatni materijal koji se pri peenju razlae na kalcijum oksid i ugljendioksid. Krenjaci se peku na temperaturama oko 900 oC posle ega se gase vodom. Kre se upotrebljava u graevinarstvu, kao topitelj u metalurgiji, u hemijskoj industriji (celuloza, papir, insekticidi), kao procesni reagens (prehrambena industrija, eer, elatin, konzerve), kao vezivo (sinteromagneziti), u vodoindustriji (kao preista i neutralizator) itd. Za proizvodnju graevinskog gipsa koristi se materijal koji sadri kalcijumsufat sa vodom tako to se peenjem iz njega odstrani sva kristalna voda. Upotrebljava se u graevinarstvu, u industriji porcelana, metalurgiji, medicini i industriji cementa. Nalazita su u okolini Grue. Cement, koji ima najiru primenu u graevinarstvu, dobija se arenjem i mlevenjem cementnih laporaca ili sirovine dobijene meanjem krenjaka i gline. Leita cementnih laporaca kod nas nisu retka; ovaj materijal se eksploatie i cement proizvodi u Beoinu na Frukoj Gori, kod Ralje, Popovcu kod Paraina, kod Kosjeria, kod eneral Jankovia. Za proizvodnju hidraulinog krea koriste se laporoviti krenjaci sa 6-25% gline. za proizvodnju veziva i

Za proizvodnju stakla se koriste kvarcni peskovi koji moraju biti veoma isti sa preko 98% SiO2. tetne primese u ovakvim peskovima su oksidi gvoa, minerali glina, oksidi Ti, Cr i dr. Kvarcnih peskova - staklaraca ima kod nas u Rgotini kod Zajeara, kod Banje Koviljae itd.

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI Kao termoizolacioni materijali najee se koriste plovuci koji se mehaniki drobe, zatim ekspandirani perliti i mineralne vune koje se dobijaju zagrevanjem dijabaza i bazalta. Za hemijski otporne cevi i podove koristi se dijabaz ili bazalt a preradom ovih materijala bavi se petrurgijska industrija. Za izradu silikatnih opeka koriste se kvarciti.

Kamen u industriji U metalurgiji se koristi kalcijum karbonatni materijal kao topitelj u visokim peima za proizvodnju sirovog gvoa. U hemijskoj industriji takoe se koristi kalcijum-karbobnat u proizvodnji stakla, kozmetike, tekstila, hemikalija, vetakog ubriva, kao punitelj itd. U industriji vetakog ubriva upotrebljavaju se i stene sa leucitom kojih ima kod Gnjilana. U industriji vatrostalnih materijala za proizvodnju opeka se koriste dolomit (dolomitske opeke) i kvarcit (silikatne opeke). Osnovne sirovine u porcelanskoj industriji predstavljaju gline kaolinitskog tipa, dok se bentonitske gline koriste kao sirovine za isplake prilikom buenja, i za metalurku industriju. Kaolinitskih glina ima u Rudovcima kod Aranelovca a bentonitskih kod Petrovca na Moru, kod Nia, Vrdnika na Frukoj Gori.

U ciglarskoj industriji se kao osnovna sirovina koristi les. Opeka se proizvodi u ciglanama po celoj Vojvodini, u okolini Beograda (Vinjica, kod Zemuna) i dr.

POSEBNA SVOJSTVA NEKIH STENA I TERENA SA STANOVITA GRAENJA I NJIHOVA UPOTREBLJIVOST

Dosadanje iskustvo omoguuje grupisanje stena prema njihovim inenjerskogeolokim i drugim karakteristikama, zatim odredbu bitnih osobina magmatskih, sedimentnih i metamorfnih stena za potrebe gradnje kao i definisanje podruja njihove upotrebe. Pri razmatranju svega ovoga, osim tehnikih svojstava (petrografskih, fizikih, mehanikih i tehnolokih) treba uzeti u razmatranje jo dva isto geoloka faktora: - nain (uslove) stvaranja pojedinih vrsta stena, - pozitivne ili negativne promene na stenama koje su one pretrpele tokom duge geoloke istorije pod uticajem raznih spoljnih faktora. U narednom poglavlju naveemo najvanije karakteristike pojedinih grupa stena. Magmatske stene

Sledee karakteristike magmatskih stena mogu se navesti kao opte: - dubinske magmatske stene pokazuju manje razlike u svojim odlikama; u njima su jako nepoeljne krupnije anklave (ksenoliti); - vulkanske stene pokazuju vee razlike, specijalno u sklopu; u njima se, kao veoma nepoeljna, javlja vea ili manja koliina stakla u osnovi. - ine stene nemaju vei praktini znaaj jer se javljaju u manjim masama, izuzetak predstavljaju pegmatiti i pojedine vee mase dijabaza. - vulkanska stakla imaju posebne karakteristike.

