SCADA sistemi

ta je SCADA?
SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) je sistem koji slui za automatizaciju optih procesa, odnosno koji se koristi za prikupljanje podataka sa senzora i instrumenata lociranih na udaljenim stanicama i za prenos i prikazivanje tih podataka u centralnoj stanici u svrhu nadzora ili upravljanja. Prikupljeni podaci se obino posmatraju na jednom ili vie SCADA raunara u centralnoj (glavnoj) stanici. SCADA sistem u realnosti moe da prati i upravlja i do stotinama hiljada ulazno-izlaznih vrednosti. Uobiajeni analogni signali koje SCADA sistem nadzire (ili upravlja) su nivoi, temperature, pritisci, brzine protoka i brzine motora. Tipini digitalni signali za nadzor (upravljanje) su prekidai nivoa, prekidai pritiska, status generatora, releji i motori.


Kao to joj i samo ime kae, ona nema potpunu kontrolu nad sistemom, ve je vie fokusirana ka nivou nadgledanja i nadziranja. Kao takva, ona je softverski paket koji je pozicioniran na samom vrhu hardvera na koji se odnosi, uglavnom preko PLC-a ili drugog komercijalnog hardverskog modula. SCADA sistemi se koriste ne samo u veini industrijskih procesa kao to su pravljenje elika, proizvodnja i distribucija struje (konvencionalne i nuklearne), praenje i kontrola hemijskih i transportnih procesa, gradskih vodovodnih sistema ve takoe sve vie i svakodnevnom ivotu. SCADA sistemi su postigli sutinski napredak tokom proteklih godina u smislu funkcionalnosti i performansi.


Termin SCADA se obino odnosi na centralni sistem koji nadgleda i kontrolie itavu fabriku ili sistem koji je raspregnut na velike daljine (kilometri). Najvei deo kontrole jedne stanice se ustvari vri automatski od strane PLC-a. Glavne kontrolne funkcije su skoro uvek zabranjene kontroleru u stanici. Na primer, PLC moe da kontrolie protok vode za hlaenje kroz deo industrijskog procesa, ali SCADA sistem moe da dozvoli operateru da promeni zadatu vrednost protoka i moe da snima i prikazuje bilo koja alarmna stanja, kao to su gubitak pritiska ili visoka temperatura.

Prikupljanje podataka
Prikupljanje podataka poinje na nivou PLC-a i ukljuuje oitavanje veliina i statusa. Zatim se podaci koji su potrebni alju na SCADA sistem, gde se prevode i formatiraju na takav nain da operater u kontrolnoj sobi uz pomo interfejsa moe, na osnovu njih, doneti odgovarajue odluke koje mogu biti potrebne da bi se podesile ili prepisale normalne PLC-ove kontrole. Podaci se takoe mogu uvati u istorijatu, koji je esto podran bazom podataka, radi prikaza trendova i drugih analitikih radnji.


SCADA sistem tipino implementira distribuiranu bazu podataka, koja se esto zove i baza tagova, koja se sastoji od elemenata zvanih take ili tagovi. Tag predstavlja jednu ulaznu ili izlaznu vrednost koja se prati ili kojom se upravlja od strane sistema. Tagovi mogu biti hard (tvrdi) ili soft (meki). Tvrdi tag predstavlja stvarnu vrednost ulaznog ili izlaznog signala, dok je meki tag rezultat logikih i matematikih operacija primenjenih na tvrdi tag. Veina interpretacija konceptualno uklanja ove granice nazivajui tvrde tagove najprostijim sluajem mekog taga. Vrednosti tagova se obino uvaju kao kombinacija vrednost-vreme; vrednost i vremenski trenutak kada je ta vrednost snimljena ili izraunata. Serija vrednost-vreme kombinacija je istorijat tog taga.


SCADA raunar je obino industrijski PC na kome se izvrava sofisticirani SCADA HMI softver. HMI (Human-Machine Interface Sprega izmeu oveka i raunara) je aparat koji procesne podatke predstavlja operateru i kroz koji operater kontrolie proces. Osnovni interfejs operatera je skup grafikih ekrana koji prikazuju reprezentaciju opreme koja se posmatra. Tipian HMI se sastoji od ugneenog derivacijskog stabla mnotva takvih ekrana.


HMI industrija je u osnovi roena iz potrebe za standardizacijom naina praenja i kontrolisanja udaljenih kontrolera sa vie pozicija, PLC-ova i drugih kontrolnih ureaja. Dok PLC-ovi omoguavaju automatsko, pre-programsko voenje procesa, oni su obino ratrkani po celoj fabrici, ime je runo prikupljanje podataka sa njih oteano. Istorijski, PLC-ovi nemaju standardizovan nain prikazivanja informacija operateru. Dok SCADA sistem prikuplja informacije sa PLC-ova i drugih kontrolera preko neke vrste mree, zatim kombinuje i formatira te informacije. HMI moe takoe biti povezan sa bazom podataka, da bi obezbedio prikazivanje trendova, dijagnostikih podataka i menaderskih informacija.


