1. .

Primena multimedije na javnim mestima Multimedija na javnim mestima U hotelima, eleznikim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija e biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pruanje pomoi. Mo multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; ve dugo je poznato da mistina zapevanja monaha, kantora i amana, uz mone vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. 2. Tim multimedije !ipian tim za stvaranje multimedije za "# $%M ili &eb sastoji se od ljudi koji poseduju razliite sposobnosti. 'esto e se pojedini lanovi proizvodnog tima pojavljivati u razliitim ulogama( grafiki dizajner, upravnik projekta, ili producent, moe biti i video)producent, ili scenarista. proizvodni tim za multimediju moe zahtevati ak *+ razliitih uloga( , -zvr ni producent , .roducent/upravnik projekta , 0reativni direktor/dizajner multimedije , Umetniki direktor/vizuelni dizajner , 1rafiki umetnik , #izanjer interfejsa , #izajner igara , 2kspert za konkretnu materiju , #izajner obuke/specijalista za obuku , 3cenarista , 4nimator 56#/7#8 , .roducent zvuka , 0ompozitor muzike , 9ideo producent , .rogramer multimedije , 3trunjak za kodiranje u :!M;)u , .ravno/medijski akvizitor , #irektor marketinga Upravnik projekta: njegova uloga u centru akcije. %dgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. Dizajner multimedije: trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan oseaj, da poziva i angauje, ekrani da predstavljau privlanu me avinu boje, oblika i slova. <aznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. #izajn za edukativne programe moraju biti prilago=eni potrebama i stilu uenika. #a bude jasno i ispravno prikazana. Dizajner interfejsa: najbolje ura=eni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi , >providan je?. -ntervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. %moguava pristup medijima iz multimedije 5tekstu, grafici, animaciji, zvuku i videu8, a da na sebe ne privlai panju. 2legantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije, lakoa sa kojom se korisnik moe kretati unutar projekta, efikasna upotreba prozora, pozadine, ikona, panela@ Pisac: multimedijalni pisci prave likove, akciju i taku gledi ta, ali kreiraju i interaktivnost. .i u predloge, razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. 3pecijalista za video( u multimedijalnom projektu moe biti samo jedna osoba. Video-specijalista je odgovoran za itav tim videografa, tehniara za zvuk, dizjnera svetla, scenografa, glumaca itd. *

Moe biti iskusan profesionalac, ve t u vo=enju svih faza projekta. !imska proizvodnja videa moe biti veoma skupa, ak skuplja od celog projekta. Specijalista za audio( kvalitet audio elemenata moe popraviti, ili pokvariti multimedijalni projekat. 4udio specijalisti su arobnjaci koji naprave >ivi? multimedijalni program, dizajnirajui i proizvodei muziku, naracije i zvune efekte. %dgovni za izbor muzike i izvo=aa, digitalizovanje i montau snimljenog materijala. Pro ramer multimedije: ili softverski inenjer integri e sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. <ajvanija osobina koju programer moe uneti u tim je sposobnost da brzo naui i razume sisteme , ne samo da razume pojedine pozive, ve da zna za to su ti pozivi potrebno. Multimedijalni sistemi se prikazuju na razliitm sistemima i ure=ajima.Multimedijalni sistemi se stalno pobolj avaju. Mnogi lanovi multimedijalnog tima su u raunarstvo do li zahvaljujui poznavanjju neke druge discipline 5urnalizam, grafika umetnost@8. Producent! multimedija za Aeb( je novo zanimanje, ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za Aorld Aide Aeb zahteva isti kreativni proces, skupove ve tina, a esto i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. Aeb sajt nikad nije zavr en, treba da ostane dinamian, >iv?. Uspe ni multimedijalni projekti poinju izborom >timskih igraa?, ali selekcija je samo poetak izgradnje tima. -zgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomau grupi i njenim lanovima da funkcioni u. ".#lati za $ojenje i crtanje 4plikacije za izmenu slika su specijalozovani moni alati za pobolj anje i retu iranje postojeih bitmapiranih slika. %ve aplikacije pruaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule, ali i za slike digitralizovane skenerima, uhvaene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama@ <eke od osobina tipinih za aplikacije za izmenu slike, od interesa za multimedijalne stvaraoce( 9i estruki prozori koji omoguavaju pogled na vi e od jedne slike u jednom trenutku, 0onverzija glavnih formata slika i odgovarajuih datoteka, #irektan unos slika iz skenera i video resursa, Upotreba virtualne memorijske eme koja koristi prostor na disku kao $4M za slike koje zahtevaju velike koliine memorije, 0valitetni alati za biranje delova bitmape, kao to su pravougaonik, laso i magini tapi, .ode avanje osvetljenosti, kontrasta i balansa boja, 4lati za retu iranje, zamagljivanje, izo travanje, osvetljavanje, zatamljivanje, prskanje i tinting, 1eometrijske transformacije, kao to su obrtanje, uko avanje, rotiranje, distorzija i izmena perspektive, Mogunost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veliina, Mogunost da se slike prave od nule, koristei alate za liniju, pravougaonik, kvadrat, krug elipsu, poligon, erbra , etkicu za bojenje, olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima etkice, 9i estruki fontovi, stilovi i veliine, tipografske manipulacije i maskiranje, Bilteri za specijlane efekte, kao to su kristalizacija, suva etkica, graviranje, freska, grafika olovka, vodene boje, talasi i vetar, Mogunost dizajna u slojevima, koji mogu biti kombinovani, skriveni i sortirani. 4plikacije za izmenu slika obino podravaju dodatne module, koje proizvode nezavisni stvaraoci, a omoguavaju istezanja, senenja, isecanja, difuziju, ili neki drugi filter, radi specijalnih efekata. hot!2C! firme 9ertigo omoguava da se tekst pretvori u 7# objekte. photo!ools firme 2Dtensis omoguava brzo dodavanje senki, 6

%. Terminolo ija fontova&fontovi' % fontovima i likovima 5fontovi8 .ismo 5tEpeface8 je porodica grafikih znakova, koja obino sadri mnoge tipove veliina i stilova. Bont je zbirka znakova jedne veliine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. !ipini stilovi fontova su polucrno 5boldface8 i kurziv 5italic8. #ruge stilove 5podvlaenje8 moe dodati va softver za raunar. 9eliine pisma obino se izraavaju u pointima. * point je F,*7+ ina, ili oko */G6 ina. 9eliina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova 5 u slovima kao to su g i E8. :elvetica, !imes i "ourier su pisma; !imes *6 pointa italic je font. U raunarstvu se koristi termin font, mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma, ili lik fonta. U vremenu kada se slagalo runo slova za pojedinani font su uvek bila uvana u dva posluavnika, ili kutije 5case8; gornja kutija je sadrala velika slova a donja mala slova. #anas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase, a malo lo&ercase, a kod nas je odomaeno verzal i kurent. 3tudije su pokazale da je lak e itati rei i reenice sa izme anim malim i velikim slovima, nego rei i reenice samo napisanim velikim slovima. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u U$; adresama na -nternetu pravi se razlika izme=u malih i velikih slova. .ostali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini rei( BileMaker, Aeb3tar, 4irAorks. .isma mogu bit ogla avana na vi e naina, ba kao kua koju ogla ava agencija za nekretnine, vino ili platforma politikog kandidata. .isma su bila opisivana kao enska, mu ka, delikatna, formalna, kapriciozna, duhovita, komina, srena, tehnika, novinska@ 3erif je mali ukras 5 na francuskom sans znai bez8 na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. .ismo ili ima serife ili nema. !imes, <e& "enturE 3choolbook, .alatino su primeri serifnih fontova. :elvetica, 4rial su sans serif. 3erifni fontovi se koriste za osnovni tekst, a sans serif se koristi za naslove i vane ciljeve. H. ()*+,-*./ ,0, 123-435*./ - samplin 5pojam u uzorkovanja8 predstavlja proces tokom kojeg se izkontinualnog video signala, u odre=enom vremenskim intervalima, periodima odabiranja, izdvajaju trenutne vrednosti signala, odbirci , uzorci u cilju diskretizacije video signala i konverzije iz analognog u digitalni oblik. #iskretizacijom se osloba=aju vremenski intervali izme=u uzimanja odbiraka za formiranje vi estrukog prenosa signala , vremenskog multipleksa. .revo=enje signala iz analognog u digitalni oblik , 4/# konverzija omoguava sloene obrade signala slike. 66 rupa 1. Primena multimedije u kuci Multimedija u kui %d ure=ivanja ba te, preko kuvanja, do dizajnirana kue, remodeliranja, popravki i genealo kog softvera 5omoguava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk @dok prave svoja porodina stabla8. -granje -nternet igara postalo je popularno to donosi multimediju u domove. 2. 7ultimedijalne vestine $aunarski naunici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveu poast kao najpo tovanije profesije u 34#. #a li su stvaraoci multimedije raunarski nauniciI -li su oni programeri, grafiki umetnici, muziari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije@I 0ako god da ih defini ete >niu? iz svih delova raunarskog, umetnikog, knjievnog, filmskog i audio sveta. 9ideo)producenti postaju eksperti za raunarski generisane animacije i M-#- kontrole u svojim montanim programskim paketima. 4rhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 7# >kroz? objekte. 0lasini slikari ue elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastinu umetnost na raunaru. 3tvaralac multimedije moe biti bilo koji od nabrojanih i, tipino ne uklapa se u tradicionalni 7

upravljaki informacioni sistem 5M-38 ili kalupe raunarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u "%J%;)u, niti su ukljuili -JM 7FKF. U naj irem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. .rimer ;eonarde da 9inija, renesansnog oveka koji je bio naunik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. #a napravite dobru multimediju potreban vam je slian razgranat raspon ve tina ,detaljno poznavanje raunara, teksta, grafike umetnosti, zvuka i videa. %vaj skup ve tina za multimediju moe postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. $ealizacija kompleksnih multimedijalnih projekata esto se poverava timovima umentika i raunarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najve tijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. <azivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilago=avaju se po uzoru na !9 ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam te ko e moi da se takmii sa timovima eksperata i mnoge moe iznenaditi koliina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeruno napravi. ". 89: softver 'esto e biti potrebno da tampani materijal i drugi tekst unesete u projekat, 3a softverom za optiko prepoznavanje znakova 5%"$8, ravnim skenerom i raunarom, moete u tedeti mnoge sate ponovnog ukucavanja tampanih rei i posao ete zavr iti bre i tanije. %"$ softver pretvara bitmapirana slova 5slova zadata takicama8 u elektronski prepoznatljiv 43"-- tekst. %bino se bitmape prave skenerom. .otom softver >lomi? bitmapu na parie, zavisno da li sadri tekst, ili grafiku, kao to ispituje teksturu i gustinu oblasti po bitmapi i odre=uje ivice. !ekstulna podruja slike se tada pretvaraju u 43"-- znakove kori enjem verovatnoe i algoritama za ekspertske sisteme. 9i e %"$ aplikacija >tvrde? da imaju tanost od KKL kada itaju slike znakova u veliinama od + do 7M pointa, tampano u rezoluciji 7FF dpi i da dostiu brzinu obrade veu od *HF znakova u sekundi. %vi pogrami imaju te koe da prepoznaju lo e kopije originala, tamo gde se ivice slova prelivaju i lo e primljeni faksovi, sa malim slovima.