INTRUZIVNE MAGMATSKE STENE Intruzivne magmatske stene imaju primenu kao - lomljen i profilisan (obraen) kamen - kamen drobljen u razliitoj granulaciji za pruge, puteve i beton - kao arhitektonski kamen - enterijeri, eksterijeri, skulptorski kamen itd. Sve su pak ove stene izloene dugom uticaju atmosferilija podlone dezintegraciji - grusiranju. U naim prostorima zona grusiranja moe biti i do 10 m i to naroito u brdskim podrujima. Pri upotrebi dubinskih magmatskih stena korisno je iz majdana dobiti to vee monolite. KISELE DUBINSKE STENE

Najzastupljeniji predstavnici ove grupe magmatskih stena na teritoriji nae zemlje su graniti, sijeniti i granodioriti. Boje su sive ili crvenkaste u zavisnosti od mineralnog sastava i pigmenta, strukture zrnaste (sitnozrniji varijeteti imaju bolje tehnike karakteristike) a teksture najee masivne. S obzirom na rasprostranjenost eksploatacija im nije tako velika. Dobro se glaaju i dosta su otporni na agresivno dejstvo atmosferilija ali su veoma osetljivi na vatru zbog razliitog linearnog koeficijenta toplotnog irenja. Graniti su zastupljeni oko Bujanovca, Lebana, na Kopaoniku, na Staroj Planini, Crnajki, Tandi, kod Vrca, na Kosmaju, Ceru, Bukulji. Sijenita ima na Tandi i Staroj Planini, dok su granodioriti zastupljeni na Kopaoniku, na eljinu, na Boranji, Ceru i dr.

BAZINE DUBINSKE STENE Meu bazinim plutonitima najznaajniji su gabrovi -grupa stena promenljivog mineralnog sastava tamnozelene do tamnosive boje i zrnaste strukture. Sastojci ovih stena obino bivaju zupasto srasli to poveava vrstinu ovih stena. Svee stene se lako poliraju i tada su otporne na atmosferilije. To je inae veoma cenjen arhitektonski, skulptorski i graevinski materijal. Bazini plagioklas u gabru katkad ima plaviast otsjaj (labradoriziranje) te mu to poveava upotrebnu, posebno estetsku vrednost. Gabrova u naoj zemlji ima na vie mesta ali se ne aksploatiu; najvee mase su na Deli Jovanu i na Staroj Planini, dok se kod Viegrada u bivoj BiH, vri i eksploatacija gabra. ULTRABAZINE INTRUZIVNE STENE To je grupa peridotita - najmanje koriena grupa intruzivnih stena. Boje su tamnozelene, maslinastozelene do crne a strukture

zrnaste. U najveem broju sluajeva peridotiti su serpentinisani. Serpentiniti prijatnih boja se koriste kao dobar arhitektonski kamen ali se iz njih teko mogu dobiti vei monoliti. Komercijalni znaaj u grupi ultrabazinih stena imaju jedino duniti od kojih se prave opeke za industriju stakla, elika i cementa, kao i za proizvodnju TA pei. Samleven dunit daje olivinski pesak koji se koristi u livakoj industriji. Kod nas peridotita ima na Goleu (dosta sveih),na Kopaoniku, Zlatiboru, Maljenu i dr. IZLIVNE MAGMATSKE STENE KISELI I INTERMEDIJARNI VULKANITI Meu njima su najzastupljeniji daciti, andeziti i trahiti, koji ipak nemaju onaj znaaj kao intruzivne stene zbog promenljive koliine i veliine fenokristala, kao i zbog pojave stakla u osnovnoj masi. Upotrebljavaju se preteno kao tehniki kamen; u najveoj meri kao agregat u putogradnji ili u obliku kocki i ivinjaka. Ove stene su i nosioci polimetalinih mineralnih sirovina (Pb,Zn,Cu). Kod nas su kiseli i intermedijarni efuzivi zastupljeni na Frukoj Gori (Ledinci i Rakovac), na Rudniku (Slavkovica), kod Ljubovije, na podruju Trepe i Kopaonika, u Timokoj magmatskoj oblasti, kod Surdulice i dr. BAZINI VULKANITI Meu bazinim vulkantima najznaajniji su bazalti i dijabazi. Bazalti su slaboizraene porfirske strukture, crne boje, koljkastog preloma i skoro redovno sadre staklo u osnovnoj masi. Dobro se glaaju te se upotrebljavaju kao arhitektonski kamen, specijalno za nadgrobne spomenike.

