Filozofija Nauke-Tekstovi

IZBOR TEKSTOVA ZA FILOZOFIJU NAUKE
Filip Frank Filosofija nauke Veza izmedju nauke i fil ! fije podaci o izvorniku: Philipp Frank, Philosophy of Science. The Link Betnjeen Science and Philosophy Prentice-Hall, nc., !n"lenjood #li$$s, %. &., '()*.
Predgovor-Filipa Franka
Malo uenja opasna je stvar; Duboko popiti, ili ne okusiti grko prolee; Ove plitke igre truju mo ak; ! mnogo pijenja ponovo nas otre"njuje#
+vi ,uveni stihovi !le"zendera Poupa ne po"adjaju -o.da nijedno podru,je saznanja toliko po"odno koliko $iloso$iju nauke. /azdaljine u prostoru i vre-enu o"ro-no su se s-anjile, z0o" napredaka nauke u devetnaesto- i dvadesetoveku, a -o1 stavljena u ljudske ruke uve1ala se do te2ko za-islivo" stepena3 ali vrlo -no"o kriti,ara savre-ene civilizacije ukazalo 0i da, uprkos ovidosti"nu1i-a, ,ove,anstvo nije postalo sre1nije i danas se suo,ava s opasnosti-a koje svoje izvore i-aju u sa-i- ovidosti"nu1i-a nauke. +d"ovornost za ovu nesre1nu situaciju neki autori pripisuju ,injenici da su dru2tvene nauke danas napredovale -no"o sporije ne"o prirodne nauke, a dru"i autori vole da ukazuju na oskudnost podr2ke koja se pru.a duhovno- i $iloso$sko- znanju u poredjenju sa znanje- o -aterijalnosvetu. 4ko 0is-o se izrazili na apstraktniji i vi2e poj-ovni na,in, rekli 0is-o da je raskol iz-edju nauke i $iloso$ije 0io okrivljavan za nesproo0nost nauke da svoje napretke u,ini 0la"oslovo- za ljude. 5rlo -alo reli"ijskih, o0razovnih, pa ,ak i politi,kih vodja savetovalo je da napredak nauke tre0a ad-inistrativno usporavati kako 0i se u0rzali napreci u hu-anisti,ki- nauka-a. Takvo unapredjivanje -oralnih vrednosti ad-inistrativni- i $inansijski- sredstvi-a te2ko da 0i 0ilo sprovodivo i ne 0i "a iskreno pri.eljkivale vlade i od"ovorne dru2tvene "rupe. Sada je stvar op2te" znanja da je sasvi- -alo reprezentativnih "rupa .alilo nad ,injenico- da ova ze-lja zaostaje za dru"i- ze-lja-a u o0u,avanju nau,nika, ze-lja-a koje su na2i politi,ki i ekono-ski suparnici. +ve "rupe zahtevaju ve1a izdvajanja za o0u,avanje prirodnih nau,nika. 6ako se -o"u po-iriti ove suko0ljene te.nje7 8lavna svrha sada2nje knji"e jeste da poka.e kako se ne -ora u-anjivati istra.ivanje i o0u,avanje u nauci da 0i se poja,alo interesovanje za -oralne i $iloso$ske aspekte sveta. %a"la2ava se ,injenica da 2to du0lje zakopa-o u z0iljsku nauku, to protaju o,i"lednije njene veze s $iloso$ijo-. 6ao 2to su"eri2e naslov, ova knji"a pro-atra $iloso$iju nauke kao 9nedostaju1u vezu9 za kojo- -ora-o tra"ati. Prikazi ovo" podru,ja su vrlo ,esto zapo,injali od poj-a nauke koji je 0io upola priprost, a upola -isti,an. :ru"i prikazi su nauku povezivali s $iloso$ijo- koja je zapravo 0ila puki siste- lo"i,kih si-0ola 0ez dodira s istorijski- siste-i-a $iloso$ije. 4li su sa-e ove $iloso$ije slu.ile kao podr2ka za na,ine .ivota i, speci$i,no, za reli"ijska i politi,ka uverenja. ; ovoj knjizi nastoji-o da zapo,ne-o od na,ina na koji nauku razu-e nau,nik u svojinajstvarala,kiji- i najkriti,niji- raspolo.enji-a. <edjuti-, takodje 1e-o nastojati da ustanovi-o veze s istorijski- tipovi-a $iloso$ije poput idealiz-a i -aterijaliz-a koji su z0iljski slu.ili kao podr2ka -oralni-, reli"ijski- i politi,ki- uverenji-a. %a ovoj knjizi sa- radio oko pet "odina i o njeno- pristupu raspravljao sa razni- vrsta-a pu0like: sa studenti-a Harvardsko" kole=a i <asa,usetsko" instituta za tehnolo"iju, s protdiplo-ci-a na Harvardskoj protdiplo-skoj 2koli $izike, kao i sa razredi-a za o0razovanje odraslih na %ovoj 2koli dru2tveno" istra.ivanja u %&ujorku, iz-edju ostalih.
Pri korekturi i priredjivanju za 2ta-pu i-ao sa- dra"ocenu po-o1 /al$a Barhoua >izvr2no" sekretara 4-eri,ke akade-ije nauka i u-etnosti?. Pri prekucavanju i priredjivanju do0io sa- podr2ku od !lis 4ta-ijan, @in Brokharst, Harijet :rel i /ite Fernald. #rte.e je uradio Henri Fernald. zdava,ko odeljenje Prentis-Hola nk. 0ilo je od velike po-o1i pri priredjivanju -o" rukopisa. 6e-0ri=, dece-0ra '()A. FLP 8. F/4%6
Uvod. Od kakve je koristi filosofija nauke 1. Raskol izmedju nauke i filosofije

6ada ispita-o najstvarala,kije u-ove u dvadesetovekovnoj nauci, nalazi-o da su najve1i sna.no na"la2avali poentu da je 0liska veza iz-edju nauke i $iloso$ije ne-inovna. Prens Luj de Brolji, koji je stvorio talasnu teoriju -aterije >de Broljijevi talasi?, pi2e: ' ; devetnaesto- veku nastalo je razdvajanje iz-edju nau,nika i $iloso$a. %au,nici su s izvesnipodozrenje- "ledali na $iloso$ske spekulacije, za koje i- je pre,esto iz"ledalo da i- nedostaje precizna $or-ulacija i da napadaju jalove nere2ive pro0le-e. Filoso$i, zauzvrat, vi2e nisu 0ili zainteresovani za pose0ne nauke, zato 2to su se njihovi rezultati ,inili preuski-a. +vo razdvajanje je, -edjuti-, 0ilo 2tetno i za $iloso$e i za nau,nike. Prili,no ,esto ,uje-o od predava,a nauke da se studenti koji su prove1eni oz0iljno- istra.ivanju u nauci ne1e -u,iti 0esplodni- $iloso$ski- pro0le-i-a. <edjuti-, jedan od najkreativnijih ljudi u dvadesetovekovnoj $izici, 4l0ert 4jn2tajn, pi2e:B Sa si"urno21u -o"u re1i da su najsproo0niji studenti koje sa- susretao kao predava, 0ili du0oko zainteresovani za teoriju saznanja. Pod 9najsproo0niji- studenti-a9 podrazu-eva- one koji su se odlikovali ne sa-o u spretnosti ne"o i u nezavisnosti prosudjivanja. +ni su voleli da zapo,inju rasprave o aksio-a-a i -etodi-a nauke i svojo- nepopustljivo21u u od0rani svojih -i2ljenja dokazivali da i- je ovo pitanje 0ilo va.no. +va zainteresovanost za $iloso$ski aspekt nauke koju pokazuju stvarala,ki i -a2toviti u-ovi razu-ljiva je ako se priseti-o da su te-eljne pro-ene u nauci uvek 0ile pra1ene du0lji- kopanjepre-a $iloso$ski- te-elji-a. Pro-ene poput prelaza od ptole-ejsko" na kopernikanski siste-, od euklidske na neeuklidsku "eo-etriju, od njutnovske na relativisti,ku -ehaniku, kao i na ,etvorodi-enzionalni zakrivljeni prostor izazvali su korenitu pro-enu u na2i- zdravorazu-skio0ja2njenji-a sveta. z svih ovih raz-atranja svako ko ho1e da do0ije zadovoljavaju1e o0ja2njenje nauke -ora1e da prihvati do0ar deo $iloso$sko" -i2ljenja. 4li 1e on uskoro ose1ati da ista stvar va.i za te-eljito razu-evanje nauke nastale u -a koje- razdo0lju istorije.
2. Nedostajua veza izmedju nauke i umanisti!ki dis"iplina

5rlo -no"o autora iz razli,itih slojeva .alilo je jednu veliku pretnju na2oj sada2njoj civilizaciji: du0ok raskol iz-edju na2e" 0rzo" napretka u nauci i na2e" neuspeha u razu-evanju ljudskih pro0le-a, ili, dru"i- re,i-a, raskol iz-edju nauke i hu-anisti,kih disciplina, koji se u raniji- razdo0lji-a pre-o21avao li0eralni- o0razovanje-. C Protepeno sla0ljenje li0eralno" o0razovanja zao2treno je dra-atizovao /o0ert Ha,inz D u svojinapo-ena-a o -estu 9$iloso$ije9 na na2i- univerziteti-a. ; svi- razdo0lji-a pre devetnaesto" veka
1 2
Louis De Broglie, L'Avenir de la Science (Paris: Plon, 1941). Albert Ajntajn, u svom ne rologu o !rnstu "a#u, Physikalische Zeitschrift, $ol. 1% (191&), ''.
1(1)). Encyclopaedia Brittanica (tom %, +lana o ,obra-ov./u,) ras'rav0a o antite-i i-me1u ,'ro)esionalnog vo2ational, i ,liberalnog, obra-ova/a. 3no 'rvo naglaava ne'osre4ne 'otrebe, a ovo 'osle4/e ,'re -au-ima 4ug 'ogle4 na 5ivot i 'otrebe -aje4ni2e,. 3no 'o uava 4a s'osobnosti stu4enta ra-vije nastavnim 'rogramom ,slobo4ni# umetnosti,, u 0u+uju6i matemati u, osnovne nau e, gramati u, /i5evnost, istoriju it4.
*
$iloso$ija i teolo"ija 0ili su sredi2nji pred-eti u svakoj instituciji visoko" o0razovanja. Sva pose0na podru,ja saznanja 0ila su koordinisana ideja-a prikazani- u te,ajevi-a o $iloso$iji. ; devetnaesto- i dvadesetoveku 9$iloso$ija9 je postala odsek -edju dru"i- odseci-a, poput -ineralo"ije ili slovenskih jezika ili ekono-ije. 4ko 0i se konsultovali nau,nici, ve1ina njih 0i 9$iloso$iju9 pro-atrala kao jedan od naj-anje va.nih odseka. ; tradicionalno- pou,avanju 9nedostaje veza9 u lancu koji tre0a da pove.e nauku s $iloso$ijo-. 4ko se pretpostavi da je ,ovek potekao od .ivotinjsko" sveta, tre0a da, kako 0is-o potvrdili ovu teoriju, otkrije-o 9nedostaju1u vezu9 iz-edju -aj-una i ,oveka, iz-edju prirode i duha. Ha,inz pi2e:) #ilj vi2e" o0razovEnja je -udrost. <udrost je znanje o na,eli-a i uzroci-a. Pre-a to-e, -eta$izika je najvi2a -udrost. ... 4ko se ne -o.e-o pozvati na teolo"iju, -ora-o se okrenuti -eta$izici. Bez teolo"ije ili -eta$izike univerzitet ne -o.e postojati. +n neuvijeno tvrdi da je -eta$izika, koja postoji nezavisno od nauke i ve,no je valjana, nu.na osnova za svako s-isleno univerzitetsko o0razovanje. ;-esto da se $iloso$ija prepusti zase0no- odseku, Ha,inz su"eri2e da: %a idealno- univerzitetu student ne 0i napredovao od najskorijih pro-atranja unatra" do prvih na,ela, ne"o od prvih na,ela do -a kojih nedavnih pro-atranja za koja tvrdi-o da su zna,ajna pri njihovo- razu-evanju. ... Prirodne nauke izvode svoja na,ela iz $iloso$ije prirode koja, sa svoje strane, zavisi od -eta$izike. ... <eta$izika, prou,avanje prvih na,ela, pro.i-a celinu. ... Favisne od nje i podredjene njoj jesu dru2tvene i prirodne nauke. +vaj pro"ra- se o,i"ledno zasniva na verovanju da i-a $iloso$skih na,ela koja su nezavisna od napredaka nauke, ali iz kojih se, u-esto to"a, -o"u izvesti stavovi nauke, prirodne i dru2tvene. %ez"oda s takvi- pro"ra-o- jeste, naravno, pro0le- nala.enja ovih na,ela trajne valjanosti. ,injenica je da se trajnost $iloso$skih na,ela -o.e odr.avati i ja-,iti jedino duhovni- ili svetovniautoriteti-a ili o0oji-a. %ikakvo univerzitetsko o0razovanje se ne -o.e zasnivati na -eta$izici ako se njen iz0or opredeljuje na osnovu autoriteta koji je neprestano pod kontrolo- pou,avanja.
#. Nauka kao ravnote$a du a

ako iz0or trajne -eta$izike ne iz"leda izvodiv, "lavna tvrdnja Ha,inza, potre0a za univerzitetskio0razovanje- zasnovani- na na,eli-a, u sla"anju je sa zahtevi-a 2iroko"rudo" $iloso$a i nau,nika kao 2to je 4l$red %ort 5ajthed. +n pi2e:A %a univerzitetu tre0a da vlada duh uop2tavanja. Predavanja tre0a upu1ivati oni-a koji-a su do0ro poznate pojedinosti i protupak. To 1e re1i, do0ro poznati -akar u s-islu da su toliko podudarni s prethodno postoje1i- o0u,avanje- da se lako -o"u ste1i. Toko- 2kolsko" perioda student se -entalno savija preko dja,ke klupe3 na univerzitetu on tre0a da ustane i po"leda unaokolo. ... Funkcija univerziteta jeste da va- o-o"u1i da od0acite pojedinosti u korist na,ela. <edjuti-, ono 2to 5ajthed naziva 9na,eli-a9 nisu stavovi 9ve,ite -eta$izike9, koju Ha,inz su"eri2e kao osnovu svako" univerziteta. 5ajthed ka.e: 9 deal univerziteta nije toliko znanje koliko -o1. %&e"ov proao je da znanje de,aka pretvori u -o1 ,oveka.9 %a osnovu na2e" saznanja ,injenica napreduje-o do op2tih na,ela -etodo- koji u,i-o u nauci. ; svo- pristupno- o0ra1anju kao pro$esora $iloso$ije i istorije nauke na Londonsko- univerzitetu Her0ert :in"l je '(D*. "odine "ovorio o 9%edostaju1e,iniocu u nauci9.* +n je rekao:
7obert "ajnar4 8a+in- 7obert "a9nar4 8ut2#ins (1:99;<<<), ameri+ i 'e4agog, 're4se4ni i 'o+asni re tor =i a og univer-iteta o4 1929. 4o 19>1. go4ine. > Higher Learning in America (?e/ 8aven: @ale Aniversit9 Press, 19*&). & Al)re4 ?ort $ajt#e4 Al)re4 ?ort# B#ite#ea4 (1:&1C194%), tam'ano u je)tinoj e4i2iji "entor Boo , Aims of Education. % 8erbert Dingl 8erbert Dingle (1:9(;<<<), britans i nau+ni i )iloso), 'ro)esor istorije i )iloso)ije nau e, Aniver-itets i oleD, Lon4on.
4
<oj zadatak je da istra.i- kako je do2lo do to"a da jedan nara2taj toliko zapanjuju1e spretan u praksi nauke -o.e 0iti toliko zapanjuju1e ne-o1an u nje"ovo- razu-evanju, a teza koju .elida predlo.ijeste da stanje nesa-osvesno" auto-atiz-a u koje- se nauka danas nalazi proisti,e usled -anjka kroz ,itavu njenu istoriju kriti,ko" 2kolsko" rada unutar sa-o" nau,no" pokreta i izvodjenja $unkcije, ili -akar jedne od $unkcija, koje je kritika vr2ila za knji.evnost od najranijih vre-ena. %auka -ora i-ati veze, s jedne strane, s tvrdi- uporni- ,injenica-a, a sa dru"e strane, s op2tiideja-a. %auka nas u,i upravo korelaciji iz-edju to"a dvo"a. 8lavna stvar koju univerzitetski predava,i tre0a da daju studenti-a jeste interesovanje za -o"u1nost koordinisanja upornih ,injenica po-o1u apstraktnih na,ela. +vo je najvi2e op,injavaju1a te-a univerzitetsko" o0razovanja. + to-e 5ajthed ka.e:G +va ravnote.a u-a sada je postala deo tradicije koja zara.ava kultivisanu -isao. To je so koja .ivot ,ini slatki-. 8lavni proao univerziteta jeste da ovu tradiciju prenese kao 2iroko rasprostranjeno nasledje od pokolenja do pokolenja. Tre0a na- potpuno razu-evanje na,ela $izike ili 0iolo"ije, razu-evanje ne sa-o lo"i,ke ar"u-entacije, ne"o i psiholo2kih i sociolo2kih zakona3 ukratko, tre0a da nauku o $izi,koj prirodi dopuni-o nauko- o ,oveku. %e"uju1i rad e-pirijske nauke tre0a da stre-i-o pre-a isto- cilju koji su Ha,inz i dru"i .eleli da dose"nu neiz-enjivi- -eta$izi,ki- do"-a-a. 6ako 0is-o razu-eli ne jedino sa-u nauku ne"o i -esto nauke u na2oj civilizaciji, njen odnos pre-a etici, politici i reli"iji, tre0a nakoherentan siste- poj-ova i zakona unutar kojih prirodne nauke, kao i $iloso$ija i hu-anisti,ke discipline, i-aju svoje -esto. Takav siste- se -o.e nazvati 9$iloso$ijo- nauke9, on 0i 0io 9nedostaju1a veza9 iz-edju nauka i hu-anisti,kih disciplina 0ez uvodjenja ikakve ve,ite $iloso$ije koju 0i -o"li podr.avati jedino autoriteti. Potre0a za ovo- 9nedostaju1o- vezo-9 sna.no se ose1ala -edju na2i- studenti-a kole=a tokonedavnih "odina. Harvardski studentski savet je osnovao 6o-itet o nastavno- pro"ra-u, koji je '(DB. sa,inio izve2taj u koje- je 0ilo navedeno pis-o jedno" -ladi1a iz %evade kole=u :art-aut: 5eruje-o da li0eralno o0razovanje tre0a da pru.i sliku -edjupovezane celine prirode, uklju,uju1i ,oveka kao pro-atra,a. ... Tra.i-o da li0eralno o0razovanje daje realnu $iloso$iju saznanja zasnovanu na ,injenica-a. ... :o0ar nastavnik -o.e da poka.e relaciju iz-edju svo" te,aja i dru"ih te,ajeva.
%. &e li nau!nik 'u!ena neznali"a'(

+ko vek ranije raskol iz-edju nauke i hu-anisti,kih disciplina u na2e- sada2nje- svetu /al$ 5aldo !-erson( je pripisao -anjku ljudske privla,nosti u nau,no- pou,avanju. +n je pisao: 9Fa ovu ne,ove,nost postoji osveta. 6oju vrstu ljudH pravi nauka7 <ladi1 nije privu,en. +n ka.e: ne .elida 0ude- vrsta ,oveka kakav je -oj pro$esor.9 &edva da i-a ikakve su-nje da nastavnici $iloso$ije, istorije ili en"lesko" jezika i-aju -no"o ve1i uticaj na intelektualni i e-ocionalni sastav prose,no" studenta kole=a ne"o nastavnici -ate-atike ili he-ije. 5rlo -alo na2ih autora je na"la2avalo poentu da velika opasnost za na2u Fapadnja,ku kulturu -o.e iskrsnuti iz na2e" o0razovno" siste-a, koji o0u,ava preterano specijalizovane nau,nike, koje proslavlja javno -njenje. +vu situaciju -o.da nijedan autor nije okarakterisao toliko o2trou-no i podesno kao 2panski $iloso$ +rte"a i 8aset. 'I ; svojoj knjizi Pobuna masa on o nau,niku na2e" veka pi2e da 9sa-a
Al)re4 ?ort# B#ite#ea4, Science in the Modern orld, "entor Boo s 'revo4: !auka i moderni svet, ?olit, Beogra4, 19%&, str. *>. 9 7al) $al4o !merson 7al'# Bal4o !merson (1:(*;1::2), ameri+ i esejist i 'esni E Essays on "epresentative Man, 1:49E !ature, 1:*& u 'revo4u u: #gledi, Fra)os, Beogra4, 19:(, str. :1C12%E $he %onduct of Life, 1:&(. u 'revo4u: &prav'a(e )ivotom, s 're4govorom Gsi4ore He uli6, 1Glu-ije, Beogra4, 192*E 2"il'rom, For/i "ilanova2, 199%. 1( 8o-e 3rtega i Faset IosJ 3rtega 9 Fasset (1::*;19>>), 'ans i esejist i )iloso). G-vorno i-4a/e /egove /ige Po*una masa tam'ano je 19*(. go4ine. Ha4a je tam'ana ao: $he "evolt of the
:
nauka J koren na2e civilizacije J auto-atski "a pretvara u ,oveka -ase, ,ini od nje"a pri-itivca, -oderno" varvarina9. Sa dru"e strane, nau,nik je najprikladniji predstavnik na2e dvadesetovekovne kulture, on je 9visoka ta,ka evropsko" ,ove,anstva9. Pa ipak, pre-a 8asetu, nau,nik koji je stekao prose,nu o0uku danas ne zna za sve 2to ne ulazi u nje"ove specijalnosti i 9znanja9. <ora1e-o re1i da je on uena ne nalica, 2to je veo-a oz0iljna stvar, po2to podrazu-eva da je on oso0a koja ne zna, ne na na,in ,oveka koji ne zna, ne"o sa svo- hirovito21u neko"a ko je u,en. %a2 autor tvrdi da or"anizacija nau,no" istra.ivanja dozvoljava ljudi-a koji su intelektualno veo-a o0i,ni da steknu va.ne rezultate i protanu nepravedno sa-odopadljivi. Prili,na koli,ina stvarH koje se -oraju uraditi u $izici ili 0iolo"iji jeste -ehani,ki rad one vrste koju -o.e u,initi svako, ili "otovo svako. ; svrhu 0ez0rojnih istra.ivanja -o"u1e je podeliti nauku na -alene odeljke i zatvoriti se u jedan od njih i ostaviti se raz-atranja sve"a ostalo". ... 6ako 0i se do0ili prili,no o0ilni rezultati, nije ,ak ni potre0no i-ati ri"orozne poj-ove o njihovo- zna,enju ili ute-eljenju. +dlo-ak naveden iz +rte"e i 8aseta izvesno ne opisuje nau,ni rad ljudH kao 2to su %&utn ili :arvin ili, 2to se to"a ti,e, 4jn2tajna ili Bora, ali prili,no do0ro karakteri2e na,in na koji se 9nau,ni -etod9 opisuje u u=0enici-a i u,ionica-a, "de se vr2i poku2aj da se 9nauka o,isti od $iloso$ije9 i "de je ustanovljen izvestan rutinski tip nau,no" pou,avanja. Fapravo su se veliki napreci u nauci sastojali pre od pro0ijanja zidova koji dele, a neo0aziranje na zna,enje i ute-eljenje preovladava jedino u razdo0lji-a sta"nacije. 4ko nau,nici, koji u na2e- sada2nje- svetu i"raju o"ro-nu dru2tvenu ulo"u, ne tre0a da protanu klasa u,enih neznalica, o0razovEnje ovih ljudi ne s-e se o"rani,avati na ,isto tehni,ki pristup, ne"o -ora pridati punu pa.nju $iloso$sko- aspektu i -estu nauke unutar op2te" do-ena ljudske -isli.
). *e nolo+ki i filosofski interes za nauku

+du2evljenje napretko- u nauci nije uvek nastajalo na osnovu tehni,kih inovacija koje su 0ile s-i2ljene da 0i ljudski .ivot u,inile prijatniji- ili neprijatniji-, poput televizije ili ato-ske ener"ije. 6opernikanski siste-, pre-a koje- se na2a ze-lja kre1e kroz prostor, proizveo je opis sveta koji se ne 0i -o"ao izraziti na osnovu zdravorazu-skih poj-ova koje ,ovek 0e2e razvio kako 0i opisao -irovanje i kretanje u svo- svakida2nje- iskustvu. %&utnova -ehanika je uvela poj-ove 9sile9 i 9-ase9 koji su 0ili u nesla"anju sa zdravorazu-ski- zna,enji-a ovih re,i. +ve nove teorije izazvale su uz0udjenje daleko izvan -alene "rupe nau,nika i $iloso$a3 interesovanje za njih je nad-a2ilo interesovanje za -no"e ,isto tehni,ke napretke. Takav $eno-en se ponavljao opet i ponovo u intelektualnoj istoriji. +naj koji je svoje o0razovanje stekao u prvoj ,etvrtini ovo" veka 0io je svedok odu2evljenja izazvano" najavljivanje- 4jn2tajnove Teorije relativnosti, koja se nije -o"la $or-ulisati na osnovu zdravorazu-skih poj-ova, koji su tokoepoha slu.ili da 0i opisivali na2a iskustva o prostorni- i vre-enski- razdaljina-a. %a sli,an na,in, teorija koja se 0avi pona2anje- ato-skih i su0ato-skih ,estica >6vantna teorija? ne 0i se -o"la $or-ulisati kori21enje- zdravorazu-skih poj-ova 0rzine i polo.aja, uzroka i posledice, slo0ode i deter-iniz-a. 5ideli s-o da je u svi- razdo0lji-a u,inak nau,no" napretka na zdravorazu-sko tu-a,enje prirode 0io sna.an i podsticao interesovanje za nauku ni2ta -anje ne"o 2to je izvr2io u,inak na tehni,ki pro"res. nteres za nauku koje ne poti,e od njenih tehni,kih pri-ena ne"o od njeno" uticaja na na2u zdravorazu-sku sliku sveta -o.e-o ukratko nazivati 9$iloso$ski-9 intereso-. %au,no pou,avanje u na2i- 2kola-a vi2e" o0razovanja najve1i- delo- je zane-arivalo ovaj $iloso$ski interes, pa je ,ak pro"la2avalo du.no21u nastavnika da nauku prikazuje kao potpuno izolovanu od njenih $iloso$skih i-plikacija. 6ao ishod ove vrste o0u,avanja polo.aj nastavnika nauke -edju njihovi- su"radjani-a unekoliko je protao nezadovoljavaju1i. ; stupci-a -a"azina koji su prove1eni kulturalni- pro0le-i-a i u propovedaonica-a na2ih crkava svih veroispovesti tvrdilo se da je nauka izvr2ila velik doprinos re2enju
Masses, "entor Boo s u 'revo4u na sr's i: Ale)KFra4a2, =a+a , 19::, str. <<< .
pre2nih ljudskih pro0le-a: po-irenje iz-edju nauke i reli"ije, po0ijanje -aterijaliz-a, vaspostavljanje verovanja u slo0odu volje i -oralnu od"ovornost. ; dru"i- kru"ovi-a, -edjuti-, tvrdilo se da je -oderna nauka podr.avala -aterijaliza- ili relativiza-, te doprinela potkopavanju verovanja u apsolutnu istinu i -oralne vrednosti. :a 0i se dokazale ove poente, pozivalo se na savre-ene $izi,ke teorije poput Teorije relativnosti i 6vantne teorije. 6ada oK0u,eno" $izi,ara >da ni ne "ovori-o o diplo-cu in.enjerstva? upita-o za nje"ovo -i2ljenje o ovi- pitanji-a, od-ah zapa.a-o da "a nje"ovo o0u,avanje u $izici nije sna0delo nikakvi- sudo-. :iplo-ac nauke 1e, ,injeni,no, ,esto 0iti 0espo-o1niji od inteli"entno" ,itaoca -a"azina za popularnu nauku. 5rlo -no"o nosilaca zvanja u $izici i in.enjerstvu 0i1e ne-o1no da pru.i ne2to vi2e od najpovr2nije" od"ovora, pa ,ak ni ovaj povr2an od"ovor ne1e 0iti ishod nje"ove pro$esionalne o0uke, ne"o koristi koju su izvukli od ,itanja nekih popularnih ,lanaka u novina-a ili dru"i- ,asopisi-a. Ltavi2e, -no"i od njih ne1e se ,ak ni prihvatiti davanja povr2no" od"ovora, ne"o 1e sa-o re1i: 9+vo nije -oje podru,je, i to je sve ,e"a i-a u vezi s ti-.9 4ko intelektualnu radoznalost ne zadovolji nastavnik nauke, .edni student uzi-a svoje duhovno pi1e ta-o "de -u se ponudi. ; naj0olje- slu,aju, on do0ija o0ave2tenja iz neko" popularno" -a"azina, ali ona -o"u 0iti lo2ija, te on -o.e protati .rtva ljudH koji nauku tu-a,e u slu.0i neke o-iljene ideolo"ije, koja je u -no"i- slu,ajevi-a 0ila antinau,na. +ni su tvrdili da su $izi,ke teorije na2e" veka 9napustile racionalno -i2ljenje9 u korist J ne zna- ta,no ,e"a, kao 2to ne -o"u za-isliti koja alternativa postoji za racionalno -i2ljenje u nauci. <o.e iz"ledati paradoksalno, ali iz0e"avanje $iloso$skih pitanja vrlo ,esto je diplo-ce nauke ,inilo zaro0ljenici-a zastarelih $iloso$ija. +vaj ishod 9izolacionisti,ko"9 stava u nau,no- pou,avanju ,esto su kudili oni nau,nici koji su sna.no pro-i2ljali $iloso$iju. Svako dete sti,e kroz svoje o0razovanje zdravorazu-sku sliku sveta, kratko "ovore1i, neku 9$iloso$iju9. +n u,i kako da koristi re,i poput 9-irovanja i kretanja9, 9vre-ena i prostora9, 9-aterije i duha9, 9uzroka i posledice9 itd. +vaj re,nik je 0lisko vezan za re,nik u koje- se izra.avaju i-perativi 9u,ini9 i 9ne-oj9 koji tre0a da upravljaju detetovi- pona2anje-. +va $iloso$ija, ste,ena toko- detinjstva i adolescencije, upravo je pre,esto ostajala zdravorazu-sko verovanje odraslo" nau,nika u svi- polji-a na koji-a on nije 9specijalist9. Sa dru"e strane, unutar sa-e nauke je ova 9zdravorazu-ska $iloso$ija9 ,esto istiskivana kriti,kijo$iloso$ijo-, napu2tanje- zdravorazu-sko" jezika. %ajupadljiviji pri-er jesu pro-ene u poj-ovnoj she-i pri "ovorenju o 9-irovanju i kretanju9, koje zapo,inju od 6opernika i nastavljaju se u na2e do0a kroz rad ljudH poput 4jn2tajna i Bora.
,. -astarele filosofije u spisima nau!nika

%a ovaj na,in, studenti nauke su stekli 9dvostruku li,nost9, neku vrstu shizo$renije usled kontrasta iz-edju nje"ove nau,ne -isli i nje"ove $iloso$ije iz detinjstva. +ve ,injenice -o.da niko nije $or-ulisao toliko o2trou-no koliko 4l$red %ort 5ajthed, jednako veli,anstven u nauci i $iloso$iji. +n kre1e '' od napo-ene da toko- razdo0lja -ale pro-ene u nauci za du.e vre-e nisu osporavana neka osnovna na,ela i -o"u se prihvatati 0ez -no"o kritike. +n pi2e: Le"iti-no je >kao prakti,an savet u upravljanju kratki- .ivoto-? uzdr.avati se od kritike nau,nih $or-ulacija toliko du"o koliko 9radi9 superstruktura. 4li, prene0re"avati kada se an"a.uje u re$or-i ideja zna,i pretpostavljati ispravnost slu,ajnih $iloso$skih predrasuda upijenih od dadilje ili 2kolsko" u,itelja ili trenutnih na,ina izra.avanja. 5ajthed "ovori o 9slu,ajnoj $iloso$iji9 zato 2to od slu,ajnosti na2e" rodjenja zavisi koju $iloso$iju upija-o toko- svo" detinjstva. +n precizno isti,e ,inioce koji odredjuju ovu 9$iloso$iju9: na2e pred2kolsko o0razovanje, 2kolu, uklju,uju1i veronauku nedeljo-, pa ,ak i re,nik i sintaksu jezika u koje- s-o o0razovani. Pona2anje nau,nika koji se, 0ez propitivanja, pridr.avaju slu,ajnoj $iloso$iji svo" detinjstva i-a analo"iju u podru,ju reli"ije: pona2anje onih 9koji zahvaljuju Providjenju 2to su 0ili spaseni od za-r2enostH reli"ijsko" prou,avanja pute- sre1e rodjenja u pravoj veri9.
11
A svojoj /i-i $he Principle of "elativity (Lon4on: Lambri4ge Aniversit9 Press, 1922).
Po2to svoju $iloso$iju iz detinjstva nau,nici ,esto zadr.avaju uprkos pro-ena-a u nau,noj -isli, ,esto se de2ava da prikazi nauke sadr.e kao priklju,ke zaostatke zastarelih $iloso$ija. +vu poentu je veo-a sna.no izlo.io !rnst <ah, koji je, nalik 5ajthedu, 0io jednako prodoran u nauci i $iloso$iji, iako je zastupao vrlo razli,ita "ledi2ta. +0ojica su se, -edjuti-, sla"ala u tvrdnji da 1e 0ez kriti,ke $iloso$ije nauka i sa-a protati sredstvo zastarelih $iloso$ija. <ah je napisao: 'B :o-en transcendentnM" naje nedostupan. ... skreno priznaje-, -edjuti-, da nje"ovi stanovnici nisu sproo0ni da podstaknu -oju radoznalost. %isa- $iloso$, ne"o sa-o nau,nik. ... <edjuti-, ne .elida 0ude- nau,nik koji slepo sledi vodjstvo neko" pojedina,no" $iloso$a, kao 2to se od pacijenta u <olijerovoj ko-ediji o,ekuje da sledi vodjstvo svo" lekara. ... %isa- nastojao da uvodi- neku novu $iloso$iju u nauku, ne"o pre da otkloni- staru i zastarelu. ... -a nekih po"re2ki koje su zapazili sa-i $iloso$i. ... +ne su se du.e odr.avale u nauci, "de su se suo,ile s -anje .ustro- kritiko-, kao 2to se vrsta .ivotinje koja je nesproo0na za pre.ivljavanje na kopnu -o.e sa,uvati na neko- udaljeno- ostrvu "de ne-a neprijatelja. ... <edjuti-, ove relikte zastarelih $iloso$ija u nauci osudjivali su ljudi ,ije su zaledje i ciljevi 0ili veo-a dru"a,iji od <ahovih i 5ajthedovih. <o.e-o navesti pri-er Fridriha !n"elsa, 'C najprisnije" saradnika 6arla <arksa'D u nje"ovo- nau,no-, $iloso$sko- i politi,ko- poduhvatu. +n je pisao: ') Prirodni nau,nici veruju da se oslo0adjaju od $iloso$ije njeni- zane-arivanje- ili zloupotre0o-. +ni, -edjuti-, ne -o"u u,initi nikakav po-ak 0ez -isli, a za -isao i- tre0aju odredjenja -isli. 4li, ove kate"orije oni nepro-i2ljeno uzi-aju iz zajedni,ke svesti takozvanih o0razovanih oso0a, kojo- vladaju relikti zadu"o zastarelih $iloso$ija, ili iz ko-adi1a $iloso$ije koju su prinudno slu2ali na univerzitetu >koji nije sa-o $ra"-entaran, ne"o i -e2avina "ledi2ta ljudH koji pripadaju najraznovrsniji- i u"lavnonaj"ori- 2kola-a? ili iz nekriti,ko" ,itanja $iloso$skih spisa svake vrste. +tuda oni nisu ni2ta -anje u zato,eni2tvu pre-a $iloso$iji, a oni koji najvi2e zloupotre0ljavaju ro0ovi su upravo naj"orih vul"arizovanih relikata naj"orih $iloso$ija. +tkada je $iloso$ija 6arla <arksa i Fridriha !n"elsa, :ijalekti,ki -aterijaliza-, postala zvani,na $iloso$ija Sovjetsko" Saveza i nje"ovi- dr.ava-a saveznica-a, "ledi2ta izra.ena u ovo- navodu vr2ila su dalekose.an uticaj na stav sovjetske vlade pre-a nauci. ; svako- prikazu nauke tra"alo se za skriveno- $iloso$ijo- koja 0i -o"la 0iti neprijateljska pre-a $iloso$iji vladaju1e partije. +vaj ar"u-ent je u -no"i- slu,ajevi-a slu.io kao iz"ovor za "lajh2altovanje nauke od strEne dr.ave.
.. /nforma"ije ili 'razumevanje'(

; na2e vre-e vlada -ora da nau,no- istra.ivanju proveti vrlo -no"o pa.nje i $inansijske podr2ke. ; de-okratiji se nijedna vlada ne 0i -o"la upustiti u takav pro"ra- ako "a ne 0i podr.avali njeni "radjani3 ali "a oni ne 0i podr.avali ako ne 0i razu-eli 2ta je sve tu proredi. skrsao je pro0le- kako 0i "radjani -o"li nau,iti da prosudjuju izve2taje stru,njaka, npr. o iznosi-a dodeljeni- za istra.iva,ke
!rnst "a# !rnst "a2# (1:*:;191&), austrijs i )i-i+ar, 'si#olog i )iloso). A svojoj /i-i Erkenntnis und +rrtum (Sa,na(e i gre-ka) (I. A. Bart#: Lei'-ig, 19(>). 1* Mri4ri# !ngels Mrie4ri2# !ngels (1:2(;1:9>), nema+ i 'oliti+ i )iloso) i -astu'ni so2ijali-ma. 14 Narl 8ajnri# "ar s Narl 8einri2# "arD (1:1:;1::*), nema+ i 'oliti+ i )iloso) i so2ijalisti+ i vo1. "ar s i !ngels su, u tesnoj sara4/i, 'roi-veli )iloso)iju ,4ijale ti+ og materijali-ma,. 1> A svojoj /i-i .i/alektika prirode u 'revo4u brojna i-4a/a, i-me1u ostalog: <<< . 7u o'is ove /ige sastavio je !ngels i-me1u 1:%*. i 1::2, ali on nije bio -avren a4a je autor umro, te nije objav0en sve 4o 192>. go4ine. Pojavio se u GG tomu 'ubli a2ijO "ar sovog i !ngelsovog ar#iva, "os va, na nema+ om i rus om je-i u. !ngles i 'revo4, .ialectics of !ature (?e/ @or : Gnternational Publis#ers, 194(), ima 're4govor Pona B. H. 8al4ejna. 3va /iga je 'ostala -vani+na osnova -a sva o 'ri a-iva/e Miloso)ije nau e u Hovjets om Have-u.
12
projekte, a da nisu i sa-i specijalisti u nauci. @ej-s Brajant 6onant pi2e: 'A 9Svaki a-eri,ki "radjanin u dru"oj polovini ovo" veka do0ro 0i u,inio ako 0i poku2ao da razu-e i nauku i nau,nike 2to 0olje -o.e.9 <no"i ljudi su verovali da se ovaj cilj -o.e dosti1i popularizovanje- rezultata nauke, te,ajevi-a za o0razovanje odraslih na koji-a inteli"entni i zainteresovani ljudi na jez"rovit na,in -o"u saznati 9,injenice9 koje su otkrili nau,nici. 6onant je, -edjuti-, izrekao poentu da doznavanje- 9rezultata9 i 9,injenica9 laici ne 0i -o"li zado0iti nikakav sud o izve2taji-a nau,nika. 8radjaninu pre tre0a razu-evanje to"a kako u- nau,nika radi pri sticanju rezultata, a zajedno s nji-, to u koje- su s-islu ti rezultati 9valjani9 ili 9pouzdani9 i -o"u se iskoristiti kao osnova prosudjivanja. Pre-a 6onantu: Lek ne le.i u ve1e- rasprostranjivanju nau,nih in$or-acija -edju ne-nau,nici-a. Biti do0ro o0ave2ten o nauci nije isto 2to i razu-eti nauku. ... Potre0ni su upravo -etodi za saop2tavanje neko" znanja o taktici i strate"iji nauke oni-a koji nisu nau,nici. '* %eiskusnu oso0u koja poku2ava da kriti,ki ispituje predlo"e koje upu1uju nau,ni stru,njaci spre,ava upravo njeno nepoznavanje na,ina na koji takvi stru,njaci -isle i "ovore. 'G Siste-ati,an na,in za razu-evanje nauke, kao i za taktiku i strate"iju nauke, "lavni je sadr.aj svake $iloso$ije nauke. Prvo po"lavlje
0ana" koji povezuje nauku s filosofijom 1. !injeni"e i pojmovi

