UNIVERZITET U BIHAU PEDAGOKI FAKULTET SMJER: MATEMATIKA I FIZIKA ODSJEK: MATEMATIKA I INFORMATIKA

SEMINARSKI RAD IZ OPE FIZKE I TEMA: Kapacitet i dielektrik

Student: Arijan Dani Albin Majeti

Profesor: Beo Pehlivanovi

Sadraj
Uvod ................................................................................................................................................2 1.0 Kondenzatori i kapacitet .........................................................................................................3 1.1 Raunanje kapaciteta : Kondenzator u vakuumu ...................................................................4 2.0 Serijski i paralelni kondenzatori ............................................................................................7 2.1 Serijski kondenzatori ..............................................................................................................7 2.2 Paralelni kondenzatori ............................................................................................................9 3.0 Ouvanje energije u kondenzatorima i energija elektrinog polja ...................................12 3.1 Primjena kondenzatora: Spremanje energije ........................................................................13 3.2 Energija elektrinog polja ....................................................................................................13 4.0 Dielektrici................................................................................................................................16 4.1 Indukovani naboj i polarizacija ............................................................................................18 4.2 Dielektrini proboj ...............................................................................................................23 5.0 Molekularni model induciranog naboja ..............................................................................23 6.0 Gausov zakon u dielektricima...............................................................................................26

Uvod Kad postavimo staromodnu oprugu miolovke ili kad povuemo ue na luku,svjedoimo mehanikoj energiji koja se ponaa kao elastina potencijalna energija. Kondenzator je ureaj koji uva elektrinu potencijalnu energiju i elektrini naboj. Da bi napravili kondenzator trebamo izolovati dva provodnika jedan od drugog. Da bi sauvali energiju u ureaju, prenosi se naboj sa jednog provodnika na drugi tako da jedan ima negativan naboj a drugi ima jednaku koliinu pozitivnog naboja. Rad mora biti izvren tako da pomjera naboj kroz konanu potencijalnu razliku izmeu provodnika, i izvreni rad je ouvan kao elektrina potencijalna energija. Kondenzatori imaju veoma veliku primjenu u dananjim ureajima kao to su elektronske bljeskalice na fotoaparatima,pulsirajui laseri, senzori za zrane jastuke u autima, i u radiu i televizijskim primjenicima. U ovom poglavlju istiemo osnovna svojstva kondenzatora. Za posebne kondenzatore, omjer naboja na svakom provodniku do razlike potencijala izmeu provodnika je konstantan, poznat kao kapacitet. Kapacitet zavisi od veliine i oblika provodnika i izolacionog materijala (ako ga ima) izmeu njih. Kapacitet raste kad je izolacioni materijal (dielektrik) prisutan. Ovo se deava zbog preraspodjele naboja,poznato kao polarizacija, koji se odvija unutar izolacionog materijala. Prouavajui polarizaciju dobit emo novi vid elektrinih svojstava materije. Kondenzatori e nam takoer dati novi nain razmiljanja o potencijalnoj elektrinoj energiji. Energija ouvana u nabijenom kondenzatoru je povezana sa elektrinim poljem u prostoru izmeu provodnika. Vidjet emo da se elektrina potencijalna energija moe sauvati u samom polju. Ideja da je elektrino polje sakupljalite energije je teorija elektromagnetnih valova i nae moderno razumijevanje prirode svjetlosti.

1. Kondenzatori i kapacitet Bilo koja dva provodnika odvojena sa izolatorom ( ili vakuumom ) formima kondenzator.

Slika 1.1 Taka a i b su provodnici odvojeni izolatorom

U veini praktinih primjena svaki kondenzator u poetku ima nula naboja,a elektroni se prenose iz jednog provodnika u drugi,ovo se zove punjenje kondenzatora. Onda ta dva provodnika imaju naboj jednak magnitudi i suprotnom znaku, a ukupni naboj na kondenzatora kao cjelina ostaje nula. Kad kaemo da kondenzator ima naboj Q, ili da je naboj Q pohranjen na kondenzatoru, mislimo da provodnik ima vei potencijalni naboj +Q, a provodnik na manjem potencijalu ima naboj Q (pretpostavljajui da je Q pozitivno). U dijagramima kola kondenzator je predstavljen sa bilo kojim od ovih simbola :

U oba simbola vertikalne linije predstavljaju provodnike a horizontalne predstavljaju ice povezane na bilo koji provodnik. Jedan uobiajen nain da se napuni kondenzator je da poveemo ove dvije ice na suprotna pristanita baterije. Kada su naboji Q i Q osnovani u provodnik, baterija je nepovezana. Ovo daje fiksiranu potencijalnu razliku Vab izmeu provodnika koja je jednaka naponu baterije. Elektrino polje na bilo kojoj taki izmeu provodnika je proporcionalno magnitudi Q naboja na svakom provodniku. Slijedi da je potencijalna razlika Vab izmeu provodnika takoer proporcionalna sa Q. Ako uduplamo magnitudu naboja na svakom provodniku, gustoa naboja se dupla u svakoj taki,ali omjer naboja sa potencijalnom razlikom se ne mjenja. Ovaj omjer se zove kapacitivnost C kondenzatora.