%. U;698D< Unicode organizacija podrava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. %d *K+K. godine koncentrisan napor lingvista, inenjera i informatikih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih raunarskih firmi usmeren je na *M)bitnu arhitekturu za enkodiranje vi ejezikog teksta i znakova. <azvan Unicode, originalan standard sadri MH.FFF znakova da bi bili ukljueni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. #ok je MH.FFF znakova dovoljno za enkodiranje veine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvanijim svetskim jezicima. Unicode standard i -3%/-2" *FMNM sada podravaju tri oblika enkodiranja, kojim se koristi uobiajen repertoar znakova, ali se omoguava enkodiranje do ak *FFF.FFF dodatnih znakova. 0ada nekoliko jezika ima zajedniki skup simbola sa istorijski povezanom podlogom, zajedniki simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola 5nazvanu skript8. .ojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika 5primer, ;atin skript koji se koristi za engleski i veinu evropskih jezika8. H =vantizacija je proces odmeravanja to znai procenu brojne vrednosti svakog odbirka. %dbircima se dodeljuju vrednosti iz konaanog skupa vrednosti koje su odre=ene kvantnim zonama. 9rednosti svih odbiraka koji pripadaju jednoj kvantnoj zoni uzimaju vrednost kvantnog simbola koji reprezentuje datu zonu. N

1. Pojam multimedije! definicije. Multimedija je bilo koja kombinacija teksta, grafike umetnosti, zvuka, animacija i videa koja dolazi pomou raunara, ili na neki drugi elektronski nain. !o je bogato prezentiran oseaj. 0ada isprepletete senzualne elemente multimedije , oaravajue slike i animacije, zanimljive zvukove, privlane video spotove i neposrednu tekstualnu informaciju, moete >naelektrisati? misaone i akcione centre ljudskog uma. 0ada oveku date interaktivnu kontrolu procesa, bie oaran. Multimedija uzbu=uje oi, u i, vrhove prstiju i najvanije glavu. -mplementacija multimedijalnih mogunosti u raunarima je samo najnovija epizoda u dugakom nizu( crtei u peinama, rukom pravljeni rukopisi, tamparska presa, radio i !9@ %va napredovanja odraavaju uro=enu elju oveka da obezbe=uje mogunosti za stvaralako izraavanje, da koristi tehnologiju i ma tu da bi osnaio i oslobodio ideje. 0ada omoguite krajnjem korisniku , gledaocu multimedijalnog projekta da odluuje koji se elemetni izvode i kada, to je interaktivna multimedija. 0ada date i strukturu povezanih elemenata kroz koje korisnik moe da se > eta? interaktivna multimedija postaje hipermedija.Morate znati kako da upotrebite sredstva i tehnologije multimedijalnog raunara da ih isprepletete. ;judi koji prepliu pretapaju multimediju u osmi ljene slike su multimedijalni stvaraoci. 3oftverska sredstva, poruke i sadraj prikazan na raunarskom, ili !9 ekranu zajedno ine multimedijalni projekat. 9a projekt moe biti i stranica ili sajt na Aorl Aide Aebu, gde se elementi multimedije povezuju dokumentima tipa :!M; 5:EperteDt Markup ;anguage8, ili #:!M; 5#Enamic :EperteDt Markup ;anguage8 i koriste dopunske programe, kao to su Blash firme Macromedia, ;iveMotion firme 4dobe i Ouick!ime firme 4pple, da bi prikazali multimedijalni rad u bro&seru, kao to su -ntenet 2Dplorer, ili <etscape <avigator. .rojekat ne mora biti interaktivan da bi bio nazvan multimedijalnim( korisnici ga gledaju kao to gledaju film i !9. U takvim sluajevima projekat je linearan, startue se na poetku i izvr ava na kraju. 0ada korisnici imaju mogunost navigacije kontrole i idu po sadraju po svojoj volji, multimedija postaje nelinearna i interaktivna. Mora se posvetiti velika panja poruci, izradi scenarija ili prii, prelomu i programiranju. Multimedijalni elementi se obino uvezuju u celini projekta autorskim alatima. 9eina alata omoguava i stvaranje i izmenu teksta i slika i ima dodatke za rad vido)diskova, video) rikordera i ostalih hardverskih periferala. Pvukovi i filmovi se prave editorskim alatima. Pbir onoga kako se reprodukuje i predstavlja gledaocu grafiki korisniki interfejs , 1U- 51raphical User -nterface8.

9D :87 i multimedija Multimedija zahteva ogromne koliine digitalne memorije. "# $%M 5kompakt disk sa koga se moe samo oitavati8 u zadnje vreme je jedan od najefektivniji medij za multimedijalne projekte. Moe da sadri +N minuta zvuka ili videa, ili jedinstvene kombinacije slika, zvukova, teksta, video snimaka i animacija. #iskovi mogu biti tampani na polikarbonskoj plastici kao kolaii na pekarskoj proizvodnoj traci. <ajvei deo linih raunara danas u prodaji sadri ita za "# $%M. 3oftver koji pokree ove raunare esto se nalazi na "# $%M)u. #9# diskovi 5#igital 9ersatile #isc8, sa tehnologijom upisa na vi e nivoa, uveali su kapacitet i multimedijalne mogunosti. "# pisai se koriste za itanje "#)a. H

2. Primena multimedije. Multimedija je pravi izbor kad god ljudski interfejs povezuje oveka i elektronsku informaciju bilo koje vrste. Multimedija je vrlo efikasno sredstvo za prodaju i prezentaciju . 4ko vas neko vozi na zadnem sedi tu, moda se neete seati kako ste stigli na cilj, ali ako ste sami vozili verovatn oje da biste mogli tamo ponovo da stignete. 3tudije pokazuju da ete se za 6FL bolje seati neega ako ste bili stimulisani zvukom, za 7FL ako ste imali audiovizuelni podsticaj, a do MFL posle interaktivnih multimedijalnih prezentacija u kojima ste stvarno angaovani. QaE 3andom, 2instein R 3andom Multimedija u biznisu .oslovne aplikacije za multimediju su prezentacije, obuka marketing, reklama, demo verzije proizvoda, baze podataka, katalozi i mree komunikacije. !u su svakako i glasovna po ta i video konferencije na lokalnim i irim mreama 5;4< i A4<8. <ajvei broj programa za prezentacije omoguava da se dodaju audio i video spotovi. Multimedija se na iroko koristi za obuku. 3tjuarti pomou simulacije ue kako da se brane od me=unarodnog terorizma. Mehaniari ue da opravljaju motore. .iloti lovakih aviona se bore kao na pravom terenu, pre nego to im se to desi u stvarnosti. Multimedija na poslu je postala uobiajena. Multimedija u kolama U kolama je multimedija moda i najpotrebnija. U martu *KKH. godine Jela kua je izazvala telekomunikacionu industriju da povee svaku uionicu, biblioteku, kliniku i bolnicu na informacioni >autoput? u narednih pet godina. !ehnolo ka pismenost mora postati standard u na oj zemlji. .ripremati decu da ceo ivot koriste raunare danas je isto tako bitno kao i uiti ih osnovama uenja, pisanja i aritmetike. Jill "linton, biv i predsednik 34#. Multimedija e provocirati radikalne izmene u nastavnom procesu u sledeim decenijama. U nekim sluajevima nastavnici mogu postati vi e vodii i mentori tokom uenja. Multimedija za uenje se pojavljuje u mnogim oblicima. 9e tina itanja raste kroz prepoznavanje rei( - =aci sastavljaju interaktivne biltene i magazine. - %brazovane nalazi svoje mesto na Aorld Aide Aebu, poev od pomoi u izradi domaih zadataka. Multimedija u kui %d ure=ivanja ba te, preko kuvanja, do dizajnirana kue, remodeliranja, popravki i genealo kog softvera 5omoguava porodicama da dodaju tekst, slike zvuk @dok prave svoja porodina stabla8. -granje -nternet igara postalo je popularno to donosi multimediju u domove. Multimedija na javnim mestima U hotelima, eleznikim stanicama, trgovinskim centrima, muzejima i piljarnicama multimedija e biti na rspolaaganju na samostalnim terminalima, ili kioscima za davanje informacija ili pruanje pomoi. Mo multimedije postojala je deo ljudskog iskustva tokom mnogih hiljada godina; ve dugo je poznato da mistina zapevanja monaha, kantora i amana, uz mone vizuelene podsticaje, podignute ikone i sugestivan tekst, izazivaju ubedljive efekte na javnim mestima. 9irtuelna stvarnost U taki stapanja tehnologije i kreativne invencije u multimediji je virtuelna realnost, ili 9$. 9$ zahteva strahovitu raunarsku snagu da bi bio realistian.

U 9$ kibernetski prostor je sastavljen iz mnogo hiljada geometrijskih objekata nacrtanih u 7# svetu( to je vi e objekata i to je vi e taaka koje opisuju objekte, to je vea rezolucija i prikaz biva realniji.9$ je produetak multimedije , koristi osnovne multimedijalne elemente slika, zvukova i animacije. 9$ je, verovatno, interaktivna multimedija u najdoslovnijem smislu tog pojma. 0oristei veoma brze raunare firme 3inger, $ediBusion i druge napravile su simulatore letenja, vredne po nekoliko miliona dolara, ime su postale predvodnici u komenrijalnoj primeni 9$. .iloti aviona B)*M i Joeing GGG pro li su mnoge letove >na suvo? pre leta u stvarnosti. ;judi koji rade u 9$ ne vide sebe kao deo >multimedije?. 9$ se bavi naoarima i rukavicama i jo uvek je polje istraivanja gde autorski proizvodi ne postoje, a treba nam =avolski jak raunar da razvijemo 7# grafiku u realnom vremenu. !akis MetaDis, asistent raunarstva, AellesleE "ollege. ". >aze multimedijalno projekta. <ajvei broj multimedijalnih i &eb projekata mora se izvesti po fazama. *. .laniranje i izraunavanje tro kova( projekat uvek poinje idejom, koju razra=ujete skicama poruka i ciljeva. <apravite kratak prototip ili koncept, procenite vreme, pripremite budet itd. 6. #izajniranje i proizvodnja( izvr ite svaki planirani zadatak da biste napravili finalni projekat. 7. !estiranje( uvek testirajte programe da biste osigurali da ispunjavaju ciljeve projekta, da ispravno rade na nameravanim platformama za distribuciju i da ispunjavaju potrebe klijenta, ili krajnjeg korisnika. N. -sporuka( Upakujte i predajte projekat krajnjem korisniku. Sta vam trebaI #a biste napravili multimediju, potrebni su vam hardver, softver i dobre ideje. #a biste napravili dobru multimediju potrebni su vam talenat i ve tina. Morate ostati organizovani. Jie vam potrebni vreme i novac 5za potro ne resurse kao to su diskovi i druge memorije, za telefoniranje, po tarinu @8. Moda e vam biti potrebna pomo drugih ljudi. Multimedija je esto timski rad( slikovni umetniki deo prave grafiki umetnici, video snimke video producenti, a programeri programiraju itd. Morate imati >e=? za komunikacijom, jer multimedija je u su tini, kreiranje potpuno nove sintakse za komunikaciju. Morate se interesovati za psihologiju, jer treba da >anticipirate modane talase? svih potencijalnih krajnjih korisnika. Sta oni oekuju od programaI Sta ele da sada urade sa programomI 0ako moete integrisati sve multimedijalne elemente na stvarno elegentan i moan nainI :ardver. %snovni principi pravljenja i montae multimedijalnih elemenata su isti zaMacintosh i .". 3oftver. Multimedijalni softver nare=uje hardveru ta da radi( prikai crvenu bojuT .omeri tigra tri skoka nalevoT 0reativnost. .re nego to ponete multimedijalni projekat, morate prvo da razvijete smisao za njegov opseg i sadraj. .ustite da se projekat uoblii va oj glavi dok razmi ljate o razliitim metodama koje stoje na raspolaganju da se va a poruka prenese gledaocima. <ajdragocenije dobro koje moete doneti u multimedijalnu radionicu je va a kreativnost. 2volucija multimedijalnih projekata je oigledna kada pogledate neke od prvih multimedijalnih projekta ura=enih na raunaru i uporedite ih sa dana njim naslovima. %. 7ultimedijalne ve?tine. $aunarski naunici, lekari i zubari, prema jednoj jednoj studiji o zanimanjima najveu poast kao najpo tovanije profesije u 34#. #a li su stvaraoci multimedije raunarski nauniciI -li su oni programeri, G

grafiki umetnici, muziari, animatori, pisci scenarija, specijalisti za informacije@I 0ako god da ih defini ete >niu? iz svih delova raunarskog, umetnikog, knjievnog, filmskog i audio sveta. 9ideo)producenti postaju eksperti za raunarski generisane animacije i M-#- kontrole u svojim montanim programskim paketima. 4rhitektima postaje dosadno da crtaju u dve dimenzije pa stvaraju 7# >kroz? objekte. 0lasini slikari ue elektronske elemente crvene, zelene i plave boje i stvaraju fantastinu umetnost na raunaru. 3tvaralac multimedije moe biti bilo koji od nabrojanih i, tipino ne uklapa se u tradicionalni upravljaki informacioni sistem 5M-38 ili kalupe raunarske nauke; mnogi nisu nikad ni videli red programa u "%J%;)u, niti su ukljuili -JM 7FKF. U naj irem smislu stvaraoci multimedije mogli bi se prosto nazvati poslenici informacione tehnologije. .rimer ;eonarde da 9inija, renesansnog oveka koji je bio naunik, arhitekta, graditelj, kreativni dizajner, zanatlija i pesnik. #a napravite dobru multimediju potreban vam je slian razgranat raspon ve tina ,detaljno poznavanje raunara, teksta, grafike umetnosti, zvuka i videa. %vaj skup ve tina za multimediju moe postojati u pojedincu, ili, verovatnije u sprezi pojedinaca koji rade kao tim. $ealizacija kompleksnih multimedijalnih projekata esto se poverava timovima umentika i raunarskih zanatlija, u kojima se zadaci daju najve tijima i najkompetentnijima za konkretnu discilinu, ili zanat. <azivi mnogih poslova i uloge saradnika za razvoj multimedije prilago=avaju se po uzoru na !9 ind.filma, radija. Multimedijalni ekspert kojii radi sam te ko e moi da se takmii sa timovima eksperata i mnoge moe iznenaditi koliina napora koji se zahteve da se kompleksan projekat svojeruno napravi. @. Tim za stvaranje multimedije. !ipian tim za stvaranje multimedije za "# $%M ili &eb sastoji se od ljudi koji poseduju razliite sposobnosti. 'esto e se pojedini lanovi proizvodnog tima pojavljivati u razliitim ulogama( grafiki dizajner, upravnik projekta, ili producent, moe biti i video)producent, ili scenarista.U zavisnosti od obima i sadraja projekta i zahtevanog spoja ljudi, prema kriterijumima Aesa Jakera, prof.univerziteta "edarville, u dravi %hajo, proizvodni tim za multimediju moe zahtevati ak *+ razliitih uloga( , -zvr ni producent , .roducent/upravnik projekta , 0reativni direktor/dizajner multimedije , Umetniki direktor/vizuelni dizajner , 1rafiki umetnik , #izanjer interfejsa , #izajner igara , 2kspert za konkretnu materiju , #izajner obuke/specijalista za obuku , 3cenarista , 4nimator 56#/7#8 , .roducent zvuka , 0ompozitor muzike , 9ideo producent , .rogramer multimedije , 3trunjak za kodiranje u :!M;)u , .ravno/medijski akvizitor , #irektor marketinga Upravnik projekta( njegova uloga u centru akcije. %dgovoran je za sveukupni razvoj, implementaciju projekta i svakodnevne operacije. +

