Literatura: Hajdiger M. Doba slike sveta Sutinske pojave novog veka su: 1. Nauka shema predmetnog podru ja!

! istra"ivanje # eksploata$ija %. Mainska tehnika predstavlja sutinu novovekovne tehnike &. 'la(ak umetnosti u estetiku) umetni ko delo postaje predmet do"ivljaja! pa se umetnost smatra i(ra(om ovekovog "ivota. *. Ljudsko delovanje se reali(uje kao kultura) ostvarivanje najviih vrednosti negovanjem najviih ovekovih dobara. +. ,be(bo"enje) ne predstavlja atei(am! ve- se najpre slika sveta pripisuje beskona nosti! apsolutnosti i be(uslovnosti! i pored toga hri-anstvo postaje jedan .pogled na svet. koji se prilago/ava novom dobu. ,be(bo"enje je stanje neodlu nosti u ve(i sa 0ogom ili bogovima. 'pravo ta distan$a predstavlja obe(bo"enje. Nastala pra(nina se popunjava istorijskim i psiholokim istra"ivanjem mitova. 1ta je smisao tih pojava2 1ta je smisao novovekovne nauke2 3ojam nauke je de4initivno ra(li it od gr kog .episteme. ili srednjevekovne .s$ientia. ili .do$trina.. Dodue ne trebamo .upore/ivati. novovekovni na in miljenja sa prethodnim ni po sistemati nosti ni eg(aktnosti. 5o su tehni ki pojmovi koji odre/uju pre$i(nost i(ra(a! dok sam i(ra( (avisi od epohe u kojoj je stvoren. 5ako je 6ristotelov stav da laka tela te"e na gore sasvim eg(aktan u okviru njegove epohe. Sutina sadanje nauke je istra"ivanje. 1ta je sutina istra"ivanja2 ' tome da sa(nanje organi(uje samo sebe u nekoj oblasti bivstvovanja! prirode ili istorije. #stra"ivanje projektuje emu prirodnih pro$esa u odre/enoj oblasti prirode tako da dobijamo nau ne dis$ipline. Najranija nauka koja je projektovana u novom veku je matematika fizika. ,na se (ove .matemati ka. (ato to .matemati ko. (na i .ve- po(nato i( iskustva.. 5o su injeni$e telesnost tela! biljnost biljaka! "ivotinjskost "ivotinja! ove nost oveka! i pored toga brojevi. 7i(ika je najpre sa(nanje prirode! pa (atim sa(nanj materijalno telesnog u njegovom kretanju. Sada u novom obliku smatra se da se kro( nju utvr/uje neto a priori ve-) po(nato. 5o po(nato je ve- utvr/en model prirode: 8u sebi (atvorena dinami ka me/usobna ve(a mnotva ta aka spregnutih u prostoru # vremenu9. ' tu emu se unose odre/enja: kretanje (na i promena mesta. Nijedno kretanje # prava$ kretanja nemaju prednost nad drugim. Svako mesto jednako je svakom drugom. Nijedan trenutak nema prednost u odnosu na drugi. Svaka sila se odre/uje preko njenih posledi$a po kretanju! to (na i promeni mesta u jedini$i vremena. Sve u prirodi mora se smestiti u tu shemu prirode.