; svojoj pes-i 9Sonet za nauku9 !d"ar 4lan Po' optu.uje nauku na slede1i na,in: $auko% ti prava ki Starog vremena, ti umetnosti &oja si promenila sve stvari svojim ureim oima# 'a(to si tako grabila pesnikovo srce, )e(inarko, ija su krila *osa*ne stvarnosti+ ### 'ar nisi otela Dijanu i njenih koija+ , i vukla -ama*rija*u i njene (ume+ ... <oderni nau,nik 1e se te2ko slo.iti da se nje"ova nauka sastoji iz 9dosadnih stvarnosti9. Nto vi2e prou,ava-o nauku, to vi2e 1e-o uo,avati da nauka nije ni 9dosadna9, niti da "ovori o 9stvarnosti-a9. 9:ijanine ko,ije9 su -no"o 0li.e 9dosadni- stvarnosti-a9 na2e" svakida2nje" .ivota ne"o si-0oli koji-a -oderna nauka opisuje or0ite ne0eskih tela. 9Bo"inje9 i 9ni-$e9 iz"ledaju -no"o sli,nije ljudi-a koje sre1e-o u svo- svakodnevno- .ivotu ne"o elektro-a"netno polje, ener"ija ili entropija koja nastanjuje 9nevidjeni univerzu-9, koji, pre-a -odernoj nauci, o0ja2njava 9dosadne stvarnosti9 na2e" neproredno" ,ulno" pro-atranja. 6ada "ovori-o o nauci, uvek "ovori-o o dve ravni "ovora ili apstrakcije. Prva od njih je ravan svakodnevno" zdravorazu-sko" iskustva3 npr. kada pro-atra-o neku ta-nu ta,ku koja se kre1e s o0ziro- na neke dru"e ta-ne ta,ke. +vo je ravan neproredno" pro-atranja3 la0oratorijski izve2taji se 0ave ovi- prosti- ,injenica-a iskustva. +va prosta iskustva 0i se -o"la analizirati s psiholo2ko" "ledi2ta, ali to ovde ne1e-o ,initi3 uzi-a1e-o kao sa-orazu-ljivo da svi deli-o ova iskustva. Pod oviPejms Brajant Nonant Iames Br9ant Lonant (1:9*;<<<), ameri+ i nau+ni , 'e4agog i 4i'lomat, 're4se4ni 8arvar4s og univer-iteta 19**;19>*, viso i 're4stavni Hje4i/eni# Dr5ava u ?ema+ oj 19>*;19>>, ambasa4or Hje4i/eni# Dr5ava u ?ema+ oj 19>>;. 3bjavio: #n &nderstanding Science (?e/ 8aven: @ale Aniversit9 Press, 194%)E Science and %ommon Sense (?e/ 8aven: @ale Aniversit9 Press, 19>1). 1% I. B. Lonant, Science and %ommon Sense, op0 cit. 1: G. B. Lo#en an4 M. F. Batson, 1eneral Education in Science (Lambri4ge, "ass.: 8arvar4 Aniversit9 Press, 19>2). 1 !4gar Alan Po !4gar Allan Poe (1:(9;1:49), ameri+ i autor 'esama i 'ri'ovet Q. =esto se smatrao +ove om oji je u /i5evnost uveo ,4ete tivs u 'ri+u, i ,nau+nu )antasti u,.
1&
ne -isli-o da podrazu-eva-o kako se o ovi- prosti- iskustvi-a ne -o.e raspravljati na produ0ljeniji na,in, ne"o jednostavno da ova rasprava ne pripada $iloso$iji nauke. :ru"a ravan na koju s-o upu1ivali jeste ona op2tih na,ela nauke. +va je potpuno dru"a,ija od ravni zdravorazu-sko" iskustva. +vu potonju -o"u zajedni,ki deliti svi3 ona prva upotre0ljava jezik veo-a udaljen od svakida2nje" iskustva. %auka se u su2tini sastoji od ovih op2tih na,ela. F0irka pukih tvrdjenja o ta,ka-a koje i"raju nije nauka. Sredi2nji pro0le- u $iloso$iji nauke jeste kako od zdravorazu-skih tvrdjenja dospeva-o do op2tih nau,nih na,ela. 6ao 2to s-o rekli, ova zdravorazu-ska iskustva i tvrdjenja razu-eju i prihvataju svi. +va osnova prihvatanja do0ro je okarakterisana u stihovi-a veliko" a-eri,ko" pesnika 5olta 5it-ena: B )ogika i molitve nika* ne ube*juju, .laga noi pro*ire *ublje u moju *u(u, Samo ono (to se poka uje svakom oveku i "eni takvo je, Samo ono (to niko ne porie takvo je# Tvrdjenja ovo" tipa jesu: 9; ovoj so0i stoji okru"ao sto. Sada je ovaj sto po-eren iz ove so0e u susednu so0u.9 li: 9%a ovoj skali kazaljka se podudara s oznako- iz-edju dva i tri3 sada se polo.aj kazaljke -enja i ona pokriva oznaku iz-edju tri i ,etiri.9 + stavovi-a ovo" tipa izvesno je -o"u1e op2te sla"anje. %e tvrdi-o da takvi stavovi opisuju neku 9vi2u realnost9 ne"o dru"i stavovi3 niti pretenduje-o da je opisani svet 9realni9 svet. Takve stavove ,ini-o osnovo- celokupne nauke sa-o zato 2to se -edju ljudi-a prose,no" o0razovanja -o.e proti1i op2te sla"anje o to-e da li su, u neko- speci$i,no- slu,aju, takvi stavovi 9istiniti9 ili ne. %a "ovor koji se sastoji od takvih stavova -o.e-o upu1ivati kao na zdravorazu-ski "ovor, ili svakida2nji "ovor. +n 9je takav9, za 5olta 5it-ena, zato 2to 9se pokazuje svako- ,oveku i .eni9. 4li je situacija potpuno dru"a,ija ako raz-otri-o op2te stavove $or-ulisane apstraktni- ter-ini-a, poput 9Fakona inercije9, ili 9+,uvanja ener"ije9. Bilo da ih naziva-o principi-a ili pre-isa-a ili hipoteza-a ili uop2tavanji-a, jedna stvar je izvesna: o nji-a ne -o.e-o proti1i op2te sla"anje one vrste koje -o.e-o proti1i o zdravorazu-ski- stavovi-a. Pre-a to-e, prirodno, iskrsava pitanje: za2to prihvata-o neke op2te nau,ne stavove, a ne dru"e7 6oji su uzroci na2e" prihvatanja ovih op2tih stavova7 +vo je deli-i,no psiholo2ki i sociolo2ki pro0le-. +p2ti stavovi $izi,ke nauke nisu naprosto e-pirijske ,injenice. Oinjenica je da ljudi predla.u i prihvataju ove op2te principe: ova ,injenica, -edjuti-, ne pripada $izici, ne"o, reci-o, psiholo"iji ili antropolo"iji. Sto"a vidi-o da ,ak ni $iloso$iju $izi,ke nauke ne iscrpljuje sa-a $izika. ; $izici doznaje-o za neke od razlo"a za2to se ovi op2ti principi prihvataju, ali nipo2to sve njih. Filoso$ija nauke je deo nauke o ,oveku, i zaista, ne1e-o je razu-eti ako ne zna-o ne2to o dru"i- nauka-a o ,oveku, kao 2to su psiholo"ija, sociolo"ija itd. Svi razlozi za prihvatanje op2tih na,ela nauke pripadaju $iloso$iji nauke. 6oja je z0ilja relacija iz-edju zdravorazu-sko" iskustva i ovih op2tih principa7 &e li dovoljno zdravorazu-sko iskustvo7 &esu li op2ti stavovi nauke jednozna,no odredjeni, ili isti skup zdravorazu-skih iskustava -o.e dati podsticaj za razli,ite op2te stavove7 4ko je ovo potonje slu,aj, kako -o.e-o iza0rati jedan od ovih op2tih stavova pre ne"o neki dru"i7 6ako dospeva-o od jedno" J zdravorazu-sko" iskustva J do dru"o" J op2tih stavova nauke7 +vo je sredi2nji pro0le- $iloso$ije nauke. +vde 0is-o -o"li da opi2e-o, na preli-inaran i povr2an na,in, koja je relacija iz-edju nauke i $iloso$ije. 4ko na uo0i,ajeni na,in "ovori-o o lancu koji povezuje zdravorazu-sko iskustvo s op2tistavovi-a nauke, na kraju ovo" lanca, kako stavovi protaju sve op2tiji, -o.e-o postaviti $iloso$iju. 5ide1e-o da su, 2to vi2e se zalazi u op2tosti, to -anje ovi potonji jednozna,no odredjeni neprorednipro-atranji-a, kao 2to su i utoliko -anje izvesni. Fa sada ne1e-o dalje zalaziti u razlu,ivanje iz-edju nauke i $iloso$ije. + ovo- 1e-o raspravljati kasnije.
2. O1ras"i opisivanja
$olt $itmen Balt B#itman (1:19;1:92), ameri+ i 'esni . Fo4ine 1:>>. objavio je svoju glavnu -bir u 'esama 2lati trave. 7e ao je 4a je ,i4eja vo4i0a, /egovi# 'esama 4emo ratija, a 4a ,4emo ratija se5e -natno 4a0e o4 'oliti e ... +a u )iloso)iju i teologiju,.
2
Prikupljaju1i i 0ele.e1i veliku koli,inu zdravorazu-skih iskustava u izvesno- polju, -o.e-o na,initi du"e spiskove o,itavanja kazaljke ili opisa o0ojenih ta,aka koje i"raju. 4li, puki- 0ele.enje-, koliko "od ono -o"lo 0iti ta,no i opse.no, ne do0ija-o ni naj0la.i na"ove2taj kako da $or-uli2e-o teoriju ili hipotezu iz koje 0is-o na prakti,an na,in -o"li da izvede-o rezultate na2e" 0ele.enja. 4ko prosto postavi-o kao pro0le- nala.enje hipoteze koja 0i 0ila u prili,no- sla"anju s na2i- zapisi-a, ne iz"leda na- -o"u1e da do0ije-o nedvos-islen rezultat. &o2 koliko 'G('. "odine O. S. Pers C je pisao: 4ko hipoteze tre0a ispro0avati nasu-i,no, ili naprosto zato 2to pristaju izvesni- $eno-eni-a, -ate-ati,ke $izi,are sveta 1e zaokupiti toko-, reci-o, pola veka u proseku da svaku teoriju izlo.e proveri, a, po2to 0roj -o"u1ih teorija -o.e rasti do -ilijarde, od kojih sa-o jedna -o.e 0iti istinita, i-a-o -alo iz"leda da u na2e vre-e na,ini-o dalje solidne dodatke pred-etu. D 4ko izvr2i-o poku2aj da teoriju ili hipotezu postavi-o na osnovu zapisanih pro-atranja, u0rzo zapa.a-o da 0ez ikakve teorije ne 0is-o ni znali 2ta tre0a da pro-atra-o. Slu,ajna pro-atranja se o0i,no ne predaju nikakvo- uop2tavanju. %a ovoj ta,ki -o.da je pou,no pa.ljivo ispitati odlo-ak iz &ursa po itivne filosofije +"ista 6onta.) 6ont se pro-atrao kao otac 2kole -i2ljenja poznate kao 9Pozitiviza-9. Pre-a -i2ljenju koje ,esto zastupaju $iloso$i, on i nje"ova 2kola su preuznosili vrednost pro-atranja i -ini-izovali, ili pak od0acivali, o0razovanje teorija stvarala,ko- i-a"inacijo-. <edjuti-, on pi2e: 4ko, s jedne strane, svaka pozitivna teorija nu.no -ora 0iti zasnovana na pro-atranji-a, jednako je s-isleno, sa dru"e strane, da, kako 0i izvodili pro-atranja, na2i- u-ovi-a tre0a neka teorija. 4ko, pri raz-i2ljanju o $eno-eni-a, njih ne 0is-o pri,vrstili uz neka na,ela, ne 0i 0ilo -o"u1e da se ko-0inuju ova izolovana pro-atranja i da se iz njih izvedu -a kakvi zaklju,ci. Ltavi2e, ,ak ne 0is-o 0ili u stanju da ih utvrdi-o u na2i- u-ovi-a. +ve ,injenice 0i pred na2i- o,i-a uo0i,ajeno ostale nezapa.ene. +tuda je ljudski u-, od svo" nastanka, ste2njen iz-edju neophodnosti da stvara realne teorije i jednako pre2ne neophodnosti da se stvori neka teorija kako 0i se izvela s-islena pro-atranja. %a2i u-ovi 0i se na2li zaklju,ani unutar rdjavo" kru"a, ako ne 0i, na sre1u, 0ilo prirodno" izlaza kroz spontani razvoj teolo2kih poj-ova.A Teolo2ki poj-ovi su vrlo 0liski zdravorazu-sko- iskustvu. +ni tu-a,e stvaranje sveta od strane 0o"ova kao analo"no pravljenju sata od strane ,asovni,ara. 6asnije 1e-o videti da je ova vrsta analo"ije 0ila osnova svih -eta$izi,kih tu-a,enja nauke. %a ovoj ta,ki -ora-o 0iti raz"ovetno svesni ,injenice da nas puko 0ele.enje pro-atranja ne sna0deva ni,i- osi- 9ta,aka koje i"raju9, a da 9nauka9 ne zapo,inje ako ne podje-o od ovih zdravorazu-skih iskustava do jednostavnih o0razaca opisivanja, koje naziva-o teorija-a. /elacija iz-edju neprorednih pro-atranja i poj-ova koje koristi-o u 9nau,no- opisu9 "lavne su te-e koji-a se 0avi svaka $iloso$ija nauke. ;z-i-o sraz-erno prost pri-er, u koje- je ova relacija prili,no neproredna. Fa-isli-o da zavitla-o u vazduh neko telo J reci-o, opu2ak J 2ta ono ,ini7 4ko ovo u,ini-o -no"o puta J stotinu, hiljadu, stotine hiljada puta J prosto 1e-o na1i da je kretanje svaki put dru"a,ije. %a"o-ilavanje svih777 ovih pro-atranja o,i"ledno nije nauka. 4 ovo nije na,in na koji radi $izi,ar, osi- ako nije u podru,ju koje je vrlo sla0o razvijeno, o koje- ne zna "otovo ni2ta. 4ko ispituje-o $iziku, u,i-o neka pravila J za jednoo0razno kretanje, za u0rzano kretanje, za ko-0inacije jednoo0raznih i u0rzanih kretanja. +vo su she-e opisa. <ora-o ih iz-isliti pre ne"o 2to ih -o.e-o proveriti, ali kako da s-isli-o ove she-e7 +vde nastupa ljudska i-a"inacija. Poku2ava-o da za-isli-o neku jednostavnu she-u. 4li, koja je
=arls Han4ers Pers L#arles Han4ers Peir2e (1:*9;1914), ameri+ i )iloso), logi+ar i nau+ni . A je4nom te stu objav0enom u januaru 1:%:. u Popular Science Monthly 're4stavio je na+ela 'ragmati-ma, a verovatno se mo5e smatrati uteme0iva+em ove )iloso)s e ole. 4 $he Monist (1:91), maga-in 'osve6en )iloso)iji nau e. > 3gist Nont Auguste Lomte (1%9:;1:>%). Begova glavna /iga, %ourse de Philosophie Positive , -a'o+eta 1:*(, a -avrena 1:42. go4ine, objav0ena je u Pari-u u 'revo4u na sr's i: 3urs po,itivne filo,ofi/e, Anire s, ?i i6KLF, 19:9E .va uvodna predava(a, Nultura, Beogra4, 19&2. & Auguste Lomte, Positive Philosophy, slobo4no 'reveo i sa5eo 8arriet "artineau (?e/ @or : !. Blan2#ar4, 1:>:), $ol. GG. 'revo4: 3urs po,itivne filo,ofi/e, Aniver-itets a rije+, ?i i6, 19:9.
*
jednostavna7 <ora-o ispro0ati sve takve razli,ite za-i2ljene she-e kako 0is-o videli da li -a koja od njih opisuje z0iljsko kretanje na2e" papiri1a koji pada pri0li.no. ; u=0enici-a $izike nalazi se tvrdjenje da su ove she-e 9idealizovano kretanje9. +vo je izraz koji veo-a zavodi na po"re2an put3 on upu1uje na -eta$izi,ko u,enje koje dr.i da za svaki e-pirijski pred-et postoji nje-u od"ovaraju1a ideja. /ezultat 9idealizacije9 je sasvi- proizvoljan. /e,ju 9idealizovan9 ne ka.ete ni2ta osi- da poredite neki e-pirijski pred-et s neko- 9idejo-9 koju ste s-islili. Preostaje pitanje svrhe 5a2e" pravljenja ovo" izu-a777 s-i2ljanja ili 9idealizacije9: na pri-er, za neke pro0le-e 0ilo 0i korisnije idealizovati uo0i,ajenu at-os$eru kao vrlo "ustu sredinu, a za dru"e kao prazan prostor. %o, vrati-o se pitanju opu2ka koji pada. ; dana2njoj -ehanici svako kretanje poredi-o sa she-okoja je kretanje ta,kaste -ase u prazno- prostoru. 6ao ko-ponente kretanja zavitlano" tela raz-atra-o dva tipa kretanja, jednoo0razno u0rzano kretanje nadole i jednoo0razno kretanje vodoravno. Prvo od ovih naziva-o "ravitacioni- kretanje-, a dru"o inercijalni- kretanje-. z ove she-e -o.e-o izvesti -no"e korisne stvari, ali ne sve. +va analiza je pri0li.no ispravna za razredjen vazduh, ali ne toliko i za sredinu visoke viskoznosti. Tre0a na- izu-evanje neke dru"e she-e ako .eli-o da izra,una-o u,inak "uste ili viskozne sredine. +0razac po-o1u koje" opisuje-o kretanje u "usto-777 vazduhu jeste kretanje sa stalni9u0rzanje-9. Poja- u0rzanja je veo-a udaljen od ta,aka koje i"raju u na2i- neprorednipro-atranji-a. 4ko se polo.aj pokretno" tela -ate-ati,ki opisuje neko- proizvoljno- $unkcijovre-ena, u0rzanje se opisuje izra,unavanje- 9dru"ih izvoda s o0ziro- na vre-e9 u s-islu di$erencijalno" ra,una. Pro-atrati ekvivalent 9dru"o" izvoda9 u do-enu svakodnevno" iskustva zna,ilo 0i izvesti velik 0roj krajnje delikatnih o,itavanja kazaljke3 ne s-e-o za0oraviti da se 9dru"i izvod9 de$ini2e kao "ranica 0eskona,no" skupa vrednostH. Pre-a to-e, -o.e-o re1i da eksperi-entalni nau,nik uop2te ne pro-atra kvantitete koji se pojavljuju u o0rasci-a nau,no" opisa, u zakoni-a nauke. Sjuzan Lan"er * u svojoj knjizi /ilosofija u novom kljuu pi2e: Fa ,oveka u la0oratoriji777 ... uop2te se ne -o.e re1i da pro-atra z0iljske pred-ete svoje radoznalosti. ... ,ulni podaci na koji-a po,ivaju iskazi -oderne nauke, najve1i- delo-, jesu $oto"ra$ske ta,kice i -rljice, ili -astiljave zakrivljene linije777krivulje na hartiji. ... +no 2to je neproredno opa.ljivo sa-o je znak 9$izi,ke ,injenice93 ono zahteva tu-a,enje da 0i pru.ilo nau,ne iskaze. G
#. Razumevanje pomou analogije

Fa sada 1e-o kretanje pro-atrati sa-o u vrlo "usto-777 vazduhu. &e li ljudski u- zadovoljen onda ako zna ovu she-u stalno" u0rzanja7 %e, on pita a(to ono u0rzava nadole, a horizontalno ide jednoo0razni- kretanje-7 4ko .elite da ovo o0jasnite u,eniku >a u neko- s-islu svi s-o u,enici sveta?, ka.ete da ono u0rzava nadole pod uticaje- privla,enja Fe-lje. 4li, ako -alo raz-islite, shvatate da ovo uop2te nije o0ja2njenje. Lta je privla,enje7 ; srednjevekovno do0a o0ja2njenja su uvek 0ila antropo-or$na, a sastojala su se od poredjenja s ljudski- protupci-a. 5erovalo se kako te2ki pred-eti .ele da se koliko je to -o"u1e pri0li.e sredi2tu Fe-lje. Lto su se vi2e pri0li.avali, to su protajali razi"raniji i 0r.e su i2li. ako je danas istan,aniji, i dalje koristi-o poja- privla,enja. 4ko 0ele.i-o polo.aje opu2ka koji pada, deluje-o na ravni svakodnevno" iskustva. 4li, op2ti zakon nje"ovo" kretanja poku2ava-o da 9razu-e-o9 porede1i "a neproredno s privla,enje-, koje je psiholo2ki $eno-en na2e" svakodnevno" .ivota. %e zadovoljava-o se ti-e da svakodnevno iskustvo uvodi-o777predstavlja-o isklju,ivo neprorednipro-atranji-a tela koje pada.
Hu-anne N. Langer, Philosophy in a !e( 3ey (Lambri4ge: 8arvar4 Aniversit9 Press, 1942). Pretam'ano ao "entor Boo 194:. go4ine u slabom 'revo4u: Langer, 4ilo,ofi/a u novom k'u5u. Prou+ava/e simboli e ra-uma, obre4a i umetnosti, Prosveta, Beogra4, 19&% . Autor a je 5ivi 1:9>C<<< ameri+ i )iloso) i logi+ar. : +*id., '. 1> u i-4a/u "entor Boo str. &% 'revo4a.
%
Te.e je o0jasniti jednoo0razno kretanje tela. 6a.e-o da je ono prouzrokovano inercijo-3 svi zna-o 2ta ovo zna,i, zato 2to iz svakodnevno" iskustva zna-o da s-o inertni. nercija zna,i tro-ost, nedostatak .elje da se kre1e. %a pri-er, -ora postojati neki spolja2nji podsticaj da se ujutro ustane J neko predavanje koje se -ora pohadjati, ili o,ekivanje do0ro" doru,ka. %a osnovu ovo" poredjenja zakon inercije naiz"leda veo-a plauzi0ilan. Sa-o se pita-o777,udi-o za2to je ,oveku tre0alo toliko hiljada "odina da "a otkrije. <edjuti-, ovaj -etod o0ja2njenja uvodjenje- iskustva na2e sopstvene tro-osti sasvije proizvoljan. Stvari nisu toliko jednostavne koliko iz"ledaju. 4ko s-o u krevetu u vozu, ne -o.e-o prosto na osnovu svoje sopstvene tro-osti odrediti da li 1e-o 0ez napora ostati u krevetu ili 0iti iz0a,eni. 4ko se voz zaustavi ili pro-eni 0rzinu, na2a 9tro-ost9 nane po-a.e da ostane-o da -iruje-o u krevetu. Stvarno se do"adja upravo to da 90ez napora9 odr.ava-o svoju 0rzinu s o0ziro- na neke $izi,ke -ase. ; pri-eru voza ova -asa je na2a Fe-lja. 4li, iz pri-era Fukoovo" klatna ili odstupanja iz0a,enih projektila usled rotacije Fe-lje -o.e-o videti da je Fe-lja sa-o za-ena za neku ve1u -asu s o0ziro- na koju odr.ava-o svoju 0rzinu3 na pri-er, -asa na2e "alaksije. 4 kasnije 1e-o videti da ,ak ni ovo nije sasvi- ispravno. ; svako- slu,aju, analo"ija svakodnevno" iskustva tro-osti predvidja opa.ljive u,inke kretanja sa-o na vrlo nejasan na,in, koji je koristan tek u vrlo pose0ni- okolnosti-a. ; $izi,koj nauci je stvarno od zna,aja apstraktna she-a: svaka 0rzina 1e ostati konstantna s o0ziro- na neku speci$i,nu -asu koja sa,injava ono 2to naziva-o inercijalni- siste-o-. Poredjenje s $eno-eni-a svakida2nje" .ivota ne1e pokazati nikakvu nesa"lasnost s ovo- she-o-. Tro-ost i-a sa-o onoliko nejasnu analo"iju s inercijo- koliko i privla,enje i-a sa "ravitacijo-. 4ko za neku "rupu $eno-ena nadje-o jednostavnu she-u J npr. konstantno u0rzanje za telo koje pada u "usto-777 vazduhu J skloni s-o da -isli-o kako sledi: 96retanje s ta,no konstantni- u0rzanjejeste idealizacija z0iljsko" pada tela u "usto-777 vazduhu.9 /e, 9idealizacija9 na"ove2tava da izostavlja-o slu,ajna odstupanja od777 z0iljsko" kretanja, a zadr.ava-o sa-o 9su2tinski deo kretanja9, jednoo0razno u0rzano kretanje. Fa nau,nika ter-in 9su2tinski9 zna,i 9u vezi sa dostizanje- na-eravano" cilja9. 6oliko se ti,e na2e" pri-era, to zna,i 9u vezi s najjednostavniji- i najprakti,niji- opiso- pada u "usto-777 vazduhu9. %a ovaj na,in -o.e-o razlu,iti iz-edju 9su2tinskih9 i 9akcidentalnih9 ko-ponenti izvesno" kretanja. <edjuti-, postojala je preka potre0a da se postave op2tija pitanja, kao 2to je: koja su 9su2tinska svojstva9 kretanja uop2te uzev7 ili: 2ta je 9su2tina kretanja97 4ko .eli-o da ter-in 9su2tina9 upotre0ljava-o na isti na,in kao u specijalno- slu,aju, pod 9su2tinski- svojstvi-a9 neke stvari podrazu-evali 0is-o ona svojstva koja su nu.na da 0i se dosti"la izvesna svrha. Bez speci$ikovanja svrhe ter-in 9su2tinski7779 ne-a nikakvo raz"ovetno zna,enje, osi- ako postoji neka svrha koja se shvata kao sa-orazu-ljiva i nije je potre0no po-injati. 4ko neki o0jekt J npr. ku1u J "rade ljudi, jasno je da su 9su2tinska svojstva9 ku1e ona koja su va.na za "raditelja, svojstva koja je ,ine do0ro- ku1o- za .ivot ili ku1o- koja se -o.e prodati uz veliku do0it. <o.e-o, pre-a to-e, "ovoriti o su2tini neko" prirodno" o0jekta, ka-ena ili .ivotinje ili ljudsko" 0i1a, sa-o ako pretpostavi-o da je pri njihovo- stvaranju njihov tvorac i-ao neku odredjenu na-eru. 4ko "ovori-o o 9su2tini9 prirodnih o0jekata, te o0jekte pro-atra-o kao analo"ne ve2ta,kio0jekti-a koje je na,inio ,ovek. ( +va analo"ija se ili i-plicitno pretpostavlja ili ,ini eksplicitnopo-o1u upu1ivanja na tvorca $izi,ko" sveta. +vo- na,inu "ovora vrati1e-o se kasnije, kada 0ude-o raspravljali o -eta$izi,ki- tu-a,enji-a nauke.
%. 2ristotelova s ema prirodne nauke
Ht. R#omas A0uinas, Summa $heologica, Part G, Suestion P$G, #n $ruth, Mirst Arti2le u 'revo4u: Roma A vins i, +,a*rano d/elo, 1Flobus, Tagreb, 19:1E 2GCGG, ?a'rije4, Tagreb, 199(. Freat Boo Moun4ation objavio je i-4a/e u me im ori2ama malog 4ela SummaCe $heologicaCe, 'o4 naslovom: St0 $homas6 #n $ruth and 4alsity6 #n Human 3no(ledge .
9
Pri-etili s-o >u '. odeljku? da o nauci -ora-o "ovoriti na dve ravni. &ednu s-o nazvali ravni svakodnevno" zdravorazu-sko" iskustva, to jest ravni neproredno" pro-atranja. :ru"a je ravan op2tih na,ela nauke. %ije preterano re1i da je ve1ina nerazu-evanja777nesporazu-a u $iloso$sko- tu-a,enju nauke nastala z0o" to"a 2to nisu 0ili jasno shva1eni razlu,ivanje iz-edju ove dve ravni i na,in na koji su one povezane. ; ,itavoj istoriji $iloso$ije ove dve ravni neproredno" iskustva i apstraktnih re,enica i"rale su veliku ulo"u. +vi- razlu,ivanje- se pro$esor F. S. ,. %ortrop 'I 0avi u svojoj do0ro poznatoj knjizi Susret ,stoka i 'apa*a. +n raz-atra razlu,ivanje iz-edju sto,ne $iloso$ije >indijske, kineske? i Fapadne $iloso$ije >en"leske, $rancuske, ne-a,ke? i zaklju,uje: +rijentalni deo sveta usredsredjivao je svoju pa.nju na prirodu svih stvari u njihovoj e-ocionalnoj i estetskoj, ,isto e-pirijskoj i pozitivisti,koj neprorednosti. +n je te.io da kao sveukupni z0ir prirode stvarH shvati onu sveukupnost neproredno zahva1enih ,injenica koja je u ovo- tekstu ozna,ena kao ra2,lanjeni estetski kontinuu-. :ok je tradicionalni Fapad zapo,eo od ovo" kontinuu-a, a i dalje se vra1a nje"ovilokalni- udeli-a da 0i potvrdjivao svoje sintakti,ki777 $or-ulisane, protulaciono propisane teorije o struktura-a i o0jekti-a, ,iji puki korelati ili znaci jesu ele-enti slo.eno" estetsko" kontinuu-a, stok je sklon da svoju pa.nju usredsredi na ovaj ra2,lanjeni estetski kontinuu- po se0i i za se0e zarad nje"a sa-o".'' 8ovore1i jednostavnije: ra2,lanjeni estetski kontinuu- je sredi2nji pred-et sto,ne $iloso$ije. Fapadna $iloso$ija ovi- zapo,inje i postavlja teorije3 ako .eli da proverava teoriju, ona se vra1a ovo-e. 8lavni cilj Fapadne $iloso$ije nije ovaj ra2,lanjeni estetski kontinuu-, ne"o apstraktna pravila nalik o,uvanju -ase, ener"ije itd. %e zna- da li je ovo razlu,ivanje iz-edju sto,ne i Fapadne $iloso$ije ispravno ili ne. Lta "od -o.e 0iti istinito o stoku i Fapadu, -edjuti-, jedna stvar je izvesna J da postoje ova dva pristupa, neproredno ,ulno iskustvo i poj-ovne strukture. 6ako 0i se pru.io jasan i jednostavan prikaz to" 9Fapadnja,ko"9 pristupa nauci i $iloso$iji, -o.e-o zapo,eti od 4ristotela,'B ,iji spisi oli,avaju najstariji poku2aj siste-atsko" pristupa nauci i $iloso$iji. ; svojoj knjizi o $izici >u ovaj drevni spis uklju,ene su i $izika i $iloso$ija $izike? on opisuje 9prirodni put istra.ivanja9. +n ka.e: Prirodni put istra.ivanja polazi od ono"a 2to naje lak2e saznatljivo i o,i"lednije, te napreduje ka ono-e 2to je sa-oo,i"lednije i intrinsi,no poj-ljivije ... jedna stvar je 0iti saznatljivo za nas, a sasvidru"a stvar 0iti o0jektivno saznatljivo. +vo je, onda, propisani -etod: napredovati od ono"a 2to naje jasnije, iako intrinsi,no zata-njenije, pre-a ono-e 2to je intrinsi,no jasnije i poj-ljivije. 'C :a 0is-o ilustrovali ovaj put istra.ivanja, -o.e-o upotre0iti ve1 po-enuti pri-er: rezultati na2ih pro-atranja na papiri1u koji pada neproredno su na- saznatljivi, zato 2to ih vidi-o svoji- o,i-a, ali su oni intrinsi,no zata-njeni, zato 2to ne slede neki plauzi0ilan zakon. Sa dru"e strane, zakoni inercije, ili uzro,nosti, i sli,no" poj-ljivi su i razu-ljivi, zato 2to odslikavaju neku analo"iju s na2i- veo-a 0lisko poznati- iskustvi-a. 4ristotel je .eleo da ka.e kako je jedna od te-eljnih odlika nau,no" -etoda da napreduje od ono"a 2to naje neproredno saznatljivo do ono"a 2to je poj-ljivo.
Uivi <<< ameri+ i )iloso). 7a-vio je originalne i4eje o )iloso)iji nau e, a 'osebno o me1uo4nosima i-me1u )iloso)ije nau e i 'oliti+ e )iloso)ije i-vesne gru'e u 'revo4u 'ostoji /egova Logika prirodnih i dru-tvenih nauka, 3bo4, Leti/e, 19&:. 11 M. H. L. ?ort#ro', $he Meeting of East and est (?e/ @or : R#e "a2millan Lom'an9, 194&), L#. 1( sli+no u Logici prirodnih i dru-tvenih nauka, 'ogl. $ i PPG$. 12 Aristotel (*:4;*22 're 8r.), gr+ i )iloso). ?e4ugo 'osle /egove smrti umro je i +uveni osvaja+ i 4r5avni Ale san4ar $eli i, oji bee bio Aristotelov u+eni , i +uveni bese4ni Demosten, oji je bio Ale san4rov ogor+eni ne'rijate0 me1u Fr2ima. Aristotel je, sve vreme, je4na o4 vo4e6i# li+nosti u nau2i i )iloso)iji. Begova uloga u nau2i +esto se 'ogreno s#vatala i minimi-ovala. ?a 'rimer, u svojoj /i-i $he Story of Philosophy sli+no u 'revo4u: %arstvo mudrosti, Nosmos, Beogra4, <<<E 2Dereta, Beogra4,<<< i- 192&. go4ine, oja je mo54a najbo0i 'o'ularni 'ri a- )iloso)ije, $il Djurant 'ie: ,Asle4 ne4ostat a teles o'a Aristotelova astronomija ... jeste tivo 4eti/astog i-mi0a/a., 1* Aristotle, Physics, in: $he orks of Aristotle, e4ite4 b9 B. D. 7oss (Lon4on: 3D)or4 Aniversit9 Press, 19(:V19>2) 'revo4: Aristotel, 4i,ika, FlobusKH?L, Tagreb, 19::.
1(
). Od 'z1rkani gomila' do 'pojmljivi na!ela'

; anti,koj i srednjevekovnoj nauci, nauka i $iloso$ija su 0ile deo jedno" lanca -i2ljenja i nisu se razlu,ivale jedna od dru"e. &edan kraj ovo" lanca doticao je tlo J neproredno opa.ljiva pro-atranja. Taj lanac ih je spajao sa dru"i-, uzvi2eniji- kraje- J poj-ljivi- na,eli-a. 4ristotelov na,in izra.avanja ovo"a danas se -o.e s pravo- kritikovati, ali nje"ova $or-ulacija, ,ak i danas, ostaje prakti,an okvir re$erencije koji je koristan za sve rasprave o relaciji iz-edju $iloso$ije i nauke. 4ristotel je rekao: 9%o, ono 2to je isprva jasno i o,i"ledno pre su z0rkane "o-ile, ,iji na- ele-enti i na,ela protaju poznati kasnije pute- analize.9'D Takva z0rkana "o-ila 0ila je na2e pro-atranje opu2ka koji pada. 6ada analizira-o ovu z0rkanu "o-ilu, do0ija-o princip inercije, poja- ta,kaste -ase itd. +vi potonji su shvatljivi poj-ovi. +vo je opis koji na izvestan na,in va.i za svako nau,no istra.ivanje. ,ak i kruto nastrojeni in.enjeri -oraju priznati da postoje dva tipa stavova: s jedne strane, stavovi s o0ziro- na neproredna pro-atranja i sirovo e-pirijska pravila koja in.enjer zove 9prakti,ni- pravili-a rules o$ thu-093 sa dru"e strane, poj-ljiva na,ela, poput zakona inercije. %iko ne -o.e pore1i da postoje ove dve ravni. &edna od najo,i"lednijih razlika iz-edju ove dve ravni jeste ova: in.enjer 1e rado iz-eniti svoja 9prakti,na pravila9 pod uticaje- novih pro-atranja, ali ne1e lako priznati da je takvo op2te na,elo kao 2to je zakon inercije po"re2no. 4ko dodje do iz0ora, on 1e o0i,no pretpostaviti da su po"re2na 0ila nje"ova pro-atranja, a ne zakon inercije. Lanac 1e 0iti korisna slika za razu-evanje distinkcije iz-edju nauke i $iloso$ije. +va distinkcija nije uvek postojala. ; anti,ko i srednjevekovno do0a ,itav lanac od pro-atranih ,injenica do poj-ljivih na,ela nazivao se nauko-, a takodje se nazivao i $iloso$ijo-. 4ko danas po"leda-o tradicionalni na,in predavanja nauke i $iloso$ije na univerziteti-a, nalazi-o da se one predaju na razli,iti- odseci-a. z-edju njih i-a -alo saradnje. %au,nici ,esto veruju da su $iloso$i sa-o pri,alice, a da je, uz to, ono 2to pri,aju 0es-islica. Filoso$ ka.e da je nau,nik ,ovek s vrlo uski- duho-, koji razu-e vrlo -alo podru,je3 dok je pred-etna -aterija $iloso$a svet kao celina. ,esto predla"ano o0ja2njenje "lasi da je nauka postala toliko specijalizovana da ,oveku vi2e nije -o"u1e da zna, kao 2to je slu,aj s 4ristotelo-, etiku, politiku, $iziku, poetiku, retoriku itd. :anas niko, tvrdi se, ne -o.e ste1i univerzalno znanje i razu-evanje. Svako je odve1 zauzet u,enje- radi 0lisko" upoznavanja s uski-777o specijalizovani- pred-eto-. Postoji izreka: 9%au,nik zna -no"o o -alo to"a3 $iloso$ zna -alo o -no"o to"a.9 8ovorenje o rastu1oj specijalizaciji u nauci, -edjuti-, ne kazuje celu pri,u. %a neke na,ine, nauka je danas -anje specijalizovana ne"o 2to je 0ila pre pedeset "odina: i-a znatno vi2e unakrsnih veza. /az-otrite, na pri-er, $iziku i he-iju J pre pedeset "odina one su se s-atrale veo-a razli,iti- polji-a. Studenti jedno" od ovih pred-eta 0ili su o0eshra0rivani da 9tra1e vre-e9 na predavanji-a prove1eni-a dru"o- od njih. Filoso$i su ,ak davali 9poj-ljiv9 razlo" za2to 1e $izika i he-ija uvek 0iti razdvojene jedna od dru"e: $izika je i-ala prola s kvantiteto-, a he-ija s kvaliteto-. Tu se onda razvilo podru,je $izi,ke he-ije, a kasnije i podru,je he-ijske $izike. :anas 0i 0ilo te2ko re1i koja je razlika iz-edju $izike i he-ije, a distinkcija postoji sa-o ako se opisuju najele-entarnija iskustva na najni.e- nivou apstrakcije3 2to je vi2i nivo apstrakcije, distinkcija je -anja. Fizi,ari su o0i,no prezirali he-iju zato 2to je 0ila sirovo e-pirijsko znanje, ne2to poput 9kuvanja9, ali se sada zakoni he-ije izvode iz $izike, iz ter-odina-ike, elektrodina-ike, kao i iz kvantne -ehanike. Pre-a to-e, sada je $izi,ari-a -no"o lak2e da u,e i razu-eju he-iju i, sli,no to-e, he-i,ari-a da u,e $iziku. sto stanje777uslovljenost postoji iz-edju $izike i 0iolo"ije, ili iz-edju ekono-ije i antropolo"ije. Sve donedavno, ove potonje su se s-atrale potpuno nepovezani-a. !kono-isti su 0ili ljudi koji su -o"li da prora,unaju trendove u raz-eni ro0e3 antropolozi su prou,avali pri-itivna ple-ena. :anas ekono-iju -ora-o razu-eti kao ple-enski o0i,aj, a ple-enske o0i,aje s ekono-sko"a "ledi2ta. Pre-a to-e, ne -o.e-o s izvesno21u re1i da danas ,ovek ne -o.e ste1i razu-evanje razli,itih podru,ja nauke. %estanak staro" jedinstva iz-edju nauke i $iloso$ije te2ko da se -o.e pripisati rastu1oj specijalizaciji u nauci.
14
+*id.
,. 'Nauka' i 'filosofija' kao dva kraja jednog lan"a