#izajner multimedije( trebalo bi da izgled multimedijalnog projekta proizvode zadovoljstvo i estetski ugodan oseaj, da poziva i angauje, ekrani da predstavljau privlanu me avinu boje, oblika i slova. <aznake za navigaciju treba da budu proste i pravolinijske. #izajn za edukativne programe moraju biti prilago=eni potrebama i stilu uenika. #a bude jasno i ispravno prikazana. #izajner interfejsa( najbolje ura=eni posao dizajnera interfejsa korisnik nikada i ne vidi , >providan je?. -ntervejs daje kontrolu ljudima koji ga koriste. %moguava pristup medijima iz multimedije 5tekstu, grafici, animaciji, zvuku i videu8, a da na sebe ne privlai panju. 2legantna jednostavnost naslovnog ekrana multimedije, lakoa sa kojom se korisnik moe kretati unutar projekta, efikasna upotreba prozora, pozadine, ikona, panela@ .isac( multimedijalni pisci prave likove, akciju i taku gledi ta, ali kreiraju i interaktivnost. .i u predloge, razvijaju likove dizajnirane za interaktivnu okolinu. 3pecijalista za video( u multimedijalnom projektu moe biti samo jedna osoba. 9ideo)specijalista je odgovoran za itav tim videografa, tehniara za zvuk, dizjnera svetla, scenografa, glumaca itd. Moe biti iskusan profesionalac, ve t u vo=enju svih faza projekta. !imska proizvodnja videa moe biti veoma skupa, ak skuplja od celog projekta. 3pecijalista za audio( kvalitet audio elemenata moe popraviti, ili pokvariti multimedijalni projekat. 4udio specijalisti su arobnjaci koji naprave >ivi? multimedijalni program, dizajnirajui i proizvodei muziku, naracije i zvune efekte. %dgovni za izbor muzike i izvo=aa, digitalizovanje i montau snimljenog materijala. .rogramer multimedije( ili softverski inenjer integri e sve multimedijalne elemente projekta u neraskidivu celinu kroz atorski sistem ili programski jezik. <ajvanija osobina koju programer moe uneti u tim je sposobnost da brzo naui i razume sisteme , ne samo da razume pojedine pozive, ve da zna za to su ti pozivi potrebno. Multimedijalni sistemi se prikazuju na razliitm sistemima i ure=ajima.Multimedijalni sistemi se stalno pobolj avaju. Mnogi lanovi multimedijalnog tima su u raunarstvo do li zahvaljujui poznavanjju neke druge discipline 5urnalizam, grafika umetnost@8. .roducent, multimedija za Aeb( je novo zanimanje, ali sastavljanje koordinisanog skupa stranica za Aorld Aide Aeb zahteva isti kreativni proces, skupove ve tina, a esto i timski rad i pravljenje bilo koje multimedije. Aeb sajt nikad nije zavr en, treba da ostane dinamian, >iv?. Uspe ni multimedijalni projekti poinju izborom >timskih igraa?, ali selekcija je samo poetak izgradnje tima. -zgradnja podrazumeva aktivnosti koje pomau grupi i njenim lanovima da funkcioni u. A. UmreBavanje raCunara. U multimedijalnom razvojnom okruenju koje se sastoji od me avine Macintosh i Aindo&s raunara, potrebno je da oni komuniciraju me=usobno. !reba da delimo i neke druge resurse, kao to su tampai. ;okalne mree 5;4<8 i mree za ira podruja 5A4<8 mogu da spoje lanove u radnu grupu. U ;4<)u radne stanice obino su na malom rastojanju jedna od druge , npr. na istom spratu zgrade. A4< su komunikacioni sistemi kojima se prevazilaze velike udaljenosti. Pa povezivanje koriste sopstvene tehnologije 52thernet i !oken$ing8. Mogu se postaviti sa uvrnutim parom telefonskih ica. A4<)ovi su skupi da se instalraju i odravaju, ali postoje i drugi metodi za komunikaciju na daljinu bez ozbiljne telefonske ice i beinog umreavanja( pozivne konekcije na -nternet pomou provajdera 5-3.8, firmi "ompu3erve, 4merica %nline, M3<, .rodigE, ili M"- Mail omoguavaju da se poruke i datoteke alju na privatne elektronske adrese 5e)mail8. 4ko pravite multimediju za razliite platforme , treba da instalirate 2thernet sistem tako ." raunari mogu da >priaju? sa Macintoshima, a i sa mrenim tampaima. Macintoshima je ethernet odmah ugra=en, a ." raunarima je potrebna jeftina kartica. K

2thernet je samo metod za oiavanje raunara, pa e vam i dalje trebati klijent/server softver koji omoguava da raunari govore me=usobno i prenose datoteke sa jednog na drugi. %prema zavisi od sadraja projekta i od dizajna. .otreban je najbri raunar, sa mnogo $4M)a i prostora na disku. 4ko imate sadraj, kao to su zvuni efekti, muzika, animacije, spotovi, 49- filmove za svoj projekat, nee biti potrebno da sami pravite dodatne alate. 3tvaraoci multimedije imaju posebnu opremu za digitalizovanje zvuka sa traka, ili mikrofona, skeniranje fotografija ili drugog tampanog materijala itd. S9S6( 3kazi 53"3- , skraenica od 3mall "omputer 3Estem -nterface8, interfejs za male raunarske sisteme bio je ugra=en za sve modele M4cintosha, pre nego to se 4pplE okrenuo ugra=ivanju jeftinije -#2 magistrale, poev sa 17 Mekovima i iMekovima. 3"3- omoguava da dodate periferijsku opremu kao to su diskovi, skeneri, itai "# $%M)a i ostali periferali koji podleu 3"3- standardu. 0ada se 3"3- povee interfejs karticom na .", sistem ga vodi pod jo jednim slovom diska. !ako moete imati flopi drajvove 4( i J(, tvrdi disk kao disk "(, "# $%M kao disk #(, a 3"3- ure=aje kao 2(, B(, i 1( i tako dalje. 3a Ultra 3"3-, moete povezati do 76 ure=aja na raunar. Moete da poveete ukupno osam ure=aja 5-# brojevi od F do G8 na 3"3- magistrali, ali jedan od njih mora biti sam raunar -# G, a jedan je obino interni disk sa -# F. 3"3- kartice se mogu instalirati u ." raunare, a spoljni periferijski ure=aji, kao to su tvrdi diskovi, itai "# $%M)a, traka itd., mogu se povezati na instaliranu karticu. 3"3- ure=aji mogu biti instalirani 5i me=usobno zamenjinavani8 i na ." i na Macintoshu( ." nee itati tvrde diskove formatizovane na Macintoshu i ostalim kertridima, ali e Mek 5obino8 itati medije formatizovanje na .")u. Matina ploa .")a moe podrati dva -#2 kontrolera, a svaki kontroler za sebe moe podrati dva ure=aja 5master i slejv8. Pbog toga sa -#2)om moete instalirati kombinaciju etiri tvrda diska, itaa "# $%M)a ili drugih ure=aja 5flopi ure=aj se ne broji jer za njega postoji poseban kontroler8. 3"3- veze mogu povezivati i interne ure=aje, koji su u kui tu raunara i iz njega koriste elektrino napajanje, i eksterne ure=aje, koji su van kui ta, koriste sopstveni pogon i na raunar se povezuje kablom. 9eze tipa -#2 5-ntegrated #rive 2lectronics8, poznate i kao 4!4 54dvanced !ehnologE 4ttachment8, tipino su samo interne, i povezuju tvrde diskove, "# $%M)ove i druge periferale koji su montirani unutar .")a. 2lektronika za -#2 je obino jeftinija nego za 3"3-. 0ao i kod 3"3-)a, postoje varijacije na temu( isti -#2, koji moe da prenese podatke 6,H MJ u sekundi, 2-#2 52nhance -#2 , pro ireni -#28, koji prenose podatke sa *M,M MJ u sekundi i Ultra -#2 5poznat i kao Ultra #M4778, koji prenosi podatke 77 MJ u sekundi. .ostoje i veze sa brim prenosom Ultra4!4/MM, Ultra 4!4/*FF itd. D. UreEaji za skladi?tenje podataka. 9onov Pakon kapaciteta( <ikada nemate dovoljno memorije, ili prostora na disku. 0ada je *KNH. godine Qohn von <euman, >otac raunara?, dizajnirao raunar 2<-4", bilo je rasprave koliko memorije ovaj prvi raunar treba da ima. 0olege su ga molile za vi e od 60. %n se protivio ali je na kraju popustio i pristao da instalira N0, uz komentar( >!o je vi e memorije nego to e ikad biti potrebno?. 3a dovoljno $4M)a moete izvr iti mnogo aplikacija odjednom. <a Macintoshu minimalna $4M konfiguracija za ozbiljnu multimedijalnu produkciju je oko 76 MJ; ali ak MN MJ ili 6HMMJ postaju esti 5za .hotoshop minimum *M MJ8@ Jrzina procesora je neefikasna ako je ne prati dovoljna koliina $4M)a. *F

$%M memorija se samo oitava i nije promenljiva. Pa razliku od $4M memorije, kada iskljuite struju $%M ipu on nee zaboraviti ili izgubiti memoriju. 3adri mali J-%3 program koji inicijalno butuje raunar i koristi se u tampaima da dri ugra=ene fontove. .rogramibilni $%M)vi 5nazvani 2.$%M8 dozvoljavaju da se izvedu promene koje nee biti zaboravljene. Blopi diskovi i tvrdi diskovi su ure=aji za masovno sme tanje binarnih podataka , podataka koji se lako mogu itati u raunaru. !vrdi diskovi mnogo vi e sadre podataka od flopija. Blopiji nisu vi e ure=aji za >masovnu memoriju?. .rave se diskovi manjeg profila, veeg kapaciteta, bri i jeftniji. Uklonjivi mediji 5flopi diskovi, kompakt, ili optiki diskovi i kertridi8 obino staju u kovertu za prenos. Qedna ili vi e disketa ili diskova mogu biti potrebni za sme taj i arhiviranje svakog projekta. !vrdi diskovi su naje i ure=aji za masovno skladi tenje. Pa pravljenje multimedije su vam potrebni jedan ili vi e tvrdih diskova velikog kapaciteta. 3EUuestovi izmenjivi kertridi od NN MJ bili su najra ireniji prenosni medij me=u stvaraocima multimedije i profesionalcima. Pip drajvovi isto tako jeftinim kertridima od *FFMJ su u znaajnoj meri prodrli u 3EUuestov deo tri ta izmenjivih medija. ;omenini Qaz kertridi daju gigabajt prenosnog medija, a transfer im je dovoljno brz da se mogu koristiti za audio i video razvoj. .innacle Micro, Vamaha, 3onE .hilips i drugi nude "#)$ >spaljivae? za pravljenje kompakt diskova sa jednim upisom. Magnetno optiki 5M%8 drajvovi koriste laser visoke snage da zagreju siu ne takice na presvlaci diska od metalnog oksida. #ok je taka vrela, magnet poravnava okside da bi se dobila orijentacija od F, ili * 5ukljueno ili iskljuno8. U decembru *KKH. godine devet glavnih elektronskih kompanija 5!oshiba, Matsushita, 3onE, .hilips, !ime Aarner, .ionner, Q9", :itach i Mitcubishi 2lectric8 su se sloile da promovi u novu tehnologiju optikih diskova za distribuciju multimedije i dugometranih filmova pod imenom #9#. 3a ovim medijem, velikog kapaciteta, sposobnim za video u punom pokretu 5M.2168, visokokvalitetnim audiom i okruujuem zvuku. .ostoje dva tipa za #9# , #9# video i #9#)$%M 5re je o marketin kim kanalima, a ne o tehnologiji8. #9# daje G6F piksela po horizontalnoj liniji, dok sada nja televizija 5<!3"8 ima 6NF , !9 slike e biti o trije i detaljnije. 4udio numere mogu biti programirane ak u osam razliitih jezika, sa grafikim subtitlovima na 76 jezika. 'itai kompakt diskova sa memorijom samo za oitavanje 5"# $%M8 postali su integralni deo multimedijalne radne stanice i vano sredstvo za isporuku velikih, masovno proizvedenih projekata. 'itai "# $%M) su obino bili vrlo spori u pristupu i prenosu podataka 5*HF0 u sekundi8. $azvoj je doveo do ubrzanja od dva, tri, etiri, 6N, N+, i HM puta. %vi bri ure=aji se uju slino ma inama za pranje ve a kad ispiraju i mogu biti buni. 3a snimaem kompakt diska, moete napraviti soptsveni "# kori enjem naroith praznih optikih diskova 5"#)$8 kojima se prave "d)ovi u najveem broju formata za "# $%M i audio "#. 3oftver poput, 4daptecovog !oast za Macintosh i 2asE "# "reator for Aindo&s, omoguava da se datoteke na disku 5ili diskovima8 organizuju u >virtualnu? strukturu, a zatim ih pi e na "# u tom redosledu. "#)$ diskovi se ne prave kao obini "#)ovi, ali se mogu izvoditi bilo kom "# 4udio, ili "# $%M itau. %vi "#)ovi sa jednim upisom se koriste testiranje projekata, naslova. .o to su jeftini koriste se za niskotirane distribucije zavr enih multimedijalnih projekata. **

