UPRAVLJANJE PROJEKTIMA SA PRINCIPIMA INVESTICIJA

Prof. dr Nataa Cvetkovi

- I ko okvi!"# -

$NA%AJ I PRIRO&A PROJEKTNO' PLANIRANJA U REALI$ACIJI RA$VOJNO' PONA(ANJA PRE&U$E)A

-

vremenski i projektni planovi Vremenski planovi: kratkoroni, srednjoroni i dugoroni planovi. Projektni planovi: programi i projekti Pro*ra#i - smea objekata, ciljeva, strategija, politika, pravila i poslovnih odredbi, kao i fiskalnih, fizikih i ljudskih resursa koji se zahtevaju za njihovu primenu. Program obuhvata tri elementa: rezultat output!, izvore input! i vreme Pro!ekti - osamostaljeni delovi programa, koji su ciljno usmereni i koji imaju odredjen poetak i zavretak.

&efi+i,a+!e -ro!ekta
Pro!ekat - bilo koji niz aktivnosti koji imaju: - konkretne ciljeve - zahtevaju resurse - imaju jasno definisane datume poetka i zavretka aktivnosti - u ve"ini organizacija one se ne ponavljaju O-te karakteri,tike -ro!ekta su: - projekti su jedinstveni i neponovljivi procesi - projekat ima konkretne ciljeve koje treba posti"i - projekat je vremenski ogranien - projekat zahteva resurse za svoju realizaciju novac, opremu, materijal i ljude! - projekat zahteva koordinaciju u realizaciji, to znai da se projektom mora upravljati da bi se uspeno realizovao.

Vr,te -ro!ekata
Prema metodama upravljanja projektom: projekti za proizvodnju gradjevinski, in#enjering, petrohemijski, rudarski i drugi projekti koji zahtevaju spoljnu organizaciju upravljaki projekti

Ci !evi -ro!ekta

$od ve"ine projekata, prilikom odre%ivanja njihovog cilja, moraju se uva#avati karakteristike odre%ene vrste projekata. &vaki od projekata ima primaran odre%eni aspekt, koji odgovara njegovim svojstvima. 'i aspekti mogu biti:

drutrveno (politiki tr#ino-ekonomski

) ekoloki ) tehniko-tehnoloki

*spean projekat je onaj koji je zavren na vre#e, u okviru predvidjenih ."d/et,ki0 1e+a i prema te0+i2ki# ,ta+dardi#a koji zadovoljavaju korisnika 2

VRSTE PROJEKATA
Projekti se u poslovnim sistemima izvode da bi se postigli odredjeni ciljevi. $od odredjivanja vrste projekta taj aspekt je najznaaji. +. deterministiki i stohastiki projekti ,. projekti u odnosu na programiranje razvoja -. projekti s obzirom na uestalost u poslovnim sistemima

&eter#i+i,ti2ki -ro!ekti
&eter#i+i,ti2ki -ro!ekti -kod njih se u prvim fazama koncipiranja i definisanja! odredjuje struktura ciljeva. .eterministiki projekti projekti izgradnje nove fabrike, autoputa, hidroenergetskog objekta itd.! se uglavnom realizuju/ stohastiki ne. 'o su projekti kod kojih su ciljevi odredjeni unapred, to znai da "e se najverovatnije projektom ostvariti planirani rezultat. 0ilj se kod ove vrste projekata postavlja u fazi koncipiranja. 1o u njoj je jo uvek mogu"a promena koncepcije. * fazi definisanja ove mogu"nosti vie nema, jer projekat ve" ima visok nivo konkretizacije. $od deterministikih projekata, rizika neuspenosti projekta, na poetku izvodjenja gotovo da nema. 2ko ga i ima, onda to nije rizik neuspenosti ve" rizik budu"ih doga%aja u toku izvo%enja projekta

Sto0a,ti2ki -ro!ekti
Sto0a,ti2ki -ro!ekti su oni kod kojih nema odredjenog konanog cilja. $od njih se najpre definiu aktivnosti, a ciljevi se postavljaju prema rezultatima tih aktivnosti. 3ni obino imaju istra#ivako inovacijski karakter, 1eponovljivi su i predstavljaju izolovane celine. Proces istra#ivanja je povezan sa rizikom. &tohastiki projekti mogu imati i inovacijski karakter. .ok se kod deterministikih projekata cilj odredjuje jo u fazi koncipiranja, kod stohastikih se u ovoj fazi odredjuje struktura ciljeva u odnosu na programirani #eljeni cilj. * fazi definisanja alternativno se postavlja struktura aktivnosti i rezultat ove faze je stohastiki plan projekta. * fazi izvodjenja se odredjuju naini izvodjenja u skladu sa analizom odluuju"ih dogadjaja. *koliko se nastave radovi posle odluuju"eg dogadjaja, to znai da je postignut podcilj u strukturi ciljeva. 4ezultati stohastikih projekata mogu biti pozitivni i negativni, s obzirom na cilj i namenu. $od njih se, zapravo, dugo ne zna da li "e biti postignut konani cilj ili ne"e.

3ivot+i vek -ro!ekta

faza ko+1i-ira+!a, u kojoj se postavljaju ciljevi projekta i to sa svih aspekata: tehnikog, ekonomskog, tr#inog, drutvenog-politi kog i ekonomskog/ faza defi+i,a+!a, u kojoj se planiraju aktivnosti, a u skladu sa predvidjenim aktivnostima mo#e do"i do dopunjavanja strukture ciljeva/ faza i4vod!e+!a, u kojoj dolazi do realizacije projekta

PROJEKTI U O&NOSU NA PRO'RAMIRANJE RA$VOJA

4azvoj poslovnog sistema se ostvaruje kroz konkretne projekte. 0iljevi projekata, se u skladu sa tim, programiraju kao deo procesa razvitka poslovnog sistema. &amo programiranje ciljeva oznaava postavljanje stratekih ciljeva za akcije kojima "e se osigurati rast i razvoj poslovnog sistema.

U od+o," +a -ro*ra#ira+!e ra4vo!a mogu"e su tri vrste projekata i to: +. programski projekti ,. delimino programski projekti -. ciljni projekti Pro*ra#,ki -ro!ekti su takvi projekti kod kojih iz ciljeva programa proizilaze ciljevi projekta. 3ni su istovremeno i deterministiki. &e i#i2+o -ro*ra#,ki -ro!ekti - takvi projekti kod kojih postoji konaan cilj i znaajniji parcijalni ciljevi. 5lavni ciljevi su postavljeni deterministiki, a drugi se oekuju na osnovu rezultata aktivnosti. 1azivaju se i projektima provere programa Ci !+i -ro!ekti - kod njih su ciljevi projekta osnova za postavljanje programa. Pripadaju kategoriji stohastikih projekata. 0iljni projekti su istra#ivako razvojni projekti i izvode se s namenom da se na naunim dostignu"ima ostvari program razvoja. .akle, projektni pristup programiranja razvoja zahteva da se pove#e upravljanje i vodjenje projektom sa ukupnim upravljanjem i vodjenjem poslovnim sistemom.

PROJEKTI S O5$IROM NA U%ESTALOST U POSLOVNIM SISTEMIMA

.inamika izvodjenja projekata mo#e biti razliita. 3na zavisi od mnogih faktora kao to su: potreba za rastom i od intenziteta rasta, od mogu"nosti poslovnog sistema, od rezultata istra#ivanja i razvoja, kao i od organizacionih i resurskih mogu"nosti Podela projekata na: jednokratne projekte projektne procese

Jed+okrat+i -ro!ekti
'o su takvi projekti koji se samo jednom pojavljuju u poslovnim sistemima. 3ni su jedinstveni i po svom nainu izvodjenja investicioni projekti izgradnje novog pogona, nove fabrike, kompjuterskog informacionog sistema itd!. 6ednokratni projekti mogu biti deterministiki i stohastiki - u odnosu na strukturu postavljenih ciljeva i aktivnosti. O,+ov+e karakteri,tike jednokratnih projekata su: struktura ciljeva je slo#ena struktura aktivnosti odgovara nainu izvodjenja radova koji se razlikuje od projekta do projekta jednokratni projekti se izvode sa ciljem da se obezbedi namena projekta koja "e imati poseban znaaj za poslovni sistem, objekti projekta odgovaraju posebnoj nameni projekta i razlikuju se od objekata u kojima se odvija teku"i proizvodni proces, 4

ovi projekti su vremenski ogranieni da bi se definisali ovi projekti zahtevaju posebna struna znanja izvodjenje projekta se razlikuje od teku"eg obavljanja radova vodjenje projekta zahteva posebnu upravljaku strukturu i obino se organizuje za vreme trajanja projekta.

Pro!ekt+i -ro1e,i
Pro!ekt+i -ro1e,i-projekti koji se pojavljuju vie puta i slini su po nainu izvodjenja. Projektni proces pojavljuje se u mnogim preduze"ima. 'aj proces mogu initi projekti uvodjenja novih proizvoda, projekti izgradnje pojedinih objekata npr. stambenih objekata! itd. O,+ov+e karakteri,tike -ro!ekt+o* -ro1e,a su: oni se sastoje iz slinih ili tipskih projekata struktura aktivnosti u toku izvodjenja projekta je slina, jer je uglavnom re o tipskom nainu izvodjenja i aktivnostima koje se u takvim slinim projektima ponavljaju, na bazi terminiranja odredjivanja roka trajanja! projektnog procesa vri se i terminiranje pojedinog projekta, vodjenje projektnog procesa se organizuje tako da se obezbedjuje vodjenje pojedinih projekata i ono je povezano sa upravljanjem i vodjenjem itavog poslovnog sistema.

6A$E UPRAVLJANJA POSLOVNIM PROJEKTIMA

U-rav !a+!e je slo#en proces, te ga je neophodno podeliti na odredjene faze. * literaturi je prisutna podela procesa upravljanja na slede"e faze: planiranje, realizovanje i kontrolu. P a+ira+!e je primarna faza procesa upravljanja obuhvata analizu okru#enja, popis alternativnih strategija, pripremu prognoza! 6a4a rea i4a1i!e obuhvata niz radnji koje imaju za cilj konkretno izvodjenje izabrane alternative. * ovoj fazi se stvaraju uslovi za redovnu proizvodnju. 6a4a ko+tro e je zadnja faza procesa upravljanja. * njoj se prati postignuti napredak, vre neophodne popravke i analiziraju potrebni uticaji $ao to je proces upravljanja neprekidan i stalno ponavljaju"i proces, tako se i njegove faze sastoje od istih podprocesa - planiranja, realizacije i kontrole.