( jednaina kapaciteta ) SI jedinica kapaciteta se zove jedan farad ( 1 F). Jedan farad je jednak jedanom kolumbu po voltu ( 1 C/V ): 1 F = 1 farad = 1 C/V = 1 kolumbo/volt to je vei kapacitet C kondenzatora to je vea magnituda Q naboja na bilo kojem provodniku za datu potencijalnu razliku Vab i tako da je vea koliina ouvane energije. Tako da je kapacitet mjera sposobnosti kondenzatora da sprema energiju. Vidjet emo da vrijednost kapaciteta zavisi samo od oblika i veliina provodnika i materijala koji slui kao izolator. 1.1 Raunanje kapaciteta : Kondenzator u vakuumu Moemo izraunati kapacitet C datog kondenzatora nalazei potencijalnu razliku Vab izmeu provodnika za datu magnitudu naboja Q koristei jednainu kapaciteta. Za sada emo samo gledati na kondenzatore u vakuumu,to jest, pretpostaviemo da provodnici koji prave kondenzator su odvojeni samo sa praznim prostorom.

Slika 1.2 Kondenzatori paralelnih ploa

Najjednostavniji kondenzator se sastoji od dvije paralelne provodne ploe kod kojih je podruje A odvojeno rastojanjem d koje je maleno s obzirom na njihove dimenzije. Kada su ploe nabijene, elektrino polje je kompletno lokalizovano u podruju izmeu ploa. Polje izmeu takvih ploa je u sutini ujednaeno, a naboji na ploama su ujednaeno rasporeene preko njihovih suprotnih povrina. Ovo zovemo paralelni ploasti kondenzator. Nali smo da je E = /0, gdje je magnituda (apsolutna vrijednost) povrine gustoe naboja na obe ploe. Ovo je jednako magnitudi ukupnog naboja Q na obe ploe podjeljeno sa podrujem A, ili = Q/A, tako da magnituda polja E moe biti izraena kao

Polje je ujednaeno i rastojanje izmeu ploa je d, tako da je potencijalna razlika izmeu te dvije ploe :

Iz ovog vidimo da je kapacitet C paralelnog ploastog kondenzatora u vakuumu :

( kapacitet paralelnog ploastog kondenzatora u vakuumu ) Kapacitet zavisi samo od oblika kondenzatora.Direktno je proporcionalno podruju A obje ploe,a inverzno proporcionalno njihovom rastojanju d. Koliine A i d su konstantne za dati kondenzator,a 0 je univerzalna konstanta. Tako da je u vakuumu kapacitet C konstantno nezavisan od naboja na kondenzatoru ili potencijalnoj razlici izmeu ploa. Ako je jedna od ploa kondenzatora fleksibilna,kapacitet C se mijenja kako se rastojanje d mijenja. Kada je materija prisutna izmeu ploa, njena svojstva utiu na kapacitet. Kaemo da ako prostor sadri zrak pri atmosferskom pritisku umjesto vakuuma, kapacitet se razlikuje od proraunate jednaine C = Q/Vab = 0 * A/d za manje od 0.06 %. U prethodnoj jednaini ako je A izraeno u metrima kvadratnim a d izraeno u metrima, C je u faradima. Jedinice od 0 su C2/N*m2,tako da je

Poto je 1 V = 1 J/C (energija po jedinici naboja),ovo je konstantno sa naom definicijom 1 F = 1 C/V. Konano jedinice od 0 mogu biti izraene kao 1 C2/N*m2 = 1 F/m , tako da je

Ovaj odnos je koristan u raunanju kapaciteta, i takoer nam pomae potvrditi da je jednaina C = Q/Vab = 0 * A/d dimenzionalno konstantna. Jedan farad predstavlja veoma velik kapacitet,kao to naredni primjer pokazuje. U mnogim primjenama najkonvencionalnija jedinica kapaciteta je mikrofarad ( 1uF = 10-6 F ) i pikofarad ( 1 pF = 10-12 F ). Za bilo koji kondenzator u vakuumu,kapacitet C zavisi samo od oblika,dimenzija, i rastojanja od provodnika koji prave kondenzator. Da je oblik provodnika sloeniji od paralelnog ploastog kondenzatora,izraz za kapacitet je vie komplikovan nego u jednaini za paralelni ploasti kondenzator. Primjer : Veliina od 1 farada kondenzatora Paralelne ploe kondenzatora od 1 F su udaljene 1 mm. Koje je njihovo podruje? Obrazloenje: Ovaj primjer koristi odnos izmeu kapaciteta C,rastojanja izmeu ploa d, i podruje ploa A za paralelni ploasti kondenzator. Koristimo jednainu C = Q/Vab = 0 * A/d za A. Rjeenje:

Primjer : Svojstva paralelnog ploastog kondenzatora Ploe paralelnog ploastog kondenzatora u vakuumu su na rastojanju od 5mm,u podruju od 2 m2. Potencijalna razlika od 10 kV je primjenjena preko kondenzatora. Izraunaj a) kapacitet b)naboj na obe ploe c) magnituda elektrinog polja izmeu ploa. Obrazloenje: Dano nam je podruje ploe A, rastojanje d, i potencijalna razlika Vab = 1 * 104 V za ovaj paralelni ploasti kondenzator. Nae traene varijable su kapacitet C,naboj Q na obe ploe, i elektrino polje magnitude E. Koristimo jednainu C = Q/Vab = 0 * A/d da izraunamo C,a zatim koristimo jednainu za kondenzator da pronaemo Q. Koristimo E = Q/0A da naemo E. Rjeenje: a)

b)

Ploa na veem potencijalu ima naboj + 35.4 uC, a na drugoj ploi -35.4 uC. c)

2.0 Serijski i paralelni kondenzatori Kondenzatori su napravljeni sa odreenim standardnim kapacitetima i radnim naponima. Ali,ove standardne vrijednosti ne moraju biti one koji mi zapravo trebamo u posebnim primjenama. Moemo dobiti traene vrijednosti tako to kombiniramo kondenzatore. Mnoge kombinacije su mogue,ali najjednostavnije kombinacije su preko serijskog spoja i preko paralelnog spoja. 2.1 Serijski kondenzatori

Slika 2.1 Serijski spoj dva kondenzatora

Prethodna slika pod a je ematski prikaz dijagrama serijskog spoja. Dva kondenzatora su povezana u seriji sa provodnim icama izmeu taki a i b. Oba kondenzatora trenutno nemaju naboja. Kada je konstantna pozitivna potencijalna razlika Vab primjenjena izmeu taki a i b,kondenzatori postaju nabijeni. Slika prikazuje da naboj na svim provodnim ploama ima istu
7

magnitudu. Da bi vidjeli zato, prvo se podsjetimo da gornja ploa od C1 zahtjeva pozitivni naboj Q. Elektrino polje ovog pozitivnog naboja privlai negativni naboj na donju plou od C1 dok sve silnice polja koje poinju na gornjoj ploi ne zavre na donjoj ploi. Ovo zahtjeva da donja ploa ima naboj Q. Ovi negativni naboji moraju doi sa gornje ploe C2 koja postaje pozitivno nabijena nabojem +Q. Ovaj pozitivni naboj onda privlai negativni naboj Q iz serijske veze na taku b na donju plou od C2. Ukupni naboj donje ploe C1 i gornje ploe C2 e uvijek zajedno biti nula,zato to ove ploe nisu povezane ni na ta drugo ve jedna na drugu. Tako da u serijskom spoju magnituda naboja je ista na obe ploe. Uzimajui u obzir sliku 2.1 a moemo napisati potencijalnu razliku izmeu taki a,c, c i b,a i b kao

Tako da je

Pratei uobiajeni skup,koristimo simbole V1,V2 i V da oznaimo potencijalnu razliku Vac (preko prvog kondenzatora),Vab (preko drugog kondenzatora), i V (preko cijele kombinacije kondenzatora). Ekvivalentni kapacitet Ceq serijskog spoja je definisan kao kapacitet jednog kondenzatora za koji je naboj Q isti kao i za cijelu kombinaciju, kad je potencijalna razlika V ista. Za takav kondenzator je

Kombinirajui jednaine

imamo

Moemo produiti ovu analizu na bilo koji broj kondenzatora u seriji. Nalazimo sljedei konani reciproni ekvivalentni kapacitet:

( kondenzatori u seriji )

Reciproni ekvivalentni kapacitet serijske kombinacije jednak je sumi recipronih individualnih kapaciteta. U serijskom spoju ekvivalentni kapacitet je uvijek manji od individualnog kapaciteta. 2.2 Paralelni kondenzatori

Slika 2.2 Paralelni spoj dva kondenzatora

Prikaz na slici se zove paralelni spoj. Dva kondenzatora su povezani u paralelu izmeu taki a i b. U ovom sluaju gornje ploe dva kondenzatora su povezane provodnicima da bi formirali izjednaavajue povrine, a donje formiraju druge. Tako da u paralelnom spoju potencijalna razlika za sve individualne kondenzatore je ista i jednaka je Vab = V. Naboji Q1 i Q2 nisu nuno jednaki poto naboji mogu dosei kondenzator nezavisno od izvora naboja Vab. Naboji su Q1 = C1V i Q2 = C2V Ukupni naboj Q od kombinacije, tako da je ukupni naboj na ekvivalentnom kondenzatoru :

Tako da je

Paralelna kombinacija je ekvivalent jednog kondenzatora sa istim ukupnim nabojem Q = Q1 + Q2 i potencijalnom razlikom V kao kombinacija. Ekvivalentni kapacitet kombinacije Ceq je isti kao kapacitet Q/V ovog jednog ekvivalentnog kondenzatora. Tako da iz jednaine Q/V = C1 + C2 dobijemo

