Mind Readings

Brainstorming Manifesto

Poetak Psihologija Mind/Brain WeirdScience Kontrapunkt Meme HalterEgo P.S.

Psihopatski um i kako ga prepoznati

Prethodno / Slede!e " B# Sonja Pa$lo$i! / %&. no$em'ar %()%. / Mind/Brain* Psihologija / &+ komentara

,a sahrani s$oje majke* -ena upo.naje mu/karca kojeg nikada ranije nije $idela. ,akon kratkog ra.go$ora s njim* sh$ata da joj se dopada i da 'i $olela pono$o da ga sretne. 0dluuje da !e mu kasnije .atra-iti 'roj tele1ona. Kasnije* me2utim* mo-e samo 'espomo!no da konstatuje da je $e! oti/ao. ,ekoliko dana i.a toga* ona u'ija s$oju ro2enu sestru. 3a/to4 0dgo$or na o$o pitanje na$odno 'i tre'alo da otkrije da li ra.mi/ljate kao psihopata. 5ko $am je palo na pamet da 'i moti$ .a u'ist$o mogle 'iti lju'omora i os$eta 6 -ena i. prie sa.nala je da se njena sestra $i2a s mu/karcem kojeg -eli .a se'e 6 nemate ra.loga .a 'rigu. 7koliko ste* me2utim* pomislili da je sestru u'ila u nadi da !e se mu/karac koji joj se dopada poja$iti na sahrani* nosite u se'i psihopatski potencijal. 8rugi odgo$or .asno$an je na re.onu koji karakteri/e odsust$o emocija prilikom dono/enja odluka* hladna 1okusiranost na ishod* okrutna i egocentrina logika. S$e su to oso'ine koje se pripisuju psihopatama* ali su u manjoj ili $e!oj meri prisutne i kod do'rog menad-era* spretnog trgo$ca nekretninama* $e/tog ad$okata9

:ik i. jedne druge prie* anti;heroj 1ilma <Kad jaganjci utihnu= Hani'al :ektor* otelo$ljuje daleko potpuniji i slo-eniji splet karakteristika koje psihopatu ine psihopatom. >nteligentan* po .animanju psihijatar* :ektor poseduje do.u po$r/inskog /arma. Kada ne u'ija i ne kani'ali.uje s$oje -rt$e* ak osta$lja utisak pre1injene oso'e. Retko ispolja$a emocije? empatiju prema s$ojim -rt$ama* ose!aj kri$ice i kajanje 6 nikada.

Psihopata vs. Sadista

@ipian holi$udski psihopata i/ili serijski u'ica je hladno proraunat* apsolutno operisan od empatije i manipulati$an* /to jesu upadlji$e odlike psihopatske linosti. ,aje/!e* /to je sluaj i s :ektorom* u-i$a u patnjama s$ojih -rta$a* pronala.e!i u tome i.$or erotskog u.'u2enja. @o su* me2utim* karakteristike sas$im drugog mentalnog poreme!aja 6 seksualnog sadi.ma. 7 realnosti* psihopatski poreme!aj linosti ne sre!e se u kom'inaciji sa seksualnim sadi.mom. 0d neda$no* .ah$aljuju!i 1MR> studiji Asa-etakB koju je i.$eo pro1esor psihologije na 7ni$er.itetu u Cikagu Dan 8eseti AJean DecetyB* .namo i da je tako ne/to praktino nemogu!e. 8eseti je .a su'jekte oda'rao petnaestoricu osu2enika na i.dr-a$anju ka.ne .'og te/kih seksualnih delikata* od kojih su osmorica klasi1iko$ani kao seksualni sadisti. S$im ispitanicima pre.ento$ao je 1otogra1ije* od kojih su neke imale neutralan sadr-aj* a neke jasno upu!i$ale na 1i.iku patnju* tj. 'ol Ana primer* snimak o$eka koji .a'ada no- u dr$eni sto i snimak oso'e koja .a'ada maka.e u ruku druge oso'eB.

Mo.ak seksualnog sadiste* poka.uju snimci sainjeni pomo!u magnetne re.onance* reaguje na pri.ore koji upu!uju na 'ol drugaije nego mo.ak <o'inog= seksualnog prestupnika. 7 pr$om redu* poka.uje jau akti$nost amigdale 6 mo-danih je.gara $a-nih u generisanju i preoceso$anju emocija. Sem toga* sadisti 'ol koji oso'a na 1otogra1iji trpi procenjuju $e!im nego ne;sadisti. Eto je procenjena patnja -rt$e $e!a* to je jaa akti$nost jedne druge mo-dane regije* po.nate kao insula* koja praktino <nadgleda= emocije i telesna stanja. Kada osetite ga2enje* 'ol* .ado$oljst$o9* insula je ta koja o$e 1i.iolo/ke reakcije os$e/!uje i omogu!uje $am da emociju pre$edete u su'jekti$ni do-i$ljaj. 5kti$nost insule uka.uje na to da je sadista i te kako u stanju da <proita= emocije kod drugih ljudi. 7koliko detektuje emociju 'ola i do-i$ljaj patnje* kod njega !e to i.a.$ati seksualno u.'u2enje. ,asuprot njemu* psihopata ne!e detekto$ati ni/ta i osta!e potpuno ra$nodu/an. 8rugim reima* i jedan i drugi u stanju su da -rt$u po$rede na isti ili slian nain* ali je dinamika linosti koja ih ini sposo'nim .a tako ne/to ra.liitaF sadista !e u-i$ati u patnjama s$oje -rt$e i u$e!a$a!e ih da 'i u$e!ao sopst$eno .ado$oljst$o? do psihopate patnje njego$e -rt$e ne!e ni dopreti i stoga ne!e osetiti ni ga2enje ni empatiju koje 'i ga u tome mogle .austa$iti.

ta (ni)je psihopatija

0 neuh$atlji$oj prirodi psihopatije kao poreme!aja* pa samim tim i nimalo lakom .adatku da se ona

prepo.na* mo-da naj'olje s$edoi injenica da je odu$ek 'ilo lak/e go$oriti o tome ta ona nije nego ta tano jeste. Mada je nije tako imeno$ao* ideju o psihopatiji kao o distinkti$nom du/e$nom poreme!aju pr$i je* poetkkom )G. $eka* i.neo 1rancuski psihijatar Hilip Pinel APhilippe PinelB. 0n je* rade!i s du/e$nim 'olesnicima i kriminalcima* uoio da postoji ludilo bez delirijuma ili psihoza bez deluzija. 7istinu* moglo 'i se re!i da je psihopata oso'a na granici i.me2u du/e$ne 'olesti i .dra$lja. ,aje/!e nema nikak$ih kogniti$nih nedostataka* a neretko je i natprosenih intelektualnih sposo'nosti. S$a pomeranja koja ga ra.likuju od <normalne= oso'e sme/tena su u $oljnoj i emocionalnoj dimen.iji linosti* tako da dominantna $e!ina psihopata ne mani1estuje simptome psiho.e. 0tuda !e se* od Pinela pa s$e do kraja )G. $eka* o oso'ama koje danas na.i$amo psihopatama go$oriti kao o moralno ludima. Krajem pretpro/log $eka* )IG). godine* nemaki psihijatar J. :. 5. Koh AJulius Ludwig August KochB o'ja$ljuje knjigu <Psihopatska in1eriornost= A<8ie ps#chopatischen MinderKertigkeiten=B u kojoj se pr$i put pominju termini psihopata i psihopatija i i.nosi pr$a argumentacija u prilog te.i da je re o poreme!aju linosti* a ne 'olesti morala. @ek pola $eka kasnije* )G&). godine* ameriki psihijatar Her$i Klekli AHer ey !ilton "lec#leyB* u knji.i <@he Mask o1 Sanit#= Au slo'odnom pre$oduF !as#a normalnostiB* i.nosi iscrpnu i preci.nu kliniku sliku psihopatije. ,aslo$ knjige ilustruje Kleklije$u centralnu te.u* koja stoji i danasF Mada je u stanju da normalno 1unkcioni/e i mada !e po standardnim psihijatrijskim kriterijumima i.'e!i 'ilo koju 1ormalnu dijagno.u* psihopata !e se nei.osta$no upustiti u destrukti$no pona/anje. Re je* dakle* o maski* odnosno pri$idu normalnosti. Koriste!i se Kleklije$om !as#om i kom'inuju!i njego$e u$ide sa sopst$enim klinikim iskust$om* australijski psiholog i pro1esor psihopatologije na 7ni$er.itetu Britanske Kolum'ije Ro'ert Hare A$obert HareB* konstruisao je* L(ih godina pro/log $eka* pr$i instrument APM:B .a detekto$anje prisust$a psihopatskih crta linosti.

Hareov test psihpatije

Eirom s$eta* danas se koristi re$idirana $er.ija Hareo$e skale psihopatije APM:;RB* koja sadr-i %( kriterijuma* tj. karakternih i 'ihej$ioralnih oso'ina psihopatske linostiF po$r/inski /arm* grandio.ni do-i$ljaj se'e* patolo/ko laganje* manipulati$nost* nedostatak ose!aja kri$ice i kajanja* impulsi$nost* nedostatak empatije* sklonost ka lakom .apadanju u ose!aj dosade* tj. potre'a .a stalnom stimulacijom* lo/a kontrola pona/anja* para.itski -i$otni stil* neodgo$ornost* promiskuitetno seksualno pona/anje* rani 'ihej$ioralni pro'lemi* nedostatak realnih dugoronih cilje$a* nemanje kapaciteta .a prih$atanje line odgo$ornosti* 'rojne kratkotrajne $e.e ili 'rako$i* maloletnika delink$encija* kr/enje uslo$nih slo'oda* ra.no$rsnost kriminalnih radnji. Hareo$ instrument praktino meri d$a 1aktora psihopatijeF

). agresi ni narcizam% grandio.nost* impulsi$nost* neodgo$ornost* manipulati$nost itd. %. antisocijalni &i otni stil% para.iti.am* promiskuitet* maloletnika delink$encija* ra.no$rsnost kriminalnih radnji. 7nutar pr$og 1aktora i.d$ajaju se d$a pod1aktoraF

interpersonalni% manipulati$nost i laganje. a'e#ti ni% grandio.nost* nedostatak empatije* ose!aja kri$ice i kajanja.

7nutar drugog 1aktora* kao pod1aktori se i.d$ajajuF

psihopats#i &i otni stil% potre'a .a stimulacijom* para.itski -i$otni stil* nedostatak realnih dugoronih cilje$a* impulsi$nost i neodgo$ornost. de ijantni 'a#tor% sla'a kontrola pona/anja* rani pro'lemi u pona/anju* maloletnika delink$encija* prekr/aji uslo$nog oslo'a2anja i ra.no$rsnost kriminalnih dela.

>ako u upotre'i du-e od jednog $eka* termin psihopatija ne postoji ni u jednoj od d$e me2unarodno prih$a!ene klasi1ikacije mentalnih poreme!aja. 5meriki 8ijagnostiki $odi .a mentalne poreme!aje A8SMB od s$og tre!eg i.danja A8SM;>>>B i. )GI(* psihopatiju smatra najte-im o'likom antisocijalnog poreme(aja linosti A5SP8B. Kao pandan njemu* u trenutno $a-e!oj klasi1ikaciji 'olesti S$etske .dra$st$ene organi.acije A>M8;)(B na$odi se disocijalni poreme(aj linosti. 7 dana/njoj* 8SM;>N klasi1ikaciji i. %(((. godine* antisocijalni poreme!aj linosti de1ini/e se kao skup karakteristika koji postaju uolji$i oko petnaeste godine -i$ota i koji se odnose na kr/enje i nepo/to$anje pra$a drugih* kao /to su laganje* neodgo$ornost* manipulati$nost itd. Mada je prilikom i.rade 8SM;>N postojala ideja da se antisocijalni poreme!aj pri'li-i Klekli;Hareo$om modelu psihopatije* od toga se odustalo usled procene da Hareo$i kriterijumi u sklopu interpersonalnog i a1ekti$nog 1aktora osta$ljaju kliniarima su$i/e prostora .a su'jekti$nost. 5SP8 je time do'io na merlji$osti i pou.danosti* ali je psihopatija kao mentalni poreme!aj ostala da $isi u $a.duhu.