6A$E PROJEKTNO' PLANIRANJA 6a4a o-ort"+iteta

*kljuuje pronala#enje i preliminarno ocenjivanje ideje ili zamisli. 3ne ideje koje najvie obe"avaju moraju biti podvrgnute jednoj detaljnoj fizibiliti analizi, koja "e sadr#ati i preliminarnu analizu rizika sa rezultiraju"im posledicama na rokove, trokove i druge performanse firme. * ovoj fazi je va#no identifikovati potencijalno dobre projekte. 'o je mogu"e posti"i primenom dva kljuna postupka: I. Prvi !e i#ati ide!" o odre7e+o# -roi4vod" a 4ati# defi+i,ati o.i# -otre.e 4a takvi# -roi4vodi#a +a tr/it" II. &r"*i !e -ro+ai -otre." a 4ati# tra/iti -roi4vod ko!i t" -otre." 4adovo !ava 5

Prvi -ri,t"- 8 .a bi se dolo do ideje o projektu stimulativno deluju informacije koje mogu ukazati na eventualne potrebe. 7a to je neophodan pristup velikim bazama podataka i znaajan broj i obim analiza kao to su: +. analize postoje"ih industrija ,. analize populacionih trendova -. prouavanje planova razvoja i saradnja sa 2gencijama za razvoj 8. analize ekonomskih trendova 9. analize drutvenih promena :. prouavanje uticaja nove zakonske regulative

&r"*i -ri,t"- se sastoji u tome da se stimuliu ideje vezane za proizvod. Primena ovih sugestija treba da dovede do ve"eg broja ideja koje bi se zatim preispitivale u odnosu na potrebu. * tom cilju se vri: +. ispitivanje lokalno raspolo#ivih sirovina i resursa ,. ispitivanje mogu"nosti substitucije uvoza -. prouavanje kvalifikacione strukture lokalnog stanovnitva 8. prouavanje implikacija nove tehnologije 9.kori"enje industrijskih imenika :. obila#enje sajmova i izlo#bi

6a4a i4vod !ivo,ti

* fazi izvodljivosti projekat se formulie, odnosno daju se karakteristike projekta i vri analiza rentabiliteta i rizika koji sobom nosi realizacija projekta Pro1e, for#" i,a+!a projekta obuhvata jasnu identifikaciju resursa koji "e biti potrebni zajedno sa utvrdjivanjem realnih rokova i trokova, pripremu sve dokumentacije neophodne za projekat, identifikacijuonih podruja gde se mo#e javiti rizik i neizvesnost i zacrtavanje planova za dalje ispitivanje ovih podruja. A+a i4ira+!e trokova ,i,te#a u toku faze formulisanja projekta kao i faze koncipiranja! nije jednostavno, jer se u velikoj meri radi oprocenama

.a bi se omogu"ilo donoenje odluke o tome da li je projekat odgovaraju"i ili ne, analiza izvodljivosti projekta mora da obuhvati slede"e studije: - analizu tr#ita, - tehninu analizu, - finansijsku analizu i - analizu drutvene profitabilnosti.
-

A+a i4a tr/ita

2naliza tr#ita treba da sadr#i: kratak opis tr#ita, koji ukljuuje prostor koji tr#ite zauzima,naine transporta, kanale za distribuciju i optu trgovaku praksu, analizu potreba za proizvodima iz nameravanih potreba, kao i identifikaciju glavnih potroaa proizvoda, 6

analizu naina, opsega i kvaliteta zadovoljenja potra#nje na tr#itu u prolom, sadanjem i budu"em vremenu. 2naliza ponude se obavlja posebno za doma"e tr#ite a posebno za strana tr#ita. analizu plasmana, zajedno sa osnovnim organizacijskim, komercijalnim i tehnikim predpostavkama od kojih zavisi obim plasmana i konkurentnost proizvoda.

Te0+i2ka a+a i4a

'ehnika analiza mora da sadr#i slede"e: opis nameravanog proizvoda, sa odgovaraju"im specifikacijama koje se odnose na njegove fizike, mehanike i hemijske osobine, kao upotrebljivost proizvoda, opis odvijanja celokupnog proizvodnog procesa, kao i pregled alternativnih procesa koji su razmatrani, i obrazlo#enje za prihvatanje izabranog procesa, odredjivanje kapaciteta postrojenja i proizvodnog programa ustanovljavanje instaliranog, raspolo#ivog i potrebnog kapaciteta!, izbor opreme i maina, ukljuuju"i specifikacije, ponude isporu ilaca, uslove pla"anja i raspolo#ivost rezervnih delova, identifikaciju i pregled pogodnosti lokacije postrojenja studiju o raspolo#ivosti sirovina, kao i opis njihovih osobina,potrebnih koliina, uslova pla"anja i kontinuitet snabdevanja, procena potrebne radne snage odredjivanje tipa i koliine otpadaka koji se proizvode procena proizvodnih trokova za gotov proizvod

6i+a+,i!,ka a+a i4a

;inansijska analiza treba da obuhvati: analizu finansijskog poslovanja sa pregledom trokova, prihoda i novanih tokova, preglede neophodnih ulaganja, zahteve za poetnim kapitalom obezbedjenje izvora finansiranja! i tokove kapitala u odnosu na termin plan realizacije projekta, finansijsku projekciju budu"eg poslovanja, sa procenom prihoda, trokova i novanih tokova, planove podrke u finansijskom smislu kao to su planirana prodaja, trokovi i elementi za trokove proizvodnje, prodaje, administracije i finansijske slu#be, utvrdjivanje roka povra"aja ulo#enih sredstava analizu osetljivosti, da bi se identifikovale pozicije koje imaju najve"i uticaj na profitabilnost analizu rizika

A+a i4a dr"tve+e -rofita.i +o,ti -ro!ekta

1ajpovoljniji prilaz analizi drutvene profitabilnosti je da ona obuhvati analizu trokova - koristi cost . benefit analizu!, a to znai: definisanje projekta u smislu tehnikih opisa i alternativa koje se moraju razmatrati izra#avanje kvantificiranje! trokova i prihoda, kao i pregled kvaliteta i kvantiteta navedenih podataka 7

poredjenje trokova i prihoda prezentacija dobijenih rezultata

6a4a i4vre+!a

;aza izvrenja poinje donoenjem odluke o realizaciji projekta i obuhvata sve aktivnosti do poetka redovne proizvodnje a to su: pregovaranje i ugovaranje, projektovanje, gradnja i putanje u rad kao i kontrolu realizacije projekta kontrola vremena, resursa i trokova!. <zrada ponude je veoma obiman, slo#en i odgovoran posao. Ponuda mora da sadr#i tehnike, tehnoloke i ekonomsko-finansijske mogu"nosti ponu%aa. Ponudom se u celini sagledava budu"i posao projekat! i to: sve tehnoloke i proizvodne linije koje "e biti uspostavljene tokom realizacije projekta sve aktivnosti poev od istra#nih radova pa do primopredaje objekta, analize potreba za resursima, uslovi isporuke opreme, rokovi realizacije pojedinih faza projekta, dinamiki plan finansijske realizacije projekta.

* sluaju kad investitor prihvati ponudu dolazi do 4ak !"2e+!a "*ovora. 'o je posebna faza koja se definie kao usaglaavanje volje kupca i prodavca usluga, odnosno investitora i generalnog izvodjaa Postoje razliite vrste ugovora i koji "e se ugovor zakljuiti zavisi od toga da li se projekat realizuje u sopstvenoj re#iji ili se njegova izgradnja -overava +eko! i+/e+!eri+* - -ro!ekta+t,ko! firmi. * prvom sluaju investitor mo#e zakljuiti vie vrsta ugovora kao: ugovor za obavljanje predhodnih studija, istra#ivanja ili intelektualnih usluga ugovor za izradu investicionog programa i tenderske dokumentacije ugovor o projektovanju ugovor o konsalting - in#enjeringu. Uko iko i+ve,titor -overava o,tvare+!e -ro!ekta +eko! fir#i , postoji nekoliko vrsta ugovora, kao to su: ugovor klju u ruke turn ke= contract! ugovor proizvod u ruke product in band contract! ugovor tr#ite u ruke market in hand contract! ugovor o gradjenju

&pecifikacije i termin planovi sadr#ani u ugovoru su obuhva"eni slede"im fazama izvrenja projekta a to su -ro!ektova+!e i i4*rad+!a. 4ezultat projektnog procesa je projektna dokumentacija <zvodjenjem radova izgradnjom! se realizuje zapoeti projekat. * ovoj fazi izgradnja! se obavljaju slede"e aktivnosti: izgradnja objekta obezbedjenje potrebnih resursa i opreme kontrola ispunjenja sopstvenih ugovornih obaveza naplata izvrenog posla

.a bi se osiguralo racionalno upravljanje projektom, potrebno je na poetku faze izvodjenja sainiti studiju izvedbe odredjenog projekta.
-

&astavni i najva#niji deo studije izvedbe je mre#ni plan, jer on odr#ava koncepciju vodjenja projekta. >re#ni plan je zapravo matematiki model odvijanja projekta u nekom proraunatom vremenu.
-

UPRAVLJANJE PROJEKTOM

*pravljanje projektom, koje se vri uz pomo" metoda mre#nog planiranja, obuhvata: - analizu strukture, - vremena i - trokova.

A+a i4a ,tr"kt"re obuhvata sastavljanje liste aktivnosti iz koje se projekat sastoji, utvrdjivanje njihovih medjusobnih veza i na bazi toga sastavljanje mre#nog dijagrama projekta. 1a taj nain se stvara logiki model odvijanja projekta. &efi+i,a+!e vre#e+a. Procena vremena za obavljanje pojedinih aktivnosti se obavlja na osnovu tehnologije izvodjenja radova i uslova u kojima se realizuje projekat. Ko+tro a trokova na samom poetku realizacije projekta svodi se na koncipiranje strukture budu"eg projekta i definisanje obima i cene radova. >etode za kontrolu trokova mogu se podeliti u - grupe: +. kontrola trokova bazirana na kontroli utroaka resursa ,. statika kontrola trokova -. kontrola protoka novca cash flo? control!

TIPOVI OR'ANI$ACIJE PROJEKATA

-

'42.<0<312@12 $@2&<012! 34521<720<62 P436A$'12 34521<720<62 >2'4<012 34521<720<62

TRA&ICIONALNA 9KLASI2NA: OR'ANI$ACIJA

&ve aktivnosti se obavljaju u okviru funkcionalnih jedinica, a koordinaciju vri rukovodilac projekta ovakva organizaciona forma odgovara masovnoj proizvodnji $od klasine organizacije vertikalne veze su jasno definisane i dobro funkcioniu, za razliku od horizontalnih koje postoje, ali su nedovoljne za efikasno upravljanje projektom &vaki pojedinac je odgovoran za svoj rad rukovodiocu funkcionalne jedinice kojoj pripada. 4ukovodioci funkcionalnih jedinica naje"e favorizuju ono to je najbolje za njihovu jedinicu, to izaziva znaajne probleme u realizaciji projekta 4ukovodioci funkcionalnih jedinica nemaju direktnu odgovornost za upravljanje realizacijom projekta. 3vu odgovornost ima rukovodilac projekta.

3snovne -red+o,ti klasine organizacije u upravljanju realizacijom projekta su: mogu"a je bolja tehn. kontrola jer su specijalisti grupisani tako da je izvrena podela odgovornosti i znanja, osoblje se mo#e koristiti na vecem broju razlicitih projekata svi projekti imaju odredjene koristi od savremene tehnologije komunikacija izmedju razlicitih nivoa je vertikalna i dobro uhodana obezbedjena je dobra kontrola nad osobljem, poto svaki zaposleni ima samo jednu osobu kojoj odgovara postoji fleksibilnost u koricenju resursa ljudskih!.

3snovne , a.o,ti tradicionalne organizacije su: nijedan pojedinac nije neposredno odgovoran za realizaciju projekta koordinacija izme%u funkcionalnih jedinica je slo#ena u odlukama se favorizuju najjae jedinice odnosno funkcionalne grupe postoje odredjene tekoce u tacnom definisanju odgovornosti a to je rezultat toga da nema jedne kompetentne osobe koja bi bila nadle#na i imala ovla"enja vezano za projekat ideje su obicno orijentisane prema funkcionalnim jedinicama uzimaju"i samo delimino u obzir i teku"e projekte.

10

PROJEKTNA OR'ANI$ACIJA
Predla#e se kod projekata koji su slo#eni, obimni i du#e traju. 1a elu projektnog tima nalazi se rukovodilac projekta. 3n ima sva ovla"enja za donoenje odluka i usmeravanje aktivnosti za razliku od matrine organizacije, kod koje su ta ovla"enja data timu. kod projektne organizacije se za realizaciju odre%enog projekta formira poseban projektni tim, koji mo#e da bude ,ta +o* ili -rivre#e+o* karaktera Pro!ekt+i ti# ,ta +o* karaktera se obino predla#e kod onih organizacija koje su velike. Projektna organizacija -rivre#e+o* ti-a se formira za realizaciju odre%enog projekta i traje onoliko dugo dok se ne zavri zadatak za koji je formirana. .a li "e se formirati stalni ili privremeni projektni tim zavisi od niza faktora kao to su: vrsta projekta, kompleksnost projekta kao i vremena i finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju projekta.

