RLDK Serb Low

RAZVIJANJE LOKALNE DEMOKRATIJE NA KOSOVU
Razvijanje lokalne demokratije na Kosovu
Ovaj dokumenat napisao je Dr. Mark Baskin za International IDEA kao dodatak sopstvenom programu za izgradnju demokratije i razreenje sukoba Decembar 2004
Razvijanje lokalne demokratije na Kosovo International Institute for Democracy and Electoral Assistance 2004 Publikacije koje izdaje International IDEA nisu zavisne od odreenih nacionalnih ili politikih interesa. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne moraju biti stavovi organizacije International IDEA, lanova njenog odbora ili lanova upravljakog tela. Mape ukljuene u ovu publikaciju da bi tekst bio bolje objanjen ne upuuju ni na kakav sud samog Insitituta o pravnom statusu bilo koje od teritorija, ili o dodeli granica; mesto ili veliina bilo koje od prikazanih zemalja ili teritorija ne odraava politiki stav Instituta. Zahtev za dozvolu za preuzimanje ili prevod celog teksta ili dela ove publikacije slati na adresu: Publications Oce International IDEA SE -103 34 Stockholm Sweden International IDEA podstie irenje svog rada i blagovremeno e odgovoriti na sve zahteve za kopiranje ili prevod svojih publikacija. Ovaj izvetaj pripremio je za tampu i preveo na Srpskom jeziku Centar za Obuku iz Zastupanja i Resurse (ATRC) Ul. Agim Ramadani 15 - Pritina / Kosovo Design and Layout: Bujar Kabashi / Printed by: ADD, Prishtin / Kosov
Sadraj
1. Osvrt na lokalnu demokratiju na Kosovu
.......................................... 7
1.1 Saetak ................................................................................................... 7 1.2 Preporuke .............................................................................................. 10 1.2.1 Politiki kontekst ................................................................................ 10 1.2.2 Demokratizacija kreiranja politike na nivou lokalne vlasti ..................... 12 1.2.3 Razreenje Sukoba .............................................................................. 13
2. Lokalna demokratija i izgradnja mira na Kosovu
........................... 15
2.1 Uvod ......................................................................................................... 15 2.2 Ka odrivoj lokalnoj upravi na Kosovu ........................................................ 16 2.3 Kontekst: Bezbednost, status, standardi ...................................................... 19 2.4 Privredna reforma: pokreta razvoja uprave ................................................ 23 2.5 Demokratija i uloga civilnog drutva u optinskim strukturama na Kosovu ... 25 2.6 Lokalna demokratija i spreavanje sukoba ................................................... 28 2.7 Uspenost lokalnih institucija ..................................................................... 30 Lista uesnika, .................................................................................................... 32 Seminar o lokalnoj demokratiji na Kosovu
Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu
1. Osvrt na lokalnu demokratiju na Kosovu

1.1 Rezime
Nastojanja meunarodne zajednice da se na Kosovu izgradi i odri demokratija na lokalnom nivou pruaju pouke iji znaaj daleko prevazilazi okvire Balkana. Demokratija na lokalnom novou podrazumeva razvoj optinske uprave koja e biti u stanju da udovolji razliitim potrebama stanovnitva. Ona neguje privredni razvoj zajednice; usaena je u mree nezavisnih grupa graana, ali nijednoj od njih ne polae raune; sainjena je od legitimnih institucija koje su u stanju da na miran nain kanaliu drutvene i politike sukobe. Demokratska lokalna vlast je odriva ukoliko je integrisana u znatno iru mreu autonomnih institucija iji se rad temelji na osnovnim, sporazumnim politikim vrednostima i principima demokratske politike i drutvene organizacije. Od svog ustanovljenja u junu 1999. godine, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) zajedno sa drugim organizacijama intenzivno radi na poboljanju lokalne uprave unutar drave koja i dalje opstojava pod stalnom meunarodnom upravom Ujedinjenih nacija. Meunarodna intervencija okonala je deceniju tokom koje je lokalna vlast bila instrument dravnog aparata u rukama manjine, obeavi da e uvesti eru demokratskog upravljanja. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija poverila je UNMIK-u mandat da organizuje i nadgleda razvoj privremenih institucija za demokratsku i autonomnu samoupravu. Meunarodni zvaninici Ujedinjenih nacija dobili su zadatak da uspostave demokratsku lokalnu upravu u 30 optina, zatim da izgrade kapacitete lokalnih institucija, da pospeuju pomirenje meu grupama tek izalim iz nasilnog sukoba, i da ponude kontekst u kojem e vlasti ovih zajednica, po prvi put u svojoj istoriji, biti demokratske. Vlade razvijenih zemalja pruile su UNMIK-u znatnu politiku i materijalnu podrku, a u pospeivanju lokalne demokratske uprave na Kosovu UNMIK je postigao dobre rezultate iz kojih bi zagovarai demokratije imali tota da naue. Meunarodna organizacija IDEA je u novembru 2003. godine zajedno sa UNDP-jevim Centrom za upravljanje u Oslu (Oslo Governance Center) organizovala seminar o lokalnoj demokratiji na Kosovu sa ciljem da se oceni uloga Ujedinjenih nacija na Kosovu i daju preporuke relevantne za budui razvoj Kosova a koje bi se mogle primeniti i na druge posleratne kontekste. Radni materijal za diskusiju, koji je unapred bio podeljen uesnicima seminara, sadrao je pregled aktivnosti koje na Kosovu treba preduzeti u pravcu razvoja lokalne privrede, osnaivanja institucija lokalne vlasti i graanskog drutva, i ukljuivanja ovih lokalnih institucija u spreavanje potencijalno nasilnih sukoba. U godini koja je usledila nakon IDEA-UNDP seminara, jedinstvene prilike znatno su oteale meunarodne napore da se pospei lokalna demokratija. Povremeno politiko i meunacionalno nasilje, transnacionalni organizovani kriminal i korupcija jo uvek stvaraju velike tekoe na Kosovu. Primera radi, u dvodnevnim neredima u martu 2004. godine poginulo je 19 ljudi, ranjene su 954 osobe, raseljeno 4.100 ljudi, oteeno 730 kua, i spaljeno, opljakano ili oteeno 36 pravoslavnih crkava, manastira i drugih objekata. Na hiljade kosovskih Albanaca uestvovalo je u ovim nemirima. Nesigurnost koja je usledila samo doprinosi ogranienju stepena da kojeg lokalna demokratija u tom podruju moe da se razvije. Isto tako, sasvim je verovatno da e uveanje napora da se na Kosovu obezbede sigurnost i pravda postati jo sloenije
4
International IDEA
sa zahtevom da se nadlenost sa meunarodnih kosovskih institucija prebaci na policiju, sudove i zatvore. Uspostavljanje lokalnih odbora za spreavanje kriminala u drugoj polovini 2004. godine moe, bar za prvo vreme, dati lokalnim dunosnicima neki uticaj nad lokalnim ureenjem. Ovi odbori sastoje se od policije, KFOR-a, optinskih inovnika i lidera zajednice. Pa ipak, nebezbedna situacija daje povoda albanskim i srpskim politikim liderima da se usredsrede na nereeni politiki status Kosova, to samo dodatno oteava napore da se uspostavi lokalna demokratija. Ova politika neizvesnost nagnala je srpske i albanske lidere da iskoriste spor oko suvereniteta kao nain da izbegnu izgradnju tehnikih kapaciteta unutar admnistracije, i usvoje skup zajednikih politikih i drutvenih vrednosti, a sve da bi se gotovo iskljuivo posvetili politikim pitanjima i pitanjima vlasti. Neposredno pred decembarske izbore u Srbiji 2003. godine, umerena vlada iz Beograda oprezno je radila na osnaivanju veza sa kosovskim Srbima, pruajui im politike savete, obezbeujui plate, zdravstveno i socijalno osiguranje, penzije, deiji dodatak, line karte, vozake dozvole, pasoe, registarske tablice i ostale dokumente. U oktobru 2004. godine, tokom izbora za Skuptinu Kosova, srpska Vlada je ponovo odvratila kosovske Srbe od izlaska na izbore, tako da je u stvari manje od jednog procenta Srba glasalo. Isto tako, i albanski lideri iz meusobno posve razliitih politikih orijentacija, nalaze zajedniki tlo u simbolikim izjavama podrke nezavisnosti Kosova, kao i u nastojanjima da preuzmu vlast nad onim rezervnim snagama koje ostaju u nadlenosti UNMIK-ovog Specijalnog izaslanika generalnog sekretara. Usled toga, nerazreeni politiki status Kosova doprineo je politizaciji javnog ivota, usporio privredne reforme, spreio uspostavljanje transparentnih administrativnih institucija, i sasvim zapostavio lokalne napore da se ublae nasilni sukobi. Moe se rei da su ove okolnosti oslabile efektivnost dareljive pomoi investirane u Kosovo u koje je uloeno vie nego to se inae ulae na drugim kontitentima. Privredni rast koji, kako se smatra, nastupa nakon mirovnih ugovora umnogome je zaobiao Kosovo. Rukovodei kosovskom privredom, UNMIK i EU nisu preduzeli odluujue korake da bi Kosovo oslobodili naslea nejednakog privrednog razvoja iz prolosti. Pored toga, jo uvek nisu uspeli da razviju jasne ekonomske i pravne okvire u kojima bi dolo do tranzicije od rata do mira, i od socijalistike do trine privrede. A nisu uspostavili ni okvir koji bi olakao privredni razvoj na lokalnom nivou, osim u sluaju uslune delatnosti. Neuspeh da na produktivan nain izvre preraspodelu uprave izmeu centalnog i optinskih nivoa samo je kod lokalnih dunostnika izazvao zabunu oko toga koje slube i koja javna preduzea potpadaju pod optinsko rukovodstvo; pored toga, ovaj neuspeh doveo je i do priline oputenosti lokalnih dunosnika kada je re o odreivanju budetskih trokova optine ili o vrsti poreza koji treba naplatiti. Ovakve administrativne potekoe doprinose privrednoj stagnaciji koja se odlikuje ne samo visokom stopom nezaposlenosti, ve i sve veim odlaskom mladih ljudi. Ove potekoe odbijaju inostrana ulaganja i trgovinu sa inostranstvom, a dovode i do znaajnih nejednakosti izmeu meunarodnih i lokalnih dunosnika, kao i izmeu centra i optine. I to je najvanije, stalna nesposobnost kosovske privrede da dostigne samoodriv privredni rast ogleda se u institucionalnim preprekama lokanoj demokratiji politikih i administrativnih institucija. Jalovost lokalne uprave vue korene najpre iz kosovskog proporcionalnog izbornog sistema u kojem se birai opredeljuju iz zatvorenih lista. Ovakav sistem ukida odgovornost glasakog tela u okviru lokalne vlasti, i vodi do mrtve take prilikom formiranja vlade, ali i do toga da politike stranke koje nisu na vlasti bojkotuju lokalne institucije. Isto tako, ovaj sistem doprinosi politizaciji lokalne uprave: opte je uverenje koje se ponekad potvruje u izvetajima Generalnog sekretara UN-a da su politiari korumpirani, da se lokalni tenderi dodeljuju prijateljima partije na vlasti, i da via mesta u lokalnoj upravi dobijaju oni koji imaju veze sa partijom na vlasti. Ove probleme dodatno pogorava neuspeh masovnih medija koji se bore protiv korupcije, ali i neuspeh organizacija zaduenih za posmatranje i kontrolu; ovi subjekti treba da obezbede kritiko nadgledanje lokalne vlasti koje bi onda lokalnim dunosnicima moglo da nametne odgovornost pred sudom javnog mnjenja.
International IDEA
Kosovski mediji i dalje prate samo znaajne teme u oblacima Pritine, a ne u korovu optinske vlasti. Naalost, ovo usredsreivanje na veliku sliku stvara irok prostor za veliki broj manjih zloupotreba moi i vlasti koji nikako ne doprinose dobrobiti lokalne uprave. UNMIK nije imao uspeha ni u efektvinom konsultovanju i saradnji sa dunosnicima lokalnih institucija. Umesto toga, sprovoenje lokalne politike oslabljeno je obavezom meunarodnih zvaninika da odgovore na zahteve iz UNMIK-ovog taba u Pritini, a ovaj na zahteve iz taba Ujedinjenih nacija u Njujorku, kao i na zahteve koji dolaze iz nacionalnih prestonica. UNMIK, meutim, nije bio naroito osetljiv na konstruktivne glasove, i nije bio naroito vet u stvaranju pobednikih politikih koalicija koji bi bili podrka stvaranju dobre lokalne politike irom Kosova. To znai da je UNMIK-ova nezgrapnost u radu sa lokalnim dunosnicima na podeli vlasnitva tokom osmiljavanja i sprovoenja politike onemoguila kosovskim zvaninicima da rade na primeran nain koji je u skladu sa uspenom praksom danas. Zbog ove meunarodno-lokalne dvojnosti lokalni dunosnici pokazuju tendenciju da na zaposlenje u politici gledaju vie kao na nekakvu ansu (odnosno, privatno dobro) nego na odgovornost (odnosno, javno dobro). Kao da pitaju ta njihova zemlja moe da uini za njih, a ne ta oni mogu da uine za svoju zemlju, kako bi, preokrenuta, glasila dobro poznata reenica amerikog predsednika Kenedija. Ovakvo privatizovanje lokalne vlasti oslabilo je njenu sposobnost da bude mesto posredovanja u potencijalno nasilnim sukobima. UNMIK je uspeo da obezbedi taj specijalni prostor za ukljuenje manjinskih zajednica u tekstove i mandate lokalne vlasti, ali nije uspeo da obezbedi sprovoenje one politike koja bi ublaila potencijalne sukobe. Zvanini izvetaji UN-a ukazuju na ogromne tekoe kada je re o zapoljavanju manjina u lokalnoj upravi; pravednoj raspodeli nansijskih sredstava iz optinskih budeta za potrebe manjinskih zajednica; upotrebi jezika manjina u javnom ivotu; i uspostavljanju obaveznih odbora za zajednice i odbora za posredovanje u lokalnoj upravi irom Kosova. ini se da najuspeniji mehanizam za ukljuivanje manjina u javni ivot ine upravo oni predstavnici meunarodnih i kosovskih (najee srpskih, bonjakih i goranskih) lokalnih zajednica, koji se zauzimaju za manjine u lokalnoj upravi. Ova meunarodna institucija pokazala se kao relativno uspean mehanizam posredovanja u koniktima unutar nesrpskih grupa i u oblastima u kojima ive Srbi a koje se ne dodiruju sa optinama na severu u kojima Srbi ine veinu. Kada je re o reformi lokalne vlasti, tu nije bilo manjka predloga. Savet Evrope pozabavio se ovim potekoama putem devetomesenog prouavanja koje je zakljueno jednim sloenim i dobro osmiljenim predlogom za dalju decentralizaciju lokalne uprave u drugom delu 2003. godine. Veliki broj kosovskih lokalnih zvaninika primio je uvoenje ovog plana za decentralizaciju sa prilinom dozom rezerve, naglasivi da bi on pre mogao biti samo jo jedan skup a delimino uspean sveobuhvatni eksperiment u reformi uprave, a ne napor da se lokalno upravljanje uini prijemivijim i odgovornijim prema zajednicama kojima slui. Nasilje u martu 2004. oivelo je nastojanja da se lokalna vlast reformie uz pomo meunarodnih i lokalnih zvaninika u okviru grupe koja je usvojila Okvir za reformu lokalne vlasti a koji bi pomogao da se osnai administrativni kapacitet lokalne uprave, osigurao da sve zajednice unutar jedne optine imaju jednak pristup optinskim dobrima i slubama, i garantovao da e svi narodi etnikih zajednica moi da uestvuju u lokalnoj vlasti. Ovi poduhvati razlikuju se od ranijih reformskih poduhvata po tome to ulau vie napora da neposlune srpske partije motiviu da se ukljue u raspravu o lokalnoj vlasti kao jedan od naina da se integriu u ivot na Kosovu. A da bi se ova zamisao proirila i izvan nacrta prikladnih deklaracija i planova, bie potrebno puno podrke, dobre volje i truda. U duhu promovisanja daljeg dijaloga i rasprave o vanim pitanjima lokalne demokratske uprave na Kosovu, International IDEA nudi sledee preporuke koje su se rodile iz seminara u novembru 2003. godine, u saradnji sa UNDP-jevim Centrom za upravljanje Oslo (UNDP Oslo Governance Centre), kao i iz rasprava i informacija dobijenih tokom protekle 2004. godine; iako su ovo preporuke koje daje IDEA, kako meunarodnoj zajednici uopte, tako i izabranim lokalnim vlastima na Kosovu, mi ih nudimo u nadi da one barem delimino ine iri konsenzus kakav su postigli meusobno razliiti uesnici seminara.
6
International IDEA
1.2 Preporuke 1.2.1 Politiki kontekst 1.2.1 a) Razreenje statusa