Dijabazi su takoe crne boje ali im je struktura ofitska ime je vrstina stene bitno poveana. Nedostatak im je to se javljaju uglavnom u manjim masama. Bazalti i dijabazi se koriste kao najkvalitetniji drobljeni agregat za abajui sloj u putogradnji i za izradu specijanih betona. Osim toga bazalti i dijabazi predstavljaju osnovnu sirovinu za petrurgiju i za proizvodnju mineralne vune. VULKANSKA STAKLA Najpoznatiji varijeteti vulkanskog stakla su obsidijan i pehtajn, koji su, kao to je ve napomenuto, korieni jo u paleolitu i neolitu kao kamen za orua i oruja a koriste se i danas kao poludragi kamen. Plovuac je proizvod naglog hlaenja silicijom bogatih lava; sadri veliki broj upljina odvojenih staklastim membranama i ima zapreminsku masu manju od 1gr/cm3. Po tome to pliva po vodi ova vrsta vulkanogenog materijala je i dobila naziv plovuac. Koriste se kao sredstvo za glaanje, kao termoizolacioni materijal i za izradu lakih betona. Perlit se karakterie specijalnom teksturom u vidu sferoidalnih koncentrinih pukotina u staklu riolitskog sastava. Ima sposobnost ekspandiranja (kokanja) te agregat ima zapreminsku teinu ispod 1gr/cm3. Perlit predstavlja izvanredan termoizolacioni materijal - 1 cm perlitskog maltera po svim odlikama odgovara debljini od 9 cm klasinog maltera, zatim 8 cm opeke ili 15 cm betona. U poljoprivredi se upotrebljava za poboljanje kvaliteta zemljita, jer je porozan te zadrava vazduh i upija vodu (koliina upijene vlage je 2-8 puta vea od mase perlita). Upotrebljava se takoe u industriji boja (kao filter i punilo). Vulkansko staklo se ekspotaie kod Vranja.

GRAENJE U TERENIMA MAGMATSKIH STENA Tereni koji su izgraeni od sveih intruzivnih stena imaju veoma povoljne karakteristike za gradnju praktino svih objekata; u njima se mogu uspeno uraditi stabilni tuneli i drugi podzemni objekti veih dimenzija. Ako su, meutim, stenske mase tektonski polomljene ili pak raspadnute njihov kvalitet kao podloge slian je nevezanim sedimentnim stenama. Efuzivne magmatske stene takoe mogu biti dobra podloga za temeljenje ili za izgradnju objekata u njima. Ove su stene, meutim, esto okolorudno promenjene ime im se znatno menjaju tehnike karakteristike, opada im nosivost - od prektino neograniene, kod sveih, do veoma male, kod tronih i razlomljenih vulkanskih stena. Sedimentne stene Sedimentne stene su po vrednosti i razliitosti namene kao i po svome ueu u povrinskim delovima Zemljine Kore (3/4) daleko ispred magmatskih a naroito metamorfnih stena. Dok je kod magmatskih uglavnom bitna sveina stene zbog stalnosti sastava, kod sedimentnih postoje ogromne razlike ak i kod istog petrografskog lana. Ipak se moe rei da ne postoji sedimentna stena koja u dananjoj tehnologiji nije nala svoju primenu, a neke od njih predstavljaju bitne komponente bez kojih se ne moe zamisliti savremena ovekova aktivnost. KLASTINE SEDIMENTNE STENE Klastiti se mogu javljati kao nevezane ili dijagenetski vezane slojevite ili masivne stene. NEVEZANI KLASTITI Drobina je izgraena od neklasiranog fragmentiranog materijala akumuliranog u podnoju strmih padina ili donjem delu

