TOPLOVODNI KOTAO NA PILJEVINU

U dana{nje vreme na tr`i{tu proizvoda iz prerade drveta veoma su zastupljena mala i srednja preduze}a sa fleksibilnim programom proizvodnje. Ovakva preduze}a obi~no u svom sastavu nemaju su{are i parionice, ve} po potrebi kupuju ve} osu{enu ili parenu gradju. S toga ne postoji potreba za proizvodnjom pare u kotlu, ve} samo za dobijanjem tople vode. Za takve potrebe samo zagrevanja vode uglavnom se koriste toplovodni kotlovi. Ovakvi kotlovi kao gorivo koriste piljevinu, koja se stvara kao otpadak u proizvodnim pogonima.

Slika 1. Toplovodni kotao na piljevinu sa automatskom dopremom goriva i potpunom kontrolom sagorevanja

Sam kotao se sastoji od ozidanog lo`i{ta sa kosom pokretnom re{etkom i horizontalnog tropromajnog izmenjiva~a toplote. Primarni vazduh za sagorevanje se dovodi kroz otvore na samoj re{etki. Sekundarni vazduh se dovodi kroz mlaznice koje se nalaze na bo~nim zidovima iznad linije sagorevanja goriva na re{etki. Gorivo se transportuje do lo`i{ta putem ventilatora. Iza pu`nog transportera se preko vazdu{nog ventila uvodi vazduh i razlika atmosferskog pritiska i potpritiska u lo`i{tu, uz pomo} ventilatora za transport piljevine, omogu}ava transport piljevine do re{etke lo`i{ta.

 Ciklon za otpra{ivanje dimnih gasova sastoji se iz ve}eg broja malih ciklona kroz koje prolaze dimni gasovi sa velikom tangencijalnom brzinom zbog ~ega dolazi do izdvajanja te`ih ~estica. Dimni trakt se sastoji od ventilatora dimnih gasova, automatske regulacije promaje u kotlu, i fleksibilnih veza i gasnih kanala dimnjaka. Skladi{te goriva (piljevine) treba da obezbedi rezervu goriva za dovoljan
broj dana rada kotla punim kapacitetom. Gorivo se obi~no pneumatski transportuje do skladi{ta. Iznad svake ma{ine za finalnu preradu drveta postoji usisna kapa u koju ulazi piljevina nastala u procesu rezanja i sistemom cevi i radom jednog ili vi{e ventilatora piljevina se transportuje do skladi{ta. Pod skladi{ta (slika 2) je prekriven izvlaka~ima koji su projektovani da guraju i povla~e materijal iz skladi{ta. Potrebnu silu za guranje i povla~enje goriva obezbedjuju hidrauli~ni cilindri dvostrukog dejstva. Izvlaka~i povla~e materijal na kraj bunkera odakle pada na transporter. Pepeo i pra{ina se skupljaju na kraju ispod re{etke i delimi~no ispod multiciklona i mogu se pomo}u mehani~kog transportera prebacivati do kontejnera.

Slika 2. Tlocrt rasporeda: kotla, skladi{ta i briketarnice

 Pod skladi{ta je prekriven izvlaka~ima koji su projektovani da guraju i povla~e materijal iz skladi{ta. Potrebnu silu za guranje i povla~enje goriva obezbedjuju hidrauli~ni cilindri dvostrukog dejstva. Izvlaka~i povla~e materijal na kraj bunkera odakle pada na transporter. Pepeo i pra{ina se skupljaju na kraju ispod re{etke i delimi~no ispod multiciklona i mogu se pomo}u mehani~kog transportera prebacivati do kontejnera. [to se ti~e same automatike za rad kotlovskog postrojenja ona treba najpre da obezbedi pravilan odnos O2, CO i CO2 u lo`i{tu kotla radi potpunog i {to ekonomi~nijeg sagorevanja. Osnovni uslov za ovo je obezbedjivanje potrebne debljine sloja na pokretnoj re{etki koja se oscilatorno kre}e napred nazad. Drugi uslov je dovoljna koli~ina primarnog i sekundarnog vaduha, a tre}i je kontinualno odvodjenje dimnih gasova. Temperaturnom sondom u lo`i{tu se odr`ava potrebna temperatura sagorevanja, tako {to se odr`ava potrebna koli~ina goriva promenom brzine trake za dovod goriva.

Radi sve stro`ijih ekolo{kih zahteva u pogledu emisije gasova kao produkata sagorevanja u atmosferu, po`eljno je da kotao poseduje sonde za regulaciju COx i NOx u dozvoljenim granicama. Smanjenje koncetracije ovih gasova u atmosferi posti`e se kontrolom temperature dimnih gasova i njihovom recirkulacijom npr. preko izmenjiva~a toplote: zagreja~a vode i vazduha. Za pravilan rad kotlovskog postrojenja od posebnog je zna~aja da se obezbedi agregat za pogon pumpi koje omogu}avaju: cirkulaciju vode u kotlu preko dimnih cevi, dopremu vode do grejnih tela i povratak vode od grejnih tela do kotla. Ovaj agregat bi obezbedio da pumpe i dalje rade u slu~aju nestanka struje, ~ime bi se izbegla havarija kotla jer bi temperature vode stalno rasla usled zagrevanja gorivom, kada pumpe ne bi radile.

Slika 3: Vrelovodni kotao sa automatskim sagorevanjem vla`ne piljevine

 Kad je vla`na piljevina u pitanju, ~ija je vla`nost u primarnoj preradi drveta ~esto i iznad 70%, druga~ija je doprema piljevine do lo`i{ta kotla. Usled povi{ene vla`nosti a samim tim i ve}e te`ine piljevine njen transport do lo`i{ta ne mo`e biti putem ventilatora i vazduha kao u slu~aju suve piljevine (vla`nosti ispod 15%) koja je karakteristi~na za pogone finalne prerade drveta. Zato se ~esto koristi kombinacija mehani~kog i gravitacionog transporta. [ema jednog takvog postrojenja prikazana je na slici 3. Sa slike se vidi da se piljevina iz glavnog skladi{nog silosa (11) preko pu`nog transportera (9) pri preporu~enom protoku od 1,5m3/h transportuje do dnevnog bunkera (1), odakle pri skoro duplo manjem protoku od 0,79 m3/h, i preko vibracionog natresa~a (4) odlazi u lo`i{te kotla.