Tri komponente SCADA sistema su: glavna stanica (Master Station) i HMI kompjuter(i), komunikacijska infrastruktura, viestruke udaljene terminalne jedinice (PLC-ovi).

Master Station
Termin glavna stanica se odnosi na servere i na softver za komunikaciju sa opremom, a onda i na HMI softver koji se izvrava na jednom ili vie raunara u kontrolnoj sobi, ili negde drugde. U manjim SCADA sistemima, glavna stanica moe biti samo jedan PC raunar, dok u veim SCADA sistemima, glavna stanica se moe sastojati od vie servera i distribuiranih softverskih aplikacija. HMI/SCADA Master Station ili Master Terminal Unit (MTU) mora komunicirati sa RTU-ima (Remote Terminal Unit) koji su udaljeni od centralne lokacije.


SCADA sistem obino prezentuje informacije operateru u obliku mimikih dijagrama. To znai da operater moe da vidi ematsko predstavljanje fabrike koju kontrolie. Na primer, slika pumpe koja je povezana sa cevi moe operateru pokazati da pumpa radi i koliko tenosti pumpa kroz cev u tom trenutku. Operater tada moe da iskljui pumpu. HMI softver e prikazati smanjivanje brzine protoka tenosti u cevi u realnom vremenu. Mimiki dijagrami se mogu sastojati od linijske grafike i ematskih simbola koji predstavljaju procesne elemente, ili se mogu sastojati od digitalnih fotografija procesne opreme prekrivenim animiranim simbolima.


Vreme potrebno da se stigne do udaljenih stanica, da se prikupe podaci ili da se izdaju naredbe, da se preispitaju runo uneti podaci, ispiu izvetaji ili izvre bilo koje od funkcija koje prua SCADA sistem, je u injenici veoma znatno. Koristi od utede vremena su daleko vee od skraenja ljudskih radnih sati brze reakcije na alarme, blagovremene akcije i naredbe imaju i visoku novanu vrednost. Primarna svrha SCADA sistema je da unapred daju upozorenje na problem koji moe nastati.

Komunikacijska infrastruktura
MTU mora da komunicira sa RTU-ima (Remote Terminal Unit) koji su udaljeni od centralne lokacije. SCADA sistemi mogu imati od nekoliko pa do nekoliko hiljada RTU-a. Postoje dva uobiajena naina komunikacije: -pomou zemaljske linije, najcece su to opticki ili bakarni telekomunikaciono vodovi u vlasnitvu preduzea, ree javne telekomunikacijske mree i -radio veze. U oba sluaja za komunikaciju je potreban MODEM. Neki vei sistemi mogu koristiti kombinaciju radio i telefonskih linija za komunikaciju.


Jedno od obeleja SCADA sistema je jednostavnost procesa, iz tog razloga koliina informacija koje se prenose SCADA sistemom je relativno mala tako da je i brzina prenosa podataka kojom modem radi niska. Obino MTU na sebi ima prikljuene izlazne ureaje (printere, memoriju za sigurnosne kopije, itd.), ti se ureaji smatraju delom MTU-a. U mnogim se aplikacijama od MTU-a zahteva komunikacija sa ostalim raunarima u sistemu. U novijim SCADA sistemima se komunikacija odvija pomou LAN (Local Area Network) mrea. Na ovaj je nain omoguen nadzor i kontrola nad SCADA-om sa bilo kog raunara koje je spojen na LAN.

Udaljene terminalne jedinice

Kao to je ranije spomenuto RTU komunicira sa MTU-om pomou moduliranog signala preko kablova ili radio veze. Svaki RTU mora biti u mogunosti da razume da je poruka poslata njemu, dekodira tu poruku, reaguje na poruku, odgovori ukoliko je to potrebno i pritaji se u oekivanju nove poruke.


Delovanje na poruku moe biti veoma sloena radnja. Ono moe zahtevati proveru trenutnog poloaja opreme na terenu, poreenje trenutnog stanja sa eljenim, slanje elektrinog signala opremi na terenu sa zahtevom za promenom stanja, proveru stanja opreme kako bi se potvrdilo izvrenje naredbe i slanje poruke o promenjenom stanju MTU-u. Zbog ovih sloenih zahteva veina RTU-a je bazirana na raunarskoj tehnologiji.


Veza izmeu RTU-a i opreme na terenu najee se izvodi elektrinim bakarnim vodovima. Obino se senzori i aktuatori elektrinom energijom napajaju od strane RTU-a. Zavisno od procesa i zahteva za pouzdanou u nekim se sistemima moe pojaviti potreba za upotrebom besprekidnih napajanja (Uninterruptible Power Suplay, UPS) kako bi se osiguralo da nestanak elektrine energije neugrozi proces. Ti su zahtevi najizraeniji u SCADA sistemima implementiranim u elektroenergetskim sistemima. Ba ko to MTU skenira svaki RTU, tako RTU skenira svaki senzor i aktuator spojen na njega. Meutim RTU-ovo skeniranje obavlja se na mnogo vioj brzini od skeniranja MTU-a.

