C .

SEOBA SRBA U KRANJSKU.1

ISTORIJSKA STUDIJA IZ SREDINE XVI. VEKA.

Meu neispitanim, a vrlo zanimljivim emigracijama srpskog naroda zauzimaju vidno mesto seobe Srba u Kranjsku, u tako zvani umberaki dikstrikt. Seobe ove deavale se u vie maha. Na osnovu do sad netampanog materijala pokuau da prikaem u krupnim potezima seobe od 1531 i 1538 godine. Upadaji Turaka preko Hrvatske u Kranjsku uestali su jako u prvoj etvrtini XVI veka. Upadajem od 1524 i 1528 opustoeni su naroito krajevi, koji lee na granici Hrvatske i Kranjske. Pri prvom upadu (1524 godine) osvojili su i razorili Turci grad umberak, ije se stanovnitvo ili razbeglo, ili je poubijano ili odvedeno u ropstvo. U godini 1528 upali su Turci tri-put jedno za drugim i nainili pusto u Griblju, Valdajnu, Pribnicu, Marindolu, Prelogu, Vinjici i ostalim mestima. Opustoili su i Metljiku i ernomalj, i kod Metljike su ubili krajikog kapetana Albrehta Semenia, a brata mu Ivana odveli u ropstvo.
1 Radei u bekim arhivama, naiao sam na obilat materijal za ovu seobu. Isti se

nalazi u komorskom arhivu, u odeljenju Inner-sterreich, Herrschafts-Acten, i to u fascikovima: Sichelberg", Mtling", Meichau", Miterburg". Ima ga osim toga u fasciklovima Uskoken" i Walachen, i najzad u indeksima i aktima HofFinanz". Dokumenti, na osnovu kojih piem ovaj lanak, izii e u Vjesniku zemaljskog arhiva" u Zagrebu. Primeujem jo, da dr. Niko upani sprema opirnu raspravu, u kojoj e svestrano rasvetliti pitanje Srba u Kranjskoj.

C .
.

Opusteli krajevi na granici bili su velika opasnost po itavu Kranjsku, jer su od sad Turci mogli bez prepreke ui u sredinu zemlje. Da bi ovu opasnost otklonili, nastojali su kranjski zapovednici, da nasele u opustela mesta bosanske Srbe. Austrijski krajiki kapetani slali cu u uhode u Bosnu i obeavali narodu povlastice, ako ostavi svoju domovinu i pree u njihovu slubu. Stradajui od Turaka i primamljen austrijskim obeanjima, pree u toku 1531 godine, u dva maha, ovei broj Srba iz Bosne. Drugi put je prelo oko 1000 dua. Svega ih je bilo na 700 sposobnih za ratovanje, a imali su oko 15.000 komada marve. Glavno obeanje, koje je dato uskocima pre dolaska, bilo je da e dobiti zasebno zemljite i da nee zavisiti ni od jednog vlastelina, nego e potpadati neposredno pod zemaljsku upravu, odnosno pod vladara. Prema ovom obeanju predloi kapetan Ivan Kacijaner, 23 juna, iz Ljubljane, kralju Ferdinandu, da iste naseli u opustelom mestu Kostelu na Kupi, imanju Adama Langenmantela. Uskoci su primili na sebe obvezu da e svagda na poziv vladara poi u rat protiv neprijatelja, i Kacijaner se nada, da e ovi uskoci biti od velike koristi pri eventualnim austrijskim operacijama u Bosni. Meutim uskoci nisu naseljeni za ovaj mah u Kostelu. Idue godine nalaze se oni na granici Kranjske prema umberku i trae odluno, da im se prema obeanju odredi to pre mesto za naseljenje. Na elu uskoka bile su vojvode Resan imanovi i ura Radivojevi. Na ovo predloe kranjski zemaljski upravnici kralju Ferdinandu, da naseli uskoke u umberku, koji je bio svojina Margarite, udovice Jovana Kobacia i njezinih sinova. Kad su Turci otili iz Kranjske, ovi su poseli opet umberak i ostavili u njemu neto vojnika. Kralj Ferdinand dozove k sebi krajem 1532 godine Petra Kobasia, sina Margaritinog, i s njim se pogodi o uslovima. pod kojima e familija Kobasia ustupiti umberak, da se u njemu nastane doseljeni Srbi.

C .