/aspravljali s-o o 4ristotelovo- opisu 9prirodno" puta istra.ivanja9, koji 9polazi od ono"a 2to naje lak2e saznatljivo i o,i"lednije, te napreduje ka ono-e 2to je sa-oo,i"lednije i intrinsi,no poj-ljivije...9 ,itava ova ideja se zasniva na ,injenici da i-a takvih op2tih na,ela koja su na- jasna i poj-ljiva iako udaljena od na2e" neproredno" iskustva. 4ko po"leda-o po svetu oko se0e, zapa.a-o razne vrste $izi,kih $eno-ena: kretanje planeta oko Sunca, kretanje ,estica u elektro-a"netno- polju itd. Fa2to se z0ivaju ovi $eno-eni, te za2to slede speci$i,ne zakone, nejasno je. ;lo"a op2tih na,ela jeste da na- u,ini plauzi0ilni- za2to se ovi $eno-eni z0ivaju na ovaj na,in, a ne na dru"i na,in. 4ko raz-otri-o lanac koji povezuje stavove o svo- neproredno- iskustvu s op2ti- stavovi-a nauke, -o.e-o upitati koja je ulo"a ovo" lanca u ljudsko- .ivotu. +vu ulo"u -o.e-o opisati opisuju1i o0a kraja lanca. Polazi-o od ono" kraja lanca 2to od"ovara neproredno pro-atrani- ,injenica-a, koje se opisuju u jeziku svakodnevno" .ivota. %astoji-o da postavi-o na,ela iz kojih -o.e-o izvesti ove opa.ljive ,injenice. z jedno" na,ela u neki- slu,ajevi-a -o.e-o izvesti o"ro-an 0roj opa.ljivih ,injenica. z %&utnovih') zakona -o.e-o izvesti ,injenice pro-atraju1i777koje se odnose kretanja ne0eskih tela3 iz elektro-a"netske teorije -o.e-o izvesti ,injenice koje se odnose na sve elektri,ne i -a"netne $eno-ene3 iz -endelovskih'A zakona -o.e-o izvesti o0rasce nasledjivanja itd. +va na,ela pru.aju orijentaciju u svetu ,injenica. +na napo-a.u u prakti,ni- pri-ena-a na2ih pro-atranja. +vaj kraj lanca -o.e-o, ukratko, nazvati eksperi-entalni- ili tehni,ki- kraje-. +va upotre0a lanca J postavljanje na,ela iz kojih -o.e-o izvoditi opa.ljive ,injenice i pri-ene opa.ljivih ,injenica J jeste ono 2to danas naziva-o 9nauko-9. 9%auka9 nije -no"o zainteresovana za to da li su ova na,ela plauzi0ilna ili ne. +vo poslednje ne 0rine -no"o nau,nika kao nau,nika. ; -no"i- u=0enici-a nalazi-o tvrdjenje da uop2te nije 0itno jesu li ili nisu ova na,ela plauzi0ilna. ; stvari, ovi u=0enici ka.u da principi dvadesetovekovne nauke, poput relativnosti ili kvantne teorije, uop2te nisu plauzi0ilni, ne"o paradoksalni i z0unjuju1i. Tako, ovaj 9eksperi-entalni ili tehni,ki kraj9 -o.e-o takodje nazvati i 9nau,ni- kraje-9 lanca. ; anti,koj nauci, -edjuti-, ljudi su takodje zahtevali da zakon inercije, na pri-er, 0ude podlo.an izvodjenju iz plauzi0ilnih ili poj-ljivih na,ela, poput principa dovoljno" razlo"a >ni2ta se ne -o.e desiti 0ez neko" uzroka? ili zakona ve,itosti supstancije >celokupna -aterija je ve,na3 ona se ne -o.e uni2titi ili stvoriti?. +vaj kraj lanca na koje- se zakoni $izike izvode iz poj-ljivih i sa-oo,i"lednih na,ela -o"u se nazvati 9$iloso$ski-9 kraje- lanca. Fakoni srednje op2tosti, $izi,ki zakoni, i sa-i se svode na zakone vi2e op2tosti koji su neproredno poj-ljivi. Svako 1e razu-eti za2to na- tre0a nau,ni kraj, ali za2to na- tre0a $iloso$ski kraj lanca7 %e-a su-nje da je, za prakti,ne svrhe, ,ove,anstvu uvek 0io potre0an ovaj $iloso$ski kraj. ,injenica je da je tako 0ilo toko- vekova, te da je tako i danas. 6ada su 0ili razvijeni principi relativnosti i kvantne -ehanike, neki ljudi su rekli: 9 z ovih principa -o.da -o.ete izvesti korisne rezultate, ali su oni nejasni, pa ,ak i paradoksalni. +ni slu.e izvesnoj prakti,noj svrsi, ali nisu Ppoj-ljiviP. +ve teorije ne Prazu-e-oP onako kao 2to s-o razu-eli njutnovsku -ehaniku.9 -a, naravno, vrlo razli,itih -i2ljenja koja se odnose na precizne uslove pod koji-a neki princip s-atra-o 9poj-ljivi-9. %eki ljudi ka.u da su oni 9direktno intuitivno sa"ledani9. :ru"i na"la2avaju poentu da je pitanje o to-e koje principe ljudi s-atraju 9poj-ljivi-a9 $unkcija istorijske evolucije. ; svako- slu,aju, postoji ,e.nja za ovi- 9razu-ljivi-9 principi-a3 ovo je psiholo2ka ,injenica. 4li, koju potre0u su zaista zadovoljavali takvi principi7 To ne -o.e 0iti nau,na potre0a, ili 0i ti principi 0ili naprosto nau,ni principi, nalik zakoni-a $izike, te i opravdani njihovi- e-pirijski- rezultati-a.
Gsa Butn je 5iveo i ra4io o o 1%((. go4ine (1&42;1%2%). Pre4lo5io je /utnovs e -a one reta/a, oji su bili osnova -a ra-umeva/e svi# 'romena i 4oga1ajO u )i-i+ om svetu. Hve 4o 'rvi# 4e2enija 4va4esetog ve a nije bilo oreniti# mo4i)i a2ija ovi# -a ona. 1& Fregor "en4el (1:22;1::4) bio je austrijs i alu1er oji je 're4lo5io teme0ne -a one geneti e (teorije nasle1iva/a). Pomo6u ovi# -a ona mo5emo 're4vi1ati, na 'rimer, is#o4e u rta/a 5utog, o ruglog gra a sa -elenim, sme5uranim gra om. 3va teorija (men4eli-am) bila je objav0ena 1:&&. go4ine.
1>
6roz rad nau,nika doznali s-o da opa.ljivi $eno-eni, koliko "od iz"ledali slo.eni, -o"u, u -no"islu,ajevi-a, 0iti pri0li.no izvedeni iz jednostavnih -ate-ati,kih $or-ula. Polo.aji tela koje pada -o"u se pri0li.no opisati $or-ulo-: 9;0rzanje je konstantno.9 Polo.aji planeta u odnosu na Sunce -o"u se pri0li.no opisati "ovore1i da su one 9s-e2tene9 du. kupino" preseka zvano" 9elipsa9. %au,nik 0i ove ,injenice opisao na slede1i na,in: polaze1i od pro-atranja polo.aja, nau,nik tra"a za jednostavno$or-ulo- iz koje 0i se -o"li izvesti pro-atrani polo.aji. Protupak po-o1u koje" se nalazi takva $or-ula naziva se 9indukcijo-9. Taj nalaz iziskuje upotre0u stvarala,ke i-a"inacije na strani nau,nika. 4ko ovo nala.enje $or-ule .eli-o da opi2e-o u svo- svakodnevno- jeziku, postoje dva na,ina nje"ovo" opisivanja. <o"li 0is-o re1i da je $or-ula 9izu-9 nau,nika, da ona nije 9postojala9 pre ne"o 2to ju je prona2ao nau,nik. Poredi-o je s izu-o- poput tele$ona, koji nije postojao pre ne"o 2to "a je 9izu-eo9 !le"zender 8rehe- Bel. Hipoteza ili $or-ula je proizvod ljudske i-a"inacije, nau,nikove inventivne -o1i. +na se -ora proveravati ,ulni- iskustvo-. <edjuti-, isto stanje stvarH takodje se -o.e opisati po-o1u jedne dru"a,ije analo"ije sa zdravorazu-ski- iskustvo-. <o"li 0is-o re1i da je ta $or-ula uvek postojala unutar opa.ljivih ,injenica. %au,nik je 9otkriva9, kao 2to je 6olu-0o 9otkrio9 4-eriku. %au,nik nije izu-itelj3 on 9vidi9 $or-ulu svoji- 9unutarnji- oko-9 "ledaju1i opa.ljive $eno-ene svoji- ,ulni- or"ani-a. %au,nik iskori21ava 9intuiciju9 da 0i otkrio tu $or-ulu. +vaj poslednji na,in opisivanja nau,nikove aktivnosti u sa"lasju je s 9veliko- tradicijo-9 sholasti,ke $iloso$ije,'* dok je opis nau,nikovo" rada kao 9izu-a9 vi2e u sa"lasju s linijo- Pozitiviz-a 'G i Pra"-atiz-a.'( Hans /ajhen0ah,BI u svojoj knjizi 0a*janje naune filosofije, isti,e da je za anti,ku i srednjevekovnu $iloso$iju 0ilo karakteristi,no da veruje kako postoji 9vidjenje na2i-777sopstveniu-ovi-a9, koje je analo"no vidjenju na2i- o,i-a. 6ao 2to svoji- o,i-a vidi-o o0like i 0oje, svojiu-ovi-a vidi-o ideje i op2te zakone. +vo je 0ila osnova naro,ito Platonove teorije ideja. B' Pre-a /ajhen0ahu, tradicionalna $iloso$ija je tvrdila kako sledi: Po2to $izi,ke stvari postoje, one se -o"u videti3 po2to ideje postoje, one se -o"u videti okou-a. ... <ate-ati,ko vidjenje Platon je tu-a,io kao analo"no ,ulno- opa.anju. BB <oderni nau,nik ka.e da su hipoteze i $or-ule rezultat i-a"inacije, a proveravaju se po-o1u poku2aja i po"re2ke. 4li 0i $iloso$ iz 9velike tradicije9 rekao da nau,nik 9vidi9 $or-ulu kroz opa.ljive
,H#olasti+ a )iloso)ija, je )iloso)ija oja se ra-vijala u Hre4/em ve u, a4a je anti+ a gr+ a misao, a 'osebno u+e/a Platona i Aristotela, bila mo4i)i ovana a o bi se u+inila s'ojivom s #ri6ans im 3t rove/em. !volu2ija ove ,veli e tra4i2ije, -a'o+ela je o4 Hv. Avgustina (*>4;4*(), 4ostigla svoj vr#una2 sa Hv. -a atoli e Romom A vins im u trinaestom ve u, te 4os'ela 4o s e'ti+nijeg i )le sibilnijeg sta/a u +etrnaestom i 'etnaestom ve u. 3va ,'o-na s#olasti a, je 'o'lo+ala 'ut -a 4oba nau e, oje je -a'o+elo u esnaestom ve u. 1: ?a-iv ,'o-itivi-am, 'rvobitno je bio 4at ,'o-itivnoj )iloso)iji, 3gista Nonta (vi4eti )usnotu >). A mo4ernijem i irem smislu 'o-itivi-am je 'ri a-an u /i-i: Positivism6 An Essay in Human &nderstanding 7i#ar4a )on "i-esa, 'reveli Peremi Bernstajn i 7oDer Butn (Lambri4ge: 8arvar4 Aniversit9 Press, 19>1). ?ema+ i i-vorni , 3leines Hand*uch des Positivismus , bio je objav0en 19*:. go4ine. 19 A+e/e 'ragmati-ma uveo je u teoriju sa-na/a =arls H. Pers 1:%:. go4ine. 2( 8ans 7aj#enba# 8ans 7ei2#enba2# (1:9*;19>*) obra-ovao se ao )i-i+ar. Postao je je4an o4 najstru+niji# i najista nutiji# 0u4i oji su gra4ili )iloso)iju nau e u 'rvoj 'olovini sa4a/eg ve a. Reorija relativnosti, vantna teorija, ao i teorija relativnosti 4uguju mu osnovne /ige o svojim logi+ oC em'irijs im i )iloso)s im teme0ima. Begova najnovija /iga, $he "ise of Scientific Philosophy (Ber ele9: Aniversit9 o) Lali)ornia Press, 19>1) 'revo4: "a7a(e nau5ne filosofi/e, ?olit, Beogra4, 19&4, sa4r5i rata i gotovo 'o'ularan 'regle4 sa4a/eg sta/a u ovim 'o0ima i /i#ovog istorijs og -ale1a. 21 Platon (42%;*4%. 're 8r.) bio je je4an o4 najve6i# gr+ i# )iloso)a. Begova +uvena teorija i4ejO 'ola-i o4 'ret'ostav e 4a i-a 'ovrins i# )enomena oje o'a5aju naa +ula posto/e uo'tava/a, 'ravilnosti i smislovi u'rav0a/a (vre4nosti). Do 'ovrins e )enomene o'a5aju naa +ula, i4eje (uo'tava/a, 'ravilnosti i vre4nosti) o'a5aju ra-um i mi0e/e. Prema Platonovoj teoriji, ove ,i4eje, su ,trajnije, i ,stvarnije, nego 'osebne stvari oje o'a5aju +ula. 22 7ei2#enba2#, op0 cit., L#. 2, '. 2(. u 'revo4u: str. 49<<<
1%
$eno-ene pute- -o1i svo"a u-a. 4nalo"iju iz-edju neproredno" ,ulno" opa.anja i neproredne u-stvene intuicije stro"o777jasno na"la2ava 4ristotel, koji ka.e da 9kao 2to su ,ula uvek istinonosna s o0ziro- na svoje prave osetljive pred-ete, tako je i u- s o0ziro- na to 2ta neka stvar jeste.9 4 >Sv. za katolike? To-a 4kvinskiBC ka.e: 9+tuda se u- ne zavarava u po"ledu su2tine stvari, kao ni ,ula u po"ledu svo" pravo" pred-eta.9BD 5erovanje u ovu analo"iju o0ja2njava verovanje da na2 u- -o.e intuicijo- 9otkriti9 op2te zakone prirode, te -o.e i-ati pouzdanje da su oni istiniti.
.. 'Nau!ni' i 'filosofski' kriterijum istine

+vde -o.e-o postaviti pitanje: na koji- osnovi-a prihvata-o neke principe, a ne dru"e7 <o.e-o razlikovati dva razli,ita kriterija za istinu, ili, "ovore1i jeziko- 0li.i- zdravorazu-sko- jeziku, dva razlo"a za prihvatanje neko" principa. storijski je zani-ljivo da je ovo razlikovanje vrlo staro. %&e"a je takodje $or-ulisao To-a 4kvinski, predvodnik srednjevekovne $iloso$ije, u trinaesto- veku. 6riteriji koje je on razvio J i koje opisuje u svojoj Summa 1heologica J danas se i dalje -o"u s-atrati karakteristi,ni- razlikovanje- iz-edju dva dela na2e" lanca. B) &edan razlo" za verovanje u neki stav jeste da iz nje"a -o.e-o izvesti rezultate koji se -o"u proveriti pro-atranje-3 dru"i- re,i-a, u neki stav veruje-o z0o" nje"ovih posledica. %a pri-er, u %&utnove zakone veruje-o z0o" to"a 2to na osnovu njih -o.e-o prora,unati kretanja ne0eskih tela. :ru"i razlo" za verovanje J a srednjevekovna $iloso$ija "a je s-atrala najvi2i- J jeste 2to u neki stav -o.e-o verovati zato 2to se -o.e777da lo"i,ki izvesti iz poj-ljivih na,ela. S na2e" -oderno" nau,no" "ledi2ta pri-enjuje-o sa-o prvi od ova dva razlo"a. +vo -o.e-o zvati 9nau,ni- kriterije-9 u -oderno- s-islu. 6ao 2to isti,e To-a 4kvinski, ovaj kriteriju- nikad nije u0edljiv. Prosudjuju1i pre-a nje-u, nalazi-o, na pri-er, da su zaklju,ci izvedeni iz izvesno" skupa principa u sa"lasnosti s pro-atranje-. Tada -o.e-o zaklju,iti jedino da ovi principi -o"u 0iti ispravni, ali ne sledi da oni -oraju 0iti ispravni. <o"lo 0i 0iti da 0i se isti pro-atra,ki rezultati -o"li izvesti iz neko" dru"a,ije" skupa principa. Tada na2a pro-atranja ne -o"u odlu,iti iz-edju dva razli,ita principa. %a pri-er, ne,iji nov,anik je iznenada nestao. <o.e-o na,initi hipotezu da "a je ukrao neki de,ak, te -o.e-o izvesti zaklju,ak da ako "a je ukrao de,ak, nov,anik 1e nestati. 4li, ako je nov,anik ukrala devoj,ica, sledio 0i isti rezultat. 4ko na,ini-o hipotezu da je nov,anik ukrao de,ak, a onda uo,i-o da nije nestao nikakav nov,anik, -o.e-o zaklju,iti da je hipoteza la.na. 4li, ako je nov,anik i2,ezao, hipoteza -o.e 0iti istinita, ali ne nu.no. Po2to nikad ne -o.e-o za-isliti sve -o"u1e hipoteze, ne -o.e-o re1i da je izvesna hipoteza ona prava. %ijedna hipoteza se ne -o.e 9dokazati9 eksperi-ento-. spravan na,in "ovorenja jeste da se ka.e kako eksperi-ent 9potvrdjuje9 izvesnu hipotezu. 4ko neka oso0a ne nadje svoj nov,anik u svo- =epu, ovo potvrdjuje da u vezi s ti-777tu ne"de -o.e postojati lopov, ali to ne potvrdjuje. +na "a je -o"la ostaviti kod ku1e. Tako, pro-atrana ,injenica potvrdjuje hipotezu da "a je -o.da za0oravila. Svako pro-atranje potvrdjuje -no"e hipoteze. Pro0le- je koji se
Hv. -a atoli e Roma A vins i 5iveo je u trinaestom ve u u Gtaliji (122>;12%4). ?a osnovu aristotelovs e )iloso)ije ra-vio je o#erentan sistem oji je bio u s la4u s #ri6ans om teologijom. Postao je re're-entativni )iloso) 7imo atoli+ e 2r ve. Ta ra-li u o4 asniji# s#olasti+ i# )iloso)a, 'o uavao je 4a 'ostoja/e i svojstva Boga i-ve4e svetlo6u ra-uma, be- 'ribegava/a bo5ans om ot rove/u. ?ajve6i je 're4stavni ,ra2ionali-ma, u sre4/eve ovnoj misli. 24 Ht. R#omas A0uinas, Summa $heologica, 'reveli Mat#ers o) t#e !nglis# Domini2an Provin2e (?e/ @or : Ben-iger Brot#ers, 194%), Part G, He2t. P$G, He2on4 Arti2le, 3bj. 1. 2> +*id., Part G, Suestion 1, 3no(ledge of the .ivine Persons, Mirst Arti2le, 7e'l9, 3bj. 2. Hvr#a ra4i oje je Hv. Roma na+inio ovu 4istin 2iju bila je 4a se 'ovu+e linija i-me1u 4o a-O 'ostoja/a Boga, s je4ne strane, i 4o a-O 'ostoja/a Hvete troji2e, sa 4ruge. Postoja/e Boga, 'rema Hv. Romi, mo5e se i-vesti 0u4s im ra-umom, 'omo6u logi+ og lan2a o4 samoo+igle4ni# na+ela. Ali se -a verova/e u Hvetu troji2u mo5e 'o a-ati samo 4a ima 'lau-ibilne 'osle4i2e, 4o se /egovo ,'ostoja/e, ne mo5e 4o a-ati ra-umom, nego samo Bo5ans im ot rove/em.
2*
stepen potvrdjenosti zahteva. %auka je nalik detektivskoj pri,i. Sve ,injenice potvrdjuju izvesnu hipotezu, ali na kraju ispravna -o.e 0iti neka sasvidru"a,ija. Pa ipak, -ora-o re1i da u nauci ne-a-o dru"i kriteriju- istine osi- ovo". ; dru"o- slu,aju, $iloso$sko" kriterija istine, hipoteza se s-atra valjano- ako je izvodiva iz sa-oo,i"lednih, jasnih, poj-ljivih principa. +va dva kriterija rade777deluju na dva kraja na2e" lanca. %a nau,no- kraju ka.e-o da su principi dokazani njihovi- opa.ljivi- posledica-a. +vo va.i za najop2tije principe. 4li, ako zapo,ne-o od principa uzro,nosti, ili dovoljno" razlo"a, te poku2a-o da ih eksperi-ento- proveri-o na osnovu njihovih posledica, niz je prili,no -utan i za-r2en. Pre-a $iloso$sko- "ledi2tu, ovi principi i-aju tu prednost 2to su sa-oo,i"ledni. +va 9sa-oo,ilednost9 se izvorno zasnivala na verovanju u analo"iju iz-edju 9vidjenja pute- na2ih o,iju777sopstveni- o,i-a9 i 9vidjenja pute- na2e" u-a777sopstveni- razu-o-9. 6asnije 1e-o doznati >:ru"o po"lavlje, *. odeljak? za2to je potra"a za 9sa-oo,i"ledni- i poj-ljivi-9 principi-a nad.ivela verovanje u analo"iju iz-edju o,iju i >raz?u-a. 6riterije istine To-e 4kvinsko" predstavili s-o u 9-odernizovano-9 jeziku. 5erovatno je, -edjuti-, korisno znati nje"ovu izvornu $or-ulaciju. +n je pisao: /azu- se -o.e upotre0iti na dva na,ina kako 0i se ustanovila poenta: prvo, u svrhu pru.anja dovoljno" dokaza neko" principa, kao u prirodnoj nauci kada se -o.e izvesti dovoljan dokaz da se poka.e kako je kretanje ne0esa uvek s jednoo0razno- 0rzino-. /azu- se upotre0ljava i na dru"i na,in, ne kao777za pru.anje dovoljno" dokaza neko" principa, ne"o kao777za potvrdjivanje ve1 ustanovljeno" principa pokazivanje- podudarnosti nje"ovih rezultata, kao 2to se u astrolo"iji s-atralo da je teorija ekscentrika i epicikala ustanovljena zato 2to se njo-e -o"u o0jasniti opa.ljiva pojavljivanja ne0eskih kretanja3 -edjuti-, ne kao da777 0i dokaz 0io dovoljan, utoliko 2to ih ne0eska kretanja -o.e o0jasniti i neka dru"a teorija.BA
3. Prakti!na upotre1a 'filosofske istine'

Pre ne"o 2to pridje-o pitanju da li su ovi principi sa-oo,i"ledni ili ne, te za2to ih ne"uje-o, upitaj-o koja je 9prakti,na9 upotre0a ovih op2tih na,ela. Fa njih se pretpostavlja da opisuju univerzukao celinu, nje"ovu krajnju strukturu. Fa2to tre0a da ovo zna-o7 -a li to ikakvo" uticaja na na2e .ivote7 6akav je ovo uticaj7 S-atra-o da je ljudsko dru2tvo, na neki na,in, slika univerzu-a, da protupa-o na prirodan na,in ako protupa-o shodno zakoni-a univerzu-a. ,ovek i-a verovanje da 1e, kada $or-uli2e op2tu strukturu univerzu-a, u svoji- .ivoti-a uop2te uzev ljudi na izvestan na,in opona2ati ovu strukturu. <no"i ljudi ne1e shvatati da su se pona2ali na ovaj na,in. 4ko, -edjuti-, ide-o na veronauku, na rano- uzrastu nase uliva jedno "ledi2te o krajnjoj strukturi univerzu-a. Tradicionalna reli"ija je jedna od teorija koje -o.e-o dati o krajnjoj strukturi univerzu-a. Po-islilo 0i se, nepripre-ljeno, da $izi,ke teorije poput teorije kretanja ne 0i i-ale takav uticaj na us-eravanje ljudskih protupaka kakav pripisuje-o tradicionalnoj reli"iji, ali ovu teoriju vredi ispitati s to"a "ledi2ta. :revni zakoni su 0ili vrlo dru"a,iji od dana2njih. Fakoni kretanja za ze-aljska tela razlikovali su se od onih za ne0eska tela. Fa sva ze-aljska tela s-atralo se kako i-aju sklonost da se kre1u pre-a izvesnocilju J ka-enje nadole, a vazduh i pla-en na"ore. +va sklonost da se kre1e pre-a izvesnocilju s-atrala se karakteristi,ni- o0ele.je- celokupno" ze-aljsko" kretanja. Fa ne0eska tela se -islilo da se kre1u neprekidni- kru.ni- kretanje-. :ru"i- re,i-a, zakon kretanja je zavisio od supstancije tela. Fa ne0eska tela se verovalo da su na,injena od sasvidru"a,ije tvari ne"o ze-aljska J od i-aterijalne, istan,ane supstancije. Sve-ir 0i se sastojao od o0i,nije supstancije ze-aljskih tela i ple-enitije supstancije ne0eskih tela. Sli,no to-e, za svet se verovalo da se sastoji od ni.ih tipova 0i1a i vi2ih tipova. Sto"a je teorija kretanja 0ila od ve1e va.nosti u ,itavo- ,ovekovo- .ivotu J ona je podr.avala nje"ovo verovanje u hijerarhijsku strukturu dru2tva. +na je ohra0rila -oralno pona2anje ljudskih 0i1a. ,ak i u antici su postojali 9lo2i9 ljudi, koji nisu verovali u ovu razliku iz-edju ne0eske i ze-aljske supstancije J 2to su
2&
+*id.
potkopavali ovo verovanje, koje ljudi tre0a da i-aju. Platon je u 'akonima rekao da takve ljude tre0a zatvoriti.B* Svi koji se0e nazivaju peda"ozi-a >a svako ko se o0razovao .eli da 0ude peda"o"? veruju da je jedan na,in .ivota 0olji ne"o dru"i, te da -oraju podr.avati nau,ne teorije koje podr.avaju dru"a njihova verovanja. Sto"a ova op2ta na,ela uti,u na ljudsko pona2anje. %a neki na,in su po svoji- u,inci-a ova 9poj-ljiva9 na,ela prakti,nija ne"o $izi,ka na,ela. Tehni,ke posledice nauke su prorednije od 0ezo0zirne777otvorene nared0e neko-e o to-e 2ta -ora da ,ini. Sto"a su najop2tija na,ela, poj-ljiva na,ela, takodje prakti,na, ali na jednoj dru"a,ijoj ravni J na neki na,in, ona su i prakti,nija. 8ru0o "ovore1i, prava nauka nas sna0deva tehni,ki- sredstvi-a po-o1u kojih -o.e-o proizvesti oru.ja da porazi-o neprijatelja, ali $iloso$sko tu-a,enje nauke -o.e uputiti ,oveka na takav na,in da z0iljski iskori21ava oru.ja. +vu situaciju lako -o.e-o ilustrovati jedni- pri-ero- uzeti- iz anti,ke 8r,ke. ; svojoj Dr"aviBG Platon raspravlja o pitanju kako o0razovati 0udu1e vodje dru2tva pute- nastavno" pro"ra-a777 2kolovanje- koji 1e ih u,initi 9do0ri-9 vodji-a. &edan u,esnik u dijalo"u pokre1e pitanje to"a da li astrono-ija spada u taj nastavni pro"ra-777 i kako 0i se -o"la opravdati ovaj pred-et o0u,avanja. Sokrat, koji u dijalo"u predstavlja Platonovo -i2ljenje, na"la2eno od0acuje "ledi2te da astrono-iju tre0a pou,avati z0o" njenih tehni,kih rezultata, z0o" njene korisnosti u ze-ljoradnji ili -oreplovstvu. +va vrsta saznanja je irelevantna za 0udu1e" vodju. <edjuti-, ako tra"a-o za 9poj-ljivi- na,eli-a9 koja o0ja2njavaju kretanja ne0eskih tela, nalazi-o, shodno u,enju anti,ke 8r,ke, da planete pokre1u 0o.anska 0i1a, koja se kre1u po savr2eni- kru.nica-a, zato 2to su savr2ena 0i1a. +va $iloso$ska na,ela astrono-ije nisu odve1 korisna za tehni,ke svrhe, za z0iljsko prora,unavanje opa.ljivih polo.aja na s$eri777ne0eskosvodu. 4li, verovanje u ovo $iloso$sko tu-a,enje daje podr2ku verovanju u ne0eska 0i1a. +vo verovanje je, sa svoje strane, veo-a korisno za ohra0rivanje 9do0ro"9 pona2anja "radjana. z ovo" u"la Platon ka.e da je astrono-ija vrlo va.an pred-et u nastavno- pro"ra-u 0udu1ih vodja. 5rlo jasnu ideju o lancu koji povezuje nauku s $iloso$ijo- do0ija-o ako raz-otri-o pri-er astrono-ije kako ju je poi-ao Platon. Francuski $izi,ar, $iloso$ i istori,ar Pjer :e- B( istakao je da je, ukratko "ovore1i, Platon razlu,ivao tri stupnja astrono-ije: pro-atra,ku, "eo-etrijsku i teolo2ku >ili $iloso$sku? astrono-iju. +ne su u ovo- redosledu s-e2tene du. na2e" lanca. Platonove za-isli :e- opisuje na na,in koji je za nas veo-a koristan ako .eli-o da razu-e-o relaciju iz-edju nauke i $iloso$ije u vre-e kada su o0e jo2 sa,injavale jedan koherentan siste- -isli: Postoje tri stupnja znanja. %ajni.i stepen je znanje pute- ,ulno" pro-atranja. %ajvi2i stepen je saznanje ,isti- u-o-3 ono pro-i2lja ve,na 0i1a i, nadasve, suvereno777vrhovno do0ro. +va dva stupnja znanja podudaraju se s oni- 2to s-o prethodno nazvali 9z0rkani- "o-ila-a9 i 9poj-ljivi- na,eli-a9, ili 9stvari-a vidjeni- na2i- o,i-a9 i 9stvari-a vidjeni- na2i- >raz?u-o-9. :e- onda nastavlja: z-edju najni.e" i najvi2e" stepena saznanja nalazi se vrsta -e2ovito" i ukr2teno" rasudjivanja, koja zauzi-a proreduju1i stupanj. Saznanje rodjeno iz ovo" proreduju1e" rasudjivanja jeste "eo-etrijsko saznanje. +vi- tri-a stupnjevi-a saznanja od"ovaraju tri stupnja astrono-ije. <o.e iz"ledati ,udno 2to ne-a su-nje da se ono 2to naziva-o 9-oderno- nauko-9 razvilo iz ovo" 9-e2ovito" i ukr2teno" rasudjivanja9, koje o0ele.ava proreduju1i stupanj saznanja. :e- nastavlja:
A 4ijalogu La(s, in: $he .ialogues of Plato, Boo PGG, '. 9&%, 'reveo Benjamin Io/ett (?e/ @or : L#arles H2ribnerWs Hons, 1:%1) Platon, ZakoniKEpinomis, BGFT, Beogra4, 1199(, 22((*, str. <<<, Platon 'roglaava 4a a o bi nebes a tela ,bila stvari be- 4ue, i ne bi imala um, ona se ni a4 ne bi retala s ta o +u4esnom broj+anom ta+no6u,. Htoga, sva o o 'ou+ava materijalnoj 'riro4i Hun2a i -ve-4O 4aje 'o4sti2aj be-bo5nitvu i atei-mu. A /i-i P, 9(%, 9(: istog 4ijaloga Platon 're4la5e otre a-ne -a be-bo5nost. 2: Plato, "epu*lic, $GG, >2%C>*( u 'revo4u: .r)ava, NulturaKBGFT, Beogra4, 119>%, 219&&, *19%&, 4 199*E H? Liber, Tagreb, 19%%, str. <<< 29 Pjer Dijem Pierre Du#em (1:&1;191&), )ran2us i )i-i+ar, oji je 'ostao je4an o4 najista nutiji# istori+ara i )iloso)O nau e.
2%
,ulno opa.anje je od"ovorno za astrono-iju pro-atranja. +va vrsta astrono-ije prati za-r2ene krivulje koje opisuju zvezde. ... 8eo-etrijski- rasudjivanje- u- proizvodi astrono-iju koja je sproo0na777o-o"u1ava za precizne $i"ure i konstantne relacije. %epouzdane777nepravilne putanje koje zvezda-a pripisuje pro-atra,ka astrono-ija ova 9istinita astrono-ija9 za-enjuje jednostavni- i konstantni- or0ita-a ... za-r2ene i pro-enjive pojave jesu la.no saznanje. ... ,isti u- otkriva tre1u i najvi2u astrono-iju, teolo2ku >$iloso$sku? astrono-iju. ... ; konstantnosti ne0eskih kretanja on7a vidi dokaz postojanja 0o.anskih duhova koji su sjedinjeni s ne0eski- teli-a. CI
*(
Pierre Du#em, Syste8me du Monde (Paris: 8ermann et )ils, 191*), Deo G, Pogl. GG, 34. PGGG, ''.
1(()).
4rugo poglavlje Prekid lan"a 1. 5ako je nastupio prekid(

To-a 4kvinski je razlikovanje iz-edju ova dva kriterija za verovanje o0jasnio po-o1u pri-era koji je uzeo iz astrono-ije. ' 4ko .eli-o da sazna-o kretanje ne0eskih tela, iz poj-ljivih na,ela -o.e-o izvesti da se ona kre1u neprekidni- kru.ni- kretanje-, zato 2to su ne0eska tela savr2ena, 0o.anska 0i1a. %eprekidno kru.no kretanje je o,i"ledno savr2enije ne"o -a koje ne-kru.no ili isprekidato kretanje. ,ak se i u antici, -edjuti-, znalo da ovi zakoni kretanja koji proisti,u iz sa-oo,i"lednih na,ela ne pru.aju precizno pro-atrane polo.aje tela na s$eri. F0o" to"a je astrono-ija razvila teoriju epicikala ili superpozicije kru.nih kretanja razli,itih polupre,nika iz kojih su se -o"la izvoditi za-r2ena opa.ljiva kretanja ne0eskih tela. To-a 4kvinski je na"la2avao poentu da se teorija epicikala ne -o.e izvesti iz sa-oo,i"lednih na,ela. +na je 0ila u sa"lasju s pro-atranji-a, ali je -o"la 0iti la.na, po2to nije 0ila izvodiva iz poj-ljivih na,ela. Prekid u lancu koji spaja nauku i $iloso$iju razvio777proiza2ao je se iz ,injenice da kriteriju- za prihvatanje neko" na,ela nije 0io isti u o0a dela lanca naukaJ$iloso$ija, ili, dru"i- re,i-a, kroz ,itavu osu naukaJ$iloso$ija. %ekoliko puta s-o "ovorili o ovo- lancu koji spaja nauku i $iloso$iju, neproredna pro-atranja i poj-ljiva na,ela. +va poenta se -o.e ilustrovati "ru0i- crte.o-:
#/T!Q S4 ST/. BB : /!6T%4 %4;O% F L+S+FS6 +PNT4 P/+<4T/4%&4 6/4& 6/4& P+&<L& 54 %4O!L4 "r#e$ % +vaj lanac je ono 2to se naziva nauka plus $iloso$ija. :u. lanca i-a-o stavove raznih stepena op2tosti. S jedne strane, ,injeni,ka tvrdjenja3 sa dru"e, op2ta na,ela koja su jasna i poj-ljiva sa-a po se0i. z-edju ovih i-a-o tvrdjenja srednje op2tosti J +-ov zakon, B %&utnov zakon "ravitacije,C zakone elektrodina-ike,D <endelove zakone nasledjivanja) J koja nisu poj-ljiva po se0i, ali su korisna u teorija-a. +vo razlikovanje je o,i"ledno povezano sa dvostruki- kriterije- za verovanje. 4ko i-a-o stavove srednje op2tosti J zakone $izike, na pri-er J za2to veruje-o da su oni istiniti7 ; nauci koristi-o kriteriju- istine koji nala.e da iz ovih zakona -o.e-o izvesti ,injenice koje su u sa"lasju s iskustvo-. 6a.e-o da je zakon potvrdjen iskustvo-. 6ao 2to s-o po-enuli, la.no je re1i da se ovi zakoni srednje op2tosti ikada 9dokazuju9 eksperi-ento-, ili jo2 "ore, da se -o"u 9izvesti iz ,injenica9. Stav se -o.e izvesti sa-o iz op2tije" stava, a nikad iz ono" koji je -anje op2ti. %a pri-er, iz stava 9Svi ljudi su s-rtni9 -o.e-o izvesti ,injenicu da je neki pose0an ,ovek s-rtan, ali iz ,injenice da su svi pose0ni ljudi za koje zna-o 0ili s-rtni ne -o.e-o izvesti stav da 9Svi ljudi su s-rtni9. <edju 8rci-a je postojao ,ovek koji je rekao kako -u niko ne -o.e dokazati da je s-rtan. Sve dok je 0io .iv, od0ijao 0i da veruje kako je
$i4eti Prvo 'oglav0e, )usnota 2>. 3mov -a on, ,ja+ina ele tri+ne struje u olu sra-merna je ot'oru u 5i2i,, 're4lo5io je 1:2%. go4ine nema+ i )i-i+ar Feorg H. 3m Feorg H. 3#m (1%:%;1:>4). * Ta on a5e 4a 4ve me#ani+ e mase vre je4na na 4rugu silu oja je obratno sra-merna va4ratu /i#ove ra-4a0ine. Ta on je 're4lo5io ser Gsa Butn 1&:>. go4ine. 4 Di)eren2ijalne je4na+ine ele tromagnetnog 'o0a 'oti+u o4 britans og )i-i+ara Pejmsa Nlar a "a svela Iames Llar "aD/ell (1:*1;1:%9). > $i4eti Prvo 'oglav0e, )usnota 1&.
2 1
s-rtan, a kada je u-ro, niko -u ni2ta nije -o"ao dokazati. +p2ti stav je uvek proizvod sproo0nosti ljudsko" u-a3 ovaj protupak 0i se -o"ao zvati indukcijo-, induktivni- na"adjanje-, i-a"inacijo-. ; svako- slu,aju, to nije lo"i,ko izvodjenje. Sto"a, re,i-a >Sveto"? To-e 4kvinsko", u stav -o.e-o verovati z0o" nje"ovih posledica. Lto vi2e i-a posledica koje "a proveravaju777veri$ikuju, to 1e-o vi2e u nje"a verovati. 4li, kao 2to je takodje rekao, na ovaj na,in nikad ne -o.e-o dokazati 0ilo koji stav. Ptole-ejski siste- ili kopernikanski siste-, talasna ili korpuskularna teorija svetlosti A J iz o0e teorije se -o.e izvesti vrlo -no"o ,injenica. Prakti,no je ustanoviti ove stavove, koji se onda nazivaju na,eli-a ili hipoteza-a. >%e-a razlikovanja iz-edju na,ela i hipoteze. 6ada neku hipotezu po,ne-o da uzi-a-o oz0iljno, naziva-o je na,elo-.? %au,no "ledi2te jeste da se op2ti stavovi dokazuju ili potvrdjuju jedino svoji- posledica-a, da nije 0itno ono 2to 9intrinsi,no9 zna,e. S ovo" 9,isto nau,no"9 "ledi2ta, ne s-e se i-ati nikakva pose0na pristrasnost. +vo "ledi2te vezuje-o za nau,ni kraj na2e" lanca. :ru"i kraj lanca poti,e od .udnje da sazna-o 9za2to9. %auka nane "ovori 9za2to93 ona sa-o od"ovara na pitanja koja se odnose na to 2ta se de2ava, a ne 9za2to9 se to de2ava. +va .udnja da se pronadje 9za2to9 nije ni2ta vi2e ne"o .udnja da se nau,ni stavovi izvedu iz op2tih na,ela koja su plauzi0ilna i poj-ljiva. Takva .udnja poti,e iz verovanja da takva na,ela postoje. Bilo je, naravno, vrlo -no"o -i2ljenja o kriteriji-a za to 2ta je plauzi0ilno i poj-ljivo.
2. Organizmi!ka i me anisti!ka filosofija

