Meunarodno privatno pravo

Element inostranosti Graanskopravni odnosi Sukob zakona i nadlenosti Posebni deo sukoba zakona Prava stranaca

Element inostranosti
Graanskopravni odnosi sa elementom inostranosti Primena tueg (stranog) prava, priznanje strane odluke Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugig zemalja (Zakon o meunarodnom privatnom pravu) Element inostranosti u subjektu, objektu i pravima i obavezama Relevantan element inostranosti Naini regulisanja: direktan (meunarodni propisi univerzalna pravla i unutranji izvori); indirektan kolizone norme upuivanje na merodavno pravo

Izvori MPP
Kod nas osim ZMPP, Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi, Zakon o menici, zakon o eku, izvori koji sadre norme za prava stranaca Prednost u primeni imaju bilateralni ugovori u odnosu na multilateralne ugovore i unutranje izvore, a multilateralni ugovori u odnosu na unutranje izvore Pravne praznine se popunjavaju naelima zakona, naelima pravnog poretka i naelima MPP

Koliziona norma
Pravno pravilo za odreivanje merodavnog prava za reavanje graanskopravnog odnosa sa elementom inostranosti Sastoji se iz pravne kategorije (opis injenica, ono na ta se odnosi norma) i take vezivanja (injenice u graanskopravnom odnosu) Pojedine take vezivanja: lex fori, lex nationalis, lex domicilii, lex rei sitae, lex loci contractus, lex loci solutionis, lex loci actus, lex loci delicti commissi, i dr.

Izigravanje zakona
Ako se vetakim stvaranjem ili promenom injenica, koja je taka vezivanja neke kn, postie primena nekog drugog prava a ne onog koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostim, radi se o izigravanju zakona (fraus legis) Kod statusnih, porodinih, naslednih odnosa Elementi fraus legis: 1)vetako stvaranje ili promena take vezivanja 2) namera izigravanja zakona 3) izbegavanje domaih imperativnih normi. Oblici fraus legis: izbegavanje primene domaeg imp.prava pred domaim organima i izbegavanje domaih normi pred stranim organima (sankcija kod priznanja strane odluke) Kod nas lan 5. ZMPP (primenie se pravo koje bi bilo merodavno u redovnim okolnostima)

Javni poredak
Efekti primene kn, norme koje su protivne domaem pravu Javni poredak osnovne norme domaeg prava koje se, u svakom sluaju, moraju zatititi. Nepostupanje po kn ili nepriznavanje strane odluke Dva pristupa kod utvrivanja javnog poretka: a) opta klauzula, opti nain za definisanje b) enumeracija normi koje obuhvataju javni poredak. Ua kategorija od imperativnih normi. Vaan meritoran efekat da li vrea javni poredak Posledice primene javnog poretka neprimena stranog prava, primena prava lex fori i nepriznanje strane odluke Kod nas tri odredbe ZMPP: l.4. otklanjanje stranog prava; l.91. nepriznavanje strane sudske odluke; l.99. nepriznavanje strane arbitrane odluke

Saznanje i primena stranog prava

Strano materijalno pravo, a ne procesno U kontinentalnom sistemu strano pravo se shvata kao prava i sud mora da ga sazna ex officio, a u anglosaks. kao injenica i dokazuju ga stranke u postupku Retka primena stranog prava u praksi, zbog nespremnosti sudova i tekog utvrivanja sadrine stranog prava Sud se moe obratiti strankama, dravnim organima, naunim ustanovama. Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravu

Saznanje i primena stranog prava

Kod nas sud po slubenoj dunosti saznaje strano pravo lan 13. ZMPP. Obavetenje od Ministarstva pravde, koje nije obavezujue Javna isprava o sadrini stranog prava: autetinost, istinitost, osnovanost, a to su oborive pretpostavke. Ako je nemogue saznati strano pravo, onda primena prava po lex fori Na sudu je teret dokazivanja stranog prava

Reciprocitet i retorzija
Ravnopravna saradnja, a retorzija naputanje saradnje Odreivanje i primena merodavnog prava ne treba traiti potpunu simetrinost. Kod nas se u ovoj oblasti ne postavlja uslov reciprociteta Sukob jurisdikcija pretpostavka kod priznanja i izvrenja stranih odluka Prava stranaca neka prava se uslovljavaju. Relativno rezervisana prava stranaca su uslovljena reciprocitetom. Oblici reciprociteta po nainu nastanka i po sadrini Po nainu nastanka: diplomatski, zakonski, faktiki. Najbitniji diplomatski, pa faktiki. Zakonski je rei. Po sadrini: formalni (kod prava stranaca nacionalni tretman, izjednaenje domaih i stranih) i materijalni (prava koja na dravljanin ima u stranevoj dravi, i stranac ima u naoj)