Psihopatija vs. Antisocija ni poreme!aj

8ok s$aki psihopata ispunja$a uslo$e .a dijagno.u antisocijalnog poreme!aja linosti* $e!ina o$ih drugih nisu psihopate. Eiri o'uh$at 5SP8 mo-da se naj'olje $idi i. statistike o .at$orskoj populaciji. ,a osno$u repre.entati$nih u.oraka* 5merika asocijacija psihologa 'arata podatkom da I( do I+ odsto osu2enih .a te/ka kri$ina dela nasilja ispunja$a kriterijume .a 5SP8* pri emu se tek )+ do %( odsto njih mo-e smatrati psihopatama. >sto$remeno* $i/e od +( odsto te/kih kri$inih dela koja podra.ume$aju primenu nasilja* ukljuuju!i serijska u'ist$a* poine ljudi koji po Hareo$om testu ispunja$aju kriterijume da se na.o$u psihopatama. 8elimino preklapanje ne udi. 8e1inicija 5SP8 prakitino je isto$etna antisocijalnoj/de$ijantnoj dimen.iji Hareo$e skale* dok goto$o u potpunosti i.osta$lja a1ekti$no/interpersonalnu dimen.iju. 8e1inicija psihopatije ukljuuje o'e.

8isocijalni poreme!aj A>M86)( klasi1ikatorni sistemB* 'a.iran u $e!oj meri na oso'inama linosti a manje na 'ihej$ioralnim mani1estacijama* 'li-e je po$e.an sa tradicionalnim konceptom psihopatije. Kriterijumi .a identi1iko$anje disocijalnog poreme!aja linosti suF ne'riga .a ose!anja drugih* neodgo$ornost* nepo/to$anje socijalnih normi* nesposo'nost odr-a$anja dugotrajnijih $e.a* ra.dra-lji$ost* $eoma niska tolerancija na 1rustraciju* sklonost ka racionali.aciji kon1likta sa okru-enjem. 7prkos injenici da je de1inicija disocijalnog poreme!aja linosti 'li-e tradicionalnom konceptu psihopatije* i.me2u kriterijuma disocijalnosti i Klekli;Hareo$ih interpersonalnih/a1ekti$nih kriterijuma postoji samo O( odsto preklapanja. ,aime* disocijalni poreme!aj linosti ukljuuje neke od a1ekti$nih simptoma ali ne i interpersonalne karakteristike psihopatije. 7kljuenost 1aktora i. antisocijalne i dimen.ije i psihopatskog -i$otnog stila je jo/ manja i i.nosi tek %( odsto. 7 maju o$e godine* tim istra-i$aa sa Kralje$skog koled-a u :ondonu* pred$o2en ,ajd-elom Blek$udom A)igel *lac#woodB predsta$io je doka.e da su antisocijalna i psihopatska linost ne samo psiholo/ki* $e! i neuro'iolo/ki distinkti$ni poreme!aji Asa-etakB. Sa aspekta psihologije* oso'a sa antisocijalnim poreme!ajem je impulsi$na* ra.dra-lji$a i te/ko kontroli/e s$oje pona/anje. 7 opasnost da skli.ne u nasilje dola.i usled sklonosti ka onome /to psiholo.i na.i$aju rea#ti na agresija 6 nasilna reakcija i.a.$ana neutemeljenim do-i$ljajem ugro-enosti* odnosno pretnjom koja praktino ne postoji. Kada poine nasilje* oso'e sa 5SP8 mogu osetiti i.$esnu do.u kajanja i -aljenja? mogu imati ose!aj kri$ice. @ime se o'ja/nja$a injenica da $eliki 'roj antisocijalnih linosti pati od hronine anksio.nosti ili depresije* te da su esti kon.umenti droga. Psihopate su* tako2e* impulsi$ne* ra.dra-lji$e i te/ko kontroli/u s$oje pona/anje. Jednako su skloni nasilju kao i antisocijane linosti* ali njiho$o nasilje proi.ila.i i. onoga /to psiholo.i .o$u instrumentalna agresija. ,aime* kako su im kajanje* ose!aj kri$ice i saose!ajnost potpuno strani* oni nasilju pristupaju planski* hladne gla$e* $o2eni linim ciljem. 0tuda me2u psihopatama nema anskio.nog poreme!aja ili depresije* ali ih sla'a samokontrola i potre'a .a stimulacijom esto $ode ka nedo.$oljenim supstancama. Postoji jo/ jedna po$r/inska slinost i.me2u antisocijalne i psihopatske linosti* na kojoj se pak u$i2a ra.lika i.me2u o$a d$a poreme!aja. 7 psiholo/kim pro1ilima i jednih i drugih* $eoma esto se sre!u podaci o te/kom detinjst$u* koje ukljuuje .aposta$ljanje i .losta$ljanje. 8ok u sluaju 5SP8 to osta$lja traga u $idu simptoma posttraumatskog stresnog poreme!aja AP@S8B* psihopate ne poka.uju da su pro/le kro. 'ilo kak$a traumatina iskust$a.

Kako opisane slinosti i ra.like i.gledaju kada se porede mo.ak antisocijalne linosti i mo.ak psihopate4 Blek$ud i njego$ tim oslikali su magnetnom re.onancom AMR>B mo.ak && .at$orenika* osu2ena .'og te/kih kri$inih dela nasilja* ukljuuju!i A$i/estrukaB u'ist$a i silo$anja 6 s$i sa dijagno.om 5SP8. 0d njih* )L .at$orenika ispunja$ali su kriterijume .a dijagno.u psihopatija. Kontrolnu grupu inila su %% .dra$a mu/karca 'e. kri$ine istorije. Kao i u ranijim istra-i$anjima* studija Blek$udo$og tima pot$rdila je da i.me2u mo.ga .dra$e oso'e i mo.ga psihopate postoje ra.like u 1unkcionisanju amigdale 6 je.gara ukljuenih u o'radu emocija i kontrolu agresi$nih reakcija* or'ito1rontalnog korteksa 6 dela mo.ga kljunog .a racionalno planiranje* ali i u strukturi 'ele mase A/to .nai da je ine aksoni kojima neuroni me2uso'no ra.menjuju porukeB po.natoj kao uncinate 'asciculus. 0$aj trakt Atrakt je snop ner$nih $lakana koji je u celosti sme/ten unutar centralnog ner$nog sistema? ako po$e.uje i strukture peri1ernog ner$nog sistema* na.i$a se ner$B po$e.uje lim'ike strukture* kao /to su hipokampus i amigdala sa or'ito1rontalnim korteksom. ,jego$ manji $olumen kod psihopata praktino .nai sla'iju kogniti$nu o'radu emocija Asa-etakB. Blek$udo$a studija do/la je do nala.a da se mo.ak psihopate ra.likuje od mo.ga oso'e sa antisocijalnim poreme!ajem linosti po manjem $olumenu si$e mase Anju ine tela neuronaB u o'lastima koje ine t.$. dru/t$eni mo.ak Adelo$i 1rontalnog i temporalnog polaB. 0ne igraju d$ostruko $a-nu ulogu. 0mogu!a$aju nam da ra.umemo sopst$ene misli i emocije* ali i da itamo i reagujemo na tu2e. S o'.irom da su psihopate esto $eoma $e/ti manipulatori* oni jesu u stanju da 'arem u i.$esnoj meri itaju emocije i

namere drugih ljudi. 8e1icit si$e mase se oito pre$ashodno odra-a$a kao dis1unkcija generisanja adek$atnog odgo$ora na <proitano=. :o/a integracija emocionalnog 1aktora i kognicija u procesu dono/enja odluka psihopate ini presamou$erenim optimistima. ,jiho$a po$r/inska neustra/i$ost* kada se malo 'olje pogledaju st$ari* ne nastaje usled sulude hra'rosti* nego usled patolo/kog odsust$a straha. 8rugim reima* nema anticipacije mogu!ih lo/ih ishoda i straha od ka.ne* koji 'i tre'alo da 'udu deo odlui$anja o 'udu!im pote.ima. 0sim toga* uronjene u grandio.nu samoprocenu i potpuno ne.aintereso$ane .a to kako ih drugi do-i$lja$aju* psihopate ne mogu da anticipiraju i u.mu u o'.ir ni mogu!e socijalno i.op/ta$anje. S o'.irom da ih od'aci$anje ne dotie* ni ta $rsta straha ne mo-e akti$irati konice u njiho$om pona/anju. 8a li to .nai da je .a psihopate s$e i.gu'ljeno4 8rugim reima* mo-e li se linost psihopate modi1iko$ati terapijom4 0 tome 6 ne/to kasnije.

"ada po#inje psihopatija$

>.gleda da se neka deca ra2aju s tendencijom ka antisocijalnom reago$anjuF te/ko ih je disciplino$ati i nemaju samokontrolu. Prema kriterijumima 8SM;>N* odrasloj oso'i ne mo-e se posta$iti dijagno.a antisocijalnog poreme!aja linosti ukoliko u detinjst$u nije poka.i$ala simptome t.$. deijeg poreme!aja pona/anja. ,jega odlikuje neposlu/nost* koja odstupa od klasine deije s$ojegla$osti* sa primesama okrutnosti? na primer* u opho2enju prema ku!nim lju'imcima ili 'ra!i i sestrama. Statistika 5merike asocijacije psihologa A5P5B poka.uje da $e!ina dece odrastanjem uspe$a da pre$a.i2e poreme!aj pona/anja. >pak* jedna tre!ina njih u odrasloj do'i