Pred+o,ti: usmerena je ka realizaciji projekta i na taj nain je moguce uoiti sve probleme koji se javljaju tokom izvo%enja projekta. 1a taj nain se efikasnije upravlja samim projektom. $od ove organizacije ne postoji meanje kompetencija izme%u rukovodilaca jer je projektni tim samostalan. Nedo,tatak: sa formiranjem projektnog tima dupliraju se organizacione jedinice i pojedinci i na taj nain dolazi do slabijeg kori"enja kadrovskih i organizacionih potencijala

MATRI%NA OR'ANI$ACIJA
>atrina organizaciona forma predstavlja pokuaj da se kombinuju prednosti isto funkcionalne organizacione strukture sa stalnim organizacionim jedinicama i projektne organizacije sa privremenim ili stalnim projektnim timovima. odgovara onim preduze"ima koja su organizovana oko nekog projekta kao to su gradjevinske kompanije. svaki direktor projekta odgovara neposredno generalnom direktoru firme, i istovremeno od njega dobija moc i ovlacenja koja koristi u cilju realizacije projekta. .irektor projekta je i odgovoran za uspeh projekta. * realizaciji projekta ucestvuju i specijalizovane organizacione jedinice iz stalnog sastava cisto funkcionalne organizacione strukture preduzeca, i projektni timovi formirani za svaki projekat posebno.

11

U, ovi ko!e .i tre.a o da -o,ed"!e #atri1+a ,tr"kt"ra; uesnici moraju biti puno vreme anga#ovani na projektu moraju postojati kako horizontalni tako i vertikalni kanali za prihvatanje obaveza moraju se uspostaviti efikasni metodi za reavanje problema moraju postojati komunikacijski kanali izmedju direktora svi direktori moraju uestvovati u procesu planiranja. Matri2+a ,tr"kt"ra i#a +i4 -red+o,ti< i to ,";

funkcionalne jedinice postoje prvenstveno kao podrka realizaciji projekta kljucno osoblje mo#e ucestvovati na realizaciji vie projekata i na taj nacin se trokovi svode na minimum svaki pojedinac ima BdomB, odnosno ima gde da se vrati nakon zavrene realizacije projekta mogu"e je veoma brzo reagovanje na promene, na reavanje problema na sukobe i na druge potrebe projekta vezano za tehnologiju ili dinamiku realizacije! konflikti su svedeni na minimum, ali oni koji zahtevaju razreenje lako se mogu reiti upucivanjem na vii hijerarhijski nivo uspostavlja se bolja ravnote#a izmedju vremena odnosno rokova, trokova i performansi odnosno realizacije dolazi do brzog razvoja specijalizovanog personala kao i personala sa optim znanjima uspostavljena je podela kako ovlacenja tako i odgovornosti. steceno znanje se mo#e koristiti podjednako za sve projekte kod matricne organizacije funkcioniu i vertikalne linijske! veze i horizontalne funkcionalne! veze

6INANSIRANJE PROJEKTA
U%ESNICI U 6INANSIRANJU PROJEKTA

sopstvena sredstva investitora, sredstva koja ula#u drugi subjekti i sredstva koja se mogu pozajmiti od odredjenih finansijskih institucija. * naoj zemlji najceci uesnici u finansiranju projekata su: +. ,. -. 8. preduze"a - investitori poslovne banke i druge finansijske institucije u zemlji inostrani partneri doma"i i ino-isporucioci opreme i tehnologije leasing!

6i+a+,ira+!e -ro!ekata ,o-,tve+i# ,red,tvi#a

-

&opstvena sredstva preduzeca se formiraju iz: sredstava poslovnog fonda i amortizacije. 12

2mortizacija se, takode, tretira kao izvor finansijskih sredstava koji se ostvaruje na bazi redovnog poslovanja. 1aknade na ime amortizacije predstavljaju prosto transformaciju fiksne imovine u obrtna sredstva, odnosno gotovinu u toku poslovnog ciklusa.
-

6i+a+,ira+!e -ro!ekata od ,tra+e .a+aka i dr"*i0 fi+a+ . I+,tit"1i!a

.avaoci kredita mogu biti poslovne i komercijalne banke i druge finansijske institucije kao to su razni fondovi!. $arakteristike finansiranja projekata putem kredita su: to je formalno pravni posao kod koga se jedna strana, davalac kredita, obavezuje da drugoj strani, korisniku kredita stavi na raspolaganje odredjenu vrednost novac, robu, ili uslugu izra #enu u novcu!. primalac kredita preuzima obavezu vracanja primljenih sredstava, utvrdjivanje roka vracanja primljenih sredstava

Pre#a rok" tra!a+!a ot- ate postoje: - kratkoro1+i krediti, ciji je rok vracanja obicno do jedne godine - ,red+oro1+i krediti, sa rokom vracanja do pet godina - d"*oro1+i krediti ciji se rok vracanja krece izmedju pet i deset godina

$a!ed+i2ka " a*a+!a ,a i+o,tra+i# -art+eri#a

7ajednicka ulaganja predstavljaju takav vid finansiranja investicicija ili projekata preko udru#ivanja sredstava vie firmi po principu uceca u zajednickom profitu. 7a finansiranje projekata poseban znacaj imaju zajednicka ulaganja sa stranim partnerima. 3na mogu biti finansijska, robna i u obliku licenci . &truni naziv za njih je joint venture zajednicko ulaganje!.
-

Po odredbama 7akona o stranim ulaganjima strani ulagac mo#e ulo#iti finansijska sredstva u devizama i dinarima, zatim stvari i prava. 1a osnovu ulo #enih sredstava, strani ulagac stice odredjena prava koja se utvrdjuju ugovorom, a posebno: da upravlja ili ucestvuje u upravljanju poslovanjem preduzeca, srazmerno ulo#enim sredstvima, da prenese prava i obaveze iz ugovora na druge domace ili strane ulagace, da ucestvuje u dobiti srazmerno ulo #enim sredstvima i ima pravo na slobodan transfer i reinvestiranje te dobiti, na povracaj uloga koje je ulo#io u drutveno preduzece, na udeo u neto imovini i repatrijaciji tog udela ako je sredstva ulo #io u meovito preduzece drutvo! po prestanku rada tog preduzeca

Li4i+*
13

Caziran je na konceptu da se profit ostvaruje kori cenjem nekog sredstva a ne njegovim posedovanjem. Po definiciji BzakupB oznaava prenos prava kori"enja zemljita, zgrada ili dela zgrade sa jednog lica lessor-zakupodavac! na drugo lessee-zakupac! za odredjeni period, u zamenu za rentu ili drugu naknadu. Postoje razlicite vrste leasing aran#mana i to su: +! prodaja i uzimanje u zakup fiksnih sredstava leaseback! ,! zakup sredstava sa odr#avanjem service leases! -! pravi finansijski zakup straight financial leases!

I4vori 4a for#ira+!e fi+a+,i!,ki0 fo+dova " ra4vi!e+i# 4e# !a#a

=. Evro-,ko 4a!ed+i1ko tr/ite ?. I4vo4+i krediti A. M" ti atera +a -o#o1 >. 5i atera +a -o#o @. Tr /ite ka-ita a

Evro-,ko tr/ite
pozajmice od brojnih individualnih banaka ili solidarni zajmovi od grupe banaka. 'akvi zajmovi su na raspolaganju u nekoj od glavnih valuta i obicno se uredjuju sa minimalnom interesnom kamatnom! stopom. *slovi za dobijanje zajma mogu biti jako fleksibilni. Valuta i kamatna stopa se mogu menjati i kombinovati. Prilikom davanja zajma moguce je ukljuciti vie valutnu opciju koja omogucava pozajmiocu da prebaci deo ili ceo zajam u konvertibilnu valutu.
-

I4vo4+i krediti
.aje ih ve"ina industrijalizovanih zemalja i oni su podr #ani od strane dr#avnih institucija koje osiguravaju kratkorocne i srednjorocne izvozne kreditne garancije. *slovi pod kojima vecina industrijalizovanih nacija stavlja izvozne kredite na raspolaganje definisani su u skladu sa dogovorom izmedju lanica 3rganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj 3A0.!. 3vi sporazumi imaju za cilj da zatite od konkurencije i poznati su kao uslovi konsenzusa. <nteresne stope u uslovima konsenzusa zavise od ekonomske pozicije zemlje koja pozajmljuje i od valute u kojoj je dat zajam.

M" ti atera +a -o#o

;ondovi koji se formiraju od zemalja lanica takvih institucija kao to su &vetska banka i 2zijska banka za razvoj. 3vi fondovi su u formi zajma i slu#e za podrku razvojnih projekata zemalja lanica pomenutih institucija. >edjunarodna banka za obnovu i razvoj, poznata kao &vetska banka je formirana radi finansiranja obnove i razvoja zemalja clanica, kao i radi finansiranja specificnih projekata koji podsticu medjunarodnu razmenu. 14

$rediti se odobravaju zemljama lanicama i to po uhodanoj proceduri: identifikacija, priprema, procena, pregovori, odluivanja, realizacija, nadzor i naknadne procene.

5i atera +a -o#o
3dobrava se na osnovu direktnog kontakta izmedju dve zemlje. Vlade razvijenih zemalja izradjuju sopstvene programe bilateralne pomo "i ija politika i objekti na koje se odnosi su vecrazradjeni kao rezultat razgovora izmedju dr#ave koja daje i dr#ave koja prima pomo". &vaka dr#ava davalac formira sopstvenu organizaciju. * 7apadnoj 1emackoj je to $reditna banka za obnovu, a u 6apanu ;ond za prekomorsku ekonomsku saradnju. * Angleskoj se programi za pomo" vode preko Prekomorske agencije za razvoj 3.2!.

Tr/ite ka-ita a
Predstavlja medjunarodno tr#ite obveznica u Avropi, &2.-u i .alekom <stoku. 'r#ita su relativno slobodna u smislu propisa i pru #aju ogromnu fleksibilnost. 3bveznice se izdaju za period od ,D godina, zavisno od valute i sa nominalnom vrednocu do +DDmiliona E. >edjunarodne obveznice se izdaju izvan maticne zemlje i vecina je izdata u *&., francuskim francima i ekijima.

NOSIOCI INVESTICIONE AKTIVNOSTI

-

i+divid"a +i i i+,tit"1io+a +i i+ve,titori

I+divid"a +i i+ve,titori
Posebna kategorija investitora koji nemaju direktan pristup na berzi nego to ine preko brokerskih ili posrednikih firmi. Posrednike firme su na primarnom tr#itu i+ve,ti1io+e .a+ke, a na sekundarnom tr#itu .rokeri.

I+ve,ti1io+e .a+ke

15

Vode rauna o plasmanu, odnosno emisiji hartija od vrednosti na tr#itu i o celokupnom marketingu takve emisije. &avetuju preduze"e koje emituje hartije od vrednosti u vezi sa cenama koje mo#e tra#iti za izdate hartije od vrednosti, u skladu sa uslovima na tr#itu, sa odgovaraju"im kamatnim stopama i sl.

*loga investic.banaka, kao nosioca invest. aktivnosti: +! pokretanje emisije, to ukljuuje razvoj i registraciju emisije akcija/ ,! preuzimanje emisije u vidu otkupa cele emisije akcija emitenta od strane konzorcijuma banaka/ -! plasiranje ili distribucija akcija javnosti.

5roker,ko-di er,ke fir#e

Vre posrednike poslove za raun investitora i za svoj raun. $lasifikuju se na: - brokerske firme irokog spektra papira kompleksne brokerske firme! i - specijalizovane brokerske firme.

'ehnologija poslovanja brokerskih firmi takva je da investitor otvara novani depozit i daje nalog da se izvri prodaja ili kupovina hartija od vrednosti po odre%enoj ceni. $ada broker dobije nalog on ga realizuje preko berze.

I+,tit"1io+a +i i+ve,titori
<nstitucionalni investitori su zauzeli vode"u ulogu na tr#itu kapitala razvijenih tr#inih ekonomija i postali znaajan svetski fenomen posleratne ere. ;ormiraju svoje potencijale prete#no na bazi kupovine vrednosnih papira bilo kod primarne emisije ili kasnije prilikom sekundarnih transakcija.