Na isti nain moemo prikazati da iz bilo kojih kondenzatora u paraleli

( kondenzatori u paraleli ) Ekvivalentni kapacitet paralelne kombinacije jednak je sumi individualni kapaciteta. U paralelnom spoju ekvivalentni kapacitet je uvijek vei nego individualni kapacitet. Primjer : Serijski i paralelni kondenzatori Neka je C1 = 6 uF, C2 = 3 uF,i Vab = 18 V. Pronai ekvivalentni kapacitet,naboj i potencijalnu razliku na svakom kondenzatoru kad su kondenzatori povezani a)serijski b)paralelno. Obrazloenje: U ova sluaja ovog primjera,traene varijable su ekvivalentni kapacitet Ceq,koji je dan jednainom 1/Ceq = 1/C1 + 1/C2 + 1/C3 + za serijsku kombinaciju i jednainom Ceq = C1 + C2 + C3 + za paralelnu vezu. U svakom dijelu emo nai naboj i potencijalnu razliku koristei jednainu kapaciteta. Rjeenje:

a) Naboj Q na svakom serijskom kondenzatoru je isti kao da je na ekvivalentnom kondenzatoru.

Potencijalna razlika preko kondenzatora je inverzno proporcionalna svojoj kapacitivnosti.

b) Potencijalna razlika preko svakog kondenzatora je isti kao da je preko ekvivalentnog kondenzatora, 18 V. Naboj u svakom kondenzatoru je direktno proporcionalan svojom kapacitivnosti.

10

Primjer: Mrea kondenzatora Pronai ekvivalentni kapacitet od mree pet kondenzatora.

a) Mrea kondenzatora izmeu take a i b b) Serijsko povezani kondenzatori (pod a) sa kapacitetom od 12 uF i 6 uF su zamjenjeni sa ekvivalentnim kondenzatorom od 4 uF c) Paralelno povezani kondenzatori (pod b) 3uF, 11 uF, i 4 uF su zamjenjeni ekvivalentnim kondenzatorom od 18 uF. d) Serijsko povezani kondenzatori (pod c) od 18 uF i 9 uF su zamjenjeni ekvivalentnim kondenzatorom od 6 uF. Obrazloenje: Svi ovi kondenzatori nisu samo paralelno ili serijsko povezani,ali zato moemo identifikovati dijelove koji su povezani serijski ili paralelno. Ovo moemo rijeiti koristei jednaine za serijsku i paralelnu vezu kondenzatora. Rjeenje: Prvo koristimo jednainu za serijsku vezu da zamjenimo 12 uF-dne i 6 uF-dne serijske kombinacije:

Ovo nam daje ekvivalentnu kombinaciju slike pod b. Sad imamo tri paralelna kondenzatora,pa koristimo jednainu za paralelni spoj da ih zamjenimo sa njihovim ekvivalentnim kapacitetom C'' :

Sad opet koristimo jednainu za serijsku vezu i dobit emo traenu vrijednost.

11

3.0 Ouvanje energije u kondenzatorima i energija elektrinog polja Znaajne primjene kondenzatora zavise od njihove sposobnosti da ouvaju energiju. Potencijalna elektrina energija ouvana u nabijenom kondenzatoru je jednaka koliini rada koji je potreban da se napuni taj kondenzator,to jest, da odvoji suprotne naboje i postavi ih na razliite provodnike. Kad je kondenzator prazan, ouvana energija je vraena kao rad elektrinih sila. Moemo izraunati potencijalnu energiju U napunjenog kondenzatora raunanjem rada W koji je potreban da se kondenzator napuni. Pretpostavimo da kad smo napunili kondenzator konani naboj Q i konana potencijalna razlika V iz jednaine za kapacitet ove vrijednosti su povezane sa

Neka q i v budu naboj i potencijalna razlika, kada je proces punjenja na pola onda je v = q/C. Pri ovom stadiju rad dW potreban za prenos dodatnih elemenata naboja dq je

Ukupni rad W potreban da se povea naboj kondenzatora q sa nule do krajnje vrijednosti Q koja je

( potrebni rad da se napuni kondenzator ) Ovo je takoer jednako ukupnom radu elektrinog polja na naboju kada se kondenzator isprazni. Onda q opada sa poetne vrijednost Q do nule kako elementi naboja dq padaju kroz potencijalne razlike v. Ako odredimo da je potencijalna energija praznog kondezatora nula, onda je W iz prethodne jednaine jednako potencijalnoj energiji U nabijenog kondenzatora. Konani ouvani naboj je Q = CV tako da moemo izraziti U kao

( potencijalna energija sauvana u kondenzatoru ) Kada je Q izraeno u kolumbima, C u faradima ( kolumbo po voltu ), i V u voltima (dul po kolumbu) , U je izraeno u dulima.
12