Pre ne"o 2to raspravi-o zna,enje ter-ina 9poj-ljiv9, daj-o jedan istorijski pri-er nekih pro-ena u ono-e 2to se naziva 9poj-ljivi- na,eli-a9. /aspravlja1e-o o pro-eni od or"aniz-i,ke ka -ehanisti,koj $iloso$iji. +vo pru.a pri-er 9poj-ljivih9 na,ela na osnovu kojih se poku2avalo da se izvedu na,ela srednje op2tosti. Lta su u anti,koj i srednjevekovnoj nauci 0ila 9poj-ljiva9 na,ela iz kojih su se izvodili zakoni -ehanike7 5erovalo se da sve i-a izvesnu prirodu, te deluje shodno ovoj prirodi, 2to je zna,ilo7770ilo na-enjeno radi izvesne svrhe J priroda ptice je da leti, .a0e da ska,e, lekara da le,i >opti-isti,ki "ovore1i?, ka-ena da pada, di-a da se uzdi.e, ne0eskih tela da se kre1u neprekidni- kru.ni- kretanje-. Sve je delovalo shodno svojoj prirodi.* %a uop2ten na,in, 0ez pojedinostH, iz ovo" stava se -o"lo izvesti tvrdjenje kako 1e se pona2ati ka-en itd. %aravno, nikad se ne 0i verovalo u na,ela iz kojih 0i se -o"lo izvesti -a 2ta 2to je u upadljivo- nesla"anju s iskustvo-. ,injenica da je neko na,elo u sa"lasju s eksperi-ento- ne 0i, -edjuti-, 0ila jedini razlo" za verovanje u nje"a. +vo "ledi2te se -o.e nazvati or"aniz-i,ki- "ledi2te-, zato 2to je oslikavalo kao da sve deluje onako kako 0i ,inio or"aniza-. +p2ta ideja je 0ila da je na,in na koji deluje neki or"aniza- poj-ljiv. 4ristotel je rekao da je lak2e razu-eti kretanje .ivotinje ne"o kretanje ka-ena. :anas nas ovaj stav za,udjuje, po2to je na2e "ledi2te upravo suprotno. +vaj stav je karakteristi,an za or"aniz-i,ko "ledi2te. +ko 'AII. "odine >radjanje -oderne nauke o0i,no datuje-o od 8alileja i %&utna? razvila se ideja da zakone kretanja -ora-o zasnivati na novina,eli-a. %ajkarakteristi,niji je zakon inercije, koji oslikava da 1e telo 9po svojoj prirodi9 i1i u 0eskona,nost, u kojoj ne-a nikakvo" prola, ta,no suprotno or"aniz-i,ko- "ledi2tu. Po2to su se, -edjuti-, na po,etku devetnaesto" veka ljudi na njih navikli, njutnovski zakoni su se s-atrali poj-ljivi-, plauzi0ilni- na,eli-a sa-i-a po se0i. 9+r"aniz-i,ki9 po"led na svet 0io je za-enjen 9-ehanisti,ki-9. S ovo"a "ledi2ta, njutnovski zakoni su se s-atrali
Nor'us ularna (ta o1e -vana balisti+ a) teorija 'ret'ostav0ala je 4a se -ra svetlosti sastoji o4 mali# materijalni# +esti2a oje se re6u 'rema -a onima me#ani e. Ralasna (ili on4ulatorna) teorija 'ret'ostav0ala je 4a ire/e svetlosti treba smatrati ire/em talasO u ne're i4noj sre4ini, sli+nim ire/u -vu+ni# talasa u va-4u#u ili vo4eni# talasa u o eanu. % ?ajbo0i na+in 4a se u'o-na s Aristotelovim i-vornim u+e/em jeste 4a se 'ro+ita /egova /iga #n the Heavens (De Laelo), in: $he orks of Aristotle, 'rire4io B. D. 7oss (Lon4on: 3D)or4 Aniversit9 Press, 19(:V19>2) 'revo4: # ne*u, "o4erna, Beogra4, 199(.
&
najpoj-ljiviji- i najplauzi0ilniji- zakoni-a. G %o, kretanje .ivotinja je te2ko o0jasniti. ;0rzanje ,oveka koji izlazi iz u,ionice vrlo je lako o0jasniti, shodno or"aniz-i,ki- na,eli-a, opisuju1i ,ovekovu na-eru J na pri-er, na-eru odla.enja na ru,ak J ali je ovo u0rzanje vrlo te2ko razu-eti s -ehanisti,ko" "ledi2ta. 8odina-a unazad je u Be,u dolazak prvo" -otorno" auto-o0ila 0io krupan do"adjaj. Postoji pri,a da je -otorni auto-o0il in.enjer o0jasnio nadvojvodi, koji 777"a je vrlo pa.ljivo slu2ao, a, kada je in.enjer zavr2io, nadvojvoda je rekao da i-a sa-o jedna stvar koju ne razu-e J "de je konj7 ; or"aniz-i,koj tradiciji on nije -o"ao razu-eti da 0ilo 2ta osi- or"aniz-a -o.e proizvoditi silu. Sa dru"e strane, u dvadesetoveku i-a-o pri,u o de,aku iz "rada %&ujorka koji nikad nije 0io video konja J -ora-o pretpostaviti da iz neko" razlo"a nikad ne 0e2e 0io na konjski- trka-a, jer ,ak i u ovo -ehanizovano do0a iz"leda da za konja postoji ovakva jedna upotre0a. <o.ete za-isliti nje"ovu zapanjenost onda kada je prvi put oti2ao na selo i video konja kako vu,e tovar. ; -ehanisti,koj tradiciji on je od-ah zapitao J "de je -otor7
#. 5ako je rodjena nauka u modernom smislu

&edan od najve1ih $iloso$a dvadeseto" veka 4. %. 5ajthed napisao je: 6roz ,itav svet i u svi- vre-eni-a 0ilo je prakti,nih ljudi, zaokupljenih nesvodivi- i tvrdo"lavi,injenica-a3 kroz ,itav svet i u svi- vre-eni-a 0ilo je ljudH $iloso$sko" te-pera-enta, koji su 0ili zaokupljeni tkanje-777s-i2ljanje- op2tih na,ela. ( ; 4ntici i Srednje- veku 0ilo je vrlo -alo saradnje iz-edju ova dva tipa ljudH. 5ajthed na"la2ava poentu da je nauka u -oderno- s-islu rodjena kada je zapo,ela takva saradnja, te kada su o0a interesovanja, za ,injenice i za ideje, 0ila ko-0inovana u jednoj i istoj oso0i. 9Sjedinjenje strasno" interesovanja za podro0ne ,injenice s jednako- prove1eno21u apstraktno- uop2tavanju777i-a o0likuje novinu u na2e- sada2nje- dru2tvu.9'I 5ilije- @ej-s'' je opisao ova dva tipa li,nosti u svojipredavanji-a o 9Pra"-atiz-u9. +n ih je nazvao 9tanko1utni-777ne.ni-9 i 9tvrdokorni-9 tipo-3 'B iz"ledalo -u je kao da isklju,ivo interesovanje za tvrde ,injenice na"ove2tava 9nepopustljivost9 karaktera. 5ajthed je pretpostavljao da saradnja iz-edju ovih tipova nije -o"la nastupiti pre ne"o 2to je rodjeno na2e 9sada2nje dru2tvo9. ; dru2tvu anti,ke 8r,ke 9$iloso$i9 ili 9nau,nici9 koji su 0ili zainteresovani za op2ta na,ela pripadali su vi2oj dru2tvenoj klasi od onih koji su se interesovali za 9tvrde ,injenice9 ili777 tehni,ku pri-enu, zanatlije i preduzetnike. +vi potonji su pripadali ni.oj klasi i nisu i-ali razu-evanje op2tih ideja. Fna-o, -edjuti-, da su anti,ki 8rci i /i-ljani ispoljavali divno u-e1e i ve2tinu u "radjenju, pa ,ak i na neki- polji-a -ehani,ko" in.enjerstva, ali znanje ovih anti,kih "raditelja i
8erman 8elm#ol2, ista nuti nema+ i )i-i+ar, )i-iolog, ao i 'si#olog, na'isao je u svom +uvenom te stu # o5uva(u energi/e (1:4%): ,Ta4ata )i-i+ e nau e je naj-a4 4a sve4e sve )enomene 'riro4e na sile 'rivla+e/a i o4bija/a. ... Hamo a o se ovaj 'roblem rei, sigurni smo 4a je 'riro4a s#vat0iva., 9 Al)re4 ?ort $ajt#e4 Al)re4 ?ort# B#ite#ea4 (1:&1;194%), Science and the Modern orld (?e/ @or : R#e "a2millan Lom'an9, 192>), L#. G 'revo4: !auka i moderni svet, ?olit, Beogra4, 19%&, 'ogl. 1. Nori6eno sa 4o-volom i-4ava+a. !ngles i matemati+ar i )iloso). Fo4ine 1924. 'reao je Atlanti 4a bi 'ostao 'ro)esor )iloso)ije na 8arvar4s om univer-itetu. 1( +*id. 11 $ilijem Pejms Billiam Iames (1:42;191(), ameri+ i 'si#olog i )iloso)E 're4vo4ni 'o reta 'o-natog ao 'ragmati-am. 12 Billiam Iames, Pragmatism Le2tures 4elivere4 at t#e Lo/ell Gnstitute in Boston, 19(%. 3bjav0eno u Bujor u i Lon4onu (19(%) sli+no u 'revo4u: $ilijam Pems, Pragmati,am, Nosmos, Beogra4, 19*&E re'ring: Dereta, Beogra4, 1991. A G 're4ava/u Pejms 4aje 'rimere ,ova 4va ti'a 4uevnog sastava, sle4e6im ontrastima: ,ra2ionalisti+ i, ( oji i4e 'omo6u na+ela) i ,em'iristi+ i, ( oji i4e 'omo6u +i/eni2O)E i4ealisti+ i i materijalisti+ iE 4ogmats i i s e'ti+ iE ,slobo4novo0ni, i )atalisti+ i.
:
in.enjera nije 0ilo 9$iloso$sko9 ili 9nau,no93 ono je 0ilo ,isto tehnolo2ko. %&ihovi -etodi nisu 0ili izvedeni iz 4ristotelove or"aniz-i,ke $izike. 6ontrast iz-edju anti,ko" i -oderno" pristupa tehni,ko- znanju opisuje jedan pro$esor pri-enjeno" in.enjerstva u savre-eno- /i-u: +no 2to -oderna nauka i industrija proti.u la0oratorijski- istra.iva,ki- provera-a, teorijskihipoteza-a izra.eni- u $or-ula-a ... za nauku i industriju anti,kih vre-ena protizalo se preno2enjetehni,ko" znanja ... i e-piri,ki- $or-ula-a, lju0o-orno ,uvani- i predavani- u tajnovitosi-0oli,ko- o0liku.'C <o"li 0is-o re1i da 9ni.i9 slojevi prikupljaju ,injenice, dok 9uzvi2eni9 unapredjuju na,ela. :odir iz-edju dva tipa saznanja o0eshra0rivali su dru2tveni o0i,aji. 4ko je ,ovek visoko" dru2tveno" statusa poku2avao da svoju 9$iloso$iju9 ili 9nauku9 pri-eni na tehni,ke pro0le-e, 0io je o2tro kritikovan. !ksperi-entalno proveravanje op2tih na,ela iziskuje -anuelni rad, koji su anti,ki 8rci pro-atrali kao zani-anje prikladno za ro0ove, ali ne i za slo0odne ljude. +vaj stav -o.e-o razu-eti ako u 4ristotelovoj knjizi o politici pro,ita-o nje"ovu od0ranu ustanove ropstva. +n je "ospodarevu vladavinu nad ro0o- poredio s vladavino- ljudsko" u-a nad nje"ovitelo-. /ekao je: %iti -o.e-o su-njati da je prirodno i uputno za telo da nji-e vlada du2a, a za e-ocionalni deo du2e da nji-e vlada u- ili deo u koje- pre0iva razu-, a ako se to dvoje postavi jednako, posledica je 2kodljiva za o0oje.'D z ove napo-ene on je izveo adekvatnu relaciju iz-edju ,oveka i .ivotinje, iz-edju -u2karca i .ene. 9 sti zakon podredjivanja9, nastavio je, 9-ora va.iti s o0ziro- na ljudska 0i1a uop2te.9 Pre-a nje-u: Postoje dve klase oso0a, a jedna je daleko in$eriorna u odnosu na dru"u kao telo pre-a du2i ili .ivotinja pre-a ,oveku ... ove oso0e su prirodni ro0ovi i za njih je koristan .ivot ropske pokornosti. ... Prirodni ro0 je racionalno 0i1e sa-o utoliko 2to shvata razu- a da "a sa- ne proeduje. 4 u ovo-e je ro0 dru"a,iji od ostalih .ivotinja, po2to nijedna od njih niti shvata razu- niti -u se pokorava. ') /o0 se pro-atrao kao 0i1e koje nije sproo0no da poi-a op2te ideje, ne"o sa-o da razu-e zapovesti o to-e kako da deluje u pose0ni- slu,ajevi-a. +vo je ta,na razlika iz-edju 9$iloso$a-nau,nika9 i zanatlije. +vaj poslednji tip oso0e uklju,ivao je, pre-a "ledi2tu u anti,koj 8r,koj, ne sa-o preduzetnike, ne"o i one koje -i naziva-o 9u-etnici-a9 J slikare, vajare, -uzi,are. 6oliko je u "r,ko- duhu 0io du0oko usadjen prezir pre-a -anuelno- radu, -o.e se videti u Plutarhovoj'A 0io"ra$iji veliko" atinsko" dr.avnika Perikla. '* #vetanje u-etnostH danas pro-atra-o kao veli,anstveni sjaj 9Periklovo" do0a9, ali je Plutarh napisao: :ivljenje nas ne navodi uvek da opona2a-o ono ,e-u se divi-o, ne"o, nasuprot to-e, dok s-o op,injeni deRlo-, ,esto prezire-o radnika. Sto"a s-o zadovoljni -io-irisi-a i purpuro-, dok nase 0oja=ije i proizvodja,i par$e-a pojavljuju u svetlu otrcanih -ehani,ara. ... 4ko se ,ovek preda ropskiili -ehani,ki- zaprolenji-a, nje"ova -arljivost u ti- stvari-a dokaz je nje"ove ravnodu2nosti pre-a
Fustavo Fiovannoni, $he Legacy of "ome , e4ite4 b9 L9ril Baile9 (Lon4on: 3D)or4 Aniversit9 Press, 192*), '. 4**. Autor je na X oli 'rime/enog in5e/erstva u 7imu. 14 Aristotle, Politics, in: $he orks of Aristotle, e4ite4 b9 B. D. 7oss (Lon4on: 3D)or4 Aniversit9 Press, 19(:V19>2), Boo G, > 'revo4: Politika, NulturaKBGFT, Beogra4, vie i-4a/a, &2((*, str. 21C24. 1> +*id. 1& Plutar# (4&;12(. 'osle 8r.), gr+ i biogra) i 'o'ularni )iloso). ?a'isao je +etr4esetest 'aralelni# 5ivota, biogra)ijO u 'arovima, u-imaju6i 'o je4nog Fr a i 7im0anina -aje4no. Plutarch's Lives, 'reveli Io#n Lang#orn Y Billiam Lang#orn (?e/ @or : 8ar'er an4 Brot#ers, 1:4&). G-abrano i-4a/e (u 0u+uju6i ,Peri la,) 'ojavilo se ao "entor Boo 'revo4: Plutar#, Atinski i rimski dr)avnici. G-bor i- &porednih )ivotopisa, Prosveta, Beogra4, 19&*, str. 119C12(E Slavni likovi antike. G-bor i- ,A'ore4ni# 5ivoto'isa,, GCGG, "ati2a sr's a, ?ovi Ha4, *199(, /. GG, str. >(E &sporedni )ivotopisi, GCGGG, ,August Lesare2,, Tagreb, 19::. 1% Peri le (49(;429. 're 8r.), +uveni atins i 4r5avni . Amnogome je o4govoran -a sjaj ati+ e umetnosti u svoje vreme. Bio je 'o rovite0 Mi4ije i 4rugi# veli i# umetni a.
1*
ple-enitiji- prou,avanji-a. %ijedan -ladi1 visoko" porekla ili slo0odnih777ple-enitih ose1aja ne 0i, pri "ledanju kipa &upitera u Pizi, po.eleo da 0ude Fidija >vajar? ... ili .eleo da 0ude 4nakreont ili Fileta, iako u.iva u njihovi- pes-a-a. &er, iako delo -o.e 0iti dopadljivo, nije nu.na posledica u"led za autora. 5idi-o da su u-etnike koji su stvorili ve,nu slavu 8r,ke, ljudi poput Fide 'G i 4nakreonta,'( 9prezirali9 njihovi savre-enici, zato 2to se nisu prove1ivali isklju,ivo 9ple-enitiji- prou,avanji-a9, 2to zna,i politici i $iloso$iji. Sli,no vrednovanje se vr2ilo u podru,ju nauke. :ok je ,ista -ate-atika kao intelektualni poduhvat pripadala 9ple-eniti-9 ili 9slo0odni-777uzvi2eni-9 prou,avanji-a, ilustracija "eo-etrije po-o1u -ehani,kih -odela s-atrala se 9nedostojno-9. Plutarh je, u 0io"ra$iji ri-sko" vojskovodje <arcela, BI izve2tavao da je "r,ki nau,nik 4rhi-ed B' svoji- -ehani,ki- sprava-a doprineo od0rani svo" rodno" "rada Sirakuze protiv ri-skih osvaja,a, BB ali, pisao je Plutarh, 4rhi-ed 9nije -islio da je izu-evanje naprava za vojne svrhe pred-et vredan nje"ovih oz0iljnih prou,avanja9. 5eliki $iloso$ Platon o2tro je kritikovao one nau,nike koji su teore-e ,iste -ehanike ili -ate-atike potvrdjivali pojedina,ni- provera-a. Pre-a Plutarhu, 9Platon ih je o2tro kudio s veliki- o"or,enje-, kao one koji kvare i uni.avaju izvrsnost "eo-etrije, ,ine1i da se ona od 0estelesnih i u-stvenih srozava na telesne i ,ulne stvari9. 6o "od da je pri-enjivao -ehani,ka orudja u "eo-etriji, -orao je 9iskori21avati -ateriju, koja iziskuje -no"o -anuelno" rada i pred-et je ropsko" prolovanja9. BC z ovo" stava jasno vidi-o da su eksperi-entalno istra.ivanje u -ehanici i $izici stari 8rci pro-atrali kao zani-anje koje 0i slo0odno" ,oveka unizilo i spre,ilo "a da ne"uje 9ple-enita prou,avanja9 $iloso$ije i politike. Sada -o.e-o razu-eti da: LtesnoS sjedinjenje iz-edju tra"anja za op2ti- ideja-a i 0ele.enja tvrdih ,injenica nije -o"lo nastupiti pre ne"o 2to je 0itno uve1an u"led zanatstva i tehni,ko" proti"nu1a. +vo se desilo prole 'AII. "odine, kada su svu"de u !vropi, u taliji kao i u Francuskoj i %e-a,koj, preduzetnici i zanatlije 777u veliki- "radovi-a postali dru2tvena klasa koja je se0e s-atrala jednako-777ravnopravno- sa ze-ljoproednici-a i njihovi- oso0lje- 777poput ,inovnika i sve2tenika. BD 9%ova nauka9 ili 9nova $iloso$ija9 sastojale su se u ko-0inaciji op2tih ideja, lo"i,kih zaklju,aka i eksperi-entalno" istra.ivanja. 9+va ravnote.a duha9, ka.e 5ajthed, 9sada je postala deo tradicije koja zara.ava kultivisanu -isao.9 +n isti,e da je ovaj novi na,in -i2ljenja protao osnova Fapadno" o0razovanja i kulture: To je so koja .ivot ,ini slatki-. 8lavni proao univerziteta jeste da ovu tradiciju prenesu kao 2iroko rasprostranjeno nasledje od nara2taja do nara2taja. ... Po2to se 0e0a rodila u jasla-a, -o.e se su-njati da li se toliko velika stvar desila s toliko -alo ko-e2anja. B)
%. Nauka kao fragment filosofije

Sada 1e-o poku2ati da razu-e-o za2to se prekinuo lanac naukaJ$iloso$ija. ; antici i Srednje- veku zahtevi za proveravanje- op2tih na,ela naspra- pro-atranih ,injenica nisu 0ili vrlo stro"i. +0i,no su se iz 9poj-ljivih na,ela9 izvodili tek vrlo nejasni rezultati. <edjuti-, kao 2to s-o videli, stari /i-ljani i 8rci iz"radili su vrlo zani-ljive strukture na osnovu tradicije zanatstva koja se prenosila s jedno" nara2taja na dru"i 0ez -no"o teorije. +ni su koristili ono 2to danas naziva-o 9znati kako knonj-honj9.
Mi4ija (o o >((;4*4. 're 8r.) smatrao se najve6im o4 gr+ i# vajara. Ana reont, gr+ i lirs i 'esni , ro1en o o >&(. 're 8r. 2( "ar2el, rims i vojs ovo1a oji je -au-eo Hira u-u 212. 're 8r. Begovu biogra)iju je na'isao Plutar# (vi4eti )usnotu 1& 'ostoji samo u i-4a/u ,Augusta Lesar2a,). 21 Ar#ime4 (2:%;212. 're 8r.), gr+ i matemati+ar i i-umite0, ro1en u Hira u-i, Hi2ilija. 22 $i4eti )usnotu 2(. 2* Plutar#, u svojoj biogra)iji "ar2ela, op0 cit. 24 B#ite#ea4, op0 cit. 2> +*id.
19 1:
z ono"a 2to -i naziva-o nauko- i $iloso$ijo- oni nisu -o"li izvesti 0a2 nikakvo 9znati kako9. Prakti,nu pri-enu nauke potpuno je o0ez0edila tradicija zanatstva. Fa njo- nije 0ilo nikakvo" zahteva iz nauke. +d oko 'AII. "odine, -edjuti-, nauka je postala pretencioznija3 .elela je da iz teorijske -ehanike izvede prakti,nu -ehaniku. Tada se lanac pokidao u sredini. z principa srednje op2tosti, $izi,kih zakona, -o"le su se izvesti pro-atrane ,injenice. 9%au,nici9 vi2e nisu 0ili zainteresovani za to da li 0i se $izi,ki zakoni -o"li izvesti iz na,ela vi2e op2tosti. 5eli,anstven pri-er u istoriji jeste neuspeh teorije koncentri,nih kru"ova da o0jasni polo.aje planeta na ne0u, 2to je vodilo777 uvodjenju 9ru.ne9 teorije epicikala,BA a teorija epicikala se nije -o"la izvesti iz poj-ljivih na,ela. Prekid u lancu je proizveo nauku u njeno- -oderno- s-islu kao jedan $ra"-ent drevno" lanca 9naukaJ$iloso$ija9. ,ovek je protao svestan da stavovi izvedeni iz poj-ljivih i lepih na,ela -o"u tek na vrlo nejasan na,in o0jasniti pro-atrane ,injenice. Sjedinjenje iz-edju nauke i $iloso$ije 0ilo je -o"u1e tek toko- razdo0lja razdvajanja iz-edju nauke i tehnolo"ije. <oderna nauka je rodjena kada je tehnolo"ija postala nau,na. Sjedinjenje nauke i tehnolo"ije 0ilo je od"ovorno za razdvajanje iz-edju nauke i $iloso$ije. Bilo 0i veliko preterivanje re1i da su u,enjaci 4ntike i Srednje" veka verovali jedino u dedukcije iz op2tih na,ela, a ni-alo u sla"anje s iskustvo-. 4ko .eli-o da 0ude-o iskreni, -ora-o priznati da su svi verovali u o0oje. ; pozno- Srednje- veku nastao je $iloso$ski pokret koji je tre0alo da predstavlja prelazak sa srednjevekovne na -odernu -isao. +vaj pokret je na"la2avao odlu,uju1u ulo"u iskustva u nauci, te do izvesno" stepena potcenio ulo"u lo"i,ke ar"u-entacije. +n se zala"ao za po-eranje na"laska s o0ziro- na dva kriterija istine To-e 4kvinsko". %ovi pokret je isticao va.nost 9nau,no" kriterija9. 6ao prethodnika ovo" pokreta -o.e-o navesti /o=era Bekona, spisatelja iz trinaesto" veka. B* -a dva na,ina sticanja znanja3 nai-e, pute- ar"u-entacije i pute- iskustva. ... 4r"u-entacija dospeva do zaklju,ka i pri-orava nas da se s njo- slo.i-o. 4li, ar"u-entacija ne ukida su-nju toliko delotvorno da u- ostane u intuiciji istine sve dok se istina ne otkrije pute- iskustva. BG ; -odernoj nauci, navodno veo-a kruto nastrojenoj, nijedna teorija se ne sa"la2ava sa svi,injenica-a. Prihvata-o neka op2ta na,ela koja iz"ledaju plauzi0ilna i poku2ava-o da izvede-o ,injenice onoliko do0ro koliko je -o"u1e. Fvu,i veo-a krasno re1i da teoriju od0acuje-o prole jedno" nesla"anja sa ,injenica-a, ali ovo niko ne1e u,initi pre ne"o 2to se pronadje nova teorija. :o0ar pri-er je 0io od0ijanje osa-naestovekovnih nau,nika da napuste hipotezu o 9$lo"istonu9 kada je otkrivena ,injenica koja je 0ila u nesla"anju sa zaklju,ci-a izvedeni- iz nje. 6ada se ,ist -etal, poput kalaja, za"reva na vazduhu, -etal protaje ze-ljolika -aterija koju naziva-o 9kre,9, a sa- proces se naziva 9kalci$ikacija9. +vaj $eno-en se o0ja2njavao hipotezo- da kada se ,ist, sjajan -etal za"reva na vazduhu, on e-ituje tvar zvanu $lo"iston >"r,ka re, $lo"iston koja zna,i "oru1a -aterija?. 8u0e1i ovu tvar, sjajni -etal protajao je -rki kre,. Po2to se kalci$ikacija sastojala u razdvajanju $lo"istona od -etala, iz"leda da je proistekli kre, tre0alo da tT.i -anje od -etala, ali je o0ratno 0ilo slu,aj. 9:a je kre,njak te.io vi2e od -etala, 0ilo je poznato kroz ,itav osa-naesti vek, ali se ova ,injenica nije priznavala kao sud0onosna za $lo"istonsku teoriju.9 Po2to je ovo utvrdio kao ,injenicu, @ej-s Brajant 6onant B( je pisao: +vo je va.na ta,ka. :a li ona provedo,ava "luprot eksperi-entalnih $iloso$a to" vre-ena7 ;op2te ne, ona sa-o dokazuje da se u slo.eni- stvari-a nauke 0avi poku2avanje- da se o0jasni -no2tvo ,injenica i njihovi- stapanje- u poj-ovnu she-u3 jedna ,injenica nije sa-a po se0i dovoljna da sru2i she-u. Poj-ovna she-a se nikad ne otpu2ta sa-o z0o" nekoliko tvrdo"lavih ,injenica s koji-a se ne -o.e po-iriti3 poj-ovna she-a se ili -odi$ikuje ili za-enjuje 0oljo-, a nikad se ne napu2ta s ti- da ne ostaje ni2ta 2to 0i zauzelo njeno -esto. CI
! s2entri e i e'i2i le je u gr+ u astronomiju is'rva uveo A'olonije, a 're2i-nije ra-ra4ili 8i'ar# (o o 1*(. 're 8r.) i Ptolemej (1*(. 'osle 8r.). 2% 7oDer Be on 7oger Ba2on (o o 1214;129:) bio je savremeni Hv. Rome A vins og. 2: 7oger Ba2on, #pus Magnus, e4ite4 b9 I. 8. Bri4ges (Lon4on: 3D)or4 Aniversit9 Press, 1:9%), $ol. 2, ''. 1&9C1%(. 29 $i4eti: Gntro4u2tion, )usnota *. *( Iames Br9ant Lonant, ,H2ienti)i2 Dis2overies "a9 Be Disregar4e4,, Science and %ommon Sense (?e/ 8aven: @ale Aniversit9 Press, 19>1), He2t. %.
2&
4ko se otkrije neka speci$i,na ,injenica koja je protivre,na neko- zaklju,ku izvedeno- iz teorije ili poj-ovne she-e, jedina stvar koju iz ove protivre,nosti -o.e-o s izvesno21u nau,iti jeste da u vezi s ovo- teorijo- 9i-a ne,e"a po"re2no"9, ali ne zna-o ta,no 2ta je po"re2no. Teorija se sastoji iz veliko" 0roja stavova koji se -o"u -edjuso0no ulan,ati na slo.en na,in. %ovootkrivena ,injenica nane ka.e koji je od ovih stavova la.an. ; uo0i,ajeno- .ar"onu nau,nika, rekli 0is-o da 9teoriju po0ijaju9 ,injenice ako se -oraju izostaviti stavovi koji su 9su2tinski9 za tu teoriju. Pre-a koje- kriteriju onda razlu,uje-o iz-edju su2tinskih i akcidentalnih delova teorije7 z Prvo" po"lavlja, C. odeljka, zna-o da 9su2tinski deo teorije9 zapravo zna,i 9su2tinski za izvesnu svrhu teorije9. Pre-a to-e, ne -o.e-o re1i da izvesna ,injenica po0ija neku pose0nu teoriju, ne"o sa-o da je ona nespojiva s izvesno- svrho- te teorije. Slo0odni s-o da -odi$ikuje-o stavove koji nisu su2tinski za ovu svrhu, te tako proti"ne-o sla"anje s novo- ,injenico-. 6asnije 1e-o raspravljati o pri-eri-a ove situacije, ali je lako -o.e-o razu-eti porede1i teoriju s nacrto- aviona. 4ko avion po,ne da "u0i visinu, -o.e-o zaklju,iti sa-o da -ora 0iti 9ne,e"a po"re2no"9. +vo -o.e 0iti u -a koje- delu nacrta, ili -o.e 0iti u kvalitetu "oriva, ili ne,e-u dru"o-. %e -o.e-o zaklju,iti da 9je nacrt po"re2an93 -o.da 0is-o sa-o s -alo- iz-eno- i-ali nacrt aviona s odli,ni- kvaliteti-a za letenje. <o.e-o upitati da li 0i se tada izvorni nacrt dokazao kao po"re2an. +vo 0i zavisilo od to"a da li su neophodne -odi$ikacije 0ile 9su2tinske9 ili ne. %au,ili s-o, -edjuti-, da 9su2tinski9 uvek upu1uje na izvesnu svrhu. Propu2tanje aviona da izvr2ava o,ekivano kretanje ne 0i 9dokazalo9 da se nacrt -ora otpustiti. <no"o to"a je re,eno o 9krucijalno- eksperi-entu9, koji -o.e odlu,iti da li se izvesna teorija -ora od0aciti ili ne. %eki pojedina,ni eksperi-ent -o.e po0iti 9teoriju9 sa-o ako pod 9teorijo-9 podrazu-eva-o siste- speci$i,nih stavova 0ez dopu2tenja -odi$ikacije. 4li, ono 2to se zapravo naziva 9teorijo-9 u nauci nikad nije takav siste-. 4ko "ovori-o o 9etarskoj teoriji9 ili 9korpuskularnoj teoriji9 svetlosti, ili o 9teoriji evolucije9 u 0iolo"iji, svaki od ovih naziva o0uhvata veliko -no2tvo -o"u1ih siste-a. Pre-a to-e, nikakav krucijalni eksperi-ent ne -o.e po0iti nijednu takvu teoriju. &edan ,uveni pri-er 0io je 9krucijalni eksperi-ent9 koji je 'G)I. predlo.io 4ra"o C' da 0i proverio korpuskularnu teoriju svetlosti. +va teorija je 0ila po0ijena 'G)). "odine, ali je '(I). 4jn2tajn CB ponovo iskoristio ovu teoriju u znatno -odi$ikovano- o0liku, poznato- kao hipoteza 9svetlosnih kvanta9 ili 9$otona9. Pjer :e- je, u svojoj knjizi )a 1h2orie physiljue, son objet et sa structure , neuvijeno rekao: 9; $izici je ne-o"u1 krucijalni eksperi-ent.9CC ,injeni,ki je :e- kao pri-er pretresao 4ra"oov eksperi-ent, koji je 0io na-enjen da proizvede neo0orivu odluku iz-edju korpuskularne i talasne teorije svetlosti. :e- je istakao kako nije -o"u1e dokazati da ne-a tre1e -o"u1nosti osi- ove dve. Ta,no iste "odine, '(I), kada je :e- napisao ovu napo-enu, 4jn2tajn je z0ilja otkrio >ili -o.da 9s-islio9? ovu tre1u -o"u1nost, teoriju svetlosnih kvanta.CD %eka nova teorija, sa dru"e strane, nikad se nije prihvatala ako nije proedovala izvestan stepen jednostavnosti i lepote. +vi kriteriji i-aju odredjenu vezu s $iloso$ski- kraje- na2e" lanca. ,injenica da se ova dva kriterija ne sa"la2avaju uvek sjajno vodila je ideji da su nauka i $iloso$ija dva sasvi- razli,ita podru,ja saznanja. %eki ljudi veruju da one nikad ne1e osporiti jedna dru"u, da tre0a da 0udu dva autono-na podru,ja "ovora. +vo stanje razdvajanja 0ila je preovladavaju1a relacija iz-edju nauke i $iloso$ije u univerzitetski- nastavni- pro"ra-i-a toko- devetnaesto" veka i prve polovine dvadeseto". :anas je to jo2 uvek tipi,an stav u na2i- institucija-a visoko" o0razovanja. Sa dru"e strane, kasnije 1e-o videti da je 0ilo .ustrih poku2aja da se jedinstvo vaspostavi 2iroko"rudiji- poj-o- nauke.
Mransoa Uan Domini Arago MranZois Iean Domini0ue Arago (1%:&;1:>*), )ran2us i )i-i+ar. Fo4ine 1:>(. on je 're4stavio i4eju , ru2ijalnog e s'erimenta, oji je trebalo 4a o4lu+i i-me1u or'us ularne i on4ulatorne teorije svetlosti. *2 Albert !instein, Annalen der Physik, 1% (19(>). ** Pierre Du#em, $he Aim and Structure of Physical $heory , 'reveo P. Biener (Prin2eton: Prin2eton Aniversit9 Press, 19>4), Part GG, L#. $, He2t. * 'revo4: Dijem, %i' i struktura fi,i5ke teori/e , G-4ava+ a /i5arni2a Torana Htojanovi6a, Hr. Narlov2i ; ?ovi Ha4, 2((*, str. <<< . *4 !instein, op0 cit.
*1
). 5ako 'nauka' mo$e protati 'filosofija'

:oznali s-o da se osovina naukaJ$iloso$ija slo-ila z0o" to"a 2to plauzi0ilna i poj-ljiva na,ela J koja su na neki na,in opisivala krajnju strukturu sve-ira J nisu pru.ala prakti,ne rezultate na podru,ju opa.ljivih ,injenica i tehni,kih pri-ena. 6ada je iz"radjena -ehanisti,ka nauka 8alileja i :ekarta777 %&utna, nije se raz-atralo da li su ovi zakoni 9poj-ljivi9. 6asnije, kada se za ove zakone videlo da vrlo do0ro slu.e svojoj prakti,noj svrsi, oni su sve vi2e po,eli da se pro-atraju kao 9poj-ljiva9 ili 9$iloso$ska9 na,ela. +vu -ehanisti,ku nauku -o.e-o videti kao da prolazi kroz tri stupnja. %a prvo- stupnju zakoni su se prihvatali z0o" njihovo" sla"anja s opa.ljivi- ,injenica-a, ali su se pro-atrali kao ,isto opisni, zato 2to se nisu -o"li izvesti iz poj-ljivih na,ela, koja su u to vre-e 0ila or"aniz-i,ka na,ela. %a dru"o- stupnju -ehanisti,ki zakoni su stekli uva.avanje da su i sa-i sa-oo,i"ledni i poj-ljivi. ; dvadesetoveku su se predla"ale nove $izi,ke teorije za koje se s-atralo da opa.ljive ,injenice prikazuju 0olje ne"o 2to to ,ine -ehanisti,ka na,ela. %a tre1e- stupnju -ehanisti,ka na,ela su se i dalje "ledala kao poj-ljiva, ali vi2e ne i prakti,na. :anas ljudi ka.u da se nove teorije J kvantna -ehanika, teorija relativnosti J prihvataju zato 2to su prakti,ne >dru"i- re,i-a, -o.e-o iz"raditi nova sredstva, kao 2to je ato-ska 0o-0a, koju nis-o -o"li iz"raditi ranije?, ali da one nisu poj-ljive. Sto"a 0i, na osnovu istorijsko" prou,avanja, iz"ledalo 0ez0edno re1i da ne-a 0itne razlike iz-edju poj-ljivih na,ela i stavova nauke iz kojih se -o"u dedukovati opa.ljive ,injenice. 6roz stotinu "odina 4jn2tajnova $or-ula, 3 U mcB, verovatno 1e se s-atrati sa-oo,i"ledni- stavo-. Pa ipak, upravo od ovo" razlu,ivanja J iz-edju poj-ljivih i sa-o prakti,nih stavova J zavisi razdvajanje iz-edju nauke i $iloso$ije. +d neprekidno" kretanja po koncentri,ni- kru.nica-a do ptole-ejsko" siste-a epicikala, do kopernikansko" siste-a, do potpuno" napu2tanja kru.no" kretanja, kao i za-isli elipti,nih or0ita planeta, ljudi su -orali da prihvataju ove uzastopne teorije zato 2to su pru.ale prakti,ne rezultate, ,ak i ako je to zna,ilo slo- njihovih poj-ljivih na,ela. +vu op2tu napo-enu sada 1e-o ilustrovati neki- pri-eri-a. 6ada je 6opernik predlo.io svoju heliocentri,ku teoriju, nje-u su se suprotstavili ne sa-o zastupnici tradicionalne teolo"ije i $iloso$ije, ne"o i autori koji su sna.no verovali u e-piriza- u nauci. Frensis BekonC) je 6opernika nazvao ,oveko- 9koji ne -isli ni2ta o777-ari za uvodjenju $ikcije -a koje vrste u prirodu, pod uslovo- da se nje"ovi prora,uni ispostave kao do0ri9. CA +vo, dru"i- re,i-a, zna,i da je 6opernik pri-enio sa-o 9nau,ni9 kriteriju- istine, a zane-ario $iloso$ski kriteriju- >Prvo po"lavlje, *. odeljak?. Bekon je kopernikanski siste- nazvao 9$ikcijo-9, dok je "eocentri,ki siste- s-atrao hipotezoili teorijo-. /azliku iz-edju 9$ikcije9 i 9teorije9 danas povla,i jo2 vrlo -alo nau,nika i $iloso$a. C* 5rlo ,esto se 4jn2tajnova teorija relativnosti naziva 9$ikcijo-9, dok se njutnovska -ehanika s-atra 9teorijo-9. ; ,e-u je razlika7 4ko sledi-o Bekonov na,in "ovora, 9$ikcija9 je siste- stavova iz koje" se pro-atrane ,injenice -o"u izvesti -ate-ati,ki- rasudjivanje-, ali stavovi koji sa,injavaju 9$ikciju9 nisu poj-ljivi ili plauzi0ilni sa-i po se0i. +ni se ne -o"u razu-eti po-o1u analo"ija s iskustvi-a svakodnevno" .ivota. +ni autori koji prika,inju etiketu 9$ikcije9 $izi,ki- teorija-a na2e" dvadeseto" veka ovoj re,i pridaju zna,enje ta,no na isti na,in kao 2to je ,inio Bekon. :ozna1e-o, u ,etvrtopo"lavlju, speci$i,ne razlo"e koji su Bekona i nje"ove savre-enike navele da kopernikansku teoriju optu.i kao 9neplauzi0ilnu ili nepoj-ljivu9. Tehni,ka superiornost kopernikanske teorije nad ptole-ejsko- nikad se nije poricala3 nju je #rkva uvek priznavala. Lto su vi2e napredovali astrono-sko iskustvo i teorija, to je ovoj superiornosti pridavano ve1e priznanje. ; njutnovskoj -ehanici Sunce je postalo siste- re$erencije s o0ziro- na koji su zakoni kretanja valjani3 ovo nije slu,aj s o0ziro- na Fe-lju. Superiornost Sunca kao siste-a re$erencije tada je 0ila ustanovljena 0ez ikakve su-nje, ali, kada je priznata ova ulo"a Sunca, s-atralo se veo-a
Mrensis Be on, baron $erulams i (1>&1;1&2&), engles i )iloso) i 4r5avni . Mran2is Ba2on, .escriptio 1lo*i +ntellectualis (na'isan verovatno 1&12). $i4eti: $he Philosophical orks of 4rancis Bacon, e4ite4 b9 !llis an4 H'e44ing (Lon4on, 1:>%). *% ?'r. u /i-i: 8. $. Fill, 4acts and 4iction in Modern Science (1944), na'isanoj sa gle4ita tomisti+ e )iloso)ije.
*& *>
9plauzi0ilni-9 i 9poj-ljivi-9 2to Sunce tre0a da 9-iruje9. Sada se s-atralo 9neverovatni-9 da veliko Sunce sa svi- zvezda-a staja,ica-a, te-eljni siste- re$erencije, tre0a svi zajedno da se okre1u oko na2e -ale neva.ne Fe-lje. +d to"a da je 9tehni,ki koristan9 kopernikanski siste- se razvio u teoriju koja je 9poj-ljiva9 ili 9$iloso$ski istinita9. <edjuti-, teorija koja 0i 0ila poj-ljiva sa-a po se0i 0ila 0i od ve,ne valjanosti. 4ko ne 0i 0ila istinita z0o" svojih opa.ljivih posledica, ne"o 9pre-a sopstveno- prikazu777o,i"lednosti9, nijedno dalje iskustvo ne 0i -o"lo proizvesti nikakvu pro-enu u na2e- verovanju u njenu valjanost. ; dvadesetoveku, kada je 4jn2tajn predlo.io svoju op2tu teoriju relativnosti, ispostavilo se da je u -ehanici jednako dopustiv svaki siste- re$erencije, te da superiornost Sunca postoji sa-o unutar vrlo o"rani,eno" dela sve-ira. 5erovanje da je kopernikanska teorija poj-ljiva sa-a po se0i ponovo se ispostavilo kao iluzija. %a vrlo sli,an na,in, stav pre-a %&utnovi- zakoni-a kretanja pretrpeo je korenite pro-ene. %&e"ova teorija kretanja planeta zasnivala se na dva stu0a, zakonu inercije i zakonu "ravitacije. Fa %&utnove savre-enike nijedna od ovih hipoteza nije iz"ledala kao 9poj-ljiva9, ili pak 9plauzi0ilna9. <edjuti-, -ate-ati,ki zaklju,ci izvedeni iz njih odli,no su se sla"ali sa svi- poznati- pro-atranji-a kretanja planeta, uklju,uju1i ,ak i uzaja-ne pore-e1aje. %&utnova teorija je z0o" svoje tehni,ke izvrsnosti 0ila prihva1ena kao nau,na 9istina9, ali se prvo0itno nije priznavala kao 9$iloso$ska istina9. %ajve1i nau,nici nje"ovo" vre-ena, ljudi poput Haj"ensa i Laj0nica, oklevali su da prihvate na,ela koja nisu 0ila 9poj-ljiva9.CG Fa Laj0nica su zakoni inercije i "ravitacije 0ili 9$ikcije9, kao 2to je kopernikanski siste- 0io za Bekona. %&utn je, nalik 6operniku, 0io s-atran ,oveko- koji 0i prihvatio svaku7770ilo kakvu $ikciju pod uslovo- da je pute- ispravno" -ate-ati,ko" rasudjivanja vodila rezultati-a koji su se sla"ali s iskustvo-. Sa- %&utn je svoja "ledi2ta o0jasnio u jedno- pis-u upu1eno- Laj0nicu u neko-777 ,asopisu: /azu-eti kretanja planeta pod uticaje- "ravitacije 0ez poznavanja uzroka "ravitacije onoliko je do0ar pro"res u $iloso$iji koliko i razu-eti okvir777"radju ,asovnika i zavisnost777i to,kova jedno" od dru"o" 0ez poznavanja uzroka "ravitacije te.ine. C( %&utn je svoju teoriju "ravitacije s-atrao analo"no- opisu satno" -ehaniz-a koji odr.ava planete u kretanju. +n se sla"ao da 0i, ako 0i se nje"ovi zakoni "ravitacije i inercije -o"li izvesti iz poj-ljivih na,ela, ovo doprinelo pro"resu u razu-evanju, ali je vi2e voleo da se o"rani,ava na ono 2to s-o nazvali 9,isto nau,ni-9 aspekto-, te da napusti tra"anje za poj-ljivi- na,eli-a. Fapo,eo je od principa 9neproredne op2tosti9. %&e"ov ,uveni stav 9hypotheses non fingo9 >ne iz-i2lja- hipoteze? dru"i- re,i-a zna,i: 9+"rani,ava- se na $ikcije i ne -ari- za poj-ljiva na,ela.9 %&e"ov cilj je odlu,no 0io 9nau,na istina9, a ne 9$iloso$ska istina9. <edjuti-, prole velikih tehni,kih uspeha njutnovskih zakona, od po,etka devetnaesto" veka 0io je na delu postojan rast verovanja777uverenja da su njutnovski zakoni sa-i po se0i poj-ljivi. Bile su povu,ene analo"ije iz-edju zakona inercije i li,no" iskustva tro-osti i, najzad, %&utnovi zakoni su se s-atrali 9poj-ljivi- na,eli-a9. 6ada su dose"li ovaj status, oni vi2e nisu 0ili zavisni od dalje" eksperi-entalno" istra.ivanja. Pro"la2avali su se sa-oo,i"ledni- stavovi-a koji 0i 0ili valjani u svako0udu1e- siste-u $izike. %a ovaj na,in je %&utnova nau,na teorija postala 9$iloso$ski siste-9. +d tada 0i se za svaki poku2aj da se -odi$ikuju %&utnovi zakoni s-atralo da protivre,i sa-oo,i"ledni- na,eli-a. <ehanisti,ka $izika je postala -ehanisti,ka $iloso$ija. Svaka nova $izi,ka teorija koja 0i protivre,ila njutnovskoj $izici sada je
$ilijem 8juel Billiam B#e/ell, u svojoj History of +nductive Sciences (Lon4on, 1:4%), 'ie u tomu GG, N/iga $G, Pogl. GGG, 34. * o 'rijemu /utnovs e teorije u inostranstvu 4a ,+a i one +ija su matemati+ a 4ostignu6a najvie 'ogo4ovala /ima 4a uva5e /ene 4o a-e s're+ila je ne a osobenost gle4ita 4a je usvoje ao sistem, 'o'ut Lajbni2a, Bernulija, 8ajgensa, oji su se svi +vrsto 4r5ali je4ne ili 4ruge mo4i)i a2ije sistema vrtlogO,. Flavni ra-log -a /i#ov stav bila je /i#ova o4bojnost 'rema -a onu iner2ije. 3vaj ra-log se ra-ra1uje u Poglav0u %, 34e0a 1. Lajbni2 're4stav0a svoja gle4i ta u svojim Letters to Samuel %larke, 1%1>;1%1&, #n !e(ton's Mathematical Principles of Philosophy , in: Leibni-, Selections, e4ite4 b9 P#ili' Biener (?e/ @or : L#arles H2ribnerWs Hons, 19>1), ''. 21&)). *9 Gsa Butn u o4govoru Lajbni2u, objav0enom u: Memoirs of Literature (1%12), P$GGG.
*:
0ila 9apsurdna9. Posledice ovo" stava vide1e-o u oklevanju da se prihvate takvi dvadesetovekovni koncepti kao 2to su teorija relativnosti i teorija kvanta.
,. 6pekulativna nauka i metafizika

