OBJANJENJE PREDVIANJE I RAZUMEVANJE

OBJANJENJE PREDVIANJE I RAZUMEVANJE

NAUNO OBJANJENJE

Svrha: sticanje odgovarajuih objanjenja pojava i pravilnosti u prouavanoj stvarnosti jeste jedan od osnovnih ciljeva nauke Znaaj: objanjenje neke pojave zasniva se na iznalaenju pravilnosti, to je sutinski interes nauke i to omoguuje njen razvoj i napredak Nain nalaenja odgovarajuih, uspenih objanjenja u nauci jeste jedno od kljunih pitanja filozofije nauke i metodologije nauke Odsustvo opte saglasnosti oko najadekvatnije koncepcije naunog objanjenja

Logiki pozitivizam

Filozofsko istraivanje usredsreeno je na probleme znanja i smisla Neto ima smisla ako se moe verifikovati (pokazati istinitim): empirijski (putem opaanja) analitiki (kao logika ili matematika tautologija) Pomou verfikacije se pokuava da strogo razgranii nauno od nenaunog Uenje su 20-ih godina XX veka razvili pripadnici bekog kruga (lik, Nojrat, Karnap) i berlinske kole (Rajhenbah, Hempel)

3.1. Podvoenje pod naune zakone

Osnove shvatanja naunog objanjenja kao podvoenja pod naune zakone postavio je Poper, a celovitu koncepciju razvili su Hempel i Openhajm Komponente supsumtivnog modela naunog objanjenja: 1. nauni zakon (iskaz o optim pravilnostima) 2. skup iskaza o poetnim uslovima i 3. iskaz o pojavi koju bi trebalo objasniti
Primer: 1. Ako se metal zagreva, onda se iri. 2. Ovaj komad bakra se zagreva. 3. Ovaj komad bakra se iri.

EKSPLANANS
EKSPLANANDUM

3.1.1.1. Logiki uslovi prihvatljivosti

Zakoni koji ulaze u sastav eksplanansa govore o bitnim, optim i nepromenljivim odnosima izmeu pojava. Logiki uslovi prihvatljivog objanjenja: a) iskazi u eksplanansu ne smeju logiki da slede iz iskaza u eksplanandumu b) iskazi u eksplanansu moraju da budu proverljivi c) ne sme postojati snaan razlog za sumnju u istinitost iskaza koji sainjavaju eksplanans d) svedoanstvo koje podrava iskaze u eksplanansu mora da bude nezavisno od iskaza u eksplanandumu
6

3.1.1.2. Vrste supsumptivnih objanjenja

S obzirom na prirodu logikog argumenta i odnos izmeu eksplanansa i eksplananduma, mogua su razliita razvrstavanja naunog objanjenja:

(1) Deduktivno-nomoloka objanjenja

Iskaz kojim se opisuje pojava koja treba da bude objanjena (eksplanandum) sa deduktivnom izvesnou sledi iz konjunkcije iskaza o zakonima i iskaza o poetnim uslovima na kojima se zasniva objanjenje te pojave. Eksplanandum je logika posledica eksplanansa
Primer: 1. Sva tela zaronjena u tenost bivaju laka. 2. A je telo zaronjeno u tenost. 3. Telo A biva lake.

Postoje razliiti nivoi naunog objanjenja (pojedinane pojave, nauni zakoni, same teorije), pri emu se za objanjenje koriste optiji zakoni od onih koje treba objasniti 7

3.1.1.2. Vrste supsumptivnih objanjenja

(2) Objanjenja po verovatnoi
Premise logikog argumenta ne zasnivaju se na univerzalnim zakonima, nego na iskazima o statistikoj pravilnosti. Eksplanandum sledi iz eksplanansa sa velikom verovatnoom induktivni argument
Primer: 1. Veliki procenat pacijenata inficiranih streptokokama, ozdravlja 24 asa nakon dobijanja penicilina. 2. Pacijent M.N. je imao infekciju streptokokama i dobio je penicilin. 3. Pacijent M.N. je ozdravio od infekcije streptokokama 24 asa nakon dobijanja penicilina.