Na reformske procese i dobru upravu utie politika neizvesnost koja dolazi od jo uvek nerazreenog statusa Kosova. Kao to pokazuju UNMIK-ove rezervne snage pod Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, meunarodne organizacije imaju formalnu vlast nad veinom znaajnijih promena koje bi doprinele lakem razvoju lokalne demokratije. U unapreenju ireg spektra uslova koji bi doprineli lokalnoj demokratiji, UNMIK i druge organizacije treba da poalju doslednu poruku podrke transparentnim i inkluzivnim optinskim institucijama, koje mogu da delaju autonomno, ali koje ostaju integrisane u iru strukturu kosovskih institucija. Ipak, ova neizvesnost u pogledu statusa Kosova, kao i stalnog meunarodnog nadgledanja, snage veta nad Skuptinom Kosova i svim odlukama optinskih skuptina upravo ta neizvesnost nagriza delotvornost lokalnog upravljanja i, u krajnjoj instanci, prijemivost izabranih lokalnih predstavnika prema samim biraima. Ukoliko se odnosno sve dok se ne rei ono vanije pitanje statusa Kosova, bie teko da se na lokalnom nivou delotvorno pokrene normalna demokratizacija.
1.2.1 b) Izgradnja kapaciteta za predaju dunosti

Meunarodne vlasti trebalo bi da naine nacrt za javni plan i vremenske rokove do kojih e ostati bez posla na Kosovu. U okviru svakog svog paketa pomoi, UNMIK, meunarodni inioci i donatori treba da izgrade programe za prelaz na lokalno vlasnitvo i odrivost. Meunarodni zvaninici moraju nastojati da delotvorno rade sa lokalnim institucijama.
1.2.1 c) Transparentnost
Iako e se meunarodna uprava na Kosovu sasvim izvesno nastaviti i u bliskoj budunosti, UNMIK mora da prekine praksu kojom bez ikakvog objanjenja ili redovnog zakonskog postupka zabranjuje zakonodavne predloge koji dolaze iz optinskih i drugih kosovskih skuptina; transparentnost i otvorenost moraju dolaziti sa vrha da bi sve institucije imale koristi. Odluke koje donose UNMIK i oslali moraju biti u skladu sa racionalnom procedurom i demokratskom praksom, kad god je to mogue.
2.2.1 d) Izborna reforma

UNMIK treba da podri proces reforme izbornog sistema koji bi poveao odgovornost lokalnih dunosnika prema birakom telu njihovih zajednica. Time bi dolo do uvoenja otvorenih lista i, mogue, meanog izbornog sistema u kojem bi one oblasti koje neposrednim glasanjem biraju jednog kandidata (bez apsolutne veine osvojenih glasova) dopunile propuste izbornog sistema proporcionalnog glasanja. Podrku treba dati i promociji ena kao izabranih lanova optinskih skuptina, a treba obratiti panju i na poboljanje postojeeg sistema kvote.
1.2.1 e) Privredna reforma

Privredna reforma ujedno i doprinosi stvaranju demokratske lokalne uprave, ali je i njen rezultat. Najvanije je da UNMIK i EU razviju jedan transparentni plan za privatizaciju i privredni razvoj i to u dogovoru sa lokalnim zvaninicima Privremenih institucija samouprave (PISG Provisional Institutions of Self-Government). Ovakvi dogovori treba da obuhvate javna sasluanja i posredovane razgovore ne samo sa javnou, ve i sa lokalnim dunosnicima, koji e teiti postizanju konsenzusa u vezi sa privrednim i razvojnim ciljevima za Kosovo.
International IDEA
1.2.1 f) Razjasniti uloge i odgovornosti

Kada je re o rukovoenju javnim dobrima i drugim institucijama vezanim za privredni razvoj, potrebno je jasno raspodeliti uloge i odgovornosti izmeu optinskih i centralnih vlasti, i to na nain koji lokalnim vlastima daje vee pravo glasa i kontrolu nad ovim institucijama, i koji ukljuuje delotvorna sredstva za praenje uspeha ovih organizacija. Neophodno je razjasniti opseg aktivnosti namenjen optinskim vlastima ne samo kada je re o raspodeli budetskih trokova na slube, o odreivanju tipova usluga koje prua ili o vrsti poreza koji treba naplatiti.
1.2.1 g) Znanje i privredni razvoj

Bez napretka privrednog razvoja i bez tranzicije ka trinoj ekonomiji, lokalne optine, bilo same ili u regionalnim grupacijama, morae da preduzmu mere kako bi poveale poznavanje lokalnih privrednih potreba, dugoronih resursa i ekonomskog planiranja, i morae da poboljaju lokalno poslovanje i traita. Zajednice mogu imati koristi ako zaponu lokalni, javni dijalog i inicijative kojima bi razradile ekonomske potrebe zajednice i pronale mogua reenja, izvore privrednog bogatstva i zaposlenje. Privredni pregledi, sainjeni od ekonomskih podataka, uspostavljanje lokalnih odseka trgovine, i dodaci lokalnim obrazovnim prioritetima predstavljaju aktivnosti koje optinske vlasti mogu same da unaprede sada, i ne moraju da ekaju prekopotrebne privredne reforme i pravne temelje.
1.2.1 h) Pravni okvir za privredni razvoj

Iako se na Kosovu ne mogu odloiti ili zapostaviti mere poput dugoronog zakona o zemljitu, zatim osnivanja domaih institucija za hipoteku i pozajmicu, donoenja uredbi o inostranim ulaganjima i uspostavljanju novih institucija za penziju i benecije, lokalne optine mogu da poveaju svoj uticaj i da sprovedu optinske uredbe i zakone u vezi sa ekonomskim uslovima stanovnika date optine, a naroito u vezi sa zaposlenjem i raspolaganjem imovinom koja je nekada pripadala dravi.
1.2.1 i) Obrazovanje kao resurs zajednice

Poboljanje obrazovanja, obuke i strune spreme buduih graana, radnika i lidera Kosova prua najbolji nain da se poboljaju dugoroni izgledi kosovske privrede. Iako obrazovanje mora ostati kosovska institucija, lokalne optine treba da imaju pravo glasa i neki vid kontrole nad tako vanim komunalnim slubama i resursima. Na svim nivoima obrazovanja, od onovne kole do viih kola, stanovnici optine mogu da daju vanu podrku i doprinos preraspodeli resursa.
1.2.1 j) Decentralizacija
Uopteno govorei, jednak udeo kosovskih graana u dravnim slubama moe se najbolje ostvariti na lokalnom optinskom nivou, a najekasnije pruanje ovih usluga zahteva temeljno donoenje odluka i upravljanje na lokalnom nivou. Uz dovoljnu nansijsku pomo i superviziju, kako centra tako i meunarodnih inilaca, lokalne vlasti moraju biti podstaknute da razviju strunost neophodnu za dobro upravljanje i pruanje potrebnih usluga stanovnitvu. Komunalije, odnoenje ubreta, inspekcija i bezbednost, vatrogasne i spasilake slube mogu se unaprediti uz odgovarajui doprinos i zalaganje lokalne sredine. U nekim optinama treba razmotriti mogunost podoptinski izabranih tela, naroito u sluajevima kada zajednice to trae ili zahtevaju da bi to bolje unapredile pruanje usluga.
International IDEA
1.2.1 k) Regionalno planiranje

Kada je re o svim onim vladinim uslugama koje zahvataju vea podruja nego to su to optine, regionalne optinske zajednice bi verovatno jo bolje unapredile ureenje, a pri tom ne bi svalile jo jedan teret na Pritinu ili kosovsku upravu. Zdravstvena zatita, odravanje puteva i autoputeva, obrazovanje i druge vane vladine usluge imaju koristi od regionalnog planiranja, a istovremeno imaju lokalno ili regionalno nadziranje i uee. Nadzorni odbori i organizacije za planiranje moraju da rade u okvirima demokratskog ureenja, bilo putem uredbi, bilo pod uslovima koje postavljaju izabrane skuptine optina.
1.2.2 Demokratizacija kreiranja politike na nivou lokalne vlasti 1.2.2 a) Administracija iznad politike
Meunarodna zajednica treba da se usredsredi na osnaivanje tehnikog kapaciteta optinske uprave koja bi obavljala dunost u skladu sa najboljim iskustvima i standardima profesionalnih metoda i modela upravljanja.
1.2.2 b) Civilno drutvo

Meunarodna zajednica treba da prui nansijsku i tehniku podrku medijima i nevladinim organizacijama u njihovom praenju rada lokalne vlasti, u razvoju informacionih kampanja o nainu funkcionisanja lokalne vlasti i nainu na koji graani mogu delotvorno da uestvuju u lokalnoj vlasti. Pomo treba da bude usredsreena na postojee organizacije civilnog drutva koje su do sada pokazale da imaju organizacioni kapacitet. Tim organizacijama treba pomoi kada je re o razvoju javnih programa za podizanje graanske svesti i projekata koji e graane obavetavati o mogunostima rada sa institucijama lokalne vlasti.
1.2.2 c) Pitanje roda i uinci

Stalno oslanjanje na sistem kvote ili mete za ene izabrane za optinske skuptine predstavlja najpraktinije sredstvo da se obezbedi stalno uee vanih glasova i lidera unutar mlade demokratije Kosova. Optinske vlasti treba da prikupe informacije i podatke u vezi sa potencijalno protivrenim uticajem rodnih pitanja na proces donoenja odluka. Treba nagraditi one optine koje se trude da obezbede pravedno rodno zastupanje na svim nivoima lokalne uprave.
1.2.2 d) Paralelni sistemi

Treba preduzeti konkretne korake da bi se one zajednice i oni pojedinci koji trenutno uestvuju u paralelnom sistemu koji podrava zvanini Beograd nagnali da uestvuju u Privremenim institucijama samouprave. Treba pruiti pomo i podrku postojeim multietnikim organizacijama da sprovode projekte koji e meuetniku saradnju razviti preko zajednikih interesa u vezi sa izgradnjom infrastrukture, kao i drugih projekata obnavljanja graanskog sektora. Treba preduzeti korake koji e osigurati da zaista ponu da funkcioniu mehanizmi koji tee da graane svih etnikih zajednica integriu u optinsku vlast. U to spadaju odbori za zajednicu i posredovanje, pravedna raspodela nansija, kao i odgovarajua upotreba jezika manjina.
International IDEA
1.2.2 e) Produbljivanje demokratije