3.1 Primjena kondenzatora : Spremanje energije Praktina primjena kondenzatora uzima u obzir njihovu sposobnost da uvaju i oslobaaju energiju. U elektrinim bljeskalicama koje koriste fotografi,energija se uva u kondenzatoru koja se oslobaa kada slikamo. Ovo daje provodni put sa jedne kondenzatorske ploe na drugu kroz cijev bljeskalice. Jednom kada je ovaj put osnovan,sauvana energija se intenzivno pretvara u bljesak svjetlosti. U drugim primjenama energija se oslobaa sporije. Opruge u amortizerima auta pomau u vonji tako to apsorbuju energiju iz iznenadnih udara i oslobaaju tu energiju postepeno. Kondenzator u elektrinom kolu moe izgladiti neeljene promjene u naponu zbog prenapona. 3.2 Energija elektrinog polja Kondenzator moemo napuniti tako to pomjeramo elektrone direktno sa jedne ploe na drugu. Ovo zahtjeva rad protiv elektrinog polja izmeu ploa,tako da moemo zamisliti da je energija sauvana u polju izmeu ploa. Da bi razvili ovaj odnos,moramo nai energiju po jedinici zapremine u prostoru izmeu ploa paralelnog ploastog kondenzatora, sa ploom podruja A i rastojanjem d. Ovo nazivamo gustoa energije, oznaavamo je sa u. Iz jednaine za potencijalnu energiju ouvanu u kondenzatoru ukupna ouvana potencijalna energija je CV2 a zapremina izmeu ploa je Ad,tako da je gustoa energije

Kapacitet C je dat sa C = 0A/d. Potencijalna razlika V je povezana sa magnitudom elektrinog polja E sa V = Ed. Geometrijski faktori A i d se ponitavaju,tako da imamo ( gustina elektrine energije u vakuumu ) Iako smo dobili ovaj odnos samo za paralelne ploaste kondenzatore, on vrijedi za kondenzatore u vakuumu i za bilo koje elektrino polje u vakuumu. Zamiljamo vakuum kao prostor bez materije,ali vakuum moe imati elektrina polja i energiju.

13

Primjer : Prenos naboja i energije izmeu kondenzatora Poveemo kondenzator C1 = 8 uF na izvor energije, napunimo ga do potencijalne razlike V0 = 120 V, i iskljuimo izvor energije. Prekida S je otvoren. a) koji je naboj Q0 na C1 b) koja je energija sauvana u C1 c) kondenzator C2 = 4 uF je na poetku prazan. Zatvorimo strujni krug. Nakon to naboj vie ne tee koja je potencijalna razlika preko svakog kondenzatora,i koji je naboj na svakom kondenzatoru d) koja je konana energija sistema?

Obrazloenje: U dijelovima a) i b) pronaemo napon Q0 i ouvanu energiju Uinitial za nabijeni kondenzator C1 koristimo jednainu za kapacitet i jednainu za potencijalnu energiju ouvanu u kondenzatoru. Nakon to preklopimo prekida S, jedna ica povezuje gornju plou od dva kondenzatora a druga ica povezuje donje ploe, kondenzatori su sad povezani u paraleli. Za c) koristimo paralelni spoj da odredimo kako je Q0 povezano uzmeu dva kondenzatora. Za d) koristimo jednainu za potencijalnu energiju ouvanu u kondenzatoru da bi nali energiju sauvanu u kondenzatorima C1 i C2, energija suma je energija ovih vrijednosti. Rjeenje: a) b) c) Kada preklopimo prekida,pozitivni naboj Q0 je rasporeen preko gornjih ploa oba kondenzatora i negativni naboj Q0 je rasporeen preko donjih ploa. Neka Q1 i Q2 budu magnituda konanog naboja kondenzatora. Ouvanje naboja zahtjeva da Q1 + Q2 = Q0. Potencijalna razlika V izmeu ploa je ista za oba kondenzatora zato to su povezani u paralelu,tako da su naboji Q1 = C1V i Q2 = C2V. Sada imamo tri nezavisne jednaine sa tri nepoznate Q1,Q2 i V. Rjeavajui njih nalazimo

14

d) Primjer: Energija elektrinog polja a) koja je magnituda elektrinog polja potrebna da bi sauvali 1 J elektrine potencijalne energije u zapremini od 1 m3 u vakuumu? b) ako je magnituda polja 10 puta vea od toga,koliko je energije sauvano po m3? Obrazloenje: Koristimo odnos izmeu magnitude elektrinog polja E i gustine energije u. Za a) koristimo date informacije da bi nali u, i onda koristimo jednainu za gustinu elektrine energije da bi nali odgovarajuu vrijednost E. Za b) jednaina za gustinu elektrine energije nam govori kako u varira sa E. Rjeenje: a)

b) Jednaina za gustinu elektrine energija pokazuje da je u proporcionalno sa E2. Ako sa E povea za faktor od 10, u se povea za faktor 102 = 100, tako da gustina energije postaje u = 100 J/m3.

15

4.0 Dielektrici Veina kondenzatora ima neprovodni materijal,ili dielektrik,izmeu njihovih provodnih ploa. Jednostavni tip kondenzatora koristi duge trake metalne folije za ploe,odvojeno sa plastikom. Zarolamo ove materijale formirajui jednu jedinicu koja moe obezbjediti kapacitet od vie mikrofarada u kompaktnom paketu.

