1.

Poglavlje

Varoica na jugu Srbije budila se iz sna. S prvim zracima sunca u Janjinoj sobi ve se mogla uti buka s pijace preko puta. Seljaci su se glasno dovikivali, domaice su zastajale na ulici, ne tedei glas pri prepriavanju traeva. Sanjivi vozai su kripeli konicama izbegavajui neoprezne pijane kupce. Janja je pokuala da produi lep san koji je bukom iznenada bio prekinut, ali nije joj polo za rukom. Pridigla se, protrljala oi i sa aljenjem shvatila da je otpoeo jo jedan dan. Iz dnevne sobe nisu dopirali nikakvi zvuci, pa se Janja urno presvukla i izala iz svoje sobe. Kao i uvek, u dnevnoj sobi je bio nered. Na niskom drvenom stolu stajale su ispijene flae piva. Moglo ih je biti preko trideset, ali se devojka nije usudila da broji. Dve pepeljare bile su do vrha pune pikavaca, a miris nikotina ju je prosto guio. No, bilo je to za Janju jutro kao i svako drugo. U kupatilu se umila, oeljala i zakljuila kako joj je kosa previe porasla. Pokupila ju je u rep, a onda se na prstima izvukla i vratila u svoju sobu. Bilo je tek est sati, pa je imala dovoljno vremena da se nasloni na prozor i posmatra svoje sugraane kako etaju po pijaci. Poneka ena bi joj mahnula. Bile su to majke njenih kolskih drugarica.

Janja bi im uzvraala s osmehom, ali je znala da je u oima svih tih ena ona jadna, nesrena kerka veito pijanog Mirka, koji je i njenu majku oterao u grob svojim kockanjem i pijanstvima, a najvie fizikim i psihikim maltretiranjem. ak se i na kui u kojoj su iveli videlo da tu ne postoji prava muka ruka. Malo dvorite zaraslo je u korov, kapija je bila odvaljena tako da je zapinjala o zemlju, fasada je otpadala, staklo na ulaznim vratima bilo je polomljeno, dok je tronom krovu falilo nekoliko crepova. A nekada nije bilo ba tako. Sve do Janjine trinaeste godine ta kuica, iako mala i siromana, bila je nalik na kuicu iz bajke. Njena pokojna majka gajila je u dvoritu prelepo areno cvee, a kapija i ograda bile su uvek besprekorno obojene u jarkocrvenu boju. Janjina majka je radila kao uiteljica u osnovnoj koli, ali je stizala da svom voljenom muu, najboljem elektriaru u varoi, svaki dan spremi dobro jelo, a da svoju jedinicu uvek uredno obue, s ljubavlju je poduava ivotu i da time bude jedna od najvoljenijih i najcenjenijih ena u varoi. A onda se desila strana nesrea, koja je preko noi promenila Janjin mladi ivot. Naime, njen otac, Mirko Struja kako su ga zvali, na povratku s posla neoprezno je preao ulicu. Na njega je naleteo kamion i vie od mesec dana lekari su se borili za njegov ivot. Na sreu, a moda i na nesreu, preiveo je, ali od tada vie nikad nije bio isti. Janji nisu davali da ga obilazi u bolnici, no kad je doao kui sa takama i desnom rukom smrskanom do lakta, devojica je oseala da je njen pravi otac zauvek ostao ispod tokova onog nesretnog kamiona. I kako to obino biva, Mirko je poeo da pije. Poto vie nije mogao da se slui desnom rukom, sav teret je pao na jadnu Janjinu majku. Kuni budet je bio prepolovljen, doli su dani inflacije, na trpezi nije bilo novog jela svakog dana, esto su im sekli struju, a kua je postala sve zaputenija. Oeva nemo postala je nepodnoljiva. Onom zdravom rukom nije mogao da vezuje elektrine ice, ali je itekako snano umeo da udari svoju suprugu, a nekad i kerku ako bi se umeala. Tad je Janja nauila da ne pokazuje emocije. ak ju je i jadna majka savetovala da ne reaguje kad se Mirko vrati kui pijan, da ne plae kad ona dobija batine, pa je jadnica nauila da plae u sebi dok joj je lice bilo sasvim ravnoduno. Za Janjin sedamnaesti roendan majka je pala u postelju. Uzalud su komije molile Mirka da zove lekara, on je govorio da se prokletnica izvlai jer je lenja. I kad je nakon samo etiri dana bolovanja ispustila duu, Janjinoj majci nije odobrio ak ni to to je umrla. Od tada je Janja ivela pored oca s kojim nije ni razgovarala. Retko su se i sretali jer je on iveo nou sa svojim flaama, dok bi preko dana spavao vrstim snom. U

poetku su iveli od socijalne pomoi i novca koji su im slali majini roaci iz daleke vedske. Meutim, kako je vreme odmicalo, rodbina je zaboravila na Janju, a socijalna pomo nije bila dovoljna da Mirko Struja prehrani sebe i dete, a uz to i da svako vee popije gajbu piva. Iako je Janja imala ambicije da posle srednje kole upie medicinski fakultet, morala je da odbaci svoje snove i da se odmah nakon izlaska iz gimnazije zaposli u lokalnom kafiu kao konobarica. Ljudi su je voleli, ali su isto tako smatrali da je udna i da nikada nee biti sasvim normalna ena s obzirom na sve to je preivela. A bila je nestvarno lepa. Bujna crna kosa padala joj je u blagim talasima niz lea i dopirala sve do struka. Crne kose oi i duge trepavice davale su joj sanjalaki izgled. Savrene jagodice, mali nosi, pune usne boje vinje, gladak, dugaak vrat, slagali su se s izvajanim telom, koje je iz godine u godinu bilo sve primamljivije za muke oi. Grudi su joj bile kao jabuke, struk tanak, noge duge i zategnute. Koraala je lagano, elegantno, nesvesna koliko ju je priroda obdarila seksepilom. Ne, Janja toga nije bila svesna. Nije ni udo, jer joj se niko od mladia iz varoi nije udvarao. Bila je obeleena svojim ocem i uasnim uslovima u kojima je ivela. Kako je Janja bila inteligentna, znala je da je ljudi saaljevaju i da je samo pogled na njen dom bio dovoljan da nijedan momak ne poeli da ima neto s njom. Poto nije imala dovoljno para za odeu, oblaila se vrlo skromno. Imala je troje pantalona i nekoliko bluza i dempera, jedan par cipela i jedan par izmica za zimu, kao i jednu debelu jaknu. Trudila se da bar uvek bude ista, ali drugi nisu smatrali da je to mogue. Zbog svega toga Janja je bila sigurna da e itav ivot ostati sama s ocem, da e godine proleteti pored nje za tren i da na ovom svetu samo izdrava nekakvu kaznu.

2. Poglavlje Iako je gazda kafia Holivud, u kome je radila, kao radno vreme oznaio osam sati, Janja bi se svako jutro pojavljivala ve u sedam i polako bi sreivala stolice i stolove u bati, zatezala stolnjake, postavljala pepeljare i brisala prozorska stakla. Bio je to moderan kafi u samom centru varoi. Janju su svi voleli i nikada nije imala problema kao Ceca, devojka iz suprotne smene. Ceca je imala ogromne grudi i rado ih je pakovala u preveliki dekolte, pa su na osnovu toga mnogi momci mislili da imaju pravo da se s njom vulgarno naale. Janja ju je vie puta

savetovala da se oblai manje provokativno ako eli da sprei rune scene, ali Ceca je bila prava udavaa koja je mislila da e na osnovu svoje raskone prirode najpre da upeca mua. Varoica nije bila toliko mala da bi se znalo ba svaije ime i prezime, ali ni dovoljno velika da se glasine ne proire brzo. Ceca je bila u vezi s vlasnikom jedine diskoteke u mestu. Ostavio ju je kad se oenio jednom bogatom jedinicom. Nakon toga je bila obeleena i nijedan momak koji je drao do sebe nije eleo neiji otpadak. Bio je to danak koji svaka mlada devojka mora da plati ukoliko ivi u varoici, a ne gleda deset godina unapred. Kad bi se Ceca alila Janji kako je nijedan potencijalni mladoenja nee, Janja bi je teila govorivi da postoji i gore od toga. Bogati, ta ima gore od toga da te nijedan nee jer si bila s nekim kao to je moj bivi? Ima, Ceco, ima. Ti si bar bila s mukarcem i zna kako je to. Ja nisam i mene niko nee ni da proba. Tebe e bar hteti za zabavu, pa se tu neki moda i zaljubi, a kako e neko u mene da se zaljubi kad unapred misli da sam aljkavua i da sam puna nekih bolesti jer mi je kua takva kakva je?! Da, Janja nikada nije bila ni blizu veze, ali je polako odustajala ak i od toga da mata o neemu nalik na ljubav. Vie je nije ni zanimalo kako izgleda, poela je da prezire svoju prelepu kosu, koju je nekad smatrala najveim blagom. Postala je ravnoduna i prema momcima, vie nije razlikovala ko je lep, ko je armantan, a ko dobar za enidbu. Samo se pitala da li bi mogla bar za ivota da se poljubi onako filmski, bar da sazna kako se to radi. Njeno telo je ponekad bilo pod uticajem hormona, znala je da oseti seksualnu elju, ali ne prema nekom oveku, ne zbog nekog odreenog, ve tek tako, uglavnom kad bi bila sama, ali se nikada nije podavala tom oseanju, ve je energiju usmeravala na itanje, pletenje, na pisanje pesama i na druge stvari koje nisu imale mnogo veze s mukarcima. I tog dana je otvorila kafi ranije. Bio je pravi proleni dan, pomolilo se prvo sunce i ogrejalo grad. Kad je sve postavila na mesto i posluila prvu muteriju, jednog starijeg gospodina sa eirom, i sama je sela u batu i posmatrala prolaznike. Nekad je volela tu varo, naroito kad je bila okupana suncem. Tad bi zaboravila na sve ono to se deavalo u njenoj kui. Ipak, ee je mrzela svoj ivot i nemo da nekim drugim ljudima, koji je nee ceniti po oronuloj fasadi kue i izanaloj kapiji, pokae kako je ipak vredna ljubavi. Uzdahnula je i povukla dim cigarete. Otac bi je ubio da zna da pui, no on nije izlazio danju, a pogotovo nije dolazio u centar. Njegove omiljene kafane bile su na izlazu iz gradia, tamo gde se

susretao samo s onima koji su bili dovoljno pijani da ga ne postide. Pitala se da li ona voli svog oca. Nije mogla da veruje da je tako otupela, da joj je sasvim svejedno gde je on, da li e dobiti cirozu jetre, da li e ga ponovo pokupiti neki kamion kad se bude vraao iz kafane pijan. A bila je sigurna i da je njenom ocu sasvim svejedno ta e se desiti s njom. Nekad ju je ta misao dovodila do suza, ali vreme plakanja je prolo.

3. Poglavlje Njena smena se zavrila. Pozdravila se s nekoliko momaka koji su celo prepodne u bati popunjavali kladioniarske tikete, a onda se lagano uputila kui. Njen otac bi obino ustajao predvee i traio neto za jelo, a ako toga ne bi bilo, lupao bi sve po kui i psovao Janjinu mrtvu majku to se tako olako izvukla. Zato je Janja od svakog bakia pokuavala da kupi bar neto kako bi izbegla oev napad besa. Kad je prila kui, iznenadila se kad je ugledala veliki srebrni automobil koji je bio parkiran ispred kapije. Primetila je beogradske tablice. Janja je ula glasove iz kue i pretpostavila da im je neko doao u goste. Primakla se ulaznim vratima. Jasno je ula oev promukli glas, ali nije mogla da razume ta tano pria. Mumlao je, podrigujui s vremena na vreme. Radoznala da vidi ko im je to iz velikog grada doao u goste, ula je unutra. U dnevnoj sobi zatekla je oca u donjem delu pidame i pocepanoj treger-majici, s pivom u ruci, kako se klati ispred jednog visokog sedog oveka u odelu. Na trenutak je osetila miris skupog parfema. Postidela se sebe, razbacanih flaa, prljavog tepiha, oevog neobrijanog lica, iako nije imala pojma zato bi se tako oseala pred jednim strancem. Ovo je Janja. Vidi, velika je to devojura, moe ona bez iije pomoi. Janja nije imala pojma zato to otac govori. Visoki sedi mukarac joj se blago nasmeio i pruio ruku. Zdravo, Janjo, ja sam Slavia, tvoj ujak. S uenjem je prihvatila njegovu negovanu ruku. Stisak je bio snaan, ali joj je prijao. Ovaj gospodin joj je ulivao neku sigurnost. Ja sam Janja. Sigurno se pita kako sam ti ja ujak? Klimnula je glavom, mada se to nije pitala. Zadivio ju je svojim dentlmenskim izgledom tako da su joj njegove rei promakle. Vidi, tvoja majka je moja sestra od tetke. Nikad nismo bili bliski. Ja sam otiao iz ovog grada jo kao dete, moji roditelji su se preselili u