F. Ulazni ureEaji. 9eoma razliiti ulazni ure=aja mogu biti kori eni za razvoj i isporuku multimedijalnog projekta. U ulazne ure=aje se ubrajaju( tastature, mi evi, trekbol, ekrani na dodir, enkoderi i itai magnetskih kartica, grafiki tableti, ravni skeneri, ure=aji za prepoznavanje teksta &89:'! infracrveni daljinski upravlja, sistemi za prepoznavanje govora, digitalne kamere. G. 6zlazni Hardver. .rikazivanje audio i video)komponenata multimedijalnog projekta zahteva hardver koji moe, ali i ne mora biti ukljuen u osnovnu konfiguraciju raunara , zvunike, pojaivae, monitore@ Sto je bolja oprema bolja je i prezentacija. 4udio ure=aji( svi Macintoshi su opremljeni internim zvunikom i ugra=enim zvunim ipom i sposobni su za audio izlaz. #a bi najbolje iskoristio ugra=eni stereo zvuk, treba imati spoljne zvunike. .ojaivai i zvunici( esto zvunici i pojaivai koji se koriste tokom izrade nisu adekvatni za prezentaciju. Pvunici sa ugra=enim pojaivaima, ili povezani na spoljne pojaivae su vani ako se projekat predstavlja brojnoj publici ili bunom okruenju. Monitori( koji je potreban za razvoj multimedijalnih projekata zavisi od vrste multimedijalne aplikacije koju pravite, kao i od raunara koji koristite. <ajraznovrsniji monitori se mogu nabaviti i za Macintosha i za .". 9rhusnki monitori, sa velikim ekranima visoke rezolucije mogu se nabaviti za obe platforme i skupi su. %zbiljni stvaraoci multimedije esto privezuju vi e monitora na svoje raunare. 9ideo ure=aji( nijedan drugi savremeni medij za preno enje poruka nema vizuelni uticaj kao video. 3a kartice za video)digitalizovanje moete na monitoru da prikaete !9 sliku. .rojektori( kada treba da prikaete materijal veem broju gledalaca nego to moe da stane oko raunarskog monitora, moraete da ga projektujete na veliki ekran, ili ak na beli zid. <a raspolaganju su vam projektori sa katodnom cevi 5"$!8, paneli sa tenim kristalom 5;2#8 koji su povezani na dijaprojektor, samostalni ;"# projektori i svetlosni projektori. "$! se dugo koriste , oni su originalna !9 >velikog ekrana?. 0oristi tri odvojene projektujue cevi i soiva 5crveno, zeleno i plavo8. ;"# paneli su prenosni ure=aji koji mogu da stanu u ta nu. .anel se stavi na staklenu povr inu standardnog djaproketora koji postoji u mnogim kolama, salama za konferenciju i sastanke. Stampai( sa pojavom kolornih tampaa prihvatljive cene, tampani izlaz je u ao na multimedijalnu scenu. 1I. =omunikacioni ureEaji. Mnoge multimedijalne aplikacije se razvijaju u radnim grupama sastavljenih od instruktora za obuku, pisaca, crtaa, programera i muziara sme tenih u istom kancelarijskom prostoru ili zgradi. $aunar klijenta moe biti udaljen hiljadama kilometara to zahteva druge metode za dobro komuniciranje. 4ko ste povezani na -nternet, kombinacija komunikacijom preko elektronske po te i B!. 5Bile !ransfer .rotocol) protokol za prenos datoteka8. Modemi( mogu se povezati na raunar spolja preko serijskog porta ili iznutra kao posebna kartica. Jrzina modema, merena u baudima, je najvaniji parametar. Pa vee brzine prenosa, bie vam potreban -3#< 5-ntegrated 3ervices #igital <et&ork8, 3&itched)HM, !*, !7, #3;, 4!M ili neki drugi servis za mreno digitalno prebacivanje koje nude telefonske kompanije. -3#< linije su popularne zbog velike brzine prenosa od *6+ 0bps ) etri ili H puta bre od znatno e ih modema na 6+.+ 0bps. *6

4#3; 54sEmetric #igital 3ubscriber ;ine8 asimetrina digitalna pretplatnika petlja, -nstalacije kablovske televizije 5"4!9 , "able !98, 0ablovski modemi( rade na brzinama od *FF do *FFF puta brim od telefonskog modema, primajui podatke do *F Mbps i aljui ih brzinama od 6 do *F Mbps. 11. 8snovni softverski alati. %snovni skup alata za gradnju multimedijalnog projekta sastoji se od jednog ili vi e autorskih sistema i razliitih editorskih aplikacija za tekst , slike zvukove i pokretni video. 3oftver u multimedijalnoj zbirci alata i ve tina da ga iskoristimo odre=uju vrstu multimedije koju moemo da uradimo i koliko fino i ma tovito je moemo predstaviti. .ravljenje dobre multimedije znai biranje dobrog puta kroz softversku >movaru?, iz koje >aligatori? iz te koe u uenju diu svoje glave i >grickaju? nas za noge. 4lati treba da budu >nao treni? stalnom nabavkom najnovijih verzija i naredaba, detaljnim studiranjem i prouavanjem svakog alata, praenjem -nterneta, posmatranjem prakse i proizvoda drugih stvaralaca multimedije. 4lati koji se koriste u Aindo&su i na Macintoshu, slue za preradu i izmenu slika, bojenje i crtanje, illustrovanje, 7# i "4#, %"$ i izmene teksta i izmene zvuka, pravljenje videa i filmova i razne administrativne poslove. 12. Jta tre$a da sadrBi alat za "D modelovanjeK #obar alat za 7# modelovanje bi trebalo da sadri sledee osobine( 9i estruke prozore koji omoguavaju da se isti model razgleda iz svake dimenzije, iz perspektive kamere i iz izraunatog pregleda; 3posobnost da se primitivni oblici prevlae po sceni; 3posobnost da se od poetka prave i uobliavaju organski objekti alatima za crtanje Jezijerovih splajnova; <aredbe ;athe i 2Dtrude; .reslikavanje boja i tekstura; 3posobnost da se dodaju realistini efekti, kao to su prozirnost, senenje i magla; 3posobnost da se dodaju izvori svetla za mesto, lokalno i globalno, da se postave bilo gde i manipuli e njima radi specijalnih efekata osvetljenja itd. 1". #lati za izmenu slika. 4plikacije za izmenu slika su specijalozovani mo ni alati za pobolj anje i retu iranje postojeih bitmapiranih slika. %ve aplikacije pruaju i mnoge osobine i alate iz programa za bojenje i crtanje i mogu se koristiti za pravljenje slika od nule, ali i za slike digitralizovane skenerima, uhva ene sa ekranima ili snimljene digitalnim kamerama@ <eke od osobina tipinih za aplikacije za izmenu slike, od interesa za multimedijalne stvaraoce( 9i estruki prozori koji omoguavaju pogled na vi e od jedne slike u jednom trenutku, 0onverzija glavnih formata slika i odgovarajuih datoteka, #irektan unos slika iz skenera i video resursa, Upotreba virtualne memorijske eme koja koristi prostor na disku kao $4M za slike koje zahtevaju velike koliine memorije, 0valitetni alati za biranje delova bitmape, kao to su pravougaonik, laso i magini tapi, .ode avanje osvetljenosti, kontrasta i balansa boja, *7

 4lati za retu iranje, zamagljivanje, izo travanje, osvetljavanje, zatamljivanje, prskanje i tinting, 1eometrijske transformacije, kao to su obrtanje, uko avanje, rotiranje, distorzija i izmena perspektive, Mogunost da se slika ponovo uzorkuje i da joj se promeni veliina, Mogunost da se slike prave od nule, koristei alate za liniju, pravougaonik, kvadrat, krug elipsu, poligon, erbra , etkicu za bojenje, olovku i gumicu sa prilagodljivim oblicima etkice, 9i estruki fontovi, stilovi i veliine, tipografske manipulacije i maskiranje, Bilteri za specijlane efekte, kao to su kristalizacija, suva etkica, graviranje, freska, grafika olovka, vodene boje, talasi i vetar, Mogunost dizajna u slojevima, koji mogu biti kombinovani, skriveni i sortirani. 4plikacije za izmenu slika obino podravaju dodatne module, koje proizvode nezavisni stvaraoci, a omoguavaju istezanja, senenja, isecanja, difuziju, ili neki drugi filter, radi specijalnih efekata. hot!2C! firme 9ertigo omoguava da se tekst pretvori u 7# objekte. photo!ools firme 2Dtensis omoguava brzo dodavanje senki, reljefa, sjaja i graviranja. 3pecijalni efekti iz dodatnih modula ine sliku zabavnom. 1%. #lati za animaciju! video i di italni film. 4nimacije i digitalni video film su nizovi bitmapiranih grafikih scena 5frejmovi8, reprodukovani ubrzano. 4nimacije se mogu praviti i u okvir autorskog sistema, brzom promenom mesta objekta ili sprajta da bi se ostavio utisak pokreta. 4lati za pravljenje filmova obino koriste formate Ouick!ime za Macinthos i Aindo&s i Microsoft za Aindo&s 5poznat kao 49- , 4udio 9ideo -nterleaved8 i omoguavaju stvaranje, izmenu i prikazivanje segmenta digitalnog pokretnog videa, obino u malom prozoru u okviru projekta. #a biste napravili filmove od videa potreban je poseban hardver za konvertovanje analognog video signala u digitalne podatke. audio, ili M-#- datoteka 4lati za pravljenje filmova kao to su .remiere, 9ideo3hop i media3tudio .ro, omoguavaju izmenu i sastavljanje video spotova snimljenih kamerom, sa trake, iz digitalizovanih segmenata, iz animacija, sa skeniranih slika i iz digitalizovanih Bormati i sistemi za sme tanje i reprodukciju digitalizovanog videa iz datoteka i u datoteke na disku su na raspolaganju za Ouick!ime i 49-. %ba sistema zavise od specijalnih algoritama koji upravljau koliinom informacija po video frejmu koji se alje na ekran, kao i brzinom kojom se novi frejmovi prikazuju. %ba daju metodologiju za preplitanje, ili spajanje audio podataka sa videom i drugim podacima. %be tehnologije omoguavaju da podaci teku sa diska ka memoriji kroz bafer i organizovano. #9# je hardverski format koji defini e vrlo gust dvoslojni disk koji koristi lasersko svetlo i koji se u sluaju usnimljenih diskova, zagreva da bi se digitalna informacija snimila i oitala. #igitalna informacija ili softver na #9# disku je obino multipleksirani audio, slika, video, tekst i video koji su optimizovani za prikaz filma. Bormat Ouick!ime podrava digitalni video, digitalizovani zvuk, raunarske animacije, M-#- podaci, spoljni ure=aji kao to su "# $%M)ovi, tvrdi diskovi. >3rce? Ouick!imea je softverski zasnovana arhitektura za be avnu integraciju zvuka, testa, animacije i videa 5podaci koji se menjaju u vremenu8 na Aindo&s platformama. Ouick!ime se koristi za isporuivanje multimedije na Aorld Aide Aeb kao dodatni modul za <etscape i -ternet 2Dplorer. *N