Na lokalnom nivou treba podrati razvoj demokratske kulture koja je otvorena, transparentna i inkluzivna, jer se time pospeuje neposredno osnaivanje demokratije na itavom Kosovu. Lokalno izabrane vlasti mogu da unaprede i uspostave javne optinske forume, radne grupe, odbore i strukture za stanovnitvo i civilno drutvo, kao i za osnaivanje profesionalne i odgovorne civilne slube u okviru optinske uprave.
1.2.3 Razreenje sukoba 1.2.3 a) Jednakost

UNMIK i lokalne vlasti moraju preduzeti korake da se ispune sporazumni ciljevi kako u pogledu jednake raspodele nansijskih sredstava i zaposlenja manjina u okviru optinske uprave, tako i funkcionisanja vladinih slubi. Treba preduzeti korake da se sprovedu uredbe koje se tiu upotrebe odgovarajuih jezika unutar lokalne uprave. Ovo su praktini i konkretni koraci koji izgrauju poverenje i osnauju veze meu zajednicama.
1.2.3 b) Zvaninici lokalnih zajednica

Zvaninici lokalnih zajednica daju pojaanje ulozi UNMIK-ove kancelarije koja treba da slui kao posrednik izmeu pojedinaca u manjinskim zajednicama i lokalne uprave. Lokalni ombudsman treba da bude vezan za istu tu kancelariju.
1.2.3 c) Povezivanje razreenja lokalnih sporova sa osnovnim uzrocima sukoba

Vea kosovska pitanja kojima se uglavnom bavi UNMIK (poput pitanja etnike podele, zajednikih kola, povratka manjina, vlasnitva i preraspodele zemljita i preduzea koja su nekada pripadala dravi) esto se mogu vezati za lokalne sporove kojima bi delotvorno mogla da se bavi optinska uprava. Tesna saradnja izmeu UNMIK-a i izabranih lokalnih optinskih zvaninika moe da doprinese pozitivnom razreenju sporova. To se moe pokazati kao korisno naroito tokom razvoja tenjih veza izeu izabranih vlasti u pograninim optinskim entitetima u kojima je dominantno kosovsko albansko i kosovsko srpsko stanovnitvo.
1.2.3 d) Opseg delovanja izabranih lokalnih vlasti kao posrednika u sukobu

Budui da su se bivi UNMIK-ovi zvaninici na optinskom nivou povukli iz optinske uprave, strukture se moraju razviti tako da optinskim vlastima dopuste da preuzmu neke aspekte odstranjivanja problema, kao i pregovaraku ulogu UNMIK-ovih predstavnika naroito u nedostatku delotvornih odbora za zajednice i posredovanja u okviru optinskih vlasti. Meu mogunosti za poboljanje razreenja sukoba u zajednici spadaju: stvaranje radnih grupa koje e se baviti odreenim sporovima; posredovanje meu mladima, programi za mlade i organizovane grupe poput organizacija koje se bave politikom i zaposlenjem; obuka kadra koji e raditi u grupama za odstranjivanje problema, a vezano za sve aspekte drutva; stvaranje poloaja optinskog ombudsmana koji e se baviti albama.
10
International IDEA
2. Lokalna demokratija i izgradnja mira na Kosovu

2.1 Uvod
U dvodnevnim neredima u martu 2004. godine poginulo je 19 ljudi, ranjene su 954 osobe, raseljeno 4.100 ljudi, oteeno 730 kua, i spaljeno, opljakano ili oteeno 36 pravoslavnih crkava, manastira i drugih objekata. Vie od 50.000 Albanaca uestvovalo je u ovim nemirima. Ni lako naoruana Meunarodna policija Ujedinjenih nacija, ni lako naoruana Sluba kosovske policije nije imala snage da se izbori sa talasom nasilja. Teko naoruane NATO snage na Kosovu (KFOR) nisu uinile dovoljno da odvrate izgrednike. Nemiri su izbili samo dva dana nakon to je Generalni podsekretar Ujedinjenih nacija za mirovne operacije zavrio posetu Kosovu govorei o vidnom napretku Ujedinjenih nacija u pruanju bezbednosti.2 Sasvim je mogue da bi demokratska lokalna vlast u znaajnoj meri smanjila opseg i posledice ovog nasilja. Poverenje u dobru lokalnu vlast nastaje iz sve jae svesti da razvoj odrive demokratije po zavretku ratova zapoinje u lokalnim zajednicama o tome esto govore, izmeu ostalih, i Svetska banka, Ujedinjene nacije, OEBS, Savet Evrope i USAID.3 International IDEA je nedavno opisao lokalnu upravu kao onaj sloj javne vlasti kojoj se graani prvo obraaju u reavanju neposrednih drutvenih problema i kao razina demokratije u kojoj graanin ima najbolju mogunost da aktivno i direktno uestvuje u donoenju odluka koje se tiu itavog drutva.4 U praksi, demokratska lokalna vlast obuhvata optinsku upravu koja je u stanju da izae u susret razliitim potrebama stanovnitva. Ona neguje privredni razvoj zajednice; usaena je u mree nezavisnih grupa graana, ali nijednoj od njih ne polae raune; sainjena je od legitimnih institucija koje su u stanju da na miran nain kanaliu drutvene i politike sukobe.
Ranija verzija ovog rada predstavljena je u Oslu, u Norvekoj, pred radnom grupom o lokalnoj vlasti na Kosovu; skup je odran 16. novembra 2003. pod pokroviteljstvom organizacije International IDEA. Autor se na komentarima zahvaljuje uesnicima radne grupe, kao i Toniju Bremsu Knudsenu (Tonny Brems Knudsen), Karstenu Gage Laustsen (Carsten Bagge Laustsen), Krisu Frimanu (Chris Freeman), Pauli Pikering (Paula Pickering) i Polu Rizliju (Paul Risley).
2
Vidi: UNMIK-ovu konferenciju za tampu, 14. marta 2004: http://www.unmikonline.org/press/2004/trans/tr140304.pdf; kao i Izvetaj Generalnog sekretara S/2004/348, odeljak 3, http://ods-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N04/331/80/IMG/N0433180.pdf?OpenElement
3
Za dobar pregled mnjenja, vidi: Susan L. Woodward, Local Governance Approach to Social Reintegration and Economic Recovery in Post-Conflict Countries: the Political Context for Programs of UNDP/UNCDF Assistance, diskusioni rad za radionicu "Pristup lokalne vlasti oporavku nakon sukoba", odranu 8. oktobra 2002, na: http://www.theipa.org/publications/woodward.pdf, pristup 18. decembra 2003. Paljiv pregled sveobuhvatnijih pitanja nalazi se u: Charles T. Call and Susan E. Cook, On Democratization and Peacebuilding, Global Governance, vol. 9 (2003), str. 233-246.
4
Vidi opis IDEA-inog projekta o lokalnoj upravi, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.idea.int/publications/democracy_at_local_level/dll_overview.htm. Optiji pregled, vidi: Timothy Sisk, et al, Democracy at the Local Level, The International IDEA Handbook on Participation Representation, Conflict Management and Governance (Stockholm, 2001) i Emilia Kandeva, Stabilization of Local Governments (Budapest, 2001).
International IDEA
11
Razvoj odrive, demokratske lokalne vlasti u periodu neposredno nakon rata predstavlja niz izazova. Takav razvoj obuhvata integraciju inkluzivnih politikih i administrativnih organizacija u jednu mreu autonomnih institucija irom zemlje koja funkcionie u skladu da osnovnim, sporazumnim politikim vrednostima i principima. On je koristan jer produbljuje raspravu o tome ta pokree lokalnu demokratiju po zavretku nasilnih sukoba, a ta ne i na koji nain meunarodni faktori mogu jo jae da podre demokratsko upravljanje na lokalnom niovu.5 Iskustvo na Kosovu nakon 1999. godine predstavlja odlino polazite za ovakvu raspravu. U nedostatku ireg politikog reenja za status Kosova, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu intenzivno se posvetila poboljanju lokalne vlasti. Intervencija 1999. godine okonala je deceniju tokom koje je lokalna vlast bila instrument dravnog aparata nad ogromnom veinom ljudi na Kosovu, i obeala da e uvesti eru demokratskog upravljanja. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija poverila je UNMIK-u mandat da organizuje i nadgleda razvoj privremenih institucija za demokratsku i autonomnu samoupravu.6 Meunarodni zvaninici Ujedinjenih nacija dobili su zadatak da uspostave demokratsku lokalnu upravu u 30 optina,7 zatim da izgrade kapacitete lokalnih institucija, da pospeuju pomirenje meu grupama tek izalim iz nasilnog sukoba, i da ponude kontekst u kojem e vlasti ovih zajednica, po prvi put u svojoj istoriji, biti demokratske. Vlade razvijenih zemalja i multilateralne organizacije pruile su UNMIK-u znatnu politiku i materijalnu podrku. Rasprava u donjem delu teksta tumai ove razvoje iz mog linog iskustva na Kosovu kao zamenika regionalnog administatora i optinskog administratora u Prizrenu, zatim iz mojih kasnijih poseta Kosovu, ali i iz sjajnog rada koji su na Kosovu sprovodili Meunarodna krizna grupa (International Crisis Group), Evropska inicijativa za stabilnost (European Stability Initiative), Svetska banka, OEBS, Savet Evrope, USAID i International IDEA. Nakon to se pozabavi irim kontekstom koji utie na demokratizaciju lokalne uprave, ova analiza e istraiti delatnosti na polju reforme lokalne privrede, zatim odnos izmeu lokalne vlasti i civilnog drutva, i lokalnu vlast kao sredstvo za institucionalizovano reavanje sukoba. Analiza e se u samom zakljuku vratiti nekim optijim pitanjima.
2.2 Ka odrivoj lokalnoj upravi na Kosovu