Beograd i tamo sam odrastao. Dugo nisam imao pojma ta se sve desilo s njom, ak do pre mesec dana nisam znao da ti postoji, a onda su me kontaktirali roaci iz inostranstva i zamolili me da te posetim jer nisu imali vesti od tvog oca due vreme. Tako sam ja doao da te upoznam. Jes', da te upozna. avola, doao si da mi dri predavanja kako da vaspitavam roenu ker! Janja je tek tad shvatila da njenom ocu nije drago to je ovaj ovek doao u njihovu kuu. Meutim, Slavia se nije obazirao na mamurnog Mirka. uo sam da si prekinula kolovanje i da radi u nekom lokalu. Janja je klimnula glavom. Zar nisi suvie mlada da bi se zakopala ovde kao konobarica? To je nekad i sama mislila, ali zar je mogla da bira?! U tom trenutku otac je dobio napad besa. Poeo je rukama da obara jednu po jednu flau sa stola i da vie nekontrolisano. Ko si, bre, ti da mi dolazi ovde tako namirisan i da mi se obraa kao da ima neka prava? Nisi imao pojma da ova mala postoji, a sad joj dri predavanja? Nego ta je trebalo? Da je aljem na fakultet, a da nemamo ta da jedemo? Molim te, Mirko, smiri se. Razumem da ti je ona nesrea upropastila ivot, ali nemoj to da radi i svom detetu. Pogledaj je kako je lepa, kao aneo. I mila. Ima majine oi. Nije joj mesto u ovdanjim lokalima. Nego? Da nee moda ti da joj prui neki bolji ivot? Janja je pognula glavu. Zaista, otac je bio u pravu. Ma koliko da je ovaj stranac delovao da je dobar i saoseajan, ona nije imala nita od njegovih predavanja. Taj ujak nije shvatao kako se ivi u toj kui. Verovatno ne zna ta je to prazan friider, ne zna ta su neplaeni rauni za struju, nikada nije iskusio svakodnevnu borbu sa sramotom i prljavtinom koja ih okruuje. Mirko, ja mislim da bi mogao da pusti Janju da poe sa mnom. Nastao je tajac. Janjine oi bile su pune iekivanja, nade, ali i neverice dok je oekivala nastavak ove prie. Otac je takoe zastao, ali mu se na licu pojavio ironian osmeh. Je li? Da ti predam kerku kao da je neka stvar? Ovo je okiralo devojku. Na trenutak je pomislila da je otac na neki svoj nain voli, da izmeu dva pijanstva ipak zna da je i ona tu, uz njega, ali da zbog alkohola zaboravi na sve. No, nastavak iz oevih usta doao je kao amar otrenjenja. Hoe da ti je dam, a? Odvee je za Beograd da tamo radi s njom ta ti je volja, a ja? ta e biti sa mnom? U ovu kuu ona donosi pare, jer da ne donosi, odavno bih je oterao. Kako misli da ja ovde ivim bez nje? Janja je osetila da se gui. Novac je bio jedini razlog zato je jo u kui. Oekivala je da se sedom oveku sve zgadi i da uz psovku izleti napolje, sedne u svoj srebrni auto, odjuri za Beograd, i zauvek zaboravi da je ikada video sestriinu. Meutim, Slavia se nakaljao, malo razmislio i

smirenim glasom predloio: Ako bih ti meseno slao dovoljno novca za izdravanje, recimo, u visini njene plate, da li bi je onda pustio sa mnom? U oima mu je videla pohlepu. Vie nije bio besan, sad je kao lisica lukavo gladio bradu i zbrajao cifre u glavi. Janja nije mogla da veruje da stoji ispred dva oveka s kojima deli istu krv i da oekuje da je jedan od njih iznajmi drugome. No, na sve je navikla, pa nije imala elju da se pobuni. Pa... kako ja da znam da e da mi alje pare? Moemo da potpiemo neki ugovor o izdravanju. Naravno, to bi bio interni ugovor, teko da bismo mogli da sastavimo neto legalno o iznajmljivanju punoletne osobe. Otac je jo malo razmiljao, a onda se iznenada nasmejao srdanije nego to je Janja ikada zapamtila i pruio Slavii ruku u znak dogovora. Dogovorili smo se, vodi je. Ali pare odmah. Slavia se okrenuo ka Janji. Kolika je tvoja plata u kafiu? Progutala je knedlu, pogledala je u oca i shvatila da je cifra koju je izgovorila neto via od njene prave plate. Uinila je to iz straha da bi otac mogao da se predomisli ako ujaku kae neku niu sumu. Slavia je bez pogovora izvadio novanik i dok je brojao novac, rekao joj da spakuje stvari.

4. Poglavlje Nije progovorila ni re sve dok nisu izali na autoput. Plaila se da sve to sanja. Tek kad je videla znak za Beograd, znala je da to nije san. Stiskala je veliku kesu u krilu. Ujak je vozio brzo, i to ju je plailo. U njega nije smela ni da pogleda, bojala se da e videti lice nekog drugog oveka. Tek tada se zapitala gde je to ujak vodi. Beograd je u njenim mislima bio ogroman grad. Slavia je iznenada skrenuo na pumpu. Janja je zadivljeno gledala u svemirsku stanicu na kojoj je dominirala zelena boja. Parkirali su se i Slavia je izaao. ekao je da i ona izae iz kola, ali Janja je i dalje sedela na suvozaevom mestu, skupljena od straha. Hajde, idemo da popijemo neto. No, devojka se nije pomerila. Plaila se da e je Slavia predati nekim drugim ljudima i da uopte nee stii do Beograda. Slavia je znao da ona od svoje trinaeste godine nije videla nita dalje od svoje varoi. Priao je blie, kleknuo pored sedita i uhvatio je za ruku.

 Janjo, mora da mi veruje. Znam da ti je teko, otac nije pitao ni gde te vodim, ni kako e da ivi, ko e o tebi da vodi rauna, nije te ak ni pozdravio na odlasku. Nisam hteo da ti govorim nita dok smo se vozili jer smatram da moramo oboje da doemo sebi kako bismo priali o onome ta nas eka. Nisam ni sanjao da u te nai u onom korovu, da e tvoj otac da te iznajmi kao da si bicikl, a pogotovo nisam znao da u te povesti nazad sa sobom. Dakle, ovo je ok za oboje. Zato je najbolje da sad sednemo ovde i popijemo neto, da se pogledamo u oi i da vidimo gde smo to ti i ja. Mora mi verovati. Janja mu je verovala. Klimnula je glavom i izala iz kola, ali nije isputala svoju veliku kesu. Ostavi to u autu. To mi je sve. Da, shvatio sam. Ne brini, bie tu kad se vratimo. Uostalom, moraemo ve sutra u kupovinu jer je apsurdno da tako lepa, mlada dama ima tako malo stvari. Hajde, ostavi to tu. Posluala ga je. Dok su ili ka pumpi, zadivljeno je gledala sve te automobile koji su zastajali ili odlazili s parkinga. Nisam znala da pumpe imaju restorane, a i navikla sam na crvenonarandaste pumpe kao to je ona na kilometar od moje kue. Takve su bile nekad. Sad je pumpa pravi mali raj za putnike. Janja se tako i oseala kao da je u raju sa boanskim ovekom.

5. Poglavlje Dok je sipao eer u kafu, Slavia je primetio da ga devojka pomno posmatra. Janja je tek sad primetila da je njen ujak zapravo mlad, iako su mu sede skoro sasvim pokrile kosu. Imao je male bore oko oiju, prast nos i svetle oi. Delovao joj je smireno. I? ta kae, kakav sam? Pocrvenela je, svesna da ga je isuvie napadno analizirala. Ne znam. Deluje mi kao dobar ovek. Mislim da jesam dobar. Mada, glupo je to govoriti, dobrota se dokazuje i pokazuje. Sluaj me sad, Janjo. Tvoja majka je bila moja sestra od tetke, nismo bili suvie bliski. Zapravo, od kad sam se odselio za Beograd, videli smo se samo dva ili tri puta. A sve to se deavalo pre tvog roenja. Zna kako sam doao do tebe. Neto me vuklo da vidim roaku za koju i nisam znao da postoji. Bilo je razmirica u naoj porodici i sve se to nekako raspalo. Ali, sad si tu i ja sam duan da ti kaem ta te eka. Znam da se ti nisi nita pitala o svemu ovome. Shvatio sam da sam postupio sebino,

kao i tvoj otac, i zbog toga u ovom trenutku nisam nita bolji od njega. Janja se namrtila jer joj se poreenje s njenim ocem nije dopadalo. Ne razumem... Rekao si da si dobar. Mora sama to da prosudi. Ja u ti rei ko sam i ta nameravam s tobom, ali ti si ta koja e na kraju da donese odluku. Nisam te pitao da li ti eli da ide sa mnom. Ali dao si ocu pare i ja moram... Ne mora. Dao bih mu svejedno. Para bar imam. Moda si ti bila sretna u onom domu, iako je meni nije izgledalo tako. Nisam imao prava da te odvedem a da te ne pitam eli li da poe sa mnom. Zato te molim da mi iskreno kae da li eli da poe sa mnom u Beograd ili da te vratim kui ocu. Veruj mi, nee mi biti teko, ako to bude tvoja iskrena volja. Neu mu traiti novac, ak u mu dati jo da nekako sredi onu vau kuu. Oekujem da mi kae da li eli da se vrati ili ne. Hoe li to moi? Da, moi u. A Janja se zapitala postoji li ijedan razlog zato bi odlazak u nepoznati grad s nepoznatim ovekom bio gori od povratka kui. Ja se bavim uvozom i izvozom, ali ne bih te davio time. Moj posao nije ni vaan. Bitno je da vodim jedan udoban ivot, imam veliku kuu u elitnom delu Beograda, obezbedio sam sebi sve to mi je potrebno. Imam enu, zove se Duda, dve godine smo u braku i jo nemamo dece. Ona se nekad bavila manekenstvom, a danas ima svoju modnu agenciju. Duda je jedna sjajna osoba, siguran sam da e to i sama odmah da uvidi. Odrasle ste na slian nain. I ona je rano ostala bez jednog roditelja, bila je okruena alkoholiarima i narkomanima i mnogo je propatila. Ne zna da dolazi, pa se nadam da e biti prijatno iznenaena. Oboje mnogo radimo, tako da e pomalo biti usamljena. Ne verujem da u biti usamljenija nego pre. Ni ja, ali ipak moram da ti kaem ta te eka. Nemam posebne planove za tebe. O tome emo priati kad se malo bolje upoznamo. A kako u da naem posao? Slavia se nasmeio. A zato bi traila posao? Pa kako mogu da budem u Beogradu i da ne radim nita? Kako u plaati stan i hranu? Ma, kakav stan i hranu? Ima za nas troje dovoljno, a moja kua ima tri gostinjske sobe, tako da za to ne treba da brine. Zar nije glupo da me vi izdravate? Ti si moja roaka. Ima vremena, doi e vreme da priamo o kolovanju i o interesovanjima, sad je najvanije da se ti adaptira na mene, na Dudu, na Beograd, na drugi ivot. Mogu samo da ti obeam da e imati sve to je neophodno devojci tvojih godina. Zautao je. Janja je u tom trenutku htela da ga zagrli. Tako ga je kratko znala, a ve joj je bio blii nego roeni otac. No, nauila je da kontrolie

emocije, pa je samo klimnula glavom. U redu. Pristajem. Probaemo. Nikad nije kasno da se vratim ocu. Slavia je i sam sakrio osmeh i olakanje to je ova lepa devojka bez puno pitanja pristala da ide s njim. On ni sam nije znao ta ga je zapravo zadesilo. Jutros je krenuo na put mislei da e sesti s Mirkom i svojom roakom i osveiti uspomene na pokojnu sestru od tetke, da e nakon toga proi rodnim gradom, a onda e se vratiti kui i svojoj Dudi ispriati sve. Nije ni sanjao da e na ovoj pumpi sedeti s mladom devojkom, piti kafu i priati joj o njenom buduem ivotu. 6. Poglavlje Devet godina kasnije jarkocrveni audi zaustavio se na autoputu. ena stepenasto oiane smee kose izala je iz kola, naslonila se na haubu i posmatrala benzinsku pumpu preko puta. Automobili su jurcali pored nje, neki momci su stali mislivi da joj treba pomo, ali im je ljubazno objasnila da je sve u redu. Vratila se u prolost, u onaj dan kad ju je Slavia poveo sa sobom u nepoznato. Smeila se i uzdahivala u isto vreme da joj je tad neko rekao kako e postati sve ovo to je danas, mislila bi da je lud. A postala je. Janja, koja je sa sobom iz provincije donela tri para pantalona i nekoliko majica, Janja koja je u Beograd dola kao iz dungle, Janja koja je na prvoj pozorinoj predstavi mislila da e umreti od sree, sad je stajala naslonjena na haubu svog automobila. Na sebi je imala skup kostim poznatog kreatora i cipele vredne sedam konobarskih plata, a na levoj ruci prelep vereniki prsten. Prvi put nakon devet godina vraala se u svoj rodni grad. Spremala se kia. Sivi oblaci navukli su se nad pumpu, a jedna kap kie kanula joj je na nos. Vratila se u auto, pustila omiljeni CD i ponovo nastavila da vozi. Znala je da ima jo sat vremena za obnavljanje uspomena, za preispitivanje ko je i ta je sada. Znala je da sad s ponosom moe da se proeta centrom gradia. Imala je zvanje doktorke, a sve na njoj je bilo toliko pedantno da se niko ne bi ni usudio da je povee s nekadanjom prljavtinom. Nevidljivi znak na elu bio je, ipak, teak teret. Da li ljudi veruju jo uvek u to da vuk dlaku menja, ali ud nikad? Priseala se svega. Mozaik boljeg ivota koji je dobila zahvaljujui Slavii i Dudi sklapao se svakim metrom preenog autoputa. Vozila je sporo kako bi prolosti dala dovoljno vremena da joj se sasvim otkrije. Mnoge stvari je zaboravila, ak i mnoga svoja oseanja. Pamtila je samo ono vano.

Kad su doli u Beograd, Duda ih je doekala srdano. Farbana plava kosa, uvijena iznad ramena, natapirana na temenu u stilu Merlin Monro, otkrivala je lepo, neno lice etrdesetogodinje ene. Duda je imala krupne plave oi, prasti nosi i izrazito svetlu put. Janja je jo tada primetila njen neobini stil oblaenja. Ne znajui da e imati nezvanog gosta na veeri, mua je doekala u dugoj, poluprovidnoj plavoj haljini, koja je pratila liniju tela i otkrivala upadljivu mravost bive manekenke. Na sebi je imala puno nakita, a Janji se naroito svidela teka plava ogrlica koja je zveckala pri Dudinom hodu. Vremenom je Janja dosta nauila od te dame, pogotovo kad je u pitanju moda, doterivanje, sitna enska lukavstva kojima se prikrivaju nedostaci. Isto vee odveli su je u ogromnu sobu s mnogo ugraenih ormana i mekanim krevetom, rekli joj da se smesti i osvei u kupatilu preko puta. Brzo se raspakovala i otila u kupatilo. Sa donjeg sprata, iz prelepe bledoruiaste dnevne sobe, uli su se glasovi. Nije smela da prislukuje, jer se plaila da Duda svojim umilnim glasiem ubeuje Slaviu da mala provincijalka ne moe da ostane kod njih. Kupatilo je bilo plavo. Nekoliko minuta se divila ploicama, velikim i istim ogledalima, uredno sloenim pekirima, a onda je ugledala gomilu boica i kremica i shvatila koliko je stvari u ivotu propustila. Potraila je sapun i zaudila se to meu svim tim stvarima nije mogla da ga nae. Na kraju je uzela boicu s tenim sapunom, oduevila se njegovim nenim mirisom i odluila da ga upotrebi za tuiranje, pretpostavljajui da u kupatilu mora da postoji i neto drugo to je mogla da iskoristi, ali nije htela da eksperimentie. Vratila se u sobu i ekala. Napolju se ve smrklo. Iza krova susedne kue bljetale su brojne neonske reklame. Ne usuujui se da pipne bilo ta, nije upalila ni svetlo, jer je zaista verovala da se u toj kui nee dugo zadrati. Zaula je najpre korake, a onda i kucanje na vratima. Tiho je promrmljala da i Slavia je zakoraio unutra. Zato sedi u mraku? Upalio je svetlo. Janja je gledala u svoja stopala, odbijajui da podigne glavu kako na ujakovom licu ne bi ugledala izraz aljenja ili izvinjenja to e morati da je vrati ocu. Veera je gotova. Hajdemo dole. Nije bilo onako kako je oekivala. Bio je nasmejan i smiren. Ujae... Zovi me Slavia. Ujak je, ipak, nekako... Dogovoreno. Slavia, da li se tvoja ena ljuti? Duda? Ma ne, odakle ti to? Ne znam, verujem da ste dole priali o meni. Ne bih volela da je taj

