Alesandro Karera

udesan ivot diplomiranih knjievnika

bojana888

www.crowarez.org

Mojoj sestri koja je uspela da diplomira

www.crowarez.org

I Jonska glina
Renato i Rinaldo, koga su svi zvali Rino, bili su dvojica diplomiranih knjievnika. Ista je bila zvezda koju su sledili, dubok je bio ponor koji ih je razdvajao: Renato je bio redovni profesor u jednoj srednjoj koli na najveem poluostrvu editerana! Rino je naprotiv bio nezaposlen zato to je provodio suvie vremena bavei se nevanim stvarima a otkada je prestao, nije vie bilo konkursa u srednjim kolama. Renato, me"utim, #udno je rei, nije bio zadovoljan time da bude redovan nastavnik u nekoj srednjoj koli. $rimao je osnovnu platu, trinaestu platu i dopunske trokove s vidljivom rasejanou nekoga ko se ne brine o takvim sitnim zadovoljstvima, a kada je izgovarao predvi"anja kao to je: %&ada odem u penziju...', #inio je to sumorno kao neko ko o#ekuje da navu#e na sebe neku hroni#nu bolest. Rino, s dunim potovanjem, duhovna statua nesu"enog zaposlenog, sluao ga je s takvom panjom kao neko ko #eka da shvati fragmente jednog izgubljenog jezika. Renato je zavravao deveti mesec kolske godine kao da je privodio kraju neku #udnovatu trudnou iz koje bi se rodila duga leta uznemirene i bezvoljne dokolice. Rino je #amio pored telefona i#ekujui privremeno zaposlenje u koli, radio je korekturu za jednu izdava#ku kuu i s vremena na vreme pisao za nekog premorenog novinara. Renato je trebalo da bude srean a Rino nesrean, me"utim bilo je upravo suprotno. Rino je bio nezaposleni veseljak i misionar, dok je Renato bio dravni slubenik vieg nivoa, nezadovoljan i napaen. $oto se u poslednje vreme prepustio ozbiljnom moralnom rastrojstvu, razmiljao je #ak da napusti kolu i posveti se samostalnoj delatnosti. (lutei da bi se tamo u velikom svetu moglo ii u susret novom ivotu, zara"ujui vie, #ak i zabavljajui se vie nego to to odobrava hladna senka inistarstva prosvete,

www.crowarez.org

Renato je odlu#io da prihvati poziv jednog poznanika koji se bavio prirodnim preparatima. Renato se dovoljno razumeo u alternativna le#enja. $omalo je #itao i praktikovao jogu, i)jacu, feldenkrajs metodu, makrobiotiku i ajurvedsku medicinu. *a razliku od veeg dela #ove#anstva, nije mu bilo nepoznato kinesko travarstvo. +ogovorio se s poznanikom da e nedelju dana poha"ati seminar o proizvodnji i komercijalizaciji lekovitih glina, i da e posle toga odlu#iti da li bi vredelo napustiti nastavni#ku delatnost i uorta#iti se s jednom firmom za proizvodnju gline koju je osnovao isti taj poznanik i koja %se irila', %imala odli#nu perspektivu', i kojoj je bio potreban komercijalni direktor. (eminar se odravao u gradu koji se zvao ,ari, ali kola u kojoj je Renato predavao nalazila se u gradu po imenu ilano. +irektorka kole mu ne bi dozvolila privremeno odsustvo zbog takvog jednog ispraznog razloga kao to je stage o jonskoj glini! Renato je dakle morao da lae i pravi se da je bolestan, prekraj za koji moralnost redovnog profesora, nepopustljiva kao prema mnogim drugim stvarima, ne nalazi nikakav prigovor. -jegov lekar, oenjen jednom diplomiranom knjievnicom, #iji je bio rob, isporu#io mu je povijene glave lekarsko uverenje na kojem su se pojavljivale re#i kao to su virus, alergija, prolee, dani za odmor, antibiotici. -edelju dana nije bilo mnogo! s malo sree mogao je da ode i vrati se iz ,arija a da u koli nita ne primete. .li u Renatovoj zgradi su stanovali i drugi profesori iz njegove kole, a na stepenicama kod njegovog stana porodice nekih njegovih u#enika provodile su dosta vremena. .ko bi se napravio bolesnim i ako bi posle nestao, kolege ili roditelji u#enika mogli bi da primete reklamnu potu kako se gomila u potanskom sandu#etu, sputene roletne i tiinu, to podsea na auto u kvaru, koja izlazi na vrata stana privremeno praznog. Iz ovog razloga, Renato je pozvao Rina i rekao mu da mu je potreban fantom.

www.crowarez.org

II Fantom
Renato je trebalo da ode u udaljeni grad na jugu s ciljem da nau#i da prodaje lekovitu glinu apotekama na najveem poluostrvu editerana, a ubrzo posle toga i da postane kralj gline i vodi njihovu distribuciju na nacionalnom nivou preko mobilnog telefona sa svoje jahte na pu#ini nedaleko od /remitskih ostrva. 0 me"uvremenu, za vreme seminara, Rino je trebalo da se preseli u Renatov stan i da se pravi da je bolesni Renato. 1riider je bio dobro napunjen i nije bilo potrebe za dodatnom kupovinom. .ko se Rino zadovoljavao konzervisanim mlekom i tost hlebom, nije morao da izlazi do prodavnice. -i zbog kakvog razloga nije smeo da rizikuje da bude vi"en u okolini, a da bi uzeo potu ili bacio smee trebalo je da sa#eka mrklu no. .ko bi ga zvao potar preko interfona da potpie neku preporu#enu poiljku, Rino je trebalo da kae da ima temperaturu i zamoli potara da se popne gore do njega, da se umota u prekriva# i da se potpie kao Renato, kaljui i proklinjui proleni grip. $otari nikada ne gledaju nikoga u lice, brinu se samo o vrljotini na priznanici i nee primetiti zamenu. /elefonski pozivi su bili usmereni na telefonsku sekretaricu. .ko bi zvali iz kole traei Renata, Rino je trebalo da ga odmah nazove na njegov tajni broj mobilnog koji kola nije imala, i da mu prenese ostavljenu poruku. 0 poslednje vreme kvalitet me"ugradskih veza se poboljao, dolo je do telefonskih reformi i Renato se uzdao u to da, ako bi morao da odgovori na poziv kole, .rsenije, stariji sekretar, nee primetiti da glas dolazi van lokalne mree. 0 svakom slu#aju, Renato nije imao razloga za brigu. &omije ga nikada nisu traile a deca, zadovoljna to e imati zamenu koju e mu#iti ili to e se nai pred nekim vetropirom pa obuzeti dosadom i#ekivati kraj #asa, sigurno nee doi da ga pitaju za zdravlje. 2no to je bilo bitno jeste da Rino ne izlazi i

www.crowarez.org

da ne izviruje kroz prozor.

e"utim, trebalo je da stavi na znanje da je prisutan,

morao je da se kree, da egzistira, da podraava stan u kojem se boravi, da podigne roletne i da ih spusti, ili pomeri zavese i vrati ih, da upali radio, televizor i bojler, da kuva i da ostavi upaljena svetla, da eta tamo)amo kroz hodnik, i kad primeti da se neki komija zaustavlja na spratu kako bi askao, trebalo je da uzme neke #asopise sa stalka za novine koji se nalazio u hodniku i da ih glasno lista, kao to se #ini u zubarskoj ordinaciji, kako bi ga komije #ule kod vrata i kako bi nekim delom svog mozga registrovali da neko boravi u stanu. .li ne sme da preteruje s bukom niti suvie glasno da pri#a telefonom. *idovi imaju ui, kako je govorila propaganda u drugom svetskom ratu, a operacija glina morala je da bude vo"ena u najveoj tajnosti. Renato je imao suvie prijatelja me"u profesorima da bi dozvolio da mu promakne da kae ono o #emu razmilja. Ismejavali bi ga i saaljevali. 3o gore, zavideli bi mu. 4kola se ne naputa, to je prva zapovest svih onih koji je ne podnose. Renato nije pri#ao ni sa kim o svojoj ekspediciji u ,ari, a obratio se Rinu jer ga je nedavno upoznao i zato to nije bio poznat u njegovom uobi#ajenom okruenju. Renato je bio podloan depresiji i uznemirenosti. Rino je, naprotiv, bio blaga osoba, bezazlena i nimalo komplikovana. Renato je matao o tome da se oprosti od svog stalnog zaposlenja. Rino je, moda, bio od onih malobrojnih srenika koji za tim nisu imali potrebu.

www.crowarez.org

III Andrea Doria1

Rino je iveo u jednoj zgradi na kanalu -avilji koja je s vremena na vreme ugoavala nezaposlene diplomirane knjievnike. 0obi#ajeni stanari, a to su bili prostitutke, travestiti, kockari, izbaciva#i u nonim lokalima, telohranitelji lokalnog podzemlja, uteriva#i dugova, prodavci sladoleda u porno) bioskopima i zabavlja#i na krstarenjima, odobravali su povremeno prisustvo nezaposlenih diplomiranih knjievnika jer su imali samilosti prema njihovoj bednoj poziciji. 3edini stanar koji nije pokazivao skoro nikakvo saaljenje za Rina je bio &armelo, nisko bie, trbuasto i tajnovito, koji je stanovao na spratu iznad njega. ,avio se #udnim poslom koji mu je davao slobodu od prvih poslepodnevnih sati, to je bilo puno i za profesore! bio je deklarisani anarhista i kada bi se vraao kui penjao se stepenicama pevajui buntovnik sam kad se oblaim, kada mislim, kada volim svoju malu. .ko bi susreo Rina na me"uspratu uvek bi mu govorio: %+a si posluao svoga oca', mada nije imao pojma ni ko je bio Rinov otac niti ta je o#ekivao od svog sina. .li u jednu stvar je bio siguran: da jedan otac nikad i opet nikad ne bi voleo da njegov sin diplomira knjievnost. Rino mu je odgovarao da je njegov otac zadovoljan samim tim to mu sin nije u zatvoru, ali je uvi"ao da izaziva saaljenje. 3edan nezaposleni diplomirani knjievnik je prizor koji kida i najtvr"a srca. 3edan nezaposleni diplomirani knjievnik je neko ko je poao autoputem ivota, pogreno sledio putokaze za radove u toku i sada ne zna vie kako da se opet vrati na pravi put. -ita na svetu nije toliko beskorisno kao nezaposleni diplomirani knjievnik. .steroid koji je ispao iz svoje galaksije ima vie razloga da egzistira nego nezaposleni diplomirani knjievnik. 3edan neutron koji ivi
1 Italijanski putni#ki brod koji je 5678. godine doiveo brodolom pred ameri#kom obalom. 59:: putnika. ;$rim. prev.< ogao je da primi

www.crowarez.org

milijarditi deo sekunde vie doprinosi univerzumu nego nezaposleni diplomirani knjievnik. 3edna jalova genetska mutacija zadovoljnija je svojom ulogom u evoluciji vrste od jednog nezaposlenog diplomiranog knjievnika. *bog svega ovoga Rinu nije bila mrska ideja to e nedelju dana iveti u Renatovoj zgradi, dugoj i otmenoj, zakrivljenoj kao i kruni bulevar na koji je gledala, i na kojem su svi diplomirani knjievnici imali posao. ,ilo je to kao prei preko .heronta u suprotnom smeru i ponovo biti primljen me"u ive. (elidba se odvijala kasno nou. Rino je sa sobom poneo, sa -avilja, jednu torbu s odeom, li#ne stvari i radnu verziju knjige #iju je korekturu radio. ,io je pravi divljak i nije imao mobilni telefon. -e bi se nalazio kod kue pored telefona ako bi ga zvali iz neke kole, ali mogao je da proveri da li je primio telefonske pozive i u svakom slu#aju, to se ti#e privremenog rada u koli, odlu#io je da se prepusti ne#emu to je nazivao kineskom sudbinom. %=h da, ta da radim, to je kineska sudbina', govorio je svaki put kada bi mu ivot krenuo naopako. 0 poslednje vreme, opet, zdravlje nastavnika je poboljano, dolo je do pomeranja granica srednjeg doba, zdravije ishrane na nacionalnom nivou, #ak i do nagovetaja reforme u zdravstvu. (hodno tome, privremeni rad u prosveti se transformisao u verovatne doga"aje i istovremeno izuzetne, kao uragani u eksi#kom zalivu, i prore"ivao se po celom poluostrvu kao oblaci koji se mire pred lepim vedrim nebom. Rino bi, sa svoje strane, slegnuo ramenima i preputao se nebeskoj volji. +a je u njegovoj kineskoj sudbini bilo zapisano da e dospeti u neku kolu, on bi dospeo u neku kolu. 0znemiren i uzbu"en, ne usvajajui nita od Rinovog spokojstva niti od samih svojih prou#avanja orijentalne medicine, uklju#ujui tu i svoju buduu ulogu kralja gline, Renato se uverio da mu se prijatelj dobro smestio, zagrlio ga poelevi obojici sreu, obukao kaput i stavio eir, dignuo okovratnik i poao niz stepenice, zaustavljajui se na svakom spratu da uhvati dah, ne koristei lift iz straha da se ne na"e licem u lice s nekim radoznalim komijom. +a ne bi izazvao sumnju kod stanara zgrade, taksi koji je trebalo da ga odveze do

www.crowarez.org

aerodroma #ekao ga je dva bloka dalje. *a noni let

ilano),ari bilo je jo

vremena ali je Renato bio suvie nervozan i nije mu se dalo da #eka u stanu. .ko bi kojim slu#ajem morao da se vrati zbog kakve nezgode, a pritom ne bi uspeo da se blagovremeno javi, dogovorena lozinka da se otvore vrata je bila: %>lina'. Rino zatvori vrata, oslunu Renatove korake kako oprezno silaze niz stepenice, udahnu ne znajui ta da misli o odluci svog prijatelja i po#c da istrauje svoj novi dom. 0 kupatilu, ispod ogledala, #ekala ga je, u koloni, #eta kolonske vode i losiona posle brijanja. Rino, koji je sebi mogao priutiti samo .kva ?elva .js ,lu ?ilijamsa, za#udio se izborom koji je Renato doputao sebi da bi udovoljio svojoj koi. @udna osoba, taj Renato. $ropagirao je vie spartanske vrline prirodnih proizvoda, ali je pomalo bio i kico, a moda je njegov naturizam zna#io samo da je na poseban na#in pazio na sopstveni hemijski sastav. 4to se ti#e, opet, potovanja sopstvene brade, pokazivao je da ne prezire vrline jednog ubedljivog >u#ija, jednog mousnog Ingli Aedera, jednog razvratnog .rmanija, jednog anonimnog i limunastog Red for en, jednog svilastog $jer &ardena, jednog uznemirujueg 0 (avaa, i jednog $ako Rabana, misterioznog kao &armelo. -ovcem koji je Renato troio na losione posle brijanja moglo se kupiti dovoljno .kva ?elva .js ,lu ?ilijamsa da u njemu zaplovi Andrea Doria.

www.crowarez.org

IV Kineski ar
@itavog narednog dana, Rino je davao sve od sebe da postane anoniman. -ije mu bilo teko zato to je, kao nezaposleni diplomirani knjievnik, to ve bio. $red o#ima sveta bio je izgubljen, bez svoje drave, agent kojeg je dezorijentisala neka supersila koje vie nema. 0 svojim o#ima bio je samo neko ko je suvie vremena proveo mislei da postoje bitnije stvari od bitnih stvari, i #ak nije ni sasvim bio ube"en da je greio. (edei za Renatovim pisaim stolom trudio se da uradi korekturu teksta koji je morao da preda izdava#koj kui, ali ga je s vremena na vreme obuzimala sumnja da nije dovoljno iv, zbog #ega je ustajao pomerajui stolicu, poja#avao muziku, otvarao prozore i zatvarao ih lupajui. *atim bi osetio bojazan da je bio suvie iv, pa bi po#eo da gasi najbu#nije kune aparate, da navla#i zavese, smanjuje halogeno svetlo a onda bi legao u krevet s rukama ukrtenim na grudima zbog straha da e komije udarati po zidovima ili lupati na vrata, alei se na buku koju je pravio. &ada je dolo ve#e bio je napet kao dvanaest violon#ela ,erlinske filharmonije. orao je da na"e neto to e mu skrenuti panju. +ok je tumarao izme"u salona i kuhinje pogled mu se zaustavio na jednoj reklami koja je uspravno visila izme"u magneta i friidera. ,io je to jelovnik jednog kineskog restorana koji se nalazio s druge strane ulice i koji je vrio kunu dostavu stanovima u kvartu. Renato se tim #esto sluio, sudei barem po flomasterom podvu#enim nazivima nekih jela, ne pominjui neodre"en miris piletine u kiselo)slatkom sosu koji je dolazio iz neispranjene kante za smee koju je Rino primetio tek tada. -ije eleo da izlazi iz kue da ne bi pogazio datu re#, ali nije imao volje ni za kuvanjem. Imao je neto novca u depu! mogao je da pozove telefonom kineski restoran i da poru#i predjelo od ra#ia u rui#astom sosu, komadie

www.crowarez.org

svinjetine u sosu od jabuka, krokete od unke u sosu od ananasa, komad ribe list u tartar sosu ili paniranu teleu niclu u sauce espagnole. Rino nije shvatao kakve veze panirana telea nicla u sauce espagnole ima s &inom, ali &ina je misteriozna zemlja. +a li e momak koji vri kunu dostavu primetiti da on nije &enatoB -e, sigurno je kineski restoran imao na desetine, na tuce, na stotine momaka koji su vrili kunu dostavu. &ineski restoran imao je vie momaka koji su vrili kunu dostavu nego to je italijanska pota imala potara. ,ilo ih je na desetine hiljada ulogorenih u ogromnim spavaonicama. (pavali su obu#eni, kao vatrogasci, i bili su spremni da se, obgrlivi ipku spuste sve do kuhinje #im bi zazvonilo zvono koje ih je zvalo na novu isporuku. &ineski restoran je bio beskrajan kao &ina, odvod njegovih sudopera imao je zna#aj Cute reke i s njegovih obala dizala su se dva odeljenja, prostranija od cele andurije: na severu se#uanska, a na jugu kuhinja kontinentalne &ine. &ineski restoran je imao podzemnu eleznicu koja ga je istog momenta spajala sa celim svetom, kao peine .gartija. >lavni ef restorana je bio kineski car, koji se oprostio od -ebeskog Darstva kada je saznao da glavni efovi, za razliku od careva, imaju u ruci siguran zanat i po svim propisima. (vi kuvari kineskog restorana su primljeni po svim propisima, svi momci koji su vrili kune isporuke su osim redovne primali i trinaestu platu, odlazili na odmor po mesec dana godinje i stavljali su ruku na grudi kada bi #uli kinesku himnu. (vi osim diplomiranih knjievnika, za koje nije bilo mesta u kineskom restoranu. 2sim ako... ) Interesuje li vas neko ko bi vam pisao poruke koje se stavljaju u kola#ie sreeB ) upita Rino kineskog momka koji mu je doneo ve#eru. ) *atoB 4ta fali naim porukamaB ) upita momak. ) (uvie su uoptene ) re#e Rino lomei na pola kola#i u obliku konjskog kopita, koji mu je momak doneo uz ra#un. ) =vo, sluaj: Neko e ubrzo ui u tvoj ivot. /o nije dovoljno. $otrebno je vie smelosti s kineskom sudbinom, uticati na egzistenciju muterija. -a primer: Dve ene e ui u tvoj ivot, ili dva #oveka, #isto da ne bi bilo diskriminacije. uterija koja je umrtvljena od #aja