Ouick!ime ine tri elementa( Ouick!ime filmski format datoteke Ouick!ime Media 4bstraction ;aEer 5sloj za apstrakciju medija8 Ouick!ime medijske usluge. Bilmski format datoteke daje standardne metode za snimanje videa, audija, pa ak tekstualnih recepata o sastavu medija <ivo Media 4bstraction ;aEer opisuje kako raunar treba da pristupa mediju koji je ukljuen u Ouick!ime film. #eo za medijske usluge ne samo to ima ugra=enu podr ku za vi e od 7H medijskih formata, ukljuujui najvei broj glavnih formata za video, nepokretne slike, audio, animaciju i M-#-, ve isto tako dozvoljava stvaraocima da prikljue svoje nove ili prilago=ene formate medija. Ouick!ime sadri ugra=enu podr ku za *F razliitih tipova medija 5video, audio, tekst, vremenski kod, muzika/M-#-/ sprajtovi/animacija, t&een, M.21, 9$ i 7#8 i nudi sveukupan skup usluga, kao to su( 9remenska kontrola i sinhronizacija 0ompresija i dekompresija audio i slikovnih podataka 3pajanje slika, konverzije formata, sklalranje, Me anje audio signala, 4udio i video efekti i pretapanja 3nimanje medija, Uvoz i izvoz medija Microsoft 9ideo for Aindo&s 4udio 9ideo -nterleaved 549-8 je format koga je razvio Microsoft za reprodukciju filma, bez specijalnog hardvera. 49- format datoteke nije pro iriva, >otvorena? sredina; nedostaju mu osobine neophodne za ozbiljan video. #a bi se situacija pobolj ala kompanije su napravile %pen#M; za datoteke da bi se 49- u inio korisnijim za profesionalno tri te. 3a pronalaskom Ouick!ime i 9idea za Aindo&s, stono video izdava tvo 5#9.8 na .")u je postalo digitalni proces. .obolj anje tehnike kompresije i dekompresije omoguavaju da se filmovi u punom pokretu prikazuju preko etvrtine, polovine ili celog ekrana. !ehnologije za video editore .remiere firme 4dobe i Media studio .ro firme Ulead , omogu avaju me anje video spotova, snimanje zvuka, animaciju, nepokretne slike i grafiku za kreiranje filmova u Ouick!ime ili 49- formatu. 1@. Povezivanje multimedijalniH o$jekata. 2lementi multimedije esto se tretiraju kao diskretni objekti koji imaju posebne karakteristike, ili svojstva. ##2 5#Enamic #ata 2Dhange , dinamika izmena podataka8 i %;2 5%bject ;inking and 2mbedding , povezivanje i ugra=ivanje objekata8 su dva metoda za povezivanje podataka izme=u aplikacija pod Aindo&som <a primer, elite da nove mi olovke reklamirate blistavom grafikom, uz neki tekst, koji opisuje njene izuzetne osobine. .rvo napravite ivopisnu sliku grafikoj aplikaciji, zatim, napravite histogram za pore=enje broja mi eva u dinamikoj tabeli, kao to je 2Dcel, i sve premestite u procesor teksta, kao to je Microsoft Aord. 0ada koristite %;2 obezbedite da povezane datoteke ne budu preme tene u druge direktorijume, ili e linkovi pui, <ajbolje je da objekat ugradite u datoteku. *H

1A. =ancelarijski paketi pro rama. 0ancelarijski paketi programa integri u u jedan paket razne alate za postizanje produktivnosti, koji su bitni za vo=enje biznisa. 0ancelarijski paketi nude pogodnost zajednikog interfejsa sa slinim menijima, naredbama i paletama ikona. .rimer, Microsoft %ffice sadri Aord za obradu rei, 2Dcel, dinamiku tabelu, .o&er .oint za prezentacije i za Aindo&s bazu podataka 54ccess8 i raspored asova. 3vaki program je zasebna aplikacija, ali svi su me=usobno povezani kroz %;2 i ##2. Mnogi dokumenti obra=eni na raunaru na kraju se tampaju na papir, isporueni na server, ili "#, u elektronski po tanski fah, ili kao :!M; dokumenti na Aord Aide Aeb. #okumentu je znaajno prikljuivanje multimedijalnih glasovnih komentar slika, ili animiranih ilustracija, da ne to naglasite ili da objasnite ne to to je te ko izraziti reima. Aord , nudi posebne multimedijalne osobine. Moete praviti i uvoziti razliite formate slika( .-", !-BB, JM. i 2.3. Moete staviti Ouick!ime filmove u dokument, upravljati reprodukcijom filma i sprovoditi jednostavne promene. U Aindo&su se mogu reprodukovati 49- filmovi u okviru Aord dokumenta. Moete uvesti digitalizovan zvuk, da snimite glasovne kometare sa internog mikrofona i da to sauvate u cilju reprodukcije. Mogu se praviti veze na druge programe koji koriste %;2 slika N.6. Aord.erfect ) alat koji omoguava crtanje, pravljenje i izmenu grafike u Macintoshovim alatima. 0oristei ##2, Aord.erfect za Aindo&s moe da pristupa podacima kojima pristupaju i drugi ##2 kompatibili programi koji koriste ##2 veze. 4ko se podaci menjaju u povezanom programu, automatski se vr i auriranje u dokumentu Aord.erfecta. 2ditor slika omoguava lako dodavanje grafike u dokumente. Aord.ro , po to ima naredbe za Aindo&s ##2 i %;2, ;otus Aord .ro mo e da se povezuje sa drugim aplikacijama i ugra=enim objektima, kao to su zvukovi i 49- filmovi. #inamike tabele su postale okosnica mnogih sistema za upravljanje informacijama. organizuju podatke po kolonama i redovima. 9eina aplikacija prua odline mogunosti za dijagrame i tabele, multimedijalnu reprodukciju zvukova, animacija i video spotova. ;otus *)6)7 omoguava preraspodelu grafikih elemenata klikom i prevlaenjem i kori enjem menija da bi se pristupilo informativnim objektima u spolja njem svetu. 2Dcel , i u njega moete ugraditi objekte iz mnogih aplikacija, slike iz .hotoshopa, zvuk@ Jaze podataka , program za bazu podataka moe da uva, sortira, oitava i organizuje mnoge vrste informacija. .oput dinamikih tabela, baze podataka mogu postojati u digitalnoj okolini bez potrebe da budu tampane na papir. 3like, zvukovi i filmovi se tretiraju kao objekti i mnoge baze podataka ih mogu pamtiti, o itavati i reprodukovati. BileMake.ro, relaciona baza podataka, kotira se visoko zbog lako e kori enja i me=uplatformskih mogunosti i u Aindo&su i u Macintosh verziji. 4ccess je relaciona baza podataka raspoloiva zasebno ili kao deo Microsoftove %ffice svite. %moguava da se podaci mogu uneti samo jednom, ali da se mogu razgledati na razliite naine. %bra=uje slike i druge multimedijalne sadraje. .rezentacioni softver je na poetku bio pravljen da bi se kompjuterizovali stvaranje i isporuka prezentacije za publiku i konferencije, zahvaljujui raznim projektorima, -li digitalno praviti na slajdovima u boji od 7H mm. !i alati imaju i multimedijalne mogunosti. *M

.o&er.oint , firme Microsoft nudi kompletan paket za crtanje i tekst sa automatskim ili runim prikazivanjem slajdova. Moete ugraditi razne podatke iz drugih aplikacija i objekte( datoteke iz Blasha, animirane 1-B datoteke itd. %moguava multimedijalno povezivanje i ugra=ivanje. 4utorski alati za multimediju daju vaan radni okvir za organizovanje i izmenu elemenata multimedijalnog projekta, ukljuujui grafiku, zvukove, animaciju i video spotove. 0oriste se za dizajniranje interaktivnosti i korisnikog interfejsa, za predstavljanje projekta na ekran i za sastavljanje multimedijalnih elemenata. 4utorski softver daje integrisanu okolinu za povezivanje sadraja i funkcija projekta. .omou multimedijalnog autorskog softvera moete napraviti( 9ideo produkcije 4nimacije -gre -nteraktivne &eb sajtove, #emo diskove i ture za razgledanje .rezentacije 4plikacije za kioske -nteraktivnu obuku 3imulacije, prototipove i tehnike vizuelizacije. 1D. Vrste autorskiH alata. 4utoriski alati mogu biti( 4lati zasnovani na karticama, ili stranicama 4lati zasnovani na ikonama i doga=ajima 4lati zasnovani na vremenu i prezentaciji 4lati zasnovani na karticama, ili stranicama( u ovim autorskim sistemima elementi se organizuju kao stranice u knjizi, ili kao pilovi karata. 4lati zasnovani na ikonama i doga=ajima ) u ovim autorskim sistemima multimedijalni elementi i interakcione naznake 5doga=aji8, organizuju se kao objekti u strukturalnom radnom okviru ili procesu. %vi alati pojednostavljuju organizaciju projekta i obino prikazuju dijagrame po stazama koje se granaju. 4lati zasnovani na vremenu i prezentaciji( elementi i doga=aji se organizuju po vremenskom redosledu, sa rezolucijom visokom, ili vi om od */7F sekunde. .ravi alat za posao 3vaki multimedijalni projekat kojeg se latite imae sopstvenu strukturu i cilj i zahtevae razliite osobine i funkcije. U najboljem sluaju morate biti spremni da odaberete alat koji najbolje pristaje poslu, a u najgorem sluaju morate znati koji alat e bar omoguiti da se posao obavi. 2lementi multimedije 5slike, animacije, tekst, digitalni audio i M-#- muzika, video spotovi8 moraju biti napravljeni, menjani i konvertovani u standardne formate datoteka i specijalizovane aplikacije. %rganizacioni, dizajnerski i proizvodni proces za multimediju zahteva scenario i dijagram toka. Multimedijski autorski sistemi nude jedan ili vi e pristupa, koje emo objasniti u sledeim pasusima( 9izuelno programiranje sa naznakama, ikonama i objektima .rogramiranje skript jezikom .rogramiranje tradicionalnim jezicima, kao to su Jasic i " 4lati za razvoj dokumenata *G

.rogramiranje sa ikonama i objektima je najednostavniji i najlak i autorski proces. 4ko elite da repordukujete zvuk ili da stavite sliku u projekat samo prevucite ikonu elementa u spisak za reprodukciju, ili je odvucite izvan da bi je obrisali. .rimer ovih alata su Macromedia #irektor, Macromedia Blash@ -nteraktivnost ini krajnjeg korisnika va eg projekta monijim, jer mu dozvoljava da upravlja sadrajem i tokom informacija. 4utorski alati bi trebalo da omogue jedan ili vi e nivoa interaktivnosti( Qednostavno grananje, koje nudi mogunost da se pre=e na neku drugu sekciju multimedijalnog proizvoda aktivno u kao to je pritisak tastera na tastaturi, klikom mi a itd8, Uslovno grananje koje podrava direktan prelazak na rezultate -B)!:2< odluka ili doga=aja 3trukturirani jezik, koji podrava kompletnu programsku logiku, kao to su -B)!:2< naredbe jedna u drugoj, potprogrami, praenje doga=aja i prenos poruka izme =u objekta i elemenata. Mogunost za fino pode avanje performansi 0ompleksni multimedijalni projekti zahtevaju tanu sinhronizaciju doga=aja , na primer, animacija balona koji eksplodira, uz pratei zvuni efekat. Mogunost reprodukcije #a pravite multimedijalni projekat, stalno ete sastavljati elemente i testirati kako sastavljeno izgleda i kako se izvr ava. Mogunost isporuke projekta. -spruivanje projekta moe zahtevati pravljenje izvr ne verzije projekta kori enjem multimedijalnog softvera. -zvr na verzija omoguava da se projekta reprodukuje, a da se ne zahteva prisustvo celog autorskog softvera i svih njegovih alata i editora. Unakrsne platforme !reba koristiti alate kojima je prelaz izme=u platformi lak. #anas su dosta alata koji daju autorske sisteme kompatibilni sa Aindo&som. $eprodukcja na -nternetu .o to je &eb postao znaajan isporuioni medij za multimediju, autorksi sistemi obino daju naina da se njihovi konvertuje u kontekst :!M;)a, pomou posebnih dodatnih modula, ili ugra=ivanjem Qave, Qava3cripta ili neke druge kodne strukture. 4utorski alati zasnovani na karticama i stranicama daju jednostavnu i lako razumljivu metaforu za organizaovanje multimedijalnih elemenata. 4utorski sistemi zasnovani na stranicama sadre medijske objekte( dugmad, tekstualna polja, grafike objekte, pozadine, stranice ili kartice. 4lati zasnovani na ikonama vo=eni doga=ajima predstavljaju pristup vizuelnog programiranja u organizovanju i prezentiranju multimedije. .rvo izgradite strukturu, ili dijagram toka doga=aja, zadataka i odluka, tako to ete prevui odgovarajue ikone iz biblioteke. -kone mogu ukljuivati izbor iz menija, slike, zvuke i proraune. 0ada se izgradi struktura moete dodati sadraj( tekst, grafiku, animaciju, zvuk video filmove. Moete tampati navigacionu mapu, ili dijagram. 4lati zasnovani na vremenu ) 3istemi zasnovani na vremenu su popularni multimedijski autorski alati. 3vaki alat koristi svoj razliit pristup za upravljanje doga=ajima u vremenu. Mnogi koriste vizuelni raspored 5!imeline8 za sekvenciranje doga=aja multimedijalne prezentacije. #irector *+