ispunja$a kriterijume .a antisocijalni poreme!aj linosti* a u .natno manjem procentu postaju psihopate. 0no /to odraslog psihopatu ra.likuje od odrasle antisocijalne linosti 6 prisust$o karakteristika sa a1ekti$ne i interpersonalne ose Hareo$og testa 6 ini ra.liku i.me2u deteta pod ri.ikom da odraste u psihopatu i deteta koje ispunja$a standardne dijagnostike kriterijume op/teg 'ihej$ioralnog poreme!aja. 8akle* emocionalna .ara$njenost* nedostatak empatije i gri-e sa$esti* te neustra/i$ost* usled koje roditelji praktino nisu u stanju da pretnju ka.nom po.icioniraju kao proti$te-u nagra2i$anju. 7 karakteristike dece .a koju se smatra da su pod po$e!anim ri.ikom da postanu psihopate* a kojih nema kod dece s klasinim 'ihej$ioralnim pro'lemima* spadaju i hladnokr$na proraunatost i manipulati$nost* nekarakteristina .a dati u.rast. Pol Hrik APaul +ric#B* pro1esor psihologije na 7ni$er.itetu u ,ju 0rleansu i istra-i$a u o'lasti psihopatskih ri.ika kod dece* opisuje sluaj osmogodi/njeg deaka koji je* u periodu od nekoliko nedelja* d$ori/nom maku sukcesi$no odsecao po deli! repa* /to roditelji u poetku nisu .apa.ili. Kada su otkrili i kon1rontirali ga s okrutnim aktom* hladnokr$no im je odgo$orio da -eli da postane naunik i da je naprosto istra-i$ao kako !e maka reago$ati* odnosno /ta !e se dogoditi ukoliko joj odsee rep. Jo/ drastiniji je sluaj de$etogodi/njeg 8-e1a Bredlija sa Hloride. 0n je deaka koji je tek prohodao gurnuo u 'a.en jednog motela* a potom pri$ukao stolicu do njego$e i$ice i seo da posmatra kako se deak 'ori .a -i$ot i tone. Policiji koja je do/la na u$i2aj o'jasnio je da je deaka gurnuo i. rado.nalosti? hteo je da $idi kako i.gleda kada se neko da$i. >deja da se psihopatske tendencije mogu identi1iko$ati kod deteta 6 kako neki strunjaci t$rde* $e! i.me2u tre!e i pete godine 6 u psihologiji je prilino kontro$er.na. @anije* $e!ina psihologa je od'acuje* .a /ta postoje d$a seta ra.logaF struni i humanistiki. ,eke od kljunih odlika psihopatije i antisocijalnosti 6 impulsi$nost* sla'a kontrola pona/anja* sklonost laganju* narcisoidnost* tj. grandio.nost 6 u manjoj ili $e!oj meri prisutne su u pona/anju s$akog deteta. 0sim toga* dijagnosti1iko$ati poreme!aj linosti na u.rastu kada ona nije 1ormirana* u neku ruku predsta$lja nonsens. Konano* 'udu!i da preci.nih kriterijuma .a poreme!aj linosti kod deteta nema* a da se antisocijalnost i psihopatija smatraju trajnim a'normalnostima linosti* etiketiranje deteta 'ilo 'i u najmanju ruku neodgo$orno? psihosocijalna /teta koja 'i time mogla 'iti naneta pogre/no e$aluiranom detetu 6 nemerlji$a je. Kontraargumentacija manjine psihologa koji se .ala-u .a standardi.aciju kriterijuma .a deiju psihopatiju nije nimalo neu'edlji$a. ,aime* studije sa odraslim psihopatama i ljudima sa antisocijalnim poreme!ajem linosti sugeri/u da u po.adini o$ih a'normalnosti mogu 'iti promene* tj. de1iciti 1rontalnog i pre1rontalnog korteksa* kao i ner$nih $lakana koja o$e regije po$e.uju s amigdalom. Re je o delo$ima mo.ga koji su kljuni .a t.$. dru/t$ene emocije i kognicije* kao /to su empatija* altruistino pona/anje*

odgo$ornost. >sto$remeno* radi se o mo-danim strukturama koje u ra.$ojnom smislu najkasnije sa.re$aju? <ra.me/tanje neurona= i 1ormiranje sinapsi u o$im regijama prote-e se do kasne adolescencije. >maju!i u $idu o$o poslednje* rano detekto$anje simptoma psihopatske linosti moglo 'i se iskoristiti .a ranu inter$enciju i stimulaciju neuralnog ra.$oja. 0no /to pose'no .apanjuje roditelje i 'li-u okolinu dece .a koju se mo-e re!i da odrastaju u antisocijalne i psihopatske linosti jeste potpuno odsust$o straha od ka.ne i kajanja .'og neeg lo/eg /to su uinila. Kod odraslih* o$i isti simptomi pripisuju se umanjenoj akti$nosti amigdale Aima indicija da i.$esnu ulogu u tome mo-e igrati i ni.ak ni$o korti.olaB i nema ra.loga da se isto o'ja/njenje ne primeni i kada su u pitanju deca. Mada je njena uloga $a-na u emocionalnom reago$anju kao tak$om* $eliki 'roj istra-i$anja do$odi je u $e.u s modelo$anjem emocije straha* ali i socijalno a$er.i$nih ose!anja kao /to je stid. Ne!i 'roj psiholo/kih studija antisocijalne dece do/ao je do .akljuka da pro'lem mo-da ne le-i u generisanju emocije straha koliko u kogniti$noj o'radi emocija. 0tkri$eno je* naime* da o$a deca* u pore2enju s $r/njacima 'e. 'ihej$ioralnih pro'lema* ote-ano prepo.naju emociju straha na licu druge oso'e* deteta ili odrasle. @ako je nastala hipote.a da je neustra/i$ost antisocijalne dece posledica toga /to ne o'ra!aju pa-nju na sredinske signale koji uo'iajeno indukuju strah. Kogniti$ni psiholo.i ra.$ili su klinike instrumente .a treniranje dece da se 1okusiraju na sredinske emocionalne markere* ali oni nisu dali .ado$olja$aju!e re.ultate. Patrik Sil$ers APatric# ,yl ersB* pro1esor psihologije na 7ni$er.itetu u Na/ingtonu i d$oje njego$ih kolega sa 7ni$ertieta Emori* Patri/a Brenan APatricia *rennanB i Skot :ilin1eld A,cott Lilien'eldB* ra.$ijaju poslednjih godina no$u hipote.u 6 da u.roci psihopatije i antisocijalnog poreme!aja le-e u nes$esnom delu uma. Kod psihopata* ka-e njiho$a teorija* i.ostaje konstantni* automatski monitoring okru-enja koji se od$ija 'e. upli$a s$esnog napora i kontrole? otud .a njega i.ra.F preatenti no proceso anje Ao'rada in1ormacija 'e. pa-njeB. @eorijski* dete kod kojeg je o$aj kogniti$ni mehani.am .aka.ao ne mo-e da naui da dekodira signale i. okru-enja koji upu!uju na opasnost. 7sled toga i.ostaje strah* a usled odsust$a straha i.ostaje socijali.acija u odraslu oso'u sa sa$e/!u. 8a 'i testirali teoriju* troje psihologa okupili su grupu od II deaka* u.rasta i.me2u sedam i )) godna* koji imaju s$e odlike <pro'lematine= dece. 0pse-nim testiranjem ispitali su njiho$ kapacitet da ra.umeju potre'e drugih* saose!aju i -ale? du'inu/plitkost njiho$ih emocija? impulsi$nost? prisust$o narcistikih karakternih crta i sklonost h$alisanju. 7kratko* pod$rgli su ih testo$ima nalik onima kojima se kod odraslih detektuje prisust$o psihopatskih crta linosti. 7 drugoj 1a.i* deaci su pod$rgnuti $i.uelnom testu nes$esne emocionalne o'rade. Standardno* o$ak$o testiranje podra.ume$a pre.ento$anje $i.uelnog sadr-aja u trajanju od O( do +( milisekundi* /to je sas$im do$oljno da mo.ak registruje podra-aj* ali

nedo$oljno da on dopre do s$esti. 7 o$om istra-i$anju* istra-i$ae je intereso$ala nes$esna reakcija na 1otogra1ije upla/enih lica. Radi pore2enja* deacima su predsta$ljene i 1otogra1ije sa sre!nim i.ra.om lica* i.ra.om ga2enja* kao i neutralni portreti. >stom testu pod$rgnuta je i kontrolna grupa koju su inili njiho$i $r/njaci 'e. 'ihej$ioralnih pro'lema. Re.ultati koje su pro/le godine o'ja$ili u asopisu Psychological ,cience predsta$ljaju pr$u pot$rdu da deca s psihopatskim crtama linosti pate od de1icita automatske* nes$esne o'rade pre$ashodno negati$nih signala i. okru-enja Asa-etakB. ,aime* u pore2enju s kontrolnom grupom* deca i. eksperimentalne grupe poka.ala su .naajno umanjen kapacitet .a o'radu emocija straha i ga2enja. Eta nam s$e o$o go$ori4 7 kontekstu psihopatije naje/!e posta$ljamo pitanje .a/to ljudi rade lo/e st$ari. 5 kaka$ 'ismo odgo$or mogli dati na pitanjeF 3a/to $e!i 'roj ljudi ne radi tako lo/e st$ari4 Mada ne potpun* on 'i mogao da glasiF 3ato /to se pla/e ka.ne i .ato /to 'rinu .a druge. Psihopate imaju o.'iljan de1icit u o'e o$e dimen.ije.

ta je uzrok psihopatije$

5ko ni/ta drugo* jedno je sigurnoF s$aki mentalni poreme!aj* ukljuuju!i poreme!aje linosti* posledica je preplitanja 'iologije i odgoja* tj. gena i sredinskih 1aktora. Pitati da li je neka psiholo/ka a'normalnost uslo$ljena 'iolo/ki ili sredinski isto je /to i pitati da li po$r/ina pra$ougaonika .a$isi od du-ine ili /irine njego$ih stranica. Kao /to smo $ideli* Klekli je jo/ &(ih godina pro/log $eka i.a/ao sa preci.nom i tanom klinikom slikom tipinog psihopate. @ri decenije kasnije* njego$ kolega Hare* konstruisao je skalu .a merenje prisust$a psihopatskih crta linosti koja se koristi i danas. Pou.dana statistika nam ka-e da se u psihopate mo-e s$rstati naj$i/e jedan odsto populacije. 7prkos tako niskoj .astupljenosti u op/toj populaciji* oni ine i.me2u )+ i %+ odsto .at$orske populacije. ,jiho$ udeo u podu.orku .at$orske populacije odgo$orne .a kri$ina dela te/kog nasilja ide i do $i/e od polo$ine. Kada se po i.dr-anoj .at$orskoj ka.ni na2u na slo'odi* I( odsto psihopata pono$i prestup. >nterpersonalne crte linosti psihopate* kao /to su nedostatak empatije* kajanja* gri-e sa$esti i* u njiho$om produ-etku* manipulati$nost* neuronaunici su prilino jasno do$eli u $e.u s a'normalnostima i de1icitima u t.$. socijalnom mo.gu. 0ne pak proi.ila.e i.

'a.inije* a1ekti$ne dimen.ije linosti psihopate 6 emocionalne tuposti i* pose'no 'itno* nepo.na$anja straha. 0$aj apsekt psihopatije po$e.uje se s de1icitom mo-danih je.gara po.natih kao amigdala. 3ajedno* interpersonalna i a1ekti$na dimen.ija linosti psihopate goto$o nu-no proi.$ode antisocijalno i de$ijantno pona/anje. 5ko ne saose!ate i nemate gri-u sa$esti* pri tom se ne 'ojite ka.ne 'ilo koje $rste* nema /ta da $as .austa$i. Psihopatu ne .austa$lja ak ni .at$orsko iskust$o. 7sled o/te!ene $e.e i.me2u emocionalnog mozga i #ogniti nog mozga* psihopata nije u stanju da u procese mi/ljenja i .akljui$anja unese emocionalnu komponentu. Kada se tome doda injenica da se niega ne 'oji* on jednosta$no ne mo-e da naui da odre2eno pona/anje tre'a da i.'egne kako se ne 'i pono$o na/ao i.a re/etaka. ,eurolo/ka podloga psiholo/kih karakteristika je* najprostije reeno* !elijska podloga. Pelije i.gledaju kako i.gledaju* mno-e se kako se mno-e i rade to /to rade .ato /to im tako nala-u geni raspore2eni po hromo.omima u njiho$im jedrima AnukleusimaB. Kao /to je s$ako pona/anje produkt mo.ga i pitanje je samo da li imamo do$oljno in1ormacija da odre2eno pona/anje preci.no do$edemo u $e.u s odre2enim anatomskim ili 1unkcionalnim celinama u mo.gu* tako je mo.ak produkt gena. 5li* ne radi se o jednosmernoj ulici. Cinjenica da se psihopatske crte linosti mogu prepo.nati $e! na deijem u.rastu dodatno upu!uje na genetsku po.adinu psihopatije. S druge strane* tek jedna tre!ina dece koja ispolja$aju karakteristike psihopatije* kada odrastu nose dijagno.u antisocijalnog poreme!aja linosti. 7 daleko manjem procentu postanu tipine psihopate. 3a/to neka deca pre$a.i2u 'ihej$ioralne pro'leme i. detinjst$a* druga odrastu u antisocijalne linosti* a neki pak postanu psihopate4 8eo odgo$ora na o$o pitanje grupa psihologa i genetiara dala je %((Q. godine* u studiji o'ja$ljenoj u asopisu ,ature. ,euroni komuniciraju pomo!u hemijskih supstanci po.natih kao neurotransmiteri. Kada neurotransmiter o'a$i s$oj .adatak* ne/to tre'a da ga ra.lo-i. Kao i .a meta'oli.am inae* .a meta'oli.am neurotransmitera .adu-eni su en.imi. Jedan od en.ima po$e.anih i.me2u ostalog i s 1unkcionisanjem amigdale na.i$a se monoamin;oksida.a AM50B. 0$aj en.im meta'oli/e neurotransmitere koji pripadaju grupi monoaminaF dopamin* serotonin* epine1rin AadrenalinB i norepine1rin AnoradrenalinB* a njego$om sinte.om upra$lja gen po.nat kao M505. 5utori o$e studije doka.ali su da jedna od $er.ija o$og gena ini $a-an deo podloge antisocijalnog i psihopatskog pona/anja. 5li* pod jednim uslo$omF 5ko je oso'a 'ila .aposta$ljana* odnosno .losta$ljana u detinjst$u.