www.crowarez.org

e se trgnuti. -e jedna ena, nego dve, zamisliE /o su predvi"anja od kojih se zamisli, i ako neko dovoljno misli na njih, na kraju se ona i ostvare, ili barem taj veruje da ono to mu se deava jeste proro#anstvo koje se obistinjuje. +ve ene c zaista ui u njegov ivot, on e javiti dalje prijateljima, rei e: %. lepo mi je rekao kola#i sree', rairie se glas, ljudi e postati radoznali, elee da znaju, elee da probaju, poslovi restorana e dostii nivo kao 3ang De na vrhuncu. Reci kineskom caru da sam ja pravi #ovek za njega, prorok kola#ia sree. *auzvrat elim da se napravi propisani izdava#ki ugovor i autorska prava. Ima li devojkuB ) -e ) odgovori mom#i nesigurno. ) +ve devojke e ubrzo ui u tvoj ivot. 2vo ve #ini deo tvoje kineske sudbine. Idi i referii, kusur zadri kao napojnicu. -i sam Rino nije znao ta je rekao, postupio je kao po diktatu kineskih duhova, ponekad mu se deava. %=h da, kineski duhovi su me naterali da kaem ovo', govorio je svaki put kada bi iz njegovih usta izlazile re#i koje ni on sam nije ba dobro razumeo. .li petnaestak minuta kasnije, dok je jeo poslednje krokete od unke, telefonirao mu je upravo kineski car. -ije gubio vreme na ceremonije, prola su ta vremena #ak i za careve. $redlog u vezi s porukama sree ga je interesovao. Rino je trebalo da smatra da je na probnom radu i da dostavi dve hiljade poruka sree do osam sati sledee ve#eri. .ko bi se desilo da ne uspe, zatvorili bi ga u *abranjeni grad, koji se pruao pod kineskim restoranom, i ne bi izaao dok ne ispie drugih esnaest hiljada poruka. *abranjeni grad su #uvali dvanaest zmajeva i jedan diplomirani kineski knjievnik. Rino se nije puno uplaio jer je oduvek mislio da e mu ivot silom prilika biti pomalo teak ako ne postane redovni profesor, a opet, nadoknada koju mu je predloio kineski car bila je prili#no velikoduna, manje ili vie koliko jedna dobra zamena u koli. Rino zavri s jelom, skloni u stranu tekst koji je ispravljao i od kojeg je ve umirao od dosade, uputi jedan sau#esni#ki pozdrav na ime arka $ola i po#e da pie poruke sree na papiru koji je posle

www.crowarez.org

izrezao na trake i #itao s gumicom u ruci. -apisao ih je dve stotine kad oseti da mu se o#i sklapaju od umora. *adovoljan, po"e na spavanje, s ukusom sosa od ananasa koji mu je lebdeo u ustima svaki put kad bi udahnuo.

www.crowarez.org

V !ambi
0 jedanaest sati sledeeg jutra uspeo je da napie sedam stotina poruka sree i bio mu je potreban odmor. -apisao je i sedamsto prvu: Suvi e si radio, uzee sebi neoekivanu pauzu i ustade sa stolice proteui se. 0 tom momentu zazvoni zvono. +osta je nesigurno u jednom stanu. $ostalo je kao promenljiv koncept, kao atomska struktura ili granice isto#ne =vrope. Rino, iako zatien zatvorenim vratima i zakonom koji zabranjuje neovlaen upad u stan, uko#i se na taj triler, kao ,ambi iznena"en na proplanku. ,rze slike iz prolih vremena prolazile su mu kroz glavu, kao kada su njegovi prevejani roditelji izjavljivali sumnjivcima: %0 moju kuu ne ulazi niko', kada su eleli da inspektora R.I televizije spre#e da proveri da li plaaju televizijsku pretplatu za tek kupljeni televizor u boji. .li nije imao vremena da odbrani gra"anina od zloupotrebe poloaja vlasti. ) 1iskalna inspekcija ) re#e jedan enski glas s druge strane vrata. ) 2tvorite, molim vas. &raj bekstva za ,ari, pomisli Rino. +oktorka iz *dravstvene slube e mu traiti dokumenta, zdravstvenu knjiicu, voza#ku dozvolu sa fotografijom, pitati ga da li je oenjen i ima li decu, a Rino nije mogao da izigrava Renata do te ta#ke. Radilo se o stvari koja se zove %prevara' za oteenje jedne druge stvari koja se zove %drava'. Rino nije bio potpuno siguran da zna ta su i jedna i druga stvar, ali nije imao nikakvog razloga da se na"e izme"u njih. Renato bi se moda izvukao sa uslovnom. 0 najgorem slu#aju Rino bi mislio na to da mu nosi glinu u zatvor. .li doktorka koja je ula u stan u belom mantilu, opeglanom i utirkanom, bila je mlada i nestru#na. -edavno je diplomirala medicinu, bila je

www.crowarez.org

nestrpljiva da le#i #ove#anstvo i bilo joj je neprijatno na pomisao da izigrava policajca zdravlja. 0mesto da trai dokumenta i li#ne podatke, osmehnu se Rinu s puno razumevanja, verujui da je on Renato, spusti mu ruku na #elo i upita ga, blagim i maj#inskim glasom: ) &ako jeB 3este li malo boljeB ) nogo bolje, hvala ) jedva izusti Rino. 3edva joj je odgovorio jer mu je esine, sa o#ima doktorka izgledala #udesno lepa, kao !ogorodica .ntonela da jedno #udo koje je tek izalo sa lokalnog ruku i rastopljenog srca. ) Foete li sestiB ) upita an"eoska doktorka. ) -e treba da se umarate. Rino je upravljao sobom kao neki remorker u magli, sve do divana u salonu. +oktorka je sela pored njega. ) ,a smo svi bolesni ) re#e, za#arana. ) I ja sam s ovim neshvatljivim proleem dobila neku alergiju. ) >ospo"ice doktorko, ja vas volim ) re#e Rino.

plavim kao antifriz, tek skrivenim parom japanskih nao#ara nevidljivog okvira, edicinskog fakulteta, kojem su dodeljene najvee pohvale. ) +a, sada mi je mnogo bolje ) potvrdi, uko#enih

www.crowarez.org

VI "vropska unija
$roblem kad se zaljubimo je da uzimamo tortu u ruke, ali ne stiemo odmah do fila. $otrebno je da nau#imo da uzajamno #itamo sopstvene hormonalne barometre i aklimatizujemo se shodno tome, i ne moemo nita u#initi da se promeni klima ) ako je danas nizak pritisak onda je nizak pritisak, ali ako je visok treba se latiti posla jer za nekoliko sati moe ponovo da padne. 0 Rinovom slu#aju i u slu#aju doktorke iz *dravstvene slube, podeavanje je bilo trenutno, jedan sofisticirani klima)ure"aj ne bi mogao da uradi vie. Rino sam sebe nije prepoznavao. 0vek je bio stidljiv u ljubavi, #ak i u toj karijeri je proputao mnoge konkurse jer je provodio suvie vremena bavei se stvarima koje nisu bile toliko bitne, a to se ti#e toga da li e dobiti stalno radno mesto, nije se vie nadao. $a ipak, evo ga tu, uunjao se u doktorkin predeo kao neki pas koji traga za tartufima. +oktorka se, opet, toliko razneila na pogled tog bolesnika koji je preko nje traio utehu za sopstvenu patnju da je dozvolila poljupce, skidanje belog mantila, svla#enje i sputanje na krevet u slavu odnosa lekar)pacijent. *adivljena naporom svog osiguranika da prona"e uvek nove prevoje, bila je puna razumevanja kao =vropska unija kad odlu#i da prihvati zahtev za priznavanje neke novonastale zemlje, jedva ozna#ene na mapi. ) *ovem se Rozamarija ) re#e u spokojstvu koje je usledilo, dok je Rino, jo uvek ne verujui, posmatrao njenu rasputenu kosu, vodenaste o#i i oputene bradavice velike kao umance jajeta. ) .li moe me zvati i arijaroza. ) -ije pitala Rina za ime jer po onome to ona zna, zvao se Renato. /ako je pisalo u dokumentima koje je primila od kole, a to ime je bilo napisano i na vratima. -ekada se dogodi da neko nije taj neko, ali ne mnogo #esto, a doktorka je bila po#etnik.

www.crowarez.org

) -adam se da ti nisam preneo alergiju ) re#e Rino, koji je za momenat skliznuo u ulogu lanog Renata. $okajao se, nije bilo vreme za preterivanje. ) Imam pristup svim antibioticima iz priru#nika ) uzvrati predusretljiva Rozamarija, traei grudnjak koji je pao na pod. Rino ga dohvati i prui joj ga. $rimetio je, jer se takve stvari primeuju, da je to jedan beli grudnjak $rava Cena.

www.crowarez.org

VII #oli ijska re$orma

/okom #itavog dana Rina su mu#ila dva problema. $rvi je bio: kako do osam uve#e napisati preostalih hiljadu trista poruka sree, jer sada kada je zaljubljen u doktorku, nije eleo da zavri svoj ivot pod nadzorom dvanaest zmajeva i nekog ko je diplomirao kinesku knjievnost o kojoj nije znao nita. +rugi problem, mada ne i manje bitan, bio je da prona"e na#in da otkrije Rozamariji) arijarozi, a da pritom ne dovede prijatelja u nevolju, da on nije Renato i da e se posle nedelju dana, njihove fiskalne inspekcije odravati u stanu s gvozdenom ogradom na -avilju, pod blagoslovom &armela stranog. ,liilo se sedam sati uve#e a od reenja nije naao ni jedno. (tizao je do hiljadu sedamsto i jedne poruke sree: "soba koju e upoznati nije ona za koju se predstavlja, kad #u da ponovo neko zvoni. &ako su posetioci uspevali da do"u pravo do stanaB 3e li mogue da su vrata od ulaza u zgradu stalno otvorenaB 3esu li toliko poverenja u spoljni svet imali redovni profesori koji su iveli u ovoj zgradiB $odie kapicu koja je pokrivala pijunku i proviri kroz nju. /o je bila Rozamarija. .li kada joj je Rino otvorio vrata, nije vie bio siguran da je to Rozamarija. 2n je se seao s dugom i putenom kosom, dok je devojka koja se nalazila ispred njega imala kratku i skupljenu kosu. Rozamarija je nosila otmene ovalne nao#are, prefinjene i tanane izrade, a ena koja je ulazila u Renatov stan, s istim plavim o#ima boje antifriza, nije uopte nosila nao#are. Rozamarija se predstavila u belom mantilu i ozbiljnoj garderobi, dok je ena, koja je pomerila Rina i odlu#no se zaputila prema salonu, bila obu#ena kao policajka: plave pantalone kao salivene, propisna kravata usko vezana iznad koulje, bereta oka#ena o kai, jakna dobro zakop#ana, i propisima odre"ena

www.crowarez.org

beretka koja se sputala na #elo. &ada je Rozamarija ula nosila je u ruci jedno kofer#e. Cena obu#ena u policajca drala je, apsurdno, jedan veliki muzi#ki ure"aj za plau s duplim kasetofonom i D+ plejerom. Rozamarija je bila ovozemaljska emanacija ideje nenosti, a policajka koja je sela na divan u salonu i zapalila sebi cigaretu, kao da je dolazila sa mnogo nepristupa#nijeg dela -eba. $a ipak je li#ila na Rozamariju po svemu ostalom, po ovalnom licu, po rukama, po stasu i po obliku! bila je njen preobraaj, bila je ona. Ili nijeB ) -apred, ne stoj tu kao panj ) re#e policajka Rinu kad je ostavila stereo na sto#i za kafu ispred divana. I glas je bio Rozamarijin, ali je ton bio odse#an, policijski, hitan, #ak ukraen notom sadizma. ) +o"ite ovde da vam postavim nekoliko pitanja. 0 mislima zaprepaenog Rina lutali su rasprsnuti fragmenti o smislu, utisnuti olovom kao novinski naslovi: operacija pokrivanja, zamena li#nosti, prevara s oteavajuim okolnostima, agent)namigua poslata u izvi"anje s podmuklim planom zavo"enja da pritera uza zid opasnog krijum#ara gline, nezaposleni diplomirani knjievnik, sau#esnik bande glina, pao je u ruke lepe policajke koja ga prvo zavodi a zatim mu stavlja lisice, poziv na sud, proces po hitnom postupku, skrhani roditelji, uvek je bio dobar momak, jedan komija kae: %/rebalo je da poslua svog oca'. ) I tako, vi ste taj #uveni RenatoB ) upita ironi#no policajka Rozamarija, puei na divanu prekrtenih nogu. .li zar policajci ne idu uvek u paru, jedan koji zna da #ita i drugi koji zna da pie, zapita se Rino. oda sada nije vie tako, dogodila se policijska reforma, u poslednje vreme dolo je do mnogih reformi, da Auter pukne od zavisti, na kraju obi#an #ovek nije mogao vie sve da isprati. 1igure moi, medicinari, policajci, obalske strae! diplomirani knjievnici nisu ba naviknuti po tom pitanju i skloni su zbunjivanju. ) +olo je do nesporazuma, ja sam nevin ) zamuca Rino. -ije se drao herojski. ) /ako svi kau ) uzdahnu policajka ) @ime se baviteB

www.crowarez.org

) -ezaposlen sam. ) -e pokuavajte da me razneite. 4ta zaista raditeB ) $iem poruke sree za jedan kineski restoran. ) . je liB . ja sam svetovna opatica. ) -e, ozbiljno. $iem poruke koje menjaju ivot ljudima koji ih #itaju. -eko, na primer, popije svoj #aj, ru#ak je proao dobro, ve#e moe da se zavri jo bolje, otvori kola#i sree i #ita: #voj partner nije za tebe, otkai ga, i njegov ivot nije vie onaj od ranije, sumnja ga izjeda. ) ,a simpati#no, ali ja sam stvarno svetovna opatica, Red &une 0tehe. ) -e razumem ) re#e Rino, sedajui na prvu stolicu koju je ugledao. /o je rekao jer nije razumeo. ) -e razumete ) rugala mu se policajka. ) 3adnik ne razume. budem jasnijaB ) ,udite jasniji ) re#e Rino, koji je eleo da policajka bude jasnija. oram li da

www.crowarez.org

VIII Arhitektura Franka %erija

$olicajka ugasi cigaretu u pepeljaru koja se nalazila na stolu i pritisnu jedno dugme na stereu. -eki D+ po#e da svira i sa zvu#nika se za#u inin glas, mlad i drzak, sav u jecajima i izobli#enim vokalima, koji peva $enato, $enato, $enato, ja te volim, to nisi s%vatio, $enato, $enato, $enato, ako me ne ljubi , ja umreu. $olicajka ustade, po"e u centar sobe i pokreui se u ritmu pesme otvori futrolu koju je nosila oka#enu o kai, izvu#e slubeni pitolj, prinese ga ustima i po#e da lie cev. $enato, $enato, $enato, tako sladak, tako vaspitan, $enato, $enato, $enato, povedi me u bioskop i gledaj &ilm . Rino ju je odmeravao, nagnut napred s glavom prema gore, kao da ga je neko dograbio za kosu i zavrtao mu iju. 4ta se deavalo u toj sobi, u tom gradu, u tom delu sveta u koji je on dospeoB $relazei jezikom preko usana, policajka baci pitolj na divan, otkop#a futrolu i kai s pantalona i pusti da padnu na pod, ispasa koulju i po#e da je otkop#ava. 'ladim se da niko ne ljubi tako kao ti, ali ko zna za to to ne pokazuje mi. Ako se odlui da mi kae makar jedno da, ja neu biti tako oajna. *austavi se u visini grudi i po#e da razvezuje kravatu. 2tpusti je od okovratnika koulje, pre"e s njom vie puta oko vrata podraavajui neko erotsko davljenje i otpremi je u izgnanstvo na divan da pravi drutvo pitolju u trenutnoj kompoziciji arte povera,9 korieni materijali: svila i metal. $ogleda Rina, policajka po izgledu a ubica po pogledu, i otkop#a poslednju dugmad na koulji. 0#ini jedan zamah ramenima i jedan trzaj karlicom, pusti koulju da sklizne, prvo niz ruke a zatim lagano sve do poda, gde je jednim utom odgurnu. &oulja se podie s tla i pade ponovo, nagomilana i puna nepropisnih prelaza, kao arhitektura 1ranka >erija. $olicajka je nosila crveni grudnjak i njen
2 0metni#ki pokret nastao u Italiji polovinom 8:)ih. (lue se %siromanim' materijalima i koriste formu instalacije. ;$rim. prev.<