Pregovori o tim uslovima proplaili su se i kroz itavu 1533 godinu. Bez krova i bez stalnog boravita, izloeni su bili uskoci za to vreme najveoj bedi. U septembru te godine izioe vojvode uskoke Vuk Popovi, vojvoda Milai, vojvoda Resan imanovi i ura Radivojevi pred kranjske zemaljske upravnike, pokazae cirotinju i oajno stanje svoje, i zamolie da im se ustupi stalno boravits, inae e potraiti drugo mesto, jer ne mogu dalje ovako ekati sa svojim enama, decom i marvom. U isti mah polju vojvode preko zemaljskih upravnika jedno pismo na kralja, opiu u njemu oajno stanje i izjave, da e morati otii na drugo mesto, ako im jo pre zime ne odrede, prema obeanju, zemljite. itava okolina patila je za ovo vreme od uskoka. U ime kraljevo davali su neki velikai, kao vlastelin Ivan Pir i blagajski grof, novane pomoi na izdravanje uskoka, ali je to bilo i suvie malo. U pismu na kralja, datiranom 7 oktobra 1533 u Mehovi, opisuje Ivan Pihler tetu, koju su nainili uskoci po okolini. Mnogo je stradalo i imanje Kobasia, i to bez sumnje uskori zavretak pregovora o ustupanju umberka. Krajem 1533 zavreni su pregovori, te je drava imala Kobasiki da isplati za umberak 1100 rajnskih forinta. U martu 1534 isplatili su joj ovu svotu kapetani Ivan Pihler, igmund Vajkslberg i Erazmo Obrean i preuzeli su grad umberak. U izvetaju kralju od 31 marta javljaju ovi kapetani, da je umberak u vrlo zaputenom stanju. Nigde nema krova i nigde nisu svi zidovi itavi. Uskoka je tako mnogo, da nisu mogli svi stati u umberak. Oko 350 kua je bilo i u neke su smestili po 45 brata sa njihovom familijom, ali ipak nije bilo za sve mesta. Kralj, Ferdinand dade 5 juna 1535 godine doseljenim uskocima privilegiju, potvrdi im posednuto zemljite i oprosti ih za 20 godina od svakog poreza i u novcu i u narodnoj snazi, uz nogodbu, da moraju svagda biti spremmi, da pou u rat protiv neprijatelja.

C .

Idueg dana, 6 juna, pokloni vojvodi uru Radivojeviu plemisko pravo i komad zemlje u Soici, da uiva bez ikakva poreza. Istog dana pokloni i vojvodi Resanu za dosadanje zasluge komad zemlje u okolini umberka. No vojvodu Resana su uznemiravali susedi, naroito vlastelin Petar Heredi, i smetali u posedu poklonjenog mu zemljita, s toga on zamoli u novembru 1537 godine kralja, da mu jo jednom potvrdi i da u povelji tano oznai mee i povlastice. Idue godine podnese i vojvoda ura molbu, najpre da mu kralj potvrdi celo mesto Soice na uivanje, a u drugoj molbi zaite mesto Vischtschaberg" za zasluge, koje je stekao oko uhoenja turske zemlje i oko preseljenja uskoka. No prema izvetaju Ivana Pihlera, zapovednika u Mehovu, odbije kralj molbe uskokih vojvoda.1 Pred jesen ove godine dogodila se jo jedna seoba. Baron Erazmo Turn nastojao je u sporazumu sa baronom Nikolom Juriiem, da pridobije narod iz Srba i Obrovca u Dalmaciji i da ga dovede u austrijsku slubu. Kralj Ferdinand izda unapred novim uskocima privilegiju, datiranu u Lincu 5 septembra 1538, obea im u privilegiji zemljite bez ikakva poreza za 20 godina, a vojvodama uskokim, koji imaju pod sobom 200 momaka, obea plau 50 forinata godinje. Dolazak ovih uskoka bio je skopan sa opasnou, i tek zauzimanju barona Turna i grofa Keglevia polo je za rukom, da ih sauvaju od Turaka.2 Vojvode ovih uskoka iz Srba uprave odmah molbu na kralja, da im odredi zemljite, gde e
1 O molbama uskokih vojvoda naao sam osim u Herrschafts-Acten jo i u HofFinanz sitnih beleaka. Pod novembra 1537 pie: Ressen waiwoda suplication. Begert enveiterung seiner grunt und der mantiren. Ist den commissarien zu Wihitsch und Repitsch umb iren bericht zugeschikhen". Pod januarom 1539 stoji: Jurey Radiueuitsch, suplication. Begert in ansehung seiner getreuen diennst ein ort Tschernik genannt, nahent bei Soschitz, in Sichelberger herschafft gelegen". Odmah ispod ovoga: Wuckh Popouitsch, suplication. Begert in ansehung seiner getreuen diennst ein fleckh Vischtscha genannt unter der herrschafft Sichelberg gelegen".

2 O ovoj drugoj seobi naiao sam nekoliko listina u tajnom

C .