Ra.umlji$o* i o$de go$orimo o procentima i $ero$atno!i. ,iti s$a .aposta$ljana i .losta$ljana deca postaju anstisocijalni ljudi i psihopate* niti -i$otna istorija s$akog psihopate uka.uje da je 'io .losta$ljan u detinjst$u. >pak* ako je antisocijalni poreme!aj linosti u .naajnoj meri nasledan* $e! sama ta injenica genetski predisponirano dete sta$lja u ne.a$idan polo-aj. ,aime* ukoliko su neke od upadlji$ih oso'ina psihopatije* poput neemocionalnosti i neempatinosti* nasle2ene* tak$o dete* $elika je $ero$atno!a* ima prilino hladnog i ne pose'no saose!ajnog roditelja. 0$aka$ splet okolnosti ra2a slede!i scenarioF dete sklono antisocijanom pona/anju odrasta u. hladnog i ne'lagonaklonog roditelja sklonijem da ka.ni nego da radi na st$aranju stimulati$nijeg i adek$atnijeg okru-enja. 3aaran krug. 3losta$ljana deca naje/!e 'i$aju .losta$ljana od najranijih dana* od jednog ili o'a roditelja. 8akle* od onih od kojih .a$ise. 3losta$ljana 'e'a ili malo dete nema i.'ora do da $oli .losta$ljaa. 8a 'i to 'ilo u stanju* mora uiniti ne/to s 'olom koji mu .losta$lja nanosi. 7 tom procesu* oigledno se doga2aju st$ari .a koje nauka jo/ u$ek nema konkretno* opiplji$o i merlji$o o'ja/njenje* ali na teorijskom ni$ou ono postoji. Jedan od mogu!ih i.la.a .a dete jeste da .a$oli 'ol* odnosno da u 1i.ikoj patnji pone da ose!a .ado$oljst$o. @ako 'i mogao nastati $e! pominjani seksualni sadista. 8rugo mogu!e ra.re/enje opisanog kon1likta sastojalo 'i se u neosetlji$osti na 'ol i anuliranju straha da !e pono$o 'iti naneta. @o 'i mogao 'iti mehani.am nastanka psihopate.

Mo%e i se psihopatija e#iti$

Kasnih )GQ(ih* tada mladi kanadski psihijatar po imenu Eliot Barker A-lliot *ar#erB* $ero$ao je da mo-e i da on .na kako. Barker je radio u .at$orskoj 'olnici okruga 0ntario* okru-en poiniocima te/kih kri$inih dela* ne retko po$ratnicima* kojima nai.gled ni/ta nije 1alilo. 3alju'ljenik u alternati$ne psihijatrijske pristupe* slo'odno $reme pro$odio je putuju!i i o'ila.e!i netipine terapijske .ajednice. @o mu je ukrstilo put s kali1ornijskim psihoterapeutom Polom Bindrimom APaul *indrimB* koji je sa s$ojim klijentima* slo'odnim misliocima* umetnicima i pop .$e.dama tog $remena* ra.$io $eoma neo'inu terapijsku praksu. Potpuno nage posedao 'i ih u krug i inicirao da u naredna %& sata* neprekinuti snom* ra.go$araju o tome ko su i kako se ose!aju i.nutra. 7$eri$/i se da o$aka$ metod nei.osta$no $odi oslo'a2anju unutranjeg Ja* Barker je do/ao na ideju da ne/to slino tre'a uraditi s psihopatama kako 'i oslo'odili ludilo skri$eno i.a maske normalnosti.

Prethodno je* me2utim* neophodno re/iti drugi pro'lemF Kako dopreti do unutra/njeg Ja patolo/kog la-o$a i 'e.ose!ajnog manipulatora* koji sam nema nameru da se ot$ori4 5ko ste krajem Q(ih 'ili <ludi terapeut=* odgo$or $am se nametao sam po se'i. Elem* :S8. >. dana/nje perspekti$e ne$ero$atno* Barker je $eoma 'r.o i lako do'io odo'renje kanadskih $lasti .a spro$o2enje o$e eksperimentalne .amisli u delo. Slika je .aista nadrealnaF gomila psihopata* na i.dr-a$anju ka.ni .a te/ka kri$ina dela nasilja* nakljukani :S8;om* sede u krug* 'e. ode!e* u ne$elikoj prostoriji koja je po .ahte$u Barkera lino okreena u dree!e .elenu 'oju. Pomo!u jednostranog ogledala* Barker je danima posmatrao kako se u so'i ne doga2a ni/ta. 5li* kako su se dani ni.ali u nedelje* a nedelje u mesece 6 Barker nije odustajao 6 nastupile su promene. Barkero$i pacijenti poeli su me2uso'no da komuniciraju* da se osmehuju i grle* poka.uju .nake 'rige .a druge. 5kti$irali su se i administratori .a uslo$no pu/tanje na slo'odu* ali su osu2enici tra-ili da ostanu u .at$orskoj 'olnici 6 do okonanja terapije. Nlasti su 'ile odu/e$ljene? kanadska /tampa* tako2e. Mada je re o anegdotalnom prika.u napora jednog psihijatra da ra.ume psihopatiju* on odlino ilustruje auru nera.ume$anja oko o$og poreme!aja.

Mit o uspe&nom psihopati

@est pitanje s poetka teksta 6 ono o moti$u .a u'ist$o sestre 6 konstruisao je Ke$in 8aton AKe$in 8uttonB* psiholog i istra-i$a sa Kem'rid-a. 7 s$ojoj najno$ijoj knji.i* <@he Wisdom o1 Ps#chopaths=* 8aton pri.naje da je njego$ test pao na testu. ,aime* kada je isto pitanje posta$io pra$im psihopatama* ugla$nom .at$orenicima* niko nije re.ono$ao po matrici koju je pred$ideo. S o'.irom da je re o knji.i namenjenoj /irokoj pu'lici* 'estseleru* 8atono$o pri.nanje je $redno pomenuti? s$edoi o njego$om istra-i$akom po/tenju. Knjiga je* me2utim* centrirana oko $eoma 'om'astine hipote.e 6 da postoje .animanja u kojima ne samo da ima psihopata* $e! je posedo$anje psihopatskih crta linosti prednost. 8aton* dodu/e* nije pr$i koji i.la.i s tak$om teorijom. Ne!i 'roj psihologa* od i.'ijanja s$etske ekonomske kri.e %((I* go$ori o tome da 'i se lideri 'anaka* osigura$aju!ih dru/ta$a i multinacionalnih korporacija* po nainu na koji je 1inansijska kri.a i.'ila i njenim u.rocima* mogli posmatrati kao 'e.ose!ajni* la-lji$i manipulatori. 8atono$a te.a odlino se nado$e.ala na inae rasprostranjeno u$erenje o uspe/nom psihopati 6 pojedincu i.a ije se 1unkcionalne maske skri$a du'oko poreme!ena linost. @.$. uspe/an psihopata misli na okrutan nain. Besprekorno de1ini/e s$oju trenutnu po.iciju* suprotsta$lja joj jasno de1inisano -eljeno stanje i racionalno skicira put kojim se do njega sti-e. 5ko posta$ljanje kompanije na .dra$e noge podra.ume$a otpu/tanje $elikog 'roja ljudi* on !e to uiniti. @o ga mo-e initi 'e.ose!ajnim i okrutnim* ali to je samo jedna od dimen.ija psihopatske linosti.

3apra$o* ako uop/te postoji nain da se prepo.na psihopata 6 pre nego /to uini st$ari po kojima je s$ima jasno da on to jeste 6 onda je to nedostatak primarnih i linih kontakata. Stalni suko' sa okolinom* laganje i manipulati$nost ne dopu/taju psihopati da 1ormira dugotrajne odnose. ,ema prijatelja* nema ak ni po.nanika koje redo$no $i2a u du-em periodu. > njego$ promiskuitet nije klasian. Psihopata ne ose!a pose'an u-itak u seksu. 0n !e u kre$et odla.iti s oso'om koja mu je potre'na .a ost$arenje neke namere ili cilja. Kada mu $i/e ne tre'a* produ-i!e dalje. 7koliko ne ode sam* 'i!e osta$ljen jer je uinio ne/to preko ega se ne prela.i lako. Po$e.ati o$u sliku sa uspe/nim o$ekom* poslo$nim ili u 'ilo kojoj drugoj pro1esiji* apsolutno je nemogu!e. Ma kako uspe/ni ljudi i.gledali 'eskrupulo.no* put do $rha u$ek $odi preko kooperati$nosti. 7spe/ni ljudi ra.likuju se od manje uspe/nih po tome /to 'olje sara2uju i umeju da instrumentali.uju kooperati$nost. Mit o uspe/nom psihopati neda$no je ojaan re.ultatima studije koju je spro$eo ameriki psiholog Pol Ba'iak APaul *abia#B. 7.orak od %(O korporati$na lidera i menad-era Ba'iak je testirao prilago2enim Hareo$im testom psihopatije Asa-etakB. Korporati$ni lideri i uspe/ni menad-eri* poka.alo je istra-i$anje* esto imaju $eoma i.ra-ene karakterne crte koje se tradicionalno pripisuju psihopatama. 3astupljenost o$ih oso'ina u u.orku ak je etiri do pet puta $e!a nego u op/toj populaciji. Ba'iak do'ijene re.ultate* po kojima su poslo$ni lideri hari.matini* po$r/no /armantni* se'ini* 1okusirani na sopst$ene cilje$e i pomalo neosetlji$i na potre'e drugih 6 tumai kao prisust$o psihopatskih crta linosti. >maju!i u $idu da u.orak ine do'ro po.icionirani pojedinci unutar s$ojih uspe/nih kompanija* Ba'iak .akljuuje da su o$e karakteristike po-eljne u poslo$nom okru-enju i da ih ono nagra2uje. Ba'iako$o o'ja/njenje u najmanju ruku .nai da je re o pojedincima koji su 'arem u $reme i.'ora .animanja* ako ne i ranije* posedo$ali date oso'ine. Mala je $ero$atno!a da je tako. ,aime* psihopate* uprkos 'arem prosenim intelektualnim sposo'nostima retko imaju uni$er.itetsko o'ra.o$anje i posao koji podra.ume$a masi$nu komunikaciju i interakciju. Mogu!e je 'arem jo/ jedno o'ja/njenje istih nala.a 6 da uspe/nim menad-erima esto nedostaju sposo'nosti koje ine uspe/nog menad-era* pa da onda to nadokna2uju radom na linoj pre.entaciji Ahari.ma i po$r/ni /armB i 1okusirano/!u na cilje$e kojima streme. Medikamenti .a tretiranje psihopatija ne postoje? ne udi* jer o 'iolo/koj po.adini anstisocijalnosti tek uimo. Klasini psihoterapijski postupci ne samo da nisu dali ra.ultate* $e! umeju da 'udu i kontraprodukti$ni. Po.nat je* recimo* primer grupe amerikih .at$orenika s psihopatskim crtama linosti koji su pro/li kro. eksten.i$nu kogniti$no;'ihej$ioralnu terapiju* tokom koje su terapeuti nastojali da ih naue empatiji* kajanju i slinim socijalnim emocijama. 7 samom .at$oru* a potom i nakon /to su se na/li na slo'odi* no$osteene kapacitete iskoristili su da e1ikasnije manipuli/u i $araju.