www.crowarez.org

pupak je bio strm i neistraiv. 0sredsredila se na rajsferlus od pantalona, napravila se kao da se bori, pa onda kao da pobe"uje. $antalone padoe formirajui lokvu oko njenih nogu. 2slobodila ih i izronila u crne cipele s niskom tiklom, koje nisu bile ba u skladu sa veom koji je imala na sebi: #arape, gaice i halteri u harmoniji crvene svile. a kakav bio odred u kojem je policajka sluila, sigurno nije bio 2dsek za javni moral. $enato, $enato, $enato, kako bi% elela da te nisam volela, $enato, $enato, $enato, ti si udo naivnosti. 2tkop#a grudnjak iza le"a samo jednim bestelesnim dodirom, u onim nau#nofantasti#nim filmovima gde je dovoljno ovla dotai neku plo#u umetnutu u zid, da bi se otvorili blistavi portali budunosti. $ortali su se otvorili za Rina, ali su se isto tako brzo i pomra#ili jer mu je ona bacila grudnjak u lice. Rino ga je uzeo kao to brodolomnik prihvata talas koji ga davi! uspeo je samo da primeti na vreme, dok mu je landarao oko uiju, da je bio marke $rava Cena. $enato, $enato, $enato, serenada koju sam ti pevala, $enato, $enato, $enato, znai da umreu za tebe ja. $esma se zavravala i policajka nije davala znake da eli da nastavi dalje. (tajala je ustalasana u sredini sobe, prolazei rukama kroz kosu i masirajui grudi, dok se napolju sputao mrak i nijedan diplomirani knjievnik nije vie bio siguran u svoje ime i prezime. ) *ovem se arijaroza ) re#e dok je gasila stereo ) ali me moe zvati i Rozamarija. 2pustila se, kao umetnik koji je zavrio svoju ta#ku, i dok je nehajno uzimala grudnjak $rava Cena sa Rinovih uiju, pogled joj je po#eo s radoznalou lutati po sobi. +a Rino nije bio toliko uko#en primetio bi neto #udno u tim pogledima, i tako"e bi mogao da ih razume, jer neke stvari ne bi trebalo da promaknu jednom diplomiranom knjievniku. .li Rino se izgubio u mislima o tome koliko je #udna i neverovatna stvar ensko telo, i o#i su mu dobile oblik bradavica, jer je toliko fiksirao pogled na policajkine, male kao vinje. /akve je imala i Rozamarija, pre nego to je njen neni alpinista naao prevoj i pre nego to je sneg po#eo da se topi s vrhova. $ostojale su mnoge Roze, mnoge arije i mnoge $rave Cene

www.crowarez.org

odjednom u njegovom ivotu, ili ne, nije bilo tako, sad je shvatao, postojala je samo jedna od svih pravih ena, i vredela je za hiljadu. &akva je izuzetna pojava bila Rozamarija) arijaroza, kakva multiplikacija li#nosti, kakav izofreni#an talenat, kakav #udan objekat udnje, kakva munja ba#ena od bogova na $adansku niziju, doktorka danju a egzoti#na plesa#ica u smiraj dana, 1lorens -ajtingejl za matine i Cena *maj za ve#ernji s%o(. Rino, koji je u poslednjim fazama spektakla po#eo teko da die kao neko ku#e zatvoreno u autu usred avgusta, sada vie nije sedeo u Renatovom salonu. &ao da je leteo oblacima iznad grada, proivljavajui svaki segment policijske igre inscenirane samo za njega, dok su njegove misli, ve mnogo udaljene, otile da povrate, samo za ovu priliku, jedno zaputeno seanje.

www.crowarez.org

I& 'iss #oliklinike

,ilo je to nekoliko godina ranije, kada je Rino bio jedan nezaposleni student knjievnosti a ne jedan nezaposleni diplomirani knjievnik, i kada je, dakle, imao ceo svet pred sobom. -eko drutvo, s kojim se vi"ao s vremena na vreme, pozvalo ga je u jedan lokal u centru blizu /ore ?elaska, neki kabare koji se zvao neto kao $ikov 'a&e ili neka takva besmislica. Rino nije bio neto posebno prisan s njima ali kada je ceo svet tvoj onda stranci nisu stranci nego samo ljudi koje jo uvek ne poznaje. (pektakl je bio vulgaran i prosta#ki, sastavljen od jadnih komi#ara koji su imitirali televizijske li#nosti, i od jezivih travestita bez talenta, koji su micali usne manje)vie istovremeno s muzi#kom podlogom. .li u neko doba se pojavila jedna visoka striptizeta, tanka, proste finoe. -ije se zaustavila na rublju, nisu je zbog toga plaali. 2bogatila je zvu#nost prostorije mekim amorom koji #ini kou tajanstvenijom kada se oslobodi svakog me"uprostora sa svetom, kao leprajui na sablasnim skokovima zaboravljenih #embala, pa ipak, jo vie nego beline koja je obasjavala salu, Rino je pre svega najvie pamtio njen odre"eni pokret ramenima. ,acala ih je napred, prvo jedno rame zatim drugo, a telo ih je pratilo kao to brod prati svoja jedra. /e dve iljate nadlaktice su #inile vojni mar, napad hladnim orujem, prekida# genetske prisile koji bi doveo do svetskog rata polova. Rino je tom prilikom otkrio da je estetski stru#njak za strip)tea)se i, kao to #ine neiskusni ljubitelji umetnosti u prostoru, poeleo je da dobije to zadovoljstvo da li#no upozna umetnicu. $osreilo mu se. &asnije, zaista, presvu#ena i sre"ena, striptizeta sede za sto Rinove druine, u kojoj su se nalazili i neki njeni stari prijatelji. *a nekoliko minuta zapo#e razgovor upravo sa Rinom, jer je bio pridolica, i Rino, dok ju je sluao kako je najbolje umeo,

www.crowarez.org

nije uspevao da izbije sebi iz glave da pri#a s jednom striptizetom, i da je to bio doga"aj za prepri#avanje. .li tako je samo upropaavao sebi ve#e! kao kad bi se neko naao pred ?elikim &anjonom i mislio samo na to kako da ga fotografie. $ovrh svega, #inilo se da je striptizeta ba zainteresovana za njega, i postojao je razlog da se njihov susret razvije u neto, o #emu jedan dentlmen ne bi trebalo da pri#a. -alaziti se o#i u o#i s nekom enom koju ste upravo videli golu, stvara, vau, neku vrstu intimnosti. +o"e vam da rezimirate najzamrenije stranice sopstvenog ivota, a to je upravo Rino uradio, priznajui joj da: jeste, on je bio student knjievnosti i bilo mu je drago to je tako, ali neki put bi se pitao da li je njegov otac imao pravo to je eleo da mu se sin upie na medicinu. &akva kombinacija, re#e striptizeta, i ona je tako"e upisala knjievnost, i njeni su roditelji tako"e eleli da se bavi medicinom. .li na nju je medicina ostavljala utisak, i mora da je mnogo te ka. ,ilo je dosta toga to joj nije bilo jasno u medicini. -a primer, jedna stvar ju je oduvek zanimala: zato postoji toliko mnogo bolnica s nazivom *oliklinikaB 4ta je tako bitno uradio taj doktor *oliklinika, da li je otkrio vakcinu, osvojio Nobelovu nagradu ili taB &asnije, kada se njihova idila ve nalazila u arhivu, Rino otkri da striptizeta nije stvarno studirala knjievnost, bila je u u#iteljskoj koli. knjievnike, bio mu je dovoljan minimalan trag da ih otkrije... ?ratio se iz sveta snova i irom otvorio o#i. &lju#ni detalj je bio tu u poslednjim trenucima arijarozinog)Rozamarijinog striptiza, u onom pogledu koji je, u jednom momentu rasejanosti, policajka pustila da luta po sobi. 2va arijaroza, koja je nemamo skupljala svoju odeu, nije bila Rozamarija! Rino je u to bio siguran, imao je dokaz. ) 'o si ti+ ) upita je uzbunjen, prelazei odjednom od vodvilja do melodrame. /akav je ivot diplomiranih knjievnika. ogao je da zamisli. (ada je bio stariji i dovoljno stru#an da prepozna prave diplomirane

www.crowarez.org

& #ovratak kineskog ara

) ,ta to izvodi onaj prokleti $enato+ ,ta radi toj jadnoj devojci+ -austavite manijaka. Ne moe ovek da ga ostavi samog na trenutak, odma% se razjari kao neki divljak. 'ad bi znala kola, kad bi saznale kolege, sramota, sramota. &ada je arijaroza ula, Rino se toliko bio iznenadio da je zaboravio da zaklju#a vrata. I eto ih sada otvorena i puna ljudi, mukaraca i ena koji se deru i upadaju u stan, Rita, Rozana, Rafaela, Renco, Roberto, Rajmondo, Raiza i Rodolfo, ko s bocom ampanjca u ruci, ko s uvezanim i ukraenim paketom, ko s tortom ili kesicama #ipsa. (rean ro"endan Renato, srean ro"endan Renato, jesi video kakvo smo ti iznena"enje priredili, ali ti nisi Renato. -e, ja nisam Renato, Renato je u ,ariju gde poha"a seminar o glini, ja sam njegova zamena. 0 koliB -e, u ivotu. (amo trenutak, samo trenutak, ja sam se dakle skinula pred pogrenim #ovekomB -e, samo trenutak, kaem ja! ta zna#i pogrean #ovekB 3a nisam pogrean samo zbog toga to nisam Renato. . ko si ti, dakle, o stran#eB &on#ertato zaprepaenja u izvo"enju Rina, arijaroze i hora bu#nih gostiju, rastao je u jednu impresivnu polifoniju sve dok nisu dostignute, barem privremeno, tonika, sopratonika i dominanta: da je tog dana bio Renatov ro"endan, da su njegovi prijatelji i kolege saznali da se nalazi u stanu bolestan i da su mislili da mu malo podignu pritisak tako to e mu poslati, kako bi se reklo, jednu specijalizovanu bolni#arku, kao i da e ga iznenaditi u najlepem delu le#enja, jer da nije tako, suvie bi ozdravio i puknuo bi od zdravlja. ,io je red na Rina da preciznije objasni ta je tu radio, i kakva je to glinena sirena privukla Renata u svoj jonski moreuz. .li druga sirena, po imenu arijaroza,

www.crowarez.org

nije uopte bila zadovoljna odvijanjem situacije. 0 agenciji /ru $o0endan su joj rekli da treba da se skine pred Renatom a ona se skinula pred Rinom, jednim strancem, nekim ko nije bio predvi"en u ugovoru, neto da umre od sramote. $okupila je svoje krpice i zatvorila se u kupatilo. -iko je nikada nije tako ponizio, re#e preko vrata dok je navla#ila na sebe grudnjak $rava Cena, koulju i kravatu, pantalone, kai i lani pitolj, na #ijoj se cevi jo uvek nalazio poneki trag pljuva#ke. Rino je izgubio interesovanje za Renatove prijatelje, koji su stajali nasred sobe s poklonima u ruci kao novogodinje jelke, i pokuao je da se utei. 2seao je prema njoj neku vrstu intimnosti, uostalom, kao to ju je oseao sa iss $oliklinike. /o je bila crta njegovog karaktera. $okucao je na vrata arijaroza, kupatila i upitao je da li se osea bolje. ,olje od #ega, odgovorila je bolje zatiena sa #etiri zida, bolje nego da je gola pred strancima. ) (vima je bolje bez drugih ljudi u okolini ) profilozofirao je Rino, pri#ajui u vrata. ) .li nismo doli na svet da bi nam bilo bolje. ) . neB . ja sam ba mislila ) odgovori ona sarkasti#no, iz kupatila. ) Fou rei ) napregnu se Rino ) barem to se mene ti#e, na#in na koji se oseam gore zajedno s nekom enom, bolji je od na#ina na koji se oseam bolje sam. .li ja elim da te pitam jednu stvar, u stvari dve. ) -isam plaena za posebne usluge ) re#e druge agencije. ) /i nisi profesionalka. ) *avisi od profesije. ) /i si jedna nezaposlena diplomirana knjievnicaE /ek si zavrila da se skida i ve si radoznalo bacala pogled na Renatove police. (avijala si glavu da bi #itala naslove knjigaE -ijedna striptizeta na svetu ne bi krenula da #ita naslove knjiga dok stoji polugola pred klijentom. ) /i nisi moj klijent, nek to bude jasno, a sada me pusti da idem. -e udostojivi se da pozdravi ostale goste, arijaroza, privremena arijaroza izlazei iz kupatila. *aista je dobro izgledala obu#ena kao policajka, pristajalo joj je. ) *a to postoje

www.crowarez.org

striptizeta, povremena zamena u koli, diplomirala knjievnost s najboljim ocenama i tezom istaknutom za publikaciju, dograbi svoj stereo, stie do vrata hodnika i spremi se da iza"e. Rino zaustavi njenu ruku na kvaci. ) -ije to bila jedina stvar koju sam eleo da te pitam. ) Rekla sam ti da me pusti. ) /i ima sestru bliznakinju po imenu Rozamarija koja je doktorka. arijaroza ga pogleda iznena"eno. ) Imam sestru koja je zaposlena jer je posluala naeg oca koji je eleo da obe studiramo medicinu. I ta s timB ) 2dlu#no pomeri Rinovu ruku, otvori vrata i skliznu napolje. ) I kupujete rublje u istoj radnjiE ) dodao je Rino pratei je s me"usprata, ali dok je arijaroza jurila stepenicama ka izlazu, vrata lifta se irom otvorie i iz njega iza"e, veoma visok i nemilosrdan, s noktima na prstima duga#kim kao grabulje, u mundiru sa vezom zlatnih zmajeva, plavi plat kao odmotana no na zemlji, kao re#ni vir, kineski car li#no, doao je da trai dve hiljade poruka sree na koje je Rino potpuno zaboravio. +oao je on sam jer je de#ak, koji obi#no Renatu donosi ve#eru, uzeo bolovanje: dve ene su naprasno ule u njegov ivot i izmodile ga.

www.crowarez.org

&I (ikstinska kapela

Rino stavi me"u nokte kineskog cara hiljadu sedamsto i jednu poruku koje je bio ve napisao, ali kineski car ih je eleo dve hiljade, kineski car ima jednu jedinu re#, i da bi joj pribavio potovanje ima *abranjeni grad u podzemnim prostorijama kineskog restorana. -a sreu, Renatovi prijatelji, koji su svi bili pametni, jer su svi diplomirali knjievnost, filozofiju i strane jezike, osim jednog koji je zavrio politi#ke nauke i koji je primljen u drutvo veinom glasova, shvatili su situaciju i ponudili svoju pomo. -a licu mesta je organizovana fabrika za poruke sree. (vako od njih, opremljen olovkom, tabakom papira na linije i parom makaza, zapisivao je misao po liniji, sekao je i odlagao u korpicu. -apravljeno je dvesta devedeset i devet poruka sree, mudrih i dalekovidih, jednako udaljenih od ivota i smrti, suza i smeha, privrenosti i ravnodunosti, poruka dubokih kao zapis samoubice koji kae dovi"enja, vidimo se uskoro, melanholi#nih kao mesto u autobusu blizu toaleta, pouzdanih kao neki francuski general koji je jednom pomislio da je pogreio ali ga je ta misao odmah prola, neosetljivih na modu kao isti oni koji jo uvek nose pecaroki eir s obodom koji pia po nosu, lulu u ustima i mantil u obliku zvona, voze ?olvo i obi#no su malo budalasti. -eke osobe su tako providne da sve ono to treba da zna o njima je zapisano na njihovom braniku. -a primer: %3a ;srdace< &ortina dG.mpeco' ili %3a ne ;srdace< nikoga'. $ostoje i drugi koje treba podsetiti da konji za vu#u ne idu zajedno s rasnim konjima, ali oni #ak ne ele ni da razdvoje slamu od suvarka. Civot nije ni za koga lak, ali jedna poruka sree u pravom trenutku, dobrodola je kao magarcu udarac u dupe, kao kafanska pri#a koja se deava upravo u kafani, kao jedan dirljiv pogled u plafon kupatila u ube"enju da e pre ili kasnije i taj plafon imati neku budunost, da e

www.crowarez.org

napredovati, da e jednog dana i on biti (ikstinska kapela.

www.crowarez.org

&II #utovanje pti e #)eng

&ada su mu zadenuli me"u nokte koaricu dvesta devedeset i devet nedostajuih poruka kineski car postade odmah prijateljskije raspoloen, toliko da se #inilo obaveznim pozvati ga da ostane. Ro"endansko slavlje se moralo slaviti preko opunomoenika jer slavljenika nije bilo, tu se nalazila samo njegova zamena, ali to nije bio dovoljan razlog za povratak kui sa jo uvek zatvorenim bocama vina i slatkiima koje niko nije ni probao. . ne deava se #esto da ste u blizini -ebeskog (ina raspoloenog da oivi zabavu. &ineskom caru je ponu"eno da sedne me"u diplomirane knjievnike i upitae ga da li bi hteo da ispri#a neto veoma mudro i veoma kineski. ) 0 (evernom okeanu, ivela je jedna riba koja se zvala &Gun ) po#e kineski car ) i bila je velika kao... ne znam koliko je bila velika riba koja se zvala &Gun. $retvorila se u jednu pticu po imenu $Geng, koja je imala le"a iroka kao... ne znam koliko su iroka bila le"a ptice po imenu $Geng. &ada bi se ptica $Geng dizala u let i letela, njena krila su bila kao... ne znam kakva su bila krila ptice $Geng. .li postojao je jedan drevni svitak pirin#ane hartije koji se zove... ne znam kako se zove, na kojem pie da kada ptica $Geng poleti prema 3unom okeanu, digne se na visinu od... ne znam do koje se visine die ptica $Geng kada poleti prema 3unom okeanu. .li jedan cvr#ak i jedna mala golubica nasmejae se ugledavi je i rekoe: %@esto se napreemo da letimo na neki brest ili na neko drvo sapan, i ponekad nam se deava da padnemo na zemlju pre nego to dosegnemo vrh. *ato li ptica $Geng eli da se popne na visinu od... ne znam na koju visinu eli da se popne ptica $Geng, i onda da leti prema 3unom okeanuB' .li spoznaja onoga to je malo nema nikakve veze sa spoznajom onoga to je veliko. (tavite pticu $Geng iznad mora i ona e leteti est meseci

www.crowarez.org

iznad vode. (tavite glinu u neku reku i ona e odmah potonuti na dno. +evet od deset mojih re#enica su plod pore"enja. (edam od deset predstava kojima se sluim dolaze iz pouzdanih izvora. 2stale moje re#i su kao voda koja svakog dana ispunjava rtveni pehar, umeren i uskla"en nebeskim elementom koji deluje... ne seam se gde deluje nebeski element. ) &ola#i, zaboravili smo na kola#eE Rita, donesi ovamo kola#eE

www.crowarez.org

&III *itvanska kri+a

(tigoe kola#i u deset rasparenih #inija koje je Rita uspela da na"e u kuhinji. ,ili su prefinjeni i veoma laki, trakasti, umeeni od brana, belanca i eera, pe#eni u rerni, mehurasti od toplote, i imali su ivice neno i zup#asto izrezane. $rva #inija kola#a je ponu"ena kineskom caru, kojem su se mnogo dopali i bio je radoznao da sazna njihovo ime. *aista, kako su se zvali ovi kola#iB Ispostavilo se da nisu imali nikakvo ime, ili jasnije, imali su mnoga imena, svako ime za svaki region u kojem su se pravili, i #inilo se da nijedan region nije spreman da prepusti ostalima svoje mesto u novom *ingareliju. H. 0 -apulju i &alabriji se pre, zovu se zepole i pripremali su se za &arneval i za dan svetog Iuzepea! u Rimu se zovu frape i prave se od lisnatog testa! u ?enetu se zovu kiakjere i posipaju se vanil)eerom, u /oskani su se zvali krostole a na nekom drugom delu poluostrva fritole. Rajmondo je dodao da se tako"e pripremaju i u Aitvaniji i da se tamo zovu kru ik. 0pravo ovakve sitnice #ine diplomirane knjievnike posebnom vrstom. -ije teko zamisliti ta bi se desilo na nekom ro"endanskom slavlju komercijalista, berzanskih agenata, vlasnika restorana, vladinih slubenika, ekonomista ili diplomiranih iz crkvenog prava, kad bi neko izaao s obavetenjem da se kiakjere, zepole, frape, krostole i fritole na litvanskom zovu kru ik. *aprepaenje bi bilo opte, nelagodnost nenadoknadiva, ve#e upropaeno. -eko bi po#eo da se pita: >de je AitvanijaB 4ta je AitvanijaB *ato mi je niko nikad nije spominjaoB +a li bi mogla da prouzrokuje krizu na berziB +a li bi mogla da mi uniti karijeruB Aitvanija je u trendu a ja to nisam
3 Re#nik italijanskog jezika. ;$rim. prev.<

www.crowarez.org

primetioB >ovorio sam ti da nije trebalo pozvati jednog diplomiranog knjievnika na zabavu, ali ti nita, tvrdoglava, samo da bi mogla da se razmee pred njim da si pro#itala poslednju knjigu to su ti je preporu#ile prijateljice, i tako redom. +iplomirani knjievnici, naprotiv, kompleksni i samovoljni, sluaju sli#na otkria ne trepnuvi. -au#ili su da budu u ravnotei s okeanom informacija kao oni stabilizatori u obliku avionskog krila, koji se uvla#e i ispravljaju ljuljanje broda kada je more veliko.