razgovor trajao toliko dugo zato to si je ti ubeivao da ostanem. Ne treba da remetite svoj mir zbog mene. Ne elim nikom da smetam. Ludice mala, Duda je oduevljena. Jedva eka da te sutra povede u kupovinu. Hajde, uostalom, videe i sama. Koliko god joj zvualo bajkovito, Janja se zaista uverila da je Slavia rekao istinu. Kako je vreme odmicalo, toliko se zbliila sa Dudom da joj je ova postala druga majka. Blaga, uvek vesela ena, i pored gomile posla u svojoj modnoj agenciji uvek je imala vremena za Janju. Ne samo da su je sutradan obukli od glave do pete, napunili joj one ogromne ormane u sobi i isprepadali je gomilom kozmetike ve je bila i kod frizera, kozmetiara, pedikira i manikira, a onda i na depilaciji, gde je jedva uspevala da zadri suze od bola. No, gledajui Dudu, znala je da eli da postane tako uredna ena poput nje. Slavia i Duda su puno radili, pa je Janja esto bila usamljena, ali im to nikada nije rekla. Uostalom, ta usamljenost bila je raj prema onome to je oseala dok je ivela s ocem. Osam meseci nakon dolaska Janja je ve znala pojedinosti iz ivota svog ujaka. Kasno se oenio jer je bio pretrpan poslom, pa mu je odgovaralo da bude valer, da menja ene samo da bi imao satisfakciju te vrste, a onda je na jednom putu u avionu upoznao Dudu, i sve se promenilo. Venali su se prilino skromno jer su oboje bili umorni od gomile ljudi, lanih prijatelja i sveanih deavanja. Jako su eleli da imaju decu, ali im sudbina nije bila naklonjena. Vetaka oplodnja je bila jedini spas, a kako su voleli sve to je prirodno, nisu pristali na tu varijantu. Poseivali su razne strunjake i nastavili da veruju da e im se ostvariti najvea elja. Duda je priala Janji kako je rasla pored majke koja je bila narkomanka i kako ju je u sedamnaestoj godini silovao majin tadanji deko, pa se otisnula od kue i preivela samo dno pre nego to je dospela na naslovnu stranu jednog modnog magazina, slikana do pola obnaena. Karijera manekenke ju je oterala u alkohol, ali se sposobnou da pije sama bar izdigla iznad duhova prolosti. Nije elela da je bilo ko vidi u delirijumu, pa je na snimanjima i u javnosti uvek izgledala kao preporoena. Iz svega toga izvukla ju je majina smrt i pismo koje joj je ova ostavila testament u kome je erki zavetovala svoju elju za ivotom. Tada je i Duda shvatila da voli ivot, pa je prestala da pije. Kasnije je otvorila svoju modnu agenciju i upoznala Slaviu. Janja je upisala medicinu. Zavrila ju je u neoekivanom roku. Uila je i trudila se, eljna da bar tim uspehom uzvrati Slavii i Dudi za sva dobra koja su joj uinili. Bila je godinu dana na specijalizaciji u Londonu, tu je savreno nauila da govori Engleski, ali je istovremeno bila i nesrena jer je bila daleko od ljudi koje je volela. Jedva je doekala da se vrati u Beograd. Meutim, nije uspela da se zaposli kao lekar. Bilo je malo posla za pedijatre, tako da ju je Duda nagovorila da neko vreme vodi projekat modne linije za dame. Janji se svideo taj posao, bio je kreativan, a i tu je

upoznala svoju prvu ljubav, Lazara, s kojim se samo godinu dana nakon prvog poljupca i verila. On je bio dizajner, ali poprilino normalan. Nosio je oputenu garderobu, delovao je skromno, jedino je njegova previe kratka kosa ofarbana u belo odavala da se u njemu ipak meaju zrnca ludila s kreativnou. Radio je samostalno, ali je bio savetnik grupi dizajnera koji su radili na Dudinom projektu. Odmah su osetili obostranu simpatiju. Janja ga je dugo ignorisala, svesna da je sa svojih dvadeset i sedam godina jo uvek devica i da ju je sramota da to otkrije bilo kome. No, Lazar je imao strpljenja i volje da je osvaja, pa je nakon desetak veera i nekoliko stotina poziva i poruka nekako uspeo da je poljubi. A onda mu je trebalo jo tri meseca da otkrije tajnu te neobine devojke i da bude zaista iznenaen. To mu je bio straan izazov, a u tom izazovu zaljubio se do uiju. Zato ju je i zaprosio, a ona je pristala. Napravili su veridbu, nakon koje je Lazar otiao na est meseci u Njujork, gde je potpisao ugovor s jednom modnom kuom, tako da su odloili venanje do njegovog povratka. Tih est meseci produilo se na jo est, ali je Janja verovala da je karijera na prvom mestu i da nema potrebe da Lazar prekida uspeh koji je imao u Americi zbog nje. Na njen nagovor on i jeste ostao u Njujorku jo dva meseca i trebalo je konano da se vrati, pa da se konano venaju.

7. Poglavlje Skrenula je s autoputa. Kuice za putarinu ostale su iste. Jedan namrgoeni ovek uzeo je od nje karticu i promrmljao svotu koju je trebalo da plati. Otvorila je svoj koni novanik i izvadila krupnu novanicu. Nema nita sitno? Ne. Nemam. Videlo se da je besan, skoro joj je bacio kusur preko prozoreta. Meutim, Janju to nije iznerviralo. Dovoljno je zaraivala, a i Slavia i Duda su joj davali sve to bi poelela. U neku ruku gledali su je kao svoje dete. inilo se da su je usvojili i da su se pomirili s tim da nemaju svoje dete. Sad su ve bili prilino stari za novo roditeljstvo, a i Duda je imala probleme sa zdravljem. Nekoliko operacija bubrega uinile su je tromom, jo bleom i mravijom, ali nije gubila svoj optimizam i osmeh. Iako se Janja pre veridbe preselila u iznajmljen stan u samom centru grada, svakodnevno je bila u kontaktu sa Slaviom i Dudom. S njima je zaista imala odnos kao s najboljim roditeljima na svetu.

I kad je krenula na ovaj put, Slavia je insistirao da ide s njom. Jedva ga je ubedila da ide sama, jer nije elela da s bilo kim podeli seanje na sramotu, na rasulo jedne porodice i na sve ono ega vie nije elela da se sea. Morala je sama da rei i prodaju oeve kue i suoavanje s prolou, a i stidela se postupaka svog oca u toku tih devet godina. U poetku je sve funkcionisalo. Slavia je redovno slao novac. Janja je ocu slala pisma, ali joj on nije odgovarao. Tri godine ga nije ni videla ni ula. Onda je, nakon tri godine utanja, poeo da pravi probleme. Zvao je Slaviu i traio jo para, ak mu je pretio kako e ga tuiti jer mu je odveo ker. Iako je Slavia svaki put strpljivo plaao sve vie, videlo se da nee moi dugo da trpi ucenjivanje. Kasnije se pojavio neki advokat, koji je traio veliku sumu novca da se ne ide na sud i Slavia je pukao. Otiao je u rodno mesto, a Janja nikad nije saznala ta se tamo desilo. Otac se nije javio pet i po godina. Pretpostavljala je da ga je Slavia isplatio. Pre nekoliko meseci kominica iz prve kue do oeve panino je javila da je Mirko Struja doiveo log, ali da nijedna bolnica ne eli da ga primi jer nema zdravstveno osiguranje, a ni pare. Slavia je organizovao smetaj u privatnoj klinici, doveli su Mirka u Beograd, tamo je poiveo jo nekoliko dana, a onda je sahranjen na Novom groblju po Janjinoj elji, jer je znala da e bar tu obilaziti njegovo poivalite. Nije imala nameru da se vrati u rodni grad. Na sahrani je plakala, mada nije znala ta zaista osea. Pomisao na to da je ostala bez oca, ma kakav on bio, terala ju je da ali sebe. Trudila se da se sea onog veselog oveka, sjajnog elektriara, kakav je bio pre nesree s kamionom, ali su joj se ipak u misli vraali udarci, majin pla i njeno kontrolisanje suza. Sad je, konano, na grobu mogla da zaplae ispred svog oca, a da zna da je on nee zbog toga povrediti. Taman kad je mislila da je oevom smru zavreno jedno poglavlje njenog ivota, javio se neki mladi, predstavivi se kao preduzima, i zatraio da se sastane s naslednicom kue, preko puta pijace, gde je imao nameru da izgradi trgovinski centar. elela je da sve to zavri telefonom, da samo kae broj rauna na koji bi joj uplatili novac, ali je on insistirao. Prvobitan dogovor je bio da on doe za Beograd, ali je spomenuo da u kui ima nametaja i sitnica koje bi ona sigurno elela da sauva. U prvom momentu je nije bilo briga za sve te stvari. Nije bilo uspomene koju je elela da sauva, ali onda se setila svoje majke i donela najteu odluku da se vrati u rodno mesto i dovri i tu poslednju epizodu. Srce joj je kucalo tako jako da je mislila da e da dobije infarkt. Bila je tu, napokon, a kao da joj je prvi put. 8. Poglavlje

Na trenutak je pomislila da je na pogrenom mestu. Nita joj nije bilo poznato. Tamo gde je nekada bila mesara starog Bude stajala je moderna zgrada. Na nekada pustim parcelama izgraene su velelepne kue. A onda je prepoznala staru optinsku zgradu ispred koje je i dalje stajala zaputena fontana. Ljudi su prelazili ulicu bez obaziranja na saobraaj. Pokuavala je da prepozna neko lice, no nije uspela. Kao da nije dola u onaj isti grad iz koga je pre devet godina misteriozno otila. Zalutala je dva puta i nala se u delovima kojih se seala kao kroz maglu. Na kraju je pitala starijeg prolaznika gde je pijaca. ovek joj je ljubazno objasnio da e nakon tri skretanja udesno naii na nju. Pamtila je samo dva semafora iz svog detinjstva, ali oni nisu bili tu. Napokon je ugledala pijacu. Bila je vea nego to ju je pamtila. Uokolo su izgraene male drvene kuice, pretvorene u prodavnice meovite robe, kineske butike i peenjare. Jedva je pronala parking na kome e bezbedno moi da ostavi svoj auto. Nala je jedno mesto i naslonila se na sedite sklopljenih oiju. Trebalo joj je snage da se suoi s tronom kuicom u kojoj je provela detinjstvo. Uspomene su poele da je mue, dlanovi su joj se znojili i oseala je strah. Govorila je sebi da je sad neka druga ena, da mora biti jaka i da nema ega da se stidi. Nije mogla da bira svoju sudbinu. Znala je da ne sme da poklekne pod davnim runim seanjima jer je toliko dugovala Slavii i Dudi. Prizivala je slike detinjstva, sliku majinih poljubaca i oevog veselog zvidukanja kad bi se vraao s posla. Izvadila je mobilni iz tane i potraila u imeniku broj oveka s kojim je trebalo da se sastane. Zvao se Zoran Momilovi. Pre nego to ga je okrenula, predomislila se. Htela je da to pre zavri papirologiju i dogovor i da se vrati u svoj topli stan u Beogradu, pa da telefonira Lazaru i Slavii i konano stavi taku na prolost. Meutim, sad kad je ve bila na pragu kue, neto ju je teralo da se prvo sama suoi sa demonima. Zato je odloila poziv i uputila se prema kui laganim korakom. Konstatovala je kako se oronula fasada vie i ne vidi od korova. Kad je prila blie, shvatila je i da je vei deo drvene ograde iupan, tako da nije postojala granica izmeu ulice i dvorita. Kapija je bila odvaljena i baena. Neki stariji ljudi sedeli su u kafani preko puta i kroz veliko staklo su je posmatrali. Niko je nije prepoznao, ali su se pitali ta jedna elegantna ena radi na takvom mestu i zato se tako odluno probija kroz korov u kuu pokojnog Mirka Struje. Uzela je klju iz tane, jedinu zaostavtinu svog oca i otkljuala vrata. Unutra je mirisalo na vlagu. Pripalo joj je muka. Pre bi istrpela teak duvanski dim i pivo u nosnicama. Nametaj je bio tu. I flae su stajale svuda okolo. Staklo na kuhinjskom prozoru bilo je razbijeno, a sudopera je bila puna buavih tanjira. Pola je u svoju sobu.

Oito da njen otac nikada nije ulazio unutra. I dalje je preko kreveta bio prebaen isti uti prekriva koji je zategla pre nego to je otila zauvek sa Slaviom. Soba je bila puna pauine. Nije mogla dugo da izdri unutra. Vratila se u dnevnu sobu i zastala pred zatvorenim vratima roditeljske sobe. Nije znala da li bi trebalo da ue unutra. Od kad je majka umrla, Janja nikada nije kroila u sobu koja je postala oevo skrovite. Plaila se da bi unutra mogla da naie na duh oca, na nered koji bi otkrio jo uasnije tajne njenog porekla. Otvorila je vrata. Veliki brani krevet bio je nakrivljen. Na njemu je bio samo jastuk, a nekad bela jastunica sasvim je posivela. Na zidu je visila crno-bela fotografija s venanja njenih roditelja. Zastala je da je osmotri. Tako su bili lepi otac zalizane kose, nasmejan i pun ivota, a majka stidljivog pogleda, pripijena obrazom za rame svog voljenog. Janji su suze potekle niz lice. Pribrala se i nastavila da razgleda sobu. Zaudila ju je tolika urednost. Tu nije bilo nijedne jedine flae. Otvorila je glomazni orman. Bile su tu oeve i majine stvari, uredno sloene. Tek tada je Janja shvatila da je Mirko Struja sve drao pod konac. Moda je to bio jedini nain na koji je umeo da pokae potovanje prema preminuloj supruzi. Ova soba je bila van stvarnog sveta, oaza prolosti i nekog lepeg ivota, u kojoj je njen otac bar u snovima mogao da veruje da do one nesree nikad nije dolo i da, kao posledica toga, nije bilo ni onih udaraca i uasnih rei upuenih njenoj majci. Naila je i na dva albuma punih fotografija iz detinjstva. Bila su tu i pisma koja su dobijali od roaka i prijatelja, razglednice i estitke, kutija s ukrasima za jelku. Iako je mislila da nita iz kue nee eleti da ponese sa sobom, Janja je sad ipak znala da e u Beograd vratiti neto od tih uspomena. Ruke su joj bile sasvim crne od praine. Otila je u kupatilo, oprala ruke, a onda malo razmislila o svojim planovima. Nazvala je Slaviu i ispriala mu ta namerava. U njegovom glasu je osetila uznemirenost, ali je uspela da ga smiri i na kraju uveri da je zaista sve u redu. Zatim je pozvala Zorana Momilovia, javila mu da je u kui, ali da je zbog oronulosti i nehigijene u naputenom prostoru najbolje da se nau za sat vremena u nekom kafiu u centru. Predloila je Holivud, mesto gde je nekad radila kao konobarica, i jako se iznenadila kada je ovek pristao da se tu sretnu, jer je oekivala da e joj rei kako takav kafi vie ne postoji. Raspitala se da li hotel Pluton jo uvek postoji, a onda se uputila tamo, prijavila se na recepciji, i popela u sobu da se istuira i presvue. Naminkala se i peke uputila ka centru grada.