Slika 4.1 Kondenzator koji koristi elektrine listove da bi odvojili provodnike

vrsti dielektrik izmeu ploa kondenzatora ima tri funkcije: 1 On rjeava mehaniki problem odravanja dva velika metalna lista pri veoma malom rastojanju bez ikakvog kontakta 2 Koristei dielektrik poveava se maksimalna mogua potencijalna razlika izmeu ploa kondenzatora. Kada je bilo koji izolatorski materijal izloen velikom elektrinom polju, on prolazi kroz djelominu ionizaciju koja omoguuje provod kroz njega. Ovo se zove dielektrini proboj. Veina dielektrinih materijala moe tolerisati jaa elektrina polja bez proboja za razliku od zraka. Tako da koritenje dielektrika omoguava pravljenje kondenzatora koji moe izdrati veu potencijalnu razliku V i pri tome sauvati veu koliinu naboja i energije. 3 Kapacitet kondenzatora datih dimenzija je vei kada postoji dielektrini materijal izmeu ploa nego kada je u vakuumu. Moemo demonstrirati ovaj efekt pomou osjetljivog elektrometra,ureaja koji mjeri potencijalnu razliku izmeu dva provodnika bez proputanja naboja iz jednog provodnika u drugi.

16

Slika 4.1 Uticaj dielektrika

Prethodna slika prikazuje elektrometar povezan preko nabijenog kondenzatora sa magnitudom naboja Q na svakoj ploi i potencijalnom razlikom V0. Kada ubacimo dielektrik kao to je staklo,parafin ili poliester izmeu ploa,eksperiment pokazuje da potencijalna razlika opada na manju vrijednost V. Kad uklonimo dielektrik,potencijalna razlika se vraa na svoju poetnu vrijednost V0 pokazujui da je poetni naboj ploa neizmjenjen. Poetni naboj C0 je dat sa C0 = Q/V0 , i kapacitet C sa dielektrikom je prikazan sa C = Q/V. Naboj Q je isti u oba sluaja,a V je manje nego V0,tako da zakljuujemo da je kapacitet C sa prisutnim dielektrikom vei nego C0. Kada je prostor izmeu ploa ispunjen dielektrikom odnos C i C0 se zove dielektrina konstanta materijala K: K = C/C0 ( definicija dielektrine konstante ) Kada je naboj konstantan Q= C0V0 = CV i C/C0 = V0/V,onda je V= V0/K ( kada je Q konstantno) Kad je dielektrik prisutan,potencijalna razlika za dati naboj Q je smanjen za faktor K. Dielektrina konstanta K je realan broj. Budui da je C uvijek vei nego C0, K je uvijek vee od cjeline. Neke odgovarajue vrijednosti K su date u tabeli

17

Vrijednosti dielektrine konstante K pri 20C

Ni jedan dielektrik nije savreni izolator. Tako da uvijek ima proputajue struje izmeu nabijenih ploa kondenzatora sa dielektrikom. 4.1 Indukovani naboj i polarizacija Kada je dielektrini materijal ubaen izmeu ploa dok je naboj konstantan potencijalna razlika izmeu ploa smanjit e se za faktor K. Tako da je elektrino polje izmeu ploa smanjeno za isti faktor. Ako je E0 u vakuumu i E je vrijednost sa dielektrikom onda je

( Kada je Q konstanta ) Poto je magnituda elektrinog polja manja kad je dielektrik prisutan,povrina gustine naboja(koja uzrokuje polje) mora biti takoer manja. Povrina naboja na provodnim ploama se ne mijenja,ali se indukovani naboj suprotnih znakova pojavljuje na dielektriku.

18

Slika 4.2 Linije elektrinog polja

Dielektrik je neutralan. Indukovani povrinski naboj se stvara kao rezultat raspodjele pozitivnih i negativnih naboja u dielektrinom materijalu,ovaj fenomen se naziva polarizacija. Pretpostaviemo da je indukovani naboj direktno proporcionalan magnitudi elektrinog polja E. U ovom sluaju K je konstantno za bilo koji materijal. Kada je elektrino polje jako ili ako je dielektrik napravljen od nekog kristaliziranog materijala,odnos izmeu indukovanog naboja i elektrinog polja moe biti komplikovan. Moemo izvesti omjer izmeu ovog indukovanog povrinskog naboja i naboja na ploama. Oduzmimo magnitudu naboja po jedinici prostora indukovanu na povrini dielektrika za i. Magnituda gustoe povrinskog naboja na kondenzatorskim ploama je . Konani povrinski naboj na svakoj strani kondenzatora ima magnitudu i. Polje izmeu ploa je povezano sa konanom gustoom povrinskog naboja E = net/0. Sa ili bez dielektrika imamo

Koristei ove izraze u jednaini E = E0/K dobijamo

( indukovana gustoa povrinskog naboja ) Ova jednaina pokazuje da je K veliko, a i je skoro veliko kao . U ovom sluaju i se skoro ponitava sa , a polje i potencijalna razlika su mnogo manje nego u vakuumu.