www.crowarez.org

&IV #ovratak pti e #)eng

&ineski car je nagradio Rina, kojemu je to bilo jako potrebno, jednom svilenom vreicom u kojoj su zveckali kineski nov#ii, lagani, sa estougaonom rupom u sredini, i oprostio se od drutva. $ritisnut svojim obavezama efa kuhinje u kineskom restoranu, nije se mogao vie zadravati u #asnim razgovorima. +ve hiljade kola#ia sree je #ekalo da budu probijeni svojom porukom kao to je jedna elija nestrpljiva da primi svoju +-&. .li car nije krenuo pre nego to je napisao recept za kru ik na jednom par#etu pirin#ane hartije koje je drao u rukavu, i koje je, koristei tu, ispunio elegantnim kineskim slovima. -jegov polazak je prouzrokovao blag protivudar u odvijanju ve#eri. arijaroza je otila uvre"ena, a sada se i kineski car izvla#io. .li pravi problem, koji se oseao u vazduhu kao vlaga pred kiu, bio je ta raditi s Renatom i njegovom odlukom da se posveti biznisu s glinom. @isto hipoteti#ki gledano, moglo se zamisliti da bi mogao da potone. *a neke heroj, za druge izdajica. ,ilo je vie je nego verovatno da nee uspeti, i ko mu je bio kolega nije to govorio samo iz zavisti! izvan svoje oblasti diplomirani knjievnici nemaju neko veliko miljenje o sebi samima. &ako bi trebalo da se ponaaju kada se Renato vrati pokunjen, ne vie kao redovni profesor, ne vie kao dravni slubenik vieg ranga, i kada bi traio, pored para na zajam, podrku prijateljaB /rebalo je pruiti mu ruku milosr"a ili mu pokazati hladni dodir neprijateljstvaB Razgovor je bio iv, otar, praen zgodnim primerima i prikladnim citatima, i trajao bi satima da se u jednom trenutku nije za#uo promukli glas koji je s druge strane vrata ponavljao: %>lina, glina'. ) /o je RenatoE ) re#e Rino. ) ?ratio seE 0utite svi i ugasite svetla. 2tiao je da otvori vrata dok su se prijatelji privijali uz nametaj. Renatov

www.crowarez.org

obris se ocrtavao u mra#nom hodniku. ) 4ta ti se dogodiloB ) upita Rino, zaklanjajui mu telom pogled na prepunu sobu. ) 2tkazali su seminarB 2tkrili su te u koliB >lina se stvrdnulaB ) 3a sam otiao ) re#e Renato. ) ,io sam glup, nije to za mene. .li to me dri na vratimaB $usti me da u"em, hoe liB ) 3o uvek si jedan diplomirani knjievnikB ) . ta bi trebalo da budemB ) = pa onda srean ro"endanE ) $rijatelji upalie svetla u salonu i pri"oe uzvikujui bravo, znali smo da nas nee izdati, evo tvojih poklona, popij malo ampanjca, jedi ove kru ike jo su topli. ) *nate ) re#e posle Renato, usta punih mrvica i eera ) ja sam poao s ozbiljnim namerama. $rvog dana seminara bio sam ube"en da sam doneo pravu odluku, okruili su me prelepim obojenim glinama koje su se kovitlale u bo#icama i taloile na dnu, lake kao pero, formirajui prekrasne pejzae u boci. islio sam da sam pronaao svoj put, makar bio i glinen. 2no to moe glina da uradi za zdravlje je izvanredno. -a primer, ako se nanese na le"a u slu#aju iijasa... ) (krati, Renato. ) &ao to sam rekao, prvi dan je proao sasvim dobro, ali sam te noi usnio jedan san. (anjao sam da je na jednom mestu zvanom (everni okean ivela jedna riba po imenu &Gun i da je bila velika kao... ne znam koliko je bila velika riba po imenu &Gun. *atim sam sanjao da se pretvorila u jednu pticu po imenu $Geng koja je imala le"a iroka kao... ne znam koliko su iroka bila le"a ptice $Geng. &ada se ptica $Geng dizala u let njena krila su bila kao... ne znam kakva su bila krila ptice $Geng. I posle sam sanjao da su tu bili i jedan cvr#ak i jedna mala golubica koji su videvi kako leti ptica $Geng po#eli da se smeju i #ak su rekli, dva govneta, da su se oni naprezali da uzlete na jedan brest ili na drvo sapan... ne znam ta bi to bilo drvo sapan, i da su ponekad padali na zemlju od umora. +akle ta je mislila ptica $Geng kad se dizala na visinu od...

www.crowarez.org

ne znam na koju se visinu dizala ptica $Geng. +a li je verovala da leti sve do 3unog okeana i do drevnog grada ,GarijaB $tica $Geng moe da leti i est meseci iznad mora, ali glina sputena u reku ide odmah na dno. /ako su govorili cvr#ak i mala golubica. 0 tom trenutku sam se probudio i shvatio da ne bih mogao postati zastupnik za glinu. 3edan diplomirani knjievnik ne moe da bude tako lako deprogramiran. /reba imati eludac da bi se diplomirala knjievnost. (amo oni hladnokrvni i beskrajno odlu#ni mogu proi kroz dvadeset i jedan ispit italijanske knjievnosti, uklju#ujui i dopunsku godinju otplatu. -ijedan krupni industrijalac nije za to sposoban, nijedan polarni istraiva# ne bi imao petlju za to, nijedan telohranitelj, ni ako je izabran me"u najneosetljivijima na bolove, ne bi nikad seo ispred komisije za ispit iz romanske filologije. 3edan cirkuski ukrotitelj bi se radije odlu#io da stavi glavu u usta jednom od njegovih najnervoznijih lavova nego da poha"a kurs o sporednim pesnicima iz petnaestog veka. 3edan diplomirani knjievnik se nee nikad pokajati to je diplomirao knjievnost, #ak ni ako je pao toliko nisko da nema uz sebe ni nov#i od sto lira da njime zatvori jedno oko. Renatovi prijatelji, uglavnom redovni ili profesori na odre"eno vreme, stru#no su komentarisali ustaljena ponavljanja iz njegovog govora. Rino ne re#e nita. 2stade u tiini, zadivljen i dirnut, sa skruenou siromaha ispred boinih izloga.

www.crowarez.org

&V ,leb
0 ve poodmakloj ve#eri, dok su Rita, Rozana, Rafaela, Renco, Roberto, Rajmondo, Raiza i Rodolfo razmenjivali kolske tra#eve, ve toliko puta prepri#ane da je njihova pri#a bila ugla#ana kao glina na dnu potoka, Rino i Renato su izvirili na prolenu sveinu s balkonske ograde, pripalivi jednu cigaretu. &oja je, bez potrebe da se to pominje, bila poslednja. (trasti, koje su decenijama arile i teile #ove#anstvo, puenje, socijalizam, zamene u koli, bile su ve otpremljene u pajz istorije. Renato, melanholi#an po prirodi, sad je imao jedan drugi razlog za oseaj krivice. Rino mu je nazna#io u optim crtama ;vrlo optim, tek nazna#enim, jer on je bio dentlmen< pri#u o ljubavi i medicini koja je po#ela u tom stanu dok njega nije bilo, i Renato je shvatio, ako ikad bude imao koristi od toga, da je loe postupio napustivi, makar i za jedan dan, nepredvidljiv i pustolovan ivot diplomiranog knjievnika. 3o uvek se oseam umazanim od gline, alio se Rinu. I doda, misteriozno, da je moda trebalo vie da se brine. ) . za taB ) upitao ga je Rino. ) *a hleb ) re#e Renato. ) ora da se brine za hlebB $reao si na ekoloke pekareB -a bioloko branoB -a kvasac bez konzervansaB ) &akve to ima vezeB ) re#e Renato. ) 3a pri#am o %lebu. ) Razumem ) odvrati Rino, koji jeste bio dentlmen ali nije razumeo. ) (ea li se @ervijaB ) @ervijaB +a, poznajemo ga ceo ivot. ) =to, @ervi ne radi nita osim to se brine o tome. islio sam da preteruje, a u stvari ima pravo, treba se brinuti o tome. &ada se vidimo ne

www.crowarez.org

spominje mi nita drugo, odmah me obavesti da li ga je naao ili ga je izgubio, da li je mlad ili je star, da li je u cvetu, da li je procvetao, da li je tegla meda, da li je skuvana #orba, da li ga je bacio pa se zbog toga pokajao, da li ga nema vie ali je pitanje dana kada e ga imati. ="idio opet, ne znam da li poznaje ="idija, on poludi, sanja ga nou, ima vizije, ako ga nema izbezumi se. 3a sam pokuao da se brinem o tome ali nisam puno postigao. oda nisam nadaren, moda #ak nisam ni siguran ta bih s njim radio ako ga nekad budem imao. &ada pokuavam da o tome pri#am s =mestom, ne znam da li poznaje =mesta, ne slua me, ne prestaje da mi pri#a o ne#emu to je imao i to posle vie nije imao, a sluajui njega, radilo se o nekoj ljivi, breskvi, kajsiji, o najdubljem ispoljavanju boje slave, ali bi se njegova majka umeala u pri#u i spre#avala ga da je dovri. @ak je probao da se bori za njega, tako mi je rekao, ali se nije dovoljno dobro borio. =nco, ne, =nca ne poznaje, po njemu, kada prevazi"e i poslednji stadijum oskudice, vidi je kako gori pred tvojim o#ima kao list papira koji je upaljen na sredini, i ako gleda dalje, kae on, vidi svu budalastu istinu sveta. Rino je bio zate#en estinom Renatovog izlaganja, i oseao se kao jedan od onih likova iz $latonovih dijaloga koji ponavljaju %eh, da', ili %kako da ne', da ne dopuste da se primeti kako ne shvataju nita od onoga to govori (okrat. ) -e pratim te ) priznao je. ) &akav je to hleb sa breskvom, hleb sa ljivom, hleb sa kajsijomB ) oj pristup nije ispravan ) nastavi Renato ne osvrui se. ) +ozvolim da mi panju odvla#e otvoreni prozori, upaljena svetla, rastvaranje gline i marke posnog jogurta. -e iskazujem dovoljno potovanja, ne radim nita da bih poboljao svoju poziciju u odnosu na njega. Razume ta elim da kaem, zar neB ) ?idi se da sam diplomirao na nekom drugom jeziku. ) -ije da nemam snage ) otpo#e Renato, koji je pratio razvoj svog monologa kao vatromet koji jo uvek ima u rezervi poneki prasak i koji e posle

www.crowarez.org

biti zadovoljan da se pretvori u prah. )

a, nikad ne znam kako da se ponaam.

$rvo me ostavi da #ekam a posle se ali da ba imam facu nekoga koga su ostavili da #eka. 3ednom re#i, to je problem. $ovrh svega, ja mu pripisujem prora#unato i racionalno ponaanje koje nije sasvim njegovo. >ovorim, pokuavam da privu#em njegovu panju, ali to su stvari koje ne poboljavaju kvalitet mog razgovora. ) Istina. ) ,olje bi mi bilo da se zatitim, da sklonim sa strane neto za teka vremena, ali me hvata na delu, predstavlja se kako eli. ?idi polumesec kako je lep ve#eras, hleb je kao onaj sve#ani pojas od oblaka oko njega, sad je tu, sada vie nije, i da bi ga sa#uvao ne bi bio dovoljan #itav bataljon. &ad se neko prihvati sli#nog zaduenja ne izbavlja se vie, #ini se kao da se nalazi u izgnanstvu posle dravnog udara, ivi se me"u projektima i tajnim planovima. ) (lue li oni #emuB ) upitao je Rino, udaljen od teme. Renato slegnu ramenima. ) 2dlu#i da odri govor vrapcima na simsu u stilu svetog 1ranje, da odslua sve ,ahove kantate, po jednu svake nedelje, da prikupi svoje iskaznice sa fotografijom po hronolokom redu, da smra veslajui u kanuu, da baci isuene prezervative koji se nalaze blizu rezervnog brija#a u toaletnom ormariu, da nau#i /rei svet da ne #ine isto to i mi, da zaboravi celu ovu stvar sa ivotom na zemlji i vrati se jednom za svagda u Raj na zemlji, ali ne vredi, kao da trai klju#eve u tu"oj torbi, na"e sve osim onoga to tebi treba. 3ednom sam #ak pregledao neke svoje stare beleke da vidim da li sam slu#ajno primetio neto to bi moglo da ubrza vreme. ?ratio sam se sve do 56JK. i shvatio kuda sam iao, nije ba lep prizor videti #oveka koji zna kuda ide, samo pogrebne povorke znaju kuda treba da idu. ,io sam tako nean i osetljiv, te da sam umro istog trenutka bih se reinkarnirao kao medvedi. -ikad nisam ni na koga nasrnuo, nisam bio agresivan. -eko je rekao da sam bio agresivanB -ek se nosi taj koji je to rekao. Rino baci cigaretu, ve popuenu, i po#e da posmatra kruni bulevar

www.crowarez.org

pretrpan automobilima koji se pruao pod balkonom i nestajao prema zapadu u pravcu -avilja. Ispred Renatove kue se otvarao jedan neprikladan pejza, sa#injen od rimskih zidina i od nekog poluoblakodera uokvirenog belom bojom, s krovom na#i#kanim antenama i satelitskim tanjirima. esec se sada oslobodio earpe od oblaka, prikazivao se ta#no prese#en na pola i premazivao je kvart belinom kao koa striptizete s u#iteljske kole koja je jednom ula u Rinov ivot, ili kao no koji iri kajmak po krici hleba. Fleb. Rino i Renato su iveli u jednom od onih retkih istorijskih momenata njihove zemlje u kojem se i neki predstavnik nedovoljno plaene srednje klase mogao zavaravati da vibrira u harmoniji s kineskim duhom tako to e se nametnuti. ,luz malogra"anske egzistencije uvijao je svoje akorde po strogoj modalnoj skali koja je doputala izvo"a#u da peva svoju patnju i da je istovremeno posmatra s jedne ohrabrujue distance. (vakom je padao u deo umereni neuspeh, lirski ponovo upotrebljiv u solo partijama #iji je elegi#ni ton bio samo neprimetno neskladan u odnosu na celinu. +ani su se odvijali po logaritamskoj progresiji, predvidljivi i u svojoj nesigurnosti. (tvari su stajale tako, vie nego to su ikad tako stajale, za registrovane u mati#noj knjizi, mukog pola, najveeg poluostrva na editeranu. .li hleb se nije uklapao, hleb nije bio uklju#en u cenu, hleb nije bio podloan reformama, hleb nije imao veze s napretkom, hleb nije bio trea mogunost. ) -ikad te nisam razumeo, Renato ) promrmlja Rino. ) (uvie si komplikovan za jednog profesora. 0 ovom gradu su diplomirani knjievnici mnogo jednostavniji. ) 3a nisam ovde ro"en ) potvrdi Renato ) doao sam ovde kao dete. deavalo da je neko kasnio na kafu ili se ne bi pojavljivao danima. odgovarao bi irei ruke: hleb, i prijatelji bi se predavali. oj otac mi je ispri#ao da se, kad je bio de#ak, u njegovom mestu, u .brucu, anje)vie se znalo o #emu se radilo, ali se zahtevalo da ti to kae taj li#no. Ispitivan, ikele je pronaao hleb, Iuzepe je pojeo hleb, .ntonio nije podnosio to to nema hleba i sada kada

www.crowarez.org

ga je naao ne pojavljuje se. ,io je mlad, bio je star, bio je u cvetu, procvetao je, bio je tegla meda, bio je ljiva, bio je breskva, bio je kajsija, bio je tek skuvana #orba, bio je najdublje ispoljavanje boje slave, pa i ako do njega treba stii rukama i debelim nogama, to je opet hleb, nije se valjda mogao odbiti, hleb se nikad ne baca, to je greh, to je prva stvar kojoj te nau#e seljaci. Ajudi iz gradova su ti koji ga bacaju, ti koji ga kupe i previe pa im ostane, ti koji #ak nee ni da naprave od njega mrvice za paniranje, i ako im je kojim slu#ajem pred o#ima, tako bajat i vlaknast, rastue se samo na njegov pogled. I Rino shvati na kraju, jer je tu tugu poznavao, ni ne shvatajui to sve do onog poslepodneva, sve dok nije sreo Rozamariju. /o je bila tuga onoga koji veruje da ima a u stvari nema nita, i koji umesto da se lati posla da stavi neto pod zube, zavarava se da se nalazi u izobilju, da su prola teka vremena, da e biti dovoljno izai sutra, dobro procunjati, i bie lako nai malo hleba, ve spakovanog i spremnog da se ponese kui.