Svako istra"ivanje prirodnih nauka mora po-i od te eme i mora se pove(ati sa njom kako bi bilo :eg(aktno;. Nasuprot tome! nijedna duhovna nauka! da bi ostala nauka u strogom smislu! mora biti neeg(aktna. ' drutvenim naukama se sasvim druga ije projektuje predmetno podru je. 3ored projekta! druga bitna $rta istra"ivanja je objanjenje. ' nau nom postupku se gomilaju injeni$e! i stvaraju se (akoni koji predvi/aju odre/ene promene na jedan 4iksiran na in. #stra"ivanje injeni$a u prirodi je uspostavljanje i uvanje pravila i (akona. ,bjanjenje ima dve strane! ono najpre neto nepo(nato utemeljuje preko ne eg po(natog! a (atim to po(nato opravdava preko nepo(natog. ,bjanjenje se vri u istra"ivanju. #stra"ivanje se vri posmatranjem! merenjem i eksperimentom. Ni srednjevekovna s$ientia ni anti ko episteme nisu nauka upravo (bog toga to nisu doli do istra"ivanja. <od 6ristotela imamo tragove istra"ivanja: posmatranje stvari! njihovih svojstva! promena i kako se ponaaju pod odre/enim uslovima. 6li takvo posmatranje .e=perimentum.! se sutinski ra(likuje od istra"ivanja i istra"iva kog eksperimenta. >ksperiment po inje u(imanjem nekog (akona (a osnovu! predstaviti uslov gde -e i( toga nu"no slediti neki re(ultat. 3ostavljanje (akona se! pak! vri s ob(irom na shemu predmetnog podru ja. 5a ema daje meru i o ekivane re(ultate uslova. Stoga istra"ivanje ne mo"e po eti i (avriti se sa eksperimentom. ?bog toga @od"er 0ekon Asrednji vekB nije po etnik nauke novog veka kako mu mnogi pripisuju! ve- nastavlja 6ristotela. Svaka nauka! kao istra"ivanje! se temelji na projektovanju ograni enog predmetnog podru ja. 5o ograni enje Aspe$ijali(a$ijaB nije nedostatak! ve- nu"nost nauke. Spe$ijali(a$ija nije re(ultat! ve- temelj napretka istra"ivanja. >ksploata$ija je jo jedna bitna odlika nauke! i re(ultat je njene institu$ionali(a$ije. Nau nik nestaje! stvara se istra"iva koji radi u istra"iva kim predu(e-ima. 5a predu(e-a odre/uju njegov rad! ona mu daju in4orma$ije koje -e obra/ivati na kongresima! a raspravlja o problemima na simpo(ijumima. 3otpisuje ugovor sa i(dava em i i(dava bira koju -e knjigu istra"iva pisati. #stra"iva postaje Ctehni ar8. <oja je meta4i(i ka osnova novovekovne nauke i istra"ivanja2 3riroda i istorija. Nauka pokuava da svojim istra"ivanjem prora una u budu-nosti ta -e se desiti! ili u prolosti da naknadnim ra unom sa(na ta je bilo. 5o ra unanje ho-e da oveku predstavi sigurnost u pogledu bivstvuju-eg. Nauka se pojavljuje tek kada istina postane i(vesnost predstavljanja. ' Dekartovoj meta4i(i$i se prvi put tako de4inie bivstvuju-e kao predmet predstavljanja a istina kao i(vesnost predstavljanja. Sva novovekovna meta4i(ika se kre-e u tom okviru dekartove meta4i(ike. Novi vek je sa sobom doneo ogroman preokret u odnosu na srednji vek! jer u novom veku dola(i do i(ra"aja jedan individuali(am. Dovek se osloba/a stega starog veka.

#stovremeno novi vek stvara objektivi(am koji se nai(meni no smenjivao sa subjektivi(mom u jedan novi vid kolektivi(ma. ' emu se poka(uje ta promena u oveku2 ' novovekovnoj sli$i sveta. 1ta je slika sveta2 1ta je svet2 Svet je priroda! kosmos ali i istorija. 'jedno priroda i istorija ne is$rpljuju skro( pojam .svet.! jer se pored toga smatra osnova sveta. 1ta je slika2 Slika je opis! ali pod pojmom .slika sveta. misli se na opis prirode u $elini onakvim kakav se nama pri injava. #mamo sliku o ne emu! koju posmatramo sa nae ta ke gledita. Slika sveta ne (na i imati sliku o svetu! ve- svet shvatiti kao sliku. Ede nastaje slika sveta donosi se sutinska odluka o bivstvuju-em u $elini. Ede se bivstvuju-e ne tuma i tako! svet se ne mo"e premestiti u sliku. Nije od srednjevekovne nastala novovekovna slika! ve- je sutina bivstvovanja promenjena u novu sliku. ?a srednji vek sutina bivstvovanja je .ens $reatum. ono to je bog stvorio. 6nti ko doba je predstavio 3armenid .5o gar auto noein estin te kai einai. 0ivstvuju-e posmatra oveka u neskrivenosti! ovek skuplja i spaava ono oko sebe ra(abiraju-i. Er ki svet nije mogao da postane slika! ali je poslao poruku .ra(abiranja. to u novom veku postaje representa$ija! stavljanje naspram sebe. 5ako svet postaje slika nasuprot oveku ) subjektu. 5o to je ovek postao subjekt (na i da mo"e predstaviti svet kao sliku. 5u se pojavljuje humani(am! kada svet postaje slika. Humani(am u u"em smislu je moralno) estetska antropologija. ,snovni pro$es novog veka je osvajanje sveta kao slike. Slika tu (na i tvorevina predstavlja kog proi(vo/enja. Nauka je 4orma u kojoj ovek sebe smeta u svetu! i postaje u esnik u ispunjenju svoje sutine. 5akvo ra(miljanje nije dostupno svima. @ad ga u (natnoj meri umanjuje.