9. Poglavlje Meu novim lokalima, prepoznala je onaj u kome je nekada radila. Ula je unutra, ne skidajui naoare za sunce. Za malim okruglim stolovima sedelo je nekoliko momaka. Pogledali su je s neskrivenim interesovanjem. Jedan dugokosi klinac je ak i zviznuo. Pravila se da ne primeuje. Sela je u separe i osvrnula se da pogleda ima li nekog oveka koji bi liio na Zorana. Nije ga ugledala. Mlada devojka, rumenih obraza prila joj je s osmehom i pitala ta e da popije. Kapuino i kiselu vodu. Recite mi da li je bio ovde jedan gospodin, ne znam tano kako izgleda, bavi se graditeljstvom. Devojka ni trenutak nije oklevala pre odgovora. Mislite na Zorana? On je rekao da eka neku gospou. Da, da, zove se Zoran Momilovi. Nemojte mi rei da je otiao? Janja je bila svesna da je kasnila najmanje petnaest minuta. Ne, tu je on, nije otiao. Sedi u donjem delu. Donjem? Holivud nije imao donji deo, ali to je oigledno bilo nekad. Pogledala je u pravcu ispruene konobariine ruke i ugledala stepenite koje je vodilo tamo gde je nekad bio podrum. Zahvalila se devojci i krenula niz stepenice. U separeu, okrenut leima, sedeo je Zoran. Prilazila mu je analizirajui ga. Ustao je nasmeio se i pruio ruku. Kolena su joj zaklecala. Neto u tim modrozelenim oima bilo joj je strahovito poznato. A opet, toliko lepog oveka nikada nije videla. Izvinite to kasnim. Nije ovo vie tako mali grad kao to ga pamtim. Nita, nisam ni ja bio taan. Ovde je saobraaj manji nego u Beogradu, ali ima dovoljno neiskusnih vozaa koji onemoguavaju dolazak na vreme. Povratila se od oka. Njegov glas ju je smirivao. Pomislila je kako pored takvog oveka nikad ne moe biti tuge. Rekli ste da elite ovo to pre da obavite. Znai, cenu ste prihvatili? Spreman sam da vam nakon potpisivanja ugovora uplatim dogovorenu svotu. Ako elite neto da ponesete iz kue pre ruenja, moji vozai svaki trei dan idu za Beograd. Ugovor moe biti gotov sutra, ali sam eleo da potvrdimo sve detalje. Klimnula je glavom i pustila ga da kae sve to ima. Gledala je njegovu ruku dok pio kafu. Nije nosio burmu. U tom trenutku sila je konobarica i donela kapuino i au vode, pogledavi udno u Janju. Janja je shvatila da tamne naoare svakako nisu adekvatne za mraan prostor u kojem sede, ali jedva se osmelila da ih skine. Bojala se da je ne prepoznaju. im je otkrila svoje tamne oi, Zoran je ju je udno pogledao. Boe, vi ste meni poznati!

Ruka joj je tako zadrhtala da joj je se voda prosula po pantalonama. Ba sam nespretna! Na trenutak kao da je i Zoran zaboravio ta je malopre rekao i posmatrao ju je kako rukama utrljava vlane delove odee. Ja znam da ste odavde, da je va otac do skoro iveo u onoj kui, ali rano sam otiao iz ovog grada, tako da nisam znao da ima kerku. Tad je i Janja povezala priu. U prvom razredu osnovne kole nisu je zanimali deaci, ali je na odmorima uoavala starije devojice kako se grupiu u blizini crnog momka, uvek nasmejanog. Jednom je na zidu kole osvanuo natpis Zorane, volim tvoje zelene oi!, i nekako je znala da je to upueno njemu. Ve sledee godine nije ga viala na odmorima. U svojoj devetnaestoj godini sedela je s Cecom u bati ovog istog kafia, predavale su smenu kad je ulicom proao mercedes iz koga se ula muzika. Ceca je uzdahnula. Eh, kad bi se ovaj setio da se oeni nekom devojkom iz svog grada, pa da je povede tamo u paniju, gde bi joj bio kraj. Iako tada Janja nije imala pojma da se u tim kolima vozi isti onaj neodoljivi deak kome su bile upuene rei ljubavi na kolskom zidu, primetila je da Ceca ne misli na bilo koju devojku, ve na sebe. Ko je to, bre? To ti je Zoran, Miletov. Sin nekadanjeg predsednika optine. Zar Mile ima sina? Ima, ali kad su se on i njegova prva ena razveli, majka ga je odvela sa sobom u paniju. Zoran nije dugo dolazio kod oca, ali poslednje dve godine leti doe i svima pravi zazubice. Janja ga je jo jednom videla, nekoliko dana kasnije. Vraala se s posla, a on je zastao da kupi novine na kiosku. U prolazu su se pogledali, a on joj se nasmeio. Od tog osmeha ivela je narednih mesec dana. Od tad ga vie nije videla. Zato ga i nije prepoznala. Ja sam reila da ostanem ovde jo jedan dan. Uzela sam sobu u hotelu, tako da sutra moemo da reimo sve oko ugovora. Iz kue neu nositi krupne stvari. Jedino bih volela da staru garderobu mojih roditelja poklonim nekome. Oko toga biste mogli da mi pomognete. Da li znate gde bi to bilo najbolje da se odnese? Zoran ju je pogledao podignute obrve. Humanitarac? Da, lepo je to od vas. Mada se plaim da su u ovom gradu i siromani ljudi postali sujetni. Kad sam reio da se vratim u Srbiju, uinio sam to jer volim svoj narod. Meutim, moram priznati da sam se razoarao u mnoge stvari koje su me doekale. Moja majka se bogato udala, ouh mi je milioner, a kako nemaju svoje dece, prihvatio me je potpuno bez predrasuda. Odkolovan sam na najboljem pravnom fakultetu u Barseloni i moja odluka da se vratim u domovinu donela mi je ogromnu sumu novca kao poklon za novi ivot. Vi ste pravnik? Kakve to veze ima sa graevinom?

Nasmejao se kao da je oekivao ba to pitanje. Ima, ali vrlo malo. Kao advokat ovde bih imao dosta posla, ali ipak sam shvatio da je bolje graditi neto korisno i profitabilno za vei deo zajednice, nego zastupati pojedinca. Moji izazovi su veliki, a ulaganje u jedan moderan trni centar je vei projekat od odlazaka na sud i hvatanja promenjenih zakona. Janja se sloila s tim. Hteo sam da vam kaem kako e va gest poklanjanja starih stvari biti u ovom gradu doekan na no. I oni najbedniji pre e vam pljunuti u lice nego to e vam se zahvaliti. Poklonu je poelo da se gleda u zube, siromatvo je shvaeno kao sramota, a ne kao nesrea. Ne predlaem vam da ovde pokuavate da budete dobroinitelj. Pre biste sve to prodali na pijaci nego to biste mogli nekome da poklonite. Shvatila je ta joj pria. Na ulicama Beograda sretala je promrzle Romkinje s malom decom u rukama, koje su je psovale kad bi im dala metalni novac. Pa ta onda da radim? ao mi je da te stvari propadnu. Imam jedan predlog, ali... To bi vam oduzelo dragoceno vreme, a siguran sam da bi vam i bilo teret. Janja ga je radoznalo pogledala. Recite? Trideset kilometara odavde postoji porodica sa deset lanova. To su vredni i skromni ljudi, ive u kui napravljenoj od blata, greju se kraj stare pei, imaju jednu deju sobu gde najstarija deca lee na podu. Uzgajaju svinje i ovce, neto povra za prodaju i neto da se prehrane. Deda je ve star i bolestan, a nemaju socijalnu pomo. I majci je pre pola godine otkriven rak na materici, ali ovde nema uslova za hemoterapiju. Ja im s vremena na vreme aljem pomo, bar jednom meseno odnesem gomilu hrane i poklona. Nameravam i da majci te dece obezbedim odlazak u Beograd na pregled i na moguu operaciju. Naime, deda, koji sad lei u pocepanoj pidami poticao je iz gospodske kue. Otac mu je bio bogata koji je izgradio i optinu i biblioteku. Meutim, komunizam ih je sveo na ovo to su sad. Bacili su ih u pustaru, dali im komad zemljita u zamenu za bogatstvo koje su imali. Za njih to nije njihovo prokletstvo, ve prokletstvo nekog drugog vremena. Njima bi sve to dobro dolo. Janja je bila oduevljena Zoranovom priom. Oborio je s nogu. Kako vi to sve znate? Interesovala me je istorija ovog grada kad sam pre dve godine odluio ovde da ostanem. Pronaao sam podatke o porodici Proti i o njihovom velikom imanju. To me je zainteresovalo, pa sam ih pronaao. Naravno, nije mi palo na pamet da su naslednici jednog velikog dobrotvora spali na puko preivljavanje. Ja bih volela da njima dam sve to e im koristiti! Ovo je rekla s ogromnim zanosom.

 Ja u im odneti sve to to mi date. Srce bi mi bilo na mestu kad bih i ja upoznala te ljude. Paljivo ju je gledao, kao da misli da ona eli da ti jadni ljudi saznaju ko im je to sve poklonio. Vi ste videli kako izgleda kua mog oca. Sigurno ste uli kakav mu je bio ivot. uo sam neto, da. E, vidite, do moje dvadesete godine ona kua je bila i moj dom. I, verujte mi, nije izgledala mnogo bolje nego sad. Dakle, moji razlozi zbog kojih elim lino da upoznam tu porodicu proizvod su onoga to sam ja nekada bila. I meni je ivot promenio kamion, pogrean trenutak mog oca, sekund na koji nisam mogla da utiem. Zoran je i dalje gledao bez promene izraza lica. Vi niste nikad bili siromani, pa vam je teko da me razumete. Iznenadila se kad je osetila da njegova ruka hvata njenu i stee je. Razumem ja vas. I to je sasvim u redu to elite da ih upoznate. Samo ne elim da vam oduzimam vreme, jer ste mi delovali kao da ne elite da gubite vreme. Moemo ve sutra da se odvezemo tamo. Janja je mislila da ovde nee ostati due od jednog dana. Sada nije imala neku elju da ode. Znai, sledio je jo jedan telefonski poziv kojim je morala Slaviu da ubedi da je sve pod kontrolom. Mogu li neto da vas pitam? Pogledala ga je uplaeno. Rekli ste mi da ste bili siromani. Sada dok vas gledam, teko da mogu da zamislim da ste nekad iveli u onoj kuici. Otkud ta promena? Laknulo joj je. Kad god bi priala o svom boljem ivotu, vraalo bi joj se samopouzdanje. Niste vi jedini koji imate velikodunog ouha. Udali ste se za nekog imunog? Primetila je da sad Zoran trai trag burme na njenoj ruci. Ne, nisam se udala. Moj ujak je jednog dana doao da me upozna. Taj dan je bio najsreniji dan u mom ivotu. 10. Poglavlje Zoran je zamolio deake koji sede u gornjem delu kafia da mu neto pomognu. Janja se udila kako su se ak dvojica odmah pojavila, s potovanjem u oima. Dao im je Janjina dokumenta da ih fotokopiraju, nagradivi ih novcem. Obavili su sve u roku od deset minuta. Dobra su to deca, ali bojim se da ne krenu pogrenim putem. Kad zavrim trni centar, kupiu bioskop kod parka da napravim neto za njih.

 Lepo od vas. Znam da je sve ovo za vas bilo izuzetno naporno. Idite da se odmorite jer vas eka jo jedan teak dan. Rado bih vas pozvao na veeru, ali znam da bi to bilo nametanje. Odveu vas u hotel. Janja nije bila umorna. tavie, rado bi ostala u njegovom drutvu koliko god je mogue. Ipak, i sama je shvatila kako je njegov poziv na veeru vie bio gest utivosti. Hvala vam, ali nema potrebe da me vozite. elim da se proetam. Da vas otpratim? Ne, moje etnje su naporne mukarcima. I mislio sam da ete me odbiti. Delujete kao vrlo samosvesna i samostalna ena kojoj se ne vredi suprotstavljati. Platio je raun i izali su. Da li vam odgovara ujutru u jedanaest? Do tad e i ugovor biti gotov. Posle moemo do vae kue da proberemo ta vi nosite sebi, a ta ete ostaviti za porodicu Proti. Pomisao da e on da ue u kuu i vidi u kakvoj je prljavtini iveo njen otac plaila ju je. Ja bih sve to sama obavila. Ujutru u otii tamo ranije, oznaiu ta je za porodicu Proti i spakovau sebi one stvari koje ja elim da ponesem. Smatrala je da se dobro izvukla. Vaa elja je za mene zapovest. Pomislila je da joj se on udvara, ali je i dalje imala utisak da izgleda kao ona aljkava Janja, u izbledelim pantalonama. Da su se sreli u Beogradu, bila bi svesna da izgleda prelepo. Onda aljem vozaa u dvanaest? Odgovara? Ustajem rano, biu gotova do tad. Kako elite. Znai u podne kod hotela? Da. Rastali su se. Janja nije mogla da primeti da se Zoran osvrnuo pre nego to je zamakla njegovom pogledu.