www.crowarez.org

&VI - .kolu/ - .kolu/

.li moda nije sve bilo izgubljeno za dvojicu gladnih melanholi#ara. oda se ptica $Geng vratila sa 3unog okeana ba na vreme. 3edan automobil, beo i francuski, zaustavio se pred zgradom u kojoj je iveo Renato i parkirao se na nekom mestu, slobodnom zahvaljujui kasnim satima. Iz njega su izale dve ene koje su prelazile put drei se za ruke. $ribliavale su se takvom lakoom da su li#ile na vilinog konjica koji prua krilace jednoj golubici. 3edna je imala na sebi beli mantil, druga je bila obu#ena kao policajka. ,ile su to Rozamarija) arijaroza i arijaroza)Rozamarija. ,ilo je potrebno dve hiljade godina genetske selekcije i primenjenog hrianstva, da bi se stvorio sli#ni dupli hologram enskog savrenstva, sastavljen u istoj meri od vatre i pepela, greha i iskupljenja, ekstaze i ispatanja. +ogodilo se sledee: izaavi poniena i razjarena iz Renatovog stana, arijaroza se vratila u stan koji je delila sa sestrom bliznakinjom Rozamarijom, koja se jo uvek nalazila u antigravitacionom stanju posle susreta sa Rinom, za kojeg je verovala da je Renato. arijaroza je ispri#ala sestri, ne slutei nita od onoga to se dogodilo tog poslepodneva u tom istom stanu, o nesporazumu za ro"endan preko opunomoenika i o baletu pred jednim strancem. /ako je Rozamarija, doktorka, otkrila da se zaljubila u lanog Renata, u lanog bolesnika, u nezakonitog gledaoca erotskih plesova. orala je da prizna sebi da je oduvek sumnjala, i da ju je oduvek samo sestrinska ljubav spre#avala da iskae misao: diplomirani knjievnici su bili mamci kineske sudbine, ribice koje su se praakale u hladnim strujama reke ivota, mehani#ke deverike s telom od gume i elektri#nom duom, koje su odskakale u neodoljivim plesnim pokretima pred o#ima spokojnih arana neukih kao ona, podsti#ui im genetski odgovor

www.crowarez.org

koji bi ih odveo dotle da zagrizu udicu. ,ilo je riskantno poseivati ih, zaljubiti se u njih je bilo ludilo: ven#ati se za njih, opet, zna#ilo je laskati izlapelosti, izgubiti koordinaciju, brz i siguran kraj sopstvene socijalne egzistencije. +iplomirani knjievnici, to je tek sada shvatala, bili su kao deca vanzemaljci u Selu prokleti%, kao biljke ljudoderke u Danu #ri&ida, kao ljudi)spore u 1nvaziji telokradica... ) a ta to zna#i skinula se pred strancem, vodila ljubav sa strancemB (vi smo stranci dok se ne upoznamoE ) pravdao se Rino pred optubama bliznakinja, osvajajui ponovo ivotnu filozofiju koja ga je vodila u godinama kada je bio sreni student. ) . onda, nijedna od vas dve me nije ni pitala za imeE 0le ste u ovaj stan kao da u svim stanovima ovog sveta stanuje neki Renato. *ar za jednog jadnog Rina kao to sam ja ne postoji mesto na ovoj planetiB ) Rino je u pravu ) umea se Renato, dok su ostali gosti u tiini preuzimali ulogu tragi#nog hora. ) &rivica je samo moja, i plemenito je, i tavie moja obaveza, da preuzmem na sebe odgovornost. . zatim, sada kada je samo za njega... ) *aboravi ) odse#e kratko iznena"enje, da se pot#injava. ) 0govor je ugovor ) rizikovao je, ali to izgovori takvim poniznim i pot#injenim tonom, i istovremeno tako tvrdoglavim, da je prokr#io sebi put do arijarozinog srca. *a razliku od bliznakinje doktorke, naime, arijaroza nije imala nikakvu nameru da brine o #ove#anstvu. Imala je principe, to da, i samo ih je stavljala u praksu, ali da natera veinu osoba na svetu da potuju red, bila je njena jedina, ma koliko frustrirana, vokacija. 2sim malo privremenih zamena u ovoj ili onoj koli, nije nikad predavala redovno. -jeni povremeni u#enici, me"utim, seae je se sve dok ne budu imali sedu kosu. -jeno ime je odzvanjalo po kolskim hodnicima, od uplaenog razreda do uplaenog razreda, arijaroza, a uniforma je uprili#ila tonu njenog glasa jedan autoritet kojem je Renato po#injao, na sopstveno arijaroza otkrila ko je njen, kako da kaem, klijent, mogla bi moda da ponovi spektakl

www.crowarez.org

svaki put kada se nagovetavao dolazak neke zamenice. .li za sada

arijaroza

nije imala nikoga na kome bi isprobavala svoj bi#, ni neki razred, ni nekog momka, a Renato... Renato je odisao poniznou ali dostojanstvenom na svoj na#in, poput budueg supruga princa koji je sav obuzet svojom najsporednijom ulogom. ,io je jedan od onih mukaraca koji o nekoj eni koja ih maltretira misle: %3ako se ljuti na mene jer me voli', ali kao kandidat za mazohizam pokazivao se kao dovoljno tvrdoglav i zahtevan, ne sasvim nedostojan najboljih vetina jedne prave vladarke. ) 0govor je ugovor ) kratko odse#e gde u ga ispotovati, jasnoB Renato oseti kako mu se stomak prazni. Imao je nejasnu, skoro nesvesnu percepciju personalizovanih lanaca koje je arijaroza mogla da skuje za njega i arijaroza)pol primio to samo za njega, i duboko u sebi oseti pokret magneta koji se usmeravao prema svom prirodnom polu. 3o gore, shvatio je da je minimalno remeenje frekvencije koju je Renato vodio u njenom smeru. -ita se za sada nije dalo naslutiti, ni s njegove ni s njene strane. Informacija je registrovana i odloena za bolja vremena. ,io bi to mnogo teak hleb za vakanje, ali to je bio hleb, a hleb se nikada ne baca, njegov otac ne bi to nikad uradio u .brucu. 2stalo je jo da se rei stvar oko takozvane prevare i oteenja takozvane drave. 0 poslednje vreme dolo je do opte moralizacije drutva praene jednom nejasnom reformom javne administracije, i Rozamarija, zaposlena u nacionalnom sanitarnom sistemu, nije elela da se %vrati starim metodama', tako je rekla, prelazei %jednim potezom gumice' preko %cele stvari'. Renato je mogao da preuzme slubu ve sutra, a par dana neopravdanog izostanka su popravljiv prekraj, ali Rozamarija je bila predstavnik jedne mlade generacije odrasle pod senkom jednog novog, ne#uvenog i napupelog moralizma, i nije imala nameru da pravi kompromise. -jena obaveza je bila da obavesti kolu da se Renato, zaposleni vieg ranga, u vanrednom odsustvu zbog bolesti, pokazao arijaroza ) ali ja odlu#ujem kako i

www.crowarez.org

odsutnim za vreme fiskalne inspekcije, i nita i niko je ne bi odvratio od toga, #ak ni ako bi se njen voljeni Rino, kojem je oproteno, zalagao u odbranu prijatelja. ) /ako je najbolje ) digao je ruke Renato, koji nije eleo da se jo vie osramoti pred arijarozom. ) (utra u razgovarati s upravnicom. ) 3esi li u dobrim odnosima sa njomB ) upita ga Rino poluglasno tako da bliznakinje ne bi #ule. ) -e znam. 3ednom me je pozvala kod sebe kui i pokuala je da me zavede. ) -emoj mi rei. . tiB ) -isam znao ta da radim, nisam shvatao, delovalo mi je neverovatno, ispri#ao sam joj neku pateti#nu pri#u o izgubljenoj ljubavi i rekao joj da jo uvek sebi liem rane. -e seam se dobro ta se posle desilo, verovatno su zvali telefonom iz kole. ) .li zar to tako"e nije hlebB ) 0pravnica nikada nije hleb. ) . zato neB ) -e moe da razume. *a jednog redovnog profesora upravnica nije nikakav seksualni subjekat, nije #ak ni seksualni objekat. 2na dolazi iz jedne druge sfere. -adam se samo da nije ljuta na mene. .li imam vere. 0 koli e se sve srediti. 2va poslednja replika je bila izgovorena glasnije, i spremno prihvaena od hora. +a, u koli e se sve srediti, rekoe Rita, Rozana, Rafaela, Renco, Roberto, Rajmondo, Raiza i Rodolfo. 0 koli su diplomirani knjievnici uvek sve sre"ivali, ljubav i karijeru, suze i smeh, osvete i rtvovanja, raptus i opsednutost, platne odse#ke i zaostatke. 2 kolu. 2 kolu. zaklju#ie svi u jednom potpuno usaglaenom kreendu, kao da su @ehovljeve tri sestre kona#no pobedile na konkursu katedre neke gimnazije u oskvi. $osle toga, svi se tako radosno razbeae stepenicama i po pustim ulicama, da je svaka idila bila

www.crowarez.org

obustavljena, svaki spoj odloen, a uvaavanje svakog ugovora moralo je biti odgo"eno za naredni dan.

www.crowarez.org

&VII 0ivotinjska pojava

(ledeeg jutra u pola devet, dva prijatelja su se nala ispred kole, Renato da bi priznao svoju krivicu a Rino da bi mu pruio podrku. Rozamarija nije dola, ali bilo je vrlo mogue da je ve podnela svoj izvetaj i da se posle toga vratila u zdravstvenu slubu. arijaroza se nije javljala. 4kola je bila javna i dravna, i prostirala se na hiljade kilometara. (ledila je tok morske obale, irila se u unutranjost i pratila obris bregova. -jeno stepenite je bilo veli#anstveno kao devonske stene, administrativne kancelarije su zauzimale prostor jedne metropole, krajem svakog avgusta umesto rasporeda #asova pripremao se regulacioni plan, fiskultuma sala je bila toliko visoka da su se u njoj formirali oblaci i tomada, menza je raspolagala panjacima, klanicama, nasadima penice, vonjacima i jednom lukom sa devedeset gatova, getetner je unitavao jednu umu dnevno, vozovi natovareni slubenim nare"enjima u dva primerka polazili su svakog jutra iz arhiva, paljenje fotokopir maine uzrokovalo je poremeaj na sun#evim pegama, interne eleznice prekrcavale su nastavnike iz jednog razreda u drugi, #itave plantae kafe su bile konzumirane u nastavni#kom klubu, sve#ana sala je mogla da ugosti jedan zalazak sunca na &aribima, sednice su trajale toliko dugo da su sve profesorice ostajale trudne, orkestar s kursa muzike je brojao devet hiljada blok)flauta, osamnaest hiljada melodika Fohner i trideset est hiljada triangola i kastanjeta, profesorski dnevnici su premetani pomou kontejnera, za godinje #ienje prozora morala su se isprazniti veta#ka jezera, kolski izleti su organizovani po savetima vojnih stratega, 4kolski savet je primao strane ambasade, sekretarica je kovala novac, profesori su bili uvrteni u armijski korpus a u#enici su se nazivali legijom.

www.crowarez.org

0 predvorje kole, ogromno kao -ubijska pustinja, Renato i Rino su uli zajedno, prvi pognute glave, drugi pomalo neozbiljno. 4uurena pod vremenskim nepogodama, geometrijska ta#ka u istroenoj crnoj kecelji, #uvarka je sedela pored ulaza, heklajui. Renato je upita da li je tu upravnica. @uvarka, koncentrisana na jednu komplikovanu valensijsku petlju, promrmlja da upravnice nema, da je otila u bivu $rosvetnu upravu. 2vo je jo vie zakomplikovalo stvari. $onekad bi upravnica putovala u bivu $rosvetnu upravu, ali to nije zna#ilo i da e stii do nje, a jo manje da e se vratiti. ,iva $rosvetna uprava je bila institucija prema kojoj je univerzum bio neprijateljski nastrojen. +a bi se stiglo do bive $rosvetne uprave bilo je potrebno prei preko celog grada u vreme najvee guve, jer drugo vreme da bi se stiglo do bive $rosvetne uprave nije postojalo. njima. ) 0zaludno je #ekati ) re#e Renato Rinu. ) Idemo da razgovaramo s nekim ko zaista komanduje ovde. ) I nagnu se nad #uvarkino uvo izgovarajui ne#ije ime. @uvarka ga pogleda onako kako se gleda +anijel koji zahteva da ga spuste u jamu s lavovima, i uputi ga na jednu od soba koje su se otvarale u zidu iza nje. Rino i Renato zakucae tako na vrata jedne skrivene, ute sobu koja se pokazala pretrpana metlama, #etkama, presovanom piljevinom, stolicama bez sedala i kalendarima -arodne banke starim tri godine koji su ukrivo visili na zidovima. 2puci cigareta, koje su zabranjene na javnim mestima ali su svejedno prepunili okrnjene pepeljare, prljali su radni sto koji je bio obloen ultrapasom grubo pokidanim. $osa"en u jednu fotelju sa ra#ere#enim naslonima za ruke i silom transformisane u tron, okruen pot#injenima koji su s potovanjem primali njegova nare"enja, mali, zdepast, poput praseta, nalazio se &armelo, glavni kolski posluitelj i Rinov misteriozni komija, #ija je himna otvorenog i aktivnog anarhiste kretala s nekog starog kasetojeda, funkcionalnog jo uvek, buntovnik sam, ne svi0a mi se ovaj svet jer ne eli da noge upravnice su putovale za bivu $rosvetnu upravu u toku svoje karijere, i od onda se malo ta znalo o

www.crowarez.org

ma ta, buntovnik sam kada mislim, kad se oblaim, kada volim svoju malu. ) .aa, to je zna#i taj posao koji ti ostavlja slobodno popodneE ) re#e mu Rino. ) . ta si ti mislio, ta te interesujeB ) poklopi ga &armelo, nimalo iznena"en to ga vidi. ) /i ne zna nita, da si barem posluao svoga oca. ) &armelo, treba nam ) re#e Renato, tako ponizan da je izazivao saaljenje. ) -ita mi nemojte objanjavati ) prekide ga &armelo ) znam ve sve, ta ste vas dvojica mislili, da ete pred mojim nosom raditi ta vi hoeteB /i ) re#e obraajui se Renatu ) idi u upravu jer dolazi upravnica, imam svoje obavetajce, i ne sluaj je jer ja u posle da sredim stvari. . ti ) nastavi, okrenuvi se ka Rinu ) treba nam jedna zamena, #etvrta u#ionica na dnu desno, pouri jer su nepokriveni, posle e ii u sekretarijat da potpie, hajde, nemam vremena da vam objanjavam, mar E

www.crowarez.org

&VIII #roro1anstvo
+ok se pribliavao svojoj u#ionici, Rino je razmiljao o izdrljivosti svojih nerava koju e sad morati da dokae. -akon svog ovog vremena provedenog u kuburenju sa zamenama u koli, shvatio je da ne zna vie kako funkcionie dravna kola. +a li se jo koriste knjige ili satelitski telefoniB &oja je razlika izme"u plana, planiranja i obrazovne ponude ;to nikad nije ni razumeo<B +a li je u obrazovanju dolo do reforme ili do kontrareformeB 2seao se kao astronaut probu"en iz stanja hibernacije, koji kada izlazi iz stranog svemirskog broda pita ko je predsednik (jedinjenih +rava, i oblivao ga je hladan znoj na pomisao da bi ga studenti podvrgli jednom brzom scanningu, estoko ga probivi kao neki likovni kriti#ar koji je pozvan na veta#enje o autenti#nosti dela. 4ta je particip proli od glagola jestiB +a li postoji muki rod za lastuB *ato se enka jelena ne zove jelenica nego srnaB *ato se kae ruka a ne kae se mukaB .ko su Auiza i Iovani kupili kola, rei e, voziemo se kolima ili voziemo se sa kolimaB *ato mogu da kaem da je .lbertova mama jedna dobra ena ali ne mogu da kaem da je .lbertova mama jedna ena dobraB *amena to mora da zna, zamena mora da odgovori na sve, zamena mora da bude dobra zamena. .li nije se dogodilo nita sli#no, i tavie, dogodilo se neto potpuno druga#ije. 0#ionica u koju je uao Rino bila je jedna o#ekivana pravougaona prostorija, otvorena s jedne strane velikim prozorom koji je gledao na kolski vrt. 2stali zidovi su bili namazani perivom farbom trava)zelene boje, i bili su prekriveni geografskim kartama i izlobom crtea pastelom. (ve je izgledalo vrlo normalno, s tim to u#enici nisu ni primetili da je zamena stigla. .li ne zbog toga to su bili zaokupljeni tr#anjem, vikanjem ili bacanjem po kolskom

www.crowarez.org

nametaju. -aprotiv, stajali su pored svojih klupa, mirni i zabrinuti. >ledali su nagore, prema tavanici, i #inilo se kao da oslukuju neki zvuk, dalek, neodloan, ponavljajui. /o su bili udari, i tek to je Rino zatvorio vrata, #uo ih je i on sam: udari, prigueni kao utiranje lopte, odse#ni kao udarac u bejzbolu, zvonki kao sme# u odbojci, ali to nisu bili zvukovi neke utakmice, dolazili su izdaleka, mnogo izdaleka, zvu#ali su kao udarci ogromnih kugli za ruenje koje su zavitlane o veoma visoke i ve oteene bedeme bogate kulama. I bili su sve blii. (vaki udar je uvek bio manje udaljen, sve blii i straniji. *a vrlo kratko vreme, na zidovima i plafonu u#ionice, po#ele su da se pojavljuju prve naprsline. $ravile su sebi put nalik na blage munje, crne i bez due, obarajui na pod izmrvljenu farbu i razbacujui po vazduhu prah od maltera. (putale su se niz zidove kao tragovi nevidljivih, udljivih noeva, zavla#ei se #as ispod mapa, #as ponovo iskrsavajui, proirene, po stranicama kolske table i du ivice crtea. ) 4ta se deavaB ) upitao je Rino. ) 2dakle dolaze ovi zvukoviB ) /o je proro#anstvo ) re#e jedan de#ak s nao#arima u obliku televizora i protezom na zubima, nastavijajui zabrinuto da gleda u plafon, na kojem su po#ele da se formiraju nove naprsline. ) &akvo proro#anstvoB ) $roro#anstvo koje kae da e se jednog dana kola sruiti pod teinom svoje neadekvatnosti za potrebe savremenog drutva ) odgovori jedna devoj#ica bezbojne kose. ) Rino. ) $roro#anstvo kae da kolska reforma nee uspeti i da e kola propasti ) dodade de#ak s nao#arima i protezom ) osim ako... *a#u se jedan udar, najstrahovitiji i najblii, i rairi se stereofonski s plafona i sa hodnika. ) 2sim ako...B ) Rino se nikada nije mnogo interesovao za kolsku a kakvo proro#anstvo, ovde se nalazi neko ko rui zidoveE ) uzviknu