Prigovori: A. Proces objanjavanja nije isto logiki, formalni, nego i sadrajni, saznajni B. Objanjenja su esto samo priblina i delimina i u veini sluajeva ne nastaju odjednom, nego postupno C. Ne postoji mogunost izbora najboljeg objanjenja iz skupa predloenih
8

3.1.2. Salmonov model statistike relevancije

Objanjenje je skup iskaza (a ne logiki argument) povezanih odnosom statistike relevancije. Odgovor na pitanje: zato je x koje je lan klase A, lan klase B?
Primer: Zato je y osloboeno simptoma neuroze? A = klasa neurotiara B = klasa osoba osloboenih neurotinih simptoma C1 = klasa osoba podvrgnutih psihoterapiji C2 = klasa osoba nepodvrgnutih psihoterapiji x = neurotina osoba y = osoba osloboena simptoma neuroze Objanjenje: y je osloboena neurotinih simptoma zato to: p(B|A&C1) > p(B|A&C2) su A&C1 i A&C2 su uzajamno iskljuujui i iscrpljujui podskupovi skupa A je C statistiki relevantno za B unutar A

Prigovor: Model je primenljiv samo na objanjenja pomou naunih zakona, a ne i na objanjenja koja se daju pomou naunih teorija.

3.1.3. Brodijevi modeli naunog objanjenja

(1) Uzroni model
Premisa logikog argumenta mora da sadri opis dogaaja koji je uzrok dogaaja u eksplanandumu.
Primer: 1. Ovaj komad bakra je zagrejan. 2. Ako se metali zagrevaju, onda se ire. 3. Ovaj komad metala je proiren.

Vrline: Postoji psiholoka sklonost ljudi da pre podvedu novu injenicu pod postojei klauzalni model, nego da preinae taj model u svetlu nove injenice. Sem toga, preinaenja obavljena radi podeavanja prema novim injenicama esto su minimalna po obimu i lokalna po karakteru.

10

3.1.3. Brodijevi modeli naunog objanjenja

(2) Model sutinskog svojstva

Eksplanans mora da sadri iskaz kojim se odreenoj klasi objekata pripisuje svojstvo sutinsko za tu klasu objekata, a najmanje jedan objekt ukljuen u dogaaj opisan u eksplanandumu jeste lan te klase objekata.
Primer: 1a. Ova supstanca je bakar 1b. Bakar ima atomski broj 29. 2. Sve to ima atomski broj 29 provodi elektricitet. 3. Ova supstanca provodi elektricitet. Premisa 1b pripisuje bakru jedno sutinsko svojstvo, a objekt u 3 je bakar.

11

3.1.4. Funkcionalna objanjenja

Jedna pojava objanjava se na osnovu njene mogue funkcije

Funkcionalnim objanjenjima se najee koristi biologija Shema: a) U vreme t, sistem s funkcionie adekvatno u uslovima vrste c. b) s funkcionie adekvatno u uslovima vrste c samo ako je zadovoljen uslov n. c) U vreme t stavka i je prisutna u s.
Primer: Na pitanje Zato krv sadri bela krvna zrnca? moe se odgovoriti polazei od onoga emu bela krvna zrnca slue od njihove funkcije da brane organizam od infekcija.

12

3.1.5. Teleoloka objanjenja

Koristi se za objanjenje ovekovog ponaanja, koje nije samo reaktivno (odreeno iskustvom i datom situacijom) nego i proaktivno (rukovieno ciljem, tenjom, namerom, oekivanjem)
Primer: 1. Osoba O namerava (eli, tei) da postigne cilj C. 2. Osoba O smatra (zna, veruje) da ne moe da postigne Cilj C ako ne uini A. 3. Osoba O preduzima A.

U Aristotelovom praktikom silogizmu:

1. 2. 3.

jedna premisa govori o cilju koji ovek eli da postigne druga o nainu i sredstvima neophodnim za postizanje cilja a zakljuak o preduzetoj akciji

Prigovor: Ovde zakljuak ne sledi sa logikom nunou iz navedenih premisa, jer ista namera moe voditi raznim akcijama, a pored toga, izbor sredstava za postizanje cilja zavisi od racionalnih, moralnih, i drugih 13 inilaca.