Strunjaci sada pola-u nade u neuronauku. Blek$udo$a studija* na primer* uka.uje na mogu!nost da se ljudima sa antisocijalnim poreme!ajem linosti mo-e pomo!i kogniti$no;'ihej$ioralnom terapijom. Psihopate opet $ise u $a.duhu. ,i kada je o deci re* slika nije ru-iasta. 8eca sa klasinim poreme!ajima pona/anja $eoma do'ro reaguju na kogniti$no;'ihej$ioralnu i druge terapijske postupke. 8eca koju osim poreme!aja pona/anja karakteri/u i emocionalna .ara$njenost* odsust$o empatije i moralne procene sopst$enih postupaka 6 nimalo. @o ne 'i tre'alo* odnosno moralo da .nai da je s$e i.gu'ljeno. >ma* na primer* strunjaka koji d$e dimen.ije psihopatije na Hareo$oj skali* a1ekti$no;interpersonalnu i antisocijalno;de$ijantnu* teorijski konstrui/u kao me2uso'no ne.a$isne. 7 realnosti* one s$akako jesu isprepletane? psihopata se pona/a na antisocijalan nain i skre!e u kriminal .'og poreme!aja na a1ekti$no;interpersonalnoj skali. Mo-da jeste oajniki* ali o$a grupa strunjaka predla-e da se pro'a s radom na jednoj ili drugoj dimen.iji. Emocije je* na primer* jako te/ko uiti* pogoto$o ukoliko se radi o odrasloj oso'i. Kod dece 'i 6 /to je u skladu i sa sa.nanjima neuronauke 6 rad na a1ekti$noj dimen.iji tre'alo da 'ude mogu!* /to 'i onda olak/alo modi1iko$anje pona/anja. Sa odraslima 'i* predla-e se* 1okus tre'alo usmeriti ka 'ihej$ioralnoj strani psihopatije. 5 /ta ako psiholo.i i psihijatri s$e $reme posta$ljaju pogre/na pitanja4 5jna Rulhaugen AAina .ullhaugenB* psiholog i istra-i$a na 7ni$er.itetu .a nauku i tehnologiju u 0slu* misli upra$o to. Pregledom literature i studija sluaja o'ja$ljenih u poslednjih O( godina u $ode!im strunim asopisima* Rulhaugen je do/la do .akljuka da je netano da postoje psihopate 'e. traume i. detinjst$a. 5ko je to tano* onda psihopata nasiljem poku/a$a da se ra.rauna s po$redama nanetim da$no u detinjst$u. @o jeste ne/to /to se* mo-da nije ispra$no re!i* lei. 7 s$akom sluaju* psiholo.i jesu u stanju da naue oso'u da -i$i 'e. da 'ude $o2ena traumom i. pro/losti. >ma i o.'iljnijih prigo$ora pristupu psihopatiji. Recimo* standardni test kojim se ut$r2uje emocionalna neosetlji$ost i.gleda otprilike o$akoF >spitanicima se prika.uje set 1otogra1ija* ugla$nom neutralnih. 3a to $reme* prate se njiho$i osno$ni 1i.iolo/ki parametri* poput pulsa* kr$nog pritiska* repspiracije9 >.nenada* emituje im se sna-an* prodoran .$uk ili im se pre.entuje 1otogra1ija a$er.i$nog sadr-aja. ,a tak$im testo$ima* psihopate ne poka.uju reakciju. ,jiho$i 1i.iolo/ki parametri i.gledaju kao da su uli uo'iajen .$uk ili da posmatraju mrt$u prirodu. 7 redu. Sta$ite se u situaciju nekoga ko je u detinjst$u 'io .losta$ljan i do kasnog tinejd-erskog do'a -i$eo u ekstremno nesigurnom i nasilnom okru-enju. :ogina reakcija 'i 'ila 6 desen.iti$i.acija. 7 tom smislu* tre'alo 'i ra.$iti no$e instrumente .a merenje emocionalnog autputa i $ideti da li kod psihopata postoji materijal na kojem je mogu!e raditi.
About these ads

Share this'

@$iterO Hejs'uk%OG

:inkedin Stam'lapon 8ig Reddit @um'lr Roogle E;po/ta Podeli

Related
Ko se 'oji -ena koje $ole seks4>n SKontrapunktS Ni.ije rajaF Ta$olski do'ar trip>n S5tei.amS S:epotaS trenutne* nasilne smrti>n SMemeS @agsF antisocijalni poreme!aj linosti* mentalno .dra$lje* psihopatija* sadi.am

). Katarina %+. no$em'ar %()%. u %%F&( 0 psihologiji .nam manje i od prosecnog laika* to .nas FB 5li primetih u tekstu da su ispiti$anja radjena na muskarcima* pa me .anima da li to .naci da je psihopatija rasprostranjenija kod muskaraca ili su oni* sticajem okolnosti* 'ili dostupniji .a istra.i$anja4 5ko krenem od toga da su manipulati$nost* nedostatak ematije* odsust$o emocije9i dodjem do toga da je psihopatama naj$a.nija nadmoc* ima li to onda $e.e i sa testosteronom4

,onja Pa lo ic %+. no$em'ar %()%. u %%F+G 5psolutno dominiraju mu/karci* /to ima $e.e sa samim konceptom psihopatije. Podra.ume$a koliinu i o'lik nasilja koji nije karakteristian

.a -ene* jer naprosto one 1i.iki nisu u stanju .a tako ne/to. ,asilne su na drugaije naine. ,ije ut$r2eno da testosteron ima neke speci1ine $e.e s psihopatijom* osim kao op/ti 1aktor* u smislu da su mu/karci* $ero$atno i .'og testosterona* generalno agresi$niji od -ena. Cak je* istine radi* i to diskuta'ilno jer na ispolja$anje nasilja $eliki uticaj ima $aspitanje. ,asilje koje se toleri/e deacima* de$ojicama se o'ino .a'ranjuje i o'ja/nja$a im se da to nije lepo9 Na-na st$ar* psihopatija se o'ino ut$r2uje tokom e$aluacija u kri$inom postupku ili kasnije kada oso'a i.dr-a$a ka.nu .a te/ko kri$ino delo nasilja. Mu/kih .at$orenika tog tipa je mnogo $i/e nego -enskih. > kada odgo$araju .a u'ist$o* kod -ena je o'ino u pitanju reakti$na agresija ili a1ekat ili ima predumi/ljaja* ali se opet radi o os$eti Akao kada -ena smisli kako da u'ije mu-a koji je godinama .losta$ljaB. 5li* do'ro si primetila. >ma i u struci raspra$a na <i.osta$ljanje= -ena i. psihopatije.

!ar#o *oj#o i( %L. no$em'ar %()%. u ))F&Q Pa .ar one Ceenke /to su 'ile upale u mosko$sko po.ori/te i pou'ijale stotinak ili $i/e gledalaca nisu 'ile sposo'ne .a nasilje4U >li Palestinske* 'om'a/ice;samou'ice u >.raelu4 >li 'om'a/ice; samou'ice u >raku i 5$ganistanu4 Cini mi se da ti malo <potcenjuje/= -ene* -ensku sposo'nost .a psihopatiju9

,onja Pa lo ic %L. no$em'ar %()%. u )IF(% ,e potcenjujem. Kljuna re je <samou'ica=. Psihopati ne pada na pamet tako ne/to. ,e!e uiniti ni/ta ako unapred

.na da ga mo-e ugro.iti. >nae* ne mislim da -ena ne mo-e 'iti psihopata. Cinjenica je da je kod -ena to daleko re2a poja$a.

,asa %). januar %()O. u (IF%+ >mas li neki argument .a tu <cinjenicu=4

%. Katarina %Q. no$em'ar %()%. u ((F%+ Kako im ogranicenje 1i.icke snage ne do.$olja$a nasilje nad muskarcima* onda nasilje usmera$aju ka sla'ijem od se'e* o$de pr$enst$eno mislim na decu. Kad ka.es da su one nasilne na drugi nacin* pretposta$ljam da mislis na =emocionalno .losta$ljanje=* odnosno nasilje. 0no ne osta$lja modrice a .rt$a trpi 'ol. Malopre dok sam pretra.i$ala na netu o$u temu* naidjoh na podatak da s$i nosimo od )( do %+ odsto psihopatskih oso'ina* ali da smo $aspita$ani da ih gusimo. 5ko je podatak tacan* .ar toliko4 Medikamenti* .naci* ne poma.u* talk shoK therap# ne daje oceki$ane re.ultate* s$e se nade pola.u u neuronauku93naci li to da je .astita od $ec 1ormiranih psihopata sta$ljanje istih i.a 'ra$e* .au$ek4

,onja Pa lo ic %Q. no$em'ar %()%. u ((F&) Dene nisu manje opasni kriminalni umo$i* ali re2e ula.e u kriminal. Eto se tie .losta$ljanja dece* .a to odgo$araju i -ene* $eoma esto. E sad* neko

ko ispunja$a kriterijume .a psihopatiju po pra$ilu nema dece i nema porodicu jer niije u stanju da 1ormira dugorone $e.e. ,ije mi po.nat taj podatak .a )( do %+ odsto. Hareo$a lista* na primer9 ,a njoj se .a s$aku od karakteristika do'ija/daje ocena (* ) ili %. S$ako od nas !e prepo.nati kod se'e neku od tih oso'ina* ali retko u maksimalno i.ra-enoj meri. Pretposta$ljam da se taj podatak od )( do %+ odsto odnosi na to da* na primer* neku oso'inu sa liste i oso'a koja spada u <normalne= ima .a ocenu %. >ma/ $eoma narcisoidne ljudi ili mitomane koji patolo/ki i.mi/ljaju i la-u* ali nisu opasni. >ma .emalja koje do-i$otno sme/taju psihopate u ustano$e. @o !e se $ero$atno desiti Brej$iku. 0n !e u!i u proces ree$aluacije i ka.na !e mu 'iti produ-ena. Mislim da .a sada niko ni nema ideju kako da im pristupi* odnosno kako se pro'lem njiho$e reha'ilitacije mo-e re/a$ati.

!ar#o *oj#o i( %L. no$em'ar %()%. u ))F+( 5 /to -ena;psihopata ne 'i imala dete4 3ar je .a ostajanje u drugom stanju neophodno 1ormirati dugoronu $e.u sa partnerom4

,onja Pa lo ic %L. no$em'ar %()%. u )IF(Q ,ije. Dena;psihopata mo-e imati dete* s tim /to !e ono pre 'iti <sluajno=. 5ko je psihopata* njena linost je tak$a da ne!e imati potre'u .a detetom i sigurno ne!e raditi na tome da ga do'ije. Ja sam u gornjem komentaru i napisala da psihopate <po pra$ilu= nemaju dece. 8aleko od toga da ne mo-e 'iti i.u.etaka. ,e priamo o gra$itaciji. FB

O.