www.crowarez.org

reformu. +evoj#ica sa bezbojnom kosom mu se priblii i, primaknuvi jednu ruku ustima da je ostali ne bi #uli, dade mu znak da se sagne. ) 4kolska reforma nije reila strukturalne probleme obrazovanja u srednjim kolama ) poali mu se tihim glasom na uvo. 3edan tutanj, jak i priguen, zatresao je zidove i pod. ,io je dovoljno blizu jer se moglo odrediti odakle dolazi, i zaista, dolazio je s nekog mesta na kraju tog kolskog krila. Rino je izaao da vidi, praen prvo hrabrijim u#enicima, zatim onim malo plaljivijim, i krene napred u neki hodnik, iznena"ujue pust. ,aci jedan pogled kroz otvorena vrata nekih u#ionica. +eca su se #vrsto drala za klupe, smrznuti od straha, a nastavnici iza katedri bili su kao skamenjeni. -iko se nije pomerao, niko nije izlazio da pogleda, niko #ak nije ni beao, #itava dravna kola je bila nepokretna u i#ekivanju kraja. -a kraju hodnika su se nalazila vrata koja su izlazila na fiskulturnu salu. +ok ih je otvarao, jedan zastraujui udar umalo da ih izbije iz leita, i Rino bi pogo"en naletom vetra koji je ulazio kroz ve probijene prozore i kroz ostale staklene povrine, koje su se lomile na komadie jedna za drugom. 2d zida naspram velikih prozora dizao se glavni zid, beskona#an, nezamisliv, struktura koje se kola drala kao to se u svoje doba &ina oslanjala na svoj veliki zid. I ba se na tom zidu koncentrisao napad spoljnih udara: ve su ga naprsline upropaavale, delovi maltera, iroki kao vetrobran, otpadali su i ruili se na pod, a stubovi od armiranog cementa koji su ga pridravali nisu izgledali vie sposobni da izdravaju nalete. ) $roro#anstvo kae da ako se srui zid fiskulturne sale, za kolu vie nee biti pomoi ) re#e de#ak s nao#arima i protezom. 2bavezno i besplatno obrazovanje je odlazilo u nepovrat a u okolini nije bilo nijednog #uvara, nijednog sekretara, nijednog deurnog psihologa. Rino se vratio u hodnik, po#eo je da mae rukama ispred vrata ostalih u#ionica i da ukazuje na opasnost koja je nadolazila kotrljajui se kao grmljavina. -iko mu nije odgovorio, niko nije odreagovao, niko nije u#inio niti jedan pokret niti jedan zvuk, Rinu se

www.crowarez.org

#inilo da vi#e ribama u akvarijumu. ) Fajde, idemo ) re#e onda svom razredu ) potrudimo se da stignemo do izlaza. 2stavite ovde kolske torbe, ostavite sve, moramo da pourimo. ) -ita nam ne vredi, profesore ) re#e de#ak s nao#arima i protezom. ) $roro#anstvo kae da bi samo jedna nepoznata zamena mogla da spase kolu. ) $a na"imo je onda, tu nepoznatu zamenu, ali izlazimo odavde, odmah. ) -ema potrebe profesore. ?e smo je nali. ) I ko bi to mogao bitiB ) upita Rino glupo. +vadeset pari o#iju, uzdignutih prema njemu, dali su mu odgovor.

www.crowarez.org

&I& udesno o+dravljenje

4iroki svod predvorja bio je daleko od fiskulturne sale, i buka predstojee katastrofe tu jo nije stigla. @uvarka je meditirala o tekom putu izbavljenja igle za heklanje, .rsenije, stari sekretar, razvrstavao je slubena naredenja, sa gracioznou dostojne teretne luke, #ak je i &armelo ivotinja vladao sa svog trona od metli, ne znajui za nesreu koja se pribliavala. .li upravnica se zaista vratila iz bive $rosvetne uprave, puna slave, praine i cirkularnih pisama, a sekretarijat, pored kojeg je prola da odloi pisma, odmah ju je obavestio da je profesor Renato #eka na vratima kabineta i da je vrlo uznemiren. ) *ar on nije na bolovanjuB ) upita upravnica, iznena"eno. -ijednom upravniku se ne svi"a kada neki profesor ode na bolovanje, ali jednom kada ode to je kao da mu nema spasa na svetu. (umnja u prevaru koja prati njegovo odsustvo nije nita u odnosu na situaciju u koju je upao onda kad je prekora#io prag kole. 3edan profesor na bolovanju jo uvek postoji, ali ne u ovoj galaksiji. Iskrivljavanje prostor)vremena ga je odvojilo od koordinata u kojima se kree postojanje njegovih kolega. 3edan profesor na bolovanju koji telefonira, koji alje poruke koje nemaju veze s lekarskim uverenjem, ili koji se pojavljuje nita manje nego od krvi i mesa u ogra"enom kolskom prostoru, kao da se radilo o teleportaciji iz Star #reka, prouzrokuje nepopravljivo zgraavanje kod administrativnog osoblja, potajnu ozloje"enost kod saradnika, i vie od sumnje u izdaju me"u kolegama. .li upravnica kole je imala plemenitu duu, hiljadu milja iznad sli#nih sitnica, i pourila je u susret Renatu sigurna da e primiti dobru vest o naprasnom ozdravljenju i o uranjenom vraanju u slubu, s istom neobjanjivom verom kardinala ,oromea, K koji prima -eimenovanog irom
4 3unak iz jednog od klju#nih dela italijanske literature: *romessi sposi, .lesandra anconija. ;$rim. prev.<

www.crowarez.org

otvorenih ruku, ve siguran u svom srcu u jedan preobraaj o kojem precizno jo uvek ne bi trebalo nita da zna: ) >ospo"o ) po#e Renato ) ve su vam rekli... ) *nam sve, dear ) odse#e kratko upravnica. ) 0"ite unutra. 0pravnica je bila jedna ena u srednjim godinama, pomalo gruba ali okretna i brza, ne samo telesno ve tako"e i u rasu"ivanju, u osudama i u opratanju grehova. Civela je u zemljama engleskog govornog podru#ja i tamo je stekla naviku da se svim profesorima, sekretarima i u#enicima obraa sa dear. /o nije bio nikakav znak nenosti. 0pravnica je bila jedna velika upravnica, odravala je li#ne odnose sa dravnim poglavarima, uivala je trajno poslani#ko mesto u (avetu =vrope i njena briga o vaspitanju je bila usmerena ka celoj planeti. Intonacija njenog dear je bila li#ni klju#, ifra namerno postavljena u fusnoti njenih odluka, i bilo je pametno to su njeni podre"eni znali da je deifruju. (ekretarijat je, zaista, nacrtao na nekoj kolskoj tablici od metala jedan akusti#ki dijagram i ispunio ga s dvadeset sedam razli#itih intonacija upravni#inog dear. 1unkcionisao je kao barometar kolskog raspoloenja. 3edan od niih slubenika sekretarijata koji je nou svirao dez u lokalima u centru, imao je, kako kau muzi#ari, apsolutan sluh. (luao je prvo dear koje je izjutra izlazilo iz upravni#inih usta, odre"ivao na kojoj se visini dijagramske skale nalazilo i onda bi tu postavljao jedan magnet kao beleku. +ijagram je bio oka#en u spremitu za spise, skriven od pogleda slu#ajnih posetilaca, kao i od same upravnice. .li ko je znao za njegovo postojanje, mogao je da u"e, da baci koji pogled i da sazna s kakvim je emotivnim tonalitetom po#eo dan. Renato je bio obaveten o dijagramu koliko i drugi profesori, ali nije posedovao apsolutan, ve, istinu govorei, #ak ni pristojan sluh. /ako da nije poklanjao potrebnu panju za#udo milozvu#noj harmoniji njenog dear, a od njenog odse#nog poziva da u"e u kabinet, zaklju#io je samo da se nalazio u nevolji i da mu #ak ni pomo monog &armela ovog puta ne bi mnogo posluila.

www.crowarez.org

0pravni#ki kabinet je trebalo da bude ozbiljan i masivan kao neko diplomatsko predstavnitvo, ili su na to barem ukazivali teki regali i impozantni pisai sto, ali u njemu su vie prevagnula banalna i cvetna obeleja upravni#inog karaktera. Rododendroni i poponci su zauzimali vei deo, dracene uspravne kao prve u klasi, rasle su pored velikih prozora, brljan se verao po registratorima koji su virili iz regala a grozdovi bedrinca su ve najavljivali, svojim mirisom ranog anisa, da dugo kolsko leto nije daleko. $risustvo jednog divana od crne koe, kojeg je upravnica donela sebi li#no da bi na njemu dremala tokom dugih letnjih popodneva, davao je jednom uglu prostorije izgled lonice zlobnog psihoanaliti#ara. 0pravnica zatvori vrata i, naizgled ignoriui Renata, stade da razgleda svoj vrt. Ispitala je #vrstinu tek izraslih listia geranijuma i izmerila nivo vode u saksijama. ) +oao si da mi objavi #udo svog ozdravljenja, dearB ) i nije se najbolje razumelo da li je pri#ala Renatu ili jednoj kameliji koja ju je zabrinjavala u poslednje vreme, ali koja kao da se sada vratila na pravi put.

www.crowarez.org

&& 'ar2 *ou

ogla bi barem da me potedi sarkazma, re#e Renato za sebe. 0spomena na njihov davni sastanak, zavren u nelagodnosti i spaen jednim telefonskim pozivom iz sekretarijata, pritiskao je njegovo seanje kao kamen u bubregu kojeg nijedna lekovita voda ne moe drenirati. ) *aista mi je ao ) po#e Renato, uko#en nasred sobe, ne skidajui jo uvek mantil. ) -isam verovao da je dovoljno malo gline pa da skrenem s puta. ) 2h, alternativno le#enje... ) re#e upravnica, upadljivo okrenuta, pokazujui blagim pokretom ruke na Renata ) za mene je sve to prevara ) i oduva prainu sa irokih listova kalifornijske palme. Renato je bio u iskuenju da izda ono u ta je donedavno verovao, potvr"ujui da je bilo upravo tako, da blage i prirodne terapije nisu bile nita drugo nego bajka i iluzija, da je majka priroda u stvaranju i da trai maehu, 7 i da selekcija vrsta nije stvar za nena srca, ali potisnuo je impuls. ) $onekad, me"utim, jeste delotvorno ) blago se usudi. ) =h, da je takoE ) re#e upravnica, poto je uzela s poda kantu za zalivanje punu do vrha i po#ela da zaliva jedan klematis. ) Imam iijas od kojeg ne mogu da spavam. +oktorka iz zdravstvene slube mi je donela neke pomade, ali nikako mi nisu pomogle. >ledaj, evo ih ovde ) i pokaza na red posudica i bo#ica na jednoj polici, ozbiljnih i grupisanih, kao da #ekaju probni snimak da bi ule u neku orandijevu sliku. ) Ftela sam jutros da joj ih vratim, ali jo nije dola. ) +oktorka... 3o nije dolaB ) upitao je Renato, nazirui nadu. ) -e, a ni njena sestra, zamena koju sam zvala da pokrije #asove koje si
5 (tih iz Aeopardijeve pesme 3a 4inestra, 59H)597! priroda pokazuje #oveku nebo da bi sakrila svoju surovost! priroda izdaje, ona je maeha! odgovorna je za nau nesreu! ona nam postojanjem daje klice nesree budui da je ona nesavladiva potreba za sreom koja je osu"ena da ostane nezadovoljena. ;$rim. prev.<

www.crowarez.org

mi ti, dear ) i poja#a glas, pokazujui na Renata ne gledajui ga, naizgled vrlo paljiva prema svom biljnom kraljevstvu ) ostavio nepokrivenim. "%, dear, ta da radim s tobomB ) $a, hm, gospo"o, vratio sam se. &ao to sam vam rekao, ao mi je... ) -ego, vratio si se zbog meneB ) re#e upravnica okreui se ka njemu s nenim osmehom na licu. ?oda iz kante, koju je sad ve nepaljivo drala, lila je neometano po podu. ) oliuB ) uzbuni se Renato. ) $enato, $enato, $enato, ja te volim, to nisi s%vatio, $enato, $enato, $enato, ako me ne ljubi , ja umreu. $enato, $enato, $enato, tako sladak, tako vaspitan, $enato, $enato, $enato, ti si udo naivnosti. ) >ospo"o... ) *ovi me eri Au ) re#e upravnica, i pustivi kanticu da padne i da se voda razlije me"u saksijama, kretala se prema Renatu rairenih ruku. Renato, videvi je ve na sebi, #ak i da se radilo o kolskoj reformi, za trenutak je pomislio da li da brani svoju #ast ili da je stavi na probu, ali nije imao vremena da donese odluku. +oavi do polovine svog svadbenog leta, upravnica se uko#i uz jedan bolni krik, crte lica se zgr#ie u grimasu, i ona stavi jednu ruku na le"a. ) "%, dear ) uzviknu ) o% dear o% dear o% dearE

www.crowarez.org

&&I #ovratak jonske gline

) >ospo"o, #ekajte da vam pomognem ) trudio se Renato, s jedne strane uteen i dosta ohrabren. ) +o"ite, opruite se ovde. ) 2dveo je upravnicu do divana od crne koe i pomogao joj da legne na njega, ali se zapleo rukavom mantila o gajtan interkoma koji je visio s pisaeg stola upravo pored divana i koji je povezivao kabinet sa sekretarijatom. Interkom pade na pod zajedno s nosa#em za olovke i hrpom dokumenata, i zbog primljenog udarca se upali, a da to ne primetie ni Renato ni upravnica. ) "% dear, o% dear, poludeu ) prostenja upravnica, dok joj je svaki pokret koji je #inila, da bi legla na divan, izvla#io bolne uzvike. ) +a su barem one pomade posluile ne#emu... ) >ospo"o ) re#e Renato ) ja ovde kod sebe imam jedan proizvod koji je zaista #udotvoran. ) *avu#e ruku pod jaknu i, s istim ravnodunim pokretom kojim =liot >uld u MAS5)u vadi iz svoje vojni#ke uniforme teglicu maslina za martini, izvu#e paket jonske energetske gline, boje jadranskog peska, pejzane i lake u svom te#nom rastvoru. 0pravnica nije bila hleb, Renato je to znao i sudbina mu je to ponovo potvr"ivala, ali ako su mu srea i odlu#nost pomagali, onda bi krivice iz njegove prolosti, uklju#ujui i ovu poslednju, nestale kao glina koja tone u re#noj struji. ) =vo, opruite se na le"a ) re#e joj Renato. ) 2tkop#ajte bluzu, dajte mi da vidim, mogu li da vam spustim zatitni pojas, je li vas ovde boliB ) +a, da, o% dear, o% dear. ) $okuajte da se opustite, od jednog tretmana e vam biti odmah bolje. ) 3o uvek zamotan u mantil koji nije skinuo sa sebe, Renato se znojio. -ije znao kako se nanosila glina, nije stigao do tog dela seminara, ali u sebi je zatraio

www.crowarez.org

pomo od Rina, od njegove vidljive nonc%alance i od njegove mese#arske mirnoe, i moda mu malo lakog prijateljskog dodira bude pristiglo u pomo. 2dvrnuo je poklopac tegle, zahvatio glinu s dva prsta i naneo je na upravni#ina le"a, gola kao to le"a jedne upravnice ne bi trebalo nikada da budu, na mestu gde se spajaju sa levim bokom. ) "% dear, %ladna jeE ) ,rzo e se ugrejati ) umiri je Renato, i po#e da je nanosi nesumnjivo vetim rukama. 0mirujue dejstvo je stiglo brzo. ) 2h dear, predivno je, oseam se bolje, mnogo bolje, nastavi tako, nemoj stati, o% dear o% dear 2F +=.RE Interkom, od kada se uklju#io, hladnokrvno je prenosio u sekretarijat svaku frekvenciju koju je hvatao. 0 po#etku se niko nije obazirao, ali poslednje i odlu#no 2F +=.R je uspelo da nadja#a neprekidno kokanje, koje prili#i poremeenim porodicama i koje prati svakodnevni rad administrativnog osoblja, i da se nametne #itavom svojom misterijom, nerazumljivoj onome ko je propustio prethodne replike. ) 2vo dear je novo, ne nalazi se na dijagramu ) re#e nii slubenik s apsolutnim sluhom. ) /o je jedno uzlazno si, b)mol, #etvrte oktave, moram ga ozna#iti. ) $ih, ja o muzici ne znam nita ) re#e stari sekretar .rsenije ) ali ne treba biti Rikardo uti da bi shvatio ta se ovde deava. @itav se sekretarijat smestio u krug oko interkoma. 3o jedno 2F +=.R je bilo praeno serijom stenjanja koje je osoblje ocenilo nedvosmislenim. ) +a nije slu#ajno profesor Renato u kabinetuB ) upita jedna nia slubenica. ) &o, onaj koji je jedno poslepodne otiao kod nje kui kada smo ih mi prekinuli telefonskim pozivomB ) $ih, nadokna"uje tetu s kamatom. ) .li jesu li to zadaci koji spadaju pod njegovu nadlenostB ) zapita se stari sekretar .rsenije, zabrinut zbog moguih sindikalnih pritubi.