11. Poglavlje Kad je stigla u hotel, konstatovala je kako je provela puna dva sata sa Zoranom. Legla je na krevet i zatvorenih oiju razmiljala o svemu to joj se dogodilo. Po glavi joj se muvao Zoranov lik. Kad je izala na terasu, sve vazduh ju je prosto izmamio da krene u grad i potrai neki restoran u kome e veerati. etala je gradom ve sigurna da je niko nee prepoznati. Janja je

memorisala sva. Poredila je sadanji izgled grada s onim to je pamtila iz mladosti. Sve je bilo svetlije. Pronala je lep restoran, muzika je bila tiha, a svaki sto bio je zaklonjen od pogleda cveem. Nasmeila se sama sebi kad je pomislila na onu mladu Janju ta nikada ne bi poverovala da e jednog dana moi da ue u jedan otmeni restoran i sama sebi plati ukusnu veeru. Nakon pola sata u restoran je uao par debelih ljudi koji su se bahato ponaali. Bili su joj smeni ti bogatai bez manira. Ali kad je bolje zagledala enu crvene kose, prepoznala je Cecu, nekadanju koleginicu iz Holivuda. Imala je isto lice, ali ne i onaj enjivi izraz devojke koja eli da bude odvedena odatle. Janja je poelela da se sakrije. Meutim, ve u sledeem trenutku pomislila je kako bi volela joj se javi, jer joj je ona bila jedina prijateljica. Pozvala je konobara i zamolila ga da im odnese pie, da enu pozdravi od Janje, erke Mirka Struje. Konobar je oito bio suvie mlad i nije mu nita znailo ime njenog oca. A zaudo, Janja ga se nije stidela. Od Zoranove prie o Protiima koji shvataju da nisu zloinci ako su siromani, i sama je sredila neke svoje misli. Ceca je odmah dotrala, zajapurena, okrupnjala i uvuena u preusku sivu haljinu. Zagrlile su se, ali Janja je znala da te svinjske oi pokuavaju da razaznaju kako je od one aljkave devojke mogla da se pretvori u ovako lepu enu. Popriale su, a Ceca je ignorisala svog mua. Prvo se ula Cecina pria brak od godinu dana zavrio se tuom na ulici i brzim razvodom. Taj ovek je bio lokalni lopov, jedini koji je mogao da proguta lou reputaciju svoje ene, jer nije imao bolju priliku. Ceca je bar imala porodinu kuu u koju je mogao da se uvali. Nakon toga je est godina bila sama, a onda je poela da se via s jednim uglednim gospodinom ije ime nije htela da izgovori. Janja je bila sigurna da joj to nita nije znailo i da bi svakako upoznala onog tamo, povratnika iz Nemake, koji je bio lud za njom i s kojim sad ima dobar brak, baziran na alkoholu. Janji je ipak bilo drago to je Ceca srena. Ukratko joj je rekla svoje razloge zato je tu. Ceca je postavljala mnogo pitanja, ali ih je Janja veto zaobilazila. Zaista joj se nije pretresao ivot s ovom enom, ma koliko da je bila obradovana susretom. Do sutra si ovde? Janja je klimnula glavom. Mogla bi da svrati na kafu pre polaska, pa da vidi u kakvoj kuerini sad ivim! Rado, ali neu imati vremena. Moram da zavrim sve oko prodaje oeve kue, pa se vraam u Beograd. To kupuje lepi Zoki? Janja se zbunila. Verovatno.

 Ma znam, on gradi trni centar preko puta pijace. Kakav je to dasa! Janja se setila onog Cecinog jadanja pre mnogo godina kad su iz bate posmatrale Zoranov mercedes. Da, lep ovek. Samo nemoj da se zalee, Janjo. Opasan je taj. Od kad se vratio iz inostranstva, devojke samo o njemu govore, a nema lepotice koju nije overio. I svaka se nadala da e ba nju da oeni, ali jok! Ima onu enu, ivi u Barseloni. Ta kad doe, Zorana nema na ulici. Janja je htela da zna neto vie o toj Zoranovoj devojci iz panije, no bojala se da bi Cecu to moglo da navede na pomisao da joj se Zoran dopada. Ja sam verena. Stvarno? Venau se, samo da mi se verenik vrati iz Amerike. Tamo radi na jednom projektu. estitam! Verenik iz Amerike! Malo bolje od ovog mog iz Nemake. Janja je u sebi pomislila da se Lazar ipak vie razlikovao od Cecinog nekulturnog prasca. Samo mi nije jasno, ako si verena, gde ti je prsten? Ceca pokazivala crtu primitivnog lukavstva. Videla je da Janja nema vereniki prsten i odmah ju je stavila u ko ena koje zavide udatima, pa i same lau da e to uskoro biti. Janja je smatrala kako je apsurdno da joj objanjava da je prilikom jedne lekarske kontrole, dok je ila na rendgen, skinula sav nakit sa sebe. Posle ju je mrzelo da ga opet stavlja, pa ga je gurnula u torbu, koja je nakon toga u supermarketu, u ogromnoj guvi iseena, a sav nakit, zajedno s novanikom i bankovnim karticama, pokraden. Lazar je tad ve bio u Americi i kad mu se javila plaui za prstenom, umirio ju je rekavi joj da e uskoro dobiti burmu i da joj vereniki prsten i nee biti potreban. Zato je samo rekla Ceci da je veridba bila neklasina jer je bila na brzinu. Kad se vratila u hotel i ula u sobu, preplavio ju je umor, pa je odluila da legne. 12. Poglavlje Sledeeg jutra probudila se rano, pa je stigla pred pijacu u ono vreme kad su najvrednije domaice obavljale kupovinu. Zvukovi su je podsetili na njena nekadanja jutra. Od ljubaznog seljaka s prve tezge uzela je veliku kutiju i do jedanaest sati spakovala sve one sitnice koje je elela za sebe. Napravila je spisak nametaja i stvari za koje je mislila da e biti dobri i korisni za porodicu Proti. Kad se vratila u hotel, bila je prljava od glave

do pete, ali je znala da bar pred ruenje, kua izgleda kao da je u njoj bila enska ruka. U podne ju je pokupio voza. Njen ljubiasti komplet s crnim krupnim detaljima u obliku dijamanata, neobino dizajniran i skrojen po njenoj meri savreno joj je pristajao. Znala je da e u suknjici do kolena njene duge noge izgledati privlano i da e crne cipelice s visokim potpeticama jo vie istai njenu gracioznost. U sebi se zahvaljivala Dudi to ju je nauila da na svako putovanje nosi vie stvari. Duda je govorila: Nikad se ne zna ta e ti trebati. Moe da upozna svog princa kad se najmanje nada. Usput moe da ti pukne guma, pa da se pojavi neki lepotan. A i da se ne pojavi, moda e morati sama da je menja, pa e se isprljati i otii na poslovni sastanak kao automehaniarska cura. ta ti je teko? Ionako ide kolima, stavi kofer u gepek i mirna si. Ne zaboravi crne cipele, njih je najlake uklopiti. U Janjinom sluaju Dudin savet je bio pravi pogodak. Zoran ju je doekao u odelu, ali bez kravate i s nemarno otkopanom kouljom. Bio je ozbiljniji, njegov osmeh se uzdravao, sve dok nisu potpisali ugovor i otili u oblinji restoran na ruak. Uzeo je spisak stvari za poklon od Janje i uposlio svoje radnike da ih natovare u kamion. Jeste li vi sredili svoje stvari? Mislim na one koje su vam drage i koje ete zadrati? U kolima su mi. Bez brige. Znai, kua je ispranjena. Hoete li da je vidite jo jednom? Ne. Oprostila sam se s njom. Odavno. Za rukom nisu puno priali. Janja je primetila kako ga sve ene posmatraju, osmehuju, a neke i prilaze. Telefon mu je stalno zvonio, a on je svima rado odgovarao. Ceca je bila u pravu strahovito je opasan. A onda se setila da nije telefonirala ni Slavii a ni Lazaru. Mislila je da je Slavia nestrpljivo ekao na ruku. Nazvala ga je iz toaleta. Bio je prilino zabrinut kad mu je saoptila da tek uvee namerava da se vrati u Beograd, i zamolio da pravo doe kod njega. To mu je i obeala.

13. Poglavlje Kad su izali iz restorana i kad je Zoran krenuo prema kamionu, bila je zapanjena. Otvorio joj je suvozaeva vrata i pomogao da naskoi na visoki prag, a onda je sam seo na mesto vozaa. Primetio je njenu zbunjenost i nasmeio se. Znam da si oekivala vozaa, ali nema potrebe da s nama ide jo neko. I

ja znam da vozim ovo udo. Primetila je da je prestao da joj persira. Zaista, bilo bi apsurdno da sede zajedno u kamionu punom nametaja, voze se seoskim drumom i da i dalje budu formalni. Iznenadilo me je to vozi kamion jer ne znam kako e to uticati na tvoj imid. Ne shvatam te najbolje? Pa, uspean biznismen ne bi sebi dozvolio da ga vide kao kamiondiju. Misli da sam meta mnogih devojaka? Progutala je knedlu. Tek je sad bila svesna da je prenela arijske prie iako je tako kratko boravila u varoi. Videla sam kako te gledaju... zato sam ti to rekla. A ja sam mislio da si me ocenila kao zgodnog i armantnog, po svom ukusu, pa si mi dala kompliment iz line naklonosti. Imala je utisak da e crvenilo da joj izbije na ui. Ja sam normalan ovek i nemam ega da se stidim. Nisam poput beogradskih biznismena koji vebaju grimase pred ogledalom da bi delovali opasnije i nadmonije od drugih. A kakva si ti, Janjo? U kom smislu? Ima li neto to krije od sveta? Ne, ne verujem... A krila je, bar sve ove godine, to da je nekad imala samo tri para pantalona, koje je nosila naizmenino. Razgovarao sam o tebi s nekim ljudima sino. Skupilo mi se malo drutvo, sve uspeni ljudi ovog grada, privatnici koji e kupiti lokale u trnom centru koji nameravam da sagradim. Mnogi od njih te se seaju, dolazili su u Holivud gde si radila. Htela je da propadne u zemlju. Otkrio je njenu prljavu prolost. Kad si mi predloila da se naemo u nekom kafiu, pitao sam se kako ti je od svih lokala u gradu pao na pamet ba Holivud. Da, bila sam tamo konobarica. Obuzeo ju je bes. Da li joj ovaj mukarac namerno baca u facu ono to je saznao o njoj kako bi je spustio i pokazao da njen skupi komplet i parfem ne uspevaju da okupaju onu Janju, aljkavu ker pijanog Mirka Struje? Zato se, uopte, raspitivao o njoj? Zoran je osetio promenu u raspoloenju i glasu svoje saputnice. Nisam mislio nita loe, samo sam hteo da zna da sam se raspitivao o tebi jer si me zainteresovala.

Ove rei je preula. Bila je suvie ljuta da bi ih konstatovala. I ta su ti jo rekli? Ba me zanima koliko su mislili da me znaju? Jesu li ti priali da sam mirisala na jeftin sapun, da su mi cipele bile bune na onovima? Jesu li ti rekli da mi je otac bio odvratan pijanac kojeg se seam samo po broju popijenih flaa? ekaj, ekaj, nema potrebe za tim. Nisam hteo da ovo shvati tako. Ja sam zadivljen to si se izdigla iznad svega i... Hej, stigli smo. Ispred niske kue od blata u susret im je potralo sedmoro dece, jedno drugom do uveta. U roku od pet minuta Janja je zaboravila na uasan razgovor sa Zoranom i igrala se sa decom, svesna da je Zoran sa divljenjem posmatra.

14. Poglavlje Kod porodice Proti su se zadrali oko tri sata. Protievi su bili inteligentni ljudi, puni ivota, zabavni i duhoviti. Deda je leao na krevetu, ali ga to nije spreavalo da s vremena na vreme i sam dobaci neku alu. Tri deaka i etiri devojice izvele su malu predstavu za goste. Svi su se jako obradovali nametaju, pogotovo friideru koji je bio duplo vei od onog koji su imali. Jedva su se rastali, a Janja je obeala da e ubrzo ponovo doi. Na povratku su i ona i Zoran utali. Razmiljala je kako je plemenito od njega to pazi na ove ljude, videlo se da ga gledaju kao boga, a da on skromno i stidljivo reaguje na to. Stalno su se alili i smejali, pa se pitala se da li je ta porodica zaista tako nesrena. Onda je zakljuila da imaju dovoljno tekih momenata, kad im je hladno, kad se plaaju rauni za struju, kad se deca alju u najbliu seosku kolu sedam kilometara daleko, pa bar mogu ostatak vremena da provode to je lagodnije mogue. Zoran je progovorio tek na ulazu u grad. Ostavili su utisak na tebe? Da. Tako su puni ivota i ljubavi, a tako daleko od svega to mi zovemo sreom. Znam, ali pusti sad teke misli. Ostani jo jednu no? Sad je kasno da putuje. Moram nazad. Obaveze? Da. teta. Ionako sam ostala due nego to sam planirala. Ako ti nije teko, odvezi

me do hotela da pokupim stvari i krenem kui. Naravno! Saekao ju je na recepciji dok je ona spakovala stvari, presvukla se u farmerke i patike. Kad je izvadila novanik da plati sobu, recepcionar je odmahnuo rukom. Plaeno je. Pokazao je glavom ka Zoranu. Zato si to uradio? Janjo, ne diraj muki ponos. Ti si ovde dola na moje insistiranje. Ako ne greim, ti ovu kuu nikad ne bi obila, ne bi razmiljala da je proda, najrae bi je zaboravila, ali zbog moje urbe ti si se potrudila. Imam ja novca, Zorane. Nekad sam bila siromana, vie nisam. Nije hteo da se obazire na ironiju u njenom glasu. Znao sam da e ovo pogreno shvatiti. Znam da ima novca, uostalom, uplaeno ti je popodne na raun dovoljno da u ovom hotelu ostane koliko god hoe, tako da ne bi trebalo da misli da te potcenjujem. Uzdahnula je. Znala da njen kompleks ponekad ume da nadvlada zdrav razum. Izvini, nisam mislila da budem tako teka. Hvala ti, uivala sam danas. I ja sam. Voleo bih da... da ponovo doe. Hou. Ovaj grad mi je sad drag, a tu su i Protii. A ja? Zbunila se. Nagnuo se ka njoj kao da eli da je poljubi, ali nije bila sigurna da li samo apue kako ih neko ne bi uo ili je privuen njenim usnama. Pognula je glavu, nasmeila i promrmljala da mora da krene. Otpratio ju je do kola. Pre nego to je krenula, zamolio je da mu se javi kad stigne. Mahnula je i krenula. Neka teina joj je pritisla duu dok je za sobom ostavljala tablu s natpisom dobrodolice. 15. Poglavlje Od novca koji je dobila za oev posed otkupila je polovinu Dudine modne agencije. Iako je Duda elela da joj uskoro ostavi posao, Janja je traila da bar u poslovnom pogledu zaborave na vezanost. Slavia je potovao Janjinu elju za samostalnou, tako da se na kraju pored Dudinog imena na tabli na ulazu nalo i Janjino. Sad je Duda mogla manje radi jer ju je Janja odlino zamenjivala. Sa Zoranom se ula vie puta. Zvao ju je da proveri kako je, a onda se i ona navikla na te pozive, pa ga je i sama nekad zvala isto da se raspita kako ide gradnja i ima li neto novo kod Protia. Nameravala je da ih

zaista poseti, ali onda se vratio Lazar, skoro mesec dana ranije nego to je mislio, i s njim je provodila slobodno vreme. Lazar je insistirao da se venaju u prolee sledee godine, a od toga ih je delilo samo nekoliko meseci. Janja je razmiljala. Od povratka iz rodnog grada promenila je neke svoje elje. Poela je da razmilja kako je Lazar njen prvi mukarac i kako je ta vezanost s njim najvie zbog toga to je kasno izgubila nevinost. Na samu pomisao kako bi joj bilo sa drugim mukarcem u krevetu, oseala je strah. ak i ako bi pomislila na Zorana. Nekad bi kriom gledala Lazara, na primer dok bi se udubio u TV program, i razmiljala o tome zato ga voli. Smatrala je da je dobar prema njoj, da je nean, da e s njim imati oputen ivot. Razumeju se i bez rei. Verovala mu je, nikada nije brinula ima li on neku pored. Zato se presliavala da li je to prava ljubav. Reila je da porazgovara sa Dudom, pa ako joj ova kae da su njene emocije ono to je i Duda oseala prema Slavii, pristae na udaju. A onda ju je pozvao Zoran i saoptio da je najstariji Proti, deda, umro. Znala je da mora otii na sahranu. Trebalo je to objasniti Lazaru.