Principi i pro-atranja nauke ne $or-uli2u se u isto- jeziku. &ezik pro-atranja s-o >na povr2an na,in? opisali kao stavove o neki- ta,ka-a koje i"raju, dok op2ti principi nauke koriste takve ter-ine kao 2to su 9sila9, 9potencijal9, 9ener"ija9 itd. z stavova o apstraktni- ter-ini-a nikad ne -o.e-o izvesti ni2ta o opa.ljivi- ,injenica-a. ; -ehanici -o.e-o doznati koje su $unkcije pro-enjive 4, y i od pro-enjive t. 4li na- ovo ne ka.e ni2ta o opa.ljivo- svetu. 6ako 1e-o pro-atrati varijacije 4-a, y-a, a7 Lo"ika nauke -ora uklju,ivati, osi- principa i pro-atranja, vezu iz-edju apstraktnih poj-ova nauke i pro-atra,kih ter-ina. +ve veze se nazivaju 9operacionalni- de$inicija-a9, DI ili ponekad 9se-anti,kipravili-a9.D' /asprava o ovi- pravili-a takodje pripada lo"ici nauke. +vde se ne interesuje-o za to da li su ti principi poj-ljivi ili ne. &edini zahtev je da se rezultati -oraju sla"ati s iskustvo-. +vo je njihovo puno opravdanje, a, sa "ledi2ta nauke, dru"o" opravdanja ne-a. Fauzi-aju1i ovo op2te nau,no "ledi2te, prene0re"li s-o velik deo na2e" lanca. %au,nik -o.e re1i da "a ostatak lanca uop2te ne interesuje, o nje-u ne tre0a da "ovori-o niti da -isli-o. +vo je jedan na,in "ledanja na nje"a, ali se vrlo -no"o ljudH ne sla.e da dru"i kraj lanca tre0a potpuno zane-ariti. Po2to se poj-ljiva na,ela ne -o"u proveravati neproredno -etodi-a nauke, -ora-o upitati kako -o.e-o proveravati da 0is-o videli je li ili nije neko na,elo poj-ljivo. %eki veruju da postoji neki dru"i tip -i2ljenja, povrh nau,no" -i2ljenja, koji se naziva $iloso$ski- -i2ljenje-. :ru"i ka.u da o ovo-e ,ovek ne -o.e znati 0a2 ni2ta3 da na- tre0a po-o1 koja nad-a2uje razu-, ,iji je izvor reli"ija. &asno je, -edjuti-, kako su ljudi voljni da pro2ire znanje izvan 9nauke9 u -oderno- s-islu na podru,je tih poj-ljivih na,ela. Takodje nalazi-o one koji ko-0inuju o0a "ledi2ta, koji ne .ele da ljudski razuprote.u izvan ono"a 2to s-o nazvali lo"iko- nauke, ali koji veruju da, po2to se ljudi zaokupljaju op2tina,eli-a, ova pripadaju reli"iji, koja prevazilazi ljudski razu- i poziva se na natprirodnM. +va ko-0inacija tvrdokorno" nau,nika s verovanje- u natprirodnM nije retka. DB +777za $iloso$iji se takodje -isli kao da se 0avi hipoteza-a spekulativnije prirode od onih koje se nalaze u nauci. %e -islida je ovo istinito, po2to su sve hipoteze spekulativne. %e -o.e se na,initi nikakva razlika iz-edju nau,nih i spekulativnih hipoteza. 6a.e se da su %&utnovi zakoni, zakoni elektriciteta itd. nau,ni, ali se hipoteza da svi ljudi pre.ivljavaju prole s-rti s-atra spekulativno-. <no"i su poku2avali da je provere eksperi-ento-. 4ko se shvati oz0iljno, ona -o.e 0iti nau,na hipoteza. %aravno, ona se -o.e $or-ulisati na takav na,in da se u na,elu ne -o.e proveriti. <o.e-o re1i da prole s-rti ljudi protaju duhovi sa svoji- sopstveni- jeziko- i zakoni-a, te 0ez ikakvih sredstava ko-unikacije s ljudski- 0i1i-a. 777To nije nau,na hipoteza, jer ne-a na,ina da se ona proveri.777 6oje je vrste ova hipoteza7 +na se -o.e s-atrati -eta$izi,ko- hipotezo-. %&en ne-nau,ni karakter poti,e od ,injenice da se u su2tini ona ne -o.e proveriti iskustvo-, ne z0o" svoje $antasti,ne prirode, po2to nau,na hipoteza takodje -o.e 0iti $antasti,na. <o.e se re1i da su sve stvari -aterijalne, da ne-a duha. 4ko se ovaj stav $or-uli2e na takav na,in da se ne -o.e proveriti, to je -eta$izi,ki stav. 4ko on zna,i da se sve ,injenice o svetu -o"u dedukovati iz zakona -aterije, npr. elektrodina-ike, dina-ike itd, tada je to nau,na hipoteza. +na -o.e 0iti $antasti,no tvrdjenje, ali ne i -eta$izi,ko tvrdjenje. Teza -aterijaliz-a takodje -o.e i-ati dru"a,ije zna,enje. <o.e-o re1i da je sve u svetu -aterija, ali da ipak ne -o.e-o
4( 41
$i4eti Poglav0e *, 34e0a 1(E Poglav0e 4, 34e02i & i %E Poglav0e 1*, 34e0a 4. Pomo6u ,semanti+ i# 'ravila, o4nosi i-me1u simbolO 'ove-uju se sa stavovima oji imaju -na+e/e u naem -4ravora-ums om je-i u. 42 ?au+ni2i oji se 'ri4r5avaju ,tvr4oglavi# +i/eni2a, i ne veruju u iro a uo'tava/a smatra6e teoriju relativnosti ili 4arvinovs u teoriju u biologiji ,nenau+nom,. Poto sva o 0u4s o bi6e ima svoje ,slabe ta+ e, (vi4eti )usnotu 12), ovi nau+ni2i 6e 4obiti -a4ovo0e/e 4r5e6i se uo'tava/O oja su 'osisali u svom 4eti/stvu.
izvesti sve iz zakona -ehanike itd. Takav stav se u na,elu ne -o.e proveriti, pa, pre-a to-e, tre0a da "a nazove-o -eta$izi,ki- stavo-. Sto"a razlu,uje-o iz-edju -eta$izi,kih i nau,nih stavova. Lta zna,e ovi -eta$izi,ki stavovi, te za2to s-o spre-ni da ih izri,e-o7 /e1i da postoji sa-o -aterija, ili da postoji sa-o duh, zna,i iskazati neproredan stav o prirodi univerzu-a. %a koji- osnova-a se takav stav prihvata7 6oja je nje"ova prakti,na $unkcija7 Takvi stavovi i-aju upravo onakve prakti,ne rezultate kao i nau,ni3 oni i-aju neproredan u,inak na ljudsko pona2anje.
.. 7erovanje u pojmljiva na!ela

&edinstvo nauke i $iloso$ije u staro- klasi,no- s-islu -o.da se naj0olje opisuje ,uveni:ekartovi- drveto-: DC koreni ovo" drveta od"ovarali su -eta$izici >poj-ljivi- na,eli-a?, sta0lo $izici >stavovi-a srednje op2tosti?, a "rane i plodovi ono-e 2to 0is-o zvali pri-enjeno- nauko-. +n je ,itav siste- nauke i $iloso$ije pro-atrao onako kako -i danas pro-atra-o sa-u nauku3 ose1ao je da su -eta$izi,ka na,ela u krajnjoj liniji opravdana njihovi- 9plodovi-a9, a ne jedino njihovosa-oo,i"ledno21u. Fa nje"a se ono 2to danas naziva-o pri-enjeno- nauko- sastojalo ne sa-o od -ehanike >in.enjerstva? ne"o i od -edicine i etike3 ,ak i danas "ovori-o o dru2tveno- in.enjerin"u. Te2ko1a je 0ila u to-e 2to se iz op2tih na,ela kartezijanske ili aristotelovske nauke-$iloso$ije nisu -o"li izvesti nikakvi rezultati koji 0i 0ili u ta,no- sa"lasju s pro-atranje-, ali su ova na,ela iz"ledala kao poj-ljiva i plauzi0ilna. Tako je drvo 0ilo prese,eno na sredini. Fa izvodjenje tehni,kih rezultata 0ilo je neophodno zapo,eti od $izi,kih na,ela u sta0lu, sredini drveta. %auka u novo- s-islu tre0alo je da -isli sa-o o to-e kako 0i se iz sta0la razvili plodovi, 0ez o0zira na korene iz kojih su iznicali. 6asnije, u devetnaesto- veku, ose1alo se da su -ehani,ki zakoni %&utna vaspostavili staro jedinstvo. Filoso$ija -aterijaliz-a je razvila ideju da zakoni -ehanike i"raju istu ulo"u kao i stari or"anski zakoni u aristotelovskoj $iloso$iji, te da se iz njih sve -o.e izvesti. %a po,etku dvadeseto" veka postalo je o,i"ledno da ni zakoni -ehanike nisu potpuno zadovoljavaju1i. Tada je u,injen poku2aj da se ovi -ehani,ki zakoni odr.e kao -eta$izi,ki zakoni, DD a za ,injenice nuklearne $izike itd. -islilo se da su izvedene iz na,ela srednje op2tosti. 4ko raz"leda-o istoriju nauke, vidi-o krajnje ,udan $eno-en. Prole %&utna nje"ovi zakoni su se uva.avali z0o" njihove prakti,ne upotre0e. +ni su se dokazali kao toliko prakti,ni da su prole neko" vre-ena stekli izvestan u"led, a, zauzvrat, tada su se s-atrali 9poj-ljivi-9 na,eli-a. 6asnije se na2lo da je njihova prakti,na upotre0a 0ila preuveli,ana J da se iz njih ne -o"u izvesti $eno-eni nuklearne $izike, na pri-er, pretvaranje -ase u ener"iju. +nda se "ovorilo da se njutnovski zakoni -oraju zadr.ati z0o" svo" 9dostojanstva9, zato 2to su poj-ljivi. D) Sada dolazi-o do poslednje poente u ovo- po"lavlju. Lta je stvarno kriteriju- po-o1u koje" prosudjuje-o jesu li ili nisu ova na,ela 9poj-ljiva97 +vo 9dostojanstvo9 na koje se "ore upu1ivalo pripisivalo se u jedno- razdo0lju aristotelovskizakoni-a, a u dru"o- njutnovski- zakoni-a. 5erovanje u ovaj kvalitet pre.ivelo je kada je -inulo verovanje u nau,nu valjanost. +vo -o.e-o o0jasniti na -no"e na,ine. Povr2an na,in jeste da se ka.e kako je ljudski u- tro-, kako se ljudi vrlo sporo prila"odjavaju napreci-a u nauci3 upravo kada po,inje-o da razu-e-o neke op2te zakone nauke, oni se dokazuju kao po"re2ni. -a ne,e"a 2to "ovori u prilo" ovo- o0ja2njenju, ali to verovatno nije celokupna istina. zvesno je istina da su zakoni nauke koje koristi-o razli,itih stepena sta0ilnosti. %eke lako ispu2ta-o J poput prakti,nih pravila koje koristi in.enjer u svo- svakodnevno- radu J ali su zakoni %&utna 0ili .ivi za du.e vre-e. <o.e-o re1i da su takvi zakoni intrinsi,no plauzi0ilni. Fa2to su neki zakoni plauzi0ilniji od dru"ih7 :a 0is-o od"ovorili na ovo, -ora-o raz-otriti neke pri-ere, kao 2to je zakon dovoljno" razlo"a, ili zakon o,uvanja supstancije. Fa2to na- oni iz"ledaju
7enJ Des2artes, Principles of Philosophy, i-vorno i-4a/e na latins om 1&44, )ran2us i 'revo4 1&4%. 'revo4 na sr's i: #snovi filo,ofi/e, "ati2a #., Tagreb, 19>1. 44 $i4eti Poglav0e %, 34e02i 1 i 4. 4> +*id.
4*
plauzi0ilni7 %iko ne 0i rekao da je +-ov zakon ili zakon elektro-a"netne indukcije 9plauzi0ilan9 ili 9poj-ljiv9, a ka-oli 9sa-oo,i"ledan9. 4ko psiholo2ki analizira-o ovu ,injenicu, vidi-o da plauzi0ilnost ovih op2tih zakona le.i u njihovoj o,evidnoj apparent analo"iji s pro-atranji-a koja su na- 0lisko poznata. Fa $izi,ara o,uvanje zna,i da $unkcija izvesnih -ehani,kih, toplotnih i elektri,nih kvantiteta ostaje konstantna. F0ir ovih kvantiteta, koji su veo-a razli,iti u razli,iti- polji-a, ostaje konstantan. z ovo" zakona $izi,ar -o.e prora,unati takve posledice kao 2to je 0rzina te.ine koja pada ili utro2ak elektriciteta. +nda on ka.e da je 9ener"ija9 supstancija koja se ne -o.e uni2titi. ; svetu na2e" neproredno", svakida2nje" iskustva vidi-o -no"e stvari koje se o,i"ledno ne -o"u uni2titi. %e o,ekuje-o da, na pri-er, ku1e u koji-a .ivi-o nestanu pred na2i- o,i-a3 a ako se uni2te, zadovoljava-o se -i2lju da se one sa-o rastvaraju na ato-e i -olekule. %aravno, danas zna-o da se ato-i -o"u uni2titi, ali se i dalje zadovoljava-o -i2lju da se elektroni ne -o"u. %ajzad, zna-o da se -o.e uni2titi sve osi- ener"ije. Poredjenje ne,e"a vrlo za-r2eno" s ne,i- jednostavni- i do0ro poznati- nije 0a2 produ0ljen na,in -i2ljenja J za-r2eno tvrdjenje o o,uvanju ener"ije koje koriste $izi,ari za-enjuje-o pro-atranje- neproredno" iskustva da pred-eti ne nestaju J ali je to zadovoljavaju1e. Principi protaju zata-njeni kada iz"u0e ovu 0lisku analo"iju sa svakodnevniiskustvo-, kao 2to je slu,aj danas s principi-a kvantne -ehanike i relativnosti. "r#e$ & <o.e-o pru.iti prost pri-er ove poente. +naj ko prou,ava -ehaniku ,esto zapo,inje od jednostavnih naprava, -edju koji-a je polu"a. 4ko zapita koji je uslov ravnote.e za jednostavnu polu"u, 0ez trenja, ka.e -u se da je uslov da gl U g5l5. >5ideti crte. B.? 6ako se ovo -o.e izvesti7 To nije 9plauzi0ilno9 sE-o po se0i, zato 2to se -ora nau,iti $izika da 0i se saznalo. 4r"u-ent koji je koristio 4rhi-edDA "lasio je da ako 0i te.ine777ute"e i du.ine 0ile jednake, polu"a se uop2te ne 0i po-erala, zato 2to ne 0i znala na koji na,in da se po-eri. 4ko se prihvati ovo na,elo, op2te na,elo se -o.e izvesti -ate-ati,ki. 4rhi-ed je i-ao utisak da je sve izvodio iz ovo" poj-ljivo" na,ela. !rnst <ah D* je rekao da je ovaj ar"u-ent iluzoran. +n uklju,uje pretpostavku da kretanje zavisi sa-o od du.ine krakova i veli,ine te.ina777ute"a. +n 0i -o"ao zavisiti od 0oje krakova ili te.ina777ute"a, -aterijala od koje" su na,injene, at-os$ersko" vre-ena, -a"netsko" polja Fe-lje itd. :ru"i- re,i-a, 4rhi-ed je pretpostavio sve 2to je .eleo da doka.e. +n to nije izveo iz principa dovoljno" razlo"a. 6ako 0i ovo u,inio, on je -orao znati koji razlozi postoje u svetu. -a -no"ih dru"ih -o"u1ih asi-etrija u svetu koje -i ne zna-o. To je potpuno rdjav kru". Polu"a se ne -o.e po-erati, zato 2to ne-a razlo"a da se po-era. Fa2to ne-a razlo"a da se po-eri. Fa2to ne-a razlo"a da se po-era7 Fato 2to zavisi sa-o od du.ine krakova i raz-ere ute"a J ali onda ve1 zna-o 2ta poku2ava-o da doka.e-o. -a-o nejasno iskustvo ili ideju si-etrije. 4ko je analizira-o, -ora-o odlu,iti koji su ,inioci stvarno va.ni, ali kada ovo u,ini-o, u,inili s-o sve J ne-a-o potre0u za principo- dovoljno" razlo"a. /azlo" z0o" koje" veruje-o u ova poj-ljiva na,ela izvesno je vrlo povr2an. <no"i ne1e se0i da priznaju kako ovo sna.no verovanje poti,e od nejasnih analo"ija sa svakodnevniiskustvo-. +va ne.elja se re,i-a izra.avala kako sledi: ovi principi su takve prirode koju je vrlo te2ko opisati J zna-o ih na osnovu 9intuicije9, na osnovu neke vrste sproo0nosti koja je dru"a,ija od sproo0nosti 2to se koristi u uo0i,ajenoj nauci i koja pru.a izvesnije rezultate. +vi principi -o"u 0iti vrlo plauzi0ilni, ali nisu pri-enjivi3 oni vode cirkularni- ar"u-enti-a, 0a2 kao 2to je princip si-etrije plauzi0ilan, ali ne i pri-enjiv ako ne opi2e-o koji su kvaliteti va.ni. 4nalo"ija iz-edju op2tih stavova i svakodnevno" iskustva -o.e 0iti tek povr2na. 9:ostojanstvo9 ovih poj-ljivih stavova J dru"a,ije od ono"a koje poti,e iz njihovo" sla"anja s opa.ljivi- ,injenica-a J proisti,e iz ove nejasne analo"ije pre-a svakodnevnoiskustvu. Sto"a, ako sase,e-o korene :ekartovo" drveta, ostaje ,e.nja za ovi- nejasni- analo"ija-a,
4& 4%
$i4eti )usnotu 21. !rnst "a# !rnst "a2# (1:*:;191&), austrijs i )i-i+ar, 'si#olog i )iloso). 7as'rava o Ar#ime4ovoj teoriji 'oluge 'reu-ima se i- "a#ove !auke mehanike (1::*).
kako 0i nase vratilo ose1anje da op2ta nau,na na,ela -o.e-o razu-eti dru"a,ije i 0olje ne"o po-o1u njihovih opa.ljivih rezultata.
3. 'Prava nauka'
4ko .eli-o da koristi-o jezik u koje- su nas od"ajali roditelji i u,itelji, -o.e-o raza0rati dvostruku svrhu nauke: da pri0avlja tehni,ko znanje, kao i da unapredjuje 9razu-evanje9 sve-ira. +va dvostruka svrha je postala pose0no o,i"ledna kada je nastupio raskid iz-edju nauke i $iloso$ije. Tada se pokazalo ne-o"u1i- da se o0e svrhe ispune jedinstveni- siste-o- -i2ljenja. <no"i su dr.ali i jo2 dr.e da nauka -o.e pru.ati sa-o tehni,ko znanje, da i-a sa-o izvesnu tehni,ku vrednost. Fa 9stvarno razu-evanje9 na- tre0a $iloso$ija, koja postavlja na,ela 2to su poj-ljiva i plauzi0ilna, ali ne pru.a777ju precizno prakti,no znanje. +vo je na,in na koji su se razdvojile nauka i $iloso$ija. <edjuti-, ne-a su-nje da $iloso$ija takodje slu.i jednoj prakti,noj svrsi. :ok nauka daje -etode s-i2ljanja $izi,kih i he-ijskih sredstava, $iloso$ija daje -etode us-eravanja pona2anja ljudH. Sto"a $iloso$ska strana dose.e svoju prakti,nu svrhu na jo2 neproredniji na,in ne"o prava nauka. +no 2to podrazu-eva- pod 9pravo- nauko-9 jeste nauka na svo- stupnju razdvojenosti od $iloso$ije kako se pou,ava na na2i- uo0i,ajeni- predavanji-a o nauci. S ovo" 9nau,no" aspekta9, nauka tre0a da sadr.i onoliko -alo $iloso$ije koliko je to -o"u1e. %astavnik kre1e od pro-atranih ,injenica i postavlja principe iz kojih se ove ,injenice -o"u izvesti. 9Prava nauka9 se ne interesuje za to da li su ovi principi 9poj-ljivi9. +n se, -edjuti-, interesuje za okolnost da se iz -alo" 0roja takvih principa 9srednje op2tosti9 -o.e izvesti velik 0roj opa.ljivih ,injenica. +vo se naziva na,elo- ekono-ije u nauci. Postavljanje jedno" -alo" 0roja na,ela iz kojih se -o.e izvesti onoliko -no"o ,injenica koliko je -o"u1e jeste neka vrsta pro0le-a -ini-u-a. San nauke je da sve ,injenice izvede iz jedno" principa. +vo se verovatno ne -o.e proti1i. 4ko se ovo ne -o.e proti1i unutar nauke, -o.e se za-isliti da 0i se principi nauke dali izvesti iz jedno" vrhovno" na,ela u $iloso$iji, u kojoj se ne zahteva nikakvo precizno sla"anje s opa.ljivi- ,injenica-a. zvodjenje sve"a iz vode, iz vatre, iz duha, kao 2to su nastojali da u,ine stari 8rci,DG krajnji je slu,aj ekono-ije. 5rlo je va.no uvek i-ati na u-u da nauka nije prikupljanje ,injenica. %ijedna nauka se ne iz"radjuje na ovaj na,in. F0irka stavova koji ukazuju na to koji- dani-a je padao sne" u Los 4ndjelesu nije nikakva nauka. %auku i-a-o sa-o kada -o.e-o postaviti principe iz kojih -o.e-o izvesti kojih 1e dana padati sne" u Los 4ndjelesu. %adalje, ako su principi koje postavlja-o toliko za-r2eni koliko i sE-o iskustvo, ovo ne1e 0iti ekono-ija i nikakva 9prava nauka9. 5rlo -no"o principa ili jedan veo-a za-r2en princip zapravo se svode na istu stvar. 4ko su principi toliko za-r2eni kao i sa-e ,injenice, oni ne sa,injavaju nauku. Puko pro-atranje polo.aja planeta na ne0u nije nikakva nauka. 4nti,ki nau,nici su nastojali da postave krive koje 0i opisivale ovo kretanje. Fa njih se nekad -islilo da su kru"ovi3 kasnije se -islilo da su elipse, ali je ovo istinito sa-o ako se zane-are pore-e1aji. ;zi-aju1i u o0zir pore-e1aje, jedna,ine tih kriva veo-a su za-r2ene J postoji toliko -no"o ,lanova da 0i -o"li ispuniti to- od stotinu stranica. +vo je upravo onoliko za-r2eno koliko i 0ele.enje svih polo.aja planeta. +no nane daje nikavu korist3 niti u to-e i-a ikakve nauke. 4ko ne-a neko" -alo" 0roja principa, ako ne-a jednostavnosti, ne-a ni nauke. 4ko neki ,ovek ka.e da ne .eli spekulaciju, da .eli upravo da -u se daju sve ,injenice J on tra.i sa-o prethodni korak za nauku, a ne sa-u nauku. %au,nik se ,esto optu.uje za preupro21avanje. +vo je istina3 ne-a nauke 0ez preupro21avanja. /ad nau,nika se sastoji u nala.enju jednostavnih $or-ula. %eki ka.u kako na- nau,nik ne po-a.e da razu-e-o 0ilo 2ta, zato 2to preupro21ava sve. 6o zna neki dru"i na,in 9razu-evanja9 za-r2enih stvari osi- pute- njihovo" preupro21avanja7 Po2to je nau,nik postavio jednostavnu $or-ulu, on je777iz nje -ora izvesti iz opa.ljivih ,injenica. +nda -ora proveriti ove posledice, kako 0i video da li se stvarno sla.u s pro-atranje-. Sto"a se rad nau,nika sastoji iz tri dela:
Rales (o o &((. 're 8r.) smatrao je vo4u 'rvobitnom tvari, ali je Ana simen (o o >>(. 're 8r.) i-abrao va-4u#, a 8era lit (o o >((. 're 8r.) vatru.
4:
'. Postavljanje principa. B. 5r2enje lo"i,kih zaklju,aka iz ovih principa kako 0i se izvele opa.ljive ,injenice 777o nji-a. C. !ksperi-entalno proveravanje ovih opa.ljivih ,injenica. +va tri dela iskori21avaju tri razli,ite sproo0nosti ljudsko" duha. !ksperi-entalno proveravanje iskori21ava sproo0nost da se pro-atra, da se 0ele.e ,ulni utisci3 dru"i deo iziskuje lo"i,ko -i2ljenje, ali kako do0ija-o principe u prvo- delu7 +vo je krajnje sporna ta,ka. <no"i autori ka.u 9pute- indukcije iz opa.enih ,injenica9 J suprotno od dedukcije. D( 4ko nau,nik zapa.a da se isti niz ,esto pojavljuje, zaklju,i1e da 1e uvek 0iti tako. +vo nas podse1a na pri,u o ,oveku koji je kupio konja, te .eleo da konja privikne da .ivi 0ez hrane. Toko- trideset dana uspeo je da spre,i konja da jede, pa je tako zaklju,io da je tada konj 0io uve.0an da .ivi 0ez hrane3 ali je tridesetprvo" dana konj u"inuo. 9 ndukcija9 nije toliko jednostavna. Te2ko da po-o1u nje -o.e-o uspostaviti neki -etod pronala.enja op2te" principa poput "ravitacije. Svi zna-o pri,u o to-e kako se pretpostavljalo da je seru saku %&utnu teorija univerzalne "ravitacije sinula kada -u je pala na "lavu ja0uka. Bilo da je ova pri,a istinita ili nije, poenta je da na takvoj osnovi ne -o.e-o postaviti siste- za indukciju. Fa analizu nauke, -edjuti-, na,in na koji do0ija-o op2te principe nije toliko relevantan. +p2ti principi neko-e -o"u do1i u snu. %a,in na koji ih do0ija-o i"rao 0i ulo"u ako 0is-o vr2ili sociolo2ku ili psiholo2ku analizu nauke. ; 9lo"ici nauke9 s o0ziro- na op2te principe nije 0itan na,in na koji do njih dospeva-o indukcijo-, ne"o na,in na koji dedukcijo- iz njih izvodi-o ostatak korpusa nauke. Sproo0nost koja na- tre0a kako 0is-o do0ili op2te principe nauke -o.e-o nazvati i-a"inacijo-. )I S te2ko1a-a indukcije neproredno se susre1e-o u najjednostavnije- slu,aju. Pretpostavite da rezultate neko" niza -erenja iscrta-o po-o1u niza ta,aka na koordinatno- papiru, te da ove rezultate .eli-o da predstavi-o jedno- $unkcijo-. Fa-i2lja-o da luk tre0a da 0ude "ladak koliko je -o"u1e. 4ko ne-a-o nikakvu ideju kakva ova kriva tre0a da 0ude, ne1e-o je na1i. %i u koje- slu,aju ta,ke ne odredjuju krivu3 -ora-o da za-isli-o neki kriteriju- 9"latkosti9. >5ideti crte. C.? + pro0le-u indukcije raspravlja1e se podro0nije u Trinaesto- po"lavlju. "r#e$ ' >str. DD?
8. Nauka9 zdravi razum i filosofija

Sada 1e-o opisati relaciju iz-edju nauke i $iloso$ije po2to se z0io rascep na na,in koji iz"leda po-alo paradoksalan i zasi"urno je preupro21avanje. To 1e, -edjuti-, skrenuti na2u pa.nju na sredi2nje odlike o0a do-ena ljudsko" poduhvata. Principi nauke se -o"u $or-ulisati na takav na,in da su vrlo udaljeni od zdravo" razu-a, ali se njihovo proveravanje eksperi-ento- uvek vr2i na ravni zdravorazu-sko" iskustva. %astaje paradoksalna situacija da je, na neki na,in, zdravorazu-u 0li.a $iloso$ija ne"o nauka. Filoso$ija je uvek iziskivala 0lisku korespondenciju iz-edju sa-ih op2tih principa i zdravorazu-sko" iskustva. Lto je nauka vi2e napredovala na teorijsko- podru,ju, to su njeni op2ti principi protajali udaljeniji od zdravo" razu-a. /ezultati pro-atranja i eksperi-enata koji tvore ,injeni,ku osnovu nauke -o"u se opisati u jeziku svakodnevno" .ivota ili, dru"i- re,i-a, zdravorazu-ski- stavovi-a. ; aristotelovskoj i srednjevekovnoj $izici pravila se razlika iz-edju 9te2kih9 tela, poput ka-enja, koje pada na tlo, i 9lakih9 tela, poput di-a, koja se uspinju pre-a ne0esi-a. +vo je jezik 9,oveka s ulice9. Pre uspona -oderne $izike, oko 'AII. "odine, ovaj zdravorazu-ski jezik koristio se ne sa-o u opisu pro-atranja, ne"o i u
Aloga in4u 2ije u nau2i ra-gra1uje se u Poglav0ima 1* i 14. A o ta+no istra5imo a o se mogu na6i nova o'ta na+ela nau e, 'ostaje jasno 4a se na+elo 'o'ut -a ona iner2ije ili 'rin2i'a relativnosti ne mo5e smisliti ni a vim )ormalnim meto4om (4e4u tivnim ili in4u tivnim), nego samo ori6e/em i-vesne oli+ine inventivne mo6i, na-ivanom i ,imagina2ija,, ili, 'ovremeno, ,intui2ija,. 3vo je sna5no naglasio Ajntajn u svom H'enserovom 're4ava/u (vi4eti )usnotu >4).
>(
49
$or-ulaciji op2tih principa nauke: 94ko je telo te2ko, ono pada.9 Her0ert :in"l )' je pisao: 9Bes-rtna slava 8alilejevo" doprinosa -i2ljenju jeste 2to je, iako tek polusvesno, od0acio svakida2nji zdravorazu-ski svet kao $iloso$sku nu.nost.9 )B ; nje"ovo- teorijsko- siste-u sva tela padaju na tlo jednaki- u0rzanje-. +n je poplo,ao put za njutnovski siste-, u koje- se planete kre1u pre-a istizakoni-a kao i ka-en koji pada, iako iz"leda da na2e zdravorazu-sko iskustvo pokazuje te-eljnu raznorodnost iz-edju ova dva tipa kretanja. ,injenica je da se napredak u nauci u velikoj -eri sastojao u za-enjivanju zdravorazu-sko" sveta sveto- apstraktnih si-0ola. 4ko .eli-o da $or-uli2e-o op2te principe iz kojih se -o.e izvesti 2irok raspon opa.ljivih ,injenica, -ora-o od0aciti jezik zdravo" razu-a, te iskori21avati apstraktniju ter-inolo"iju. Her0ert :in"l je napo-enuo da na zdravorazu-skoj ravni postoji jasno odredjeno razlu,ivanje iz-edju $izike i he-ije. 4ko, -edjuti-, "ovori-o o777na ravni -oderne ato-ske i nuklearne $izike, takvo" razlu,ivanja vi2e ne-a. :in"l je pisao: 9 stina je da he-iji zapravo ne-a -esta u stro"o777j nau,noj she-i. ... ;lo"a koju je he-ija i"rala u rastu nauke 0ila je pra"-ati,ka, heuristi,ka.9 )C ;kratko "ovore1i, he-ija je danas zdravorazu-ski ter-in, ali ne i nau,ni ter-in. +ve napo-ene su od velike va.nosti za razu-evanje savre-ene nauke. <no"i ter-ini koji su se prethodno koristili u nau,no- jeziku vi2e se ne -o"u koristiti, z0o" to"a 2to op2ti principi savre-ene nauke sada upotre0ljavaju ter-ine koji su -no"o udaljeniji od zdravorazu-sko" jezika. zrazi poput 9-aterije9, 9duha9, 9uzroka i posledice9 i sli,nih danas su sa-o zdravorazu-ski ter-ini, te ne-aju -esto u stro"o777- nau,no- diskursu. 6ako 0is-o postali svesni ove evolucije, nauku dvadeseto" veka -ora-o uporediti s njeni- prethodnica-a u osa-naesto- i devetnaesto- veku. %&utnovska -ehanika je koristila ter-ine poput 9-ase9, 9sile9, 9polo.aja9, 90rzine9 u neko- s-islu koji je iz"ledao 0lizak njihovi- zdravorazu-ski- upotre0a-a. ; 4jn2tajnovoj teoriji "ravitacije 9koordinate do"adjaja9 ili 9tenzorski potencijali9 jesu ter-ini koji su povezani s izrazi-a u na2e- zdravorazu-sko- jeziku putedu"o" lanca o0ja2njenja. +vo je jo2 istinitije za ter-ine kvantne teorije poput 9talasne $unkcije9, 9-atrice polo.aja9 itd. 4jn2tajn je, u jedno- predavanju odr.ano- na +ks$ordu '(CC. "odine, "ovorio o 9jazu koji se sve vi2e 2iri iz-edju osnovnih poj-ova i zakona na jednoj strani, i posledica-a koje tre0a dovesti u korelaciju s na2i- iskustvo- na dru"oj, jazu koji se protepeno 2iri sa razvojni- o0jedinjavanje- lo"i,ke strukture, to jest, sa u-anjivanje- reduction lo"i,ki nezavisnih ele-enata koje se zahteva za osnovu ,itavo" siste-a.9)D %a2a pro-atranja i eksperi-enti, -edjuti-, redovno su se opisivali u zdravorazu-sko- jeziku, uprkos svi- pro-ena-a u principi-a. +tuda se nauka sve vi2e privikavala na upotre0u razli,itih jezika u istoj slici sve-ira, te je va.an zadatak nau,nika protao da se ovi razli,iti jezici uklope u jedan koherentan siste-. Her0ert :in"l je s pravo- rekao: 94ko na"la2ava- neophodnost oslo0adjanja nau,ne $iloso$ije od uplitanja zdravorazu-skih poi-anja, to nije kako 0i se potcenio zdravi razu-, ne"o zato 2to u ovoj z0rci danas le.i velika opasnost.9)) ;sled ove z0rke ,esto je slu,aj da 1e, ako $iloso$ i nau,nik "ovore o op2ti- principi-a, $iloso$ pri"ovarati da su nau,nikovi principi zaku,eni. Tu le.i "lavna razlika iz-edju dva kraja na2e" lanca. %a nau,no- kraju se sla"anje sa zdravi- razu-o- dose.e na ravni neprorednih pro-atranja, dok se na $iloso$sko- kraju sla"anje sa zdravi- razu-o- pronalazi na ravni sa-ih apstraktnih principa. +vo je $rancuski $iloso$ !duar le /oa )A opisao na veo-a plasti,an na,in. %auka polazi od zdravo" razu-a, a na osnovu uop2tavanja indukcijo- ili i-a"inacijo- izvodi se nauka3 ali sa-i izvedeni principi -o"u 0iti
8erbert Dingl je ista nuti britans i astro)i-i+ar i )iloso) nau e. 3rgani-ovao je 'rogram 'rou+ava/a u istoriji i )iloso)iji nau e na Aniver-itets om oleDu u Lon4onu. 3vaj te+aj je 'ostao 'rimer -a vrlo mnogo 4rugi# institu2ija. >2 8erbert Dingle, ,R#e ?ature o) H2ienti)i2 P#iloso'#9,, Proceedings of the "oyal Society of Edin*urgh (1949), &2, Part G$, '. 4(9. >* +*id. >4 Albert !instein, #n the Methods of $heoretical Physics , 8erbert H'en2er Le2ture, given at 3D)or4 19**, 'retam'ano u: $he orld as + See +t, 'reveo Alan 8arris (Roronto: Feorge "2Leo4, Lt4., 19*4). >> 8erbert Dingle, op0 cit0, '. 4(*.
>1
vrlo daleko od zdravo" razu-a. Povezati ove principe neproredno sa zdravi- razu-o- J ovo je rad koji vr2e $iloso$i. <o.e-o nacrtati dija"ra-: "r#e$ ( >str. D*? :ija"ra- ukazuje da postoje dva puta da se ide od nauke do zdravo" razu-a. %au,ni put >preko -ate-ati,ko" izvodjenja i eksperi-entalno" proveravanja? ,esto je veo-a du"a,ak. F0o" to"a, ,ovek tra.i put koji- ovi principi protaju neproredno plauzi0ilni3 ovo zna,i put koji- se oni -o"u povezati sa zdravi- razu-o- po-o1u 9kratko" spoja9. Pute- $iloso$skih tu-a,enja nau,ni principi se neproredno vezuju za zdravi razu-. )* %e 0ih rekao da je ovaj dija"ra- sasvi- ta,an, ali on zaista daje neku ideju o strukturi ljudsko" u-a. Filoso$ija uvodi u nauku ne2to za 2ta se nau,nik 9kao nau,nik9 ne interesuje. ,injenica je da je nau,nik takodje ljudsko 0i1e i i-a svoje sla0osti, ako se sla0o21u -o.e nazvati ovo zahtevanje da op2ti principi nauke 0udu sa-i po se0i plauzi0ilni. Predava, $izike se uvek ose1a zahvalni- pre-a studenti-a za svaki na"ove2taj koji zakone ,ini plauzi0ilniji-a. Tako -o.e-o re1i da je za ovo svako zainteresovan. %au,nik 9kao takav9 se ti-e ne 0avi -no"o, ali na- pokazuje na,in na koji ljudi uop2te uzev racionalizuju nauku, kako os-i2ljavaju nauku.
%) Rud lf "arnap * Prevladavanje metafizike logi!kom analizom jezika