kratkih bujunih tokova. Primena drobine je veoma ograniena uglavnom kao kamen za nasipe. ljunak je izgraen od krupnih, zaobljenih i esto heterogenih fragmenata. ist ljunak (izuzev marinskog) je osnovno punilo betona i predstavlja prirodni materijal koji se brzo stabilizuje te se upotrebljava i kao nosei zastor u putogradnji i visokogradnji U naoj zemlji ljunak se eksploatie na obalama i iz korita Morave, Save, Zete, i dr. Pesak ima iste petrografske, genetske i tehnike karakteristike ali mu je primena mnogo raznovrsnija; upotrebljava se za proizvodnju stakla, u livakoj industriji, kao graevinski materijal (izrada maltera) i dr. Nalazita peska su kod Mladenovca, Vrca, Deliblata, Rgotine kod Bora (staklarac) i dr. POLUVEZANI KLASTITI Les je neslojevita stena eolskog porekla koja pokriva oko 7% evropskog kontinenta. Javlja se u debelim poroznim (cevaste) naslagama debljine 40-170 metara. U okviru jednog sloja predstavlja veoma stabilan teren za gradnju, ali ukoliko se nae u dve ili vie faze naslaga moe biti potencijalno klizite koje je teko sanirati. Les je jedna od najboljih sirovina za ciglarsku industriju. Najvee koliine lesa se ekploatiu na podruju Vojvodine. Gline i srodne stene ine visok procenat sedimentnih stena. Sastoje se od minerala glina (kaolinit, monmorijonit), a kao primese sadre karbonate, kvarc, okside gvoa i dr. Kaolinitske gline su sirovina za industriju porcelana, monmorijonitske za kalupe u vatrostalnoj industriji, a neiste gline imaju primene u grnarstvu. Neke vrste glina, specijalno bentonitski tipovi, imaju jaku sposobnost bubrenja kao rezultat jonske izmene (sl.76). Osim toga

bentonitske gline pokazuju tzv. tiksotropne karakteristike koje se odraavaju u izmeni viskoziteta prilikom mehanikog delovanja. Vatrostalne gline se eksploatiu u okolini Aranelovca a monmorijonitske kod Vrdnika na Frukoj Gori i kod Petrovca na moru. VEZANE KLASTINE STENE Bree su izgraene od uglastih odlomaka stena, najee uniformnog sastava, vezanih karbonatskim, kvarcnim, glinovitim i sl. vezivom. vrstoa na pritisak kod brea zavisi od vrste veziva. Bree se lepo poliraju te predstavljaju znaajan arhitektonski kamen. Mermerne bree se eksploatiu kod Deana na Kosmetu, Ropoeva na Kosmaju i u blizini Uike Poege a krenjake kod aka i Bara. Konglomerati predstavljaju vezan ljunak najee heterogenog sastava. vrstina na pritisak, kao i kod brea, zavisi od vrste veziva. Ne podnose obradu stoga im je primena veoma ograniena. Peari predstavljaju vezani pesak ija vrstina, pored vrste i naina vezivanja, zavisi i od sastava. Koriste se u graevinarstvu i kao tehniki i kao arhitektonski kamen. Poznatija nalazita su kod Manasije na Resavi, Belih voda kod Kruevca, kod Ljiga, na Grzi (crveni peari) kod Ostrunice i dr. VEZANE HEMIJSKE I ORGANOGENE STENE Krenjaci se javljaju u slojevima razliite debljine a katkad i kao masivni; izgraeni su od kalcita, ali se kao primese javljaju kvarc, minerali glina, oksidi gvoa, itd. Boje su bele do sive ili rumenkaste. Primena krenjaka je veoma iroka, kako u graevinarstvu, tako i u hemijskoj i metalurkoj industriji. Kao graevinski kamen eksploatie se kod Golupca, kod Paraina i u Istonoj Srbiji.