&lede"e kategorije institucionalnih - penzioni fondovi, - osiguravaju"e kompanije

investititora su: - investicione kompanije, - trustovi banaka

Pe+4io+i fo+dovi
&utinu poslovanja penzionih fondova ini finansiranje penzija na bazi prinosa od hartija u vrednosti u koje se investiralo po osnovu periodinih uplata penzionih osiguranika. &redstva koja ulaze u penzioni fond ne podle#u oporezivanju dok sredstva koja izlaze iz fonda podle#u oporezivanju. .va osnovna tipa: - penzioni fondovi privatnog tipa i - penzioni fondovi javnog tipa.

Privat+i -e+4io+i fo+dovi

16

;ormira ih privatni sektor, industrijske kompanije, sindikat i uslu#ne organizacije. &redstva za funkcionisanje fonda obezbe%uju se uplatama lanica kompanija i njihovih radnika, a fondom upravljaju menad#eri penzionih fondova, banka ili osiguravaju"a kompanija 3snovni tipovi fonda koji postoje u &2. su P a+ovi -rivat+i0 tr",tova Private Trustee Plans! i Privat+o o,i*"ra+i -e+4io+i fo+dovi Private Insured Pension Funds!. Planovi privatnih trustova su penzioni fondovi kojima upravlja FstarateljG naimenovan od strane sponzora plana. &taratelj mo#e biti menad#er zaposlen kod sponzora plana, mo#e biti banka ili trustna kompanija. Privatno osiguranim penzionim fondovima upravlja kompanija za osiguranje #ivota. Privatni penzioni fondovi nemaju ve"ih problema sa odr#avanjem likvidnosti poto priliv sredstava uvek nadmauje teku"i odliv sredstava. 'o je jedan od glavnih razloga to je +a!vei deo - a,#a+a ovi0 fo+dova d"*oro2+o* karaktera.

Jav+i -e+4io+i fo+dovi

3ni su pod sponzorstvom dr#ave koja izdvaja deo sredstava za njihovo finansiranje, tako da se njima mo#e upravljati po dr#avnim zakonima. 3stali deo sredstava se obezbe%uje na bazi izdvajanja zaposlenih. *mesto uprave direktora ovi fondovi esto imaju poverenike. 7bog zakonskih restrikcija, javni penzioni fondovi vie ula#u u manje rizine hartije od vrednosti, kao to su dr#avne obveznice i hartije od vrednosti regionalnih jedinica municipals!. & druge strane, privatni fondovi najvie ula#u u akcije, a u poslednje vreme i neke jo rizinije oblike hartija od vrednosti kao to su fjuersi futures! i Frizian kapitalG venture capital!.

I+ve,ti1io+a ko#-a+i!a
4e je o specijalizovanim finansijskim institucijama za dugorono investiranje u hartije od vrednosti na tr#itu kapitala. <nvesticione kompanije uglavnom organizuju ve"e finansijske institucije kao to su: komercijalne banke, kompanije #ivotnog osiguranja i berzanske firme <nvesticione kompanije obino rade po veoma strogo ustanovljenoj politici za realizaciju svojih investicionih strategija. 3ne su zainteresovane da izvre finansijsku proveru preduze"a u koja investiraju svoj kapital, u zamenu za akcije odnosno deo vlasnitva, ime nastoje da do%u do dugorone dobiti. .ve osnovne kategorije inv. fondova su: - otvoreni fondovi open-end funds or mutual funds!/ - zatvoreni fondovi closed-end funds!

Otvore+i i+ve,ti1io+i fo+dovi

3vi fondovi nisu registrovani na berzi jer se kupoprodajne transakcije izme%u investitora obavljaju direktno u kontaktu sa dotinim otvorenim investicionim fondom. Poto su obavezni da otkupljuju ali i da prodaju sve akcije takore"i svakome ko ih zatra#i, ovi fondovi ne idu na jednokratne emisije svojih akcija, ve" na kontinuelne. 17

<nvestitori koji su ulo#ili sredstva u ovaj fond, mogu ih u svakom momentu povu"i i to po ceni koja zavisi od vrednosti aktive fonda tj. po ceni akcije koja je jednaka odgovaraju"oj tr#inoj ceni vrednosnih papira koji se nalaze u aktivi investicionog fonda. 3tvorene kompanije su uvek spremne da kupuju ili prodaju za fond, tako da njihova imovina varira iz dana u dan. <z tog razloga je i nastao termin otvoren, odnosno otvorena kompanija li otvoren fond. 3bino, kompanije otvorenog tipa emituju svoje akcije preko dilera ili direktno. *koliko se emisija vri preko dilera njima se pla"a provizija za izvrene usluge naje"e u iznosu od oko HI. Provizija koja se pla"a predstavlja kompenzaciju berzanskom agentu za usluge koje pru#a klijentu u vezi sa izborom odgovaraju"eg fonda i izvrenjem transakcija. 3vi fondovi su poznati kao fondovi sa optereenjem load funds!. * sluaju direktne prodaje akcija od strane fonda obino se ne napla"uju nikakvi trokovi transakcija, zbog ega se ovi fondovi nazivaju fondovi bez ogranienja ili neteretni fondovi no-load funds!.

$atvore+i i+ve,ti1io+i fo+dovi

3ni za razliku od otvorenih, emituju fiksan broj akcija koje inicijalno prodaju na primarnom tr#itu akcija putem javne prodaje. 1isu spremni da kupuju ili prodaju akcije iz fonda, tako da ukoliko ulaga #eli da iza%e iz fonda, on mo#e prodati akcije samo na berzi. 'ransakcije vezane za akcije zatvorenog tipa deavaju se izme%u uesnika koji trguju na sekundarnim tr#itima. 0ene akcija zatvorenog fonda se formiraju na sekundarnim tr#itima kapitala pod uticajem ponude i tra#nje. 7atvoreni fond je direktno podlo#an uticaju tr#inih transakcija jedino u vreme kada se vri plasman deonica javnosti prvi put, odnosno u primarnoj emisiji.

O,i*"rava!"e ko#-a+i!e
1astale su, prvenstveno, kao posledica postojanja rizika-opasnosti koja preti odre%enom licu ili imovini. *plate po osnovu kupovine polise osiguranja zajedno sa kapitalom osiguravaju"e kompanije predstavljaju osnovu za investiranje. 3siguravaju"e kompanije u velikoj meri ula#u u hartije od vrednosti koje donose prihod od kamata, tj. u obveznice i hipoteke, a manje u obine akcije. Pored dva dominantna oblika osiguravaju"ih kompanija, a to su ,tok kompanije stock company! i ko#-a+i!e 4a "4a!a#+o o,i*"ra+!e mutual company!, poznati su jo i L oBd, "dr"/e+!a i re1i-ro1itet+a dr"tva. Stok ko#-a+i!e su profitne organizacije koje poseduju i kontroliu akcionari. * zavisnosti od poslovanja vri se i raspodela prihoda akcionarima. Ko#-a+i!e 4a "4a!a#+o o,i*"ra+!e su neprofitne organizacije koje poseduju i kontroliu vlasnici polisa osiguranja. 3stvareni prihod mo#e se raspodeliti vlasnicima ili dalje ulagati na tr#itu kapitala. L oBd, "dr"/e+!a su profitne organizacije osnovane od strane pojedinaca i nude osiguranje na kooperativnoj bazi. Re1i-ro1itet+a dr"tva su neprofitne organizacije, u kojima svaki osiguranik preuzima deo rizika koga donosi drugi osiguranik. 3vaj tip osiguranja poznat je samo kod osiguranja imovine

Tr",t
18

'o je fiducijarni sporazum u kome FstarateljF upravlja hartijama onih koji su ga formirali darodavci ili donatori!. 'rustovi se uglavnom formiraju kako bi se odgovornost za upravljanje neijom imovinom ili hartijama od vrednosti dodelila nekom drugom, a ne kreatoru trusta. 'rustovima upravljaju fiducijarne kompanije, odeljenja banaka za trustove ili osiguravaju"i zavodi. * nekim sluajevima staratelj se ponaa samo kao savetnik i uvar trusta. 'rustovi su zapravo veliki institucionalni investitori. 1ajve"i deo hartija od vrednosti koje se dr#e u trustovima su hartije od vrednosti kojima se trguje. Portfolio hartija od vrednosti koje se nalaze u posedu trusta je takav da dominiraju akcije sa oko :DI, a do ,9I su obveznice. 5lavni cilj ve"ine trustova je odr#avanje glavnice. Preferencije rizika i povra"aja u menad#mentu trusta odre%uje kreator svakog trusta.

PRIMENA MRE3NO' PLANIRANJA U UPRAVLJANJU PROJEKTIMA Ra4vo! te0+ike #re/+o* - a+ira+!a

'ehnike i metode u oblasti upravljanja: operaciona istra#ivanja, mre#no planiranje, linearno i nelinearno programiranje, heuristicko programiranje i dr . 1ajjednostavnija je tehnika mre#nog planiranja i zato se ona vrlo brzo razvila Pronalaskom metoda mre#nog planiranja omoguceno je da se kompleksno obuhvate sve aktivnosti na nivou projekta 'ehnika mre#nog planiranja nastala je krajem pedesetih godina, povodom dva razlicita istra#ivaka zadatka. 6edan je bio vezan za realizaciju i unapredjenje upravljanja projekta razvoja raketnog sistema Polaris, za potrebe americke mornarice. 4adni naslov projekta bio je Program Avaluation and 4esearch 'ask 9PERT:. 5odinu dana ranije razvijena je metoda CPM 0ritical Parth >ethod! u firmi du Point 0ompan=, s namerom da se izvri planiranje, odr#avanje i izgradnja fabrike hemijskih proizvoda.

Metode #re/+o* - a+ira+!a

>etoda 0P> je narocito pogodna za planiranje projekata kod kojih se potrebno vreme za trajanje pojedinih aktivnosti mo#e precizno odrediti. >etoda PA4' je znaajna za planiranje istra#ivackih radova, gde vreme trajanja pojedinih aktivnosti nije poznato, zato to ova vremena imaju vie karakter slucajnih nego normiranih velicina.

$asnije su razvijene druge metode mre#nog planiranja. 1eke znacajnije su: +. ,. -. >.> >etoda Potencial >ethode!, tzv. potencijalna metoda P. Precendenc .iagramming! 3CP& metoda.

&ve se one koriste za reavanje razliitih problema upravljanja projektom. 7ajedni ko im je to da se mogu primeniti u svim osnovnim fazama upravljanja projektom planiranje, organizovanje i kontrola!.

19

>etode mre#nog planiranja se zasnivaju na grafickom prikazivanju redosleda aktivnosti u okviru jednog projekta i njihovih medjusobnih zavisnosti preko mre #nog dijagrama.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE METO&A MRE3NO' PLANIRANJA

1aune osnove na kojima su zasnovane metode mre #nog planiranja, pocev od dve osnovne metode: 0P> i PA4', pa do najnovijih koje su razvijene, su moderna algebra, teorija grafova i matematicka statistika .efinisanjem u teoriji grafova ta je taka, strelica, put, kru#ni put, petlja itd. stvoreni su uslovi da nastane jedan specifi ni model. 7bog svog izgleda nazvan je mre #ni model. >etode mre#nog planiranja omogu"avaju grafiko prikazivanje strukture projekta, i to uz primenu mre#nih dijagrama orijentisanim aktivnostima. * sluaju mre#e orijentisane aktivnostima, aktivnost se grafi ki predstavlja strelicom a doga%aj kru#i"em. 5lavna prednost ovih metoda je to omogu"avaju i vre razdvajanje analize strukture od analize vremena. A+a i4a ,tr"kt"re obuhvata podelu projekta na niz nezavisnih aktivnosti, kao i uspostavljanje njihovog redosleda i medjuzavisnosti. A+a i4a vre#e+a obuhvata odre%ivanje optimalnog trajanja aktivnosti u mre #i. 7ahvaljujuci primeni tehnike mre#nog planiranja poboljano je planiranje procesa realizacije slo#enih projekata i pove"ana efikasnost upravljanja tim procesima. >etode mre#nog planiranja imaju mogu"nost precizne procene trokova i utvrdjivanja kriticnih aktivnosti i kriticnog puta Primena metoda mre#nog planiranja donosi niz prednosti kao to su: +. da bi se napravio mre#ni dijagram potrebno je sainiti predhodnu detaljnu situaciju projekta, ,. ona doprinosi utedama na projektu i to kako vremenskim tako i materijalnim, -. omogu"uju kontrolu projekta i kroz to uti u na blagovremeno reagovanje prilikom pojave odredjenih problema, 8. omogu"uju utvr%ivanje kritinih aktivnosti i kritinog puta na projektu, neophodni kadrovi i oprema mogu se rasporediti na najbolji nain.