www.crowarez.org

) Lutite, nita se ne #uje. "% dear su bili sve ei, sve dok nisu postali tako prodorni da se #inilo kao da su nagnuti nad rubom provalije, traei hrabrost da se bace u prazninu. -a kraju su je nali, pustili se, poleteli kao jedrilica i, veli#anstveni i zaneti vetrom, lebdeli obogaeni dalekim odjecima. Interkom je kreketao kao neka aba, ali je prenosio oseaj radosti koji je vodio zvukove. ) 2vde su doktorka Rozamarija i gospo"ica tu oko stolaB ) "% dear o% dear, nikad se nisam ovako dobro oseala u ivotu ) #uo se glas upravnice preko interkoma. ) @ekajte ) stie Renatov glas ) jo nisam zavrio. 3e#anje odobrenja se die sekretarijatom. ) "% 6es dear, over t%ere, too ) zastenja opet upravnica. ) Rekao sam da e vam #initi dobro ) dodade Renato. ) ,a mi je to trebalo, dear, oh kako mi je to trebalo. ) &ome to ne treba ) promrmlja tihim glasom nii slubenik muzi#ar, sklanjajui pogled od kolega. ) Rekao bih da su to zadaci koji spadaju pod njegovu nadlenost u kancelariji ) tuma#io je .rsenije, s jednim novim potovanjem za Renata i s jednim nagovetajem u tonu glasa po kojem se videlo da je znao o #emu pri#a. Rozamarija i arijaroza su provirile kroz vrata sekretarijata s namerom da se izvine to kasne. -apolju je besmislena guva, htedoe da kau, #ini se da se pola grada kree prema koli, znate li vi neto o tomeB .li i one se uutae pred grubim komentarima osoblja sve dok, u dostojanstvenom graktanju interkoma, nisu prepoznale glasove upravnice i Renata, oba zaokupljena o#iglednim trijumfom odnosa izme"u rukovodeeg osoblja i docenta. ) &ad pomislim da je trebalo da ga ja zamenim ) prosikta arijaroza modra od besa, a i sestra, koja je dola da podnese izvetaj o fiskalnoj arijaroza, zamena ) re#e, a ta radite neumesno, #uvarka ulazei, drei #vrsto iglu za heklanje u ruci. )

www.crowarez.org

inspekciji, nije znala ta da misli. ) (ad e me #uti, profesor#i. arijaroza je imala irok koncept o tome ta joj je na ovom svetu pripadalo po pravu, a Renato je ve #inio deo tih stvari. $okuaji njene sestre da je odvrati nisu posluili ni#emu. arijaroza pro"e sekretare i #uvare koji su hteli da izbegnu skandal, krene pravo na vrata kabineta i naglo ih otvori. 0pravnica je dolazila sebi, sedei na divanu. Renato, na neo#ekivano pojavljivanje napad #ednosti. ) 2h, dear ) re#e upravnica ) ?idim ) re#e ) arijaroza. arijarozi, dok se gledala u ogledalce #eljajui se ) ao mi je, ali vie nisi potrebna. ) $rofesor Renato e sada da preuzme slubu, je lG tako dearB islim da je ve preuzeo. ) 2h doktorka, dear ) nastavi upravnica kada je ugledala i Rozamariju ) savetujem vam da dodate ovu glinu u va priru#nik, #udotvoma je. (tavi u Rozamarijinu ruku teglu jonske gline i iza"e u predvorje kole u sjaju povraenog blagostanja ostavljajui za sobom, u zraku svetlosti, zbunjenu doktorku, teko uvre"enu zamenicu i profesora vraenog na poloaj koji rairi ruke pod pogledom dve ene i u svom srcu zaklju#i da i ugnjetavani imaju svoj kraljevski dan. .li pobeda nije imala vremena da uiva u sebi, zbunjenost nije nala na#in da se zadovolji, teka uvreda nije imala priliku da se ispravi i profesor koji je vraen na poloaj nije imao mogunost da se vrati svojim dunostima. -eobjanjiva guva, koja je zadrala bliznakinje da ne stignu na vreme, bila je zaista usmerena prema koli i ba u tom momentu je po#ela da se preliva preko vrata kolskog predvorja. ,ilo ih je na stotine, na hiljade, na desetine hiljada mladia, o#i su im bile kao bademi, na glavi su nosili ka#ket s obodom a u ruci crvenu kutijicu, veliku kao kofer, koja je sluila da se hrana za kunu isporuku odri toplom. *a nekoliko trenutaka, po #itavom veoma prostranom predvorju arijaroze, skupio se u mantilu kao neki egzibicionista koji ima

www.crowarez.org

gra"evine, rairio se miris predjela od ra#ia u rui#astom sosu, komadia prasetine u sosu od jabuke, kroketa od unke u sosu od ananasa, ribe list u tartar sosu i panirane telee nicle u sauce espagnole. 4kolu je zauzeo kineski restoran.

www.crowarez.org

&&II Istraga
) a kakva je ovo budalatina ) govorio je za to vreme Rino svom

razredu, izme"u udaraca koji su padali kao bombe i zidova fiskulturne sale koji su oticali pod njihovim pritiskom. ) 3a nisam neznana zamena i nisam ovde da bih ispunio nekakvo proro#anstvo. ) .li dok je to govorio uvide da zna da je istina upravo suprotna i tavie da je to oduvek znao. (ve je to bilo delo kineske sudbine, koja je po#ela da ga vodi onog momenta kada je prihvatio da se pretvara da je Renato. 2no to se dogodilo kasnije, poruke sree, Rozamarija i arijaroza, neo#ekivana zamena koju mu je dodelio &armelo, nije sluilo ni#emu drugom nego da ga vodi na mesto provere, da spase jednu kolu, koju, povrh svega, #ak nije ni eleo na svojim stalnim konkursima. ) ?i niste uobi#ajena zamena ) dodao je neki drugi de#ak, trapav i pomalo iritirajueg ponaanja, koji je upadljivo pokazivao svoj plavi blejzer i leptir manu. ) -ama je nepoznat. ) = pa onda ste vi onaj iz proro#anstva. ) 2bi#no dolazi zamenica koja se bavi striptizom. ) . ta vi znate o zamenici koja se bavi striptizomB ) upita Rino zapanjen. ) 2na je sestra kolske doktorke ) re#e devoj#ica sa bezbojnom kosom. $okaza Rinu da se sagne i re#e mu na uvo: ) /eoma li#e jedna na drugu, ali doktorka je dobra, a zamenica je zla. ) /o je ona to radi za agenciju /ru $o0endan ) doda de#ak u plavom blejzeru. ) A kako vi znate za agenciju ?ru Ro"endanB ) prasnu Rino. ) /o je agencija mog tate, profo ) odgovori de#ak u plavom blejzeru.

www.crowarez.org

Izvu#e mobilni telefon iz jakne i prui ga Rinu. ) Foete li da ga nazoveteB ) ,olje bi bilo da pozovemo 69 ) re#e Rino, zgrabivi telefon. ) $oliciju, vatrogasce, nekoga ko e nas izvui odavde. .li telefon nije funkcionisao, suva pranjenja stati#kog elektriciteta su ometala uspostavljanje veze, kola je bila obavijena magnetskom olujom, satelitski signali nisu dopirali do nje, udarci velikog #ekia nisu prestajali da se obruavaju na zidove a s njima se meao trasak komadia kre#a koji su padali po linoleumskom podu fiskulturne sale. ) $roro#anstvo kae da vi znate ta bi trebalo u#initi, profo ) re#e de#ak s protezom i nao#arima. .li ja ne znam, mislio je Rino. Izlaz je bio veoma daleko, bio je pravi poduhvat dospeti do njega i u normalnim uslovima a dok su zidovi okolo pretili da e se sruiti, to je bilo nemogue. Rinu je bila potrebna neka inspiracija poput one koju je imao s porukama sree, ali kineski duhovi su utali, uvek je tako kada ih treba. I evo, u tom trenutku, efekti poslednjeg zavrnog udarca usmerenog protiv tvr"ave fiskulturne sale stigoe sve do Rinovog razreda i sruie jedan deo zida na dno u#ionice. Rino i deca su bili na sigurnom u hodniku i Rino ih je ve vodio odatle ne gubei vie vreme, kada ih je de#ak s protezom i nao#arima, koji je zavrio na kraju grupe, pozvao urlajui: ) $ogledajte, tajna sobaE ) $ad je otvorio jedan prolaz kroz koji se primeivala druga u#ionica, bez vrata i bez prozora, prekrivena #eli#nim policama, do plafona napunjena spisima i nabreklim fasciklama. noge su pale na zemlju i rasule se po podu, ostale su virile nagnute i sigurno bi pale pri sledeem udaru. Ignoriui Rina koji je, pribojavajui se sledeeg potresa, vikao za njima da se vrate, deca su pohitala tamo. ) /o je IstragaE ) vikali su. ) =to gde je zavrilaE 0dari su se zaustavili, za trenutak, i Rino se probio izme"u u#enika, radoznao i on protiv svoje volje. Istraga. @uo je za nju, kao i sve zamene, ali nikad nije uspeo da je vidi niti da je dodirne. @udna koincidencija imati je u rukama upravo u trenutku kada je kola trebalo da bude sravnjena sa zemljom.

www.crowarez.org

Istraga je bila najvei projekat koji su srednje kole ikad preduzele. *apo#eta je pre mnogo godina u nekom razredu sad ve zaboravljenom, me"u u#enicima sad ve nestalim, i od onda se uhvatio pravac, deo po deo, trogodite za trogoditem, generacije u#enika za generacijama u#enika. -ijedan profesor se nije seao da je video po#etak projekta i nijedan ne bi iveo dovoljno dugo da mu vidi kraj. (vaki razred je doprinosio Istrazi, ali nijedan kolski bibliotekar je nije nikad uneo u katalog, #itav jedan radni vek ne bi bio dovoljan. Istraga je bila zahtevna, ohola, prodrljiva, totalitarna. *ahtevala je re#nike, priru#nike, enciklopedije, registre, crtee na pausima, kola, makaze, lepak, kompas, pantografe, registratore, projektore, getetner, fotokopije, mainframes, database, netMorks, internet, Norld Nide Neb, D+ Rom, D+ Nrite i +?+. 2psedala je kue u kojima su ivela deca, zauzimala je sobu za sobom, primoravala je porodice da ive u elijama kao 3apanci, nisu postojali vikendi ni odmori za one koji su u#estvovali u Istrazi, sve dok nije postala toliko ogromna da je zbog opte iscrpljenosti naputena ;%-ije vie odgovarala potrebama vaspitne ponude', rekla je Rinu devoj#ica sa bezbojnom kosom<. Istraga je bila o .sircima i =gipanima, o (umerima i $ersijancima, o &aldejcima i o 3evrejima, o Fanancima i o akabejcima, o ardokejcima i o 1ilistejcima, o iitima i o sunitima, o =trurcima i o Ismailitima, o &eltima i o Iberima, o lukovicama i o gomoljima, o klinastom pismu i o zelenom listu, o feni#anskim tablama i o palim vladama, o bogovima gr#kim i o bogovima rimskim, o bogovima >ala, 1ranaka i >ermana, o faraonima i o lukumonima, o forama i fazonima, o trgova#kim republikama i o ribarskim hvalopevkama, o Fanzeatskom savezu i 1aradejevom kavezu, o pitijama i sibilama, o varnicama i vilama, o patrijarsima i o profetama, o prasiima i o konfetama, o .rhimedu i sabirnom ogledalu, o Ikaru i o +edalu, o indijskom pirin#u i o masovnom ki#u, o &ublaj)kanu i o .ga)kanu, o geografskoj irini, o geografskoj duini i o gra"anskom oseaju policajaca u &ini, o cirusima, o kumulusima i o nimbusima, o cirokumulusima i o kumulonim)busima, o romani#kom i o goti#kom, o sveteni#kom i o pu#kom,

www.crowarez.org

o @arobnjaku i zabranjenom znaku, o drozdovima i o slavujima, o koljkama i o draguljima, o vulkanima i o lavi, o bobu i o slavi, o cipelama i o vlazi, i o mom kraljevstvu za jednog konja gde nikad sunce ne zalazi. ) +eco ) re#e Rino ) imam ideju. ) I dok im je objanjavao ni on nije ta#no znao ta govori, postupao je kao po diktatu kineskih duhova, deavalo mu se ponekad.

www.crowarez.org

&&III 'erging
*a to vreme, tamo dole u kolskom predvorju, drevan, besmrtan, predvo"en svojim osvaja#kim snagama, kineski car je sve#ano ulazio poput osvaja#a, u mundiru sa zmajevima od zlata sjajnijeg no ikad, talasi plata kao plava no, razbacani po ramenima, delovali su kao jezero pod mese#inom, veoma duga#ki nokti su mu uvijeni pod prstima kao filmska traka. +vadeset #etiri konobara u belim jaknama mu je pridravalo nosiljku, prethodile su mu hiljade de#aka koji su isporu#ivali hranu po kuama, jo brojnija armija ga je sledila. &ineski kuvari su jurili patke i pilie s noevima u rukama, oblaci kokojeg perja su donoeni vetrom koji je ulazio kroz irom otvoren ulaz, otar miris "umbira se irio pod #itavim svodom, korpe kola#ia sree su u znak dobre sudbine prevrtane po putu kojim treba da pro"e nosiljka, i razbijane nogama dvadeset #etiri nosa#a, proizvodile su odse#an zvuk mitraljeza. -osiljka se zaustavila i car stade na noge, u tiini koja prethodi katastrofi. ) 4kolski narode ) po#e ) zakon je ovaj. +ravno kolstvo se pokazalo kao zastarelo i nije vie u stanju da odgovori potrebama jednog modernog, pluralisti#kog drutva koje je zasnovano na vladavini slobodnog trita. 3o gore, prisustvo kole je tetno za razvoj oblinjeg kineskog restorana koji ima potrebu za proirivanjem aktivnosti da bi izdrao me"unarodnu konkurenciju i da bi kao protagonista uao u globalnu ekonomiju. S%are%olders pritiskaju, account e7ecutives navaljuju, bu6ers kopkaju nogama, blue c%ips su van sebe, merc%andising je spreman a merging je neizbean. (aoptavam vam stoga da je kola pred ruenjem. oje maine za kopanje su ve uhvatile zid fiskulturne sale i kada gra"evina bude poravnata #itavo podru#je e biti pretvoreno u

www.crowarez.org

kineski vrt koji e biti ure"en kao patio8 za letnje bankete. ) -e, kola nee pastiE ) uzviknu upravnica, uzdiui se drsko protiv cara. ) -ijedna reforma nije uspela da je promeni, nijedan ministar nije nikad uspeo da shvati neto o tome, niko ovde unutra nema pojma o onome to se deava tamo napolju, takva je uvek bila i takva e i ostati, s kineskim restoranom ili ne, jer takva nam se svi"aE 4kolsko osoblje, ne dajte se zastraitiE ) i po#e da skandira slogan protiv privatizacije sve do pobede, pozivajui svoje trupe da je slede. .li niko je nije pratio. (krhani, #itavo nastavno, administrativno i pomono osoblje nije u#inilo nijedan pokret. oda je upravnica imala talenta za izgubljene slu#ajeve, ali #uvarka, .rsenije stari sekretar, nii slubenik muzi#ar, posluitelji, ostali nii slubenici pa #ak i &annelo, koji je dojurio iz svog sklonita, oduvek su u dubini svog srca sumnjali da su nepotreban teret za drutvo. -a njihovim mu#nim sindikalnim okupljanjima govorili su uvek o istim stvarima o kojima je sada govorio kineski car: da je kola zaostala, da je bila dinosaurus koji je nelogi#no preiveo u jednoj epohi sisara mnogo okretnijih, da je propadala pod teinom svoje debele neadekvatnosti u eri videoklipova i infobajtova, super#ipova i gigaflopija. .li niko od njih nije bio spreman da se pretvori u pomonog kuvara kineskog restorana, nijedan posluitelj koji se alio na smee koje su ostavljala deca u u#ionicama ne bi rado po#istio pod kineskog restorana, nijedan nii slubenik iz sekretarijata nije imao nameru da vodi knjigovodstvo kineskog restorana, jer od same pomisli na to ga zaboli glava, i nijedan redovni ili profesor na odre"eno vreme, ne bi nikada eleo da slui za stolovima kineskog restorana recitujui kinesku poeziju meanu s menijem, #ak ni ako bi bio plaen zveckavim kineskim kovanicama. 4tavie, niko ne bi bio ni priblino sposoban da to radi. Radilo se samo o tome da vie nisu imali argumenata, sve su ih potroili na beskrajno dugim skupovima osoblja, i ako bi sada neko po#eo da brani prava kole, a opet kakva
6 ;p.< 0nutranje dvorite u panskom stilu, sa zelenilom, fontanama, #esto okrueno stubovima. ;$rim. prev.<

www.crowarez.org

prava, pred pretenzijama kineskog restorana, njegova zakeranja bi toliko pateti#no i zaostalo zvu#ala i njemu i njegovim kolegama. ) 4kola je osu"ena ) re#e rezignirano Renato bliznakinjama. ) 3a vie neu biti redovni profesor, ti arijaroza nee imati vremena da to postane, a ti Rozamarija e ostati doktorka u zdravstvenoj slubi, ali samo dok kineski restoran ne stavi ruke i na nacionalnu zdravstvenu slubu. ) I ti se tek tako predajeB ) uzviknu arijaroza ogor#ena. ) a kakav si ti mukaracB +a je Rino ovde, on bi sigumo znao ta da radi. ) 4ta bi ti uradio da si RinoB ) paljiva Rozamarija upita Renata. ) +a sam Rino ne bih se brinuo ) re#e Renato ) on se nikada ni o #emu ne brine. 0zeo bih jedan od onih kola#ia sree to stoje tamo na zemlji, pro#itao bih trakicu koja je unutra i u#inio bih ono to mi kae da uradim. ) $a ta #eka ondaB ) podbode ga neB Renato nije nikada prestajao da se pita, u godinama koje su usledile, da li je u#inio dobro ili loe to se povinovao arijarozi. *ar ne bi bilo bolje zavriti jednom zauvek sa kolom, zavrnuti rukave i po#eti ozbiljno raditi za kineski restoranB *ar nije traio neto sli#no kada je u tajnosti otputovao za ,ari da prati seminar o glinamaB .li potrebno je vie hrabrosti odrei se privilegije redovnog profesora nego se hrabro suo#iti s kineskim carom, i tako se Renato bacio me"u gomilu kineskih konobara sve do staze slomljenih kola#ia sree, koja je po#injala na nekoliko koraka od nosiljke, i pokupi s nje jedan jo netaknut. $relomi ga, izvu#e iz njega poruku i pro#ita je. >ovorila je, rukopisom koji se Renatu #inio poznatim: Suoi se sa svojim neprijateljem. 0zdahnuo je duboko i povikao: ) -ebeski (ine, sasluaj meE ) i sa to malo re#i je osvojio arijarozu, ostao redovni profesor i unitio sebi ivot kao to je u sutini oduvek eleo. (a visine nosiljke car se sve#ano okrenuo prema Renatu. ) -eko moda arijaroza, tonom snaje koja urla na mua: %/i nita ne vredi, tvoj brat naprotiv...'. ) 0zmi jedan i pro#itaj ga, zar

www.crowarez.org

eli da me izazoveB ) upita. ) -eka si dobrodoao. Aaka osvajanja mi ne pruaju uitak. ) -ebeski (ine ) re#e Renato, veoma se trudei da u"e u ulogu &alafa, #urandot, prvi #in ) ja traim da se suo#im s ispitom kola#ia sree. I ako pobedim, ti nee unititi kolu. Cagor prekrasnog nagovetaja se rairi kroz kinesku gomilu. -ijedan podanik cara nikad nije preiveo probu kola#ia sree, a tortura izaziva#a bi bila brza i spektakularna. ) (tran#e, opijen smru ) nasmeja se car. ) -eka bude tako.