Pokuaj da se uspostavi demokratska lokalna vlast zapoeo je u pometnji koja je nastuplia po zavretku oruanih sukoba u junu 1999. godine; taj pokuaj odraavao je neke dalekosenije dileme sa kojima se suoavao posleratni razvoj Kosova.8
Odnosi se na veoma uticajan tekst Roberta Patnama (Robert Putnam), "Making Democracy Work, Civic Traditions in Modern Italy," (Princeton, 1993).
Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti, paragraf 11a, pristup 18. decembra 2003, na: http://ods-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N99/172/89/PDF/N9917289.pdf?OpenElement
U junu 1999. godine bilo je 29 optina. Pre nekoliko meseci doneta je odluka da se ponovo uspostavi optina Malievo koja je bila ukinuta srpskim administrativnim reformama ranih 1990-ih.
8
Ova kratka skica razvoja ne objanjava ni mnogobrojna administrativna naslea socijalistike Jugoslavije, niti mnoge nijanse razvoja lokalne vlasti nakon rata irom Kosova.
12
International IDEA
Dok je stari reim beao zajedno sa svojim pristalicama, grupe koje su imale veze sa OVK (Oslobodilakom vojskom Kosova) i Privremenom Vladom Haima Taija, zapoele su uspostavljanje lokalne vlasti irom Kosova. Druge grupe, naroito one verne DSK (Demokratski Savez Kosova), odbile su da uzurpiraju legitimni autoritet Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, ostavi izvan ovog nepopustljivog politikog sporazuma. UN, NATO snage KFOR-a i veliki broj meunarodnih nevladinih organizacija poeli su da se bave neposrednim humanitarnim i administrativnim potrebama ljudi koji su ostali na Kosovu ili su se u to vreme vraali. Srpski dunosnici su sa sobom odneli veliki deo katastarskih knjiga, sudskih zapisa i registre politikih zatvorenika, te je ovaj nedostatak ugrozio relativno laku tranziciju ka demokratskoj lokalnoj upravi na Kosovu.9 Pometnja koja je obeleila ranu fazu sprovoenja Dejtonskog sporazuma u Bosni ukazala je UNMIK-ovim planerima na neophodnost da se stvore mehanizmi koji bi od poetka olakali dobru saradnju i koordinaciju meu iniocima zaduenim za sprovoenje strategije.10 Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjnih Nacija za Kosovo trebalo je da koordinira aktivnosti eitiri inioca u okviru Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu, odnosno UNMIK-a. Svaki od ovih inilaca bio je odgovoran za vane komponente itave misije. U Stubu I, UNHCR (Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice) je bio zaduen za humanitarnu pomo. Humanitarni stub je prestao da postoji krajem 2000. godine, a sredinom 2001. osnovan je novi Stub I koji se bavi bezbednou i pravdom. U Stubu II Ujedinjene nacije su zaduene za upravu i administraciju. U Stubu III OEBS je zaduen za institucije, izbore i ljudska prava; a u Stubu IV Evropska Unija je zaduena za rekontrukciju i privredni oporavak. Kada je re o lokalnoj upravi, Ujedinjene nacije su odmah uspostavile pet regionalnih uprava koje su se dodirivale sa KFOR-ovim multinacionalnim brigadnim oblastima. Meutim, Ujedinjene nacije su rano donele odluku da odbace jugoslovensko ureenje Kosova iz 1990-ih po sistemu okrune vlasti, i to je onda znailo uspostavljanje meunarodne vlasti u pet regiona irom Kosova ali bez odgovarajueg pandana na samom Kosovu. Tek je u januaru 2000. godine puki minimum osoblja Ujedninjenih nacija postavljen u optinsku upravu irom Kosova, iako su i tada mnoga radna mesta ostala prazna.11 Prvih godinu dana ili ak malo due, napore meunarodnih zvaninika da uspostave lokalnu upravu koilo je: sporo postavljanje inovnika iz Stuba II u optine; u mnogim sluajevima neiskustvo osoblja u radu u lokalnoj vlasti; nedostatak jasnog centralnog smera u pogledu strukture i procesa poeljnog optinskog upravljanja; neslaganje izmeu regionalnih rukovodilaca iz Uprave (Stub II), OEBS-ove Izgradnje institucija (Stub III) i KFOR-a u ranim fazama operacije; i potekoe u saradnji sa tek uspostavljenim lokalnim upravama. Operacija je zapoela otvorenim etomesenim nadmetanjem za kontrolu optinske vlasti izmeu administracije Ujedninjenih nacija koja je smatrala da joj Rezolucija 1244 daje to pravo, i Privremene Vlade koja je bila zaokupljena uspostavljanjem uprave irom Kosova i to u skladu sa odredbama nikada usvojenog Sporazuma iz Rambujea.12
9
Vi 78, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.un.org/Docs/sc/reports/1999/sgrep99.htm
10
Vidi Izvetaj Generalnog sekretara o Prelaznoj upravi Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu od 12. juna 1999, S/1999/672, paragraf 5, kao i izvetaj od 12. jula 1999, S/1999/779, paragrafi 53-109, za detaljan opis prvobitne strukture misije.
11
S/1999/1250, paragraf 34, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.un.org/Docs/sc/reports/1999/sgrep99.htm
12
S 1999/1250, paragrafi 34 i 35, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.un.org/Docs/sc/reports/1999/sgrep99.htm; i S/1999/987, paragraf 16.
International IDEA
13
Taj period zavren je 15. decembra 1999. godine sporazumom kojim se uspostavlja Kosovo-UNMIK zajednika prelazna administrativna struktura i Prelazno administrativno vee; sporazum su potpisala tri albanska lidera, a inu potpisivanja prisustvovao je Specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.13 U dogovoru sa lokalnim vlastima, meunarodni optinski administratori poeli su da uspostavljaju prelazne lokalne vlasti irom Kosova u kojem su Ujedinjene nacije zadrale punu izvrnu vlast do lokalnih izbora. Uredbu 2000/45 O samoupravi u optinama na Kosovu UNMIK je doneo u avgustu 2000. godine, nakon dueg perioda provedenog u pravljenju nacrta, internih konsultacija meunarodnih inilaca i povremenih razgovora sa centralnim savetodavnim telima Kosovara.14 Ova uredba i dalje prua osnovni institucionalni okvir za lokalnu upravu na Kosovu. Pored nje, vana je i UNMIK-ova Uredba 2001/36 O kosovskoj civilnoj slubi, kao i Administrativni propis 2003/02 o sprovoenju Uredbe 2001/36. Od 2003. godine naovamo razvijena su tri jasna reformska plana od Saveta Evrope, Vlade Srbije i UNMIK-ove Radne grupe za lokalnu vlast. Optinski izbori odrani su u oktobru 2000. i novembru 2002. godine. Izlaznost je sa 79% u 2000. godini pala na 53,9% u 2002.15 I jedni i drugi izbori zavreni su pobedom partije DLK koju predvodi predsednik Ibrahim Rugova, ali je njihov broj glasova i mesta u skuptini znatno opao izmeu jednih i drugih izbora.16 Demokratska partija Kosova (DPK) Haima Taija je izmeu jednih i drugih izbora dobila vie glasova. DKL je dobila veinu u 19 optina, dok je DPK pobedila u 7 optina; Savez za budunost Kosova (SBK) pod nacionalnim rukovodstvom Ramua Haradinaja osvojio je jednu optinu. Srbi nisu izali na izbore 2000. godine, dok je na izborima 2002. glasalo samo 20% Srba uglavnom u optinama u kojima oni ine veinu.17 Trideset kosovskih optina se prilino razlikuju po veliini, stanovnitvu i nivou privrednog i institucionalnog razvoja. U jednom broju optina (severnom delu Mitrovice, Zveanu, Zubinom potoku, Leposaviu i trpcima) veinu ine Srbi. Manje manjine Bonjaci, Turci, Goranci i RAE (Romi, Akali i Egipani) su nejednako rasporeeni irom Kosova. Prema postojeem ureenju, izabrani predsednik Skuptine optine ima izvrnu vlast, ali ga mogu nadglasati meunarodni zvaninici. Vlast se polako prenosi na lokalne zvaninike. Meunarodni optinski administratori se sada nazivaju optinski predstavnici i njihov zadatak je sve vie da se bave koordinacijom aktivnosti, da savetuju lokalne zvaninike i da prate njihov rad. Kao to emo videti u donjem tekstu, svi ovi izazovi, postavljeni pred lokalnu upravu, dodatno se komplikuju neizvesnom politikom budunou i stalnom nesigurnou na Kosovu, koje pogoravaju nastojanja da se razvije lokalna privreda, da se unapredi lokalna demokratska praksa i da se lokalne institucije preobrate u instrumente za razreenje nasilnih sukoba.
13
Ibid., paragrafi 5 i 6, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.un.org/Docs/sc/reports/1999/sgrep99.htm Vidi: http://www.unmikonline.org/regulations/2000/reg45-00.htm, pristup 15. januara 2004.
14
15
Vidi informacije koje je dao Zavod za statistiku Kosova: http://www.sok-kosovo.org/statistics/elections.htm. Za 2002 godinu vidi: http://www.osce.org/kosovo/elections/archive/2002/detailed_certified_results_2002_11_02.pdf. Za 2000. godinu vidi: http://www.osce.org/kosovo/elections/archive/2000/files/party_standings1.pdf. Rugova je postao predsednik u jesen 2001. godine, nakon izbora za Skuptinu Kosova. S/2003/113, paragraf 18.
16
17
14
International IDEA
2.3 Kontekst: bezbednost, status, standardi