#irector firme Macromedia je moan i kompleksan autorski alat sa irokim skupom osobina za pravljenje multimedijalnih prezentacija, animacija i interaktivnih multimedijskih aplikacija. 1F. Jta se pomoLu autorsko alata moBe uraditi. .omou multimedijalnog autorskog softvera moete napraviti( 9ideo produkcije 4nimacije -gre -nteraktivne &eb sajtove, #emo diskove i ture za razgledanje .rezentacije 4plikacije za kioske -nteraktivnu obuku 3imulacije, prototipove i tehnike vizuelizacije. 1G. Mradivni elementi multimedije. 2I. =ori?Lenje teksta u multimediji 0ori enje teksta i simbola za komuniciranje je zapo elo pre otprilike M.FFF godina u zemljama Mediterana 5u Mesopotaniji, 2giptu, 3umeru i 9avilonu8, kada su prvi simboli ispisivani na glinene plo ice i ostavljani da se su e na suncu. <akon nedavne >eksplozije? -nterneta i AAA, tekst je postao vaniji nego ikad. Maternji jezik Aeba je :!M; 5:EperteDt Markup ;anguage8, prvobitno dizajniran da prikae jednostavne tekstualne dokumente na ekranu uz poneku sliku. 4kademski lanci, novinski lanci, kompleksni prirunici i sadraji kompletnih knjiga su dostupni na -nternetu. #odajte ugra=ene funkcije koje na klik mi em povezuju izabrane rei i fraze sa drugim slinim i detaljnijim materijalom. 9i e nego !9 koja sa svojih H, *F ili *FF kanala, Aeb nudi >istraivaki raj? od nekoliko miliona :!M; dokumenta Mo znaenja 'ak i obina re ima vi e znaenja, pa kad poinjete da radite u nekom mediju vano je da kultiviete preciznost i svest o konkretnim reima koje koristite. U multimediji to su rei koje e se pojaviti u naslovima, menijima i navigacionim pomagalima. #anas mnogi pesnici i tekstopisci koncentri u tekst, destili ui prozu u svega nekoliko rei. >0ovai? rei u oglasnim agencijama ocrtavaju znaenje itavih proizvodnih linija u jednu jedinu zapamtljivu re, logotip ili po tapajuu reenicu. .ojmovi >Jarbi?, >zelenoW i >lako?, svaki za sebe mogu da provociraju niz raznih znaenja. 3amo vi znate rei koje e 9as zaustaviti usred ljutine. !o su rei koje imaju znaenje. 3vi ovi primeri demonstriraju sledei princip multimedije( vano je dizajnirati oznake za naslove ekrana, menije i dugmad, koristei rei sa najpreciznijim i najmonijim znaenjem da bi ste izrazili ta ima da kaete. 3hvatite suptilna znaenja( 1% J4"0 je jae nego .revious; Ouit je jae nego "lose. B4<!43!-'<% ) moe biti bolje nego >taj odgovor je ispravan?I 2ksperimenti ite sa reima koje planirate da koristite, tako to ete ih >isku ati? na drugima. 4ko vam budet dozvoljava, uspostavite ciljnu grupu da prati kako korisnici doivljavaju rei. .osmatrajte ih kako rade. *K

$ei ili simboli u ma kakvom obliku izreeni, ili zapisani, naje i su sistem komunikacije. .redoavaju naj ira znaenja najveem broju ljudi , precizno i do u detalje. Pato su to elementi od vitalne vanosti za multimedijalne menije, navigacione sisteme i sadraj. % fontovima i likovima 5fontovi8 .ismo 5tEpeface8 je porodica grafikih znakova, koja obino sadri mnoge tipove veliina i stilova. Bont je zbirka znakova jedne veliine i stila koja pripada konkretnoj porodici likova. !ipini stilovi fontova su polucrno 5boldface8 i kurziv 5italic8. #ruge stilove 5podvlaenje8 moe dodati va softver za raunar. 9eliine pisma obino se izraavaju u pointima. * point je F,*7+ ina, ili oko */G6 ina. 9eliina slova je razlika od vrha velikog slova do dna donjeg dela malog slova 5 u slovima kao to su g i E8. :elvetica, !imes i "ourier su pisma; !imes *6 pointa italic je font. U raunarstvu se koristi termin font, mada bi bilo uputnije upotebiti izraz vrsta pisma, ili lik fonta. U vremenu kada se slagalo runo slova za pojedinani font su uvek bila uvana u dva posluavnika, ili kutije 5case8; gornja kutija je sadrala velika slova a donja mala slova. #anas se u engleskom jeziku veliko slovo zove uppercase, a malo lo&ercase, a kod nas je odomaeno verzal i kurent. 3tudije su pokazale da je lak e itati rei i reenice sa izme anim malim i velikim slovima, nego rei i reenice samo napisanim velikim slovima. U nazivima koji se koriste za direktorijume i datoteke u U$; adresama na -nternetu pravi se razlika izme=u malih i velikih slova. .ostali su popularni nazivi kompanija sa velikim slovom u sredini rei( BileMaker, Aeb3tar, 4irAorks. .isma mogu bit ogla avana na vi e naina, ba kao kua koju ogla ava agencija za nekretnine, vino ili platforma politikog kandidata. .isma su bila opisivana kao enska, mu ka, delikatna, formalna, kapriciozna, duhovita, komina, srena, tehnika, novinska@ 3erif je mali ukras 5 na francuskom sans znai bez8 na kraju poteza kojim se ispisuje slovo. .ismo ili ima serife ili nema. !imes, <e& "enturE 3choolbook, .alatino su primeri serifnih fontova. :elvetica, 4rial su sans serif. 3erifni fontovi se koriste za osnovni tekst, a sans serif se koristi za naslove i vane ciljeve. !ekst =ori?Lenje teksta u multimediji Pamislite projekat bez ikakvog teksta. <jegov sadraj ne bi nikako mogao biti kompleksan, a bilo bi vam potrebno mno tvo slika i simbola da obuite publiku da se kree kroz projekat. 3vakako bi glas i zvuk mogli voditi publiku, ali korisnici bi se vrlo brzo odvikli od toga. Qedan jedini lan tekstualnog menija propraen jednom akcijom 5klik mi em, pritisak na taster na tastaturi@8 zahteva malo obuke, a jednostavan je i neposredan. 0oristite tekst za naslove i podnaslove, za menije, za navigaciju i za sadraj. $aunarski ekrani pruaju vrlo mali radni prostor za razvoj kompleksnih ideja. U odre=enim trenucima, moraete da isporuite probojne, ili vrlo koncizne tekstualne poruke. 4ko su va e poruke deo interaktivnog projekta, ili &eb sajta, gde znate da korisnik trai informaciju, moete upakovati ogromnu koliinu tekstualne informacije na ekran, pre nego to to sve postane napadno. <e treba ni mnogo ni malo. Mora se nai mera. 4ko dajete javnu podr ku glasom, tekst e se ukljuiti u ivu prezentaciju i podcrtavae glavnu poruku.

6F

U takvom sluaju koristite velike fontove i malo rei sa mno tvom praznog prostora. Mnoge standardne stranice su visine MFF piksela 5oko jedan ipo ekran na 914 monitoru8. Pa tampanje tekstualnih dokumenta postavite poseban link na kompletan dokument kao na tekst. ;ak e je itati tampan dokument nego skrolovati po ekranu. Moe ponekad biti te ko zbog dizajna. - ovde morate biti pesnik, reklamni psihologi grafiki dizajner. Pa mala slova koristite najitljiviji raspoloivi font. 0orisitte to manji broj razliitih pisama u istom radu, ali menjajte veliinu lika fonta stilovima tipa bold, italic. U pasusima prilagodite prored 5leading8 da razmak izme=u redova bude prijatan. Menjajte veliinu fonta srazmerno vanosti poruke koju isporuujete -straite efekte primene razliitih boja i postavljanja teksta na razliite pozadine. 0oristite antializovani tekst gde vam je potreban blag i stopljen izgled za naslove i podnaslove. 4nti)aliasing stapa boje po ivicama slova da bi se napravio mekan prelaz izme=u slova i pozadine. .oku ajte da upotrebite inicijale za pause 5kao >.? na poetku ove reenice8 i poetna velika slova da biste reima dali dodatnu teinu 5slika H.*8. 1rafikom izmenite izobliite tekst, da biste privukli panju. 2ksperimenti ite sa spu tenim senkama. %iviite naslove sa mnogo praznog prostora. -zabrati fontove koji izgledaju dobri za prenos va e poruke. 3mislite smislene rei i izraze za linkove i elemente menija. <aglasite tekst da istaknete ideje, ili koncepte, ali ne pravite tekst da izgleda kao link. <a &eb strani stavite najvanije tekstualne elemente i elemente menija u prvih 76F piksela 5pokazalo je istraivanje da samo *F)*H posto surfera ikada prelistava ijednu stranu nadole8. -nteraktivi multimedijalni projekta se obino sastoji od tela informacije ili sadraja kroz koji se korisnik kree pritiskom na taster, klikom mi a, ili pritiskom na ekran sa detekcijom dodira. <ajjednostavniji meniji sastoje se od tekstualne liste tema, gde korisnici odaberu temu i kliknu mi em. -zbegavati vi e nivoa naredaba 1% J4"0 5natrag8 i $2!U$< 5povratak8 ako ne dajete i mapu. Du mad za interakciju U mnogim modernim kulturama zvono na vratima se prepoznaje po svom kontekstu 5do samih vrata, eventualno osvetljeno8. U vi espratnici moe biti HF takvih dugmadi, neka imena su navrljana@ U multimediji dugmad su objekti, kao to su i blokovi teksta, lep plavi trougao, ili fotografija koji prouzrokuju neku akciju po to kliknu. <a &ebu tekst i grafika mogu biti dugmad. Pa dugmad birajte fontove koji su itljivi, prilagodite veliinu teksta. <apravite adekvatan prostor od ivice dugmeta do teksta. U veini autorskih sistema lako je napraviti sopstvenu dugmad od bitmapa ili nacrtanih objekata. #ugmad za &eb moete praviti od 1-B i Q.21 bitmapa, koje kad kliknete vode ka drugim stranama. 4ko cilj va eg multimedijalnog projekta, ili Aeb sajta nije da prikazujete velike blokove teksta, poku ajte da prezentirate korisniku samo po nekoliko pasusa po strani. Upotrebite font koji se lako ita, umesto lep eg fonta koji je neitljiv. .oku ajte da prikaete cele pasusue na ekranu. Uspravno i poloBeno !radicionalno od tampani dokumenti su vi i nego iri, ali nisu itljiv na obinom monitoru. %rijentacija tipa vi i nego iri se oznaava kao portrait. %rijentacija tipa > iri nego vi i? je tipina za monitore i zove se landscape. 3tandardni format dokumenta koji se koristi za stranice na Aebu zove se :EperteDt Markup ;anguage 5:!M;8. 6*