'. ;vod 6# 'nacenje rijeci 7# Metafi ika rijeci be nacenja 8# Smisao stava 9# Metafi icki privi*ni stavovi :# $esmisaonost svake metafi ike ;# Metafi ika kao i ra "ivotnog cuvstva %+)&)%) U, d +d "rckih skepticara do e-pirista '(. stoljeca 0ilo je -no"o protivnika metafi ike# Ta su pro-i2ljanja 0ila vrlo razlicita. %eki su nauk -eta$izike s-atrali la"nim, 0uduci da on proturjeci iskustvenoj saznaji. :ru"i su "a dr.a'i sa-o nei vjesnim, 0uduci da -eta$izicko postavljanje pitanja pre-a2uje "ranice ljudske saznaje. <no"i su anti-eta$izicari 0avljenje -eta$izicki- pitanji-a s-atrali neplo*nim; svejedno -o.e li se na njih od"ovoriti ili ne, na svaki je nacin izli2no nji-a se 0aviti3 predaj se potpuno prakticnoj zadaci 2to je svaki dan zadaje djelatni- ljudi-aV /azvitak mo*erne logike o-o"ucio je da se na pitanje o valjanosti i opravdatosti -eta$izike dade nov i stro.i od"ovor. stra.ivanja Wpri-ijenjene lo"ikeX ili Wteorije saznaje X, koja je se0i stavila u zadacu da lo"icko- analizo- razjasni saznajni sadr.aj nau,nih stavova a ti-e i znacenje rijeci >Wpoj-ovaX? u tistavovi-a, dovode do pozitivno" i do ne"ativno" rezultata. Pozitivan se rezultat do0iva rado- na podrucju e-pirijske nauke3 o0ja2njavaju se pojedini poj-ovi razlicitih "rana nauke3 pokazuje se njihova $or-alno-lo"icka i saznajno-teorijska povezanost. %a podrucju -eta$izike >ukljucujuci svu $ilozo$iju vrednosti i nor-ativnu nauka?, lo"icka analiza vodi do ne"ativno" rezultata, da su navo*ni stavovi na tom po*rucju potpuno nesmisaoni# Ti-e je do2lo do
!4uar Le 7oa !4ouar4 Le 7o9 (1:%(;<<<), )ran2us i )iloso), ,H2ien2e et P#iloso'#ie,, "evue de M9taphysi'ue et du Monde (1:99), G, *%>)). >% P#ili'' Mran , ,"eta'#9si2al Gnter'retations o) H2ien2e,, He2tion 4, ,H2ien2e an4 Lommon Hense,, $he British :ournal for the Philosophy of Science, $ol. G.
>&
radikalno" prevladavanja -eta$izike, koje jo2 nije 0ilo -o"uce protici s prija2njih anti-eta$izickih stajali2ta. stina, slicne se -isli nalaze vec u neki- prija2njiraz-i2ljanji-a, npr. u oni- no-inalisticki-3 no odlucna je proved0a -o"uca tek danas, nakon 2to je lo"ika, s razvitko- koji je do.ivjela poslednjih stoljeca, postala orudedostatne stro"osti. 6ada ka.e-o da su tzv. -eta$izicki stavovi nesmisaoni, onda je ta rijec -i2ljena u najstro.e- s-islu. ; nestro"o- s-islu o0icava se kad2to neki stav ili neko pitanje nazvati nes-isaoni-, ako je nje"ovo postavljanje potpuno neplodno >npr. pitanje: W6olika je prosjecna te.ina onih oso0a u Becu, kojih tele$onski 0roj zavr2ava s WCX7?3 ili takoder stava koji je sasvi- ocito la.an >npr. W8odine '('I. i-ao je Bec A stanovnikaX?, ili neko" takvo" koji nije la.an sa-o e-pirijski, ne"o i lo"icki, koji je dakle kontradiktoran >npr. W+d oso0a 4 i B svaka je ' "odinu starija od dru"eX?. Takvi su stavovi, -ada neplodni ili la.ni, ipak s-isaoni3 jer sa-o se s-isaoni stavovi -o"u uop2e podeliti na >teorijski? plodne i neplodne, istinite i la.ne. ; stro"o- s-islu nesmisaon je naprotiv neki niz rijeci, koji u odredeno-, dato- jeziku uop2e ne tvori nikakav stav. :o"ada se da neki takav niz rijeci na prvi po"led iz"leda tako kao da on jest stav3 u to- slucaju zove-o "a privi*nim stavom# %a2a je dakle teza da se navodni stavovi -eta$izike lo"icko- analizo- otkrivaju kao prividni stavovi. DGB %eki jezik sastoji se od voka0ulara i sintakse, tj. neko" stanja rijeci koje i-aju znacenje i pravila tvor0e recenica3 ta pravila pokazuju kako se od razlicitih rijeci -o"u tvoriti recenice. Pre-a to-e, i-a dvije vrste prividnih stavova: ili se stjece neka rijec za koju se sa-o po"re2no uzi-lje da i-a neko znacenje, ili rijeci 2to se stjecu i-aju, dodu2e, znacenje, ali su slo.ene protusintakticki, tako da ne rezultiraju nikakvi- s-islo-. %a pri-eri-a ce-o vidjeti da se prividni stavovi o0aju vrsta pojavljuju u -eta$izici. 6asnije ce-o -orati pro-isliti, koji razlozi zasvjedocuju na2u tvrdnju da se svaka -eta$izika sastoji od takvih prividnih stavova. %+)&)&) Zna-enje rije-i -a li neka rijec >u odredeno- jeziku? neko znacenje, o0icava se takoder reci da ona oznacuje neki Wpoja-X3 cini li se pak sa-o da neka rijec i-a znacenje, dok "a u z0ilji ne-a, onda "ovori-o o Wprividno- poj-uX. 6ako da se o0jasni nje"ovo nastajanje7 %ije li svaka rijec 0ila uvedena u jezik sa-o zato da 0i ne2to odredeno izrazila, tako da od svoje prve upotre0e i-a odredeno znacenje7 6ako -o.e tu u tradicionalno- jeziku 0iti rijeci 0ez znacenja7 Svakako, izvorno svaka rijec >0ez o0zira na rijetke izuzetke, za koje ce-o kasnije dati jedan pri-er? i-a neko znacenje. ; toku povijesno" razvitka rijec cesto -ijenja svoje znacenje. 6ad2to se dakle do"ada i da neka rijec iz"u0i svoje staro znacenje, a da ne do0ije novo. Tako onda nastaje prividan poja-. ; ce-u se, dakle, sastoji nacenje rijeci+ 6oje odred0e s o0ziro- na neku rijec -ora-o u"laviti da ona i-a neko znacenje7 >Fa na2e raz-i2ljanje nije stalo do to"a da li su te odred0e izrijeko- dane, kao za pojedine rijeci i si-0ole -oderne nauke, ili pre2utno utanacene, kako je to uo0icajeno za vecinu rijeci tradicionalno" jezika.? Prvo se -ora utvrditi sintaksa rijeci, tj. nacin njezina pojavljivanja u najjednostavnije- stavno- o0liku u koje-u se -o.e pojaviti3 taj stavni o0lik zove-o elementarnim stavom# !le-entarni je stavni o0lik za rijec Wka-enX npr.: W4 je ka-enX3 u stavovi-a to" o0lika u-esto <4= stoji neka oznaka iz kate"orije stvari, npr. Wtaj dija-antX, Wta ja0ukaX. :ru"o, za ele-entarni stav S od"ovarajuce rijeci -ora 0iti dat od"ovor na slijedece pitanje, koje -o.e-o $or-ulirati na razlicite nacine: '. z kojih stavova je S i vo*ljiv, a koji su stavovi izvodljivi iz S7 6# Pod koji- uslovi-a S i-a 0iti istinitim, a pod koji- la.ni-7 C. 6ako da se S proveri+ D. 6akav s-isao i-a S7
>'? je korektna $or-ulacija3 $or-ulacija >B? od"ovara nacinu "ovora lo"ike, >C? nacinu "ovora teorije saznaje, >D? nacinu "ovora $ilozo$ije >$eno-enolo"ije?. :a se ono 2to $ilozo$i -isle sa >D? shvaca po-ocu >B?, Yitt"ensteinov je izrijek: s-isao neko" stava le.i u nje"ovu kriteriju istine. >'? je W-etalo"ickaX $or-ulacija3 iscrpan prikaz -etalo"ike kao teorije sintakse i s-isla, tj. odnosa izvodljivosti, 0it ce dan kasnije na dru"o- -estu. <no"i- rijeci-a, i to velikoj vecini svih rijeci u nauke, -o"uce je iskazati znacenje svodenje- na dru"e rijeci >WkonstitucijaX, de$inicija?. %a pri-er: WZ4rtropodi[ su .ivotinje z"lavkasta tijela, z"lavkastih ekstre-iteta i tjelesna o-otaca od hitina.X Ti-e je za ele-entarni stavni o0lik rijeci WartropodX, nai-e za stavni o0lik Wstvar 4 je artropodX, dan od"ovor na prije spo-enuto pitanje3 si"urno je da stav to"a o0lika i-a 0iti izvodljiv iz pre-isa o0lika W4 je .ivotinjaX, W4 i-a z"lavkasto tijeloX, W4 i-a z"lavkaste ekstre-iteteX, W4 i-a tjelesni o-otac od hitinaX, i da o0ratno, svaki od ovih stavova i-a 0iti izvodljiv iz "ornje" stava. Ti- odred0a-a o izvodljivosti >drukcije receno: o kriteriju istine, -etodi proverljivosti, s-islu? ele-entarno" stava o Wartropodi-aX utvrdeno je znacenje rijeci WarDGC tropodX. %a taj se nacin svaka rijec odredeno" jezika svodi na dru"e rijeci i konacno na rijeci koje se pojavljuju u tzv. Wza-jed0eni- stavovi-aX ili Wprotokolarni- stavovi-aX. Ti- svodenje- do0iva rijec svoje znacenje. Pitanje o sadr.aju i o0liku prvih stavova >protokolarnih stavova?, na koje dosad jo2 nije naden konacnovaljan od"ovor, -o.e-o za na2e raz-atranje ostaviti prove po strani. ; teoriji saznaje o0icava se reci da se ti prvi stavovi odnose na Wono datoX3 no ne postoji nikakva su"lasnost u pitanju, 2to je to 2to se s-atra Wdani-X. 6ad2to se zastupa -i2ljenje da ti stavovi o dato-e "ovore o najjednostavniji- osjetilni- i cuvstveni- kvaliteta-a >npr. WvrucX, WplavX, WradostX i sl.?3 dru"i su skloni -i2ljenju da ti prvi stavovi "ovore o ukupni- do.ivljaji-a i odnosi-a slicnosti -edu takvi- do.ivljaji-a3 jedno daljnje -i2ljenje ka.e da i prvi stavovi vec "ovore o stvari-a. %eovisno o razlicitosti tih -i2ljenja jasno je da neki niz rijeci i-a s-isao sa-o onda ako su utvrdene relacije nje"ove izvodljivosti iz protokolarnih stavova, 0ili oni ove ili one kakvoce3 i isto tako, da neka rijec i-a znacenje sa-o onda ako su stavovi, u koji-a se ona -o.e pojaviti, svodljivi na protokolarne stavove. 6ako je znacenje neke rijeci odredeno njezini- kriterije- >drukcije receno: relacija-a izvodljivosti ele-entarno" stava, istinosni- uslovi-a, -etodo- proverljivosti?, ne -o.e se, nakon 2to je utvrden kriterij, odrediti jo2 i to 2to se torijeci W-isliX. %e s-ije se navesti -anje od kriterija da 0i rijec do0ila stro"o znacenje3 no ne -o.e se navesti ni vi2e od kriterija, jer je nji-e sve daljnje odredeno. ; kriteriju je i-plicite sadr.ano znacenje3 preostaje sa-o da "a se eksplicite poka.e. Pri-era radi uzi-a-o da netko sacini novu rijec W0a0icanX i tvrdi da i-a stvari koje su 0a0icne i takvih koje to nisu. :a 0is-o saznali znacenje te rijeci, upitat ce-o "a za kriterij: kako da u konkretno- slucaju utvrdi-o je li odredena stvar 0a0icna ili ne7 Pretpostavit ce-o, dakle, najprije da na- upitanik od"ovori: on ka.e da ne-a nikakvih e-pirijskih pokazatelja 0a0icnosti. ; to- slucaju nece-o upotre0u te rijeci s-atrati dopu2teno-. 4ko onaj tko upotre0ljava tu rijec unatoc to-e tvrdi da i-a 0a0icnih i ne0a0icnih stvari, sa-o to za o"ranicen, konacan covjekov razu- ostaje vjecno- tajno-, onda ce-o takvu tvrdnju s-atrati prazni- naklapanje-. %o -o.da ce nas on uvjeriti da rijecju W0a0icanX ipak ne2to -isli. z to"a, -eduti-, -i doznaje-o sa-o psiholo2ku cinjenicu da on s torijeci povezuje neke predstave i cuvstva. %o ta rijec ti-e ne do0iva neko znacenje. 4ko za novu rijec nije utvrden nikakav kriterij, onda stavovi u koji-a se ona pojavljuje ni2ta ne znace, oni su puki prividni stavovi. :ru"o, pretpostavit ce-o slucaj da je utvrden kriterij za neku novu rijec, reci-o W0e0icanX3 i to neka je stav: W+va stvar je 0e0icnaX istinit uvijek onda i sa-o onda, ako je ta stvar cetverokutna. >Fa na2e je raz-atranje pri to-e 0ez va.nosti je li na- taj kriterij izrijeko- dan ili s-o "a utvrdili pro-atrajuci u koji- se slucajevi-a rijec upotre0ljava
jesno \a$ir-acija\ a u koji- slucajevi-a nijecno \ne"acija\.? +vdje ce-o reci: Wrijec Z0e0ican[ i-a isto znacenje kao rijec Zcetverokutan[X. 4 s-atrat ce-o nedopu2teni- to, ako na- oni koji tu rijec upotre0ljavaju tvrde da su ti-e W-isliliX ne2to dru"o ne"o WcetverokutanX3 neka je, dodu2e, svaka cetverokutna stvar i 0e0icna i o0rnuto, no to se zasniva sa-o na to-e 2to je cetverou"aonost ocit izraz za 0e0icnost, a ova neko tajno, za se0e neza-jetno svojstvo. +d"ovorit ce-o da je, nakon 2to je utvrden kriterij, vec utvrdeno i da W0e0icanX znaci WcetverokutanX, te da vi2e uop2e nije slo0odno torijeci W-islitiX ovo ili ono. Sacini-o ukratko rezultat na2ih raz-atranja. %eka je <a= -a koja rijec, a <S>a?=, ele-entarni stav u koje-u se ona pojavljuje. :ovoljan i nu.dan uslov za to da <a= i-a neko znacenje -o.e se onda dati u svakoj od slijedecih $or-ulacija koje u osnovi znace isto: DGD @# Poznate su empirijske o nake za WaX. B. Poznato je iz kojih se protokolarnih stavova <S>a?= mo"e i vesti# C. ;tvrdeni su istinosni uslovi za WS>a?= D. Poznat je put k proverljivosti <S>a?=#DG( %+)&)') .e#afizi-ke rije-i /ez zna-enja Fa -no"e se -eta$izicke rijeci pokazuje da ne ispunjavaju upravo navedene uslove, da su dakle 0ez znacenja. ;z-i-o kao primer -eta$izicki ter-in Wnacelo= >i to kao nacelo 0itka, a ne kao nacelo saznaje ili stav razlo"a?. <no"i -eta$izicari daju od"ovor na pitanje 2to je >vrhovno? Wnacelo svetaX >ili WstvariX, W0itkaX, W0icaX, npr.: voda, 0roj, o0lik, kretanje, .ivot, duh, ideja, nesvjesno, djelo, do0ro i tsl.? :a 0is-o na2li znacenje 2to "a rijec WnaceloX i-a u to- -eta$izicko- pitanju, -ora-o pitati -eta$izicare pod koji- je uslovi-a stav o0lika W4 je nacelo yX istinit, a pod koji- la.an3 dru"i- rijeci-a: -i pita-o o oznaka-a ili o de$iniciji rijeci WnaceloX. <eta$izicar od"ovara otprilike ovako: W 4 je nacelo yX znaci da Wy proizlazi iz 4X, W0itak y te-elji se na 0itku 4X, Wy postoji po-ocu 4X ili tsl. %o te su rijeci -no"oznacne i neodredene. +ne cesto i-aju jasno znacenje3 npr. o nekoj stvari ili do"adaju y ka.e-o da on WproizlaziX iz 4 kad za-ijeti-o da na stvar ili do"adaj vrste 4 cesto ili uvijek slijedi takav vrste y >kauzalni odnos u s-islu zakono-jerno" slijeda?. %o -eta$izicar na- tvrdi da on ne -isli na taj e-pirijski utvrdiv odnos3 jer inace 0i nje"ove -eta$izicke teze 0ile jednostavni iskustveni stavovi jednaki oni-a u $izici. /ijec WproizlazitiX ne-a ovdje znacenje neko" odnosa u vre-ensko- slijedu i uslovno" odnosa 2to "a ta rijec o0icno i-a. %o ne daje se kriterij ni za kakvo dru"o znacenje. Pre-a to-e, navodno W-eta$izickoX znacenje, koje ta rijec u razlici spra- ono- e-pirijsko- znacenju ovdje tre0a da i-a, uop2e ne postoji. <isli-o li na izvorno znacenje rijeci Wprincipiu-X >i od"ovarajuce "rcke rijeci WarhTX?, za-ijetit ce-o da ovdje e"zistira isti razvojni put. zvorno znacenje WpoceloX uzi-lje se izricito za tu rijec ona ne znaci vi2e ono vre-enski prvo, ne"o prvo u neko- dru"o-, speci$icno -eta$izicko- po"ledu. %o kriteriji za taj W-eta$izicki po"ledX nisu dani. ; o0a je slucaja dakle rijeci oduzeto njezino prvotno znacenje, a da joj nije dato novo3 rijec ostaje kao prazna ljuska. z jedno" ranije" znacenjsko" razdo0lja za nju se jo2 asocijativno vezuju razlicite predstave3 one se povezuju s novi- predstava-a i cuvstvi-a svezo- u kojoj se ta rijec sada upotre0ljava. 4li rijec ti-e ne-a znacenja3 ona i nadalje ostaje 0ez znacenja dokle "od se ne -o.e navesti nikakav put k proverljivosti. :ru"i je pri-er rijec <Aog=# 6od ove rijeci -ora-o, 0ez o0zira na varijante njezine upotre0e u svako- od podrucja, razlikovati njezinu jezicnu upotre0u u tri razlicita slucaja ili historijska razdo0lja, no koja se vre-enski jedno u dru"o prelijevaju. ; mitolo(kom jeziku ta rijec i-a jasno znacenje. To- se rijeci >odnosno paralelni- rijeci-a dru"ih jezika? oznacuje katkad tjelesna 0ica, koja -o.da stoluju na +li-pu, na ne0u ili u
Hadu i koja projeduju -oc, -udrost, do0ro i srecu u vi2e ili -anje savr2enoj -jeri. 6ad2to rijec oznacuje i du2evno-duhovna 0ica, koja, dodu2e, ne-aju tijelo poput ljudsko" roda, no ipak se na neki nacin pokazuju u stvari-a i do"adaji-a vidljivo" sveta te su sto"a e-pirijski utvrdiva. ; metafi ickom jeziku naprotiv rije WBo"X oznacuje ne2to nade-pirijsko. Toj je rijeci izrijeko- oduzeto znacenje tjelesno" 0ica ili du2evno" 0ica koje se krije u tjelesno-e. 4 0uduci da joj nije dato nikakvo novo znacenje, ona je 0ez
DG( + lo"icko- i saznajnoteorijsko- shvatanju0 na koje- se te-elji na2e razla"anje, ovdje pak sa-o kratka naznaka, usp.: Yitt"enstein0 *ra"tatus logi"o-p ilosop i"us, '(BB., #arnap0 )ogicka izgradnja sveta9 '(BG. Yais-an, 0ogika9 jezik9 filozofija.
DG) znacenja. :akako, cesto se cini kao da se rijeci WBo"X daje neko znacenje i u -eta$izicko>jeziku?. %o de$inicije, koje se daju, pokazuju se pri po0li.e- pro-atranju prividni-a3 one se svode ili na lo"icki nedopustive sveze rijeci >o koji-a ce prolije 0iti "ovora? ili na dru"e -eta$izicke rijeci >npr. WprapoceloX, WapsolutX, WneuslovovanoX, WneovisnoX, Wsa-ostalnoX i tsl.?, ali ni u kojeslucaju na istinosne uslove njezina ele-entarno" stava. Fa ovu rijec nije cak ispunjen ni prvi zahtjev lo"ike, nai-e zahtjev za navodenje- njezine sintakse, tj. o0lika njezina pojavljivanja u ele-entarno- stavu. !le-entarni stav -orao 0i ovdje i-ati o0lik: W4 je Bo"X3 no -eta$izicar ili u potpunosti otklanja taj o0lik, a da ne daje dru"i, ili ne navodi, ako "a prihvati, sintakticku kate"oriju varija0le 4# >6ate"orije su: tijelo, svojstva tijela, odnosi -edu tijeli-a, 0rojevi itd.? z-edu >-itolo2ke i -eta$izicke jezicne upotre0e stoji teolo(ka s o0ziro- na rijec WBo"X. +vdje ne-a nikakva oso0ena znacenja, ne"o se kole0a iz-edu dvaju navedenih vrsta upotre0e. %eki teolozi i-aju jasno e-pirijski >dakle u na2e- raz-atranju W-itolo2kiX? poja- Bo"a. ; to- slucaju ne-a nikakvih prividnih stavova3 ali nevolja se za teolo"e sastoji u to-e 2to su u takvo- tu-acenju stavovi teolo"ije e-pirijski stavovi i sto"a podlije.u e-pirijskoj nauke. ; dru"ih teolo"a postoji jasna -eta$izicka jezicna upotre0a. 6od nekih je opet jezicna upotre0a nejasna, 0ilo da kad2to slijede ovu, kad2to onu jezicnu upotre0u, 0ilo da se krecu u izrazi-a koji nisu jasno shvatljivi i koji se prelijevaju na o0je strane. sto su tako kao pro-atrani pri-eri WnaceloX i WBo"X i vecina dru"ih specificno metafi ickih termina be nacenja; npr. WidejaX, WapsolutnoX, WneuslovovanoX, W0eskonacnoX, W0itak 0icaX, Wne-0iceX, Wstvar o se0iX, Wapsolutni duhX, Wo0jektivni duhX, W0itX, Wpose0itakX, Wpo i zase0itakX, We-anacijaX, W-ani$estacijaX, WrazudenjeX, WjaX, Wneja X itd. S tije izrazi-a isto kao s rijecju W0a0icanX u prije iz-i2ljenu pri-eru. <eta$izicar na- tvrdi da se e-pirijski istinosni uslovi ne -o"u dati3 ako pridoda da torijeci unatoc to-e ne2to W-isliX, onda zna-o da su ti-e oznacene sa-o popratne predstave i cuvstva, ali s koji-a odredena rijec ne do0iva nikakvo znacenje. <eta$izicki navodni stavovi, koji takve rijeci sadr.e, ne-aju nikakva s-isla, ni2ta ne znace, puki su prividni stavovi. 6ako o0jasniti njihovo historijsko nastajanje, raz-otrit ce-o kasnije. %+)&)() Smi!a !#a,a :o sada s-o pro-atrali prividne stavove u koji-a se pojavljuje neka rijec 0ez znacenja. Postoji jo2 jedna dru"a vrsta prividnih stavova. +ni se sastoje od rijeci sa znacenje-, ali su od tih rijeci tako sastavljeni da ipak ne-aju nikakva s-isla. Sintaksa neko" jezika odreduje koje su sveze rijeci dopu2tene a koje su nedopu2tene. %o "ra-aticka sintaksa prirodnih jezika ne ispunjava provuda zadacu iskljucenja nes-isaonih sveza rijeci. ;z-i-o kao pri-er dva slijedeca niza rijeci: '. W#ezar je iX, B. W#ezar je pri- 0roj.X %iz rijeci >'? nacinjen je protusintakticki3 sintaksa zahtijeva da na trece- -estu ne stoji veznik, ne"o predikat, dakle i-enica >s clano-? ili pridjev. Sintakticki je npr. sacinjen niz rijeci: W#ezar je vojskovodaX3 on je s-isaoin niz rijeci, stvarni stav. %o isto je tako
sintakticki sacinjen i niz rijeci >B?, jer on i-a isti "ra-aticki o0lik kao neto- spo-enuti stav. %o >B? je unatoc to-e nes-isaon. WPri- 0rojX je svojstvo 0rojeva3 ono se ne -o.e niti priznati niti poreci nekoj oso0i. Buduci da se >B? cini stavo-, ali nije stav, ni2ta ne znaci, niti izra.ava postojece niti nepostojece stanje stvari, zove-o taj niz rijeci DGA Wprividni- stavo-X. Ti-e 2to "ra-aticka sintaksa nije povrijedena, -o.e-o na prvi po"led lako 0iti zavedeni na po"re2no -i2ljenje da ipak i-a-o prola s neki- stavo-, -ada s la.ni-. %o Wa je pri- 0rojX la.an je onda i sa-o onda, ako je a djeljiv prirodni0roje-, koji nije ni a ni '3 ovdje se ocito za WaX ne -o.e staviti W#ezarX. +vaj je pri-er 0io iza0ran tako da se nes-isaonost -o"la lako za-ijetiti3 kod nekih -eta$izickih tzv. stavova nije tako lako spoznati da su prividni. #injenica da se u o0icno- jeziku -o.e, a da se ne povrijedi "ra-aticka pravila, saciniti nes-isaon niz rijeci, upucuje na to da je "ra-aticka sintaksa, "ledajuci s lo"icko" stajali2ta, nedovoljna. 6ad 0i "ra-aticka sintaksa ta,no od"ovarala a lo"ickoj, ne 0i -o"ao nastati nikakav prividni stav. 6ad "ra-aticka sintaksa ne 0i razlikovala sa-o vrste rijeci, i-enice, pridjeve, "la"ole, veznike itd., ne"o u tivrsta-a ispunjavala jo2 izvjesne lo"icki tra.ene razlike, ne 0i -o"li 0iti sacinjeni nikakvi prividni stavovi. 6ad 0i se npr. i-enice "ra-aticki raz0ile u vi2e vrsta rijeci, vec pre-a to-e, oznacavaju li svojstva tijela, 0rojeva itd., pripadale 0i rijeci WvojskovodaX i Wpri-0rojX "ra-aticki razliciti- vrsta-a rijeci, a >B? 0i 0io upravo tako protujezican kao >'?. ; jedno- korektno izradeno- jeziku 0ili 0i dakle svi nes-isaoni nizovi rijeci vrste pri-era >'?. +ni 0i dakle vec "ra-atiko- 0ili na izvjestan nacin auto-atski iskljuceni3 tj. da 0i se iz0je"la nes-isaonost, ne 0i tre0alo paziti na znacenje pojedinih rijeci, ne"o sa-o na njihovu vrstu >Wsintakticku kate"orijuX, npr.: stvar, svojstvo stvari, odnos stvari, 0roj, svojstvo 0roja, 0rojni odnos i sl.? 6ad 0i na2a teza, da su stavovi -eta$izike prividni stavovi, 0ila opravdana, ne 0i se, dakle, u jedno- lo"icki korektnojeziku -eta$izika uop2e -o"la izraziti. z to"a slijedi velika $ilozo$ska va.nost zadace iz"radnje jedne lo"icke sintakse na kojoj lo"icari danas rade. %+)&)1) .e#afizi-ki pri,idni !#a, ,i znijet ce-o sad neke pri-ere -eta$izickih prividnih stavova na koji-a se oso0ito jasno -o.e spoznati da je lo"icka sintaksa povrijedena, pre-da je ispunjena historijsko"ra-aticka sintaksa. za0ire-o neke stavove iz ono"a -eta$izicko" ucenja, koje je danas u %je-ackoj izvr2ilo najsna.niji utjecaj.D(I WTre0a da istra.i-o 0ice sa-o i inace ] ni2ta3 jedino 0ice i dalje ] ni2ta3 jedino 0ice i povrh to"a ] ni2ta. 6ako stoji s ti- %i2ta7 - - Postoji li %i2ta sa-o zato 2to postoji %e, tj. nijekanje7 li stvar stoji o0rnuto7 Postoji li nijekanje i %e sa-o zato 2to postoji %i2ta7 - <i tvrdi-o: %i2ta je izvornije od %e i nijekanja. - - 8dje da tra.i-o %i2ta7 8dje da nade-o %i2ta7 - - <i zna-o %i2ta. - - Tjesko0a otkriva %i2ta. - - +no pred ci- i za2to s-o tjesko0ni, 0ija2e Zzapravo[ - ni2ta. ; stvari: %i2ta sa-o - kao takvo - 0ija2e tu. - 6ako stoji s ti- %i2ta7 - - % i2ta sa-o ni2ti.X :a 0is-o pokazali da -o"ucnost tvor0e prividnih stavova pociva na lo"ickoj po"re2ci u jeziku, postavi-o donju she-u. Stavovi pod su i "ra-aticki i lo"icki 0esprijekorni, dakle s-isaoni. Stavovi pod >s izuzetko- BC? "ra-aticki su potpuno analo"ni oni-a pod . Stavovi o0lik 4 >kao pitanje i od"ovor?, istina, ne od"ovara zahtjevi-a 2to se i-aju postaviti na lo"icki korektan jezik. %o oni su unatoc to-e s-isaoni, 0uduci da se dadu prevesti na lo"icki korektan jezik3 to pokazuje stav 4, koji i-a isti s-isao kao 4. %esvrsishodnost stavno" o0lika 4 pokazuje se onda u to-e 2to od nje"a po-ocu operacija koje su "ra-aticki 0ez "re2ke -o.e-o dospjeti do nes-isaonih stavnih o0lika B, koji su uzeti iz "ornje" navoda. Ti o0lici ne dadu se uop2e tvoriti na korektnojeziku kolone . ;natoc to-e, njihova se nes-isaonost ne za-jecuje na prvi
D(I S'ijedeci navodi uzeti iz: <. Heide""er, Bto je metafi ika+ '(B(. sto s-o tako -o"li uzeti kao navod neka -esta iz 0ilo koje"a dru"o" od 0rojnih suvre-enih -eta$izicara i onih u pro2losti3 ipak, cini nase da
iza0rana -esta oso0ito jasno ilustriraju na2e -i2ljenje.
DG* po"led, jer se lako -o.e-o o0-anuti analo"ijo- sa s-isaoni- stavovi-a B. +vdje ustanovljena po"re2ka u na2e- jeziku jest, dakle, u to-e, 2to on, suprotno lo"icki korektnojeziku, dopu2ta "ra-aticku jednakost o0lika iz-edu s-isaono" i nes-isaono" niza rijeci. Svako- jezicno- stavu pridodana je od"ovarajuca $or-ula iz nacina pisanja u lo"istici, te $or-ule o-o"ucuju da oso0ito jasno spozna-o nesvrsishodnu analo"iju iz-edu 4 i B i nastanak nes-isaonih tvor0i B koje se na njoj te-elje. Smisaoni stavovi obicnog je ika $astanak nesmisaonog i smisaonog u obicnom je iku )ogicki &orektan je ik 4. Nto je vani7 *r>+? 5ani je ki2a. *r>0e? 4. Nto je vani7 *r>+? 5ani >ni?je ni2ta. *r>$i? 4. %e postoji >ne e"zistira, nije tu? ne2to, 2to je vani ^ \ _4 C 2 *r C 4 C B. 6ako stoji s to- ki2o-7 >tj.: 2to cini ki2a7 ili: 2to se o toj ki2i inace jo2 -o.e izreci7? 7>0e? B. W6ako stoji s ti- %i2ta7X +>$i? B. Svi ti oblici ne mogu se uop(e tvoriti# '. 0e? '. . W$i? '. 6i2a ki2i. re>0e? B. W%ista ni2tiX ni>$i? C. W%e postoji %i2ta sa-o zato 2to. . . X e4 >$i? Pri potanje- pro-atranju prividnih stavova pod B pokazuju se jo2 izvjesne razlike. Tvor0a stavova >'? pociva jednostavno na po"re2ci da se rijec Wni2taX upotre0ljava kao i-e pred-eta, jer se u o0icno- jeziku u to- o0liku o0icava upotre0ljavati kako 0i se $or-ulirao ne"ativan e"zistencijalni stav >vidi 4?. ; korektnojeziku, naprotiv, ne slu.i u istu svrhu neko pose0no ime, ne"o izvjestan logicki oblik stava >vidi 4?. ; stavu BB prisutno je osi- to"a jo2 ne2to novo, nai-e tvor0a rijeci Wni2titiX koja je 0ez znacenja3 stav DGG je, dakle, nes-isaon s dvostruko" razlo"a. Prije s-o razlo.ili da -eta$izicke rijeci 0ez znacenja o0icno nastaju tako 2to se rijeci sa znacenje- -eta$oricko- upotre0o- u -eta$izici oduzi-lje znacenje. +vdje je, naprotiv, pred na-a jedan od rijetkih slucajeva, da se uvodi jedna nova rijec koja vec od pocetka ne-a nikakva znacenja. Stav B C tre0a isto tako od0aciti iz dva razlo"a. +n se s prethodni- stavovi-a podudara u po"re2ci, da se rijec Wni2taX koristi kao i-e pred-eta. %o, osi- to"a, on je proturjecan. &er sa-o kad 0i 0ilo dopu2teno da se rijec Wni2taX uvede kao i-e ili oznaka neko" pred-eta, to- 0i pred-etu ipak u nje"ovoj de$iniciji 0ila zanijekana e"zistencija, ali 0i -u u stavu >C? opet 0ila pripisana. Taj 0i stav, dakle, ako vec ne 0i 0io 0es-islen, 0io kontradiktoran, dakle nes-isaon. S o0ziro- na "ru0e lo"icke po"re2ke, koje nalazi-o u stavovi-a B, -o"li 0is-o doci na pretpostavku, da je u navedenoj raspravi -o.da rijec Wni2taX tre0ala da i-a potpuno-a dru"o znacenje ne"oli "a inace i-a. 4 ta se pretpostavka jo2 ucvr2cuje, kad ondje dalje cita-o da tjesko0a otkriva %i2ta, da je u tjesko0i tu %i2ta sa-o kao takvo. #ini se da 0i rijec Wni2taX ovdje tre0ala da oznaci odredeno cuvstveno stanje, -o.da reli"iozno, ili -a 2to"od 2to se na takvo- cuvstvu te-elji. 6ad 0i to-e 0ilo tako, onda u stavovi-a B ne 0i 0ilo spo-enute lo"icke po"re2ke. 4li navod na str. BAI pokazuje da ovo tu-acenje nije -o"uce. z sveze Wsa-oX i Winace ni2taX jasno se vidi da rijec Wni2taX ovdje i-a uo0icajeno znacenje lo"icke partikule, koja slu.i kao izraz nijedno" e"zistencijalno" stava. Fa to uvodenje rijeci Wni2taX vezuje se onda neproredno "lavno pitanje rasprave: W6ako stoji s ti- %i2ta7X %a2a dvou-ica, da nis-o -o.da po"re2no tu-acili, 0it ce, -eduti-, potpuno uklonjena ako vidi-o kako je piscu rasprave prove jasno da su nje"ova pitanja i stavovi lo"ike oprecni. WPitanje i o*govor s o0ziro- na %i2ta u se0i su jednako proturjecni# _ +0icno navodeno te-eljno pravilo -i2ljenja uop2e, stavak o iskljucenju proturjecja, opca `lo"ika`, potire to pitanje. W;toliko "ore po lo"ikuV <i -ora-o sru2iti njezinu vladavinu: W4ko je tako -oc ra uma slo-ljena u o0zoru pitanja o %i2ta i 0itku, onda se ti-e odlucuje i o sud0i vladavine `lo"ike` u $ilozo$iji. Sa-a ideja Zlo"ike[ ra rje(ava se u vrtlo"u jedno" iz izvornije" propitivanja.X %o, je li trijezna nauka u su"lasju s vrtlo"o- protulo"icko" propitivanja7 na to je vec od"ovoreno: WTo0o.nja trijeznost i pro-i2ljenost nauke
protaje s-ije2no-, ne uz-e li to %i2ta oz0iljno.X Tako nalazi-o do0ru potvrdu za na2u tezu3 -eta$izicar ovdje sa- dolazi do tvrdnje da nje"ova pitanja i od"ovori nisu spojivi s lo"iko- i znanstveni- nacino- -i2ljenja. Sada je jasna razlika iz-edu na2e teze i one prija(njih antimetafi icara# <eta$izika je za nas Wpuko -a2tanjeX ili <bajka=# Stavovi neke 0ajke ne proturjece lo"ici, ne"o sa-o iskustvu3 oni su potpuno s-isaoni, -ada la.ni. <eta$izika nije nikakvo <pra novjerje=; verovati se -o.e u istinite i la.ne stavove, ali ne u nes-isaone nizove rijeci. <eta$izicki stavovi ne dolaze u o0zir ni kao <ra*ne hipote e=; jer za neku je hipotezu 0itna relacija izvodljivosti >istinitih ili la.nih? e-pirijskih stavova, a tako ne2to nedostaje upravo kod prividnih stavova. S uputo- na tzv. ogranicenost covjekove moci spo navanja, kad2to se, da 0i se spasila -eta$izika, prigovara slijedece: -eta$izicke stavove, istina, ne -o.e veri$icirati covjek ili inace neko konacno 0ice3 no oni 0i -o.da -o"li va.iti kao pretpostavke o to-e, 2to 0i neko 0ice s vi2o- ili cak savr2eno- -oci spoznavanja od"ovorilo na na2a pitanja, a kao pretpostavke 0ili 0i oni ipak 0are- s-isaoni. Protiv to" pri"ovora od"ovara-o ovako: ako nije dato znacenje neke rijeci, ili niz rijeci nije sacinjen sintakticki, onda cak ne-a ni pitanja. ><isli se, reci-o, na prividna pitanja: W&e li stol 0a0ican7X, W&e li 0roj sedasvet7X, W&esu li parni ili neparni 0rojevi ta-ni7X.? 8dje ne-a pitanja, ne -o.e od"ovoriti ni neko sveznajuce 0ice. Pri"ovaratelj ce -o.da sad tvrditi: kao 2to onaj koji vidi -o.e slijepcu saop2titi neku novu saznaju, tako 0i na- -o.da neko vi2e 0ice -o"lo saop2titi DG( -eta$izicku saznaju, npr. je li vidljivi svet pojava neko" duha. +vdje -ora-o raz-isliti o to-e 2to znaci Wnova saznajaX. <i, dakako, -o.e-o -isliti da susrece-o .ivotinje koje nas izvje2cuju o neko- novo- s-islu. 6ad 0i na- ta 0ica dokazala Fer-atov stav ili kad 0i prona2la neki novi $izikalni instru-ent ili postavila kakav dosad nepoznati prirodni zakon, na2a 0i saznaja tad uz njihovu po-oc 0ila o0o"acena. &er takvo 2to -o.e-o -i preispitati, kao 2to i slijepac -o.e razu-jeti i preispitati celu $iziku >i ti-e sve stavove ono"a koji vidi?. %o ako na- pretpostavljena 0ica tvrde ne2to 2to -i ne -o.e-o proveriti, onda to nece-o ni razu-jeti3 onda za nas uop2e ne-a nikakva saopcenja, ne"o pukih "ovornih zvukova 0ez s-isla, -ada -o.da s predstaveni- asocijacija-a. Po-ocu dru"o" 0ica, svejedno saznaje li ono vi2e ili -anje ili sve, -o.e se, dakle, na2a saznaja sa-o kvantitativno pro2iriti, ali ne -o.e doci ni do kakve principijelno nove saznaje. +no 2to naje neizvjesno, -o.e na- uz po-oc neko" dru"o" protati izvjesni-3 no ono 2to je za nas nerazu-ljivo, 0ez s-isla, ne -o.e na- protati s-isaoni- uz po-oc neko" dru"o", pa znao on koliko -u dra"o. S to"a na- ni ikakav 0o" ni ikakav vra" ne -o"u pri -eta$izici 0iti od po-oci. %+)&)3) Ne!mi!a n !# !,ake me#afizike Pri-eri -eta$izickih stavova, koje s-o analizirali, svi su uzeti sa-o iz jedne rasprave. %o rezultati vrijede na slican, delo- na doslovce isti nacin i za dru"e -eta$izicke siste-e. 6ad spo-enuta rasprava s odo0ravanje- navodi -egelov stav >W#isto 0ice i cisto %i2ta jesu, dakle, istoX?, ona se na nj pozivlje s puni- pravo-. -egelova -eta$izika i-a lo"icki upravo isti onaj karakter 2to s-o "a na2li u onoj suvre-enoj -eta$izici. 4 isto to vrijedi i za ostale -eta$izicke siste-e, pre-da njihov jezik a ti-e i lo"icne po"re2ke vi2e ili -anje odstupaju od onih u raspravljano- pri-eru. %avoditi ovdje daljnje pri-ere za analizu pojedinih -eta$izickih stavova razlicitih siste-a valjda nece 0iti potre0no. ;pozori-o sa-o na najce2ce vrste po"re2aka. <o.da se vecina lo"ickih po"re2aka, koje srece-o u prividni- stavovi-a, te-elji na lo"icki- "re2ka-a, koje su povezane s upotre0o- rijeci <biti= u na2e- jeziku >i od"ovarajucirijeci-a u dru"i- jezici-a, 0are- u vecini evropskih?. Prva je "re2ka dvoznacnost rijeci W0itiX3 ona se jedno- upotre0ljava kao kopula pred neki- predikato>Wja sa- "ladanX?, a dru"i put kao oznaka za e"zistenciju >Wja sa-X?. Ta se po"re2ka
ote.ava ti-e 2to -eta$izicari-a cesto nije jasna ta dvoznacnost. :ru"a je po"re2ka u o0liku "la"ola u dru"o- znacenju, eg istencije# 8la"olski- o0liko- predikat se po-i2lja ondje "dje "a ne-a. stina, odavna se vec zna da e"zistencija nije nikakva oznaka >usp. &antovo po0ijanje ontolo2ko" dokaza Bo.je opstojnosti?. %o tek je -oderna lo"ika u to-e potpuno konzekventna: ona uvodi e"zistencijalni znak u takvu sintakticko- o0liku, da se on ne -o.e kao predikat odnositi na pred-etni znak, ne"o sa-o na predikat >usp. npr. stav 4 u ta0eli na str. BA'?. +d staro" vijeka vecina se -eta$izicara ti- "la"olski- a ti-e i predikativni- o0liko- rijeci W0itiX dala zavesti na prividne stavove, npr. Wja >je?sa-X, WBo" jestX. Pri-er za tu po"re2ku nalazi-o u DescartesovuD <cogito, ergo sum=# +stavljajuci po strani sadr.ajno raz-i2ljanje, koje ide protiv pre-isa a je li, nai-e, stav W>ja? -is'i-X adekvatan izraz -i2ljeno" stanja stvari ili -o.da sadr.i hiprotaziranje a pro-atraj-o o0a stava sa-o s $or-alno-lo"icko" stajali2ta. Fa-jecuje-o dvije 0itne lo"icke po"re2ke. Prva je u zakljucno- stavu W>ja? jesa-X. 8la"ol W0itiX ovdje je nedvoj0eno -i2ljen u s-islu e"zistencije3 jer kopula se ne -o.e upotrije0iti 0ez predikata3 Descartesovo W>ja? jesa-X 0ilo je uvijek i shvaceno u to- s-islu. %o, onda se taj stav protivi prije navedenolo"icko- pravilu da se e"zistencija -o.e izreci sa-o u svezi s neki- predikato-, a ne u D(I svezi s neki- i-eno- >su0jekt, vlastito i-e?. !"zistencijalni stav ne-a o0lik W a e"zistiraX >kao ovdje: W>ja? jesa- X, tj. Wja postoji- X?, ne"o We"zistira ne2to te i te vrsteX. :ru"a je "re2ka u prijelazu od W>ja? -is'i-X ka W>ja? postoji-X. 4ko 0i se iz stava a?= >a-u pripada svojstvo P? izveo e"zistencijalni stav, -o.e on onda iskazati e"zistenciju sa-o s o0ziro- na predikat P, a ne s o0ziro- na su0jekt a pre-ise. z Wja sa- !vropejacX ne slijedi W>ja? postoji-X, ne"o Wpostoji !vropejacX. z W>ja? -isli-X ne slijedi W>ja? jesa-X, ne"o Wpostoji ne2to -isleceX. Ta okolnost, da na2i jezici ne izra.avaju e"zistenciju "la"olo- >W0itiX ili We"zistiratiX?, sa-a po se0i jo2 nije nikakva lo"icka po"re2ka, ne"o sa-o nesvrsishodna, opasna. 8la"olski- o0liko- -o.e-o lako 0iti zavedeni na krivo shvatanje da je e"zistencija neki predikat3 onda se dolazi do takvih lo"ickih naopakih i sto"a nes-isaonih nacina izra.avanja, kakve s-o neto- raz-atrali. z isto" su izvora i takvi o0lici, kao W0iceX, Wne-0iceX, koji su u -eta$izici oduvijek i"rali veliku ulo"u. ; neko- lo"icki korektnojeziku takvi se o0lici uop2e ne -o"u tvoriti. 6ako se cini, o0lici WensX odnosno WseiendX >W0iceX? uvedeni su u latinsko- i u nje-acko- jeziku, -o.da zavodenje"rcki- uzoro-, 0a2 za upotre0u -eta$izicara3 tako je jezik ucinjen lo"icki lo2iji-, dok se -islilo da je uklonjen nedostatak. :ru"a po"re2ka protiv lo"icke sintakse, koja se vrlo cesto pojavljuje, jest tzv. <mije(anje sfera= poj-ova. :ok se prethodno navedena po"re2ka sastoji u to-e da se neki znak s nepredikativni- znacenje- upotre0ljava kao predikat, ovdje se, istina, predikat upotre0ljava kao predikat, ali kao predikat neke dru"e Ws$ereX3 prorijedi je povreda pravila tzv. Wteorije tipovaX. &edan konstruirani pri-er za to jest prije pro-atrani stav: W#ezar je pri--0rojX. -ena oso0a i 0rojevi pripadaju razliciti- lo"icki- s$era-a, a sto"a i oso0ni predikati >npr. WvojskovodaX? i 0rojevni predikati >Wpri--0rojX?. Po"re2ka -ije2anja s$era nije, za razliku od prije razja2njene jezicne upotre0e "la"ola W0itiX, -eta$izicka, ne"o se cesto do"ada vec u svakodnevnojeziku. %o ona ovdje rijetko vodi do nes-isaonosti3 vi2eznacnost rijeci s o0ziro- na s$ere ovdje je takva da se lako -o.e otkloniti. PrimerD '. W+vaj je stol veci od ono"a.X B.W5isina je ovo" stola veca od visine ono" stolaX. +vdje se rijec WveciX u >'? upotre0ljava kao odnos iz-edu pred-eta, u >B? kao odnos iz-edu 0rojeva, dakle za dvije razlicite sintakticke kate"orije. Po"re2ka je ovdje ne0itna3 ona se npr. -o.e eli-inirati tako da se pi2e Wveci 'X i WveciBX3 Wveci'X de$ini2e se onda iz WveciBX tako da se stavni o0lik >'? dr.i istoznacni- stavno- o0liku >B? >i nekidru"i- slicni-a?.
Buduci da -ije2anje s$era u svakodnevnojeziku nije nikakvo zlo, o0icaj je da se na to uop2e ne o0azire-o. To je, dodu2e, za o0icnu upotre0u jezika svrsishodno, no u -eta$izici je i-alo ko0ne posledice. +vdje s-o se, zavedeni naviko- u svakodnevnojeziku, dali navesti na takvo -ije2anje s$era, koje se vi2e ne -o"u, kao one u svakodnevno"ovoru, prevesti na lo"icki korektan o0lik. Prividni stavovi ove vrste nalaze se oso0ito cesto npr. u -egela i -ei*eggera, koji je s -no"i- oso0ina-a -egelova o0lika jezika preuzeo i nekoje od nje"ovih lo"ickih nedostataka. >%pr. odredenja, koja 0i se tre0ala odnositi na pred-ete odredene vrste, odnose se u-esto na njih, na odredenje tih pred-eta ili na W0itakX ili na Wtu0itakX ili na odnos iz-edu tih pred-eta.? %akon 2to s-o na2li da su -no"i -eta$izicki stavovi nes-isaoni, postavlja se pitanje, ne postoji li -o.da ipak kakva zaliha s-isaonih stavova u -eta$izici, koja 0i preostala ako 0is-o one nes-isaone iz0acili. %a osnovu na2ih dosada2njih rezultata -o"lo 0i se doci do shvatanja da -eta$izika sadr.i -no"e opasnosti da dospije u nes-isaonost, i da se sto"a -ora-o, ako se .eli-o 0aviti -eta$iziko-, potruditi da te opasnosti 0ri.ljivo iz0je"ava-o. To slijedi iz zadace 2to je -eta$izika se0i postavlja: ona .eli naci i predociti neku saznaju, koja nije dostupna e-pirijskoj nauke. D(' Prije s-o se uvjerili da je s-isao neko" stava u -etodi nje"ove proverljivosti. %eki stav znaci sa-o ono 2to je na nje-u proverljivo. Sto"a neki stav, ako on uop2e ne2to znaci, -o.e znaciti sa-o neku e-pirijsku cinjenicu. %e2to 2to 0i principijelno 0ilo s onu stranu iskustveno"a, ne 0i se -o"lo niti reci, niti -isliti, niti propitati. >S-isaoni? stavovi raz0ijaju se na slijedece: Ponajprije i-a stavova, koji su vec sa-o na osnovu svoje"a o0lika istiniti >Wtautolo"ijeX po Eittgensteinu; one otprilike od"ovaraju &antovim Wanaliticki- sudovi-aX?3 oni ne kazuju ni2ta o z0ilji. ; tu vrstu stavova spadaju lo"icke i -ate-aticke $or-ule3 one nisu sa-o iskazi o z0ilji, ne"o slu.e za trans$or-aciju takvih iskaza. :ru"o, postoje ne"ati takvih stavova ><kontra*ikcije=?; oni su proturjecni, dakle, na osnovu svo" o0lika la.ni. Fa sve je ostale stavove odluka o njihovoj istinitosti ili la.nosti u protokolarni- stavovi-a3 oni su, dakle, >istiniti ili la.ni? iskustveni stavovi i pripadaju podrucju e-pirijske nauke. 4ko se hoce saciniti neki stav, koji ne pripada tivrsta-a, protaje on auto-atski nes-isaon. Buduci da -eta$izika niti kazuje analiticke stavove niti .eli dospjeti u podrucje e-pirijske nauke, ona je prisiljena ili da upotre0ljava rijeci za koje ne -o.e navesti nikakav kriterij, ili pak da spaja rijeci 0ez znacenja tako da ne rezultira ni analiticki- >odnosno kontradiktorni-? ni e-pirijski- stavo-. ; o0a slucaja nu.no nastaju prividni stavovi. Lo"icka analiza, dakle, dosuduje nes-isaonost svakoj navodnoj saznaji koja .eli proe"nuti preko iskustva ili iza nje"a. Taj sud po"ada ponajprije svaku spekulativnu -eta$iziku, svaku to0o.nju saznaju cistoga mi(ljenja ili ciste intuicije, koja -isli da -o.e 0iti 0ez iskustva. %o taj se sud odnosi i na onu -eta$iziku, koja, polazeci od iskustva, oso0iti- akljuccima .eli spoznati ono 2to je i van ili i a iskustva >dakle, npr. na neovitalisticku tezu o WentelehijiX koja djeluje u or"anski- procesi-a, a koja $izikalno nije shvatljiva3 na pitanje o W0iti kauzalno" odnosaX preko utvrdivanja odredenih pravilnosti sukcesije3 na pitanje o Wstvari o se0iX?. Taj sud nadalje vrijedi i za svu filo ofiju vre*nosti ili normativnu filo ofiju, za svaku etiku ili estetiku kao nor-ativnu disciplinu. &er o0jektivna valjanost neke vrednosti ili neke nor-e ne -o.e se >ni po -i2ljenju $ilozo$a vrednosti? e-pirijski proveriti ili deducirati iz e-pirijskih stavova3 ona se sto"a uop2e ne -o.e >s-isaoni- stavo-? iz"ovoriti. :rukcije: li se za Wdo0roX i WlijepoX i ostale predikate koji se upotre0ljavaju u nor-ativnoj nauke daju e-pirijske oznake ili se to ne cini. %eki stav s takvi- predikato- protaje u prvo- slucaju e-pirijski cinjenicni sud, ali ne vrednosni sud3 u dru"o- slucaju protaje on prividni- stavo-3 stav, koji 0i iskazao neki vrednosni sud, ne -o.e se uop2e tvoriti.
Sud nes-isaonosti po"ada konacno i one -eta$izicke pravce, koje se neprikladno o0icava oznaciti kao saznajnoteorijske, nai-e, reali am >ako on hoce vi2e znaciti od e-pirijsko" nalaza, da procesi pokazuju odredenu pravilnost, ci-e je dana -o"ucnost za pri-enu induktivne -etode? i nje"ove protivnike: su0jektivni i*eali am, solipsiza-, $eno-enaliza-, po itivi am >u prija2nje- s-islu?. 4li, 2to jo2 uop2e onda preostaje filo ofiji, ako su svi stavovi, koji ne2to znace, e-pirijske prirode i pripadaju realnoj nauke7 +no 2to ostaje, nisu stavovi, nije nikakva teorija, nikakav siste-, ne"o sa-o je*na meto*a, nai-e -etoda lo"icke analize. Pri-enu te -etode pokazali s-o ovdje u njezinoj ne"ativnoj upotre0i: ona ovdje slu.i za iz0acivanje rijeci 0ez znacenja, nes-isaonih prividnih stavova. ; svojoj pozitivnoj upotre0i slu.i ona za poja2njavanje s-isaonih poj-ova i stavova, lo"icko zasnivanje realne nauke i -ate-atike. %e"ativna je pri-ena -etode u postojecoj historijskoj situaciji nu.na i va.na. %o plodnija je, vec i u sada2njoj praksi, pozitivna pri-ena3 u nju se ovdje ipak ne -o.e-o po0li.e upu2tati. %aznacena zadaca lo"icke analize, istra.ivanje osnova, jest ono 2to -i razu-ije-o pod <naunom filo ofijom= u opreci pre-a -eta$izici3 na toj ce zadaci raditi vecina prilo"a u ovo- casopisu. D(B %a pitanje o lo"icko- karakteru stavova, koje s-o do0ili kao rezultat lo"icke analize, npr. stavove ove i ostalih lo"ickih rasprava, -o.e se ovdje od"ovoriti sa-o na"ovje2tajeda su ti stavovi delo- analiticki, delo- e-pirijski. Ti stavovi o stavovi-a i stavni delovi pripadaju nai-e delo- cistoj metalogici >npr. Wneki niz, koji se sastoji od e"zistencijalno" znaka i i-ena pred-eta, nije stavX?, a delo- deskriptivnoj -etalo"ici >npr. Wniz rijeci na to- i to- -estu te i te knji"e, nes-isaon jeX?. + -etalo"ici ce 0iti "ovora na dru"o- -estu3 pri to-e ce i 0iti pokazano da -etalo"ika, koja "ovori o stavovi-a neko" jezika, -o.e sa-a 0iti $or-ulirana na to- jeziku. %+)&)4) .e#afizika ka izraz $i, #n 5 -u,!#,a 4ko ka.e-o da su stavovi -eta$izike potpuno nes-isaoni, uop2e ni2ta ne znace, ipak ce jo2 i ono"a tko s raz0oro- odo0rava na2e rezultate -uciti osjecaj cudenja: zar 0i z0ilja toliki -u.evi najrazlicitijih razdo0lja i naroda, -edu nji-a izvrsni u-ovi, utro2ili toliko truda, istinsko" .ara na -eta$iziku, kad ona ne 0i 0ila ni2ta dru"o do puko, nes-isaono nizanje rijeci7 0i li 0ilo jasno to 2to su ta djela do dana dana2nje"a tako sna.no utjecala na citaoce i slu2aoce, kad ona ne 0i sadr.avala ni-alo za0luda, ne"o uop2e ni2ta7 +va su raz-i2ljanja utoliko prava ukoliko -eta$izika stvarno ne2to sadr.i3 sa-o to nije nikakav teorijski sadr.aj. >Prividni? stavovi -eta$izike ne slu.e opisivanju stanja stvari, niti o postojece- >tad 0i to 0ili istiniti stavovi?, niti o nepostojece- >tad 0i to u naj-anju ruku 0ili la.ni stavovi?3 oni slu.e za i ra"avanje "ivotnog cuvstva# <o.da -o.e-o uzeti da je mit ono iz ce"a se razvila -eta$izika. :ete se ljuti na Wzao stolX, o koji se saletjelo3 pri-itivan se covjek trudi da u-ilostivi zlo" de-ona potresa ili zahvalnico- 2tuje 0o.anstvo plodonosne ki2e. +vdje pred so0o- i-a-o personi$ikacije prirodnih pojava, koje su buasi pjesnicki izraz cuvstveno"a odno2enja covjeka pre-a okolini. Ba2tinu -ita preuzi-lje, s jedne strane, poezija, koja svjesni- sredstvi-a proizvodi i uzvisuje rad -ita3 s dru"e strane, teolo"ija, u kojoj se -it razvio u siste-. 6oja je, dakle, historijska ulo"a -eta$izike7 <o.da je -o.e-o s-atrati nado-estko- teolo"ije na stupnju siste-no", poj-ovno" -i2ljenja. >To0o.nji? nadnaravni ali >to0o.e? nade-pirijskisaznajni- izvori-a. Pri po0li.e- pro-atranju -o.e se i u vi2e puta pro-ijenjenu ruhu jo2 vidjeti isti sadr.aj kao u -itu: dr.i-o da i -eta$izika izvire iz potre0e da se izrazi .ivotno cuvstvo, duhovni o0zor u koje-u covjek .ivi, cuvstveni i voljni stav pre-a okolini, pre-a 0li.nji-a, pre-a zadaci-a na koji-a radi, pre-a sud0ina-a koje podnosi. To se .ivotno cuvstvo ocituje, vecino- nesvjesno, u sve-u 2to covjek cini i tvrdi3 ono se pokazuje i u crta-a nje"ova lica, -o.da i u nacinu nje"ova hoda. %eki ljudi, dakle, i-aju potre0u da osi- to"a jo2 o0likuju pose0an izraz za svoje .ivotno
cuvstvo, u koje-u se ono koncentriranije i uvjerljivije ocituje. 4ko su takvi ljudi u-jetnicki nadareni, nalaze oni -o"ucnost da se izraze o0likovanje- u-jetnicko" djela. 6ako se u stilu i vrsti u-jetnicko" djela ocituje .ivotno cuvstvo, razlo.ili su to vec -no"i >npr. Dilthey i nje"ovi ucenici?. >Pri to-e se cesto upotre0ljava izraz WsvjetonazorX3 -i "a rade iz0je"ava-o poradi nje"ove dvoznacnosti, z0o" koje se "u0i razlika iz-edu .ivotno" cuvstva i teorije, 2to je za na2u analizu upravo odlucujuca.? Fa na2e je pro-i2ljanje pri to-e 0itno sa-o to da je u-jetnost adekvatno, a -eta$izika inadekvatno sredstvo izra.avanja .ivotno" cuvstva. %aravno, protiv upotre0e 0ilo koje" sredstva izra.avanja ne 0i se, zapravo, -o"lo ni2ta pri"ovoriti. ; -eta$izici, -eduti-, stvar stoji tako da ona o0liko- svojih djela dovodi u za0ludu da je ne2to 2to ona nije. Taj je o0lik o0lik siste-a stavova koji su jedan pre-a dru"o- u >prividno-? odnosu ute-eljivanja, dakle o0lik teorije. Ti-e se hini neki teorijski sadr.aj, -ada "a, kako s-o vidjeli, ne-a. %e sa-o citalac, ne"o i sa- -eta$izicar je u za0ludi da je -eta$izicki- stavovi-a ne2to D(C iskazano, da su opisana stanja stvari. <eta$izicar -isli da se krece u podrucju u koje-u je rijec o istinito- i la.no-. ; stvarnosti, -eduti-, nije on ni2ta iskazao, ne"o sa-o ne2to izrazio, kao neki u-jetnik. :a je -eta$izicar u za0ludi ne -o.e-o zakljuciti vec iz to"a 2to on kao -edij izra.avanja uzi-lje jezik a kao o0lik izra.avanja iskazane stavove3 jer isto to cini i liricar, a da ipak ne podlije.e spo-enuto- sa-ozavaravanju. %o, -eta$izicar za svoje stavove navodi ar"u-ente, on zahtijeva da se pristane na njihov sadr.aj, pole-izira protiv -eta$izicara dru"o" pravca, poku2avajuci u svojoj raspravi opovr"nuti nje"ove stavove. Liricar se, naprotiv, ne trudi da u svojoj pjes-i opovr"ne stavove iz pjes-e neko" dru"o" liricara3 jer on zna da se nalazi na podrucju u-jetnosti, a ne na podrucju teorije. <o.da je "laz0a najci2ce sredstvo izra.avanja .ivotno" cuvstva, jer je ona najvi2e oslo0odena sve"a pred-etno"a. Har-onicno .ivotno cuvstvo, koje -eta$izicar .eli izraziti u neko- -onisticko- siste-u, jasnije je izra.eno u <ozartovoj "laz0i. 4 ako -eta$izicar svoje dualisticko-heroicko .ivotno cuvstvo iz"ovara u neko- dualisticko- siste-u, ne cini li on to -o.da sa-o zato 2to -u nedostaje Beethovenova darovitost da to .ivotno cuvstvo izrazi u adekvatno- -ediju7 <eta$izicari su "laz0enici 0ez "laz0ena dara. Fato oni projeduju jaku sklonost pre-a radovi-a u -ediju teorijsko", pre-a spajanju poj-ova i -isli. ;-esto, dakle, da tu sklonost, s jedne strane, aktivira u podrucju nauke, a potre0u izra.avanja, s dru"e strane, zadovolji u u-jetnosti, -ije2a -eta$izicar o0oje i stvara tvorevinu koja saznaji ne daje uop2e ni2ta a .ivotno- cuvstvu ne2to nedovoljno. %a2u pretpostavku da je -eta$izika nado-estak u-jetnosti, dakako nedovoljan, -o.e potvrditi, cini se, i cinjenica, da je onaj -eta$izicar, koji je -o.da i-ao najvi2e u-jetnicko" dara, nai-e $iet sche, naj-anje zapadao u "re2ku spo-enuto" -ije2anja podrucja. 5elik je dio nje"ova djela prete.no e-pirijsko" sadr.aja3 radi se tu npr. o historijskoj analizi odredenih $eno-ena u-jetnosti, ili o historijsko-psiholo"ijskoj analizi -orala. 4li u djelu u koje-u je najsna.nije izrazio ono 2to dru"i izra.avaju -eta$iziko- ili etiko-, nai-e u 'arathustri, nije on iza0rao za0ludan teorijski o0lik, ne"o, ocito, o0lik u-jetnosti, pjesni2tva. 6 da#ak pri k rek#uri ; -eduvre-enu sa-, na svoju radost, otkrio da je i sa dru"ih strana ener"icno 0ila opovr"avana -oderna %i2ta-$ilozo$ija. F# &raus u jedno- predavanju >W+ sve-u i nice-uX, /adio Leipzi", '. svi0nja '(CI3 Filozo$ske sveske B, str. 'DI, '(C'? daje neke naputke o historijsko- razvitku %i2ta-$ilozo$ije i tad ka.e o Heide""eru: W%auka 0i se0e ucinila s-ije2no- kad 0i to >%i2ta? uzela oz0iljno, ] &er ni2ta ne u"ro.ava po"lede svake $ilozo$ske nauke oz0iljnije od o.ivljavanja one %i2ta- i Sve-$ilozo$ijeX. %adalje, -ilbert u jedno- predavanju >W+snove ele-entarne nauke o 0rojevi-aX, prosinca '(CI. u Filozo$skodru2tvu u Ha-0ur"u3 <arth. 4nn. 'ID, str. DG), '(C'?, pri-ecuje slijedece, ne i-enujuci Heide""era: W; jedno- novije- $ilozo$sko- predavanju nalazi- recenicu:
Z%i2ta je potpuno nijekanje cjelokupnosti 0ica[. Taj je stav poucan sto"a 2to, unatoc svojoj kratkoci, ilustrira sve ono 0itno 2to se protivi naceli-a koja sa- postavio u svojoj teoriji dokaza.X D(D
&) Ber#nard Ru!!ell * :rani"a filozofske saznaje