Tri meusobno povezana pitanja ine pozadinu razvoja lokalne vlasti na Kosovu: nastojanja da se uspostave bezbednost i vladavina zakona, otvoreno pitanje statusa Kosova, i politika vezana za standarde prema kojima Privremene institucije samouprave (PISG) obavljaju svoju dunost. Napori da se na Kosovu razviju lokalna vlast i uprava razlikuju se od slinih nastojanja u drugim delovima sveta upravo po ovim parametrima. Demokratska lokalna uprava zahteva zadovoljavajui nivo sigurnosti da bi zvaninici i graani mogli da ive u zikoj bezbednosti.18 Isto tako, ona zavisi od slobode kretanja i slobode politikih stavova, slobode okupljanja i uea. Takvu bezbednost treba da stvore sistemi policije i pravosua koji su na Kosovu uspostavljeni 1999. godine. ini se da je Kosovska policijska sluba (KPS) dosta napredovala u svojoj podrci demokratskom lokalnom upravljanju.19 Veina smatra da je obuka KPS bila prilino uspena kada je re o regrutovanju osoblja koje je podjednoako rasporeeno u pogledu etnike pripadnosti i roda; obuka je bila delotvorna i kada je re o obuci u uionici, koja je nove policajce upoznala sa elementima tehnikog i demokratskog vrenja slube, ali i kada je re o kasnijoj terenskoj obuci kada su slubenici KPS postavljeni na radna mesta.20 tavie, istraivanje USAID-a pokazalo je da KPS profesionalno odgovara na incidente u manjinskim zajednicama. Manjine su dobro zastupljene u slubi a radnici KPS deluju osposobljeno da rade u multietnikim patrolama i spremni su da govore strani jezik u situacijama koje to zahtevaju.21 Otvorena pitanja sa kojima se sluba suoava postala su gorua pitanja nakon nasilja u martu 2004. godine. KPS jo uvek treba da sprovede policijsku dunost u zajednicama jer je ova sluba neophodna za demokratsko upravljanje na lokalnom nivou. (Policijska dunost u zajednici podrazumeva primenu zakona tako da policijski slubenici budu integrisani u lokalne zajednice sa ciljem da smanje kriminal i poboljaju odnose u zajednici.)22 Nije nimalo izvesno da e KPS biti postavljena kao multientnika insitutcija u severnim srpskim optinama; da e obezbediti dovoljno dodatnih sredstava za forenziku opremu neophodnu za unapreenje istranih kapaciteta; da e centar za obuku u Vuitrnu odrati visok kvalitet i kada se u bliskoj budunosti izdvajanje nansijskih sredstava sa meunarodnih izvora prebaci na kosovski budet; da e plate u KPS biti dovoljno poveane tako da se pojedini slubenici lake odupru korupciji; ili da e KPS uskoro imati kapacitet da preuzme osetljive zadatke koje ternutno obavljaju rezervne snage Specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN-a iz Stuba za pravdu.
Vidi: Charles Call, Protecting the People: Public Security Choices after Civil Wars, Global Governance, vol. 7, no. 2 (April-June 2001), str. 151-172, i John G. Cockell, Civil-Military Responses to Security Challenges in Peace Operations: Ten Lessons from Kosovo. Global Governance, vol. 8 (2002), str. 483-502.
19
18
Vidi ocenu rada policije na Kosovu koju je dao Gordon Pik (Gordon Peake): "Policing the Peace: Police Reform Experiences in Kosovo, Southern Serbia and Macedonia," (London, Saferworld, January 2004)
20
Ibid., str. 19-20.
21
Vidi izvetaj USAID-a: "I was Born in that Village: Prospects for Minority Returns and Sustainable Integrated Communities in Kosovo," str. 25-26, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.usaid.gov/missions/kosovo/pdf/returns_report_kosovo.pdf.
22
Za vei rezime literature u gomili lekcija o demokratizaciji policije u inostranstvu, vidi: David Bayley, Democratizing the Police Abroad: What to Do and How to Do it (Washington, 2001), na: http://www.ncjrs.org/pdffiles1/nij/188742.pdf, pristup 18. decembra 2003; o policiji u zajednici na Kosovu, vidi: http://www.balkansjustice.org/Kosovo2.htm, pristup 15. januara 2004.
International IDEA
15
Izvrna vlast policijske slube ve je u procesu prelaska sa Meunarodne policije Ujedinjenih nacija na KPS do decembra 2004. godine 15 policijskih stanica bie predato KPS-u dok policijske operacije postaju sve obimnije. One e obuhvatati nastojanja da se iskorene ilave meunarodne mree organizovanog kriminala, politiki tetno nasilje nad manjinama, napadi na meunarodne i lokalne policijske slubenike, eksplozivno meuetniko i antimeunarodno nasilje koje prati spontane politike demonstracije, i meunarodni i kosovski kriminal i korupciju u strukturama vlasti. Sve ovo e iziskivati tesnu saradnju sa meunarodnom policijom i KFOR-om koji e na Kosovu ostati jo neko vreme, premda jo uvek nije izvesno da e KPS osvojiti poverenje KFOR-a.23 Sloenost ovih zadataka dodatno oteavaju prepreke za uspostavljanje autoritativnog domaeg sudstva, kao i organizacioni problemi u koordinaciji rada pravosudnih inilaca iz Stuba I sa lokalnim administratorima iz Stuba II. Optinski dunosnici nemaju nikakvu kontrolu ni pravo glasa u radu policije u svojim optinama, iako bi lokalni odbori za suzbijanje kriminala, oformljeni u drugoj polovini 2004. godine, mogli dati lokalnim dunosnicima neki uticaj nad lokalnom policijom.24 I najzad, kosovskim privremenim insitutcijama i dalje predstoji zadatak da razviju kapacitete za istraivanje privrednog kriminala, organizovanog kriminala i korupcije u javnom sektoru, koji su i te kako prisutni u lokalnoj vlasti, kao na primer u oblasti zdravstva, obrazovanja, lokalne uprave i odluka vezanih za korienje zemljita i razvoj. U tom smislu, Kosovu tek predstoji najtei posao uspostavljanje bezbednosti i vladavine zakona jednim delom i zato to je taj posao u direktnoj vezi sa onom dalekosenijom neizvesnou oko politike budunosti Kosova i osposobljenosti njegovih institucija. Najznaajnije centralno politiko pitanje koje utie na razvoj demokratske lokalne uprave i dalje je neizvesnost oko budueg statusa Kosova, i upravo to pitanje obeleava sve aspekte drutvenog, privrednog i politikog razvoja na Kosovu. Lideri etnikih Albanaca postavljaju sticanje nezavisnosti i suvereniteta u sredite svih javnih delatnosti, ba kao to lideri etnikih Srba smatraju najvanijim politikim ciljem odranje veza izmeu Beograda i Kosova. Iako nakon usvajanja Rezolucije 1244 u junu 1999. pa sve do sada pitanje statusa Kosova nije formalno bilo na dnevdnom redu, ono jeste postalo okvir gotovo svih politikih i administrativnih razvoja na lokalnom nivou na Kosovu: kroz rasprave oko zastave koja e stajati na javnim objektima (zastava Albanije ili Ujedinjenih nacija); kroz odluku, donetu u leto 1999. godine, da se obnovi zgrada Prizrenske Lige koju su Srbi unitili te godine tokom NATO kampanje; ili kroz Rezoluciju o Skuptini Kosova, donetu 15. maja 2003, da je sukob 1998-1999. godine na Kosovu bio oslobodilaki rat naroda Kosova za slobodu i nezavisnost, zbog koje su predstavnici Srba napustili Skuptinu.25
23
Vidi: Failure to Protect: Anti-Minority Violence in Kosovo, March 2004, Human Rights Watch, July 2004, Vol. 16 No 6, str. 14-15, pristup 8. novembra 2004, na: http://www.hrw.org/english/docs/2004/07/27/serbia9136.htm
24
"Limited Scope Assessment of Local Governance in Kosovo, Recommendations for USAID/Kosovos 2004-2008 Strategy" (February 15 2003), na: http://www.usaid.gov/missions/kosovo/pdf/local_government_report.pdf pristup 19. decembra 2003, str. 11. O sudstvu na Kosovu, vidi: Mark Baskin, "Lessons Learned on UNMIKs Judiciary" (Nova Scotia: Peacekeeping Press, 2002). O odborima za spreavanje kriminala, vidi: S/2004/907, paragraf 10.
25
Radio Slobodna Evropa, Izvetaj o Jugoistonoj Evropi, 16. maj 2003, na: http://www.rferl.org/newsline/2003/05/4-SEE/see-160503.asp, pristup 23. januara 2004.
16
International IDEA
Status Kosova se direktno odraava na tekue rasprave o merilima i standardima. Nakon sazivanja Narodne skuptine u prvoj polovini 2002. godine, UNMIK je formulisao niz merila u okviru politike standardi pre statusa, preko kojih kosovske vladajue institucije pripremaju razreenje politikog statusa pokrajine kroz konkretna postignua u osam oblasi nkcionalne demokratske institucije, vladavina prava, sloboda kretanja, povratak i reintegracija raseljenih, privreda, vlasnika prava, Kosovski zatitni korpus, i dijalog sa Beogradom.26 Zvaninici UN-a su se tokom 2002. i 2003. godine esto pozivali na politiku standarda pre statusa, ali to oigledno nije bio deo nekog ireg stratekog plana koji bi se zavrio pregovorima o statusu izmeu Beograda i Pritine. UNMIK-ova politika usporila je prenos administrativne vlasti i nadlenosti sa meunarodnih na domae institucije, iako su neka merila, prema kojima bi domae institucije tek trebalo da budu ocenjene, ostala u okviru rezervnih snaga Specijalnog predstavnika generalnog sekretara, kako je to posebno naglaeno ustavnim okvirom Kosova.27 Decembra 2003. godine UNMIK je i zvanino usvojio skup standarda na osnovu kojih e biti ocenjeno ispunjenje merila nakon viemesene rasprave i pravljenja koalicija.28 Pre nasilja u martu 2004, zvanino meunarodno ocenjivanje nastojanja da se ispune standardi bilo je planirano za polovinu 2005. godine. Sve dok su merila i standardi smatrani preprekama za razmatranje politikog statusa Kosova, srpski politiari i u Beogradu i na Kosovu izdano su podravali ovaj poduhvat. Sve ee su, izmeu ostalog, zahtevali doslovnu primenu standarda u vezi sa povratkom izbeglica i nealbanskih interno raseljenih osoba, kao i potpuno sprovoenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti. Pred parlamentarne izbore u Srbiji 28. decembra 2003, na kojima je nacionalistika Srpska radikalna stranka doivela uspeh, umerena vlada u Beogradu i predstavnici Srba u Privremenim institucijama samouprave odbacili su ovaj dokument rekavi da je neprihvatljiv kao okvir za reavanje krize autonomije na Kosovu.29 Srpski zvaninici govore da Kosovo ostaje sastavni deo Srbije i da njihove predloge ignoriu i albanski i meunarodni lideri. Zbog toga su srpski zvaninici odbili da uestvuju u radnim grupama u kojima se razvijaju naredni koraci za merenje standarda, a ujedno su Srbe sa Kosova odvraali od glasanja na izborima. Srbi ukazuju da administracija koju vode Albanci nije uspela da ispuni merila, a Beograd se usredseuje na uspostavljanje poverenje izmeu Srba sa Kosmeta i vlade u Beogradu, kako je to rekao jedan od zvaninika.30 U protekle tri godine albanski lideri javno nastoje da ubrzaju prenos nadlenosti na kosovske privremene insitutcije, i da obezbede njihovu zvaninu nezavisnost od Srbije i Crne Gore. Oni trae da Kosovo dobije suverenitet u okviru svojih sadanjih granica, to jest bez podele veinski srpskih oblasti severno od reke Ibar u Mitrovici. Albanski lideri zalau se za postojee granice da bi predupredili raspravu o Preevskoj dolini u Srbiji i zapadnom delu Makedonije u obema oblasitima Albanci ine veinsko stanovnitvo. Verujui da je reenje statusa od sutinske vanosti za stabilni institucionalni razvoj, oni su pozdravili usvajanje standarda kao korak ka nezavisnosti Kosova. Meutim, postojee albansko politiko rukovodstvo i dalje dela u pravcu osnaivanja suvereniteta Kosova na primer, kroz patriotske deklaracije u Skuptini ili kroz komisije za reformu ustavnog okvira na utrb oprezne izgradnje kapaciteta u administraciji i lokalnoj upravi, jer ti kapaciteti bi sluili kao osnova na koju se moe postaviti tehniki zahtev za nezavisnou.
26
Mere su uvedene u prvoj polovini 2002. godine, i pominjane su u svakom kasnijem izvetaju Generalnog sekretara. Vidi, na primer: S/2002/779, paragraf 61 ili S/2002/1126, paragraf 2. tavie, Ustavni okvir dodeljuje Specijalnom predstavniku Generalnog sekretara rezervne snage koje treba da "osiguraju da sva prava i interesi zajednica budu u potpunosti zatieni". Vidi: UNMIK-ovu Uredbu 2001/09, Poglavlje 8.1a.
27 28 29 30
To je bio sluaj sa vladavinom prava i vlasnikim pravima. Standardi za Kosovo, na: http://www.unmikonline.org/press/2003/pressr/pr1078.pdf, pristup 20. januara 2004. Beta, 8. decembar 2003.
Intervju sa Brankom Radujkom u Politici (Beograd), 14. aprila 2003. Izraz "Kosmet" odnosi se na Kosovo i Metohiju, i zvanini Beograd ga radije koristi. "Metohija" je izraz za crkveni zemljini posed. International IDEA
17
Ali, to to su Ujedinjene nacije usvojile standarde ne znai da je pria zavrena. Zapravo, veoma malo njih tvrdi da usvajanje standarda predstavlja deo jedne ozbiljne strategije za razreenje politike krize Kosova. Jo uvek treba jasno naznaiti merne repere za ispunjenje standarda. Na primer, kako e se znati da je civilna sluba profesionalna, objektivna i odgovorna, i da zastupa sve zajednice na Kosovu, ili kako e se znati da sve zajednice imaju podjednake mogunosti zaposlenja u javnim institucijama, ili da meu velikom veinom zaposlenih u javnom sektoru postoji jasan dogovor u vezi sa zahtevima etnikog vladanja.31 U najmanju ruku, ovakve nejasnoe u vezi sa standardima oslabljuju poverenje i predvidiljivost koji su od sutinske vanosti za demokratsku lokalnu upravu, i to moe postati velika politika prepreka za postizanje ciljeva kada je re o poboljanju administrativnih i upravnih metoda. Neuspeh u reavanju ovako vanih pitanja osnaie nezvanini, paralelni sistem lokalne vlasti koji bi trebalo da bude zamenjen UNMIK-ovim privremenim institucijama, a takve paralelne institucije ne doprinose razvoju demokratske lokalne uprave na Kosovu.32 Ujedinjene nacije izdale su zvanian izvetaj da paralelne srpske strukture, koje postoje u gotovo svim optinama na Kosovu, pored toga to pruaju usluge Srbima na Kosovu, ugroavaju legitimne institucije.33 Postoje dva razliita udruenja srpskih optina jedno u severnoj Mitrovici, i drugo u istonom delu Kosova. Srpska vlada u Beogradu i dalje podrava Srbe sa Kosova, obezbeujui im plate, zdravstveno i socijalno osiguranje, penzije, deiji dodatak, line karte, vozake dozvole, pasoe, registarske tablice i ostale dokumente. Srbi sa Kosova se tako podstiu da pojaaju svoju integraciju u sprske institucije, te da tako smanje svoje odnose sa kosovskim privremenim institucijama.34 Nije sigurno da li ovakvo stanje na terenu kakvo stvara Beograd slui interesima onih Srba koji su izabrali da ive na Kosovu ili interesima onih koji su se preselili u Srbiju. Ali sasvim sigurno ne slui da osnai razvoj demokratske lokalne uprave na Kosovu. Meu dalekosenije elemente koji ugroavaju demokratsku loklnu upravu na Kosovu spadaju nastojanja da se jo vie optereti ionako slab napredak Kosovske policijske slube u osnaivanju javne bezbednosti, zatim gotovo simbolino uee srpskih lidera u kosovskim privremenim institucijama, veoma mali izlazak Srba na kosovske izbore, sloena putanja koja Privremenim institucijama samouprave predstoji da bi se ispunili standardi u radu, kao i neprestani rad paralelnih struktura u kosovskoj lokalnoj upravi. Ne iznenauju nedavni izvetaji koji pokazuju da se Srbi u enklavama ale da nemaju nikakve konkretne koristi od svog uea u kosovskim privremenim institucijama. A da bi Privremene institucije pridobile odanost Srba sa Kosova, potreban je i privredni rast.
31
Plan za primenu kosovskih standarda, str. 16, 18, str. 43. http://www.unmikonline.org/pub/misc/ksip_eng.pdf, pristup 7. novebra 2004.
32 33
Vidi, na primer, Izvetaj Generalnog sekretara od 15. oktobra 2003, S/2003/996, paragraf 12, ili S/2003/421, paragraf 9.
Za podrobniji opis sistema, vidi: OEBS-ova Misija na Kosovu, Odsek za ljudska prava i vladavinu prava: "Parallel Structures in Kosovo," October 2003.
34
Ibid.
18
International IDEA
2.4 Privredna reforma: pokreta razvoja uprave