Pravna i poslovna sposobnost fizikih i pravnih lica sa elementom inostranosti

l.14 ZMPP lex nationalis za fizika lica; poslovna sposobnost lex nationali, a lex loci actus ako je nesposoban po lex nationalis Apatridi lex domicilii, boravite, lex fori Proglaenje nestalog lica umrlim dravljanstvo u vreme nestanka (l.16 ZMPP) Pravna lica sistem inkorporacije (osnivanja) i sistem stvarnog sedita Pravna lica nae pravo: lan 17. ZMPP pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarno sedite Ako ima stvarno sedite u zemlji po ijem je pravu osnovano onda pravo te zemlje Ako ima stvarno sedite van zemlje osnivanja onda e imati dravnu pripadnost te zemlje, ako se po tom pravu smatra da ima

Meunarodno porodino pravo zakljuenje braka

Lex nationalis branih drugova Ako su razliita dravljanstva onda kumulacija distributivna svaki b.drug ispunjava uslove po svom pravu Kod nas lan 32.ZMPP lex nationalis i dopuna po lex fori brane smetnje: raniji brak (dvobranost), nesposobnost za rasuivanje i krvno srodstvo

Meunarodno porodino pravo forma braka

Crkvena i graanska forma; punomonik, i sl. Lex loci celebrationis pravo mesta sveanosti lan 33. Priznaje se brak zakljuen u inostranstvu ako ispunjava formu po pravu te zemlje Zabrana fraus legis i prigovor javnog poretka Priznanje na osnovu izvoda iz matinih knjiga

Meunarodno porodino pravo nevanost braka

Primenjuje se pravo koje je u vreme zakljuenja braka bilo merodavno za materijalne uslove ili formu (zavisno za ta se vezuje uzrok nevanosti) Po tom pravu odreuje se i krug lica koji mogu pokrenuti postupak Sve po lex causae lan 34. pravo po l.32. Reavanje vremenskog sukoba zakona za nevanost braka po pravu merodavnom u vreme zakljuenja braka

Meunarodno porodino pravo razvod braka

ZMPP lan 35.: 1) pravo drave iji su dravljani brani drugovi u vreme podnoenja tube ili zahteva 2) kumulacija tekoe 3) ako jedan od branih drugova ima prebivalite u domaoj zemlji u vreme podnoenja tube ili zahteva domae pravo 4) ako jedan od branih drugova ima dravljanstvo domae zemlje, iako u njoj nema prebivalite, onda domae pravo Supsidijerne take vezivanja Vreme podnoenja tube ili zahteva zbog promenljivosti dravljanstva ili domicila

Meunarodno porodino pravo dejstva braka

Zakonska (imovinska i lina) i ugovorna Tekoa primene kumulacije razliitih dravljanstva zbog imovinskih efekata Naa zemlja lanovi 37, 38 i 39 ZMPP Ista pravila i kod trajanja i kod prestanka braka Zakonska dejstva braka: 1) zajedniki lex nationalis 2) prebivalite 3) poslednje zajedniko prebivalite 4) lex fori Supsidijerne take vezivanja Ugovorna dejstva autonomija volje branih drugova izraena kroz izbor merodavnog prava u ugovoru, ako to dozvoljava merodavno pravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva braka Ako dozvoljava pravo po autonomiji volje Ako ne dozvoljava pravo po taki vezivanja predvienoj za zakonska dejstva braka

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti

Princip jedinstvene zaostavtine, po jednom pravu celokupna imovina ostavioca Zaostavtina bez naslednika naslednik drava, lex rei sitae za nepokretnosti, lex nationalis ostavioca za pokretnestvari Merodavno pravo za nsaleivanje (i za zakonsko i za testamentalno) lex nationalis ostavioca u vreme smrti Testamentalna sposobnost lex nationalis zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta

Naslednopravni odnosi sa elementom inostranosti

Merodavno pravo za sadrinu testamenta lex nationalis zavetaoca u vreme smrti Forma testamenta punovanost oblika testamenta Haka konvencija o sukobu zakona u pogledu oblika testamentalnih odredaba 1961. Pravila za odreivanje merodavnog prava za formu testamenta: 1) mesto sastavljanja testamenta 2) dravljanstvo zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 3) prebivalite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 4) boravite zavetaoca u vreme sastavljanja testamenta ili u vreme smrti 5) lex rei sitae za nepokretnosti 6) lex fori