16. Poglavlje Lazar nije insistirao da ide s njom. Dobio je ponudu da poznatoj narodnoj pevai bude stilista, a kako je snimala svoj novi CD bila je spremna da odvoji veliku sumu novca za imid. Meutim, Lazar je pokuavao da uveri Janju da je apsurdno da ide na sahranu oveka koga je jednom videla. Janja i nije elela da poe s njom, eznula je za Zoranom. Nije htela da mea dva potpuno razliita ivota. S druge strane, bila je malo razoarana u Lazara. Pria o Protiima na njega nije ostavljala utisak, ravnoduno ju je sasluao kad mu je priala o njima. Nije elela da se svaa, ali je ipak iz Beograda narednog jutra otila mislei o Lazarevoj utljivosti i o pogledu koji joj je uputio kad je sama iznosila kofer. Planirala je da se zadri dva dana. Sahrana je bila zakazana za sutradan, ali je ona krenula dan ranije kako bi obila Protie i izjavila im sauee. Bilo je tu malo i elje da vidi Zorana, da ode na jo jednu veeru s njim i uveri se kako on nije toliko poseban. Ipak, nije mu javila da e doi dan pre sahrane. Htela je da ga iznenadi, mada nije imala pojma je li to za njega uopte iznenaenje. Vozila je autoputem, zadovoljna to je sneg poeo da se topi. ak se i radovala svom rodnom gradu. Setila se kako je pre samo par meseci

prola tuda i kako se plaila svega to ju je ekalo. Smestila se u onaj isti hotel, istuirala se i odmorila od puta, a onda pozvala Zorana. Delovao je suzdrano, ali je insistirao da se nau u sedam u onom restoranu gde su ruali proli put. Ponudio joj je da doe po nju u hotel, ali je odbila. Stigla je u restoran, poprilino promrzla. On ju je ekao. Nasmeio se, ustao i poljubio je u obraz. Nije zaboravila kako mu mirie vrat. Izvini to ranije nisam mogao da ti posvetim panju, ali imam gosta iz panije. Janja je pomislila na njegovu devojku, verenicu. Likovala je mislei kako joj je Zoran posvetio vreme i pored takve obaveze. Nije vano, dola sam ranije jer sam htela da obiem Protie pre sahrane. Bie im drago to si dola. Videe ih sutra na sahrani, a i posle. U jednom restoranu blizu seoskog groblja skupie se ono malo njihovih prijatelja i rodbine. Janja ga je zbunjeno pogledala pitajui se kako su uspeli to da organizuju. Kako si ti, inae? Nisam loe. Beograd je uurban, pa i meni dani tako prolaze. Nikad vie ne bih otiao odavde. Koliko god da ovek ima obaveza, u malom gradu je sve jednostavnije. Ima manje onih koji te koe i vie onih koji bi ti pomogli. Mene udi kako si se ti nakon panije tako lako adaptirao. I mene to udi, ali nostalgija je neobino oseanje. Pogledao ju je prodorno, kao da ovom reenicom eli da joj saopti neku tajnu. Janja je skrenula pogled, svesna da ne sme da se preputa trenutku i svojim eljama. Bila je verena, ivela je daleko, ovaj ovek je voleo grad koji je ona prezirala, i sve je ukazivalo da ne sme ni da pomisli da bi se tu neto moglo desiti. Veera je potrajala, a Zoran je bio neobino priljiv. Govorio je o peripetijama koje je imao pre poetka graenja trnog centra, o pijanim prodavcima koji su nou krali graevinski materijal iz inata, plaei se konkurencije. Nije im bilo jasno da trni centar nee prodavati istu robu kao oni, ve da e im samo doneti jo vie prolaznika i potencijalnih muterija. Bilo je devet sati kad je Zoran iznenada shvatio da mora da uri. Meni toliko prija tvoje drutvo da zaboravim na obaveze. Neko me eka i stvarno moram da krenem. U redu, nije problem. Moe sama do hotela? Svakako. Platio je raun i nestao. Jedva se usudila da krene. Napolju je hladnoa ledila prste. Jedva je gledala na oi od naleta vetra. Ulice su bile puste i

Janja se setila samoe, one iste koju je imala nekada, kao devojica, dok je to bio jedini grad u kome je mislila da e iveti. Pod uticajem tog loeg oseanja, im je stigla u hotelsku sobu, pozvala je Lazara. Razmekala ga je nenim reima i znala je da e joj oprostiti to je otila iako se on nije slagao s tim. Navila je sat u devet, potujui dogovor koji je napravila sa Zoranom da e doi po nju u jedanaest, jer je u dvanaest poinjala sahrana. Zaspala je kao beba.

17. Poglavlje Vozili su se u udobnom, brzom automobilu. to su vie zalazili na seoske drumove, to je sneg bio vei. Sahrana je u najbliem selu, tamo gde mali Protii idu u kolu. Kako e oni da stignu? Ne brini, poslao sam vozaa po njih. Imam dva slubena kombija. Kako su podneli dedinu smrt? Bilo je alosno. Najstarije dete je tralo usred noi do sela da mi iz pote javi ta se desilo. Odmah sam pozvao jednog prijatelja lekara i otiao. Naao sam ih kako sede oko dedinog kreveta i plau. Stigli su na vreme, ba kad se desetak ljudi okupilo ispred seoske kapele u kojoj je leao Proti. Janja je ula posle Zorana i videla porodicu kako stoji kraj kovega i prima sauea. ula je kad je majka zagrlila Zorana i zahvalila mu se na svemu to je uinio za njih. Tek tad je shvatila svu Zoranovu veliinu i prvo to joj je palo na pamet bila je elja da je i Lazar takav, da je verena za mukarca koji ima elju da pomogne drugima, a da od toga nema nikakvu korist. I sama je srdano poljubila sve lanove te divne siromane porodice. Sahrana je kratko trajala, pop je skratio opelo iz potovanja prema promrzlim ljudima. Nakon toga su otili u seosku kafanu. Zoran je isprva sedeo pored nje, ali kako su mu ljudi stalno prilazili i neto ga zapitkivali, ubrzo su se udaljili. Ponekad bi uspela da uhvati njegov pogled, on bi joj namignuo, a ona bi mu uzvratila. Ve je tad znala da prema njemu osea mnogo vie od simpatije. Teko se oprostila s Protiima, gurnuvi svakom detetu poveu novanicu, ali kriom da im se roditelji ne bi naljutili. Znala je da oni imaju ponosa, ali isto tako je znala po dejim licima kako e taj novac upotrebiti za neto to im je zaista neophodno. Zoran joj je na povratku prepriavao kako su ga ljudi iz sela molili da se

dohvati politike i da se nekako dokopa mesta predsednika optine. Uzalud im je objanjavao da on nema takvih ambicija, ali da e kao privrednik uiniti sve da im pomogne u nekim njihovim zahtevima koje nadleni nisu sluali. Janja se nije udila tome, stvarno je delovao kao sposoban i jak. Doli su pred hotel. Hoe da doem po tebe kasnije da odemo na veeru? Nameravala sam da se danas vratim kui. Ve je pao mrak, ostani do ujutru, a onda kreni po danu. Mrak je opasan kad je zaleeno. inilo se da u njegovom pogledu ima molbe. Iako se nije plaila da vozi ak i u takvim uslovima, ovaj put je smatrala da je Zoran u pravu. U redu. Jedna no mi nee poremetiti planove. A ja sam se ba nadao da moda hoe... Vidimo se u devet? Klimnula je glavom, ali je bila zbunjena onom prethodnom reenicom. Kakvoj se to noi on nadao? Zadrhtala je pri pomisli da je on eleo da se neto desi ba tad. Istuirala se i ponovo se u sebi zahvalila Dudi to ju je nauila da nikud ne ide bez vika garderobe. Obukla je usku crvenu haljinu do kolena, naminkala se, izvadila antilop izmice i stavila zavodljivi parfem. A onda ju je prekinuo mobilni telefon. Bio je to Lazar. Jesi li krenula? Ne, nisam. Ostau jo veeras, pa kreem im ustanem. Zato ostaje? Zato to je ovde veliki sneg i opasno je da vozim po mraku i po ovakvom vetru. Trebalo je da krene pre mraka, kad stigne na autoput sve je isto. Nisam stigla da krenem pre mraka. Tu u tvom kraju sahrane poinju kasnije nego u drugim delovima Srbije? Videlo se da je ljut i da je zbog toga ironian. Janja je bila besna. Sluaj, reila sam da ostanem jo veeras i taka! A ti ako ne zna da zimi mrak pada ranije, to je tvoj problem. Spustila mu je slualicu. Odjednom kao da je elela da se nikad nije vratio iz Amerike i da nema tu obavezu prema zajednikom ivotu s njim. Definitivno je bio sebian, ali to je znala odavno. Dobro je radio svoj posao, ljudi su ga voleli, ene ga smatrale retko talentovanim dizajnerom i stilistom. Lazar nije ulazio u avanture, bio je veran i prilino tradicionalan, tako da Janji nije smetalo to su ga neke dame uporno traile za posao, nadajui se da e ga i smuvati. Oekivao je potpunu posveenost ene s kojom je, zanimao ga je svaki detalj iz njenog ivota i smatrao da je on glavni. Nazvala je i Slaviu, ali se javila Duda. Draga, jesi li se vratila? Janja je jo jednom morala da objasni razloge zato je ostala.

 Pametno, draga. Gledam ba na televiziji koliko je bilo nesrea, ljudi voze kao manijaci po ovom kijametu. Samo se ti odmori i naspavaj, pa ujutru natenane. A gde mi je ujak? Otiao na neku poslovnu veeru. Ti nisi s njim? Janja je navikla da to dvoje ljudi stalno idu skupa. Neto mi nije bilo dobro, pa sam ostala. Jue je Lazar doao u agenciju, traio je neke svoje stare crtee, pa smo malo priali. inilo mi se da je bio neraspoloen to si otila dole, ali sam ga ja smirila. On jedva da se venate. Verovatno misli da e tad moi da me ukroti. Janja nije mogla da sakrije ogorenost, a Dudi to nije moglo da promakne. Je li sve u redu? Svaali ste se? Dudo, on ne shvata da ja mogu da mislim svojom glavom. Ponekad je toliko sebian da eli da neko postoji samo zbog njega. To je osobina svih uspenih dizajnera. Znaju da e biti sve plaeniji i traeniji, pa unapred vebaju svoj ego. Ja ne bih da neko to veba na meni. Ne znam, draga moja, ne mogu ja da te savetujem. Ti zna da sam pronala zlato od mukarca i da mi ne bi bilo teko da radim sve to on eli. Slavia jeste zlato i on nikad od tebe ne bi traio da se posveti samo njemu. U pravu si... ali to je zato to smo savreni jedno za drugo onakvi kakvi jesmo. ak i to to nemamo decu nije nas razdvojilo, ve jo vie pribliilo. Pitam se samo koji je recept za takvu ljubav... Janjo, duo, recept je u pravoj ljubavi. Kad su zavrile razgovor, Janja se zapitala da li joj je Duda diskretno, na svoj damski nain stavila do znanja da treba da se preispita da li je njena ljubav prema Lazaru prava i obrnuto.

18. Poglavlje Prvo je deset minuta stajala ispred hotela, ali kad je hladnoa postala neizdriva, ula je unutra i zavalila se u udobnu fotelju hotelskog foajea. Prolo je jo dvadeset minuta i Janja se unervozila. Zoran ne bi ostavio nekog da eka a da mu se ne javi. Reila je da ga pozove na mobilni. Nije bio dostupan. Saekala je do deset sati, to je znailo da ga je ekala ceo

sat, a onda je odustala i otila u sobu potpuno poraena. I pored nade da e se on svakog asa pojaviti i dati joj prihvatljivo objanjenje, naterala je sebe da odustane tako to je skinula minku i presvukla se u majicu do kolena koja joj je ponekad sluila kao spavaica. Pustila je televizor i pokuala da se usredsredi na jedan stari film. Polako je tonula u san kad je zaula telefon. Bio je to Zoran. Izvini, nadam se da nisi zaspala. Jesam. Stvarno mi je ao to sam ovoliko zakasnio. Koliko je sati? Pono je. Molim?! Boe, pa izvinjenje si mogao da ostavi i za drugi put. Nisam mogao, moe li da sie do recepcije? U krevetu sam, ovde mi je toplo, a poto sam te ekala sat vremena dole, bilo bi me sramota da opet pogledam recepcionaru u oi. Mogu li ja da se popnem gore? Neu da ulazim, samo elim da te vidim na sekund. Nije znala da li je uopte pametno da ga vidi, a nije bila sigurna ni da li to eli. Onda je u njoj preovladala znatielja vie potreba da mu se nasmeje u lice kad joj bude rekao neku oitu la. Mogla je da se kladi da ga je gost iz panije zadrao, a telefon je iskljuio da ga niko ne bi ometao. U redu. Popni se.