www.crowarez.org

&&IV Ispit
Ispit se sastojao u tome da se konkretno postupi, bez imalo oklevanja, po predskazanju koje je naredio kola#i, radilo se o ivotu. +vadeset kola#ia sree su zahvatani korpom! deset je pripadalo Renatu a deset caru. +vadeseti kola#i bi odlu#io o kineskoj sudbini obojice izaziva#a, pod pretpostavkom da su jo uvek bili u stanju da razumeju i ele, ali administrativni savet kineskog restorana, koji je dojurio u me"uvremenu, nije se plaio iznena"enja: nijedan kineski car nije nikada bio poraen od nekog kola#ia sree, -ebo to nikad nije dozvolilo i nikada ne bi. $rvi kola#i je zadesio Renata, i ovaj ga prelomi i dade konobaru u beloj jakni koji treba da ga pro#ita naglas. +ok je to radio osetio je zavist prema Rinu, koji je zasigurno mirno drao #as svom razredu, nesvestan dvoboja koji je njegov prijatelj vodio da bi spasao kolu od unitenja. ) 1mae dobar razlog da ne ode u 1ndiju ) pro#ita konobar. njegovom mestu rekao Rino, i prona"e odgovor: ) 4kolsko osoblje je uzbu"eno aplaudiralo. asa zaustavi dah. &akva je to poruka sree bilaB Renato se zapita ta bi na eni se svi"aju crne o#i ) arijaroza se pridruila re#e. ) -e bih voleo da se zaljubim u petsto miliona ena. pljeskanju mada je primetila u sebi da se profesor#iu svi"aju Indijke s crnim o#ima i da e jednog dana da plati zbog toga. Dar ne trepnu i podnese prvu Renatovu pobedu drei se kao neko ko ispunjava neku dosadnu obavezu. 0zme drugi kola#i, polomi ga i dodade konobaru. ) 1spriae ne to lepo ) pro#ita konobar, gutajui knedlu. Dar se ponovo nasmeja, gordo i nadzemaljski. ) 0#itelj ratnih vetina &uan (aihung ) po#e ) iveo je u jednom stanu na vrhu stepenita odakle je posmatrao proticanje jednog sveta stvorenog od vina, pesama i ljudskih bia.

www.crowarez.org

$ropovedao je oslobo"enje ivotne sile od okova gravitacije i prezirao je reku nesvesne nunosti zbog koje se uzrujavaju smrtnici. .li kada je izlazio iz kue zaustavljao bi se na vrhu stepenita i govorio bi: %-eki put ne biram. (amo si"em'. 2soblje kineskog restorana vrisnu od radosti, svuda su tanjiri balansirali na tapiima i ljudske piramide s biciklovima na vrhu. $rva round je zavrena izjedna#eno. .li sledile su narednih devet, neke grube, neke neshvatljive, a neke do#ekane smrtonosnom tiinom poto nisu predvi"ale nikakvu vidnu reakciju. .ma, ko je napisao takve poruke sreeB I kakvu su to vrstu sree predvi"aleB "bian si smrtnik ali opusti se, nisi jedini. Nisi nes%vaen, zaista si prosean. Nisi budala, deo si tendencije. 2 zamci za mi eve sir je uvek besplatan. Medijum je poruka ali &la a nije vino. #rai uputstvo za slatki novi stil. 8 Do ao si na ovaj svet da kupuje ili da istrauje + 'ada je ne to sme no to je zato to nije ni ta sme no. -alutae u bojim poslovima. *ogledae pupak i pitae se9 ma, je li moj+ :o uvek ne zna , ali jednog dana e dati svu imovinu Sai !abi. 1ma odline razloge da ne bude u pravu. $adije bi plakao u rols)rojsu ili bio srean na biciklu+ Ne budi nervozan ionako e se upaliti zeleno. Ne dozvoli da ti prodaju ono to ve ima . 2zmi u obzir vrstu sapuna. A sada ti. 2ko petnaestog kola#ia jedan deo publike je po#eo da se dosa"uje, i primerci %(portskog glasnika' u dvojezi#nom italijansko)kineskom izdanju kruili su pozadinom fronta. .li kada je poslednji kola#i zapao caru, o#i su se ponovo uperile na scenu dvoboja, konobari akrobate su ponovo sili na zemlju a #lanovi administrativnog saveta isklju#ie svoje laptopove. 0zdrhtali konobar pro#isti grlo i pro#ita: ) *oslu aj oca, upi i se na medicinu.

7 $ravac u italijanskoj poeziji OIII veka. ;$rim. prev.<

www.crowarez.org

&&V 3id
) (akupite Istragu ) govorio je za to vreme Rino deci, tamo dole u napola sruenoj u#ionici. ) Deduljice, spise, grafikone, crtee, broure, fotokopije, ise#ene fotografije, lepljene razglednice, sve to uspete. 0zmite tako"e sav lepak, makaze i selotejp, ta god na"ete. $ourite i po"ite za mnom. -atovareni katalozima i registratorima, Rino i deca napustie tajnu sobu, pro"oe kroz u#ionicu pretrpanu razvalinama, odvaie se da u"u u hodnik potresan tutnjavom i ponovo se uputie prema fiskulturnoj sali. 0#enici i profesori drugih razreda su ih praznoglavo gledali. -iko ih nije zaustavljao, niko im se #ak nije ni obraao, ometala ih je op#injenost proro#anstva. $un fascikli i pelira koji su mu ispadali iz ruku, Rino otvori vrata fiskulturne sale gurnuvi ih le"ima i zadri ih sve dok deca nisu ula. ?etar je duvao slobodno i hladno me"u mnogim okrnjenim ili ogoljenim velikim prozorima, pod je sad ve bio gomila kamenja a glavni zid je izgubio puno maltera pa je li#io na zmiju koja se ljuti. 0darci balvana, koji su poslednjih minuta postali metodi#ni i duboki, kao da su bili sigurni da je bilo samo pitanje minuta i da nije bilo razloga za zamaranjem, sada su prestali, ali zid je bio blizu da se srui sam od sebe, kao neki premlaeni bokser koji se leluja po ringu i padne a da protivnik ne mora da se potrudi da mu zada poslednji udarac. Rino projuri ispod zidova, pokupi paket listova koji su spadali u Istragu i silom ga uglavi u jednu od rupa koja je ostala od palog kre#a. *atim uze drugi paket hartija, ponovi operaciju i dade znak deci da u#ine isto to. $okidao je listove neke sveske, rasporedio ih u nizu duinom jedne naprsline i prilepio lepkom i selotejpom. +otle su se deca ve rairila du zida, svako sa svojim poglavljem Istrage da ga umetne u kanal, uglavi kao sveanj ili ga zalepi u obliku trake. I #im su sveske, grafikoni,

www.crowarez.org

broure, ise#ene ilustracije i makazama ise#ene razglednice po#ele da arene zidove, malter je prestao da otpada, stubovi su izgledali kao da im se vraa ponos uspravnog dranja, lomovi na velikim prozorima su se proredili sve dok potpuno nisu nestali a tako"e se i vetar s one strane prozora lagano smirivao, postajui ponovo tih i prolean. @im je prolo ono najgore, u fiskulturnoj sali su se pojavili, sporo, sa strepnjom i s predostronou, ostali razredi, isti oni koji su ostali skamenjeni sve do tog trenutka. ?ideli su ta su radili Rinovi u#enici i otili su da uzmu svoje u#ee u Istrazi, selotejp i lepak za papir. I oni su se vratili natovareni i po#eli su da pokrivaju rupe koje Rinov razred zbog nedostatka materijala nije uspeo da zatvori. *a kratko vreme, zid fiskulturne sale je vrveo od u#enika i nastavnika koji su oblagali svaki njegov pedalj. +onete su merdevine da bi se stranice zalepile to je mogue vie u visinu, a tamo gde merdevine nisu bile dovoljne dovu#ene su gimnasti#ke sprave kako bi se popeli na njih i odatle mazali lepak po zidu i lepili odlomke Istrage. -ekoliko sati kasnije u okolini nije ostao nijedan komad papira. Dela Istraga je iskoriena, uklju#ujui i loe primerke, a zid fiskulturne sale se pretvorio u jedan gorostasan mozaik kaligrafije, ara, fotografija, hartijica, dijagrama, tekstova pisanih rukom i mainom, akvarela i likova koji su se pruali unedogled.

www.crowarez.org

&&VI Karlo #eti

0 predvorju, za to vreme, konobar je upravo pro#itao poslednju poruku sree, onu koja je govorila caru da poslua svog oca i da se upie na medicinu, kad se jedan stub crnog dima podigao iz nekog upa oko kojeg su kuvari kineskog restorana, koji nikad nisu gubili vreme, bili veoma zaposleni #erupanjem jedne patke. +im se, praen tutnjavom groma, podigao prema tavanici, poprimivi prvo oblik povorke senki, zatim nekog crnog zmaja, i na kraju neizmerno starog kineskog lica sa sveteni#kom kapicom od somota na glavi, glatkom bradom, rukom koja je izlazila iz brade i jednim zailjenim noktom poput ma#a upravljenog prema kineskom caru. ) $2(A04.3 (?2> 2D., 0$I4I (= -. =+IDI-0 ) zaori se glas, strahovit kao u &arla $etog kada je poneo za sobom u grob +on &arlosa 4panskog Infanta. Aice se zbuni, ponovo postade zmaj, povorka senki, i na kraju nita vie nego dim rasut po vazduhu. -a pogled tog privi"enja o#i cara sevnue od straha, ruke po#ee da mu se tresu i nokti mu se odmotae pod prstima kao zvezde padalice. .li poneki put se ne bira, samo se si"e. I tako, kineski car, koji nikad nije diplomirao kinesku knjievnost jer nikad nije zavrio diplomski rad, i koji nikad nije upisao medicinu jer je provodio suvie vremena razmiljajui o nevanim stvarima a kada je prestao ostalo mu je jo samo mesto glavnog kuvara kineskog restorana, si"e s nosiljke i uputi se ka upravnici. ) $o volji -ebesa, kola#ia sree i kineskog duha mog oca ) re#e joj jednim novim, skromnim tonom ) obustavljam unitavanje kole i objavljujem svoju nameru da se upiem na prvu godinu medicine. +a dua mog roditelja moe oprostiti moj nemar povinujui se njegovoj najdubljoj elji.

www.crowarez.org

&onobar u beloj jakni, prestravljen kao i svi drugi privi"enjem carskog oca, pustio je poslednju poruku sree da lepra u vazduhu. Renato ju je uhvatio, i prepoznao na njoj Rinov rukopis. $rikupio je i ostale poruke: sve su bile Rinovo delo, kako to nije odmah shvatioE .li gde je RinoB I ta su zna#ili oni udari koji se ve due vreme valjaju hodnikom i razbijaju se u predvorju svom svojom mra#nom silinom, a na koje se niko nije obazirao, jer su svi bili hipnotisani zbog zavretka dvobojaB ) -are"ujem maljevima da se zaustaveE ) uzviknu car, ali moda je kasno, moda iznureni zid ne moe vie da izdri. ) /amo dole je RinoE ) povika Renato. ) oramo ga spastiE ) *grabi arijarozinu ruku a ona stegnu sestrinu, i zajedno se uputie prema hodniku, izme"u potmulih udaraca i vike, smetenih #uvara i obeshrabrenih &ineza.

www.crowarez.org

&&VII (pokojstvo #ompeje

.li kada su Renato i bliznakinje stigli do fiskulturne sale, Rino se ve sam bio spasao. ?eoma umoran i srean, obuzet estokom krizom zbog #enje za mirisom tirka s Rozamarijine koulje, uzdahnuo je, obrisao znoj i seo na zemlju da posmatra zid koji je sad ve bio u#vren. &roz razlupane velike prozore, do druge strane dvorane, sada je ulazila sun#eva svetlost, mirna i sigurna, s vremena na vreme zasen#ena ponekim naletom oblaka. 4kola se nije sruila, nije bila bezbedna i nije bila osu"ena. 0 nekoliko trenutaka, stvorila se velika tiina: mir koji bi sigumo zavladao $ompejima, da ga je lava potedela u poslednjem trenutku. *atim je Rozamarija prila Rinu, zagrlila ga je i poljubila pred u#enicima koji su pljeskali i vikali od radosti i pakosti. arijaroza u#ini isto to s Renatom i u tom trenutku po#ee svi da pristiu, ba svi: prijatelji diplomirani knjievnici, &armelo i #uvarka, .rsenije i upravnica, osoblje iz sekretarijata, de#aci koji su vrili kune isporuke za kineski restoran i kompletna agencija /ru $o0endan. $oslednji je stigao kineski car, koji je gestom onoga koji zna da gubi zalepio na zid poruku sree koja je ozna#ila njegov poraz. I u ovom trenutku pustolovina se prekida i njeni likovi ostaju zabeleeni na istom zidu kojeg su spasli od unitenja. $ri#a koju smo ispri#ali se dogodila davno, u dalekoj i sad ve zaboravljenoj zemlji, ali putnici koji se zadese u blizini njene drevne kole mogu jo uvek da se dive *idu Istrage. -akon mnogo godina i mnogo neminovnog zaborava, *id je, tavie, ostao jedino svedo#anstvo o jednoj drevnoj civilizaciji, i da nije fragmentarnih prepri#avanja koja su sa#uvana na njegovoj napaenoj povrini ne bi znali nita o tom arhai#nom svetu i o mukarcima i enama koji su ga nastanjivali. (amo zahvaljujui *idu nai

www.crowarez.org

istori#ari su doli do saznanja da su se stanovnici =gipta zvali mumije i da su iveli u pustinji (ara gde su se polja navodnjavala svake godine od visokih voda -ila, da je kralj +avid svirao harfu da razbesni (olomona, da su >rci izumeli korintske, dorske i tonske stubove, da je .hilova majka zagnjurila sina u reku (tiks da ga u#ini nehranjivim, da je 2disej dvadeset godina morao da podnosi teka iskuenja, a najtee od svih je bila njegova ena $enelopa, da je =neja pobegao iz /roje sa svojim ocem koji je bio na teretu, da je (okrat bio >rk koji je iao okolo i delio savete ljudima sve dok ga nisu ubili, da se u starom Rimu toliko loe jelo da su na gozbama svi povraali, da je -eron bio jedan svirepi tiranin koji je mu#io svoje podanike svirajui im na citri, da je car &onstantin usnio san u kojem mu je neki glas govorio: %(a ovim tiketom e pobediti', a da papa Aav nije zaustavio .tilu na krunom rimskom putu hunski konji bi pili s fontane /rga svetog $etra, da su u srednjem veku svi bili nepismeni osim +antea, da je Aeonardo pisao naopako ali jedno ogledalo ga je pokazalo onakvim kakav jeste, da je .lesandro ?olta otkrio struju milujui ma#ke u smeru suprotnom od rasta dlake, da je >uljelmo arkoni izumeo radio a da su .merikanci izumeli televizor, da su (ako i +oniceti bili dvojica anarhista koji su napisali Mnogo te volim i zbog toga zavrili na elektri#noj stolici, da je ,enito /oskanini nakon to je izgubio rat emigrirao u .meriku i postao slavni dirigent dravnih udara, i da je ?itorio =manuele /rei pobegao iz Rima da odri zdravicu i od onda vie nije mogao da se vrati na najvee poluostrvo editerana.

www.crowarez.org

!iogra$ija
.lesandro &arera ro"en je 567K. u gradu Aodi ;kod .rnolda 4enberga. $rofesor je italijanske i komparativne knjievnosti na 0niverzitetu u Fjustonu, a predavao je i na univerzitetima u -jujorku i &anadi. 2bjavljivao je prozu i poeziju, ali i dela iz teorije knjievnosti, filozofije i muzikologije, od #ega se izdvajaju: Muzika i mladi ;Musica e pubblico giovanile, 56J:<, Muzika i psi%a ;3a musica e la psic%e , 56JK<, 4las !oba Dilana. :edno tumaenje Amerike ;3a voce di !ob D6lan. 2na spiegazione dell;America, 9::5<, Savr ena mlada ;3a sposa per&etta, poezija, 566P<, Dokle je stigao stra ni sud ;A c%e punto e il 4iudizio 2niversale, pripovetke, 5666<, 1skustvo trenutka. Meta&izika, vreme, pisanje ;3;esperienza dell;istante. Meta&isica, tempo, scrittura, 5667<. >odine 5669. dobio je specijalnu pohvalu na 1estivalu poezije u Fjustonu, 566H. nagradu %=ugenio ontale' za poeziju, a 566J. nagradu %.rturo Aoria' za pripovetku. ,io je finalista za nagradu %(ettembrini' za pripoveda#ku prozu ;5666<, i za nagradu %+eledda' za esejistiku ;9::9<. >odine 9::8. dobio je nagradu %.ttilio ,ertolucci' za knjievnu kritiku. -jegov kratki roman <udesan ivot diplomirani% knjievnika ;3a vita meravigliosa dei laureati in lettere< je od 566H. doiveo sedam izdanja. ilana<. +iplomirao

je teorijsku filozofiju sa tezom o odnosu izme"u teksta i muzike u delima

www.crowarez.org