Stvarnopravni odnosi sa elementom inostranosti

Osnovno pravilo lex rei sitae i kod nepokretnih i kod pokretnih stvari Vie nekretnina stvarne slubenosti lex rei sitae poslunog dobra (koje trpi) Pokretne stvari mobilni sukob zakona Dva reenja - princip steenih prava (stvaranje pravnog stanja) ili ad hoc reavanje Stvari u tranzitu prelazak stvari preko tree drave Lex loci destinationis

Menica i ek sa elementom inostranosti

Zakon o menici i Zakon o eku ista pravila sukobu zakona Menina (ekovna) sposobnost, forma menine (ekovne) obaveze i prava i obaveze kod menice (eka) Menina (ekovna) sposobnost lex nationalis izdavaoca. Dve dopune: renvoi i teorija najvee vrednosti. Renvoi prihvata se ovaj institut, ali ne dovodi do rezultata Teorija najvee vrednosti ako nije sposoban po lex nationalis, onda treba konsultovati pravo zemlje u kojoj je menina obaveza preuzeta lex loci actus

Menica i ek sa elementom inostranosti

Forma menine (ekovne) obaveze locus regit actum gde je menina obaveza preuzeta Prava i obaveze kod menice (eka) zakon mesta plaanja (lex loci solutionis) i zakon mesta preuzimanja (lex loci actus) Lex loci solutionis prava i obaveze glavnih dunika akceptanta kod trasirane menice i izdavaoca sopstvene menice. Po ovom pravu i mere koje se preduzimaju kod gubitka ili krae menice ili eka. Lex loci actus ostali, sporedni, dunici mesto gde je dat potpis dunika. Po ovom pravu i rokovi za preduzimanje regresnih zahteva.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Autonomija volje korigovanje putem javnog poretka i izigravanja zakona Merodavno pravo za zastarelost kao i za glavni pravni posao Forma ugovora locus regit actum (lex loci actus) mesto gde je ugovor zakljuen. Ako su nepokretnosti lex rei sitae Autonomija volje kod forme ugovora ako su stranke izabrale jedno pravo, onda moe i forma. Neka shvatanje kau da moe i posebno za formu. Meutim, ne kada su u pitanju nekretnine.

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Merodavno pravo za pojedine ugovore: 1) Kupoprodaja lex loci venditoris domicil dunika karakteristine prestacije prodavca u vreme prijema ponude 2) Transfer tehnologije sedite primaoca tehnologije u vreme zakljuenja ugovora 3) Ugovor o radu mesto rada (gde se obavlja ili gde se obavljao)

Ugovorni odnosi sa elementom inostranosti

Beka konvencija o meunarodnoj prodaji robe 1980. veliki broj ratifikacija. Unifikacija materijalnog prava. Primenjuje se kada su stranke iz drava ugovornica ili kad MPP pravila ukazuju na pravo drave ugovornice. Primena ugovarai imaju sedite u ugovornici, a sedite arbitrae moe biti u ugovornici ili van nje: a) ako jeste onda se primenjuje, b) ako nije onda zavisi od primene kolizionih normi.

Vanugovorni odnosi sa elementom inostranosti graanskopravni delikti

Osnovno pravilo lex loci delicti commissi Kod nas dva shvatanja_ mesto tetne radnje i mesto tetnih posledica. Povoljnije za oteenog. Brodovi, vazduhoplovi niija zemlja lex banderae. Teritorija - lex loci delicti commissi

Meunarodno graansko procesno pravo graanski sudski postupak sa elementom inostranosti

Voenje postupka sa elementom inostranosti po lex fori Zakon o MPP i Zakon o parninom postupku Na meunarodnu nadlenost se pazi po slubenoj dunosti Norme o mesnoj nadlenosti primenjuju se i na meunarodnu nadlenost Norme o nadlenosti su uvek jednostrane (za razliku od kolizionih normi). One ne govore koji je sud nadlean, ako nije domai.