3.1.6. Genetika objanjenja

Dogaaj ili stanje koji su nastupili objanjavaju se tako to se pokazuje da su oni rezultat prethodnih dogaaja.
Prigovor: Genetiko objanjenje moe da se ralani na niz objanjenja po verovatnoi, ali te premise ne predstavljaju skup dovoljnih (ve u najboljem sluaju nunih) uslova za dogaaje koji se njima objanjavaju.

14

3.1.7. Kritika postojeih modela objanjenja

Pri ocenjivanju modela naunog objanjenja vana su tri pitanja: 1. ta je akt objanjavanja? 2. ta je proizvod akta objanjavanja? 3. Kako se proizvodi akta objanjavanja ocenjuju?
Prigovor: A. Supsumptivni model naunog objanjenja usredsreen na drugo i, donekle, na tree pitanje B. Modeli Salmona i Brodija usredsreeni su, uglavnom, na tree pitanje C. Meutim, shvatanja o osnovnoj funkciji nauke trebalo prevashodno da budu usredsreena na prvo pitanje
15

3.2. Nauno predvianje

Jedna od osnovnih funkcija naunog znanja jeste predvianje pojava u odreenoj oblasti stvarnosti. Anticipativna funkcija naunog znanja je nuan uslov racionalnog, celishodnog preobraavanja sveta Veza naunog znanja i naunog predvianja: Nauno znanje je neophodno za nauno predvianje, a nauno predvianje ima znaajnu ulogu u sticanju, proveravanju i razvoju naunog znanja. Naunim predvianjem se mogu: na osnovu raspoloivih informacija, stei informacije o neizvesnim i, katkada, dotle nepoznatim injenicama izvriti stroge iskustvene provere naunih teorija i hipoteza Za razliku od objanjavanja, pri naunom predvianju proces tee od premisa ka zakljuku.

16

3.2.1. Logika struktura naunog predvianja

U empirijskim naukama predviaki iskaz: postavlja se na osnovu raspoloivog svedoanstva posredstvom (deduktivnog ili induktivnog) argumenta to znai da je predvianje argument, a ne iskaz
Nauno predvianje moe da se ralani na dva osnovna dela: praedicendum iskaz o pojavi koja se predvia praedicens skup iskaza na osnovu kojih se izvodi predicendum koji se moe ralaniti na dva dela:
iskaz(i) o optim pravilnostima, naunim generalizacijama G iskaz(i) o poetnim uslovima - U.

Iskazi o poetnim uslovima saoptavaju informacije o nekom konanom skupu uslova koji odreuju stanje objekta predvianja u trenutku od kojeg otpoinje razmatranje u predvianju.

17

3.2.1. Logika struktura naunog predvianja

Primer: 1. Ako iva u barometru pada, onda nastupa pogoranje vremena 2. iva u barometru pada. 3. Nastupie pogoranje vremena.

Nauno predvianje je: logiki (deduktivni ili induktivni) argument ije premise (predicens) sadre iskaze o naunim generalizacijama i iskaze o nauno utvrenim poetnim uslovima (koji zajedno sainjavaju osnovu za predvianje) a iji je zakljuak (predicendum) iskaz o stanju stvari koje je neizvesno u trenutku izricanja toga iskaza pri emu je logiki nevano (ali pragmatiki vano) da li je re o prolom, buduem ili, sa davanjem toga iskaza, 18 istovremenom stanju stvari.

3.2.1. Logika struktura naunog predvianja

Nauno predvianje: nije iskljuivo logiki nego je i psiholoki proces ono uzima u obzir: logika pravila i znaajne epistemoloke i praktine injenice podrazumeva racionalni izbor premisa za prediktivni argument (na osnovu analize prirode, sadraja i prihvatljivosti premisa koje slue kao osnova za predvianje) Osim razumevanja formalno-logike strukture predvianja, neophodno je shvatiti i njegov sadrajni smisao

19

3.2.1.1. Teza o istovetnosti logike strukture naunog objanjenja i naunog predvianja

Teza o simetriji naunog objanjenja i naunog predvianja podrazumeva postojanje jedino razlika pragmatike prirode Ona se moe ralaniti na dve podteze: svako adekvatno objanjenje je potencijalno predvianje svako adekvatno predvianje je potencijalno objanjenje.
Prigovori: Brojni primeri u istoriji nauke pokazuju da to nije uvek tako i da ima sluajeva kada smo u mogunosti da objanjavamo, ali ne i da predviamo.
Primer: Darvinova teorija daje prihvatljiva objanjenja razlika izmeu vrsta ivih organizama, ali ne omoguava predvianje nastanka novih vrsta.