se nastaniti, da ispuni svoje obeanje i dade im povlastice, koje imaju ostali uskoci. No sa naseljenjem ovih uskoka ilo je sporo. Kranjski zapovednici baron Erazmo Turn i Andrija Lamberg predloe 24 marta 1539 godine kralju, da odredi uskocima sedite u Kostelu, imanju Adama Langenmantela. No kao i kod prve seobe Langslmantel nije hteo da ustupi svoje opustelo imanje uskocima. Meutim je i bosanski paa poeo da nagovara ove Srbe, da se vrate u Bosnu, pa e im on dati zemljita i osloboditi ih za neko vreme od poreza. Naseljenje u Kostelu i Ozinicu razbilo se ve i s toga, to uskoci nisu hteli tamo da idu. Pod hrvatske grofove takoe nisu hteli nikako, mada je na tome mnogo radio grof Stefan Frankopan. Kranjski upravnici Nikola Jurii, Andrija Lamberg i igmund Dur predloe, 30 februara 1540 godine, kralju, da oduzme od grofa Stefana mesto Hercegovina (Herzogthumb), koje je u blizini umberka, pa tu da nastani nove uskoke. Ujedno jave kralju, da uskoci ive meu sobom u zavadi i neredu, te bi bilo potrebno, da im kralj postavi jednog kapetana, koga e se narod bojati i koga e sluati.
arhivu u fasciklu Hungarica", za godinu 1538. U jednom izvetaju barona Eraama Turna, poslatom Nikoli Juriiu, pie o ovoj seobi: ...schreibt mir mein underhaubtman auss Wichitsch, derer leudt halben von Srb, die heruberfallnen sollten, nemlich, wie zweu irer obersten gen Wichitsch ankhomen wren, die pattn umb gottes, mann sollt innen mit ainer antzall folkhs eillendts zu hlf'f khomen, damit sy ir weib, khindt, hab und guet sicher heruberprinngen mechten, dann ir furnembn war numalss offenbar unnd dem wascha aus Wossen zu khundt than. Dasselb schreibn hab ich von stunan dem herrn lanndtshaubt verschlossen zugeschigkht...." Govorei o planovima vihikog podkapetana veli: Auf nechst khumfftign suntag oder montag, den zug hinein zu nembn und wie obgemeldt, die leudt von Serb heraussupringen. Aber under dem allergenedigisten herrn, so sein widerumb nchtn spadt drei personen von denen leudtn, so vunder Obrovatsch wonen, dass der Thurgkh aufs new gssandt zu mir geschikht, die pitten gleichermassen wie die von Srb umb gottes willen, man wol sy sambt den anndern herauss prinngen".

C .

Za kapetansko mesto predloi Jurii Vartolomeja Raunaha. Kralj pristane na taj predlog, te Raunaha postavi za zapovednika nad uskocima. U isti mah predloi Jurii, da kralj oduzme od Pihlera umberak i da Raunah uzme sedite u umberku, kako bi bio u neposrednoj blizini uskoka. Da bi se jednom skinulo s dnevnog reda uskoko pitanje, odredi kralj Ferdinand jednu komisiju, koja od tog doba dugo vremena vodi brigu o kranjskim uskocima. Osim ove dve seobe dola je u umberak vea grupa Srba pri kraju XVI veka. No pojedine beleke, arhivalne dokazuju nam, da je mnogo uskoka dolo u razliita vremena u manjim grupama, esto samo pojedine familije. Posle 1540 godine spominju se kao vojvode uskoke Radman Vueti, Hranja Klisuri, vojvoda Pavko, Novak Hrapanovi, Aleksa Juraevi i drugi.1 Vojvoda Aleksa Juraevi je krajem godine 1545 dopao turskog ropstva,2 iz koga se naskoro izbavio.
1 O ovim vojvodama ima nekoliko notica i u Hof-Finanz indeksu. Pod oktobrom 1543 stoji: Nouak Crapanowitz und Wuitza Wadounitz, der usskhokhen waywoda, begern ir prouision. Dem vitzdom in Crain ist benolhen und geschrieben, diesen zwayen ir prouision der L. jrlich piss auf kn. mt. wolgefallen zu raichen". Idueg meseca veli to isto za vojvode Aleksu Juraevia i Radosava Vukovia. 2 O ropstvu Aleksinu ima u indeksu Hof-Finanz pod februarom 1546 ova beleka Allexin usscokn brueder zaigen an, dass ir brueder in jngsten des Turkhen einfall in Chrain gefangen und von inen umb 200 ducatn geschetzt worden. Piten inen von der prouision so gedachter ir brueder aus dem vitzdomb ambt in Chrain hat und sonst zu seiner erledigung ain gnad und hilf zu thuen. Ist dem vitzdomb in Chrain zuegestelt, der soll bericht thuen, vas ime an seiner profision noch aussensteet". Vojvoda Aleksa je iskupljen iz ropstva. O njemu ima jedna beleka u istom indeksu pod junom 1559 godpne. Ista glasi: Hansen Lenkhowitschen anzaigen wegen Alexa Juraschowith prouision. Dieselb Radman Wutschetitsch und Deya woywoda ernolgen zu lassen. Ligt hiemi bewilligung".

C .

Na zavretku u jo da se osvrnem na dva sporna pitanja. Mnogo se pisalo o tome, kad su Srbi naselili Marindol i Bojance. Veina pisaca je drala, po Valvazoru, da se to dogodilo 1597 godine. Dokumenti, koje sam prepisao iz komorskog arhiva bekog, nesumnjivo svedoe da je u Marindolu naselio uskoke Ivan Lenkovi 1549. Osim toga do sad se nije znalo tano, kad je postao grad Podbeje (Freyen Thurn), ije su razvaline do danas vrlo lepo sauvane. Napominjem, da je Ivan Lenkovi podneo 1550 godine molbu kralju Ferdinandu, da moe podii na Kupi, tri milje daleko od Mehove (Meichau), jedan grad i nazvati ga Freyenthurn am der Khulpp".
Dr. ALEKSA IVI.