Pravi a 4a ko+,tr"i,a+!e #re/+i0 di!a*ra#a

&vaki projekat se sastoji od skupa aktivnosti i dogadjaja. 20

Aktiv+o,ti su pojedinacni delovi projekta koji imaju svoj pocetak i kraj, i za ije je izvrenje potrebno odredjeno vreme i odredjena sredstva. Postoje ,tvar+e i fiktiv+e aktiv+o,ti . &tvarne aktivnosti zahtevaju odredjena sredstva i odredjeno vreme, dok kod fiktivnih aktivnosti to nije potrebno i one reprezentuju samo povezanost pojedinih aktivnosti u projektu. &o*a7a! je poetna ili zavrna tacka jedne aktivnosti i nema vremensku dimenziju. Pocetni dogadjaj oznacava stanje u kome neka aktivnost pocinje, a zavr ni dogadjaj stanje u kome se zavrava. Aktiv+o,ti ,e *rafi1ki -red,tav !a!" ,tre i1o#< a do*a 7a!i kr"*o#. 4ealizacija odredjenog projekta se graficki predstavlja pomo "u mre#nog dijagrama, koji se konstruie uz pomoc aktivnosti - strelica i dogadjaja - kru #ica.

'rafi2ko -rika4iva+!e #re/e

Postoje dva oblika grafickog prikazivanja mre#e i to: +. mre#e orijentisane aktivnostima ,. mre#e orijentisane dogadjajima

$od #re/+i0 di!a*ra#a ori!e+ti,a+i# aktiv+o,ti#a , aktivnost se prikazuje pomocu strelice u pravcu vremenskog odvijanja posla. $od #re/+i0 di!a*ra#a ori!e+ti,a+i# do*ad!a!i#a , u projektu se umesto aktivnosti definiu odre%eni dogadjaji, koji su povezani strelicama, po to se kretanje od jednog kru#ica do drugog mo#e javiti tek poto se zavri prethodni korak. .a bi mre#ni dijagram odre%enog projekta zaista reprezentovao stvarnost, potrebno je pridr#avati se odredjenih -ravi a 9ko+ve+1i!a: pri konstrukciji mre#nih dijagrama

PRAVILA $A KONSTRUKCIJU MRE3NIC &IJA'RAMA

Pravi o .r. =. &vaka aktivnost mora otpoeti i zavriti se u jednom narednom doga%aju. Pravi o .r. ?. 2ko neka aktivnost ne mo#e zapoeti pre zavretka prethodne aktivnosti, onda se one postavljaju u red tako da je zavr ni doga%aj prethodne aktivnosti identian poetnom doga%aju date aktivnosti. Pravi o .r. A. 2ko se vie aktivnosti moraju zavriti pre nego to mo#e da pone slede"a aktivnost, onda se sve te aktivnosti moraju zavr iti u pocetnom doga%aju naredne aktivnosti. Pravi o .r. > 2ko vie aktivnosti mo#e otpoeti poto je prethodna aktivnost zavrena, onda sve te aktivnosti poinju u zavrnom doga%aju prethodne aktivnosti Pravi o .r. @. 2ko dve ili vie aktivnosti imaju zajedniki zavrni i poetni, tada je radi njihove identifikacije, neophodno uvo%enje prividnih fiktivnih! aktivnosti ili na po etnom ili na zavrnom doga%aju. 21

Pravi o .r. D 2ko se u jednom dogadjaju zavrava i iz njega pocinje vie aktivnosti koje nisu sve medjusobno zavisne, onda se prava zavisnost prikazuje pomocu fiktivnih aktivnosti. Pravi o .r. E * redosled aktivnosti mo#e se ukljuiti proizvoljan broj prividnih aktivnosti. Pravi o .r. F *koliko neka aktivnost mo#e poeti pre potpunog zavretka prethodne aktivnosti, onda se ova prethodna aktivnost mora podeliti na dve aktivnosti. Pravi o .r. G Cilo koja aktivnost u mre#nom dijagramu mo#e se samo jedanput odigrati, to znai da se u mre#nom dijagramu ne smeju pojaviti zatvorene petlje. $od sastavljanja mre#nog dijagrama treba nastojati da detaljizacija pojedinih dogadjaja bude istog reda. *koliko je potrebno raditi mre#ni dijagram za razliite nivoe, mo#e se i"i na smanjenje broja doga%aja, ali pri tome se ne smeju uvoditi ovi doga %aji koji ve" ne postoje u detaljnom mre#nom dijagramu.

O5LICI INTERNACIONALNO' KRETANJA KAPITALA

$a!#ov+i ka-ita i ,tra+a " a*a+!a. 7ajamovni kapital na bazi kreditnih odnosa komercijalni, robni i finansijski krediti! unosi u zemlju kapital, ali ne i savremenu tehnologiju i poslovnu praksu. &trana ulaganja u &05: direktne strane investicije direct foreign investment!, portfolio investicije portfolio investments! i zajednika ulaganja joint venture!. 3stali oblici plasmana stranog kapitala su: kori"enje ostalih C.3.'. build, operate, transfer! aran#mana u oblasti putne i komunalne infrastrukture, koncesija na kori"enje javnih dobara i prirodnog bogatstva, etno ulaganja, ulaganja u slobodne zone, lon-poslova, zakupa, lizing aran#mana, dugorone proizvodne kooperacije i sl.

$a!#ov+i ka-ita
.o poetka osamdesetih godina evidentan je stabilan opti rast obima kretanja klasinog zajmovnog kapitala. .olazi do preokreta-privatni sektor se uzdr#ava od svakog daljeg kreditiranja tih zemalja to je uticalo na kretanje kapitala i na obim kredita , a posledica je prezadu#enost pojedinih zemalja. 7ajmovni kapital - oblik internacionalnog kretanja kapitala kojim se vri direktan transfer kupovne snage od zemlje davaoca u zemlju korisnika zajma. Postoje dva o,+ov+a o. ika 4a!#ov+o* ka-ita a i to; +ov2a+i i ro.+i 5lavni pokreta internacionalnog kretanja kapitala u obliku zajma je razlika u kamatnim stopama. 4e je o autonomnom kretanju kapitala koje je uzrokovano ekonomskim interesom odnosno razlikom u visini kamatne stope, tako da se on po pravilu kre"e iz zemlje u kojoj je ni#a kamatna stopa u zemlju u kojoj je ona via. A"to+o#+e tra+,ak1i!e su me%unarodna kretanja kapitala do kojih dolazi, pre svega, zbog ekonomskih interesa neposrednih aktera banke, preduze"a, pojedinci!, bez obzira na stanje platnog bilansa zemlje. Kratkoro2+i 4a!#ovi ( koriste se ukoliko postoji neravnote#a platnog bilansa 22

Poetkom ezdesetih godina aktivirana je mogu"nost kori"enja pozajmica iz privatnih izvora. 3ne su se obino realizovale preko kredita tzv. sindikovanih banaka za ,red+!oro2+e periode. 're"i i osnovni zahtev za inostranim kapitalom odnosi se na d"*oro2+e i+ve,ti1i!e. *lazak zajmovnog kapitala u obliku novca uslovljava pove"anje nacionalnog dohodka i pozitivno se odra#ava na platni bilans zemlje. 7avisno od toga da li je davalac zajma dr#ava ili privatno lice, razlikuju se !av+i dr#avni! i -rivat+i kapital. 3snovni oblici pojave !av+o* ka-ita a su me%unarodni zajmovi i ekonomska pomo", a oni mogu da budu bilateralni i multilateralni Privatni kapital se kre"e prema ekonomskim interesima ( motivima, a javni kapital i na osnovu irih drutveno-politikih interesa. Privat+i ka-ita je kapital svih vlasnika koji nisu pod dr#avnom kontrolom. 1osioci privatnog kapitala koji imaju poseban znaaj na me%unarodnim finansijskim tr#itima su: multinacionalne kompanije, venture kapital i komercijalne privatne! banke.

Stra+a " a*a+!a

&agledavanje razliitih teorijskih pristupa o stranim ulaganjima predstavlja znaajan doprinos razumevanju funkcionisanja slo#ene problematike internacionalnog kretanja kapitala i njegove determinisanosti. &trane investicije mogu da se realizuju u obliku: - direktnih, - portfolio i - zajednikih ulaganja

Stra+e direkt+e i+ve,ti1i!e 96&I:

;enomen stranih direktnih investicija se pojavio na ekonomskoj sceni sveta pedesetih i ezdesetih godina, a posebno aktuelan postao je osamdesetih. Pojam &.<- osnivanje preduze"a u stranoj zemlji od strane tzv. matinog preduze"a, pojedinca ili grupe investitora, tako da investitoru pripadne najmanje ,9I kapitala novoosnovanog preduze"a, ali i mogu"nost da se ostvari apsolutna kontrola nad njim 4ast stranih direktnih investicija od poetka HD-ih godina bio je veoma visok daleko ve"i od ekspanzije spoljne trgovine i rasta realnog drutvenog proizvoda 1osioci rasta direktnih ulaganja su transnacionalne korporacije, uglavnom iz razvijenih zemalja, koje nastoje da vertikalnim i horizontalnim irenjem sopstvenih aktivnosti, ostvare ideju o globalizaciji svetskog tr#ita Potrebe za dodatnim kapitalom postaju sve vie izra#ene kod nerazvijenih i zemalja u razvoju, a od poetka devedesetih naroito kod zemalja u tranziciji. *lazak stranog kapitala u obliku direktnih investicija, doprinosi intenziviranju ubrzanih promena koje su zapoete kod zemalja u tranziciji. 4adi se, pre svega, o promenama svojinskih odnosa koji opredeljuju i karakter samog privrednog sistema.

Portfo io i+ve,ti1i!e
<zme%u dva svetska rata, portfolio investicije su predstavljale osnovni oblik me%unarodnog kretanja kapitala. 23

4azlozi i uzroci koji su uticali na porast direktnih investicija u odnosu na portflio su brojni i zahtevaju hronoloko sagledavanje situacije na svetskom tr#itu kapitala. Portfolio investicije se javljaju u dva osnovna vida: ,. 'radicionalan vid portfolio investicija je " a*a+!e " 0arti!e od vred+o,ti koje izdaje inostrana vlada, druge institucije ili pak preduze"a u cilju prikupljanja zajma na me%unarodnom tr#itu kapitala. -. U a*a+!e ka-ita a " ,tra+a -red"4ea. &amim tim postoji odre%ena slinost sa direktnim investicijma. 1o, razlika je u visini uloga koji kod ovog investiranja ne obezbe%uje kontrolu i upravljanje preduze"em. 3snova teorije portfolio investicija je visina kamatne stope, koja prioritetno utie na pravac kretanja kapitala. <nvestitor te#i da maksimizira profit, ula#u"i tamo gde je kamatna stopa via. Prvi podsticajni impulsi za portfolio investicije vezuju se za pedesete godine i ostvarenje konvertibilnosti valuta. 3samdesetih godina su portfolio investicije udesetostruile svoju vrednost, tako da se za tu dekadu mo#e vezati ne samo znaajan rast direktnih investicija, ve" i rast portfolio investicija. Vrednost portfolio investicija je na poetku osamdesetih godina iznosila -D milijardi E. 'endencija rasta portfolio investicija nastavljena je i tokom devedesetih godina. 3stvaren je znaajan porast portfolio investicija u +JJ,. godini tako da su one dostigle vrednost od -8D milijardi *&. dolara. 6edan od razloga porasta portfolio investicija bio je liberalizacija tokova kapitala i razvoj tr#ita kapitala u zemljama u razvoju.