Meunarodno graansko procesno pravo graanski sudski postupak sa elementom inostranosti

Iskljuiva nadlenost samo domai sud. Predvia se izuzetno. ZMPP predvia sledee sluajeve kod kojih je odreena iskljuiva nadlenost: a) stvarnopravni sporovi na nekretninama u domaoj zemlji (l.56 ZMPP) b) brani sporovi da je tueni domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.61) c) kod utvrivanja oinstva i materinstva tueni dete koje je domai dravljanin i da ima domicil u domaoj zemlji (l.64) d) nepokretna zaostavtina u domaoj zemlji (l.71,72,73) e) uvanje, vaspitanje i podizanje deteta tueni i dete domai dravljani i da imaju domicil u domaoj zemlji (l.66) f)davanje dozvole maloletniku za stupanje u brak ako su oba verenika domai dravlajni, a ako se brak zakljuuje u domaoj zemlji, dovoljno je da je jedan od verenika domai dravljanin (l.70) g) proglaenje nestalog lica umrlim domai dravljanin (l.78) Konkurentna nadlenost nadlenost i domaih i stranih sudova

Meunarodno graansko procesno pravo pojedini instituti

Aktorska kaucija (cautio iudicatum solvi) obaveza polaganja kaucije za stranca tuioca, zbog izbegavanja parninih trokova odlaskom u inostranstvo u toku ili nakon zavretka spora. Zahtev postavlja tueni na prvom roitu ili na roitu za glavnu raspravu, ali najkasnije do zavretka glavne rasprave. Reciprocitet. Besplatna sudska pomo (siromako pravo) uzajamnost. Uverenje nadlenog organa (poreska prijava ili sl.). Litispendencija postupak u vie drava. Sukob nadlenosti. Prekid postupka. Uslovi za litispendenciju: a) identitet predmeta i stranaka b) da ne postoji iskljuiva nadlenost domaih sudova c)uzajamnost izmeu zemalja u kojima su pokrenuti postupci d) da postoji zahtev stranaka, ne prekida se ex officio

Meunarodno graansko procesno pravo meunarodna pravna pomo

Saradnja sudova. Dostavljanje nepravilno dostavljanje moe dovesti do odbijanja priznanja strane odluke. Tri naina dostavljanja: a) ako se radi o stranim dravljanima diplomatski nain b) ako se radi o domaim dravljanima konzularni nain c) domicil notifikacije punomonik za prijem pismena Hake konvencije i Evropska konvencija o obavetenjima o stranom pravu, centralni organi, agencije za prijem i slanje pismena koje komuniciraju Zamolnica na jeziku zamoljene drave. ZPP predvia sa prevodom (sa originalom). Ostali vidovi meunarodne pravne pomoi: izvoenje dokaza, sasluanje stranaka. Procesne radnje po lex fori. Izuzetno po stranom pravu, pazi se na javni poredak domae zemlje.

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavke

Strana sudska odluka se izjednaava sa domaom. Izvrava se strana odluka (njena sadrina), ali mora da postoji reenje o priznanju. Pretpostavke opte i posebne Opte za sve odluke, mogu biti pozitivne i negativne Pozitivne: 1) Meunarodna nadlenost 2) Pravosnanost (izvrnost) 3) Uzajamnost materijalni reciprocitet

Priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka pretpostavke

Negativne: 1) nepotovanje prava odbrane (dostavljanje) 2) nepostojanje iskljuive nadlenosti 3) zabrana povrede javnog poretka 4) da ne postoji pravosnana domaa odluka u istoj stvari 5) da ne postoji ve priznata strana odluka u istoj stvari 6) da nije zapoet postupak u domaoj zemlji u istoj stvari Posebne pretpostavke kod statusnih odluka: 1) domai dravlajni ako je primenjeno strano pravo, a trebalo je domae, priznae se ako to pravo bitno ne odstupa od domaeg 2) dravljani porekla odluke ne insistira se na uzajamnosti i javnom poretku 3) dravljani treih drava ako ispunjava uslove po pravu drave ije dravljanstvo ima to lice

Meunarodna trgovaka arbitraa

Vrste: ad hoc i institucionalne Ad hoc za 1 sluaj ( 3 ili neparan broj arbitara) Institucionalne stalna organizaciona struktura, tehniki uslovi, pravila postupka Institucionalne: otvorene i zatvorene. Otvorene svi privredni subjekti. Zatvorene lanice organizacije koja je osnovala arbitrau. Izvori normi: 1) autonomija volje stranaka, 2) institucinalna pravila nedravnog porekla Model zakon UNCITRAL 1976., 3) dravne procesne norme, 4)meunarodni izvori normi: enevski sporazum o arbitranim klauzulama 1923., enevska konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1927., Njujorka konvencija o priznanju i izvrenju stranih arbitranih odluka 1958., Evropska konvencija o meunarodnoj trgovakoj arbitrai 1961.