19. Poglavlje Pustila ga je u sobu, ali se odmah vratila u krevet i pokrila do brade, ne ponudivi ga da sedne. Zoran je stajao i osvrtao se pomalo zbunjeno. Janja je primetila da mu je napet. Imao je velike podonjake. Pokazala mu je rukom na ivicu kreveta. Sedi slobodno, ali ne oekuj da u da budem preterano ljubazna. Ne oekujem. Hvala ti to si me uopte pustila. U redu je, mada mi nije jasno zato sam to uradila. Da uje zato sam zakasnio? Ti nisi zakasnio, ve se nisi pojavio. Kanjenje je pojam koji obuhvata petnaest minuta do pola sata. Janjo, stvarno mi je ao. Nije ni vano. Ne mora nita da objanjava. Izvinjenje je dovoljno.

Ionako je pitanje kada emo se ponovo videti i hoemo li se ikada uopte sresti, pa to moram da znam zato si zakasnio da me jo jednom, verovatno poslednji put, izvede na veeru?! Rei su spontano izlazile iz nje, a na trenutak je sebe videla kao otrovnicu koja je nala sluajnu rtvu posle dueg vremena skupljanja otrova i sad se polako svega toga oslobaa. Zoran je takoe bio zbunjen ovim to je govorila. Gledao ju je kao da trai neku drugu Janju u ovoj koja nimalo ne lii na nju. Ja ne bih elelo da se desi to to sad pria. Ne mislim da je ovo na poslednji susret, a ako odlui da se zaista vie nikad ne vidimo, ne bih voleo da se sve zavri ovako. Voleo bih da ti kaem ta se desilo. Stvarno nema potrebe. Znam, ali bih ipak voleo. Janja je na kraju klimnula glavom, uvalila se u veliki, mekani jastuk i ekala to udesno objanjenje. Sad je mogao, to se nje tie, da joj kae i istinu, jer to ne bi promenilo celu situaciju. Trebalo je da to bude neko posebno vee. Njen bolji ivot ju je ekao tamo negde daleko od ovog grada, a mukarac koji je sedeo na ivici kreveta bio je avolak koji je na trenutak hteo da je prevari time to e svojim armom da je navede da zaboravi na davni prezir koji je sa sobom nosila kad je u dvadesetoj u kolima ujaka Slavie odlazila u nepoznato. Ali, veeras je pokazao pravo lice i ponovo je naveo da zauvek, ali ovaj put stvarno zauvek, ode i da se nikad vie ne vrati. I Protii e preiveti bez nje. A ona je mogla da nae neku slinu porodicu u siromanim delovima oko Beograda, pa da time zadovolji svoju potrebu da pomae nekom. Spomenuo sam ti da mi je ovih dana u poseti gost iz panije. Vidi, taj gost je doao nenajavljen pre nekoliko dana, samo se pojavio na vratima i rekao da eli da ostane ovde jedno due vreme. Problem je u tome to je to zapravo goa. Moja dugogodinja devojka. Janja nije menjala izraz lica jer nije htela da mu pokae da je ve upoznata s tom injenicom. Ona je devojka iz fine porodice, majka joj je panjolka, a otac na ovek iz Vranja. Nae poznanstvo je izgledalo kao sudbinsko, svi su nas uparili odmah za ceo ivot. U poetku sam bio zaljubljen u nju, prelepa je, pametna, ima damske manire, zabavna je, voli ivot, ponekad je toliko lakomislena da te to oduevi. Ona je bila jedini razlog to se ranije nisam vratio u Srbiju. Nikako nije mogla da shvati da elim da odem iz Barselone da bih iveo u jednom gradiu u siromanoj i nemirnoj Srbiji. Meutim, moja elja je na kraju nadvladala i ja sam doneo odluku. Naravno, nisam hteo da je izgubim, u mojoj glavi je bilo urezano da smo nas dvoje sueni jedno drugom i da se ne smemo rasturiti. Zato sam je zaprosio kako bi kao moja ena pola sa mnom. Pristala je, ali samo dok nismo doli prvi put zajedno ovde da vidi kako je. Kad je videla roditeljsku kuu, pala je u oaj. Ostali smo svega dva dana i vratili se u

Barselonu. Tad sam poeo da shvatam koliko se razlikujemo. Doao sam ovde, ona je ostala tamo. Napravio sam kuu koja je nalik na onu u kojoj sam iveo u paniji, Marija je poela da dolazi s vremena na vreme, ali uvek na kratko. Prosto je mrzela ovaj grad. Janja je pomislila kako su ga obe mrzele, ali iz razliitih razloga. Vremenom sam shvatio da ni ja nju ne volim. Potovao sam to to smo dugo bili zajedno, a potovao sam i njene roditelje koji su eleli da jednog dana budem njihov zet. Nadao sam se da e se Marija zaljubiti u mom odsustvu i da e me jednom nazvati i rei mi da se nosim sa ovom svojom selendrom, da ne eli da me vidi i da raskida zaruke. Umesto toga, ona se pre nekoliko dana pojavila na mojim vratima s nekoliko kofera, nasmejana i zaljubljenog pogleda, i rekla mi da ne moe vie da izdri tamo sama, da joj je neka gatara kod koje je ila predoila da prava ljubav moe od blata da naini zlato i kako je spremna da ostane ovde i uda se za mene. Bio sam okiran tom promenom. Svestan da je ne volim, nisam hteo da verujem da je zaista postala drugaija. Odjednom, tako divna i razumna Marija nije mi vie bila potrebna. No, ipak, kad si s nekim, ne moe sve da baci u vodu. Razmiljao sam i shvatio da nemam ta da izgubim. Druge vane ene u mom ivotu nije bilo. Postojala je jedna koja mi je ula pod kou, ali bila je dovoljno nedodirljiva za ljubav da bih se nadao. Pogledao je Janju tako kao da o njoj govori. To je uticalo da joj ispod pokrivaa odjednom postane vrue, pa ga je zbacila sa sebe, ostavivi samo prekrivene noge. Onda je umro Proti. Rekla si da e doi. Hteo sam da te upoznam s Marijom. Hteo si da mene upozna s njom? Da. Zato? Hteo sam da na taj nain od sebe udaljim svaku ansu da bi ti mogla jo vie da mi se svidi. Iskren sam. Rekla si mi da je ovo verovatno na poslednji susret, pa nemam ta da izgubim. Ti si mene video pre toga samo jednom... dva dana su bila u pitanju. Ironino je da sam mogla toliko da... da ti se svidim. To je ve stvar prirode, ono to je neobjanjivo ljudskom rodu. Neko je pored tebe itav ivot, ivi u kui pored a nikad ga ne primeti i ne poeli. A neko samo proe pored, vidi ga u hodu, ali se zaljubi do uiju. Janja je pomislila na svoja oseanja. I ona je Zorana videla koliko i on nju, a ipak su se javile emocije. Istina, suzbijala ih je, ali zato to je znala da ima izgraen bolji ivot u Beogradu. Zoran je bio pravi mukarac na pogrenom mestu. Zato ona nije bila na sahrani? Nije htela da ide. Za nju je bilo nepojmljivo da ide na sahranu oveka koga ne poznaje i koji ak ni meni nije u nekom rodu.

 Da... i moj verenik slino misli. Zoran se ukoio. Verena si? Da. Vreme je za istinu, pa sam i ja reila da ti je otkrijem. Nisi mi to nikad spominjala. Nisi me ni pitao. Zautao je. Kao da mu cela dotadanja pria vie nije imala smisla. Janja je ekala nastavak, ali on je utao i gledao as u nju, as negde preko njene glave. Zato ne pria dalje? Zbunjen sam. Sad ja ne znam da li je sve ovo stvarno vano. Moda jeste... Verena si. ta je tebe briga za moje probleme i moja oseanja? I ti si veren. To izgleda nema nekog znaaja, bar u sadanjem trenutku. Volela bih da zavri to to si poeo do kraja. U redu. Marija, dakle, nije htela da ide. Da sam joj rekao da e tu biti i jedna ena koja mi je pomutila razum sigurno bi pola bez obzira na to ko se sahranjuje. Nasledila je panski temperament, a to podrazumeva uasnu ljubomoru. Tako sam kratko bila ovde, a ve sam uspela da ujem kako si veliki valer. Nisam toliko veliki kao to se pria, ali u jednom malom gradu se previe toga naduva. Istina je da sam menjao devojke, ali i to je bilo u potrazi za nekom koja bi mogla da zaslui da ostane kraj mene. Da zaslui? Ti ba misli da si sjajna prilika? Mislio sam da zaslui moje srce da joj ga predam. A ja svoje srce cenim. I svako bi svoje trebalo da ceni, manje bi bilo nesrenih ljudi i brakova. Bilo bi manje brakova. Ali bi ti retki bili sreniji. U pravu si. Pa, dobro, kad dolazimo do razloga zato veeras nisi doao po mene? Sad. Kad sam doao sa sahrane, Marija je ve bila nervozna. Prvo mi se alila kako je po ceo dan sama, kako nema prijatelje, a kad je ula da nameravam opet da izaem insistirala je da je povedem sa sobom. Mogao si, taman da dovri plan koji si hteo da ostvari na sahrani. Janjo, moj plan se promenio. Gledajui te tamo u onoj kafani kako se igra sa decom, pomislio sam da moda mogu da preokrenem sudbinu. Hteo sam da se potrudim i zavedem te, nekako te nagovorim da pokua da ue u moj ivot. Zato sam hteo da ova no bude samo tvoja i moja. Za nju nije bilo mesta. Ona je, meutim, insistirala, pa me je dovela do kraja. Rekao sam joj sve da mi se svia jedna ena koja je jo ove noi tu, kako elim da budem s tom enom, kako je moja i njena veza ve odavno gotova samo se ne usuujem to da joj priznam. Napravila je uasnu scenu. Zvala je roditelje, govorila im da je muim, da je varam, da sam skot koji

nema srca. Bilo me je sramota od tih ljudi. Onda je poela da lomi stvari, ponaala se histerino i pretila da e se ubiti. Bila je to scena koja je izgledala previe patetino da bi bila iskrena. Morao sam da smirim situaciju. Na kraju sam pozvao vozaa i on ju je odvezao s koferima za Beograd, gde e uhvatiti prvi avion i vratiti se tamo gde pripada. Morao sam da ispratim svoju prolost. Da li ti je sad jasno? Posmatrala ga je. Pitala se da li je normalna to eli da ovde ostane s njim, to joj je Beograd i bolji ivot koji je tamo nala sad nevaan. Ponovo je volela ovaj gradi. Iz njega je pobegla od sramote, a sad bi se u njega vratila iz ljubavi. Plailo ju je to to osea prema ovom mukarcu. Tako ga je malo znala, prosto je bilo neverovatno da mu toliko veruje. To se deavalo samo na filmovima, u stvarnosti je moralo neto da krene naopako. Kad joj se pribliio i poljubio je, sve je zaboravila.

20. Poglavlje Ostala je jo jedan dan. Provela ga je sa Zoranom, vei deo u krevetu. Nije mogla da ga se zasiti. Bio je savren ljubavnik, nean, romantian, preputala mu se kao to Lazaru nikada nije. Sad je tek mogla da uporedi dva mukarca. Tako dugo je bila devica da je mislila kako bolje od Lazara ne postoji. A postojalo je. Sve vreme dok su se milovali, oseala je ljubav. I znala je da e biti onako kako on bude eleo. Sutradan ujutru probudila se u njegovoj kui, u spavaoj sobi sa tamnozelenim zidovima. Pili su kafu drei se za ruke. Kua je ogromna! Je li ono tamo u dvoritu bazen? Jeste. Videe kad doe leto kako je lepo. Pozovem drutvo, pravimo rotilj i uivamo. A uvee emo ti i ja piti vino i izleavati se kraj bazena. Uhvatio ju je strah. Sino je mogla da mata o ivotu s njim, ali im je osvanuo dan, probudio se razum i shvatila je da to nije tako lako kako on predstavlja. Zorane, ti govori kao da... kao da u ja ostati ovde do leta. Ja ne govorim samo o narednom letu. Govorim o svim onim letima koje su pred nama. A bie ih mnogo, nadam se. Nemoj... glupo je, ja ivim u drugom gradu. Tamo radim, tamo su mi prijatelji, tamo su mi Slavia i Duda, tamo mi je sve... I verenik? Znao je da taj verenik nije vaan, ali ju je iskuavao.

 Imam obaveze. Tamo je moj ivot. Odavde sam pobegla, nema smisla vraati se. Zar ljubav nije dobar razlog da se negde vrati? Zar ja nisam dovoljan da opet zavoli ove ljude i ovo mesto? Boe, tako sam zbunjena. Ne znam ta mi se deava. Htela bih da ostanem, ali... Ne, ne teraj me... moram da ohladim glavu. Uzdahnuo je i pustio njenu ruku. U pravu si. Glupo je da te navodim na neto, to sama mora da poeli. Idi u Beograd, vrati se onome to misli da je tvoj ivot. Ja u biti ovde. Kad donese odluku, postupi po njoj. Neu te zvati. Pustiu te da sama sazna ta eli. Klimnula je glavom, popila kafu i otila da se spakuje. Njen mobilni telefon je poslednjih 24 sata bio iskljuen i nije se usudila da ga ukljui. Ubacio je kofer u gepek, a onda je zagrlio. Polako vozi, jo je klizavo. Ne brini. Ljubila ga je kao da joj je poslednji put. U stvari, oseala je da bi tako moglo biti. Jedva su se odvojili. Pre nego to je izala iz njegovog dvorita, dobacio je: Samo sluaj svoje srce. Razumu tu nije mesto. Jedva je uspela da se nasmeje, a onda je naglo ubrzala elei da pobegne od onog to tekom mukom ostavlja.