Privredni razvoj predstavlja sutinsku komponentu demokratizacije lokalne uprave: lokalna privreda koja dobro funkcionie obezbeuje zaposlenje za graane, kao i poresku osnovu za lokalnu administraciju i njene slube. Korist od mira, u vidu tranzicije od tiranije ka demokratiji pod nadzorom UN i EU, u privredi znai obezbeenje dobara i usluga za lokalne korisnike.35 Privreda koja se razvija moe da poslui kao vizit karta optine za poslovnu saradnju sa drugim regionima i drugim zemljama. I ba kao to privredni razvoj moe da stvori sredinu otvorenu za razvoj demokratskih lokalnih institucija, uspena i inkluzivna lokalna vlast moe da pomogne u pospeivanju lokalnog poslovanja. Optimizam ne dolazi sam od sebe.36 injenica da Kosovo nema samoodrivi privredni rast usporava razvoj demokratske lokalne uprave. Privreda je do sada cvetala uglavnom zahvaljujui novanim poiljkama i zvaninim transferima, a pored toga veliki deo radne snage zaposlen je u nevladinim i meunarodnim organizacijama. U periodu 2001-2002. kosovska privreda mogla je svojim izvozom da pokrije samo jednu petinu ukupnog uvoza, a decit trinog balansa zaduen je za gotovo polovinu GDP-a (bruto prihod od domae proizvodnje), dok su direktna strana ulaganja i dalje mala.37 Sve to nimalo ne poboljava investitorsku klimu na Kosovu. Kosovske insitutcije nisu se otro pozabavile ovim pitanjima. Nezaposlenost veinskog stanovnitva prelazi 50%, dok je kod manjina procenat jo vei. Ocene razvoja Kosova u pogledu privrede vrve od razoaranja: nesupeh da se bre privatizuje poslovanje; neuspeh da se obezbedi redovno snabdevanje strujom i vodom; neuspeh da se ponudi koherentan okvir za razvoj privatnog poslovanja; nauspeh da se razviju sredstva koja e ubrzati izvoz u Evropu; visoke carinske i tarifne provizije za sirov materijal i polugotova dobra (do 26%), koji teti kosovskim proizvoaima u odnosu na konkurenciju iz inostranstva; i, oigledno, simbolini potezi, poput KPA (Kosovska poverilaka agencija) u severnoj Mitrovici, koji ugroavaju potencijal privrede da bude ekasna.38 Kosovska privreda izgleda jo uvek ne stoji na solidnom temelju da bi mogla da razvije proizvodnju i usluge od sutinske vanosti za modernu, produktivnu privredu koja bi svim graanima Kosova sluila kao osnova demokratske lokalne vlasti i kao kosovski paso za Evropu. A za sada ima malo razloga za optimizam kada je re o kratkoronim i neto dugoronijim izgledima za privredni rast. A ni oigledni nedostatak koordinacije ne ostavlja mnogo prostora u kojem lokalna vlast moe da ubrza privredni razvoj. Znaajne stavke u razvoju lokalne privrede i dalje kontroliu centralne vlasti u Pritini: komunalna sluba, ume, privredne komore i odnosi sa meunarodnim poslovanjem i donatorima. Isto tako, meunarodni i kosovski rukovodioci u Pritini deluju tako uplaeno od navodne nestrunosti i korupcije privatnih i javnih dunosnika na optinskom nivou, da i dalje monopolizuju sutinske delatnosti, poput KPA, komunalnih usluga i drutvenih preduzea. Savet Evrope izvetava da mnoge optine nisu uspele da uspostave dobar radni odnos sa zaduenima za javni servis u mnogim slubama koje spadaju u lokalnu nadlenost, poput snabdevanja vodom, kanalizacije, odravanja puteva i lokalnog prevoza.39 U oblastima kao to su zdravstvo, obrazovanje i ume, podela nadlenosti izmeu lokalnih i centralnih vlasti izaziva pometnju i neekasno obavljanje posla.
35 36
Evropska unija vodi Stub IV Rekonstrukcija i privredni razvoj.
Vidi: UNDP Early Warning Reports, na: http://www.kosovo.undp.org/Projects/EWS/ews.htm; kao i: Mario Holzner, 'Kosovo: A Protectorate's Economy', The Vienna Institute Monthly Report, No. 1 (January 2003). Ova informacija preuzeta je od Holcnera (Holzner). "I was Born in that Village," str. 24. Misija Saveta Evrope za decentralizaciju Kosova, Privremeni izvetaj, 27. jun 2003, str. 7.
37 38 39
International IDEA
19
A ni obavljanje posla se nee poboljati samo od sebe. Meunarodni zvaninici najee izvetavaju da su optinski dunosnici loe pripremljeni za modernu upravu i da Biro za javnu upravu, koji je organizovao OEBS, tek sad poinje da radi ekasno i to gotovo pet godina nakon prvobitnog uspostavljanja lokalne uprave. Ree ujemo neto o integrisanju Univerziteta u Pritini u druge delove obrazovnog sistema a u cilju davanja buduih strunjaka za administraciju i privredni razvoj. Skoranji izvetaji UNDP-ja, Saveta Evrope i USAID-a naglaavaju nain na koji ira javnost vidi korumpiranost kako meunarodnih, tako i domaih lidera, kao i veliku pometnju oko toga ko zapravo kontrolie operacije velikog broja lokalnih javnih servisa.40 I najzad, u sistemu u kojem percepcija moe biti vanija od stvarnosti, esto ujemo da lokalne tendere gotovo uvek dobijaju prijatelji partije na vlasti. Sve ove potekoe naglaavaju probleme sa kojima se mnogi graani Kosova susreu kada pokuaju da pristupe optinskim slubama i infrastrukturi, naroito u oblasima izvan urbanih jezgra. Na primer, sela oko upske doline u prizrenskoj optini (oblast u kojoj ive Bonjaci, Goranci i Srbi) jo uvek nemaju telefonsku liniju, a mnoga od njih da bi postala potpuno funkcionalne zajednice unutar optine zahtevaju prilian rad na vodovodu, odnoenju ubreta, kanalizacionom sistemu i struji.41 Na sline prie o infrastrukturnom razvoju nailazimo irom Kosova. A ipak se ne zna da li su mnogi predloeni projekti za infrastrukturni razvoj izvan gradova uopte stigli na listu prioriteta za nansijusku pomo naroito u manjinskim oblastima u kojima od takvih projekata koristi mogu imati i veinske i manjinske zajednice, i koji kroz proces planiranja mogu pospeiti meuetniki i javno-privatni dijalog. Zdrava nansijska situacija moe optinskim vlastima da omogui uspenije reavanje ovih problema. Ali kosovske optine su u ovom pogledu dvostruko optereene. Prvo, Savet Evrope izvetava da kosovske optine daju iz svojih budeta samo 11% od ukupne zarade, to je prilino malo u odnosu na druge bive socijalistike zemlje u tranziciji.42 Kontrola lokalnih zvaninika nad prioritetima dodatno je umanjena njihovom nesposobnou da resurse iz centralnih grantova raspodele, recimo, na sektore za zdravstvo i obrazovanje.43 Drugo, nije dobro razvijen ni kapacitet lokalnih optina da prikupe sopstvenu zaradu. Savet Evrope izvetava o negodovanju optinskih nadlenika zbog centralne kontrole nad lokalnim porezom i dabinama koje bi se mogle prikupljati i na lokalnom nivou. Pored toga, oprezno uvoenje zemljinog poreza u nekolicini optina tokom 2003. godine nije nailo na znaajan uspeh ili odobrenje, to je jednim delom posledica povrnog procesa savetovanja sa lokalnim zvaninicima i lokalnim zajednicama.44 Svi se slau da je lokalnim vlastima teko da zadovolje svoje nansijske potrebe; preti im visoka stopa nezaposlenosti, odsustvo investicija i loe strukturisana sredina za institucionalni razvoj. Ovo nisu prolazni problemi i zahtevae vie od prostog nastojanja da se stvori umiven evropski okvir koji e samo na papiru izvriti delotvornu podelu nadlenosti meu razliitim nivoima administracije i izmeu privatnog i javnog sektora.
40
"Corruption in Kosovo: Observations and Implications for USAID," 10. jul 2003, pristup na: http://www.usaid.gov/missions/kosovo/pdf/kosovo_corruption.pdf, 20. januara 2004. "I was Born in that Village," str. 26. Misija Saveta Evrope za decentralizaciju Kosova, Privremeni izvetaj, 27. jun 2003, str. 13. Ibid. , str. 14. Ibid., str. 15.
41 42 43 44
20
International IDEA
Ovi problemi treba da daju znak meunarodnim zvaninicima da se pozabave zastojima koji od 1999. godine naovamo usporavaju razvoj; da zaponu savetovanja sa kolegama na lokalnom nivou da bi kod njih stvorili autentini oseaj vlasnitva kada je re o lokalnoj administraciji i upravi; da razmotre kratkorone i dugorone zahteve za obuku lokalnih zvaninika koji dolaze iz obnavaljajueg obrazovnog sistema.45 Ovaj novi nain razmiljanja imae koristi od nastojanja da se demokratizuje lokalna vlast, da se ona uini transparentnom i podlonom uticajima iz same zajednice, dalje od zatvorenih vrata meunarodnih zvaninika, optinskih rukovodilaca i skuptinskih predsednika.
2.5 Demokratija i uloga civilnog drutva u optinskim strukturama na Kosovu

Lokalna uprava je demokratska ukoliko tokom kreiranja politike izlazi u susret pripadnicima zajednice. To ukljuuje razvoj tehniki kompetentne i pravedne lokalne uprave, politikih institucija koje su otvorene za sugestije iz irokog delokruga interesa za zajednicu, kao i procesa donoenja odluka koji je dovoljno transparentan da kod svih lanova zajednice izazove oseanje vlasnitva i odanosti. Osobine kompetencije, inkluzivnosti i transparentnosti postaju jo znaajnije kada ih dovedemo u vezu sa kosovskim proporcionalnim sistemom lokalnih izbora na kojima se birai opredeljuju za zatvorene, stranake liste to je sistem u kojem optinski razvoj u potpunosti zavisi od centralnog politikog rukovodstva. Takav izborni sistem umanjuje odgovornost kakva se uglavnom vezuje za politiku okrenutu biraima, osnauje jednopartijski karakter pojedinih lokalnih vlasti, i oteava pronalaenje meupartijskih kompromisa. To je bilo naroito vano nakon ratova, kada su politiki lideri jo uvek bili zaglavljeni u ratniki sukob izmeu srpskih i albanskih snaga, i meu albanskim politikim partijama. Stoga ne udi OEBS-ov izvetaj da je u jednoj treini kosovskih optina, koje na izborima u oktobru 2002. godine nisu imale pobednika, trebalo vie od pet meseci da se prekine politiki zastoj.46 Savet bezbednosti izvetava da lanovi opozicije esto bojkotuju rad skuptina, to graane liava svake vrste zastupanja u poslovima lokalne vlasti.47 Bojkot je u skladu sa optim miljenjem da se administrativni rukovodioci biraju manje zbog svoje strunosti a vie zbog svoje politike vernosti, to partiji na vlasti omoguava da dominira u svim aspektima kreiranja politike.48 Zbog toga posojei izborni aranmani, koji obezbeuju da u vlasti dominira veina, mogu zapravo da dovedu do toga da veina biraa na lokalnom nivou ne bude efektivno zastupljena u optinskoj vlasti naroito kada se uzme u obzir rapidno opadanje izlaznosti od jednih izbora do drugih. Ovakvi politiki zastoji mogu da dovedu do jo veeg pada profesionalizma meu optinskim administratorima i savetnicima. Nedavne ocene koje su izneli Savet Evrope i USAID ukazuju na nedostatak iskustva u pravljenju nacrta za uredbe, kao i nedostatak transparentnosti u samom procesu usvajanja uredbi. Naglaava se nedovoljna razvijenost koncepta javne usuge, kao i prijemivost prema korupciji na Kosovu. Izvetaji govore da se optinske vlasti ne usredsreuju na pruanje usluga, kao i da skuptine ne uspostavljaju odbore za ispitivanje vanih pitanja upravljanja. A u prvoj polovini 2003. godine jedan predsednik skuptine vie od pet meseci nijednom nije sazvao skuptinsku sednicu.
45 46
Pozitivnija ocena kod OEBS-a, The Municipal Assembly Starter Kit, novembar 2002-jun 2003.
Vidi: OSCE Mission in Kosovo, Boycott at the Municipal Level, 15. maj 2003, pristup 20. januara 2004, na: http://www.osce.org/documents/mik/2003/05/711_en.pdf. Pozitivnija ocena kod OEBS-a, The Municipal Assembly Starter Kit, novembar 2002-jun 2003.
47 48
Misija Saveta Evrope za decentralizaciju Kosova, Privremeni izvetaj, 27. jun 2003, str. 9. Vidi Izvetaj Generalnog sekretara, S/2003/421 (14. april 2003), paragrafi 6-7.
International IDEA
21
Jo od 1999. godine mrane konstante u javnom ivotu Kosova ine optube za korupciju, nepotizam i protekcionizam; sukob pojednih frakcija i partija oko naina upravljanja i institucionalne strukture; i neproduktivni meuinstitucionalni odnosi u optinama, izmeu domaih i meunarodnih institucija, kao i izmeu centralne i lokalne uprave. Sve ove loe osobine koje podseaju na autoritarnu upravu jugoslovenskog starog reima samo dodatno osnauju miljenje da se vane odluke donose iza zatvorenih vrata i da je u njihovo donoenje umeana korupcija. Ove potekoe naglaavaju potrebu da se u optinski nain upravljanja uvede transparentnost kao jedan od koraka u stvaranju klime u kojoj e politizovane glasine i alizuje prestati da dominiraju javnim ivotom optine. Naalost, relativno dobro razvijeni masovni mediji, koji obuhvataju dopisnike nacionalne tampe, kao i itavu gomilu lokalnih radio stanica, samo se povremeno posveuju kritikom, istraivakom izvetavanju lokalnih dogaaja. Takva vrsta izvetavanja ne postoji u sosticiranim novinama kao to su Zeri i Koha Ditore. U prolosti su funkciju javnog nadzornika vrlo dobro obavljale Meunarodna krizna grupa i Evropska inicijativa za stabilnost. Lokalne nevladine organzacije, kao to su KIPRED (Kosovski institut za politiko istraivanje i razvoj) i KODI (Kosovski institut za istraivanje i dokumentaciju) tek poinju da preuzimaju ovu funkciju, koja je veoma vana da kosovskim vlastima nametne odgovornost pred sudom javnog mnjenja ali njima tek predstoji da se okrenu lokalnoj vlasti.49 Jasno je da e novinari i lokalni aktivisti, koji se bave razotkrivanjem skandala, raditi protiv izrazito ispolitizovanog sistema gde su javne, graanske institucije koje je osnovao UNMIK i dalje samo formalna fasada koja ne iziskuje nikakav dublji oseaj odanosti prema lokalnoj zajednici. Taj problem se dodatno pogorava injenicom da stanovnitvo sve dublje veruje u svoju politiku partiju ili drutvenu mreu iz svog rodnog sela. Ova tvrdnja je u saglasju sa izvetajem Svetske banke za 2000. godinu, u kojem se kae da najvei stepen poverenja postoji u mestima sa najloije razvijenim zvaninim institucijama. Ovaj nedostatak poverenja u ljude izvan ire porodice [] predstavlja jednu od konica za rast inkluzivnih lokalnih institucija, kao i za razvoj civilnog drutva.50 Moda bi bilo pametno reavati ova politika i graanska pitanja kao uvod u vana nastojanja da se podri tek uspostavljena Sluba za javnu upravu. U odnosu na krhku lokalnu demokratiju na Kosovu, nije na odmet dopuniti tradicionalne mehanizme za podravanje graanskog drutva na lokalnom nivou nastojanjima da se lokalna vlast dodatno decentralizuje kroz razvoj autentine jedinice lokalne uprave i kroz zastupanje u mesnim zajednicama. Centralne upravne vlasti Ujedinjenih nacija odluile su 1999-2000. godine da ne podravaju oivljavanje ove u najveoj meri lokalne vlasti kada je meunarodna administracija u Prizrenu pokuala da radi na lokalnom nivou sa grupama u ovoj zajednici da bi uspostavila bezbednost i razvoj u etniki meovitoj lokalnoj zajednici Tusus u optini Prizren, kao i u upskoj dolini. U stvari, UNMIK je odluio da ne podri ova tiha i u poetku uspena nastojanja da se lideri albanske zajednice i zajednice slovenskih Muslimana sastanu i da ponu da reavaju svakodnevne ivotne probleme.51 S druge strane, Svetska banka i USAID-ova Kancelarija za transnacionalne inicijative usredsredile su se upravo na ovaj lokalni nivo da bi tokom tog perioda radile sa grupama graana u selima i lokalnim zajednicama na identikovanju, razvijanju i sprovoenju projekata obnove i razvoja.52
49
Vidi, na primer: "Kosovar Assembly: For the People or for the Party?", KODI Report no. 3, Prishtine, 2003; i: Muharremi, Lulzim Peci, Leon Malazogu, Verena Knaus and Teuta Murati, "Administration and Governance in Kosovo: Lessons Learned and Lessons to be Learned," KIPRED, January 2003.
50
Gloria La Cava, Raffaella Nanetti, Stephanie Schwandner Sievers, Arjan Gjonca, Taies Nezam and Barbara Balaj, "Conflict and Change in Kosovo: Impact on Institutions and Society", World Bank, December 2000, str. 38. Izraz "slovenski Muslimani" odnosi se na Bonjake i Gorance.
51 52
Ova pitanja su detaljno obraena u: "Between Exit and Engagement: the Balkans in the Age of the International Community," nedovren rad.
22
International IDEA
Ali kada je re o reformama, tu je uloeno dosta napora. Krajem 2002. godine UNMIK je pozvao Savet Evrope da saini predlog za decentralizaciju lokalne uprave u skladu sa lokalnim postupcima53 Tim meunarodnih zvaninika nainio je nacrt jednog dalekosenog i sloenog predloga koji bi svim etnikim zajednicama trebalo da priblii zastupanje i upravu. Nakon izravne kritike postojee optinske administracije, misija Saveta Evrope nainila je nacrt jednog sloenog predloga za raspodelu nadlenosti i moi prilikom donoenja odluka na optinske i podoptinske nivoe vlasti u demokratski izabranim odborima graana u manjim jedinicama lokalne samouprave. To je trebalo da bude administrativna reforma koja se nije doticala osetljivih pitanja statusa.54 Ali ovi planovi nisu bili proizvod istinskog partnerstva izmeu meunarodnih i domaih (kosovskih) zvaninika, zbog ega su naili na prilian otpor u lokalnim sredinama.55 Na primer, predlog Saveta Evrope trebalo je da slabije naseljene optine Novo Brdo i Zvean transformie u podoptinske jedinice susednih optina. Ali u svom sadanjem mandatu, uprava Novog Brda je etniki najintegrisanija optinska uprava na itavom Kosovu, i to u sredini u kojoj e se ocena takve decentralizacije donositi na osnovu sposobnosti ove uprave da doprinese mirnom razreenju potencijalno nasilnih skoba, a ne samo na osnovu ekasnosti njene strukture u fazi planiranja. Sveobuhvatna nastojanja, zapoeta nakon martovskog nasilja 2004. godine, da se reformie lokalna vlast na Kosovu postavila su politika pitanja u sredite razmatranja. To su dugorona nastojanja koja e biti utemeljena u vrstoj predanosti svih partija na izgradnji multietnikog Kosova, putem vanog doprinosa da se uspostave i uvrste funkcionalne demokratske institucije na Kosovu.56 Radna grupa, u kojoj uestvuju UN, OEBS, USAID, Savet Evrope, Privremene institucije samouprave i Udruenje kosovskih optina, pripremila je jedan dokument u formi obuhvatnijeg okvira koji e prepraviti postojee zakonodavstvo i uredbe da bi se postigla tri ira cilja vezana za ispunjenje Standarda upravljanja: osnaiti administrativni kapacitet lokalne uprave; obezbediti da sve zajednice unutar optina imaju ravnopravan pristup optinskim dobrima i uslugama; i garantovati da e svi narodi etnikih zajednica moi da uestvuju u lokalnoj vlasti. U naroite promene koje su trenutno na dnevnom redu spadaju: nove zakonske odredbe o lokalnoj samoupravi i nansijama na lokalnom nivou, razmatranje teritorijalnog elementa u optinskim izborima, i institucionalni okvir koji e olakati podrku Kosovskoj policijskoj slubi, kao i saradnju sa njom.57 Ova nastojanja naila su na formalnu podrku meunarodnih i kosovskih institucija. Posao prestrukturiravanja optina bie ispitan kroz ogranieni broj pilot-projekata koji e pokazati kakva je korist od reforme u vreme kada Privremene institucije samouprave i UNMIK razmatraju zakonodavstvo. Ova nastojanja razlikuju se od pred-martovskih reformskih poduhvata po tome to ulau vie napora da neposlune srpske partije motiviu da se ukljue u raspravu o lokalnoj vlasti kao jedan od naina da se integriu u ivot na Kosovu. A da bi se ova zamisao proirila i izvan nacrta prikladnih deklaracija i planova, bie potrebno puno podrke, dobre volje i truda.
53
Vidi: SG/inf(2003) 40 14. novembar 2003, Reform of Local Self Government and Public Administration in Kosovo. Final Recommendation, na: http://www.coe.int/t/e/SG/Secretary-General/Information/Documents/Other-reports/SGINF(2003)40E.asp#TopOfPage
54 55
Ibid., paragraf 1.
Vidi: Mark Baskin, "Between Exit and Engagement: on the Division of Authority in Transitional Administrations," Global Governance, u tampi, 2004.
56 57
Radna grupa za lokalnu vlast, "Framework for the Reform of Local Self-Government in Kosovo", 19. jul 2004, str. 1. Ibid., str. 2, 8, 17,
International IDEA
23
2.6 Lokalna demokratija i spreavanje sukoba