U nekim sluajevima je mogue uspeno predviati neke pojave a da pri tom nismo u stanju da ih objanjavamo.
Primer: U drevnim vremenima ljudi su mogli da predvide pomraenje Sunca ali ne i da ga objasne.

20

3.2.2.1. Predvianje i hipoteza

Nauno predvianje je logiki i psiholoki proces izvoenja sintetikih iskaza o moguem, ali jo neizvesnom stanju stvari, iz konjunkcije iskaza o poetnim i graninim uslovima. Hipoteza je smisaon, informativan i sintetiki iskaz kojim se daje zamiljeni, mogui, dobro obrazloen, znaajan i proverljiv probni odgovor na pitanje kojim je izraen nauni problem Razlika hipoteza i predvianja: hipoteza ima ulogu i u objanjavanju, a ne samo u predvianju pojava

21

3.2.2.2. Predvianje i prognoza

Nauna prognoza je sintetiki, smisaon, tvrenjima dobro obrazloen iskaz o moguem, ali neizvesnom (prolom, sadanjem ili buduem) stanju stvari u nekoj oblasti stvarnosti. Nauno predvianje je proces izvoenja iskaza o moguem, ali jo neizvesnom stanju stvari iz neke konjukcije iskaza o poetnim uslovima, iskaza o optim pravilnostima i dr. i da se logika struktura predvianja moe predstaviti logikim argumentom. Prognoza je samo sastavni deo logike strukture predvianja: predicendum (dakle, stoji na mestu zakljuka). prognoza : predvianje = zakljuak : zakljuivanje
22

3.2.2.3. Hipoteza i prognoza

Hipoteza Prognoza

- sintetiki iskaz - ulazi u sastav predicensa

- sintetiki iskaz - je predicendum - logiki se izvodi iz hipoteze (i iskaza o poetnim uslovima, naunih zakona i teorija u celosti). - iz jedne hipoteze moe se izvesti vie prognoza

- ima i funkciju objanjavanja

23

3.2.3. Predikcija, retrodikcija, postdikcija i cirkumdikcija

Predikcija je predvianje od sadanjosti ka budunosti na osnovu podataka dobijenih u prolosti. Retrodikcija je predvianje od sadanjosti ka prolosti, odnosno od blie ka daljoj prolosti.
(Iskaz o onome to se predvia naziva se retrodicendum, a osnov za njegovo izvoenje retrodicens.)

Postdikcija je predvianje od dalje ka blioj prolosti

(Iskaz o onome to se predvia naziva se postdicendum, a osnov za njegovo izvoenje postdicens.)

Cirkumdikcija je predvianje od prolosti ka sadanjosti.

Ovi izrazi esto se upotrebljavaju u astronomiji i arheologiji, ali i u nizu drugih nauka, na primer, u psihologiji.
24

3.2.4. Kriterijumi razvrstavanja predvianja i vidovi naunog predvianja

Glavni kriterijumi za razlikovanje vidova predvianja: vrsta predvidnog argumenta sadraj predicensa sadraj predicenduma. Razvrstavanje predvianja moe se obaviti i na osnovu kombinacije ovih kriterijuma

25

3.2.4.1. Vrsta predvidnog argumenta kao kriterijuma za razvrstavanje predvianja

Predvidni argument je obrazac izvoenja zakljuka (predicenduma) iz premisa (predicensa) Prema vrsti predvidnog argumenta mogu da se razlikuju dva osnovna vida predvianja: deduktivno i induktivno Predvianje se ne moe smatrati istinitim ili lanim (tako se mogu posmatrati jedino predicendum i iskazi koji sainjavaju predicens), ve jedino ispravnim ili neispravnim (na osnovu formalnologikog i sadrajnog odnosa izmeu predicensa i predicenduma).