Dolomiti se, kao i krenjaci, javljaju u vidu slojeva i kao masivni. Imaju specifian nain raspadanja. Koriste se u graevinarstvu, ali su slabijeg kvaliteta od krenjaka, zatim u industriji vatrostalnih materijala, i dr. Im ih kod Lepoglave, Studetice, kod Pirota. Bigar je upljikava kalcijum karbonatna stena koja se stvara oko izvora, vodopada i u peinama, gubljenjem CO2 iz rastvorenog kalcijum-bikarbonata (Ca(HCO3)2). Stena je porozna, vodopropusna, dobar izolator zvuka i toplote, laka za obradu i gradnju. Mnogo se koristila pri izgradnji srpskih srednjevekovnih manastira a danas se koristi i u graevinarstvu i kao arhitektonski kamen. Bigra ima kod Bajine Bate i Uica, Pirota (manastir Bigar), Banje Koviljae, Ljiga Travertin je za razliku od bigra nastao taloenjem iz toplih voda; trakaste je grae i katkad lepih boja kada se koristi i kao graevinski i kao arhitektonski kamen. Ima ga kod Sjenice. Mermerni oniks je hidrotermalni hemijski sediment trakaste grae koji se koristi kao arhitektonski kamen i za izradu kamene galanterije. Ima ga kod Sijerinske banje, kod Pei, kod Lozovika (Jagodina). Tufovi, kada su dobro vezani mogu imati izvesnu primenu. Njihove karakteristike variraju u zavisnosti od sastava.Odlikuju se visokom poroznou, dobri su izolatori ali imaju uglavnom slabu mehaniku otpornost. Eksploatiu se kod Ljiga (ignimbriti), u blizini Aranelovca (uti Oglavak) i kod Vranja. GRAENJE U TERENIMA SEDIMENTNIH STENA Stabilnost terena izgraenih od nevezanih sedimentnih stena (ljunka i peska) zavisi od njihovog granulometrijskog sastava i zbijenosti stenske mase. Voda bitno ne menja njihove fizikomehanike osobine.

ljunkovi su rastresiti i slabo stiljivi te su povoljni za temeljenje objekata. Izvoenje podzemnih radova, meutim, u njima praktino je neizvodljivo. Peskovi su rastresiti, a kada su zasieni vodom slabo su pokretljivi. Kod izgradnje temelja u peskovima veliki znaaj ima prisustvo glinovite komponente koja im smanjuje nosivost. Podzemni se radovi u njima izbegavaju. Stabilnost objekata na terenima od glina zavisi od stepena njihove kohezije; kod glina postoje dve faze sleganja: prva neposredno nakon optereenja, koja se manifestuje brzo u vidu bonog istiskivanja, i druga lagano i dugotrajno sleganje koje moe trajati decenijama. Zbog osobine da neke gline bubre, imaju tiksotropne osobine i da su stiljive, pre svakog planiranja gradnje na njima mora se izvriti detaljna analiza ovih stena. Podzemni radovi u njima se izvode sporo i zbog estog bubrenja prostorije se moraju odmah obezbeivati jakim podgradama. Kanali, akumulacijski baseni i hidrotehniki objekti zbog vodonepropustljivosti glina su mogui. Stabilnost kosina i useka u glinama je mala. U terenima izgraenim od lesa stabilni su i vertikalni zaseci do 40-ak i vie metara. Les je suv i pogodan za izvoenje i povrinskih i podzemnih radova. Podzemne vode, meutim, deluju na stabilnost lesnih terena te iniciraju klizita (ortanovci - na pruzi Novi SadBeograd). TERENI IZGRAENI OD FLIA Poto je na teritoriji Jugoslavije fli veoma esto razvijen a graenja se na njemu i u njemu ne mogu izbei, to treba naglasiti osnovne karakteristike ovih terena za potrebe graenja. Fli se moe definisati kao tipian sinorogeni, veoma heterogen kompleks klastinih marinskih sedimentnih stena. U njemu se smenjuju vodopropusni i vodonepropusni slojevi kao i slojevi razliite vrstine i otpornosti na eroziju i to i vertikalno i lateralno. Za izradu temelja najpogodnije su lokacije izgraene od jednog litolokog lana. Ako je pak vie razliitih lanova teren zahteva detaljnija inenjerskogeoloka ispitivanja. Prilikom izrade saobraajnica u fliu