$a!ed+i2ka " a*a+!a

* periodu nakon .rugog svetskog rata, naroito od ezdesetih godina naovamo, u kategoriji me%unarodnog kretanja kapitala poseban znaaj se pridaje zajednikim poslovnim ulaganjima. Prvo su se pojavila u me%usobnim odnosima razvijenih zemalja, a sada postoje primeri zajednikih ulaganja i sa zemljama u razvoju, i izme%u zemalja u razvoju. $roz sistem zajednikih ulaganja i razvijene i nerazvijene zemlje ostvaruju odre%ene prednosti u odnosu na klasine direktne investicije. $ompanije razvijenih zemalja kroz ovu novu formu plasmana kapitala dele rizik sa zemljom, odnosno s preduze"em u zemlji u kojoj kapital treba da bude plasiran. 7a zemlje uvoznice ovo ulaganje znai br#i privredni razvoj kroz priliv kapitala, prenos i primenu savremene tehnologije, obuku kadrova i sl. Postoje i negativni efekti koji, pre svega, proizilaze iz zainteresovanosti stranog partnera da ula#e u one privredne sektore koji odbacuju profit u kratkom roku * me%unarodnoj praksi se, sa formalno-pravnog i organizacionog aspekta, mogu razlikovati dva osnovna oblika zajednikog ulaganja: zajednika ulaganja kapitala vlasnikog tipa e uity joint ventures!, odnosno ugovorna zajednika ulaganja tj. ulaganja stranog kapitala non-e uity joint venture tj! contractual join ventures !

O,ta i o. i1i - a,#a+a ,tra+o* ka-ita a

24

+. 5.O.T. izgradi, koristi, transferii! aran#mani. 3vaj vid poslova naje"e se primenjuje u razvojnim projektima, kao to su: izgradnja i eksploatacija objekata infrastrukture, energetskog sistema, hidromelioracije, turizma i sl. C3' aran#man ima niz pozitivnih efekata koji se prvenstveno ispoljavaju u aktiviranju nekih nedovoljno iskori"enih prate"ih kapaciteta i delatnosti koje "e obezbediti inpute za realizaciju investicija. Posredstvom C3'-a vri se i svojevsni transfer kno?-ho?, jer investitor ima interes da u toku eksploatacije objekta usavravaju"i tehniku i tehnologiju, organizaciju, marketing, obuku doma"e visokostrune radne snage i dr.! racionalizuje trokove, potencira ekonomiju obima i sl. Pored finansiranja infrastrukturnih objekata po modelu C3', strani i doma"i investitori su od poetka osamdesetih godina poeli da primenjuju u me%unarodnoj poslovnoj praksi i aran#mane tipa: C33' build, o"n, operate, transfer - izgradi, poseduj, upravljaj i transferi#i!, C33 build, operate, o"n - izgradi, upravljaj, poseduj !, C33> build, operate, o"n, maintain - izgradi, upravljaj, poseduj i odr$avaj ! i druge sline sisteme projektnog finansiranja ,. Ko+1e,i!a - dozvola koju dr#avna vlast daje doma"im ili stranim licima za kori"enja tzv. javnih dobara i prirodnog bogatstva, odnosno vrenja delatnosti od tzv. javnog interesa. 2ktivnost koncesija podrazumeva razliite motive i interese na strani ponude i na strani tra#nje. 4e je, naime o lepezi motiva na strani ponude koji se svode na nedostatak sopstvenih sredstava za razvoj, a proizilaze iz slabosti unutranjeg tr#ita, nedostatka ekonomskog sistema, #elje da se unapredi privredna infrastruktura itd. >otivi na strani tra#nje obino se svode na ekstra profit ili visinu profitne stope. *stupanje koncesionog prava je neminovno i esto najprihvatljivije reenje za zemlju koja je prinu%ena da svoje infrastrukturne probleme reava na taj nain.

Et+o " a*a+!a

Atno ulaganja kroz formiranje novih preduze"a, pogotovu malih greenfield investicije!, mogu da pove"aju proizvodnju i usluge, zaposlenost i osnovne fondove znanja Poseban znaaj etno ulaganja se ogleda u tome to predstavljaju tzv. Fpilot investicijeG koje utiu na smanjivanje sumnji i nepoverenja stranih investitora te na taj nain podstiu kretanje kapitala. *kljuivanje jugoslovenskih poslovnih ljudi, koji #ive i rade u svetu, bi stvorilo izuzetno povoljne uslove za razvoj preduzetnitva i malih i srednjih preduze"a u &05, po osnovu priliva ne samo slobodnih finansijskih sredstava potrebnih za otpoinjanje novog biznisa, ili razvoj postoje"eg, ve" i po osnovu priliva znanja, vetina i iskustava potrebnih za revitalizaciju nacionalne ekonomije.

Lo+ -o, ovi

3vaj oblik omogu"ava da se roba mo#e privremeno uvoziti kada postoji obavezni rok vra"anja takve robe!, a radi pru#anja usluga stranim licima. Po svom karakteru lon poslovi ne predstavljaju znaajniji oblik priliva stranog kapitala. 1jima se obezbe%uju resursi koji su neophodni za obezbe%enje tr#ita za prodaju usluga jugoslovenskih preduze"a. @on poslovi su posebno znaajni za upoljavanje kapaciteta jugoslovenske tekstilne, ko#arske, obu"arske, i prehrambene industrije.

$ak"25

Predstavlja takvu vrstu aran#mana u kome jugoslovensko preduze"e-zakupodavac prenosi pravo kori"enja imovine na odre%eno vreme i pod odre%enim uslovima inostranom preduze"u ili fizikom licu u zamenu za rentu ili drugu naknadu. Li4i+* ara+/#a+i su slini zakupu s tom razlikom da su naga#ovana kapitalna dobra pre neka vrsta kredita data u naturalonom obliku i ne mogu se tretirati kao svojinsko ulaganje u kapital preduze"a. &"*oro2+a -roi4vod+a koo-era1i!a, iako ne spada u me%unarodne tokove kapitala, ima za zemlju u razvoju znaajne elemente anga#ovanja stranih resursa: proizvodnih programa, tehnologije, tr#itaK3vaj vid poslovne saradnje predstavlja kvalitet vie u odnosu na lon poslove.

ANALI$A STRUKTURE
Podrazumeva ispitivanje redosleda i uzajamnih odnosa svih aktivnosti.* analizi strukture se sre"u tri termina: projekat, aktivnosti i doga%aj. Projekat je svaki poduhvat koji ima odredjeni cilj, a za iju je realizaciju potrebno izvriti odredjene radnje, utroiti vreme i sredstva. 2ktivnost je tano definisan element radnog procesa u okviru projekta. 4azlaganje projekta na sastavne elemente - poslove za ije izvrenje je potrebno i vremena i sredstava - naziva se aktivnost. .oga%aj je vremenski trenutak kojim se oglaava poetak ili zavretak neke aktivnosti, odnosno projekta. .oga%aj kao i aktivnost mora biti jednoznano obele#en. Poetni doga%aj projekta obele#ava se a BDB ili sa B+B, a zavrni sa BnB. 5rafiki se doga%aj predstavlja krugom, pravougaonikom, kvadratom. 2naliza strukture obuhvata slede"e etape: +. &astavljanje liste aktivnosti ,. <zradu eme medjuzavisnosti aktivnosti -. 0rtanje mre#nog dijagrama projekta 8. 1umerisanje mre#nog dijagrama 9. $ontrolu da li mre#ni dijagram projekta ispunjava osnovna pravila &astavljanje liste aktivnosti projekta se vri tako da se uzmu u obzir sve karakteristike projekta. Lema me%uzavisnosti sadr#i me%usobne odnose aktivnosti i utvr%uje koje se aktivnosti moraju zavriti, da bi posmatrana aktivnost mogla otpoeti. $onstruisanje mre#nog dijagrama projekta se vri posle izrade liste aktivnosti i eme medjuzavisnosti aktivnosti. 1umerisanje mre#nog dijagrama, odnosno obele#avanje svih dogadjaja projekta se mo#e vriti na dva naina i to su: proizvoljno i rastu"e. $ontrola izra%enog mre#nog dijagrama treba da utvrdi da li je mre#ni dijagram konstruisan i numerisan u skladu sa pravilima tehnike mre#nog planiranja.

ANALI$A VREMENA
26

3buhvata odre%ivanje vremenskih parametara kao to su vreme trajanja aktivnosti, grupe aktivnosti i projekta, vremenske rezerve i sl. 2naliza vremena se razlikuje kod 0P> i PA4' metode 0P> metoda polazi od pretpostavke da planirano vreme trajanja predstavlja pouzdanu veliinu $od PA4' metoda se operie sa elementima verovatno"e, uvo%enjem triju procena vremena trajanja aktivnosti i to optimistiko, pesimistiko i najverovatnije vreme trajanja aktivnosti. < u metodi 0P> vreme trajanja svake aktivnosti izra#ava se kao kod PA4'-a u istim vremenskim jedinicama: asovi, dani, nedelje, dekade pa ak i godine kod projekata koji du#e traju.

ANALI$A VREMENA PO METO&I CPM

Primenom analize vremena 0P> metodom, vri se procena vremena trajanja pojedinih aktivnosti, pri emu se koriste slede"i elementi i oznake vremenskih specifikacija: najraniji pocetak aktivnosti tiH najraniji zavretak aktivnosti t!H najkasniji pocetak aktivnosti ti= najkasniji zavretak aktivnosti t!= normirano vreme trajanja aktivnosti ti! ukupna vremenska rezerva St slobodna vremenska rezerva S, nezavisna vremenska rezerva S+ uslovna vremenska rezerva S" pojava kritinih aktivnosti ti! I t!= - ti H

1ajraniji poetak aktivnosti t oznaava najranije vreme realizacije doga%aja. 7a poetni doga%aj ovo vreme ima vrednost tiH I H. 7a ostale doga%aje trajanje puta se izraunava dodavanjem najdu#eg trajanja prethodne aktivnosti maM. t ! i. tH9H: I H t=9H: I tH9H: J #aK ti! t?9H: I t=9H: J #aK ti!

27

Najraniji zavretak aktivnosti

se dobija sabiranjem vremena trajanja te aktivnosti t ij i vremena najranijeg pocetka aktivnosti t i0 .

tj(0)

tj(0) t i(0) ! tij

"a aktivnosti koje po#inj$ i% doga&aja 1 najraniji po#etak aktivnosti je'

t1(0) 0
"a odredjivanje najranijeg pocetka bi(o koje dr$ge aktivnosti) koristi se s(edeci i%ra%' tj(0) ma* {ti(0) !tij } ' t1(0) 0 gde je i + j, j 2)3) ... n.

-ek po.to se odredi najraniji %avr.etak aktivnosti) mo/e se odrediti najkasniji po#etak i najkasniji %avr.etak bi(o koje aktivnosti (i 0 j).