SCADA Podsistemi
Pri realizaciji nadzorno-upravljakih sistema primenom SCADA softvera pretpostavlja se da postoji postrojenje sa prateom mernom opremom i izvrnim organima, da je data tehnoloka ema i opis postrojenja, kao i elektro projekat na nivou postrojenja. Tada se SCADA softver projektuje tako da omogui jednostavno specificiranje svih elemenata sistema, kao i jednostavno projektovanje operaterskog interfejsa i dispeerskih stanica. Pri tome se mora specificirati nain komunikacije, vorovi u mrei, vreme skeniranja pojedinih stanica ili pojedinih signala u stanici, kao i skup (bazu) podataka koji se prate i obrauju.


Iako SCADA softvere razvijaju razliiti proizvoai iz analize dostupnih sistema mogu se uoiti slinosti u njihovoj arhitekturi. Takoe se moe primetiti postojanje slinih podsistema kao to su: -Podsistem za definisanje veliina -Podsistem za alarme -Podsistem za prikaz trendova -Podsistem za izvetaje -Grafiki podsistem -Komunikacioni podsistem -Podsistem za pristup bazama podataka


U podsistemu za definisanje veliina se definiu veliine i njihove osobine kao to su gornja i donja granica vrednosti veliine, vreme oitavanja, itd. Ulazne veliine predstavljaju vrednosti izmerenih fizikih veliina iz procesa, a izlazne veliine su vrednosti koje se alju ka upravljakim ureajima. esto se mogu definisati i memorijske veliine (koje slue za proraune) i sistemske veliine koje su specifine za upotrebljeni program. Podsistem za alarme slui za definisanje i prikaz alarmnih stanja u sistemu. Alarmna stanja mogu predstavljati nedozvoljenu ili kritinu vrednost veliine kao i nedozvoljenu akciju ili komandu operatera. Svaki alarm ima svoje osobine kao to su nivo ozbiljnosti alarma, mesto nastanka, kategorija, poruka koja se vezuje za alarm i slino. Podsistem za alarme omoguuje promenu stanja alarma putem operacije potvrde i brisanja.


Podsistem za prikaz trendova u kome se prikazuju poslednje promene vrednosti veliina (trendovi u realnom vremenu) i istorijat promene vrednosti veliina u toku dueg vremenskog perioda (histogrami). Dobro osmiljeni podsistemi za prikaz trendova omoguuju i uporedni prikaz vie veliina kao i arhiviranje dijagrama.

U podsistemu za izvetaje se formiraju izvetaji o promenama vrednosti veliina, alarmima, akcijama operatera i ostalim aspektima rada postrojenja.


Grafiki podsistem prikazuje stanje postrojenja u obliku koji je najpregledniji za oveka (operatera) kako bi on mogao pravovremeno odreagovati na promenu stanja sistema. Osnovna ideja je da se letiminim pogledom na ekran uoe nepravilnosti u radu postrojenja, da bi se brzo reagovalo i spreilo neeljeno ponaanje. Vrednosti veliina se najee prikazuju u obliku brojeva ili dinamikih slika, ime se olakava uoavanje promena na slici. Pored prikaza stanja sistema grafiki podsistem treba da omogui izvravanje neke akcije od strane operatera. Na primer klikom mia na neki objekat moe se pokrenuti izvravanje nekog ranije definisanog makroa ili skripte. U veini dostupnih sistema omogueno je pisanje makroa u VBA (Visual Basic for Application) programskom jeziku koji se odlikuje jednostavnom sintaksom.


Komunikacioni podsistem omoguuje povezivanje SCADA sistema sa fizikim ureajima koji vre neposredan nadzor i upravljanje (PLC). Podsistem za pristup bazama podataka omoguuje trajno uvanje i pregled podataka u relacionim bazama podataka. Ranija reenja su beleila podatke u datoteke u nestandardnom obliku. Novija reenja koriste neki od standardnih naina arhiviranja podataka koji omoguuju korisniku lak pristup podacima kao i pristup podacima iz drugih softverskih sistema. Na Microsoft Windows operativnim sistemima esto se koristi ODBC (Open Database Connectivity) i neto savremenija ADO (ActiveX Data Object) tehnologija. Upotreba ovih tehnologija omoguuje laku pretragu podataka kao i formiranje izvetaja pomou SQL (Structured Query Language) jezika.

? ?

* Materijal pripremljen za korienje u nekomercijalne obrazovne svrhe u skladu sa lanom 44. Zakona o autorskim i srodnim pravima - ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)