; sve-u 2to s-o dosad rekli o $ilozo$iji jedva da s-o naceli -no"e te-e koji-a, -eduti-, spisi najvece" dela $ilozo$a provecuju -no"o prostora. %ajvi2e $ilozo$a a ili 0are- vrlo -no"o njih a tvrdi da su podo0ni pute- -eta$izicko" u-ovanja a priori, dokazati i takvo 2to kao 2to su $unda-entalne do"-e reli"ije, 0itnu racionalnost univerzu-a, iluzornost -aterije, neoz0iljnost svekoliko" zla, itd. %ada da ce iznaci te-elje ovih teza 0ez su-nje je postala "lavno- inspiracijo- -no"i-a koji su svoj .ivot provetili proucavanju $ilozo$ije. +va je nada, kako ja -isli-, uzaludna. #ini se kao da saznaja univerzu-a kao cjeline ne 0i 0ila -o"uca pute- -eta$izike a da dokazi kopirna 0i se na te-elju zakona lo"ike tvrdilo da 0i takve i takve stvari i-ale opstojati a one dru"e ne, ne -o"u odnijeti kriticko- ispitivanju. ; ovo- po"lavlju ukratko ce-o raz-otriti nacin ovakva u-ovanja, s o0ziro- na otkrivanje nje"ove eventualne vrednosti. ; -oderno do0a, veliki predstavnik nacina -i2ljenja 2to "a ovdje .eli-o ispitati 0ija2e He"el >'**I - 'GC'?. %je"ova je $ilozo$ija vrlo te2ka i -no"i se interpreti spore oko njena istinita tu-acenja. Pre-a tu-acenju koje cu ja slijediti, a koje je tu-acenje -no"ih, ako ne i vecineD(' ko-entatora, a koje uz to nosi vrlinu da i sa-o 0ude zani-ljiv i va.an tip $ilozo$iranja, He"elova je "lavna teza da je sve 2to je -anje od cjeline ocito $ra"-entarno i ocito nepodo0no opstojati 0ez svoje dopune, ostatka sveta. ;pravo kao 2to ko-paratist-anato- po jednoj jedinoj kosti -o.e vidjeti kojoj vrsti pripada .ivotinja kao cjelina, tako i -eta$izicar, pre-a He"elu, raz-otriv2i 0ilo koju cest z0ilje, vidi kakva je cjelina z0ilje a 0are- u "ru0o- orisu. Svaka prividno odjelita cest z0ilje i-a kao neku kuku koja je pricvr2cuje za slijedecu cest3 slijedeca cest i-a opet svoje kuke, 2to se opetuje sve dok se ne uspostavi celi univerzu-. +va 0itna necjelovitost vrijedi, pre-a, He"elu, jednako za svet -isli kao i za svet stvari. Pode-o li od 0ilo koje apstraktne ili nepotpune ideje u svetu -i2ljenja otkrit ce-o nakon ispitivanja da s-o, za0oravi-o li njezinu necjelovitost, dospjeli u proturjecja3 ova proturjecja o0rcu ideju koju -otri-o u njenu suprotnost ili antitezu3 i da 0is-o joj u-akli valja na- iznaci novu, -anje necjelovitu ideju, koja je sinteza ideje od koje s-o po2li i njene antiteze. +va ce nova ideja, pre-da -anje necjelovita od pocetne, 0iti u0rzo otkrivena kao ne jo2 do kraja cjelovita, pa ce prijeci u svoju antitezu, s kojo- se i-a vezati u novoj sintezi. %a taj nacin napreduje He"elova -isao dok se ne do-o"ne W4psolutne idejeX, koja, pre-a He"elu, nije ni u kos-islu nepotpuna, koja ne-a proturjecja niti potre0itosti daljnje" razvitka. 4psolutna je ideja sto"a po"odna za opis 4psolutne z0ilje3 ali sve ni.e ideje -o"u opisati z0ilju tek onako kako se ona javlja o"raniceno- stajali2tu, a ne ono-e koji 0i jedni- po"ledoo0uhvatio cjelinu. Tako je He"el do2ao do zakljucka da apsolutna z0ilja cini jedan jedini har-onicni siste-, koji nije u prostoru i vre-enu, koji nije ni u naj-anje- stupnju lo2, vec je u cjelini u-an i skroz naskroz duhovan. Fa 0ilo koju pojavu u na-a poznato- svetu, koja ovo-e proturjeci, -o.e, pre-a He"elu, 0iti lo"iko- dokazano da se u stvari radi o na2e- $ra"-entarno-, odjelito- zrenju univerzu-a. 6ad 0is-o -o"li o0uhvatiti celi univerzu- jedni- po"ledo-, kao 2to naje pretpostaviti da cini 0o", prostor 0i i vrije-e, -aterija i zlo, svekolika 0or0a i opor0a i2cezli, a -i 0is-o u-esto to"a u"ledali jednu vjecnu, savr2enu, nepro-enjivu duhovnu jednotu. ; ovo-e poi-anju i-a 0ez su-nje nece" uzvi2eno", nece"a s ci-e 0is-o se rado slo.ili. <eduti-, ispita-o li po-no ar"u-ente3 koji "a podupiru, ispostavlja se da ovi ukljucuju -no"o z0rke i -no2tvo nezaja-civih pretpostavki. Funda-entalni stavak na
D(' c +vi-e se -isli na en"leske he"elijance, kojih su najznacajniji zastupnici 0ili F.H. Bradley >'GAD '(B)?. i &ohn <cTa""art >'GGA a '(B)?. >op. nje-acko" prevoditelja !. Bu0sera: !. /ussell a Problerne *er Philosophie, !dition Suhrka-p, BI*, Frank$urt a- <ain, '(A*.?
D() koje-u je sazdan siste- ka.e: ono 2to je necjelovito ne -o.e 0iti sa-ostojno, vec -u je potre0an oslonac dru"ih 0ica prije opstojanja. Tvrdi se da ono 2to se odnosi spra- stvari izvan se0e sa-a -ora sadr.avati neke re$erencije na ove izvanjske stvari, i to u svojoj vlastitoj priro*i, te sto"a ne 0i -o"lo 0iti 2to jest kad te izvanjske stvari ne 0i opstojale Priroda covjekova, na pri-er, konstituirana je od uspo-ena i ostatka znanja, lju0avi i -r.njd, itd3 i tako on, 0ez tih pred-eta koje lju0i ili -rzi ili saznava, ne 0i -o"ao 0iti onaj koji jest. +n je u 0itno- s-islu ocito jedan $ra"-ent uzet kao totalitet z0ilje 0io 0i proturjecan. #eli ovaj dokaz vrti se oko poj-a WprirodeXD(B neke stvari, koja cini se znaci a Wsve istine o toj stvariX. &a-acno da ne 0i 0ilo istine koja jednu stvar povezuje s dru"ostvari kad te dru"e stvari ne 0i 0ilo 4li istina o stvari nije dio sa-e stvari, pre-da -ora 0iti, pre-a "ornjoj koristi ovo" poj-a, delo- WprirodeX stvari. 4ko WpriroduX neke stvari razu-ije-o kao da su to sve istine o toj stvari, tada je jasno da ne -o.e-o spoznati WpriroduX stvari sve dok ne spozna-o sve ukupne relacije ove stvari spra- svih ostalih u univerzu-u. 4li ako se rijec Zpriroda[ koristi u to- s-islu, -orat ce-o dopustiti da se neka stvar -o.e spoznati iako joj je Zpriroda[ nepoznata, ili pak nije u cjelini spoznata. 4ko se rijec Zpriroda[ upotrije0i na ovaj nacin, dolazi do z0rke iz-edu saznaje stvari i saznaje istina. <i -o.e-o steci znanje o nekoj stvari upoznavanje- cak unatoc to-e 2to naje na raspola"anju sa-o vrlo -alo sudova o njoj a teoretski i ne potre0uje-o ni jedan jedini sud. Tako poznavanje neke stvari ne i-plicira saznaju njezine `prirode` u "ornje- s-islu rijeci. pre-da je upoznavanje s neko- stvari i-plicirano u na2e- znanju 0ilo koje" suda, o toj stvari, saznaja njezine Zprirode[, u "ornje- s-islu, ne i"ra pri to-e nikakvu ulo"u. +tud slijedi, '. upoznavanje sa stvari ne ukljucuje lo"icki i saznaju njezinih relacija, i B. saznaja nekih od tih relacija ne podrazu-ijeva saznaju svih njenih relacija, niti pak saznaju njezine Zprirode[ u navedeno- s-islu. Tako -i je npr. poznata -oja zu0o0olja i ova poznatost -o.e 0iti tako potpuna koliko to saznaja pute- upoznavanja uop2e -o.e 0iti, a da ne zna- ni2ta od ono"a 2to -i zu0ar >koji je ne poznaje? -o.e kazati o njezinu uzroku, a da ne zna-, pre-a to-e, njezinu Zprirodu[ u receno- s-islu. Tako cinjenica da neka stvar i-a relacije ne podrazu-ijeva da su one lo"icki nu.ne. To hoce reci kako iz z"oljne cinjenice da je ova stvar ono 2to jest ne -o.e-o izvesti neophodnost svih onih razlicitih relacija koje ona stvarno projeduje. +vaj izvod nai-e sa-o je privi*an jer -i to vec zna-o. Shodno to-e ne -o.e-o dokazati da univerzukao cjelina tvori jedan har-onicni siste- kako je to tvrdio He"el. 4 ako to ne -o.e-o dokazati, isto tako ne -o.e-o dokazati nez0iljnost vre-ena i prostora, -aterije i zla, jer ova je deducirana kod He"ela iz $ra"-entarno" i relaciono" karaktera ovih stvari. Sto"a ostaje-o prepu2teni odjelitiistra.ivanji-a sveta, nepodo0ni da spozna-o znacajke onih delova univerzu-a koji su udaljeni od na2e" iskustva. +vaj rezultat, razocaravajuci koliko jest za one cije su nade narasle pre-a $ilozo$ski- siste-i-a, u puno- je skladu s induktivno- i nau,nosklono2cu na2e" do0a te je potkrijepljen ispitivanje- ljudske saznaje koje s-o poduzeli u prethodni- po"lavlji-a. 5ecina poduzetnih nastojanja -eta$izicara us-jerena je dokazivanju da takva i takva pojavna o0ilje.ja z0iljsko"a sveta vode u proturjecja te da sto"a ne -o"u 0iti z0iljski-a. #ela tendencija -oderno" -i2ljenja, -eduti-, sve to vi2e 0iva us-jerena spradokazivanja da su pred-ijevana proturjecja 0ila iluzorna, te da se vrlo -alo to"a -o.e dokazati a priori s o0ziro- na ono 2to ima 0iti. Pitanje prostora i vre-ena nadaje nado0ru ilustraciju. Prostor i vrije-e cine se 0eskrajni-a u 2irenju i 0eskonacno djeljivi-a.
D(B !0erhard Bu0ser cita ovdje WYesenX, 0it, za /ussellovo WnatureX, pre-a svojoj -eta$izickoj tradiciji. >op. S. N?
D(A Putuje-o li pravo- linijo- u 0ilo koje- s-jeru, te2ko je verovati da ce-o naproljetku doseci zadnju ta,ku, iza koje vi2e nije ni2ta, cak ili prazan prostor. Slicno to-e, putuje-o li u i-a"inaciji unatra" ili naprijed u vre-enu, te2ko je verovati da ce-o se do-oci prvo" ili zadnje" trenutka, kada 0i cak prestalo i prazno vrije-e. Tako nase prostor i vrije-e cine 0eskonacni-a u 2irenju. 4ko pak uz-e-o 0ilo koje dvije ta,ke na pravcu, cini se ociti- da -ora 0iti dru"ih tocaka iz-edu njih, koliko "od da je -alen raz-ak iz-edu: svaki se raz-ak dade razdeliti, a polovice -o"u i opet 0iti podeljene, i tako daje a* infinitum. Nto se vre-ena tice, pak, koliko "od da je -alen raz-ak iz-edu dvaju trenutaka, cini se ociti- da ce iz-edu njih 0iti dru"ih trenutaka. Tako se prostor i vrije-e cine 0eskonacno djeljivi-a. 4li usuprot ovi- ociti- cinjenica-a a 0eskonacnu 2irenju i 0eskonacnoj djeljivosti a $ilozo$i su iznijeli dokaze hoteci pokazati da 0eskonacno" -no2tva stvari ne -o.e 0iti, i da pre-a to-e 0roj tocaka u prostoru, ili trenutaka u vre-enu, i-a 0iti konacan. Tako je do2lo do proturjecja iz-edu ocite prirode prostora i vre-ena i pred-ijevane ne-o"ucnosti 0eskonacnih skupova. 6ant, koji je prvi upozorio na ovo proturjecje, izveo je iz nje"a ne-o"ucnost vre-ena i prostora, koje je pro"lasio za puko su0jektivne3 i od nje"ova do0a vrlo su -no"i $ilozo$i verovali da su prostor i vrije-e puka pojava, a ne odredenja sveta kakav on uistinu jest. <eduti-, zahvaljujuci radovi-a -ate-aticara, ponajprije 8eor"a #antora, ispostavilo se da ne-o"ucnost 0eskonacnih skupova ne od"ovara istini. +ni nisu u stvari se0i sa-i-a proturjecni, ne"o su tek u proturjecju s neki- vrlo ukorijenjeni- duhovni- predrasuda-a. +tad su razlozi da se prostor i vrije-e dr.e nez0iljski-a postali nevaljani pa je tako isu2en jedan od najvecih izvora -eta$izickih "rad0i. <ate-aticari, -eduti-, nisu se zadovoljili ti-e da doka.u kako je prostor, takav kakvi- "a opcenito s-atraju, -o"uc3 oni su takoder pokazali da su -no"e $or-e prostora upravo tako -o"uce, ukoliko se to tice lo"ike. Fa neke !uklidove aksio-e, koji zdravorazu-u iz"ledaju nu.ni, i koje su ranije i $ilozo$i takvi-a s-atrali, sada se zna da svoj privid nu.nosti du"uju na2oj pukoj z0li.enosti sa stvarni- prostoro- a ne neko- a priori lo"icko- ute-eljenju. -a"inirajuci svjetove u koji-a su ovi aksio-i krivi, -ate-aticari su se koristili lo"iko- da 0i razla0avili predrasude zdravo" razu-a i pokazali na-o"ucnosti prostora a vi2e ili -anje razlicitih a od ovo"a u koje-u .ivi-o. 4 neki se od tih prostora tako neznatno razlikuju od euklidovsko" a 0are- dok se to odnosi na udaljenosti koje s-o u stanju -jeriti a da je ne-o"uce opa.anje- utvrditi da li je na2 stvarni prostor striktno euklidovski ili je to neki od prostora dru"e vrste. %a taj se nacin pozicija potpuno-a o0rce. Prije se cinilo da iskustvo dopu2ta lo"ici sa-o jednu vrstu prostora, a lo"ika je dokazivala da je ta jedna vrsta ne-o"uca. Sada pak lo"ika pokazuje da su, nezavisno od iskustva, -o"uce -no"e vrste prostora, a da iskustvo -o.e sa-o deli-i,e odluciti iz-edu njih. Tako se na2e znanje o ono-e 2to jest ispostavilo kao -anje no 2to je ranije pretpostavljano, dok je na2a saznaja ono"a 2to -o.e 0iti enor-no narasla. ;-esto da ostane-o zakracunani iz-edu tijesnih zidova, kojih se -o.e istra.iti svaki kutic ili pukotina, o0reli s-o se u otvoreno- svetu slo0odnih -o"ucnosti, "dje -no"o to"a ostaje nesaznato, jer i-a toliko to"a 2to valja saznati. +no 2to se desilo u slucaju prostora i vre-ena, desilo se, do neko" stupnja, i na dru"i- pravci-a. %astojanje da se univerzu- odredi po-ocu nacela a priori skrahiralo je3 lo"ika, u-esto da 0ude kao nekad, o"ranicenje za -o"ucnosti, postala je velikooslo0oditeljico- i-a"inacije, pokazujuci 0ez0rojne alternative koje su nedostupne nere$lektirajuce- zdravo- razu-u, i ostavljajuci iskustvu zadatak odlucivanja, koja je odluka -o"uca, iz-edu -no"ih koje lo"ika nudi na2e- iz0oru. Fnanje o ono-e 2to opstoji
postalo je tako o"raniceno oni- 2to -o.e-o nauciti iz iskustva a ne ipak oni-e 2to s-o zaista iskusili, kako s-o vidjeli da se -no"a saznaja zasniva na opisu koji se tice stvari o D(* koji-a ne-a-o nikakvo" izravno" iskustva. 4li u svako- pojedino- slucaju saznaje pute- opisa potre0na naje sveza univerzalija koja na- o-o"ucuje da od jedne odredene datosti povuce-o zakljucak na jedan odredeni pred-et takve vrste koju i-plicira odredena datost. To je na pri-er slucaj kod -aterijalnih pred-eta, pri ce-u je nacelo da su culni podaci znaci $izickih pred-eta i sa-o jedna sveza univerzalija3 i sa-o s po-ocu ovo"a nacela iskustvo na- o-o"ucuje da stekne-o znanje koje se tice $izickih pred-eta. sto va.i za zakon kauzalnosti ili, da uz-e-o pri-er -anje opcenitosti, za takva nacela kao 2to je zakon "ravitacije. %acela kao 2to je zakon "ravitacije 0ivaju dokazana a ili ta,nije vjeruje se za njih da su vrlo verovatna, na osnovi ko-0inacije iskustva s neki- potpuno a priori nacelo- kao 2to je nacelo indukcije. Shodno to-e na2a je intuitivna saznaja, koja je izvori2te svekolike na2e saznaje istind, dvovrsna: cisto e-pirijsko znanje, koje na- "ovori o opstojanju i neki- o0ilje.ji-a pojedinih stvari, koje su na- znane, i cisto a priori znanje, koje naukazuje na svezu iz-edu univerzalija, i o-o"ucuje nada izvede-o zakljucke iz pojedinih cinjenica koje su na- date e-pirijski- znanje-. %a2a izvedena saznaja sva"da zavisi o neko- cisto- a priori znanju i o0icno isto tako zavisi o neko- cisto e-pirijskoznanju. Filozo$ska saznaja, ako je ovo 2to je receno istina, ne razlikuje se 0itno od znanstvene saznaje3 ne-a nikakvo" narocito" izvori2ta -udrosti, otvoreno" $ilozo$iji a ne i nauke, a rezultati koje je proti"la $ilozo$ija ne razlikuju se radikalno od onih koje je proti"la nauka. Bitna znacajka $ilozo$ije, koja je cini proucavanje- razliciti- od nauke, jest kritici am. +n kriticki ispituje nacela koja su u koristi u nauke i u svakodnevlju3 istra.uje 0ilo kakvu nedoslednost koja 0i se -o"la naci u ti- naceli-a, a prihvaca ih isto- tada, ako se nije pojavio, kao rezultat kriticko" ispitivanja, nikakav razlo" za njihovo od0acivanje. 6ada 0i, kako su verovali -no"i $ilozo$i, nacela u te-elju nauke 0ila podo0na, oci2cena od svih irelevantnih detalja, da na- dadu znanje koje se odnosi na univerzukao cjelinu, takvo 0i znanje jednako- sna"o- tra.ilo na2e odo0ravanje kao nau,no saznaja3 ali na2e ispitivanje nije otkrilo takvo znanje, i pre-a to-e, a po narociti- doktrina-a odva.nijih -eta$izicara, ono je i-alo u"lavno- ne"ativan rezultat. 4li 2to se tice ono"a 2to 0i opcenito -o"lo 0iti prihvaceno kao saznaja na2 je rezultat prete.no pozitivan: rijetko s-o na2li razlo"a da od0ije-o takvu saznaju kao rezultat na2e" kriticiz-a, i nis-o vidjeli nikakva razlo"a za pretpostavku da je covjek nepodo0an za onu vrstu znanja za koju se opcenito dr.i da je projeduje. 8ovori-o li, -eduti-, o $i'ozo$iji kao o kritici mu saznaje, neophodno je utvrditi stanovita o"ranicenja. Fauz-e-o li stajali2te potpuno" skeptika, s-je2tajuci se u cjelini izvan sve"a znanja, i zahtijevajuci, iz te izvanjske pozicije, da nas se na"na na vracanje unutar kru"a znanja, tada zahtijeva-o ne2to ne-o"uce, a na2 skepticiza- se nikada ne -o.e opovr"nuti. &er svako opovr"nuce -ora otpoceti neko- cesti znanja u po"ledu koje se protivnici sla.u3 iz ciste su-nje ne -o.e otpoceti nikakva rasprava. +tud kriticizasaznaje koji- se koristi $ilozo$ija ne s-ije 0iti destruktivan ukoliko se hoce protici 0ilo kakav rezultat. Protiv spo-enuto" apsolutno" skepticiz-a ne-a nikakva logickog ar"u-enta. 4li nije te2ko uvidjeti da je takav skepticiza- nerazu-an. :escartesova W-etodicka su-njaX > kojo- otpocinje -oderna $ilozo$ija, nije takva, ne"o je to prije ona vrst kriticiz-a za koji tvrdi-o da je 0it $ilozo$ije. %je"ova Z-etodicka su-nja[ sastojala se u su-nji o sve-u 2to je iz"ledalo dvoj0eno3 u zaustavljanju pri svako- ocito- djelicu znanja da 0i se pitao da li 0i, nakon pro-i2ljanja, -o"ao 0iti si"uran da je spoznao. To je ona vrst kriticiz-a koja konstituira $ilozo$iju. Poneka saznaja kao 2to je saznaja opstojanja ono"a 2to je dato na2i- osjetili-a, javlja se kao prove nedvoj0ena, koliko "od
-i hladno i te-eljito o njoj raz-i2ljali. Nto se takvo" znanja tice, $ilozo$ski kriticiza- ne zahtijeva da se uzdr.i-o od verovanja. 4li i-a uvjerenja a kao na pri-er 2to je -nijenje D(G da $izicki pred-eti iz"ledaju ta,no kao na2i osjetilni podaci a u koje se uzda-o prije re$leksije, a koja se rastvaraju ako ih se podvr"ne po-nije- ispitivanju. Filozo$ija ce nas pozvati da od0aci-o takva -nijenja, sve dok se ne iznade novih razlo"a da ih podupru. 4li od0iti -nijenja za koje se poka.e da protiv njih ne-a nikakva pri"ovora, koliko ih "od po-no ispitivali, nije razu-no i nije ono 2to 0i $ilozo$ija savjetovala. /ijecju, kriticiza- do koje"a je stalo nije onaj koji 0ez razlo"a zahtijeva da se sve od0aci, ne"o onaj koji raz-atra svaku cest ocito" znanja pre-a njeni- vrednosti-a, i cvrsto se dr.i ono"a 2to preostaje kao saznaja nakon takvo"a raz-atranja. :a preostaje stanovit rizik "re2ke, -ora se dopustiti, 0uduci da ljudska 0ica nisu nepo"re2iva. Filozo$ija -o.e opravdato o0znaniti kako ona u-anjuje rizik "re2ke, i kako "a u neki- slucajevi-a toliko s-anjuje da je prakticki zane-ariv. ;ciniti vi2e od to"a u svetu "dje se "re2ke -oraju pojaviti nije -o"uce3 a da je proti"ao vi2e od to"a nece o0znaniti nitko od s-otrenih 0ranitelja $ilozo$ije. D((
') Ber#nard Ru!!ell * 7rednost filozofije