1ajkasniji poetak aktivnosti t i9=: izraunava se primenom retrogradnog postupka, odnosno polazi se od zavrnog dogadaja projekta i ide ka poetnom. <zraunava se kao razlika najkasnijeg zavretka aktivnosti i vremena trajanja aktivnosti.

t i1 t j1 0 t ij ti 1

) odnosno %a bi(o koj$ aktivnost koja neposredno pred1odi dogadjaj$ i'

min

{ t j1 0 t ij } , t n1

-p )

j pri #em$ je -p 0 p(anirani rok %avr.etka projekta. 2 praksi je najce.3i s($#aj da je ' -p

tn0 tn1

1ajkasniji zavretak aktivnosti t != dobija se postupkom unazad od n ka +, odnosno polazeci od krajnjeg dogadjaja ka poetnom. 1ajranije vreme zapoinjanja odre%ene aktivnosti je najkasnije vreme zavretka aktivnosti koja joj neposredno predhodi, odnosno 28

I t !=I T-

7a izraunavanje najranijeg poetka i najranijeg zavretka aktivnosti koristi se postupak unapred progresivni postupak a za izraunavanje najkasnijeg pocetka i najkasnijeg zavretka aktivnosti koristi se postupak unazad retrogradni postupak!. 1ormirano vreme trajanja tij bilo koje aktivnosti mora da bude u granicama maksimalno dozvoljenog vremena trajanja te aktivnosti. 2ko je vreme trajanja jedne aktivnosti jednako razlici vremena najkasnijeg zavretka i najranijeg poetka te aktivnosti, onda se ta aktivnost naziva kritinom, odnosno: t i! I t != - t iH

4riti#na aktivnost se pojav(j$je i $ s($#aj$ da je najraniji po#etak aktivnosti ti0 jednak najkasnijem po#etk$ ti1) odnosno najkasniji %avr.etak tj1 jednak sa najranijim %avr.etkom tj0 aktivnosti) odnosno '

t j1 0 t i0 0 t ij t i0 t i1 t j0 t j1

2ktivnosti kod kojih je maksimalno dozvoljeno vreme trajanja aktivnosti ve"e od normiranog vremena trajanja aktivnosti imaju vremensku rezervu i-j!. $ritine aktivnosti imaju vremensku rezervu D, a nekritine aktivnosti vremensku rezervu ve"u od D. 2naliza vremena po metodi 0P> operie se sa 8 vrste vremenskih rezervi i to: +. ukupna, ,. slobodna, -. nezavisna i 8. uslovna vremenska rezerva Uk"-+a vre#e+,ka re4erva 9St: predstavlja razliku izmedju najkasnijeg i najranijeg pocetka aktivnosti, odnosno najkasnijeg i najranijeg zavretka aktivnosti. 'o je ono vreme za koje se mo#e produ#iti ili odlo#iti izvrenje jedne nekritine aktivnosti, a da ne utie na dalji tok projekta. 7a utvrdjivanje ukupne vremenske rezerve mo#e se koristiti slede"i izraz: 9St: i! I t
= !

- t iH- t

i!

S o.od+a vre#e+,ka re4erva 9S,: predstavlja vreme za koje je mogu"e pomeriti rok najranijeg poetka aktivnosti, a da ne ugrozi najranije poetke slede"ih aktivnosti. 9S,: i! I t
H !

8t

8t

i!

3va vrsta vremenske rezerve nastaje samo kada u doga%aj ulaze najmanje dve aktivnosti. * optem sluaju za neku aktivnost se ka#e da ima slobodnu vremensku rezervu ukoliko je njena ukupna vremenska rezerva ve"a od ukupne vremenske rezerve aktivnosti koja neposredno sledi iza nje. 29

Ne4avi,+a vre#e+,ka re4erva 9S+: predstavlja vreme za koje se mo#e produ#iti vreme trajanja aktivnosti ili za koliko se vremenskih jedinica mo#e pomeriti rok najranijeg pocetka aktivnosti. 9S+: i! I t !H - t i= - t i! U, ov+a vre#e+,ka re4erva 9S": se mo#e koristiti u praksi, i za razliku od prethodnih vremenskih rezervi koje se odnose na aktivnosti, ona se odnosi samo na dogadjaje u mre#i. 9S":! I t != - t!H *slovna vremenska rezerva je ve"a ili jednaka nuli za sve projekte koji se mogu realizovati u planiranom roku i sa planiranim sredstvima. 2ko je 9S":! I H o+da ,e do*a7a! +a a4i +a kriti2+o# -"t". 7ato se vrlo esto ova vremenska rezerva naziva i kritinom vremenskom rezervom.

ANALI$A VREMENA 8 PERT

PA4' operie sa elementima verovatno"e, odnosno PA4' uvodi u raun i nesigurnost vremenske procene trajanja pojedinih aktivnosti. 3va metoda se najvie koristi kod istra#ivako-razvojnih projekata koji se po pravilu prvi put realizuju i kod kojih je prisutan velik stepen neizvesnosti budu"e realizacije. PA4' uva#ava problem postojanja neizvesnosti u pogledu trajanja pojedinih aktivnosti. PA4' je u osnovi plan upravljanja, a istovremeno i sredstvo za kontrolu. $rugovi predstavljaju doga%aje, a strelice aktivnosti. Croj u krugu obele#ava specificni dogadjaj, a broj iznad strelice potrebno vreme da bi se prelo od dogadjaja + do dogadjaja ,. * analizi vremena po PA4' metodi insistira se na tri procene vremena trajanja aktivnosti: +. optimisticko a! ,. najverovatnije m! -. pesimisticko b! O-ti#i,ti2ko vreme je najkra"e vreme koje je potrebno za izvrenje aktivnosti. Na!verovat+i!e vreme trajanja aktivnosti je vreme koje uzima u obzir normalne uslove i zbog toga treba da predstavlja najrealniju procenu trajanja aktivnosti. Pe,i#i,ti2ko vreme je najdu#e vreme trajanja aktivnosti.

30

'ri take na liniji raspodele obele#ene su sa: LaL - taka raspona krive koja je definisana kao optimisticko vreme trajanja, u stvari je najkrace vreme za izvrenje odredjene aktivnosti. Verovatnoca da ce se takvo vreme ostvariti je mala. L#L - najverovatnija procena ocekivanog vremena trajanja aktivnosti, pribli#na meridijani koja deli povrinu ispod krive na dva jednaka dela, levo i desno od linije ocekivanog vremena. L.L - desna taka raspona krive koja je definisana kao pesimistiko vreme trajanja, ustvari je najdu#e vreme potrebno za izvrenje odre%ene aktivnosti. Verovatno"a da ce se tako vreme ostvariti je mala. $ada su poznate vrednosti, a, m, b, za svaku aktivnost, dobija se matematiko oekivano vreme trajanja aktivnosti koje se izraunava po formuli: a J ># J . t eI ------------------D Varijansa, kao mera nepreciznosti trajanja aktivnosti se izracunava: M? I N9. 8 a: O DP? &ledeci korak - utvr%ivanje vremena nastupanja pojedinih dogadaja. * tu svrhu izraunava se najranije i najkasnije vreme nastupanja doga%aja.

1ajranije vreme nastupanja doga%aja je najranije mogu"e vreme kada se mo#e odigrati odre%eni doga%aj ' A !.

(-5)j

ma*

{ (-5)i ! (t
(j

e) ij

},

(-5)1

i 2)3)4...... n)

1ajkasnije vreme odigravanja dogadaja '@ ! predstavlja krajnje vreme u kome se jedan dogadaj mora odigrati da bi se projekat zavrio u predvidenom roku. (- 6)i (i min

{ (- 6)j 0 (t e) ij } ) (- 6)n

(- 5)n

j n01 ) n02 )... 1)

Vremenska razlika izmedju najkasnijeg i najranijeg vremena nastupanja dogadjaja predstavlja vremensku rezervu dogadjaja. 3na mo#e biti pozitivna i negativna.

31

7remenska re%erva se mo/e iska%ati na s(edeci nacin' (8)i (- 6)i 0 (- 5)i ) (i 1)2....n)

<zraunavanje stepena verovatno"e da ce odre%eni radovi biti zavreni na vreme se vri pomo"u obrasca: T, - TE $ I ----------- < pri cemu je M T, - planirano vreme zavretka projekta M, - zbir varijansi svih aktivnosti koje predhode dogadaju i * okviru analize vremena po metodi PA4' se vri izracunavanje kriti2ko* -"ta. .u#ina kritikog puta jednaka je vremenu realizacije krajnjeg doga%aja. 3n predstavlja niz me%usobno povezanih aktivnosti izme%u poetnog i krajnjeg doga%aja, a koje imaju najdu#e vreme trajanja.

ANALI$A TRO(KOVA
>inimizacija vremena potrebnog za realizaciju projekta se ostvaruje analizom vremena, dok se minimizacija trokova posti#e postupkom analize trokova. 2nalizom trokova treba da se pronade najbolji odnos, odnosno optimalna zavisnost izmedu vremena i trokova realizacije pojedinih aktivnosti i projekta kao celine. Poetni korak u analizi trokova je razlaganje projekta na aktivnosti, kako bi se mogli pratiti trokovi. 7a svaku aktivnost se utvrdjuje vreme trajanja, nain izvo%enja, kori"enje potrebnih sredstava rada, sirovina i materijala. 1a bazi tog sagledavanja se vri procena trokova svake aktivnosti. &a pojavom tehnike mre#nog planiranja prvi put se jednovremeno mogu pratiti tehniki i trokovni pokazatelji u toku realizacije projekta. 'a analiza trokova preko mre#nog dijagrama naziva se PERTOTRO(KOVI. 1a relaciji vreme - trokovi polazi se od osnovnog principa da se svi zahtevi za skracenje vremena trajanja neke aktivnosti reavaju povecanim trokovima. >e%utim, to skra"ivanje mo#e i"i samo do odre%ene granice. 'a granica, kada dalja ulaganja ne mogu uticati na skra"enje trajanja aktivnosti, naziva se L",i !e+o tra!a+!e aktiv+o,tiL 9t":, a trokovi potrebni za njihovo izvrenje, kada su istovremeno i maksimalni, nazivaju se L",i !e+i trokoviL 9C ":. 32

0ilj analize trokova je da poka#e u kojem vremenu trajanja ti trokovi iznose minimum. 'ako dobijeno vreme naziva se L+or#a +o tra!a+!e aktiv+o,tiL 9t+:. 1jemu odgovaraju +or#a +i i i #i+i#a +i trokovi C+. Poto se u ve"ini sluajeva trokovi linearno pove"avaju sa smanjenjem vremena trajanja, to omogu"ava da se mo#e izraunati prirast trokova po jedinici vremena, koji se naziva L-ro,e2a+ -rira,t trokovaL 9C:. C " - C+ C I -----------t + - t" pri emu su: 9C": - usiljeni direktni trokovi 9C+: - normalni direktni trokovi 9t+: - normalno trajanje aktivnosti 9t": - usiljeno trajanje aktivnosti Prirast trokova je znaajan pokazatelj i koristi se pri analizi mre#nih dijagrama i pri ispitivanju razlicitih varijanti skracivanja vremena trajanja odredjenih aktivnosti.

KRITERIJUMI $A SELEKCIJU PROJEKATA

=. ANALI$A TRO(KOVA I KORISTI 95e+efit-Co,t: ?. PORT6OLIO ANALI$A

ANALI$A TRO(KOVA I KORISTI

Afekti koje sobom nosi realizacija projekta mogu se izra#avati i izmeriti pomo"u odre%enih metoda i kriterija. Cenefit - cost analiza se koristi za ocenu onih projekata : - koji pored direktnih donose i indirektne efekte, - koji su od znaaja za iru drutvenu zajednicu, - koji zahtevaju velika finansijska ulaganja i imaju efekte na drutvo u celini. Cenefit - cost analiza zahteva da se uzmu u obzir sve drutvene koristi i trokovi jednog projekta, i da se na bazi njihovog pore%enja odredi njegova rentabilnost. 33

Po konceptu &vetske banke do ukupnih efekata sa stanovita zemlje u celini se dolazi tako to se polazi od finansijske analize preduze"a a zatim se vri ukljuivanje ili iskljuivanje odredjenih grupa koristi i trokova. 'ransferna pla"anja otplate i kamate na kredite, porezi i subvencije! se iskljuuju iz finansijske analize. 1epredvidjeni trokovi - njih je potrebno ukljuiti i ispitati u okviru analize rizika i osetljivosti. Predhodne trokove, koji su nastali pre ocene projekta treba iskljuciti iz ukupnih trokova i tek tada doneti odluku o tome da li nastaviti projekat ili ne. Aksterne efekte treba ukljuciti u ekonomsku analizu >ultiplikacione i medjunarodne efekte treba takodje ukljuciti u ekonomsku analizu. * finansijskoj oceni projekta se koriste tr#ine cene, dok se u benefit - cost analizi koriste ispravljene tr#ine cene, koje se zovu i obraunske cene. 3braunske cene odredjenih resursa u jednoj zemlji zavise od nivoa tra#nje. Prilikom ocene projekata primenom benefit - cost analize mogu"e je koristiti ve"i broj kriterijuma i to: +. kriterijum neto sadanje vrednosti projekta ,. kriterijum interne stope rentabilnosti -. koeficijent odnosa koristi i trokova 8. kriterijum roka vracanja investicionih ulaganja

Kriteri!"# +eto-,ada+!e vred+o,ti -ro!ekta

3cena ekonomske prihvatljivosti projekta se vri prema velicini sadanje vrednosti projekta, a ona se definie kao razlika primitaka i izdataka u toku veka projekta svedenih na vreme i.