Meunarodna trgovaka arbitraa

Arbitrani sporazum: kompromis (spor je ve nastao) i kompromisorna klauzula (sastavni deo osnovog ugovora). Uslovi za punovanost arbitranog sporazuma: 1) da je bar jedna o stranaka lice stranog dravljanstva 2) arbitrabilnost spora 3) nepostojanje iskljuive nadlenosti domaeg suda 4) neparan broj arbitara, ali nije uslov 5) pismena forma 6) domaaj arbitranog ugovora, koji sproovi mogu da se obuhvate arb.sporazumom Pravila postupka: pravilnici arbitraa, dopune ako postoje pravne praznine: odreivanje od strane stranaka, odreivanje od strane arbitara, primena procesnih pravila drave u kojoj se vodi postupak

Meunarodna trgovaka arbitraa

Konstituisanje arbitrae: svaka stranka odreuje po jednog arbitara (ili vie), a oni se dogovaraju o predsedniku arbitrae. Ako ne odrede, pravilnici imaju reenja. Kod ad hoc arbitraa, o takvim situacijama odluuje generalni sekretar Stalnog arbitranog suda u Hagu. Spoljnotrgovinska arbitraa pri Privrednoj komori u Beogradu: ako pravilnik ne sadri reenje za postupak, onda stranke ili ZPP. Rokovi nisu strogi. Arbitri sa liste. Mogu i strani van liste, ali predsednik arbitrae samo domai.

Meunarodna trgovaka arbitraa

Primena materijalnog prava:1) kolizione norme drave u kojoj arbitraa odluuje 2) nenacionalne kolizione norme, odreuju ih arbitri lex arbitrii 3) opti principi pravinosti ex aequo et bono 4) autonomno pravo meunarodne trgovine lex mercatoria 5) vie metoda Pravna sredstva protiv arbitranih odluka: - tuba za ponitaj; - kontrola strane arbitrane odluke u postupku priznanja i izvrenja Poreklo arbitrane odluke: po ZMPP strane arb. odluke su donesene van teritorije domae zemlje i ako su donesene na teritoriji domae zemlje po stranom postupku. Inae, razliiti kriterijumi u drugim zemljama: sedite arbitrae, zakon kome su stranke podvrgle spor, itd.

Meunarodna trgovaka arbitraa

Priznanje i izvrenje stranih arbitranih odluka pretpostavke: 1) nadlenost arbitrae arbitrani sporazum 2)odluka pravosnana i izvrna 3) potovanje prava odbrane 4) potovanje javnog poretka 5) sastav arbitrae u skladu sa arbitranim sporazumom 6) prekoraenje ovlaenja od strane arbitara 7) izreka protivrena ili nerazumljiva 8) materijalna reciprocitet Postupak priznanja i izvrenja: mesno nadlean sud, reenje, alba viem sudu, treba podneti zahtev, original odluke ili prepis, izvorni arbitrani sporazum

Meunarodna trgovaka arbitraa

Njujorka konvencija o priznanju stranih arbitranih odluka 1958.: nudi mogunost da stranka trai priznanje ili na osnovu bilaterlanog ugovora ili na osnovu te Konvencije; ograniava razloge zbog kojih se moe odbiti priznanje; kad se stranka protivi priznanju, teret dokaza na njoj. Ponitaj domae arbitrane odluke tuba, subjektivni (30 dana) i objektivni rok (1 god.). Razlozi: a) ako nije zakljuen arbitrani sporazum ili je nepunovaan b) povreda odredaba arbitranog sporazuma u pogledu sastava arbitrae ili postupka c) nedostatak obrazloenja d) ako je arbitraa prekoraila ovlaenja e) izreka nerazumljiva ili protivrena f) ako se stranka osuujena inidbu koja nije doputena g) ako postojeneki razlozi za ponavljanje postupka po ZPP

Pravni poloaj stranaca

Direktno regulisanje, a ne kolizionim normama Primena domaih normi Apatridi se smatraju kao stranci Prava po dostupnosti: - opta (dostupna svima), relativno rezervisana (uslovljena), apsolutna (zabranjena strancima) Porodinopravni odnosi opte pravo. Uslovljeno kod usvojenja, kada stranac eli da usvoji dete domaeg dravljanstva. Isto i kod starateljstva. Nasleivanje nepokretnosti, uslov reciprocitet Stvarnopravni odnosi nepokretnosti, uslov reciprocitet Obligacionopravni odnosi ako se odnose na nepokretnosti, onda uslov