najveu opasnost predstavljaju nestabilne padine (sl. 77) i duboke i este jaruge. Pri izvoenju podzemnih radova problemi nastaju kod zdrobljenih i raskvaenih glinovitih komponenti flia. Primere veoma teke gradnje i estih odronjavanja imamo na putu Virpazar-Bar. Premda se u krenjacima i dolomitima moe graditi veoma sigurno, jer pomenute stene imaju dobru stabilnost i nosivost, ove povoljne karakteristike nestaju sa pojavama pukotina, kaverni i ispunjenjima crvenicom. Kosine i zaseci su stabilni ako je stena jedra. Podzemni radovi se takoe izvode lako. U jako karstificiranim terenima prilikom temeljenja i izrade saobraajnica i podzemnih radova mora se ispitati graa terena i dati podaci o postojanju podzemnih kaverni kako ne bi vremenom dolo do sleganja. Metamorfne stene Meu metamorfitima je najmanji broj ekonomski korisnih stena pogotovu ako im je tekstura izrazito kriljava (izuzetak ine argiloisti). Gnajsevi su po sastavu stene srodne granitima ali im tekturne karakteristike a s njima i primenljivosti variraju. Tipovi masivne i ujednaene krupnoe zrna upotrebljivi su kao graevinski kamen. Eksploatiu se kod Vrca, u okolini Leskovca, itd. Amfiboliti su stene izgraene od amfibola i plagioklasa i tamnozelene do potpuno crne boje. Masivni amfiboliti su dobar graevinski kamen ali se ne javljaju u veim masama. Mikaisti su veoma kriljave i liskunom bogate stene koje nemaju primene. Argiloisti i filiti su niskometamorfne stene finog zrna, tamnosive do crne boje i javljaju se u tankim ploama koje se lako

cepaju. Upotrebljavaju se kao krovni kriljci jer imaju malu poroznost i otporni su na atmosferilije. Ima ih kod Ivanjice. Kvarciti su monomineralne masivne metamorfne stene, veoma vrste i nepogodne za obradu te u graevinarstvu praktino neprimenljive. Upotrebljavaju se u industriji silicijskih opeka, abraziva i dr. kriljci imaju promenljiv mineralni sastav i kriljavu teksturu, a uglavnom su lepidoblastine, ree granoblastine strukture. Prema vodeem mineralu razlikujemo, amfibolske, talkne, hloritske, epidotske i dr. varijetete. Talkni kriljci imaju primenu u kozmetikoj, hemijskoj, industriji guma, hartije i pestiticida. Mermeri su veoma znaajne preteno monomineralne kalcitske ili dolomitske stene. Strukture su mozaine, teksture masivne, boje bele, sive, zelenkaste, rumene. Koriste se kao izvanredan graevinski, arhitektonski i skulptorski kamen, specijalno ako se mogu dobiti krupniji blokovi. U naoj zemlji se eksploatiu na Venacu, kod Studenice, kod Pirota, kod Deana. Mermeri slabo naglaene kriljave teksture sa liskunom - cipolini mogu predstavljati lep arhitektonski kamen. Ima ih kod Kaanika. Skarnovi i korniti su kontaktno metamorfne stene ogranienog obima pojavljivanja. One su po pravilu kompaktne i velike vrstine. Primena postoji samo kod nekih vrsta, kao to su na primer korniti koji se koriste u industriji vatrostalnih materijala i volastonitski skarnovi kojih ima na Kopaoniku. Serpentiniti su stene nastale preobraajem peridotita. Masivne su, tamnozelene boje, veoma esto ispucale i proete ilicama magnezita ili azbesta. Ako su lepih boja i svei da se od njih mogu dobiti ploe ili vei blokovi serpentiniti se mogu koristiti kao arhitektonski kamen. GRAENJE U TERENIMA METAMORFNIH STENA Tereni izgraeni od serpentinita zbog ispucalosti su nepogodni i za povrinske i podzemne radove. Oni su zbog toga jako podloni

eroziji te se kosine u njima brzo obruavaju. Ako se u takvom terenu mora graditi, a u Jugoslaviji je to veoma est sluaj, mora se vriti obezbeenje zaseka. Tereni izgraeni od gnajseva, amfibolita i amfibolskih kriljaca imaju povoljne karakteristike i za temeljenje i za podzemne radove. Ako su pak kriljave teksture stabilnost im se jako smanjuje. kriljci nieg stepena kristaliniteta imaju dobra svojstva za izradu temelja ako su svei, izrada podzemnih prostorija i zaseka je tea a kao graevinski materijali ove stene se i ne koriste. Mermeri imaju sve dobre karakteristike potrebne za izgradnju, kako povrinskih, tako i podzemnih objekata. Naravno, kao i kod krenjaka, karstifikacija smanjuje stabilnost ovakvih terena.