Jedan od standarda kojim se meri uspenost lokalne vlasti jeste njena sposobnost da sprei da lokalni sukobi interesa eskaliraju u nasilje, ili da se pretvore u nacionalno pitanje, ali i da se pobrine da sukobi koji nastaju na drugim mestima ne odjeknu u matinoj lokalnoj zajednici. Ovo pitanje postaje naroito vano u oblasti koja je dugo bila mesto nadmetanja srpskih i albanskih politikih pokreta. Zapravo, nasilje u martu 2004. pokazuje da se i etiri i po godine nakon Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti potencijalna eksplozivnost ovog nadmetanja jo uvek nije ugasila. UNMIK se ovim sukobom pozabavio pruivi podrku stvaranju multietnike optinske administracije koja bi na adekvatan nain obavljala svoj posao i bila otvorena za sve graane. Zaposlenje manjina treba da odraava raspored stanovnitva u itavoj optini. Trokovi optinskog budeta treba da izau u susret potrebama manjinskog stanovnitva. Manjinskim zajednicama treba dati posebno mesto u kosovskoj meunarodnoj administraciji. Ova nastojanja imala su razliite ishode. Ujedinjene nacije izvetavaju da zaposlenje manjina ostaje dosta ispod planiranih 18% Srbi ine 12%, a ostale manjine 3,3% zaposlenih po optinama ali ova brojka verovatno ukljuuje i zaposlene iz optina u kojima Srbi ine veinu.58 Retko kad je sluaj da same optine pravedno raspodele dobra veinskim i manjinskim zajednicama. Prema odredbi za pravedno raspodeljivanje nansija optine bi trebalo da dodele manjinskim zajednicama neki procenat svog budeta i svoje zarade, proporcionalno zastupljenosti manjina u zajednici. Do oktobra 2003. godine samo je est optina ispunilo odredbu pravedne raspodele nansija u tri budetske linije: optinska administracija, zdravstvo i obrazovanje. etiri optine ispunile su dva od tri cilja; 12 optina postiglo je minimum uslova u jednoj budetskoj liniji; dok 5 nije ispunilo ni minimum raspodele sredstava ak ni u jednoj budetskoj liniji.59 Ujedinjene nacije su u decembru 2004. godine izvestile da se 20 optina od 24 ispitane nisu pridravale odredbe iz Standarda o upotrebi jezika manjna i veine, a da se samo jedna treina optina pridravala uredbe da javni natpisi ulica, gradova, varoi, sela, puteva i javnih mesta budu i na albanskom i na srpskom jeziku.60 Ova razoaranja zbog neuspeha da se uspostavi ureenje koje bi pomoglo razvoj multientikih zajednica verovatno odraava slabu zastupljenost manjina u lokalnoj vlasti. Izgleda da samo mala optina Novo Brdo uiva relativno uravnoteenu meuetniku zastupljenost u Skuptini optine iako su pregovori u poetku trajali dosta dugo. Isti je sluaj i sa Odborom za ureenje i nansije, veoma vanim telom za optinu, odgovornim za pripremu budeta i formulisanje stratekog pravca svake od lokalnih vlasti. I sam UNMIK je izvestio da su samo etiri optine ispunile reprezentativni opseg zaposlenja svojih manjina, i to na osnovu rezultata popisa iz 1981. 1991. godine. Svi izvetaji ukazuju da ni odbori za zajednicu, koji bi trebalo da zastupaju interese manjina, niti odbori za posredovanje, koji treba da daju preporuke u vezi sa diskriminacijom, ne funkcioniu dobro. Do polovine 2004. godine Srbi su bojkotovali odbore u sedam optina; odbori za posredovanje radili su u samo tri optine; a lokalne vlasti gotovo nigde nisu uspele da sprovedu preporuke nekolicine odbora za zajednicu koji su se zaista i sastali.61 Pored toga, zvanini izvetaji za javnost naglaavaju da civilna sluba pokazuje opti nedostatak profesionalizma u sprovoenju transparentnih, neispolitizovanih i etniki uravnoteenih postupaka u oblastima poput nabavke dobara i zapoljavanja osoblja. tavie, optinske uredbe, iako usvojene, uglavnom se ne sprovode.62
58 59 60 61 62
S/2003/996, paragraf 13. Ibid., paragraf 9. S/2004/907, paragrafi 24-26. S/2004/613, paragraf 39 Ibid., paragraf 8.
24
International IDEA
Kao jedan od instumenata za razreenje sve teih okolnosti za manjine, UNMIK je 2000. godine zapoeo uspostavljanje kancelarija lokalnih zajednica u manjinskim oblastima svake od optina. U tim kancelarijama sada rade i meunarodni i kosovski (uglavnom srpski i bonjako-goranski) dunosnici koji deluju savesno, dobro obaveteno o dogaajima u zajednici, i revnosni kada je re o zastupanju interesa manjina pred veinskom upravom. Kosovski slubenici kancelarija lokalne zajednice naroito dobro uspevaju da stvore prihvatljivu sredinu za manjine u lokalnoj upravi. Srpski slubenici u Graanici izvestili su da je administracija u Pritini, u kojoj domniraju Albanci, bila pragmatina i potena, i da su oni svakoga dana putovali do optinske uprave da bi se reila odreena administrativna pitanja.63 Meunarodni zvaninici irom Kosova (optine Gnjilan, Leposavi, Orahovac, Pritina, Prizren, trpce) izvetavaju o delotvornim koracima u izgradnji poverenja meu razliitim etnikim grupama, a u vezi sa nepolitikim pitanjima.64 Kancelarije lokalne zajednice mnogo su, izgleda, uspenije kada je ispunjen jedan od dva politika uslova. Prvo, albanski lokalni lideri ne oseaju da ih ugroavaju male manjine koje u blizini nemaju dravu-sponzora koja polae prava na teritoriju Kosova. Evo jednog primera: za optinske vlasti u Prizrenu je gotovo odmah nakon zavretka NATO kampanje 1999. godine bilo vano da populaciju RAE, Turaka, Bonjaka i Goranaca integriu u lokalnu vlast i administrativne dogovore. Naravno, neka lokalna politika rukovodstva, nastala nakon rata, povremeno su inila poteze kojima bi se diskvalikovale neposlune manjine zaposlene nakon antialbanskih istki 1990-tih naroito onih koje ne govore albanski jezik te su takve odluke o odstranjivanju vika pravdali relativno niskim, u centru odreenim kvotama za zaposlenje manjinkih slubenika u administraciji. Pa ipak, zvanina tolerancija prema nesrpskim manjinama u Prizrenu potie od zajednike svesti da pojedinci iz ovih grupa ne predstavljaju nikakvu politiku pretnju albanskom rukovodstvu irom Kosova, kako u optinama, tako i u pokrajinskim telima.65 Isto tako, u oblasima koje se ne granie sa svadljivim optinama na severu u kojima veinu ine Srbi, kao to je recimo Orahovac, albanski lideri su skloniji da preduzmu neophodne korake da zadovolje potrebe srpske manjine. To je naroito bio sluaj sa Orahovcem, gde su se tokom poetnog perioda UNMIK-ove uprave oseale velike ratne traume i vrlo jake tenzije. Za vreme rata, u julu 1998, voa autoritativne, umerene i tolerantne albanske verske frakcije bio je zverski ubijen u srpskom protivnapadu u Orahovcu.66 Nakon poetnog rasporeivanja inostranih snaga u leto 1999, KFOR je uhapsio jedanaest Srba koji su ostali u Orahovcu, osumnjienih za ratne zloine.67 Trei element napetosti nastao je zbog albanske blokade uspostavljene 20. avgusta 1999. godine, nakon najave da e snage ruskog KFOR-a biti rasporeene u Orahovcu: albanski itelji tvrdili su da su se ruski plaenici borili na strani Srba tokom sukoba.68
63 64 65
Intervju sa autorom u maju 2003. Intervju sa autorom u maju 2003.
Mnoge drutvene i administrativne probleme jo uvek treba razreiti, premda trenutni dogovori pruaju okvir koji e kod Goranaca, Bonjaka i Turaka u Prizrenu odagnati nelagodu. Za opise ratnog nasilja u Orahovcu, vidi OEBS-ov izvetaj As Seen, As Told. Volume I, October 1998-June 1999, str. 476-496, na: http://www.osce.org/documents/mik/1999/11/1620_en.pdf. Vidi: As Seen, As Told. Volume II, 14 June-31 October 1999, str. 116. Ibid., str. 114.
66
67 68
International IDEA
25
Uopte uzev, tamo gde manjinska etnika grupa ne predstavlja nikakvu politiki pretnju, dogovori oko podele vlasti u kojima politike razlike nee eskalirati u nasilje, deluju sasvim mogue. U takvim mestima domai dunosnici u kancelarijama lokalnih zajednica, uz meunarodnu pomo, mogu da pomognu manjinskim i veinskim politiarima da se prilagode promenljivim okolnostima, i to tako da im omogue da uspeno pregovaraju i da uspostave ureenje od kojeg e imati koristi pripadnici svih etnikih zajednica. Kancelarije lokalnih zajednica nee biti tako uspene u oblastima u kojima postoje duboki sukobi etnikih interesa, naroito u podeljenoj Mitrovici. Sve dok se status Kosova opire razreenju, nijedna od strana nee biti istinski zainteresovana da sprovede tehnike planove sainjene da sjedine severnu i junu Mitrovicu. I jedna i druga strana pokuava da stvori za sebe odgovarajue stanje na terenu za dolazee runde pregovora oko politike budunosti ove optine. Zbog toga nijedna strana nee nainiti nikakav ustupak ni drugoj strani, ali ni UNMIK-ovim kosmopolitskim planovima da razvije multietniku demokratsku upravu, zato to rukovodstvo na obema stranama i dalje trai pobedu. Odluka da se dve strane Mitrovice ujedine duboko je politika, izaziva sporove, i nalazi se u samom srcu pitanja budueg statusa Kosova. A poto oigledno nee uspeti sva ona polovina reenja koja u nedostatku dugoronog politikog razreenja kosovskog statusa nastoje da pronau zlatnu sredinu, najpametnije je moda investirati u politiki proces koji e direktno voditi reenju sredinjeg pitanja ovog neslaganja: budunosti Kosova.
2.7 Uspenost lokalnih institucija