34

8ada.nja vrednost projekta se mo/e odrediti prema i%ra%$' n 9:i 8o p i (1 ! 00000 ) 100 0 sada.nja vrednost investicijskog projekta 0 neto primici $ ekonomskom tok$ projekta $ i0toj godini veka) kada je i 0).......) n, 0 individ$a(na diskontna stopa i 0

00000000000000

gde je '

8o 9: p

4eciprona vrednost izraza rN + O pP+DD!, se naziva diskontnim faktorom i mo#e se na"i u finansijskim tablicama <<. Prilikom odredjivanja sadanje vrednosti projekta potrebno je odrediti diskontnu stopu. 3na je jednaka ili ve"a od kamatne stope na kredite. Projekat je prihvatljiv ako je njegova sadanja vrednost jednaka ili veca od D *koliko se vri ocena izmedju vie projekata, najbolji "e biti onaj koji ima najve"u pozitivnu vrednost kriterijuma neto sadanje vrednosti. Po4itiv+e karakteri,tike ove #etode: uzima u obzir sve primitke i izdatke u toku veka projekta, i uzima u obzir i vremenske preferencije preduze"a Nedo,tatak ove #etode: ponekad je teko odrediti pravu diskontnu stopu

Kriteri!"# i+ter+e ,to-e re+ta.i +o,ti

<nterna stopa rentabilnosti projekta je ona diskontna stopa pri kojoj je sadanja vrednost neto koristi projekta jednaka nuli. 35

;nterna stopa rentabi(nosti projekta se mo/e odrediti i% i%ra%a' 9:i n

<

0000000000

p i (1 ! 000 ) ) gde je 100 9: 0 neto primici $ ekonomskom tok$ projekta $ i0toj godini veka) kad je i 0........n, p 0 individ$a(na diskontna stopa
$riterij za ekonomsku ocenu projekta u ovoj metodi je minimalno prihvatljiva interna stopa rentabiliteta, s kojom je potrebno uporediti internu stopu rentabilnosti projekta koji ocenjujemo. <zraunavanje interne stope rentabilnosti projekta se vri postupkom iteracije, to znaci izraunavanje sadanje vrednosti projekta uz razlicite diskontne stope, sve dok se ne pronadje ona diskontna stopa koja sadanju vrednost projekta svodi na nulu. $ad je u pitanju izbor izmedju vie projekata, smatra se da je povoljniji onaj projekat koji ima vecu internu stopu rentabilnosti, mada se ona re%e koristi za izbor i odluivanje izmedju vie projekata.

i 1

Koefi1i!e+t od+o,a trokova i kori,ti

36

0 koe=icijent odnosa sada.nje vrednosti neto koristi i $k$pni1 investicija ( e $ )) gde je' 8o e $ 0000000 2; 0 koe=icijent odnosa sada.nje vrednosti neto koristi i $k$pni1 tro.kova ( e ; )) gde je' 8o e ; 0000000 ; 0 koe=icijent odnosa sada.nje vrednosti neto koristi i broja %apos(eni1 ( e 9 )) gde je' 8o 9 0000000 ) pri cem$ je e 9 8o 2; ; 9 0 sada.nja vrednost projekta 0 sada.nja vrednost $k$pni1 investicija 0 sada.nja vrednost i%dataka $ ekonomskom tok$ projekta. 0 broj radnika koje projekat %apo.(java

Kriteri!"# roka vraa+!a " a*a+!a

4ok vra"anja ulaganja predstavlja vreme izra#eno u godinama, koje je potrebno da bi projekat vratio ulo#ena sredstva.

<dred$je se pomoc$ i%ra%a' tp -;

> gde je

i 0 -; 0 investicije $ ;0toj godini 9:i> 0 neto primici $ i0toj godini n 0 broj godina $ vek$ projekta t p 0 rok vracanja investicioni1 $(aganja
Vreme koje je potrebno da bi se povratila sredstva koja su ulo#ena u projekat se poredi sa unapred zadanim najdu#im rokom povra"aja ulaganja, koje je jo uvek prihvatljivo za preduze"e .

9:i )

PORT6OLIO ANALI$A
37

4azvijena je u 5eneral Alectric kompaniji poetkom +J:D. god. 3ni su izvrili segmentiranje kompanije na strateke poslovne jedinice &C*!. 3snovne karakteristike &C* su: - ona ima jedinstvenu poslovnu misiju - ima vlastite konkurente - ona je jedan jedini posao ili zbir srodnih poslova - sastoji se od jedne ili vie programskih i funkcionalnih jedinica - mo#e se unaprediti stratekim planiranjem - mo#e se planirati nezavisno od drugih poslova 3no to je zajednicko svim varijantama portfolio analize je metodologija koja se prilikom primene koristi: - neophodno je identifikovati strategijske poslovne jedinice &C*! u preduzecu za koje "e se formulisati strategija, - izabrati tip matrice u kjojoj "e se zatim vriti pozicioniranje definisanih strategijskih poslovnih jedinica i - primena izabrane strategije na &C* u zavisnosti od njenog polo#aja u matrici. *z pomo" portfolio analize mogu"e je utvrditi prioritet investiranja na taj nain to "e se izvriti detaljna analiza pozicije i mogu"nosti svake strateke poslovne jedinice. Poto portfolio koncept oznaava razliito kombinovanje ulaganja sredstava u cilju maksimiranja ukupne dobiti, to se on koristi u cilju utvrdjivanja najbolje alokacije sredstava izmedju nekoliko projekata. >odeli portfolio analize se koriste u cilju reavanja problema portfolia razne tehnike matematickog programiranja. 3ne mogu biti linearne i nelinearne i razlikuju se po tipu i vrsti podataka koje koriste, karakteru problema odluivanja, rizinosti situacije i mnogim drugim aspektima. Primenom linearnog programiranja se vri selekcija portfolia projekata tako to se vri optimizacija oekivane koristi iz portfolia, i to prikazano pomo"u matematikih jednaina. *koliko su predmet nae investicije hartije od vrednosti i to u dva razliita projekta 2 i C, i ako svaka od ovih hartija u odre%enom vremenskom periodu recimo u periodu od mesec dana! proizvodi odredjenu stopu povra"aja, onda je stopa povrata portfolia, odredjena slede"im izrazom: r - IK AQ r A J K 5Q r 5 < Pri emu je: M - deo novca koji investiramo r - stopa povra"aja 9=: u hartije od vrednosti!

&topa povrata portfolia je srednja vrednost stopa povrata akcija u portfoliu. 2nalogno stopi povrata portfolia, oekivana stopa povrata portfolia je srednja vrednost oekivanih stopa povrata Q3V-i koje su sadr#ane u portfoliu, odnosno: M E 9r-: I R K! E9r!: 9?: !I=

38

:romena port=o(ia je odredjena na osnov$ matrice odst$panja %a pojedinacne ?<70i $n$tar port=o(ia. @atrica odst$panja daje odst$panja (ra%(ike) i%me&$ svake ?<70i $ port=o(i$. 2ko(iko investiramo $ tri ?<70i (akcije)) matrica odst$panja i%medj$ nji1 je kao na s(ici' 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 Akcija A B C 000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000 A cov(r A)r A) cov(r B )r A) cov(r C)rA) B cov(r A)r B) cov(r B)r B) cov(r C)r B)

C cov(r A)r C) cov(r B)r C) cov(r C)r C) 0000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

&vaki elemenat prikazane matrice pokazuje razliku izmedju povrata akcija koje su date na vrhu stubaca i povrata akcija datih na levoj strani redova.

8tatisti#ka de=inicija port=o(io odst$panja data je s(edecim i%ra%om' n 2 (r p) 1 i [ r p)i 0 5 (r p)]2 i 1 "amenj$j$ci jednacine 1 i 2 dobijamo' n 2 2(r p) 1 i{ * A>r A.i ! * B>r B)i ) 0 [ * A5(r A) ! * B5(r B)]} i 1 Daj$ci %ajedno i%ra%e $k(j$c$j$ci pojedinacne akcije i =aktori.$ci port=o(io poka%ate(je dobijamo' n 2(r p) 1 i{ *A [r A)i 0 5(r A)] ! * B [ (r B)i 0 5(r B)]} i 1 :o.to je ovo kvadratni i%ra%) mno/enjem dva podv$cena i%ra%a $ %agradama dobijamo' n n 2 2 2 2 (r p) * A 1 i [r A)i 0 5(r A) ! * B 1 i (r B)i 0 5(r B)]2! i 1 n i 1 2* A * B >

i 1

1 i[r A)i 05(r A)]>[r B)i 0 5(r B)]

39

1a 7apadu je moguce uz pomo" BRilshireB-ovih kompjuterskih programa specificirati bilo koju kombinaciju portfolio investicija. Programi uzimaju u obzir do ,D osnovnih kategorija sredstava ukljuujuci: akcije, zaloge, nepokretnosti, poslovna sredstva, me%unarodne akcije i bilo koju kategoriju sredstava koja se mo#e proceniti. .a bi se mogli koristiti kompjuterski programi radi odre%ivanja odgovaraju"ih kombinacija portfolio investicija potrebno je imati sledece podatke: procenu oekivane stope povrata za svaku kategoriju sredstava standardnu devijaciju odstupanje! povrata za svaku kategoriju i koeficijent korelacije izmedju kategorija * svakom sluaju Rilshire polazi od istorijskih podataka, a onda uvodi neku vrstu subjektivne korekcije, da bi se izvrila najbolja procena izgleda za budu"nost. *koliko #elimo da pratimo kako se oekivani povrat i rizik portfolia za dve akcije menja, kako mi menjamo vrednosti u te akcije, to je mogu"e pomo"u kombinovanih linija. 3na se dobija na grafikonu na kome su koordinate A r! i S r!.
4ombinovana (inija je gra=icki prika%ana jednacina %a 5(rp) i (rp) %a dvoakcijski port=o(io' 5(r p) * A5(r A) ! (1 0 * A)5(r B) 10*A

pri cem$ je' * B (r p)

2 (r A) ! (1 0 * A)2 2 (r B) ! 2* A(1 0 * A) cov (rA)rB)] 1E2 [* A2

:o.to je i%ra% %a odst$panje' cov (rA )rB ) (rA) (r B) ) A)B

jednacina %a standardn$ devijacij$ se mo/e preraditi' (r p) 2 (r A) ! (10* A) 2 (r B) ! 2* A(10* A) A)B (r A) 1E2 (r B)] [* A2

$ombinovane linije su prave za sluajeve idealno pozitivnog ili negativnog odnosa izme%u povrata dve hartije od vrednosti. 7a koeficijente korelacije izmedju ovih granica, kombinovane linije su krive. $ada je jedna od dve investicije oslobo%ena rizika, kombinovana linija je prava linija koja se produ#ava van stope oslobo%ene rizika i prolazi kroz polo#aj drugih rizinih investicija.

40