19

Produkt K0 se zove permitivnost (dielektrina konstanta),oznaena sa ( definicija permitivnosti ) U sluaju moemo izraziti elektrino polje u dielektriku kao

Kapacitet kada je dielektrik pristutan :

( paralelni ploasti kondenzator sa dielektrikom izmeu ploa ) Moemo ponoviti derivaciju jednaine u = 0E2 za gustou energije u u elektrinom polju za sluaj da je dielektrik prisutan. Rezultat je ( gustoa elektrine energije u dielektriku ) Primjer: Kondenzator sa ili bez dielektrika Pretpostavimo da paralelne ploe imaju podruje 2000 cm2 i odvojene su 1 cm. Poveemo kondenzator na izvor,napunimo ga do potencijalne razlike V0 = 3 kV, i iskljuimo ga sa izvora. Onda ubacimo sloj izolirajueg plastinog materijala izmeu ploa tako da u potpunosti upotpuni prostor izmeu njih. Pronalazimo da potencijalna razlika pada na 1 kV dok naboj na svakoj ploi ostaje isti. Nai : a) poetni kapacitet C0 b) magnitudu naboja Q na svakoj ploi c) kapacitet C nakon to je dielektrik ubaen d) dielektrinu konstantu K dielektrika e) permitivitet dielektrika f) magnitudu induciranog naboja Qi na svakoj strani dielektrika g)poetno elektrino polje izmeu ploa h) elektrino polje E u prisustvu dielektrika

20

Obrazloenje: Veina traenih varijabli se moe dobiti na vie naina. Metode koritene do sad e nas dovesti do rjeenja. Rjeenje: a) Sa vakuumom izmeu ploa imamo da je K = 1

b) Iz jednaine za kapacitet

c) Kada je dielektrik prisutan, Q se ne mjenja ali potencijalna razlika pada na V = 1kV. Tako da je novi kapacitet

d)Dielektrina konstanta je

e)Koristei K = 3 ,permitivitet je

f) Mnoei obje strane jednaine i = ( 1 -

) pored podruja ploa A daje inducirani naboj

Qi = iA uzimajui u obzir naboj Q = A na svakoj ploi:

g) Poto je elektrino polje izmeu ploa ujednaeno, njegova magnituda je potencijalna razlika podjeljena sa rastojanjem izmeu ploa

21

h) Nakon to je dielektrik prisutan

Primjer: Ouvanje energije sa ili bez dielektrika Nai energiju ouvanu u elektrinom polju kondenzatora i gustou energije prije i poslije prisutnosti dielektrika. Obrazloenje: Sada uzimamo u obzir ideju ouvanja energije u kondenzatoru i energiju gustoe elektrinog polja. Koristimo jednainu U = CV2 = QV = Q2/2C da bi nali ouvanu energiju i jednainu u = K0E2 = 1/2E2 da bi nali gustou energije.

Rjeenje: Iz jednaine U = CV2 = QV = Q2/2C ouvane energije U0 i U sa ili bez dielektrika su

Konana energija je jedna treina poetne energije. Jednaina u = K0E2 = 1/2E2 daje gustou energije sa ili bez dielektrika:

Gustoa energije sa dielektrikom je jedna treina poetne gustoe.

22

4.2 Dielektrini proboj Prije smo spomenuli da ako je dielektrik koji je izloen jakom elektrinom polju dolazi do dielektrinog proboja, i dielektrik postaje provodnik. Ovo se deava kada je elektrino polje toliko jako da su elektroni direktno izbaeni iz svojih molekula i sudaraju se sa drugim molekulima,to oslobaa jo vie elektrona. Ovo veliko kretanje uzrokuje varnicu ili varnino pranjenje. Zbog dielektrinog proboja kondenzator uvijek ima maksimalni napon. Kada je kondenzator izloen velikim naponima moe se stvoriti varnica koja e proi kroz sloj dielektrika,to dovodi do probijanja i topljenja dielektrika. Ova varnica uzrokuje provodni put izmeu provodnika. Ako provodni put ostane nakon to je varnica nestala, kondenzator se smatra zauvijek beskorisnim. Maksimalna magnituda elektrinog polja koju materijal moe izdrati bez probijanja se zove dielektrina snaga. Na ovu vrijednost utiu temperatura, tragovi neistoa i male greke u metalnim elektrodama,i ostali faktori koje je teko kontrolisati.Zbog ovog razloga moemo dati samo prosjene dielektrine snage. Naredna tabela daje listu dielektrinih snaga materijala koje se esto koriste kao izolatori. Dielektrina snaga i konstanta nekih izolatora

5.0 Molekularni model induciranog naboja Provodnici sadre naboj koji se moe slobodno kretati, i kada je elektrino polje prisutno neto od tog naboja se rasporedi na povrinu tako da nema elektrinog polja unutar provodnika. Ali idealni dielektrik nema naboja koji se moe slobodno kretati,kako se moe formirati povrinski naboj? Da bi ovo razumjeli moramo pogledati kako se preureivanje naboja deava na molekularnoj razini. Neke molekule kao to su H2O i N2O,imaju jednake koliine pozitivnog i negativnog naboja ali jednostrane raspodjele sa vikom pozitivnog naboja koncentriranog na jednoj strani molekule a negativni naboj na drugoj. Takva raspodjela se zove elektrini dipol, a molekula se zove polarna molekula. Kada elektrino polje nije prisutno u gasu ili fluidu sa polarnim molekulama,molekule se orijentiu nasumice.Kada se stave u elektrino polje oni se orijentiu kao na narednoj slici pod b,kao rezultat obrtne sile elektrinog polja.