21. Poglavlje Ti si jedna sebina i neodgovorna osoba! Ode na jedan dan a ostane tri, i jo iskljui telefon da se ja pitam da li si negde skrenula s puta, ostala zatrpana, da li si iva! Izvini, crkla mi je baterija, a nisam ponela punja. A tamo nema fiksnog telefona? Ima, ali... Ali ti nisi oseala obavezu da se javi? Zato si ostala jo jedan dan kad si rekla da e se odmah vratiti? Bilo je zavejano i najavljivali su smetove. Nisam se usudila. Kao da je to u drugoj dravi! Kako to da nigde na vestima nisu pominjali smetove? Ne znam... tamo su tako najavili. Lazar je etao kao lav. Samo mi je ovo trebalo. Stresa imam na poslu dovoljno, a ti mi doe

kao dodatni problem. Ja nisam problem. Jesi, jesi. I to ogroman. Ako sam ti problem, zato me se ne rei! Pogledao ju je sa besom u oima. Odjednom joj je bio neverovatno ruan. ta si rekla? To to si uo. Ako sam ti ja problem, to emo najlake da reimo. Hoe da mi kae da moemo da raskinemo? Da. Mislim da bi to bilo najbolje. Ja tebi neu da polaem raune, nisam mala, a i ti bi se lake koncentrisao na imid pevaica i na njihov stajling ako te ja ne nerviram. Ovaj put je Lazar spustio loptu, osetivi da u Janjinom glasu ima neeg ozbiljnog. Dobro, hajde da se smirimo, pa da lepo priamo. Apsurdno je da poteemo raskid radi jedne tvoje neodgovornosti. Priao je i zagrlio je. Poljubio ju je vrat. Osetila je hladnou. ak se i stresla. Odgurnula ga je od sebe. Zato me gura? Ne znam. Nisam sad raspoloena za ljubljenje. Dobro, ostaviu te na miru. Ionako urim na sastanak s frizerima i minkerom. Moramo da se dogovorimo oko nekih sitnica. Vidimo se veeras, pa emo se ljubiti. Dohvatio je jaknu sa iviluka, poslao joj poljubac i izaao iz kue. Janja je sela u fotelju i zatvorila oi. Nedostajao joj je Zoran. Nedostajalo joj je da se pored nekog osea mirno, sretno, sigurno, oputeno. Lazara vie nije mogla da gleda. Meutim, sve drugo oko nje bilo je njeno. Pogledala je kroz prozor. Sivo beogradsko nebo joj se smeilo. ula je zvuke saobraaja, psovanje nervoznih vozaa i konice u daljini. To je bila melodija koju je oboavala od prvog dana jer ju je stalno podseala da je daleko od svog rodnog kraja. Osetila je potrebu da sa nekim razgovora. Pozvala je Dudu. Duo moja, rekli su mi da nisi dolazila ni jue u agenciju. Jesi li dobro? Gde si? U Beogradu, kod kue. Kad si stigla? Jue je Lazar zvao Slaviu i pitao jesi li se javljala? Ma, pusti njega... Dudo, moemo li danas da se vidimo? Naravno, biu za sat u agenciji. Molim te da se naemo na nekom mirnijem mestu gde nas niko nee prekidati. Neto nije u redu? Naravno, hajde da se vidimo u jedan u onom kineskom restoranu gde smo bili za nau godinjicu. Moe. Vidimo se. Vidimo se, duo. I nemoj Slavii nita da kae.

 Neu, ne brini.

22. Poglavlje Sve je ispriala Dudi. Nije izostavila nijedan detalj. Iako joj nije bilo jasno zato to uopte pria, osetila je olakanje kad je zavrila. A nije imala pojma ni kakvu reakciju da oekuje. Duda je uvek bila mirna i strpljiva, ali i iskrena u svojim stavovima. Rei e ako joj se sve to ne dopada, bie surova u razlozima protiv Zorana. Ba romantino. Janju je iznenadio ovaj komentar. Dudo, u haosu sam. Ovde je sve to me ini srenom. Ovaj grad i ovaj ivot je moj san. Kad sam ivela dole s ocem, nisam smela ni da se usudim da matam kako bih jednog dana mogla da imam sve to sad imam. A sad kad imam sve, strano mi je da pomislim da elim neto drugo. Ne postoji bolji ivot od ovog. Razume? Moda je ovo iskuenje sudbine, hoe da vidi da li sam zahvalna zbog svega to mi se desilo, to ste mi ti i Slavia omoguili, ili sam prokleto alava, pa u to odbaciti radi nekog mukarca koga i ne poznajem. Koga voli? To je klju za ovu situaciju. Janja se iznenadila jo vie. Duda kao da je bila na strani onog od ega se Janja branila. Ti mi savetuje da ostavim sve i da se vratim dole? Ne savetujem ti ja nita. Janjo, duo, nije re o tome koju e haljinu da obue za doek Nove godine ili da li se jedna torba slae s cipelama koje nosi. Ovde saveti ne vrede i nisu dobri. Sad se pita samo ti. Ja... ne mogu. Ne vredi, prosto sam neodluna. Probau da ti pomognem, ali mora da bude sigurna ta eli od ivota. Sigurnost. Hou mir, hou da nikada ne budem vie odbaena i sama. Odbaena i sama nee biti. Ima Slaviu i mene. Za mir se ovek sam brine, mada budi sigurna da e uvek u ivotu biti potresa, veih i manjih, tako da je to neizbeno preiveti. Vano je da sama ne pravi ratove, pogotovo ne sama sa sobom. A sigurnost... hm... To je ve diskutabilno. Sigurnost u emu? U poslu? U ljubavi? U svemu. Voli li oveka s kojim bi trebalo da stane pred oltar za par meseci? Lazara? Ne. Ne volim ga onako kako volim Zorana. Veruje li Zoranu?

 Da. Znam da zvui glupo jer se ne poznajemo, ali Veruje li mu? Da. Apsolutno. Da li si sretna s njim? Da, jako, ali ko zna ta e sutra... Niko, duo moja, ne zna ta e biti sutra. To ne oekuj da zna. Ni s Lazarom ne moe da bude sigurna ta te oekuje. Ali Lazara poznajem. Da li ga stvarno poznaje? Mislim da da. Voli li to to poznaje? Neto ne, neto da. Ja u ti dokazati da ga ne poznaje... Izvadila je mobilni telefon. Okrenula je jedan broj. Slavia, ljubavi, jesi li u guvi? Janja ju je zaprepaeno sluala, pokazujui rukom da ne kae da su zajedno. Jo nije bila spremna da svom ujaku kae kako razmilja da se vrati tamo odakle ju je on svojom dobrotom odveo. Evo me u gradu, ila sam u kupovinu, pa sam sela da se malo odmorim i popijem aj. ula sam se sa Janjom, pozvala sam je veeras na veeru... Znam da jedva eka, ljubavi, ali mene mui sve ono s Lazarom... Da, mislim da je bolje da joj kaemo... Vai, priaemo kad se vrati kui... I ja tebe. Prekinula je vezu. Janja je ekala nastavak, ali Janja je meala svoj aj i utala. Dobro, Dudo, o emu se radi? Nisam mogla da ti bilo ta kaem bez Slaviinog odobrenja. Reci mi sad. Rei u ti veeras. Zato veeras? Zato to neu da Slavia otkrije da ti to ve zna i da sam ti ve rekla. Bilo bi to kao da sam ga izdala. Ali ne moe da me dri toliko u neizvesnosti? Moram, shvati me. Slavia e ti sve rei.

23. Poglavlje Sedela je bleda kao krpa. Slavia ju je drao za ruku, a Duda joj je dosula jo vina. Ono to su joj upravo rekli bilo je okantno. Ne mogu da verujem... Sve bih oekivala, ali to...

 Tako ti je to, Janjo. Nisam bio siguran, mislio sam da su to samo traevi, jer je Lazar sad ve uao u krug poznatih i pevaice se otimaju za njega, pa sam jednog prijatelja iz Njujorka zamolio da se bolje raspita. I definitivno je sve tano. Tamo je iveo s tim svojim ljubavnikom, svi znaju da mu je Lazar slomio srce kad je reio da se vrati. Za tebe niko nije znao. Ovde je uao u vezu s mladim manekenom, ali kako mu je prednost to se ne zna da je gej, reio je da se oeni i da na taj nain zadri svoju reputaciju. Ja sam mu znai samo paravan. Ti si idealna ena za njega jer ti je bio prvi mukarac i nedovoljno si iskusna u tim stvarima da bi mogla bilo ta da oseti ako nije u redu. Janja se prestravila to je njen ujak znao da je ona bila devica sve do Lazara. On se nasmeio i poljubio joj ruku. Duo, pa ja znam sve, iako nisam nita pitao. Ti si Dudino i moje dete, jedino koje imamo. Morali smo da itamo neke stvari i izmeu redova, a da ne postavljamo pitanje da te ne bismo uvredili. A zato ste mi ovo preutali? Zar bi pustili da se udam za Lazara, a da ne saznam? Sad se Duda umeala. Informacije iz Njujorka su stigle pre nekoliko dana, a do tad ni tvoj ujak ni ja nismo hteli da uzmemo zdravo za gotovo sve arijske prie. Onda smo dugo razmiljali kako da ti to kaemo. Ti si otputovala, pa smo ekali da doe. Rekli bismo ti za koji dan da ti danas nisi sve ono rekla meni i dala mi povod da sve to pre sazna i tako donese pravu odluku. Dok su se dve ene grlile, Slavia ih je zbunjeno gledao. ekajte, vas dve ste danas priale? I kakvu odluku treba da donese, Janjo? Janja je progutala knedlu. Sad je morala i Slavii da kae da je spremna da ostavi bolji ivot radi jednog neizvesnog. Duda ju je stiskom ruke podrala i dala joj snage.

24. Poglavlje Slavia nije bio ba tako smiren i pribran kao Duda. Moram ja prvo da se raspitam o njemu, da nije neki propalitet, neki lanjak koji vara sve redom. Pobogu, Slavia, pa Janja je dovoljno pametna da proceni ljude. Nije procenila Lazara!

 Niko njega nije procenio, pa ni ti ni ja. Ne meaj babe i abe. Janja samo trai podrku da donese odluku o tome ta eli. A ti valjda potuje ljubav koja ima neke svoje elje i puteve da ih ostvari. Janja je ve odluila. ak i da se njen dragi ujak usprotivio, ne bi promenila svoju odluku. Sad joj je bilo drago to je Lazar gej. Kao da je sudbina sama olakala stvari. Slavia i Duda su neko vreme tiho razgovarali u kuhinji, a onda se Slavia vratio u dnevnu sobu i seo pored Janje, zatitniki je grlei. Znam da se plai budunosti. Sad misli da si dobila na poklon ivot kojim ivi poslednjih devet godina, ali to nije istina. Ti si taj ivot zasluila, to je bila tvoja sudbina. I da se ja nisam onog dana pojavio, radoznao da upoznam roaku, neto bi tebe podiglo. Moda bi doao taj isti ovek da kupi kuu i zaljubio bi se u tebe. Ne verujem da bi se zaljubio da me je video u izbledelim i iznoenim stvarima, a da mu je uz to neko rekao da sam aljkava erka Mirka Struje. Kad su dvoje sueni jedno drugom, deavaju se uda. U oima mukarca voljena ena se iz Pepeljuge pretvori u princezu. Dakle, samo sluaj svoje srce. Zagrlila ga je. Setila se da joj je to isto rekao i Zoran kad su se rastajali. Hvala ti, ujae, hvala ti za sve to si uinio za mene. Hvala tebi to si se rodila, duo moja.

25. Poglavlje Jurila je autoputem 170. Nije se obazirala na ogranienja, samo je htela to pre da vidi mukarca za kojim je eznula. S Lazarem je brzo zavrila. Nakon one veere vratila se kui i zatekla ga na kauu kako pije pivo i gleda neku modnu reviju na kablovskoj. Odmah ju je privukao sebi. ekaj, Lazare. Ne moe da koristi poljupce i milovanja u pogrenu svrhu. Namrtio se. Senka mu je preletela licem. O emu pria? O tome da nisi ono to sam ja mislila da jesi. Zato mi nisi rekao da voli mukarce? Molim? Odakle ti ta izmiljotina? Skoio je kao oparen. Lice mu se zacrvenelo, a ruke zatresle dok je sputao pivo na sto. Sve znam. I ne ljutim se na tebe. Ipak, trebalo je prvo da prizna sebi, a onda meni i drugima. Nemam nita protiv homoseksualaca, zna i sam. Samo je apsurdno da se ja, koja verujem u pravu ljubav, udam za nekog

ko me nikad ne bi voleo na pravi nain. Lazar je video da je bespotrebno da lae. Naslonio se na zid i rukama prekrio glavu. Lazare, priaj sa mnom. Pa toliko smo valjda bliski da moemo da ostanemo prijatelji. Ne znam... kako da ti kaem. Beao sam od toga, ali u Njujorku sam se zaljubio... tamo je bilo lako, niko te ne osuuje i ba ih je briga s kim spava. Ovde je sve komplikovano. Shvatam te. To e, meutim, morati sam da rei. Mene zanima zato sam ba ja morala da budem u toj prii? Zato to sam bila nevina i naivna, pa si smatrao da neu nikad saznati? Bio sam zaljubljen u tebe. A i bila si drugaija od ena koje znam. Nisi bila navalentna, sve se deavalo polako, prosto si mi ula pod kou. A kad sam se vratio iz Amerike, shvatio sam da si ti idealna da bude moja supruga. Jedina si s kojom bih mogao da ivim. Uz to, voenje ljubavi s tobom je uivanje, valjda zato to sam tu ja jai i iskusniji. Ne znam... prosto je tako bilo. Da... ivot ide udnim putevima. Sad e me napustiti? Moram. Besmisleno je da ostanemo zajedno. Rei e svima zato? Ne, neu rei nikome. A kad te pitaju zato nismo zajedno? Nee me niko pitati. Selim se iz Beograda. Lazar je irom otvorio oi. Gde? Dovoljno daleko i dovoljno blizu. elim ti sve najbolje u ivotu. I pronai se. Budi ponosan na ono to jesi. I ja sam jednom pobegla od svog ivota, htela sam da zaboravim odakle sam potekla. Sudbina me ipak vraa tamo, nemilosrdno me podsea da ne smem da se stidim svog porekla. Za moje pokajanje nagrauje me ljubavlju. Imam sree...

26. Poglavlje Kapija je bila zatvorena. Sedela je u kolima punih dva sata. A onda je zaula zvuk automobila i videla lepo Zoranovo lice. Nije primetio auto beogradskih tablica parkiran malo dalje od njegove kue. Upalila je motor i svetla, i krenula za njim. Kad se parkirao, vratio se da zatvori kapiju. Tad je primetio da neka kola stoje pred kapijom.

Janja je izala. Kad ju je prepoznao, potrao joj je u susret. Lagano ju je podigao u naruje i zavrteo je. Radovao se kao dete. Nemoj mi samo rei da si u prolazu. Ponela sam mnogo stvari. Dovoljno za dva naredna leta. Za ostalo emo se pobrinuti. Boe, kako volim da gledam te tvoje oi. Tako su mi poznate... i bile su od prvog susreta. Moda zato to smo se jednom ve sreli, davno... Kupovao si cigarete, a ja sam prola. Gledala sam te, pa si i ti to primetio. Tad sam mislila o tebi mesec dana. Samo jedan mesec? Dovoljno za jedan jedini pogled. Onda u te sad cele noi gledati kako bih mogao da budem siguran da e misliti na mene celu venost. Za to nemoj da brine... Poljubili su se neno. Vreme vie nije imalo nikakvu vanost. Hladno je. Hajdemo unutra, pa emo nastaviti. Janja je klimnula glavom. Znala je da se vratila kui. KRAJ