Katarina %Q. no$em'ar %()%. u ((F++ @aj podatak sam procitala u tekstu koji je potpisao Momcilo B. 8jordje$ic* pro1esor 7ni$er.iteta. @ekst i.dat u =Politici=* mislim prosle godine. Brej$iku i jeste mesto tamo i to do.i$otno. Strasna je cinjenica da drust$o nema nacin da o$e st$ari spreci* $ec se mere odnose samo na $reme posle .locina.

&. ,ladjana )). decem'ar %()%. u )IF(I 8a li mo.ete na$esti i.$ore koje ste koristili .a pisanje o'og 'loga 4

,onja Pa lo ic )). decem'ar %()%. u )GF(I Sla2ana* primarni i.$ori su $e! u samom tekstu o'ele-eni linkom. ,a -alost* ja$no su dostupni samo sa-eci studija* ali sam ih sta$ila tek da ne 'i 'ilo da priam napamet. Kad je re o samim de1inicijama poreme!aja koje pominjem i testo$ima .a njiho$o ut$r2i$anje* sas$im in1ormati$ni su i i.$ori poput Nikipedije* 8SM* WH0 A>M8;)(B.

+. ,ladjana )). decem'ar %()%. u %%F)% 3ah$aljujem*po.dra$.

,onja Pa lo ic )). decem'ar %()%. u %%F&% ,ema na emu. Po.dra$.

Q. ,asa %). januar %()O. u (GF)I <po$r/inski /arm* grandio.ni do-i$ljaj se'e* patolo/ko laganje* manipulati$nost* nedostatak ose!aja kri$ice i kajanja* impulsi$nost* nedostatak empatije* sklonost ka lakom .apadanju u ose!aj dosade* tj. potre'a .a stalnom stimulacijom* lo/a kontrola pona/anja* para.itski -i$otni stil* neodgo$ornost* promiskuitetno seksualno pona/anje* rani 'ihej$ioralni pro'lemi* nedostatak realnih dugoronih cilje$a* nemanje kapaciteta .a prih$atanje line odgo$ornosti* 'rojne kratkotrajne $e.e ili 'rako$i* maloletnika delink$encija* kr/enje uslo$nih slo'oda* ra.no$rsnost kriminalnih radnji.= > sta sad ja da radim4

L. Dragana )I. mart %()O. u (%F&Q Ja samo mogu da ka.em;sacu$aj Bo.e od o$ak$ihU,ajgore kad psihopatu ne prepo.nate odmah.Moj psihopata se .o$e Slo'odan :akic i. Ra.'oj :ije$ece*Repu'lika Srpska*a trenutno .i$i u Bregencu*5ustrija.Prijateljski sa$jet; ako ga sretnete*kulturno se udaljite 'e. po$ratkaU I. Po$ratni pingF :i'ertarijani.amF 3a'luda o ljudskoj prirodi V ,o$i Plamen ABlog; PortalB

G. !irosla Q. maj %()O. u )QFO& Psihopate su u st$ari oso'e koje imaju onu pra$u* samoodr-i$u ljudsku prirodu -i$ota $an $elike grupe i dominaciju nad istom. 5ko u.memo u o'.ir da je dru/t$eni -i$ot s$oj puni kapacitet ost$ario u grado$ima* kao naseo'inama* onda je jasno .a/to jedan deo populacije* koji 'i su$ereno -i$eo od$ojen od drugih ljudi* imao sopst$ena pra$ila*odnosno sa skupinom koja 'i delila njiho$e interese i .a iste se 'orila u nekom manjem i autonomnom delu teritorije* ima pro'lem da se uklopi u <ur'anu= sredinu.Ro$oriti i t$rditi da su s$i lideri psihopate jer teraju druge ljude da se 'ore .a njiho$u $last je apsolutno neprih$atlji$o o mo-e se okarakterisati kao $id manipulacije* ili pripremu terena .a istu.S$emo!na psihijatrija -eli da 'ude neprikosno$ena u da$anju smernica i odre2i$anju pra$ila <normalnog= i <prih$atlji$og=* s te-njom da .au.me mesto koje je do skora imala religija* slu-e!i se esto istim* nehumanim metodamaAlo'otomija* prisila* .at$aranjeB poput moderne ink$i.icije.> da* ako su psihopate toliko superiornije onda je sas$im nemogu!e o'u.dati iste* a ukoliko se ponekad to i desi* 'i!e da je pre u pitanju po'eda drugog psihopate* koji je manipulacijom sakrio da je i sam psihopata.

)(. ,onja Pa lo i( Q. maj %()O. u )QF&L P>tanje psihopatije pre$a.ila.i domen psihijatrije. ,aprosto* u praksi* ono /to se u psihologiji i pshijatriji prepo.naje kao pshopatska struktura linosti* u .natnoj meri korelira sa injenjem okrutnih .loina. ,ema dru/t$a u kojem tak$o pona/anje nije sankcionisao. Sla-em se s $ama da je 'esmisleno go$oriti da su s$i lideri isto$remeno psihopate* ali to niko i ne ka-e. Jedno od istra-i$anja* na$edeno u tekstu* u. jasno i.ra-enu sumnju u k$alitet* do$odi u $e.u liderske po.icije u 'i.nisu s psihopatskim crtama linosti* ali to nije isto /to i progla/a$anje nekoga .a psihopatu.

Eto se tie poetka $a/eg komentara* nisam sigurna da sam ga ra.umela. 0no /to sa$remena nauka de1ini/te kao dimen.ije psihopatskog karaktera 6 se'inost* odsust$o empatije* narcisoidnost9 6 te/ko da je 'ilo prisutnije ili da je i danas prisutnije u manjim sredinama* nego u $elikim ur'anim centrima. Pona$ljam* mo-da nisam ra.umela /ta ste tano hteli da ka-ete. )). Po$ratni pingF :i'ertarijani.amF 3a'luda o ljudskoj prirodi V Mind Readings

)%. ,ara *ehic )L. okto'ar %()O. u ()F(L Po/to$anje*.amoljela 'ih $as .a jedan odgo$or na temu psihopatski um i kako ga prepo.nati* naime pri poetku itanja teksta W,a sahrani s$oje majke* -ena upo.naje mu/karca kojeg nikada ranije nije $idela. ,akon kratkog ra.go$ora s njim* sh$ata da joj se dopada i da 'i $olela pono$o da ga sretne. 0dluuje da !e mu kasnije .atra-iti 'roj tele1ona. Kasnije* me2utim* mo-e samo 'espomo!no da konstatuje da je $e! oti/ao. ,ekoliko dana i.a toga* ona u'ija s$oju ro2enu sestru. 3a/to4 W Moj odgo$or je 'io odnosno .amisao* da je -ena sa sahrane majke* u'ila s$oju sestru tek tako* pos$a2ale se* desio se -i$ot..tak$i slini odgo$ori. ,isam nasla s$oj odgo$or u ponu2enom* pa da li se o$aj prih$ata kao ispra$an. Ja nikada neosje!am gri-nju sa$jesti prema st$arima gdje 'i tre'ala* to sam sh$atila po ponasanju drugih ili po utjecajima na njiho$e .i$ote.>skreno* ne .nam ni .a /to se s$e tre'a osje!ati gri-nja sa$jesti* uinila sam mnogo manje lijepih st$ari* od kojih je manja* ta da sam iskostila 'rata dok je 'io poprilino i pijan* a prije toga tu-an* i on se u'io nakon nepuna % mjeseca. Ja se i dan danas ne kajem* ali -ao mi je sto $ise nije sa nama* 'io je ipak mlad %) godina. > $idim kako moji pate* iako ne .naju o$e st$ari. 0pisala sam ukratko jednu situaciju.Pa me interesuje nemam li na.nake neke 'olesti. Mnogo sre!e u daljnem radu* 7naprijed .ah$alna* Sara

)O. Anita %). okto'ar %()O. u (+F)+ ; Saro* jesi psiho malo;ne mora .naiti da 'i nekoga u'ila* ili po$redila @i lino* a smrt @$og 'rata je njego$a odluka9 ; Mislim da @i naginje/ ka narcisoidnoj linosti9 ; 0dgo$or nema 'lage $e.e9odgo$or na o$o pitanje mo-e istom logikom da se

pro$ali9i mnogi su sre!ni kad im ispadne da su psihopate9a u st$ari nemaju pojma kako je nekome ko ne ose!a ni/ta9 ; Ja nemam ose!anja Aosim prema -i$otinjama;po.iti$na nara$noB* i jedna od 'itnih st$ari je da .nam racionalno da ra.likujem do'ro od lo/egX9 donela sam odluku da radim do're st$ari;jeste da je mehaniki* ali su 'olje od lo/ih st$ari9 ; @o sa$etujem s$ima koji su s$esni da su 'e.ose!ajni ljudi;a oni !e $e! .nati .a/to9i samo jo/ da na2u nain kako9

sara behic %%. okto'ar %()O. u %OFOG Po/to$anje 5nita* h$ala Nam mnogo na odgo$oru* ponekad je mnogo lak/e online re!i ili napisati nego oi u oi* .ato sam tragala po netu* samo na d$a sajta* 'roje!i o$aj sam prona/la par in1ormacija. Jedino sam .a'ora$ili dopuniti*pa 'ih o$om prilikom nadopunila* da mi je rahmetli 'rat i.ra.io s$oje kajanje* da se pokajao* da ga je sramota* da je ipak on kao 'rat* iako mla2i tre'ao 'olje re.ono$ati* jer i nakon tog intimnog kontakta* nakon par dana kratko 'i se polju'ili* ili dotaknuli usnama* .adnje de/a$anje je 'ilo da se na do$ratku dr.imo .a ruku i lagano ispustamo* u njego$im oima je 'io 'lag* pomalo otu-an* nedoreen pogled. ,isam ga nikad $i/e $idjela..5li ja osje!am osje!anja u $o2enju lju'a$i i to mi je $a-an segment u -i$otu* jako $a-an* ponekad i pre$i/e*jer nekad mi se uini da imam d$a srca i jednu gla$u* dok .a mu/karce jedno srce i d$ije gla$e..@ako da ja ipak osje!am i $olim s$oju mamu* .a nju me i najmanja sitnica* ukoliko je neko samo i.ner$ira* i ja se osje!am ljuto. 8rago mi je da ste Ni ipak prona/li naina.Mnogo mi je drago /to ste odgo$orili* h$ala $am na Na/em $remenu s$u sre!u Nam -eiim u. do'ro .dra$lje. S.B

/y#0 %&. decem'ar %()O. u (IF%) S:a.em se sa s$im gore napisanim. 3a se'e mogu da ka.em da prilicno do'ro po.najem psihologiju*a samu psihopatiju sam prilicno opsirno proucio o'.irom da sam s$estan s$oje

psihopaske licnosti od ranog detinjst$a. 8a tacno je s$e sto ka.u .a psihopate*medjutim ja licno nisam imao traumaticno detinjst$o*nisam 'io .losta$ljano dete niti 'ilo sta slicno.3losta$ljao sam i mucio kako male .i$otinje tako i s$oje $rsnjake sto je kod mene proi.$odilo seksualne nadra.aje jos u ranom detinjst$u.3a se'e mogu reci da sam itekako kriminalnih tendencija*medjutim ra.um i do'ro po.na$anje ljudske prirode koju sam studio.no prouca$ao godinama*orijentisali su me ka ne; cinjenju kri$icnih dela.,e .'og straha $ec .'og procene da cu na taj nacin doci do 'olje po.icije u drust$u*a moje am'icije su s$akako $isoke.8a narcisoidna sam licnost*da sadista sam*da ne saosecam sa okolinom*ne po.najem du'inske emociej poput lju'a$i*.alju'ljenosti*tuge.,e po.najem depresiju i se'e i pripadnike s$oje posihopatske $rste smatram nad ljudima*tj sledecom lest$icom e$olucije.3asto je psihijatrija nemocna kada je psihopatija u pitanju4 3amislite situaciju da mis tre'a da prouca$a macku4 8a li 'i je ikada sh$atio i usao u njen um4 ,e*.a njega ce macka u$ek 'iti samo o'ican .locinac.>sti je odnos i.medju psihopate i o'icnog co$eka ili psihijatrije u celini.