U :!M; dokumentu moete zadati likove slova, veliine, boje, i ostale osobine, tako to ete ih na tekst oznaiti na poseban nain pomou tagova. 1de elite da tekst bude polucrn 5bold8 okruite ga tagovima XJY i X/JY, a tekst izme=u tagova e biti prikazan u bro&seru u bold stilu. 1de je naslov okruite X:*Y i X/:*Y, a gde je ure=ena lista 5*, 6, 7@ ili a, b, c @8 okruite je sa X%;Y i X/%;Y :!M; ne pruza mnogo fleksibilnosti da se prave lepi tekstualni elementi, ali moete da pravite zadovoljavajue dokumente koristei uvlaenje blokova, tabele, okvir i hrizontalne lenjire. ;ep tekst u :!M; dokumentima se obino pravi u vidu grafikih bitmapa, koje se u :!M; dokument stavljaju u slikovni tag X-M1Y. !reba voditi rauna u kom e fontu korisnik itati va dokument. #inamiki :!M; koristi kaskadne stilove 5"338 da defini u parametre od visine linije preko irine margine do lika fonta. .omou "33 moete definisati( teinu fonta, veliinu, porodicu fonta, prilago=avanje veliine, promenljivost fonta, transformacije teksta itd. 3imboli prenose smislene poruke. 3imboli kao to su poznata kanta za otpatke ispravnije se nazivaju ikone, to su simbolike reprezentacije objekata i procesa koji su zajedniki za korisnike interfejse mnogih %3. !ekst je efikasniji od slika i crtea kada treba preneti korisniku preciznu poruku. 3 druge strane gledaoci veoma lako pamte i priseaju se slika, ikona, i zvuka. U multimediji imate mo da >stopite? i tekst i ikone 5boje, zvukove, slike8 da biste uveali ukupan uticaj i vrednost svoje poruke. <eki od simbola dati su u prilogu( #nimiranje teksta. -ma mnogo naina da se zadri panja kada se prikazuje tekst. <a primer moete da animirate odre=ene pasuse i naterate ih da uleu u ekran, da poveate naslov znak po znak, moete kljune rei staviti na gomilu i fle ovati ih po odre=enom redosledu 5kao u bilbordima8@ 9rlo rano u razvoju monitora za raunar Macintosh 4pple je odabrao rezoluciju od G6 slikovna elementa 5piksela8 po inu. !o se upore=uje sa standardnom merom u tamparskoj industriji 5G6 pointa po inu8 i omoguava stonom izdavau i dizajneru da vide na monitoru na ta e od tampano liiti 5zove se > ta vidi to dobije > , Ahat Vou 3i -s Ahat Vou 1et, skraeno AV3-AV1 , izgovara se >vizivig?8. #odatno, 4pple je obezbedio da svaki piksel bude kvadratnog oblika, to daje ravnomernost u svim pravcima #ok se nije pro irio 914 standard za ." raunare 5KM piskela po inu8, pikseli su obino bili vi i nego iri. <a primer, na starim 214 monitorima bio je *.77(*, vi i nego iri. 914 rezolucija je MNF piksela po irini i N+F piksela niz ekran 5 to se zove rezolucija MNFDN+F8 a sami pikseli imaju razmeru *(* 5kvadrat8. 4pple i raunar Macintosh su *K+H. godine predvodili revoluciju u stonom izdava tvu, u kombinaciji sa obradom rei i softverom za slaganje teksta po strani, to je omoguilo da laserski tampa visoke rezolucije 7FFD7FF dpi pomou specijalnog softvera crta oblike znakova kao grupu siu nih kvadratnih piksela sraunatih iz geometrije znaka. %vaj softver bio je 4dobeov jezik .ost3cript za opis strane i konturne fontove. 4pple ga je licencirao i ukljuio u svaki svoj laserskii tampa tipa ;aserAriter. .ost3cript je zapravo metod za opisivanje slike u terminima matematikih konstrukcija 5Jezijerove krive8, tako da se koristi ne samo da opi e pojedinane znakove u fontu, nego i za opis kompletnih ilustracija i celih strana teksta. 66

.o to je svaki znak u .ost3criptu matematika formula, moe se lako skalirati da bude manji ili vei tako da izgleda ispravno bilo da se crta u veliini 6N pointa, ili KM pointa, bilo da je tampa ;aserAriter od 7FF dpi, ili tamparska ma ina 5image setter8 rezolucije *6FF, 6NFF, ili, ak, 7MFF dpi, podesna za najfinije tamparske poslove. PostScript je brzo postao standard za fontove i tampanje u svetu stonog izdava tva i odigrao je znaajnu ulogu u prvobitnom uspehu 4ppleovog raunara Macintosh. .ostoje dve vrste fontova u .ost3criptu( !Epe 7 i !Epe *. !Epe 7 je font tehnologija starija od !Epe * i napravljen je na izlaz na tampa; stvaraoci multimedije ga retko koriste. 3ada je na raspolaganju oko MFFF !Epe * likova fontova. Bontovi !Epe * sadre natuknice 5hint8, a to su specijalne instrukcije za uklapanje u osnovu strane, kojima se pobolj ava rezolucija. U maju *K+K. godine 4pple i Microsoft razvili tehnologiju brih i boljih kvadratnih krivih za konturne fontove, nazvanu !rue!Epe. %sim to tampa glatke znakove na tampau, !rue!Epe crta znakove i na monitoru niske rezolucije 5G6 dpi, ili KM dpi8. #anas se !rue!Epe isporuuju sa raunarima sa Aindo&som. -ako >ratW izme=u .ost3cript i !rue!Epe fontova nastavlja da se iri kroz raunarsku i izdavaku industriju, stvaraoce multimedije treba da interesuje kako e skalirani fontovi izgledati na monitorima, ne kako e izgledati na papiru. !rue!Epe i .ost3cript 5sa 4!M)4dobe !Epe Manager8 konturni fontovi omoguavaju da se tekst u bilo kojoj veliini ispi e na raunarskom ekranu bez reckavosti. $eckava slova se izbegavaju antializingom ivica tekstualnih znakova, pravei ih glatkijim za oko. 4dobe !Epe Manager 54!M8 mora biti prisutan da bi se prikazali .ost3cript fontovi !Epe * u svim veliinama bez reckavosti. .od Aindo&som 4!M softver zahteva oko NHF0 prostora na disku, a za svaki konturni .ost3cript font tipa !Epe * treba jo NF0. .ost3cript fontovi su obino u direktorijumu .3B%<!3 u osnovnom direktoriojumu tvrdog diska. !rue!Epe fontovi se snimaju u direktorijum "(ZAindo&sZBonts. #odavanje i oduzimanje ovih fontova je jednostavna procedura posebnom opcijom u padajuem meniju Bile ovog direktorijuma. <a slici M.* prikazani !rue!Epe fontovi. <ikad nemojte pretpostaviti da su isti fontovi instalirani i na va em i korisnikovom raunaru. %daberite sistem za upravljanje fontovima i ostanite mu >verni?. 4ko se va rad distribuira na sajtove, koji mogu i da nemaju fontove, koje vi koristite, napravite bitmape za specijalne fontove koje koristite za naslove, podnaslove, dugmad, itd. Pa tekst koji treba da unese korisnik najsigurnije je ostati na instaliranim fontovima za Aindo&s, ili Macintosh, jer su oni univerzalno raspoloivi na svojoj platformi. Uvek osigurajte da fontovi putuju sa va om aplikacijom kada isporuujte softver na hardverskoj platformi koja se razlikuje od one na kojoj pravite aplikaciju. SkraLenica #S966 od 4merican 3tandard "ode for -nformation -nterchange 5ameriki standardni kod za razmenu informacija8 je sedmobitni sistem za kodiranje znakova u naje oj upotrebi u 34# i u inostranstvu. 43"-- pridodeljuje broj ili vrednost za *6+ znakova, ukljuujui i mala i velika slova, znake interpunkcje, arapske cifre i matematike simbole. !ako=e su ukljuena 76 upravljaka znaka za prenos poruka ure=ajima 5nov red, kraj reda, tabulator i nova strana8. Jajt koj se sastoji od + bitova, predstavlja naje e kori eni gradivni blok u raunarskoj obradi. 43"-- koristi samo G bitova za kodiraje svojih *6+ znakova, pre nego se bajt potpuno iscrpi. 67

%smi bit bajta je neiskori en. %n omoguava da se enkodira jo *6+ znakova pre nego se bajt potpuno iscrpi, a danas raunarski sistemi koriste tih *6+ dodatnih vrednosti za pro ireni skup znakova. .ro ireni skup znakova se puni standardnim 4<3- znakovima 54merican <acional 3tandard -nstitute8, ukljuujui i esto kori ene simbole. %vaj puniji skup od 6HH znakova je poznat i kao -3%);atin)* skup znakova; koristi se za programiranje teksta :!M; Aeb strana. 3lika M.6 predstavlja simbole iz menija -nsert. .ravila za enkodiranje znakova iz pro irenog skupa nisu standardizovana. !ako 43"- vrednost *MH moe bit na primer, grafika oznaka uvuenog pasusa 5[8 itd. .o to je raunarsko tri te postalo internacionalno u poslednjoj deceniji, jedan od problema je bio rukovanje razliitim me=unarodnim alfabetima. Jilo je te ko prevoditi delove teksta iz jednog skripta u drugi. Unicode organizacija podrava standarde za upravljanje znakovima svih poznatih jezika na svetu. %d *K+K. godine koncentrisan napor lingvista, inenjera i informatikih profesionalaca iz mnogo dobro poznatih raunarskih firmi usmeren je na *M)bitnu arhitekturu za enkodiranje vi ejezikog teksta i znakova. <azvan Unicode, originalan standard sadri MH.FFF znakova da bi bili ukljueni svi znakovi iz svih poznatih jezika i alfabeta u svetu. #ok je MH.FFF znakova dovoljno za enkodiranje veine od mnogih hiljada znakova u upotrebi u najvanijim svetskim jezicima. Unicode standard i -3%/-2" *FMNM sada podravaju tri oblika enkodiranja, kojim se koristi uobiajen repertoar znakova, ali se omoguava enkodiranje do ak *FFF.FFF dodatnih znakova. Skript 0ada nekoliko jezika ima zajedniki skup simbola sa istorijski povezanom podlogom, zajedniki simboli istog svakog jezika se ujedinjuju u kolekciju simbola 5nazvanu skript8. .ojedini skriptovi mogu raditi za desetine pa i stotine jezika 5primer, ;atin sk ript koji se koristi za engleski i veinu evropskih jezika8. .osebne alate za editovanje fontova koristite za pravljenje sopstvenog fonta, tako da moete da tano prenesete ideju ili grafiki oseaj. 3a ovim alatima, profesionalni tipografi mogu da prave upeatljive likove teksta i prikaza. 1rafiki dizajneri, izdavai i reklamne agencije mogu da prave varijacije na temu postojeih likova fontova. #izajn kategorije likova fontova spada u kategoriju industrijskog dizajna i u nekim sluajevima sudski je za tien patentima. $es2dit je editor resursa. -sporuuje ga 4pple, a koristan je pravljenje i izmenu grafikih resursa, kao to su kursori, ikone, dijalozi, oblici, preslikavanja tastature i bitmapirani fontovi na Macintoshu. Moe da se koristi za editovanje, ili pravljenje novih Bont resursa za pamenje bitmapa ekranskih fontova. #a tekst izgleda lepo, potrebna vam je kutija puna fontova i specijalnih grafikih aplikacija koje mogu da pro ire, osene, rafiraju, oboje i analiziraju rei u prave crtee. ;ep tekst se obino nalazi u bitmapiranim crteima u kojim su znakovi prepravljeni, manipulisani i spojeni u grafiku sliku. .rosto biranje fonta je prvi korak. Pa najvei broj dizajnera lak e je da prave lep tekst pomou pripremljenih fontova, ali neki e praviti sopstvene prilago=ene fontove, koristei alate za editovanje fonta. Multimedija 5kombinacija teksta, slike i audio elemenata u jedinstvenu kolekciju, ili prezentaciju8 postaje interaktivna multimedija kada korisniku date neku kontrolu nad tim koja se informacija gleda i kada se gleda. 6N