Demokratska lokalna uprava moe postati odriva i samokorigujua ukoliko lokalne institucije funkcioniu uspeno i autoritativno, ukoliko ih graani Kosova potuju, i ukoliko su u stanju da se prilagode promenljivim potrebama. Kada se ovi standardi uzmu u obzir, ini se da upravljanje na Kosovu usporava mnogostruko naslee autoritarne vlasti i etnikog nadmetanja; stagnirajua privreda s malim izgledima za poboljanje u skorijoj budunosti; neizvesna bezbednosna situacija i povremeno izbijanje velikog nasilja prema manjinama, ali i prema vlastitoj policiji; nezgrapna koordinacija izmeu lokalne i centralne vlasti; i velike potekoe u reavanju politikog statusa Kosova. U takvom kontekstu, lokalna uprava ostaje krhka i duboko zavisi od meunarodnih misija koje na utrb (i u ime) demokratizacije ponekad ak pospeuju ovaj izopaeni vid ukoene stabilnosti. Seme demokratskog naina upravljanja na Kosovu i dalje ugroava stalna politizacija javnog ivota, sve vea ravnodunost obinih graana, kao i nekanjivost tetoina, koje u stabilnom, demokratskom sistemu nemaju pravo glasa. I ba kao to kosovska lokalna demokratija jo uvek nije samoodriva, tako ni meunarodni zvaninici nisu dovoljno uspeni u korienju svojih ogromnih politikih i privrednih potencijala, da bi konstruktivno radili sa razliitim grupama u izgradnji zajednike, demokratske budunosti. Izgleda da e razreenje svih ovih dilema zavisiti od dalekosenijeg politikog dogovora koji bi se uspeno pozabavio legitimnim zahtevima Albanaca za javnom samoupravom, kao i legitimnim zahtevima Srba u vezi sa bezbednou, slobodom kretanja, ouvanjem kulturnih spomenika, i povratkom izbeglica i interno raseljenih lica. Takav dogovor mogao bi da iznedri politiki kontekst u kojem bi administratori postali tehniki kompetentni, i u kojem bi poeli da usvajaju neke zajednike graanske vrednosti koje stoje u osnovi uskih politikih interesa. Dalekosean politiki dogovor izmeu vlade Srbije i kosovskih Privremenih institucija samouprave dovee do predvidljivosti i oseaja smirenosti koje svim graanima Kosova moe da garantuje zajedniku budunost u miru, dostojanstvu i demokratiji. Takav dogovor mogao bi vanim albanskim iniocima da obezbedi osnovu za dogovor o osnonvnim vrednostima i naelima dugotrajnog politikog sporazuma.
26
International IDEA
Napredak u ostvarenju ovih konstruktivnih svetskih trendova bio bi jo vei kada bi zvaninici na Kosovu preduzeli manje korake u pravcu osnaivanja lokalne demokratije i uprave podizanjem stepena privredne, drutvene i politike autonomije na najosnovnijem nivou upravljanja. A upravo tu meunarodni zvaninici iz Ujedinjenih nacija, Evropske unije, OEBS-a, KFOR-a i pojedinanih vlada i dalje zahtevaju najautoritativniji skup dobara u tekuoj rundi pregovora. Sasvim je verovatno da e trenutna nastojanja da se reformie lokalna vlast voditi krupnim poboljanjima u voenju privrede, izbornom zakonu, kao i zakonodavnim i administrativnim delatnostima i da e reformski proces iznedriti uspene programe koji izlaze u susret potrebama svih grupa graana na Kosovu. Ali i dalje e biti nuno da meunarodni zvaninici naue kako da sa domaim kolegama sa Kosova dele politiko vlasnitvo i kako da na njih prenesu veliku formalnu kontrolu nad procesom lokalne demokratizacije. To je moda i najvei izazov sa kojim se suoavaju meunarodne institucije na Kosovu.
International IDEA
27
Lista uesnika, Seminar o lokalnoj demokratiji na Kosovu, 20-21. novembar 2003, UNDP Centar za upravljanje, Oslo, Norveka
Ga. Maaria Alstela Savetnik Ambasada Republike Finske Dr. Mark Baskin Bivi zamenik regionalnog administratora Prizren, 1999-2000. Ga. Xinnia L. Guevara Contreras Ambasador Kostarike u Norvekoj Gospodin Robert Charmbury Optinski predstavnik Optina Srbica Dr. Gerard Fischer Bivi zamenik zamenika Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara Ujedninjenih nacija za civilnu upravu Prelazna uprava Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu Mr Guido Galli International IDEA (Meunarodni institut za demokratiju i izbornu podrku) Stromsburg, Stokholm, SE-103 34 Sweden Mr Jose Luis Lozano Garcia Savetnik Ambasada panije Mayor Lut Haziri Predsedavajui Skuptina optine Gnjilane Gospodin Birger Heldt Savetnik na istraivanjima Akademija Folke Bernadotte Dr. Enver Hoxhaj Profesor istorije i politike Balkana / Univerzitet u Pritini Izvrni direktor KODI (Kosovski institut za istraivanje i dokumentaciju) Gospodin Gerald Knaus Predsednik izvrnog odbora Evropska inicijativa za stabilnost Gospodin Zoran Krcmarevic Bivi poslanik, Skuptina optina Vitine Gospodin Franois Laberge Savetnik i konzul Ambasada Kanade
28
International IDEA
Gospodin Harald Lukaschewsky Ambasada Savezne Republike Nemake Gospodin Yavuz Mildon Potpredsednik; Savet Evrope Sabor lokalnih i regionalnih vlasti u Evropi Gospodin Fron Nazi Kosovo NGO Advocacy Project East West Management Institute/Advocacy Training and Resource Center ATRC (Kosovski NVO projekat za zastupanje Institut za menadment Centar za obuku i resurse u zastupanju ATRC) Gospodin Georges Nzongola-Ntalaja Direktor UNDP Centar za upravljanje Oslo Ga. Kari Osland Istraiva i rukovodilac Istraivake grupe za reavanje kriza i kolektivnu bezbednost / Program Ujedinjenih nacija Norveki institut meunarodnih poslova Odsek za meunarodnu politiku Ga. Sarah Poole Vii rukovodilac programa UNDP, Njujork Gospodin Hartmut Prner Rukovodilac Tima za podrku lokalnoj upravi, Odsek za demokratizaciju OEBS Misija na Kosovu (OMIK) Gospodin Paul Risley Vii saradnik na programu International IDEA Ga. Karin Rudebeck Dravni sekretar za meunarodne, nansijske i monetarne poslove Ministarstvo nansija vedske Ga. Pernille Stallemo Asistent na istraivanju UNDP Centar za upravljanje Oslo Gospodin Anthony Thomson Optinski predstavnik Optina Pe, UNMIK jugozapadni region, Kosovo Gospodin Birol Urcan Urednik privrednog programa Televizija Kosova
International IDEA
29
O ATRC
Centar za obuavanje i obezbeivanje usluga u zastupanju (ATRC) je kosovska
neprotabilna organizacija koja radi na poboljanju uea graana i civilnog drutva u procesu donoenja odluka, kao preduslova za razvijeno demokratsko drutvo i regionalnu stabilnost.. kapaciteta NVO-a i graanskih inicijativa za preduzimanje zastupnikih kampanja; i doprinos stvaranju rukovodeih institucija koje ispunjavaju meunarodne standarde.
ATRC ima za cilj jaanje uloge NVO-a kao agenata za promene u drutvu; jaanje
administracijom i politikim institucijama bez obzira na religiju, politiku pripadnost, etniko poreklo, starosno doba, sposobnosti i seksualne opredeljenosti. i umreavanja unutar i van Kosova.
ATRC radi sa predstavnicima NVO-a, graanskim inicijativama, javnom
ATRC ispunjava svoje ciljeve putem zastupanja, obuavanja, razmene informacija,
30
International IDEA
(Meunarodni institut za demokratiju i izbornu podrku)

Osnovana 1995. godine, International IDEA, meu-vladina organizacija sa lanicama na svim kontinentima, ima zadatak da promovie odrivu demokratiju irom sveta. IDEA spaja one koji analiziraju i prate trendove u demokraitji, kako kod kue, tako i u inostranstvu. IDEA se bavi i novim i odavno uspostavljenim demokratijama, i pomae da se razviju i osnae institucije i kultura demokratije. IDEA funkcionie na meunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou, delajui u partnerstvu sa mnogim razliitim institucijama.
O organizaciji International IDEA
U tekue aktivnosti IDEA spadaju:

Izgradnja demokratije i razreenje sukoba razvijanja procesa za izgradnju konsenzusa, uspostavljanje prioriteta, skiciranje politikih institucija i ustava, organizovanja dijaloga i procesa donoenja odluka, zalaganje za pomirenje i inkluzivnu demokratiju; Osnaivanje izbornih procesa usklaivanje izbornih sistema, poboljanje pristupa i izlaznosti, obezbeivanje profesionalnog rukovoenja i nezavisnosti, izgradnja poverenja u javnosti; Razvoj politikih partija kao vitalnih inilaca u demokratiji prerada spoljnih uredbi i primena, javno nansiranje, interno rukovoenje i demokratija, odnosi sa civilnim drutvom i javnou; i Politika ocena i uestvovanje u politici, naroito onih nedovoljno zastupljenih grupa, ukljuivanje ena u politiku pronalaenje naina za izgradnju predanosti i iskustva u radu sa specijalnim merama, poput kvote.
International IDEA Strmsborg, SE-103 34 Stockholm Sweden
Tel: +46-8-698 37 00 Fax: +46-8-20 24 22 E-mail: info@idea.int Website: www.idea.int

RLDK Serb Low

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

RLDK Serb Low

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

RAZVIJANJE LOKALNE DEMOKRATIJE NA KOSOVU

Razvijanje lokalne demokratije na Kosovu

2. Lokalna demokratija i izgradnja mira na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

1. Osvrt na lokalnu demokratiju na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

1.2 Preporuke 1.2.1 Politiki kontekst 1.2.1 a) Razreenje statusa

1.2.1 b) Izgradnja kapaciteta za predaju dunosti

2.2.1 d) Izborna reforma

1.2.1 e) Privredna reforma

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

1.2.1 f) Razjasniti uloge i odgovornosti

1.2.1 g) Znanje i privredni razvoj

1.2.1 h) Pravni okvir za privredni razvoj

1.2.1 i) Obrazovanje kao resurs zajednice

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

1.2.1 k) Regionalno planiranje

1.2.2 b) Civilno drutvo

1.2.2 c) Pitanje roda i uinci

1.2.2 d) Paralelni sistemi

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

1.2.2 e) Produbljivanje demokratije

1.2.3 Razreenje sukoba 1.2.3 a) Jednakost

1.2.3 b) Zvaninici lokalnih zajednica

1.2.3 c) Povezivanje razreenja lokalnih sporova sa osnovnim uzrocima sukoba

1.2.3 d) Opseg delovanja izabranih lokalnih vlasti kao posrednika u sukobu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

2. Lokalna demokratija i izgradnja mira na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

2.2 Ka odrivoj lokalnoj upravi na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Vi 78, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.un.org/Docs/sc/reports/1999/sgrep99.htm

S/1999/1250, paragraf 34, pristup 18. decembra 2003, na: http://www.un.org/Docs/sc/reports/1999/sgrep99.htm

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

2.3 Kontekst: bezbednost, status, standardi

Ibid., str. 19-20.

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

2.4 Privredna reforma: pokreta razvoja uprave

Evropska unija vodi Stub IV Rekonstrukcija i privredni razvoj.

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

2.5 Demokratija i uloga civilnog drutva u optinskim strukturama na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

2.6 Lokalna demokratija i spreavanje sukoba

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Intervju sa autorom u maju 2003. Intervju sa autorom u maju 2003.

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

2.7 Uspenost lokalnih institucija

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

Razvijanje Lokalne Demokratije na Kosovu

ATRC radi sa predstavnicima NVO-a, graanskim inicijativama, javnom

ATRC ispunjava svoje ciljeve putem zastupanja, obuavanja, razmene informacija,

(Meunarodni institut za demokratiju i izbornu podrku)