/y#0 %&. decem'ar %()O. u (IF%L 7. s$e to*kada pogledam $as ljude prosto je .locin ne iskorisca$ati $as i ne eksploatisati na s$e dostupne nacine.Nasi straho$i i $ase sla'osti su toliko pateticne*kao i $asi pokusaji kategori.acije =normalnosti= i morala da to u meni *a $erujem i kod $ecine psihopata proi.$odi nu.an utisak superiornosti nad $ama.8a $i psiholo.i imate imalo ra.uma*osim straha i pokusaja st$aranja arti1icijelnog pirodnog poretka*sh$atili 'i da i u prirodi postoje predatori i plen.3asto mislite da je sa ljudima drugacije4 8okle dose.e $asa per$er.ija i 'e.o'ra.luk i odakle $am uopste pra$o da pokusate da jenog pristojnog psihopatu de1inisete kao ludaka4 Jos jedno pitanje .a $as ? 0$ce imaju s$oj poredak u stadu*kada $uk napadne stado da li je to i. $ase perspekti$e antisocijalni .locin ili samo prirodni poredak4

jo an

). 1e'ruar %()&. u )LF%% pa $olio 'ih da mi pomognete da u s$oj .i$ot $ratim oso'u koja ima psihopatske oso'ine. da li 'i me mogli posa$eto$ati sta 'i .a tak$u oso'u 'io signal da se $rati*ili 'ar da se stepen intereso$anja podigne na $isi ni$o.po.dra$

!a1 2 &. 1e'ruar %()&. u ()FOI 8a li .aista misli/ da je 'olest skora/njeg datuma te da e$olucija nije imala $remena da 'olest koju smatra/ superiorno/!u podigne na .aslu-eni ni$o* i 'udete $e!ina* predatori koji o'e.'e2uju o$eanst$u e$oluti$ni napredak4 >li si samo prestra/eni deak koji 'i da uni/ti s$e /to ne ra.ume* pa i samu -elju normalnih da ra.umeju koliko ti .apra$o nije lako i u tome ti pomognu* 'e. o'.ira na to /to si potpuno 'eskoristan.

)&. Ljubo %I. okto'ar %()O. u %(F+L Po.dra$ljeni* jako me .anima da li se psihopatija mo-e eg.aktno ut$diti* odnosno dijagnosticirati. 8a li postoji mogu!nost da majka psihopata odgoji koliko se da YYnormalnoYY dete4 8alje* da li se mo-e dete .akonski udaljiti od psihopate Au sluaju da se ista mo-e ut$rditiB. S o'.irom na to da je pitanje delikatno Au pitanju je majka detetaB* jako je $a-na tanost dijagno.e i $alidnost iste. :ep po.dra$ i unapred .ah$alan na odgo$orima

)+. jo an

). 1e'ruar %()&. u )LF)I ne .elim nikome da sudim*jer ne .nam kako psihopata oseca. $olio 'ih da .nam sta psihopatu cini .ado$oljnim i u cemu on pronala.i srecu i kako se odnosi prema lju'a$nim osecanjima ili seZualnim. sta 'i tre'alo uciniti*da psihopatu koji $as je napustio pono$o $ratite*tj koji postupci 'i .a njega 'ili signal da tu jos nije s$e .a$rseno. mada .nam da je to tesko postici*ali $ero$atno postoji nacin da se stepen intereso$anja podigne na $isi ni$o.mo.da je o$o pitanje .a [#k+.po.dra$

)Q. /y#0 I. 1e'ruar %()&. u (QF)I \J0N5, ,e $erujem da ti mogu odgo$oriti preci.no*ali mogu generalno reci da s$akog psihopatu naj$ise u.'udjuje i .ado$olja$a osecaj moci.S$aki psihopata je dosta cesto prilicno eu1oricnog raspolo.enja i u stalnoj potra.i .a jos jacim nadra.ajima*dok je imperati$ moc i samo moc.:ju'a$na osecanja4 ,ema toga u tom smislu u kom ostali misle da tre'a da postoje.S$aki psohopata je poligamno orijentisan/a*a o$o go$orim i i. licnog iskust$a jer pored toga sto sam i sam to sto $i .o$ete psihopatama i moja partnerka/supruga je takodje.>.medju nas nema onih ljudskih osecanja kak$a gledamo na 1ilmo$ima*ali nam je $e.a sa$rsena.7 $e.i d$oje psihopata nema lju'omore*nema s$adje*nema u$redjenih*nema po$redjenih.@ak$a $e.a je slo'odna*poligamna i ot$orena*a pritom intelektualno potko$ana.Psihopatu dakle mo.es .adr.ati u. se'e samo ako si joj do$oljno .animlji$*dinamican*slo'odan*=nemoralan=.Psihopata tra.i intelektualni stimulans*poseduje jake seZualne nagone 'e. ikak$ih emocija*sklonost per$er.ijama s$ih tipo$a.0d Psihopate ne mo.es oceki$ati nikak$u romansu niti strI $e.u tipa )na). Sa psihopatom u $e.i ti si u$ek jedan ili jedna od*a da 'i 'io pr$i medju mnogima*moras 'iti poput nje*sto je nara$no nemoguce 'uduci da si samo o'ican i normalan co$ek. 8akle ako si siguran da je oso'a koju pominjes tipicni primerak psihopate*'udi drugaciji.Budi jak*nikako patetican*'udi slo'odan*nikako kon.er$ati$an i ogranicen.Promeni se'e*od'aci te la.ne o'rasce utemeljene strahom kao sto su =normalnost=*=lju'a$=*=moral=. 5ko iskreno anali.iras o$e na$edene pojmo$e $ideces da su oni samo puka ilu.ija koju o'jekti$nom cine samo t$oji straho$i*a najpre strah od prih$atanja se'e samog*strah da ne ostanes sam*a to je strah koji je ostao od detinjst$a u te'i i prema tome ilu.oran je.Moral4 0n je tek potpuno relati$an.Moras sh$atiti i da $e.a ne mo.e postojati samo i.medju % oso'e*jer je to neprirodno.Mo$ek JES@E poligamno 'ice.:ju'a$ je samo na$ika nastala i. straha*lju'omora ogranica$a ljude i $e.uje ih .a jednog partnera*a to je proti$prirodni 'lud.Moral je drust$ena norma koja pot$rdjuje da su s$e te

nenormalnosti .apra$o normalne iako nisu.@0 su o'rasci koji $as ljude dr.e u ropst$u sopst$enih ilu.ija.

)L. /y#0 I. 1e'ruar %()&. u (QF%G \:ju'o Psihopatija se ne mo.e dijagnostiko$ati jer to ,>JE 'olest.8akle psihopata nije serijski manijakalni u'ica Aiako mo.e 'itiB $ec normalan co$ek*a jedino sto ga ra.likuje od te'e jeste naprednija inteligencija*hladni ra.um 'e. emocija i odsust$o straha.Koliko ce ti 'ilo koj psihopata nauditi .a$isi samo od $as ljudi*odnosno od toga koliko ce dete psihopata proceniti da je superiornije od s$og okru.enja.5ko je okru.enje emoti$no la'ilno*ako roditelji podlegnu emocijama*dete ce to $ideti i koristiti proti$ roditelja.>sto tako dete ce se ophoditi prema okolini*gde god nanjusi sla'ost ra.uma ost$arice s$oj uticaj*a drugi ce 'iti samo marionete. 8akle psihopata nece nikoga u'iti niti 1i.icki po$rediti tek tako*jer .asto 'i kada ga mo.e koristitiU4 Pro'lem nastaje kada psihopata 'i$a 1i.icki ugro.en ili ukoliko se na 'ilo koji nacin atakuje na njego$ ego.@ada ste do'ili neprijatelja koji nije sklon a1ektu*koji mo.e cekati pritajen cita$ .i$ot da spro$ede os$etu i onda $as u'iti kad se najmanje nadate.

)I. Lija %(. 1e'ruar %()&. u )GF&L ][#k+ 5 kak$u to moc .ele psihopate4 Materijalnu4 8a $ladaju s$etom4 ,ije li naj$eci udarac .a muski ego kada mu .ena spa$a sa drugim muskarcem4 3asto ste $as d$oje u 'raku4 ,a koji nacin koristite jedno drugo4 Maskate o seksualnim do.i$ljajima sa drugim oso'ama4 Bas mi interesantno o$o9

/yK0 %+. 1e'ruar %()&. u (LF%O Nrsta moci .a$isi od percepcije pojedinca i njego$ih am'icija*ali kak$a god 'ila moc je moc i ona pru.a osecaj u.itka. 8a* naj$eci udarac .a muski kao i .enki ego jeste kada ih partner =pre$ari=*ali sta to onda go$ori o tak$om egu4 @o je sla' ego*nedostojan se'e samog koji pateticno tra.i potporu u =partneru=*a .apra$o se s$e s$odi na to da rupa tra.i .akrpu. 3asto 'i jednoj kompletnoj samo.ado$oljnoj oso'i*koja mo.e eg.istirati sama smetala tak$a jedna 'analnost4 > ne mora co$ek 'iti psihopata da 'i to sh$atio*$ec samo malo duho$no .reo.8$oje psihopata ne koriste jedno drugo*oni deluju koherentno*a spoljni s$et je poligon .a eksperimente i eksploataciju.Nuko$i ne jedu jedni druge*$ec unutar copora dele stado o$aca. > ne*ne caskamo o seksualnim do.i$ljajima sa drugima $ec o njiho$oj polo$icnosti i pateticnosti*to nam je poslastica pred spa$anje*da se smejemo i anali.iramo stanja ljudskih emocija.,a primer to kako .naju da placu ko deca*kako ocajnicki su spremni da se odreknu se'e .arad nekak$e =lju'a$i= ili sta god*smejemo se i iscudja$amo njiho$im straho$ima*njiho$om ponasanju*njiho$om odsust$u samopou.danja9.S$e u s$emu niko ne mo.e poreci da su ljudi generalno jedna $eoma smesna i pateticna $rsta*a pogoto$o se ne mo.e poreci to da su s$i ljudi sustinski isti*odnosno mogu se klasi1iko$ati u O;& sa'lona koji se jako malo medjuso'no ra.likuju.Ni ljudi se $ecito okrecete oko nekoliko potpuno ne'itnih i ociglednih st$ari i ceo .i$ot $am protekne u ra.otkri$anju nekak$e .i$otne 1ilo.o1ije koja se s$odi na doka.i$anje da je %^%_&. 3amisli sada potencijal jedinke koja je s$ega toga oslo'odjena od rodjenja i kak$u moc ona stice tokom .i$ota naspram onih koji ne $ide dalje od s$oje 'edeU4 Potre'no je da sh$atite da su $am $ase emocije i $asa sa$est nepotre'an teret pod kojim ne mo.ete ni disati*a kamoli spo.nati neke istine o kojima i ne sanjate*a tada 'iste sh$atili koliko su s$a ta stanja kojima pridajete .nacaj ne'itna u celokupnom poretku uni$er.uma u kome se cene jedino snaga*moc i sposo'nost opstanka.