23

Slika 5.1 Polarne molekule sa ili bez elektrinog polja

Zbog toplotnog nadraivanja,raspodjela molekula sa nije savreno. ak i molekule koje nisu polarne postaju dipolne kada su stavljene u elektrino polje zato to polje gura pozitivni naboj molekula u smjeru polja,a negativni naboj gura u suprotnom smjeru. Ovo uzrokuje ponovnu raspodjelu naboja u molekuli. Takvi dipoli se nazivaju inducirani dipoli.

Slika 5.2 Nepolarne molekule a) bez elektrinog polja b) sa elektrinim poljem

Sa polarnim ili nepolarnim molekulama, preraspodjela naboja koje je uzrokovalo polje dovodi do formiranja sloja naboja na svakoj povrini dielektrinog materijala.

24

Slika 5.3 Polarizacija dielektrika u elektrinom polju

Ovi slojevi su povrinski naboji, a njihova gustoa povrinskog naboja se oznaava sa i. Naboji nisu slobodni da se kreu kao to bi se kretali da su u provodoniku zato to je svaki naboj vezan za molekulu.Oni se zovu vezani naboji da bi se razlikovali od slobodnih naboja koji su dodani ili smaknuti sa provodnih kondenzatorskih ploa. Kao to smo vidjeli,ova preraspodjela naboja se zove polarizacija, i onda kaemo da je materijal polariziran.

Slika 5.4

25

etiri dijela prethodne slike pokazuju ponaanje dielektrika kada je ubaen u polje izmeu para nabijenih kondenzatorskih ploa. Slika pod a nam pokazuje poetno polje. Slika pod b je situacija nakon to je dielektrik ubaen prije bilo kojih preraspodjela naboja. Slika pod c prikazuje dodatno polje napravljeno u dielektriku pomou indukovanog povrinskog naboja. Ovo polje je suprotno od poetnog polja ali nije dovoljno veliko da poniti poetno polje u potpunosti,zato to se naboji u dielektriku ne mogu kretati konstantno. Rezultirajue polje u dielektriku prikazano na slici d je zbog toga umanjeno. 6. Gaussov zakon u dielektricima Moemo reformulirati Gaussov zakon u obliku koji je koristan za dielektrike.

Slika 6.1 Gaussov zakon sa dielektrikom

Slika prikazuje lijevu kondenzatorsku plou i lijevu povrinu dielektrika. Primjenimo Gaussov zakon na prikazanu pravougaonu kutiju. Lijeva strana je u provodniku koji formira lijevu kondenzatorsku plou, tako da je elektrino polje svugdje na povrinama nula.Desna strana je dielektrik gdje elektrino polje ima magnitudu E, i E = 0 na svim stranama. Ukupni naboj ukljuujui naboj kondenzatorskih ploa i indukovani naboj dielektrine povrine je Qencl = ( 1) A, tako da Gaussov zakon daje

26

Sada moemo koristiti jednainu i = ( 1 -

) ,napravljena za ovu istu situaciju, da bi

pojednostavili ovu jednainu eliminirajui i dobijemo

Kombinirajui ovu jednainu sa jednainom

dobit emo

ili Prethodna jednaina kae da fluks K ,a ne , kroz Gaussovu povrinu, na prethodnoj slici, je jednak za zatvoreni slobodni naboj A podijeljen sa 0. Znai da je za svaku Gaussovu povrinu bez obzira da li je indukovani naboj proporcionalan elektrinom polju u materijalu:

( Gaussov zakon u dielektriku ) Gdje je Qencl-free ukupni slobodni naboj zatvoren Gaussovom povrinom. Primjer: Sferini kondenzator sa dielektrikom Koristimo Gaussov zakon da bi nali kapacitet sferinog kondenzatora ako je zapremina izmeu omotaa popunjen izolirajuim uljem sa dielektrinom konstantom K. Obrazloenje: Sferina simetrija problema se ne mijenja prisustvom dielektrika. Koristimo koncentriranu sferinu Gaussovu povrinu radijusa r izmeu omotaa. Poto je dielektrik prisutan, koristimo Gaussov zakon u dielektriku. Rjeenje:

27

Gdje je = K0. U sporedbi sa sluajem u kojem je vakuum izmeu omotaa, elektrino polje je smanjeno za faktor od 1/K. Potencijalna razlika Vab izmeu omotaa je smanjena za isti faktor tako da je kapacitet C = Q/Vab povean za faktor od K,kao za paralelni ploasti kondenzator kada je prisutan dielektrik. Nalazimo da je kapacitet sa dielektrikom

28