26

3.2.4.1. Deduktivni i induktivni predvidni argument

U deduktivnom predvidnom argumentu predicendum sledi sa logikom nunou (iz konjunkcije premisa predicensa).
ako su istiniti iskazi u predicensu, istinit je i predicendum (prognoza) valjana dedukcija prenosi istinitosnu vrednost premisa na zakljuak

U induktivnom predvidnom argumentu predicens ini iskaz o pojavi koja se predvia (predicendum) verovatnim u nekom stepenu
konjunkcija premisa (predicens) i negacija zakljuka (predicenduma) nisu protivrene: iskazi koji sainjavaju predicens mogu da budu istiniti, predvianje ispravno, a da pri svemu tome, iskaz o pojavi koja se predvia (predicendum) ipak bude laan ako je predicens istinit, verovatnoa da predicendum bude laan je veoma mala istinitosna vrednost premisa koje sainjavaju predicens utie na stepen verovatnoe predicenduma (prognoze): stepen verovatnoe predicenduma uvek manji od stepena verovatnoe najmanje verovatne 27 premise u predicensu

3.2.4.2. Sadraj predicensa kao kriterijum za razvrstavanje predvianja

S obzirom na sadraj predicensa, mogue je razlikovati predvianje na osnovu: prethodno postavljenih hipoteza (hipotetsko predvianje) naunog zakona (nomoloko predvianje) naune teorije u celini ("teorijsko" predvianje). Osim toga, predvianja bi mogla da se razvrstaju prema vrstama hipoteza, zakona i naunih teorija Nauno predvianje je mogue i na osnovu naunih hipoteza i naunih zakona, ali najobuhvatnija predvianja mnogobrojnih novih injenica mogu se postii tek na osnovu teorije
28

3.2.4.3. Sadraj predicenduma kao kriterijum za razvrstavanje predvianja

S obzirom na sadraj predicenduma, predvianja mogu da se podele prema: oblasti kojoj pripada ono to se predvia (psihologija, sociologija i dr.) prirodi onoga to se predvia (pojava, dogaaj, proces, stanje, svojstvo, akcija, ishod nekog oblika ponaanja i dr.) stepenu optosti (predvianje koje se tie pojedinanog sluaja ili klase sluajeva, predvianje koje se tie dela ili celine itd.) prema smeru i udaljenosti u vremenu i dr. Znaaj intuitivne komponente predvianja Sklonost ljudi da se u svrhu predvianja u uslovima neizvesnosti koriste ogranienim brojem heuristika pravilima domiljatih nagaanja ("reprezentativnost, "raspoloivost, ukotvljenost i 29 sl.), koja su ekonomina, ali esto vode ozbiljnim grekama

3.2.5. Refleksivnost predvianja

Ova osobina predvianja vai samo u oblasti drutvenih nauka. Predvianje se smatra refleksivnim ako svest o predvienom utie tako da poveava ili smanjuje verovatnou da se ono to je predvieno obistini.
Primer: Objavljivanje predvianja u oblasti drutveno-ekonomskih odnosa trebalo bi da bude praeno znanjem da svest ljudi o onome to je predvieno moe proizvesti ponaanje koje poveava ili umanjuje izglede obistinjavanja tog predvianja.

Refleksivnost predvianja je veoma znaajna i u kontekstu empirijskih istraivanja (naroito u drutvenim naukama).

30

3.3. Nauno razumevanje

Sve je vie pisaca koji osnovnim funkcijama naunog znanja u empirijskim naukama: naunom opisivanju, objanjavanju, predvianju i kontrolisanju instrumentalnom preobraavanju prikljuuju i razumevanje.

Mogue je razlikovati etiri vrste razumevanja:

1.

deduktivno objanjavanje (injenica se dedukuje iz skupa optih iskaza) interpretativna doslednost (konzistentno poimanje iskustva) poimanje posredstvom otkrivanja inilaca kojima se kontrolie neka pojava intuitivno razumevanje (isto lino iskustvo)
privlano nudi potpuni smisao razumevanja neodrivo oprenost razumevanja zasnovanog na dedukciji i onog na kontroli ponaanja u odnosu na druga dva vida razumevanja (ono to je istinito sa stanovita prvih moe da bude lano ili besmisleno sa 31 stanovita drugih i obratno)

2.

3.

4.

Holistiko shvatanje razumevanja (objedinjavanje sva 4 vida):