!a1 2 %Q. 1e'ruar %()&. u )GF&Q 5ko si tako kompletan i samo.ado$oljan* .a/to tra-i/ potporu u drugom psihopati4 Pa nisi 're ni sme/an* samo si krajnje jadan.

)G. Lija %+. 1e'ruar %()&. u )+F(& 5 je lX imate decu4 8akle hranite se ljudskom patnjom4 5 ko to ceni snagu* moc4 @i i t$oja supruga4 Samo ako ste na $rhu mislite da ste $redni .i$ljenja4 Sposo'nost opstanka9Mislite da ljudi koji imaju lju'a$i u se'i ne opstaju4 Psihopate su 'esmrtne4 Kao Staljin* kao Hitler* kao Slo'a Milose$ic4

%(. Lija %+. 1e'ruar %()&. u )+F%% ,iste culi .a o$o4 % Korincanima* gla$a )% )( 3ato sam do're $olje u sla'ostima* u ru-enju* u ne$oljama* u progonjenjima* u tugama .a HristaF jer kad sam sla' onda sam silan. 8ela )QF%%* Rim. +FO* % Kor. QF+* % Kor. LF& @u.no je .i$eti u neprestanom strahu od drugih i stalno opterecen mislima da su ostali ljudi* oni koji se ra.likuju od $as $ama neprijatelji i da je njiho$im postojanjem $as .i$ot ugro.en. Jer da $am u gla$ama nije stalni strah a to je gla$na odlika nesigurnosti* ne 'i 'ilo potre'e da ih iskorisca$ate i hranite se njima. 3ar $am nije jasno da su oni $ama potre'niji .a pre.i$lja$anje nego $i njima4 0ni ce otplakati* otpatiti i otici dalje sa $erom i $ero$atno naci nekog ko ce im odgo$arati Aematicnog i emoti$nogB. 5 $i cete opet ici u neprestanu potragu .a no$im .rt$ama da 'i pre.i$eli. 5 o'icnim ljudima to nije potre'no jer su $ec ispunjeni lju'a$lju. Kako je $as .i$ot hladan i .amoran 9.

%). Lija %+. 1e'ruar %()&. u )+F&L

:icno .nam par istih kao sto ste ti i t$oja supruga. Preneo joj je HNP Aod silnih a$antura i per$er.ijaBjer od HPN;a nema spasa i ona je o'olela od kancera Ajer ljudi koji nemaju lju'a$i u se'i i nemaju lju'a$i od onih od kojih je to potre'no o'olje$aju od kancera 6 doka.ali psihijatriB 0perisana i .asada je do'ro. ,adam se da ce 'iti i u'uduce. 0stala je trudna jednom posle toga i po'acila. Sada je $ec u godinama Apre'acila &(B kada je pitanje da li mo.e uopste da se ra.mno.i. > gde je tu opstanak $as i $ase $rste4 Kome ostaje s$a ta moc i snaga o kojoj go$oris i koju ste stekli Agde je sada Marko Milose$ic* gde je sada cerka Rado$ana Karad.ica4B

%%. /yK0 %Q. 1e'ruar %()&. u (OF&L =Ajer ljudi koji nemaju lju'a$i u se'i i nemaju lju'a$i od onih od kojih je to potre'no o'olje$aju od kancera 6 doka.ali psihijatri= Hahahaa.3naci na o$o nemam komentar. Ra.mno.a$anje4 Mi nismo .i$otinje da se ra.mno.a$amo*a kome ce ostati s$e*to mene ne intersuje.Postoje ljudi koji dola.e na s$et sa misjom i ciljem*a postoje i smrtnici poput te'e cija je jedina 1unkcija ra.mno.a$anje.3ato ste $i o'icni seljani koji se klanjaju s$om mi.ernom dr$odelji*dok smo mi duho$na aristokratija.0no sto mi .namo ti i tak$i poput te'e necete sa.nati ni .a )((( .i$ota.

!a1 2 %I. 1e'ruar %()&. u (%F)& 8uho$na aristokratija* phahaha9 ek dXumrem od smeham* odmaX do2em. Kad o duho$nosti pria neko ko je 1elerian* uskra!en .a s$aki o'lik poimanja koji duho$nost .ahte$a9 kao kada 'i slep go$orio o slikarst$u ili O8 1ilmu. Slatko me nasmeja.

/yK0 O. mart %()&. u (LFO% S$ojim histericnim i.ja$ama upra$o doka.ujes s$oju i 1elericnost $as t.$ =normalnih=. Ro$orite kako ste normalni*a da li ste .aista4 Koliko se .locina*porodicnog nasilja*u'ista$a i smaou'ista$a pocini pod uticajem tih $asih =du'okih i produho$ljenih emocija=4 8a li je olicenje $ase duho$nosti $asa moralna ogranicenost Atoliko ste retardirani da ste morali sami se'i da st$orite 1antomskog $aspitaca pod na.i$om =moral=*o kak$a je to jadna $i 1elericna $rsta koja samu se'e sta$i u ka$e.4B >nk$i.icija4 Progon neistomisljenika4 S$aka $am cast na $asoj du'okoj duho$nosti*ali ako je to duho$nost*ja cu rado ostati duho$no osakacen.Nase licemerje proi.ila.i i. $aseg ne.nanja*a ne.nanje je naj$eci greh*jer ne .na samo onaj ko ne .eli da .na i ko ne sme da pogleda istini*tj se'i u oci.Mo.da $ama pripada proslost*ali 'uducnost je nasa.

!a1 2 O. mart %()&. u ))F%G 0lienje moje duho$nosti je u spo.naji onoga .a /ta si ti uskra!en* a to su emocije. @i si .a ra.liku od mene o'ian sistemski kod* 'e.$redna nedo-i$ljena in1ormacija* e$entualno .ado$oljen nagon* 'alon sapunice kojem se niko nije rado$ao. > ne laskaj si* ti si samo gre/ka koja !e $remenom 'iti ispra$ljena* kao i mnoge druge.

/3#0 O. mart %()&. u %)F)I Emocije su samo 'iohemijski proces.0ne su se ra.$ile .arad 'oljeg snala.enja tj* mogucnosti prepo.na$anja opasnosti u prirodi.8anas su one nepotre'an e$olucijski teret*a .nacaj koji im se pridaje ne samo sto je meni nesh$atlji$*$ec je

potpuno iracionalan.Mo.es ti ostati u u$erenju da smo mi greska*ali mi $odimo s$et napred*u$ek i jesmo jer ste $i nesposo'ni da se usled tereta s$oje nesa$rsenosti mrdnete i. 'lata u kom se okrecete.,ajdalje sto mo.ete otici je utapanje u alkoholu.

!a1 2 &. mart %()&. u ()F(( 5 /ta nije 'iohemijski proces* t$oja usiljena gordost4 @o <$o2enje napred= je samo do'ro napisan 5utoRun* od onih 'latnja$ih* jer si uo ono /to si -eleo. 5jX -i$eli ?B

%O. Lija %Q. 1e'ruar %()&. u (GF(O Hahahaha* tak$u duho$u aristokratiju Amoralna im'ecilnostB mi o'icni smrtnici saljemo u .at$or jer kad tad .'og $aseg grandio.nog Ega napra$ite 1atalnu gresku A.losta$ljanje dece na s$e nacine* u'ist$a* teske mentalne 'olesti ili sami se'e unistite sto je jos naj'olje* itd.B. ,o* sto 'i rekli $as ta$an* $ase merde$ine FB 5 mi o'icni smrtnici cemo da se ra.mno.a$amo u lju'a$i i strasti kak$a je $ama nepo.nata i koju nikada na s$oju .alost necete osetiti jer je to s$ima nama osno$na s$rha kao i da drust$o ucinimo 'oljim na s$im poljima A.a ra.liku od $as koji ga unista$ate na s$im poljima 6 sreca te se sla'o ra.mno.a$ateB. Po.dra$ i .i$i 'ili. S$ima ostalima 'ih sa$eto$ala da ne podle.u uticaju psihopata ali pri.najem da se od njih s$asta mo.e nauciti i.medju ostalog i kaka$ ne tre'a 'iti . 7 <'or'i= sa

njima nam samo $era u Boga mo.e pomoci ako 'udete u prilici da sa njima opstite. >skoristite ih .a jacanje $ase $ere Aoni ce $am naj'olje poka.ati gde ste tankiB. @ako .a njih u'uduce postajete nedodirlji$i a na s$om licnom i drust$enom 6 medjuljudskom planu cete ost$ari$ati 'olje re.ultate. ,e prodajte dusu dja$olu ni po koju cenu Amuceni Jo$an koji pokusa$a da .adr.i nesto sto se ne tre'a .adr.atiB.

4560 )&. mart %()&. u %OF&& ,apokon na2oh odgo$or na pitanja koja su me mesecima muila. Po.dra$ .a <superiornog= i nadas$e iskrenog Bosanca.

(stavite komentar

Blog na WordPress.com. V @he >m'alance % @heme.

"ategorije

HalterEgo A)&B Kontrapunkt A+OB o 5tei.am AIB Meme A%)B o e;Meme A))B Mind/Brain A&IB o :judska priroda A%)B P.S. A%B Psihologija A)(GB o Seksualnost A%%B 7ncategori.ed A)B WeirdScience AO&B

Arhive

1e'ruar %()& A&B januar %()& A&B

decem'ar %()O AIB no$em'ar %()O A&B jul %()O AGB jun %()O A))B maj %()O A)OB april %()O A)(B mart %()O A))B 1e'ruar %()O A))B januar %()O A)LB decem'ar %()% A)+B no$em'ar %()% A)IB okto'ar %()% AQ%B

(znake atei.am auti.am 'iologija 'og 'rak depresija dru/t$ene mre-e 8SM emocije e$olucija e$oluciona psihologija Hejs'uk gej genetika geni heteroseksualnost homo1o'ija homoseksualnost inteligencija >` kapitali.am kognicija kogniti$na psihologija kogniti$ne sposo'nosti kon.er$ati$i.am kooperati$nost
a'ortus 58H8 amigdala korteks laganje li'erali.am

linost ljudska priroda mentalni

poreme!aji mentalno

.dra$lje moral mo.ak nauka neuronauka neurotransmiteri optimi.am orga.am percepcija

pol politika pre1rontalni korteks pri$lanost psihoanali.a

psihologija psihologija linosti

religija religio.nost rod roditeljst$o samokontrola samou'ist$o seks seksualna orijentacija seksualnost slo'odna $olja slo'odno tr-i/te smrt snaga $olje SPM strah strejt test linosti testo$i inteligencije trudno!a @$iter um $era .a$isnost /i.o1renija

Prati ) og preko e*po&te

7nesite s$oju adresu e;po/te da 'iste pratili o$aj 'log i primali o'a$e/tenja o no$im lancima preko e;po/te. Pridru-ite se ).I)Q drugih pratioca

RSS ; Clanci RSS ; Komentari

abc defc* ghih ie jklcm Sonja Pa$lo$i!* ie fhneonhmjoc pcd kqfcbhrj fhneone. Mreati$e Mommons sklcmqlbc O.( 7nported. tjqocbjoc oj defk oj httpF//mindreadings'log.Kordpress.com/. Prati

+o o, -Mind .eadings/
8o'ijte s$aki no$i lanak dosta$ljen u $a/e po/tansko sandue. Pridru-ite se ).I)Q drugih pratioca Pokre!e WordPress.com