-nteraktivna multimedija postaje hipermedija kada njen dizajner da strukturu povezanih elemenata kroz koje se korisnik kree i interaguje. 0ada tekst >ivi? u raunaru, umesto na tampanim stranama, mo raunara da obra=uje moe se upotrebiti tako da tekst postane pristupaniji i smisleniji. Tekst se onda moBe zvati Hipertekst, po to su rei, sekcije i misli povezane, korisnik moe da se kree kroz tekst na nelinearan nain, brzo i intuitivno. $e moe biti >vrua? 5kao i dugme8, tako to vodi korisnika od jedne refenerce na drugu. .o to je hipertekst organizovanje unakrsnog ispitivanja rei ne samo sa drugim reima, nego i na srodne slike, video spotove, zvukove i ostale vrste prikaza, hipertekst esto postaje tekst sveukupnog multimedijalnog dizajna. -zraz hiper , znai nad. #ve esto pominjane rei u hipertekstualnim vezama su veza 5link8 i vor 5node8. 9eze povezuju konceptualne elemente, tj. vorove koji sadre tekst, grafiku, zvuk ili informacije povezane sa bazom znanja. 9eze povezuju "ezara 4ugustusa sa $imom, ili gro=e sa vinom, kao i ljubav sa mrnjom. Umetnost hipermedijalnog dizajna lei u vizuelizaciji tih vorova i njihovih veza. 9eze su navigacione staze i meniji; vorovi su teme kojima se moe pristupiti, dokumenti, poruke i elementi sadraja. <ajjednostavniji nain da se eta kroz hipermedijalnu strukturu je pomou dugmadi koja omoguavaju pristup povezanoj informaciji 5tekstu, grafici i zvukovima8 u vorovima. :ipertekstualni sistemi se trenutno koriste za elektronsko izdava tvo i referentne radove, tehniku dokumentaciju, edukativne kurseve, interaktivne kioske, elektronske kataloge, interaktivnu literaturu, tekstualne i slikovne baze podataka. zvuka! sistemski zvuci. Nvuk je verovatno najuz$udljiviji deo multimedije. To je univerzalan O ovorP na $ilo kom jeziku , od najtieg apata do zagluujue buke mlaznog aviona u poletanju. Prua zadovoljstvo sluanja muzike, utie na nae raspoloenje Kada neto vibrira u vazduhu, pokreu se napred-nazad primer konus zvunika!, stvaraju se talasi pritiska. "vi talasi ire se kao nabori vode od kamika baenog u nepokretni bazen, a kada dosegnu vae bubne opne, oseate promene pritiska, ili vibra#ije, kao zvuk. 4kustika je grana fizike koja prouava zvuk. <ivoi zvunog pritiska mere se 5glasnoa ili obim8 mere se u decibelima 5db8. 'im instalirate %3 bipovi i zvuci upozorenja su raspoloivi. .od Aindo&som sistemski zvukovi su A49 datoteke, a nalaze se u direktorijumu Aindo&s#Media. <a raspolaganju su sledei sistemski zvuci: Start.Qav! cHord.Qav! cHimes.Qav! itd. Moete dodeliti zvukove sistemskim doga=ajima kao to su startovanje Aindo&sa, upozorenja, itd. Moete dodati svoje zvune datoteke i instalirati ih da se sviraju prilikom nekog sistemskog doga=aja( stavite &av datoteku u direktorijum Aindo&sMedia i sa 3ound "ontrol .anel ih odaberete. 21. 7idi i di italni audio. 76D6 5Musical -nstrument #igital -nterface8 je komunikacioni standard! razvijen ranih +F)tih pro log veka za elektronske muziCke instrumente i raCunare. #ozvoljava da muzika i zvuni sintisajzeri komuniciraju me=usobno du kablova kojima su ure=aji povezani. 6H

M-#- daje protokol za predavanje detaljnih opisa muzike notacije, kao to su note, nizovi nota i koji instrumenti e svirati te note. #igitalni audio je snimak, M-#- su note , prvo zavisi od va eg zvunog sistema, a drugo od kvaliteta va eg muzikog instrumenta i mogunosti va eg zvunog sistema. <asuprot M-#- podacima, digitalni audio je stvarna reprezentacija zvuka. #igitalni podaci predstavljaju trenutnu amplitudu zvuka 5ili zvunost8 u diskretnim vremenskim intervalima. #igitalni zvuk se koristi za muzike "#)ove. M-#- podaci su za digitalni audio ono to je vektorska, ili crtana grafika za bitmapiranu grafiku. M-#- zavisi od ure=aja, a digitalni podaci ne zavise. 0ao to se izgled vektorske grafike razlikuje u zavisnosti od tampaa, ili prikazanog ekrana, tako zvukovi koje prave M-#- muzike datoteke zavise od konkretnog M-#- ure=aja za reprodukciju. #igitalni podaci, s druge strane, proizvode zvukove koji su manje, ili vi e identini, bez obzira na reprodukcioni sistem. M-#- standard je kao .ost3cript, jer omoguava instrumentima da komuniciraju na standardan nain. 76D6 ima nekoliko prednosti nad di italnim audiom: M-#- datoteke su mnogo kompaktnije. M-#- datoteke e biti 6FF do *.FFF puta manje od datoteka digitalnog audia "# kvaliteta..o to su male, M-#- datoteke ugra=ene u Aeb strane uitavaju se i izvode bre, nego njihovi digitalni ekvivalenti.4ko se koriste kvalitetni ure=aji, ponekad M-#- datoteke mogu zvuati bolje od digitalnog audia.Moete menjati duinu M-#- datoteke 5promenom tempa8, bez promene visine tona, ili gubljenja audio kvaliteta. Moete manipulisati najmanjim delom M-#- kompozicije, to je nemogue sa digitalnim audiom.#igitalni audio nee raditi jer nema dovoljno $4M)a, prostora na tvrdom disku, snage centralnog procesora, ili irine za prenos. 7ane 76D6: .o to M-#- podaci ne predstavljaju zvuk, nego instrumente, moete biti sigurni da e reprodukcija biti precizna, samo ako je reprodukcioni ure=aj identian proizvodnom. M-#- se ne moe lako upotrebiti za reprodukciju govornog dijaloga. Uop teno, najvanija prednost digitalnog audia je njegov stalni kvalitet izlaznog zvuka, a M-#- je tu najmanje pouzdan. 3a digitalnim audiom moete imati vi e samopouzdanja, da e snimak zvuati isto tako dobro i na kraju kao i na poetku kada ste ga pravili. :azlozi za rad sa di italnim audiom: .ostoji, iri izbor aplikacionog softvera i sistemske podr ke za digitalni audio. .riprema i programiranje za pravljenje digitalnog audia ne zahtevaju poznavanje muzike teorije, klavijature, partiture, note@ Meneralno moBete koristitit 76D6 u sledeLim sluCajevima: -mate M-#- izvor visokog kvaliteta. -mate kompletnu kontrolu nad hardverom za reprodukciju. <ije vam potreban govorni dijalog. Di italni audio koristite u sledeLim situacijama: <emate kontrolu nad hardverom za reprodukciiu. -mate raunarske resurse i prenosnu irinu, dovoljnu za digitalne datoteke. .otrebna vam je izgovorena re. Di italni audio Moete da digitalizujete zvuk iz mikrofona, sintisajzera, postojeih snimaka na traci, >ivih? radi !9 prenosa, sa popularnih "# i ;. ploa.Moete digitalizovati zvukove iz bilo kog izvora, prirodnog ili snimljenog.#igitalni zvuk snima se kao digitalna informacija u bitovima i bajtovima..riprema digitalnih audio datoteka je prilino jednostavna. 4ko imate analogne izvore materijala 5muziku ili zvune efekte koje ste snimili na analognom medijumu, poput kasete8, prvi korak je da digitalizuje analogni materijal snimanjem u digitalni medij koji raunar moe da proita. 6M

%zbiljniji editor zvuka je program 3ound Borge for Aindo&s, firme 3onic BoundrE. %vim alatom moete praviti profesionalne zvune snimke i vr iti digitalne miklseve. %dsecanje uklanjanje >mrtvog vazduha?, ili praznog prostora sa poetka i svakog dodatnog nepotrebnog vremena sa kraja snimka je prvi zadataka u editovanju zvuka.%dsecanja ak i malog broja sekundi moe napraviti tu i tamo ogromne razlike u veliini datoteke.%dsecanje se obino postie prevlaenjem kursora mi a preko grafike prezentacije snimka i izborom komandi iz menija 5"ut, "lear, 2rase ili 3ilence8. 0ori enjem istih alata kao i za odsecanje mogue je odstraniti dodatnu buku koja neminovno ulazi u snimak.%vakva intervencija je potrebna skoro uvek.%sim toga moda e biti potrebno da sastavite dui snimak isecanjem, upletanjem ili sastavljanjem delova magnetne trake. 4ko poku ate da sastavite *F raznih snimaka u jedan, male su anse da e svi biti iste jaine. #a biste dobili konzistentan nivo jaine, oznaite sve podatke u datoteci i povisite, ili snizite ukupnu jainu za izvestan iznos.<ajbolje je upotrebiti zvuni editor da normalizujete sastavljenu datoteku na odre=eni nivo , recimo +F do KF procenata maksimuma 5bez odsecanja8, ili na oko *M db. 0onverzija formata. U nekim sluajevima softver za digitalno editovanje moe itati format razliit od onog koji je potreban za prezentacioni ili autorski program. .od Aindo&som skoro svi programi pi u A49 datoteke. Pravljenje 76D6 audia 0omponovanje originalne muzike moe biti jedan od najkreativnijih i najzahvalnijih aspekata pravljenja multimedijalnog projekta, a M-#- je najbri i najfleksibilniji alat za to..ravljenje originalne M-#- partiture je teak posao, zahteva poznavanje elemenata muzike, sposobnost da se svira klavir i pregr t dobrih ideja su tek preduslovi za pravljenje dobro partiture.Uvek moete unajmiti nekoga da vam uradi i naravno naplati. -ma puno mladih kompozitora koji ele da u=u u multimediju.#a biste napravili M-#- ompozicije, potrebanvam je program i sintetizator zvuka 5obino ugra=en u zvunu karticu ." raunara8.pravo mesto za M-#- u multimedijalnom radu moe vi e biti kao proizvodni alat, umesto medija za distribuciju. M-#- je najbolji nain da se kreira originalna muzika za multimedijalne projekte. 22. >ormati za audio datoteke. 0ada pravite multimediju verovatno ete se baviti formatima datoteka i prevodiocima za tekst, zvuk, slike, animacije i digitalne video spotove. Bormat zvune datoteke je poznata metodologija za organizovanje bitova i bajtova digitalizovanog zvuka u datoteku podataka. <a Macintoshu digitalizovani zvuci mogu biti simljeni kao datoteke podataka 54-B ili 3#--8 li mogu biti sme teni u sistemskoj kolekciji u obliku 3<#)ova..od Aindo&som digitalizovani zvuci se naje e pamte kao A49 datoteke.- M-#- i Macintosh mogu da koriste M-#- datoteke.#va su metoda za reprodukciju bilo digitalnog, bilo M-#- zvuka na Aebu..rvo moete ekati da se cela zvuna datoteka prenese na raunar i da je onda odsvirate pomonom aplikacijom..rogram Blash firme Macromedia omoguava integraciju zvunih numera koje se naprave editorom zvuka u multimedijalnu prezentaciju na Aebu, ukljuujui zvukove doga=aja, kao to su klikovi na dugmad, i protone zvukove, kao to je muzika u pozadini. 2". Dodavanje zvuka multimedijalnom projektu. #odavanje zvuka multimedijalnom projektu #a biste uvezli audio snimak u multimedijalni projekat, morate proi izvesne korake( *. %dredite koja vrsta zvuka se trai, i gde treba da se odigraju zvuni doga=aji. 6. %dluite kada i gde treba da koristite digitalni zvuk ili M-#- datoteke. 7. #obavite izvorni materijal, pravei ga od nule ili kupovinom. N. Menjajte zvukove da odgovaraju va em projektu. H. !estirajte zvukove da biste bili sigurni da su ispravno povezani sa slikama iz projekta. 6G

3kript jezici kao to su %pen3cript 5!oolJook8, ;ingo 5#irector8 i 4ction3cript 5Blash8, daju vei nivo kontrole nad reprodukcijom zvuka. 2%. #udio snimanje. 4udio snimanje. Moete snimiti zvuni materijal na kasete kao prvi korak u procesu digitalizacije. 3a trakom moete snimiti isti zvuk, preslu ati sve snimljeno i odabrati najbolji snimak za digitalizaciju. 3nimanje na jeftini medij, umesto direktno na disk, izbegavate popunjavanje tvrdog diska otpadom. 4ko va projekat zahteva digitalizovani zvuk "# kvaliteta NN.* 0:z i *M bitova, trebalo bi da unajmite studio.3nimanje zvuka visoke vernosti je specijalizovan zanat, ve tina koja se ui metodom probe i pogre ke, sasvim slino fotografiji.4ko odluite sami da radite, a kvalite da bude na nivou "#, spremite se da investirate u >gluvu? sobu, vrhunske pojaivae i opremu za snimanje i skupe mikrofone. .onekad vam moe i obian kasetofon obaviti posao.9ideo)rikorderi imaju odlinu elktroniku za stero zvuk i mnogi dobri multimedijalni zvukovi su prvo snimljeni i digitalizovanii kori enjem audio zapisa na video traci.3istemi sa digitalnom audio trakom 5#4!8 su sada na komercijalnom tri tu.%moguavaju zapis na traci sa NN.* 0:z i *M bitnim snimanjem i reprodukcijom.3astavljanje svega moe biti te ko, ali testiranje i procena onog to ste uradili jo tee, naroito ako projekat sadri komplikovane >ive? prezentacije ili ako isporuujete komercijalnu multimedijalnu aplikaciju. - digitalni audio i M-#- su zasnovani na doga=ajima, ali najvei deo animacija i videa zasnovanog na rauaru e se reprodukovati samo onom brzinom kojom ih centralni procesor raunara moe obraditi. 3 druge strane animacija na brzoj ma ini moe se izvr avati H do *F minuta bre nego na sporoj ma ini.

6+