Buduci da s-o sada pri kraju na2e" kratko" i vrlo nepotpuno" pre"leda $ilozo$skih pro0le-a, 0ilo 0i do0ro da u zakljucku raz-otri-o koja je vrednost $ilozo$ije i za2to je valja proucavati. +vo je pitanje ti- prece raz-otriti 2to su -no"i ljudi, pod utjecajenauke i potre0a prakticno" .ivota, skloni dvojiti o to-e je li $ilozo$ija i-alo 0olja od nevine ali nekorisne i"re, cjepidlackih distinkcija i kontroverzija u pitanji-a "lede kojih je saznaja ne-o"uca. +vo poi-anje o $ilozo$iji ocito se javlja kao rezultat deli-i,e krivo" poj-a o svrsi .ivljenja a deli-i,e krive predstave a ono-e ce-u $ilozo$ija stre-i. Prirodne nauke, pute- svojih izu-a, korisne su 0ez0rojni- ljudi-a koji o nji-a ne-aju poj-a3 otud se studij prirodnih nauke preporucuje, ne sa-o, ili ne u prvo- redu radi ucinka koji takvo proucavanje i-a na proucavatelja, ne"o prije radi ucinka na covjecanstvo uop2e. Takva korisnosnost ne pripada $ilozo$iji. 4ko proucavanje $ilozo$ije i-a 0ilo kakvu dru"u vrednost za sve dru"e izuzev proucavatelja $ilozo$ije, ona -ora da je neizravna, puteucinaka na .ivot onih koji je proucavaju. 4li upravo u ti- ucinci-a, ako i"dje, valja na- u prvo- redu potra.iti vrednost $ilozo$ije. %adalje, hoce-o li iz0jeci neuspjeh u odredivanju vrednosti $ilozo$ije, valja naduh oslo0oditi od predrasuda onih ljudi koji se krivo zovu Wprakticni-X ljudi-a. WPrakticanX covjek, u s-islu u koje- se ova rijec cesto koristi, jest onaj koji priznaje sa-o -aterijalne potre0e, koji shvaca da je ljudi-a prijeko potre0na hrana za tijelo, ali za0oravlja nu.du priskr0ljivanja hrane duhu. 6ada 0i svi ljudi 0ili 0o"ati, kada 0i siro-a2tvo i 0olesti 0ile reducirane do najni.e -o"uce ta,ke, jo2 0i preostalo -no"o to"a 2to 0i valjalo uciniti kako 0i iz to"a proizi2lo valjano dru2tvo3 a cak su i u opstojecesvetu duhovna do0ra u naj-anju ruku isto toliko va.na kao do0ra potre0na tijelu. 5rednost $ilozo$ije valja naci iskljucivo -edu duhovni- do0ri-a3 a sa-o oni koji pre-a takvi- do0ri-a nisu ravnodu2ni -o"u 0iti osvjedoceni u to da proucavanje $ilozo$ije nije "u0itak vre-ena. Filozo$ija, kao sva dru"a izucavanja, us-jerena je u prvo- redu na saznaju. Saznaja kojoj stre-i jest od one vrsti koja sjedinjuje siste- sta0la nauke i od one vrsti koja slijedi iz kriticko" ispitivanja te-elja na2ih osvjedocenja, predrasuda i -nijenja. %o ne -o.e se tvrditi da je $ilozo$ija proti"la 0ilo kakav znacajan uspjeh u nastojanji-a da pri0avi konacne od"ovore na svoja pitanja. Pitate li -ate-aticara, -ineralo"a, povjesnicara
ili 0ilo koje" dru"o" znanstvenika, koji je de$initivan korpus istind utvrden njihovinauke-a, oni ce od"ovarati dotle dok ih 0udete htjeli slu2ati. 4li ako postavite isto pitanje $ilozo$u, on ce, ako je po2ten, -orati priznati da nje"ova izucavanja nisu do2la do onih pozitivnih rezultata do kojih su do2le ostale nauke. stina, to je deli-i,e zato 2to se neki pred-et prestaje u0rajati u pred-et $ilozo$ije ci- protane -o"uca nje"ova de$initivna saznaja te on protaje pred-eto- odjelite nauke. #elo proucavanje ne0esa, koje danas spada u astrono-iju, nekoc 0ija2e ukljuceno u $ilozo$iju. 5eliko %eetonovo djelo nosilo je naslov Matematicki principi priro*ne filo ofije# Slicno to-e, proucavanje ljudsko" duha, koje 0ija2e dio $ilozo$ije, postalo je nau,no- psiholo"ijo-. Tako je nesi"urnost $ilozo$ije vi2e prividna no z0iljska: ona pitanja na koja su vec -o"uci de$initivni od"ovori s-je2tena su u nauka, dok su ona na koja se danas ne -o.e de$initivno od"ovoriti, preostala kao residuu- 2to se naziva $ilozo$ijo-. +vo je, -eduti-, sa-o dio istine koja se odnosi na nesi"urnost $ilozo$ije. -a -no"o pitanja a a -edu nji-a su neka od onih koja su od najdu0lje" interesa za na2 duhovni .ivot a koja, koliko -i -o.e-o vidjeti, -oraju ostati nerje2iva za ljudski intelekt dokle "od nje"ove -oci ne prijedu u sasvidru"i red velicina od ono"a koje-u danas pripadaju. -a li univerzu- neko jedinstvo plana ili svrhe, ili je to slucajan sticaj ato-a7 &e li svijest )II trajna cest univerzu-a, i daje li nade u 0eskrajan rast -udrosti, ili je on pak prolazni slucaj na -aloj planeti na kojoj ce .ivot svakako protati ne-o"uc7 &esu li do0ro i zlo od ikakve va.nosti za univerzuili su pak va.ni jedino covjeku7 +vakva pitanja postavlja $ilozo$ija, a razliciti $ilozo$i razlicito na njih od"ovaraju. Bez o0zira na to jesu li od"ovori na neki dru"i nacin dostupni ili nisu, oni od"ovori koje pru.a $ilozo$ija nisu, kako se cini, ni u jedno- pojedino- slucaju proverljivi dokazi-a. Pa ipak, koliko "od da je -alena nada u otkrice od"ovora, dio je $ilozo$sko" prola nastaviti 0aviti se takvi- pitanji-a, osvijestiti nas za njihovu va.nost, ispitati sve pristupe do njih i odr.ati na .ivotu onaj interes za spekulaciju u univerzu-u koji lako -o.e 0iti u0ijen kad 0is-o se potpuno-a provetili proverljivu znanju. <no"i su $ilozo$i, istina, s-atrali kako je $ilozo$ija u stanju utvrditi istinu "lede stanovitih od"ovora na takva $unda-entalna pitanja. +ni su pretpostavljali da se ono najva.nije u reli"iozno- uvjerenju -o.e stro"i- dokazni- protupko- dokazati kao istinito. :a 0i se donio sud o takvi- poku2aji-a, valja uciniti pre"led svekoliko" ljudsko" znanja i donijeti sud o nje"ovi- -etoda-a i "ranica-a. %e 0i 0ilo -udro izjasniti se u ovo-e pitanju do"-atski3 ali ako nas istra.ivanja u prethodni- po"lavlji-a nisu odvela na krivi put, 0it ce-o prisiljeni odreci se nade da ce se iznaci $ilozo$ski dokazi za reli"iozna uvjerenja. Sto"a ne -o.e-o, kao sastavnicu vrednosti $ilozo$ije, i-plicirati nikakav de$ini2eni skup od"ovora na takva pitanja. +tud se, reci-o to jo2 jedno-, vrednost $ilozo$ije ne s-ije oslanjati na neki pretpostavljeni korpus de$initivno proverljivo" znanja 2to 0i "a tre0ali steci oni koji je izucavaju. 5rednost $ilozo$ije zapravo se i-a uvelike tra.iti upravo u sa-oj njezinoj nesi"urnosti. #ovjek koji se nije dotakao $ilozo$ije ide kroz .ivot zakracunan u predrasude kojih je podrijetlo u zdravorazu-u, sviknuto- na -nijenje nje"ova do0a i naroda te u uvjerenji-a koja su nikla u nje"ovu duhu 0ez suradnje ili pristanka nje"ova pro-i2ljajuce" u-a. Takvo-e se covjeku svet javlja kao de$initivan, konacan, ocit3 zdravorazu-ski pred-eti ne poticu na pitanja, a nepoznate se -o"ucnosti od0ijaju s preziro-. %o cipocne-o $ilozo$irati, otkrit ce-o naprotiv, kako vidjes-o u uvodni- po"lavlji-a, da cak i najsvakida2njije stvari vode do pro0le-a na koje se -o.e sa-o vrlo nepotpuno od"ovoriti. Filozo$ija, pre-da nepodo0na da na- s potpuno- izvjesno2cu uka.e na istinite od"ovore na one dvoj0e do kojih ona dovodi, podo0na je ipak da nas uputi u -no"e -o"ucnosti koje uvecavaju na2e -i2ljenje i oslo0adaju "a od tiranije o0icaja. Tako ona, s-anjujuci na2 osjecaj izvjesnosti "lede to"a kakve stvari jesu, veo-a povecava na2u saznaju "lede to"a
2to 0i one -o"le 0iti3 ona uklanja pone2to aro"antan do"-atiza- onih koji nikada nisu putovali predjelo- oslo0adajuce su-nje i odr.ava na .ivotu na2 osjecaj za cudo pokazujuci na- poznate stvari s nepoznate strane. Prove neovisno o njezinoj korisnosti u upucivanju na neslucene -o"ucnosti, $ilozo$ija zado0iva vrednost a -o.da je to njezina "lavna vrednost a pute- velicine pred-eta a koje-u konte-plira te oslo0adanje- od uskih, oso0nih svrha u rezultat ove konte-placije. Qivot instinktivno"a covjeka zatvoren je unutar kru"a nje"ovih oso0nih interesa3 porodica i prijatelji -o.da su ukljuceni, ali izvanjski svet ne uzi-a se u o0zir izuzev kao po-oc ili zapreka ono-e 2to nadolazi unutar kru"a instinktivnih .elja. ; takvu .ivotu i-a nece" "roznicavo" i o"raniceno", u pored0i s ci-e je $ilozo$ski .ivot -iran i dosadan. +so0ni je svet instinktivnih interesa jedan -aleni svet, s-je2ten usred veliko" i silno" sveta koji -ora, prije ili kasnije, razoriti na2 oso0ni svet u ru2evine. %e -o.e-o li toliko uvecati svoje interese da 0is-o u njih ukljucili celi izvanjski svet, ostaje-o poput proade u opkoljenoj tvrdi, znajuci da na- neprijatelj zaprijecava 0ije" te da je konacna predaja neiz0je.na. ; takvu .ivotu ne-a spokoja, ne"o dolazi do stalne opor0e iz-edu inzistentnosti na2e .udnje i nejakosti volje. %a ovaj ili onaj nacin, ako nai-e .eli-o da na- .ivot 0ude velik i slo0odan, -ora-o po0jeci iz ovo" zatvora i od ove )I' opor0e. &edan je od nacina 0ije"a u $ilozo$skoj konte-placiji. Filozo$ska konte-placija, u svo- naj2ire- pre"ledu, ne deli univerzu- u dva neprijateljska ta0ora a prijatelje, i neprijatelje, one koji su od po-oci i suparnike, do0re i zle a ne"o pro-atra cjelinu, ne opredeliv2i se. Filozo$ska konte-placija, ukoliko je cista od dru"ih svrha, nije us-jerena na dokazivanje to"a da 0i ostatak univerzu-a 0io srodan covjeku. Sva saznajna akvizicija jest uvecanje Sopstva >Sel$?, ali ova se uvecanje naj0olje proti.e ukoliko "a se ne zahtijeva izravno. +no se proti.e u trenutku kada je jedino djelatna .udnja za saznajo- i to takviizucavanje- koji ne .eli unaprijed da njezin pred-et tre0a da i-a ovu ili onu znacajku, vec preude2ava Sopstvo znacajka-a koje pronalazi u svoji- pred-eti-a. +vo uvecanje Sopstva nije proti"nuto ukoliko, uzev2i Sopstvo kakvo jest, poku2ava-o pokazati da je svet tako slican ovo-e Sopstvu da je nje"ova saznaja -o"uca 0ez pripu2tanja 0ilo ce"a 2to se cini tudi-. Qudnja za dokazo- ovo"a jest jedan o0lik sa-o-o0rane Sopstva, i kao svaka sa-o-o0rana, ona je zapreka .eljeno- rastu Sopstva, za koji se Sopstveno cuti podo0ni-. Sa-o-o0rana Sopstva, u $ilozo$skoj spekulaciji kao i dru"dje, zrf svet kao sredstvo za vlastite svrhe3 pocinje-o od ne-Sopstva, i od velicine ovo"a uvecava-o "ranicja Sopstva3 pute- 0eskraja univerzu-a onaj duh koji "a konte-plira stjece neki udjel u 0eskraju. Fato one $ilozo$ije koje prispodo0ljuju univerzu- covjeku ne potkrepljuju velicinu du2e. Saznaja je o0lik jedinstva Sopstva i ne-Sopstva3 kao svako jedinstvo, ono 0iva osla0ljeno ovlasti-a, tj. 0ilo koji- nastojanje- da se univerzu- na"na u sklad s oni-e 2to nalazi-o unutar nas sa-ih. +pstoji provuda2nja $ilozo$ska tendencija pre-a stajali2tu koje na- ka.e da je #ovjek -jera svih stvari, da je istina napravljena pre-a #ovjeku, da su prostor i vrije-e i svet univerzalija u stvari vlasni2tvo duha, i da, ako i-a ice"a nestvoreno" duho-, ono je nepoznato i 0ez ikakva znacenja za nas. +vo je stajali2te, ako su na2e prethodne diskusije ta,ne, neistinito3 ali i vi2e od to"a 2to je neistinito, ono djeluje na $ilozo$sku konte-placiju tako da joj oduzi-a sve ono 2to joj podaruje vrednost, 0uduci da je sputava u "ranice Sopstva. Nto ono zove saznajo- nije jedinstvo s ne-Sopstvo-, ne"o prije skup predrasuda, o0icaja i .elja koje dine nepronican veo iz-edu nas i sveta s onu stranu. #ovjek koji nalazi u.itka u takvoj teoriji saznaje jest poput ono"a koji nikada ne napu2ta do-aci kru" jer se 0oji da -u rijec na2e 0iti zakon. stinska $ilozo$ska konte-placija, naprotiv, nalazi zadovoljstva u svako- povecanju ne-Sopstva, u sve-u 2to uvecava o0jekt konte-placije i sa-i- ti- su0jekt u konte-placiji.
Sve 2to je u konte-placiji oso0no ili privatno, sve 2to ovisi o o0icaji-a, svaka zainteresiranost ili ce.nja iskrivljuje o0jekt i tako o2tecuje jedinstvo za koji- tra"a intelekt. 4li podi.uci tako 0arijeru iz-edu su0jekta i o0jekta, takve oso0ne i privatne stvari protaju ta-nico- intelekta. Slo0odan intelekt vidi stvar onako kako 0i ih -o"ao vidjeti, 0ez sa*a i ov*je, 0ez nada i strahova, 0ez okova o0icajnih -nijenja i tradicionalnih predrasuda, -irno, 0estrasno, slijedeci iskljucivo ce.nju za saznajo- a saznajo- kao tako neoso0no-, cisto konte-plativno-, koliko je to uop2e -o"uce covjeku. +tud ce slo0odni intelekt vi2e vrednovati apstraktnije i opcenitije znanje u koje-u se ne javljaju slucajne z"ode oso0nih .ivotopisa, od znanja na te-elju osjetila i zavisno"a, kako vec takvo znanje i-a 0iti, o iskljucivo- i oso0no- -otrili2tu i o tijelu ciji osjetilni or"ani iskrivljuju koliko i otkrivaju. :uh koji je svikao na slo0odu i nepristranost $ilozo$ske konte-placije sacuvat ce ne2to od te iste slo0ode i ne pristranosti i u svetu akcije i e-ocije. +n ce pro-atrati nje"ove svrhe i ce.nje kao delove in$initezi-alnih $ra"-enata u jedno- svetu koje"a je sav preostali dio nedirnut djelovanje- 0ilo koje" covjeka. %epristranost koja je u konte-placiji nepo-ije2ana .udnja za istino- iste je duhovne kakvoce koja, u djelanju, protaje pravdo-, a u podrucju e-ocija ona je sveopca lju0av koja se -o.e dati svako-e, a ne sa-o oni-a koji su procijenjeni kao korisni ili vredni divljenja. Tako konte-placija )IB uvecava ne sa-o o0jekte na2ih -isli ne"o i o0jekte na2ih djelanja i na"nuca: ona nas cini "radani-a univerzu-a, a ne sa-o jedno" o0zidato" "rada u ratno- stanju sa svi- ostali-. ; ovo- se svjetsko- "radanstvu sastoji istinska covjekova slo0oda i nje"ovo oslo0odenje od su.anjstva o"ranicenih nadanja i 0ojazni. Sa.-i-o tako rezultat na2e" raspravljanja o vrednosti $ilozo$ije: $ilozo$iju valja izucavati, ne radi ikoje" konacno" od"ovora na njezina pitanja, 0uduci da se nijedan konacan od"ovor u pravilu ne -o.e spoznati kao istinit, ne"o prije poradi pitanja sa-ih3 jer ova pitanja uvecavaju na2u predstavu o ono-e 2to je -o"uce, o0o"acujuci na2u intelektualnu i-a"inaciju i osla0ljuju do"-atsku uvjerenost koja za0ravljuje duh pred spekulacijo-3 ali iznad sve"a zato 2to se, pute- velicine univerzu-a koji konte-plira $ilozo$ija, i duh prikazao veliki- te on protaje podo0ni- za ujedinjenje s univerzu-okoje konstituira nje"ovo najvi2e do0ro. )IC
() Karl R) 7 pper * ;ilj nauke

8ovoriti o ,,ciljug naucne aktivnosti -o.e -o.da zvucati po-alo naivno3 jer jasno je da razliciti ucenjaci i-aju razl'icite ciljeve, a nauka sa-a >2to "od to -o"lo znaciti? ne-a ciljeva. Sa svi-e ti-e se sla.e-. 4 ipak se cini da kada "ovori-o o nauci osjeca-o, -anje ili vi2e jasno, da postoji ne2to karakteristicno za naucnu aktivnost3 0uduci da naucna aktivnost u velikoj -jeri iz"leda kao racionalna aktivnost, a 0uduci da racionalna aktivnost -ora i-ati neki cilj, poku2aj da se opi2e cilj nauke i ne -ora 0iti sasvi- uzaludan. S-atra- da je cilj nauke pronala.enje a*ovoljavajucih obja(njenja sve"a ono" 2to naiz"leda da zahtijeva o0ja2njenje. Pod obja(njenjem >ili uzrocni- o0ja2njenje-? -isli se na skup iskaza koji-a se opisuje stanje stvari koje tre0a o0jasniti >e4plican*um? dok dru"i, o0ja2njavajuci iskazi cine ,,o0ja2njenjeg u u.e- s-islu rijeci >e4plicans e4plican*uma?# ; pravilu -o.e-o uzeti da se vi2e ili -anje zna da je e4plican*um istinit, ili da se 0ar s-atra da se to zna. &er ne-a -no"o s-isla tra.iti o0ja2njenje neko" stanja stvari koje se -o.e pokazati potpuno iz-i2ljeni-. >To -o.e 0iti slucaj s leteci- tanjuri-a: o0ja2njenje za koji- se tra"a ne -ora 0iti o0ja2njenje letecih tanjura, ne"o -o.e 0iti o0ja2njenje kako dolazi do izvje2tavanja o leteci- tanjuri-a3 no ukoliko 0i leteci tanjuri postojali, tada ne 0i 0ilo potre0no nikakvo daljnje o0ja2njenje i vje(tavanja o nji-a.? 34plicans, s dru"e strane,
koji je pred-et na2e" tra"anja, u pravilu nece 0iti poznat: on ce -orati 0iti otkriven Pre-a to-e, naucno o0ja2njenje, kad "od je otkrice, 0it ce obja(njenje po natog pomocu nepo natogD(C# :a 0i 0io prihvatljiv >prihvatljivost je stvar stupnja?, e4plicans -ora ispuniti odredeni 0roj uslova. Prvo, on -ora lo"icki povlaciti e4plican*um# :ru"o, e4plicans 0i tre0ao 0iti istinit, pre-da se o0icno nece znati da je istinit3 u svako- slucaju, ne s-ije se znati da je neistinit ni nakon najkriticnije" ispitivanja. 4ko se ne zna da je istinit >kao 2to se najce2ce 0iti slucaj?, -ora postojati neovisno svjedocanstvo nje-u u prilo". :ru"i- rijeci-a, on -ora 0iti neovisno proverljiv i s-atrat ce-o "a ti- vi2e zadovoljavajuci 2to je veca o2trina onih neovisnih provera koje je pre.ivio. <ora- jo2 rasvetliti upotre0u izraza ,,neovisang s nje"ovi- suprotnosti-a, ,,a* hocG i >u krajnji- slucajevi-a? gcirkularang. %eka a 0ude e4plican*um za koji se zna da je istinit. Buduci da a trivijalno slijedi iz sa-o" a, -o"li 0is-o uvijek ponuditi a kao o0ja2njenje nje"a sa-o". 4li to 0i 0ilo vrlo nezadovoljavajuce i pored to"a 2to 0is-o u to- slucaju znali da je e4plicans istinit i da e4plican*um iz nje"a slijedi. Dakle, moramo iskljuciti obja(njenja ove vrste bog njihove cirkularnosti# %o cirkularnost koja -i je ovdje na u-u jest stvar stupnja. ;z-ite slijedeci raz"ovor: ,,Fa2to je -ore danas tako ne-irno7g a ,,Fato 2to je %eptun vrlo ljutg a ,,6ojisvjedocanstvo- -o.ete potkrijepiti va2 iskaz da je %eptun vrlo ljut7ha,,+, pa zar ne vi*ite kako je -ore vrlo ne-irno7 zar nije ono uvijek ne-irno kada je %eptun ljut7g +vo se o0ja2njenje s-atra nezadovoljavajuci- zato 2to >isto kao u slucaju potpuno cirkularno" o0ja2njenja? jedino svjedocanstvo za e4plicans jest sa- e4plican*um8H8# +sjecaj da je ova vrsta skoro cirkularno" ili a* hoc o0ja2njenja vrlo nezadovoljavajuca i od"ovarajuci zahtjev da o0ja2njenja te vrste tre0a iz0je"avati, po -o- -i2ljenju su -edu "lavnipokretni- sila-a razvoja nauke: nezadovoljstvo je -edu prvi- plodovi-a kriticko" i racionalno" pristupa.
D(C 5idi poslednji odlo-ak teksta, prije zavr2no" citata, -o" clanka ,,%ote on Berkeley as a Precursor o$ <achg, Arit# Iourn# Philos# Sc# 89 '()C, str. C). >Sada u -ojoj knjizi Jonjectures an* 0efutations9 str. '*D?. D(D Takav nacin zakljucivanja prisutan je i kod Talesa >:iels -6ranz'I, vol. , str. D)A, red C)?3 4naksi-andra >:.a6. 4ll, 4BG?3 4naksi-ena >:.a6. 4'*, Bi?3 4lk-eona >:.a6. 4S?.
)ID :a e4plicans ne 0i 0io a* hoc, on -ora 0iti 0o"at sadr.aje-: on -ora i-ati razne proverljive konzekvence, a -edu nji-a, pose0no, proverljive konzekvence koje su razlicite od e4plican*uma# ;pravo su te razlicite proverljive konzekvence ono 2to i-a- na u-u kada "ovori- o neovisnim provera-a ili o neovisnom svjedocanstvu. Pre-da ove pri-ed0e -o"u -o.da po-oci da se donekle rasvetli intuitivna ideja neovisno proverljivo" e4plicansa, one nikako jo2 nisu dovoljne da karakteriziraju zadovoljavajuce i neovisno proverljivo o0ja2njenje. &er ako je a na2 e4plican*um a neka a ponovo 0ude ,,<ore je danas ne-irnoga -i uvijek -o.e-o ponuditi vrlo nezadovoljavajuci e4plicans koji je potpuno a* hoc, pre-da i-a neovisno proverljive konzekvence. -o.e-o po volji 0irati te konzekvence. <o.e-o iza0rati, reci-o, ,,+ve 2ljive su socneg i ,,Svi "avranovi su crnig. %eka b 0ude njihova konjunkcija. Tada -o.e-o kao e4plicans naprosto uzeti konjunkciju od a i b: ona ce zadovoljavati sve na2e do sada iznesene zahtjeve. Sa-o ako zahtijeva-o da o0ja2njenja -oraju upotre0ljavati univerzalne iskaze ili prirodne zakone >dopunjene pocetni- uslovi-a?, -o.e-o napredovati k ostvarenju ideje neovisnih ili ne-ad hoc o0ja2njenja. &er univerzalni prirodni zakoni mogu 0iti iskazi s 0o"ati- sadr.aje- i sto"a oni mogu biti neovisno provereni svu"dje i u svi- vre-eni-a. Fato ako se oni koriste kao o0ja2njenja, oni mogu ne 0iti a* hoc, jer na- mogu dozvoliti da protu-aci-o e4plican*um kao ponovljivi e$ekt. Sve to, -eduti-, vrijedi jedino ako se
o"ranici-o na univerzalne zakone koji su proverljivi, to jest opovr"ljivi. Pitanje ,,6oja vrsta o0ja2njenja -o.e 0iti zadovoljavajuca7g tako vodi do od"ovora: o0ja2njenje po-ocu proverljivih i opovr"ljivih univerzalnih zakona i pocetnih uslova. 4 o0ja2njenje te vrste ce 0iti ti- vi2e zadovoljavajuce 2to su ti zakoni proverljiviji i 2to su 0olje provereni. >To se odnosi takoder i na pocetne uslove.? %a ovaj nacin pretpostavka da je cilj nauke pronala.enje zadovoljavajucih o0ja2njenja vodi nas dalje do ideje da se stupanj prihvatljivosti o0ja2njenja povecava putepovecavanja njihovo" stupnja proverljivosti, to ce reci, prela.enjena 0olje proverljive teorije3 a to znaci prela.enjena teorije sve 0o"atije" sadr.aja, vi2e" stupnja univerzalnosti i vi2e" stupnja preciznostiD(). To je, ne-a su-nje, potpuno u skladu sa stvarno- prakso- teorijskih nauka. :o $unda-entalno isto" rezultata -o.e-o doci i na dru"i nacin. 4ko je cilj nauke o0ja2njavanje, njezin ce cilj 0iti takoder i o0ja2njavanje ono" 2to je do sada 0ilo prihvaceno kao e4plicans, na pri-er, zakona prirode. Tako se zadaca nauke neprestano o0navlja. <o.e-o neprestano to nastavljati, prelazeci na o0ja2njenja sve vi2e" stupnja univerzalnosti a ukoliko doista ne dode-o do konacnog obja(njenja, to ce reci, do o0ja2njenja koje se niti -o.e niti tre0a dalje o0ja2njavati. !li postoje li konacna obja(njenja+ ;cenje koje sa- nazvao ,,esencijaliza-g svodi se na "ledi2te da nauka -ora tra"ati za konacni- o0ja2njenje- po-ocu su2tinaD(A: ako -o.e-o o0jasniti pona2anje neke stvari po-ocu njezine su2tine a njezinih 0itnih svojstava a tada nikakvo daljnje pitanje ne -o.e 0iti postavljeno niti tre0a 0iti postavljeno >osi- -o.da. teolo2ko" pitanja Tvorca su2tina?. Tako je :escartes verovao da je o0jasnio $iziku po-ocu su(tine fi ickog tijela koja je, po nje"ovo- -i2ljenju, 0ila prote.nost3 a neki %eetonovci, slijedeci /o"era #otesa, verovali su da je su(tina materije u njezinoj inerciji i
D() ; vezi s teorijo- proverljivosti, sa*r"aja i je*nostavnosti i u vezi stupnjeva univer alnosti i preci nosti vidi odjeljke C' do DA u )ogici naucnog otkrica >prvo nje-acko izdanje '(CD? "dje je o0ja2njena uska povezanost tih ideja. D(A Potpunije sa- raz-atrao >i kritizirao? esencijaliza- u eseju ,,Three 5iees #oncernin" Hu-an 6noeled"eg "dje takoder upucuje- na svoja ranija raz-atranja >u poslednjoj 0ilje2ki u odjeljku ?3 vidi Jontemporary Aritish Philosophy, , uredio H. : Leeis, '()A, 0ilje2ka B na str. CA). >+vaj esej je sada C. po"lavlje -oje knji"e Jonjectures an* 0efutations, trece izdanje, '(A(?.
)I) njezinoj -oci da privlaci dru"u -ateriju i s-atrali su da se %eetonova teorija -o.e izvesti iz, i tako konacno o0jasniti po-ocu, tih su2tinskih svojstava sve -aterije. Sa- %eeton je 0io drukcije" -i2ljenja. ;pravo je hipoteza o konacno- ili esencijalisticko- uzrocnoo0ja2njenju sa-e "ravitacije ono 2to je on i-ao na u-u kada je napisao Scholium generate na kraju PrincipiaD ,,:o sada sa- o0ja2njavao pojave ... po-ocu sile "ravitacije, ali jo2 nisa- utvrdio uzrok "ravitacije sa-e.., a hipoteze ne iz-i2lja- proizvoljno Lili a* hocS.gD(* %e vjeruje- u esencijalisticko ucenje o konacno- o0ja2njenju. ; pro2losti su kriticki to" ucenja u pravilu 0ili instru-entalisti: oni su interpretirali naucne teorije kao puke instru-ente za predvidanje 0ez ikakve o0ja2njavalacke -oci. %i s nji-a se ne sla.e-. 4li postoji treca -o"ucnost, ,,trece "ledi2teg, kako sa- "a nazvao. +no je do0ro opisano kao ,,-odi$icirani esencijaliza-g a s na"lasko- na rijeci ,,-odi$iciranig D(G To ,,trece "ledi2teg koje ja zastupa- -odi$icira esencijaliza- na radikalan nacin. Prije sve"a od0acuje- ideju konacno" o0ja2njenja i tvrdi- da svako o0ja2njenje -o.e 0iti dalje o0ja2njavano po-ocu teorije ili pretpostavke vi2e" stupnja univerzalnosti. %e -o.e postojati o0ja2njenje koje ne tre0a 0iti dalje o0ja2njavano, jer nijedno ne -o.e 0iti sa-oa o0ja2njavajuci opis su2tine >poput esencijalisticke de$inicije tijela, kako ju je iznio :escartes?. :ru"o, od0acuje- sva 2toKjest pitanjaD pitanja o to-e 2to jest neka stvar, 2to je njezina su2tina ili njezina prava priroda. <ora-o napustiti "ledi2te, karakteristicno za esencijaliza-, da u svakoj pojedinoj stvari postoji su2tina, inherentna prirodna ili princip
>kao alkohol u vinu? koji je nu.no uzrokuju da 0ude ono 2to jest i djeluje onako kako djeluje. +vakvo ani-isticko "ledi2te ni2ta ne o0ja2njava, ali je ono navelo esencijaliste >poput %eetona? da iz0je"avaju relaciona svojstva, kao "ravitaciju, i da s-atraju, iz razlo"a koji su i- se cinili a priori valjani-, da zadovoljavajuce o0ja2njenje -ora 0iti po-ocu inherentnih svojstava >za razliku od relacionih svojstava. Treca i poslednja -odi$ikacija esencijaliz-a je slijedeca. <ora-o napustiti "ledi2te, usko povezano s ani-iz-o- >i karakteristicno za 4ristotela za razliku od Platona?, da se pozivanje- na esencijalna svojstva inherentna u 0ilo kojoj pojedinacnoj stvari -o.e o0jasniti pona2anje te stvari. &er to "ledi2te nikako ne uspijeva da osvetli za2to se razlicite pojedinacne stvari pona2aju na slican nacin. 4ko se ka.e ,,zato 2to su i- su2tine slicneg postavlja se novo pitanje: a(to ne bi bilo isto toliko ra licitih su(tina koliko ima i ra licitih stvari+ ;pravo taj pro0le- je Platon poku2ao rije2iti tvrdeci da su slicne pojedinacne stvari tvorevina, i zapravo kopije, isto" izvorno" ,,+0likag koji je sto"a ne2to ,,izvang, ,,prijeg i ,,iznadg razlicitih pojedinacnih stvari3 i doista, -i jo2 uvijek ne-a-o 0olju teoriju slicnosti. #ak i danas se poziva-o na njihovo zajednicko porijeklo kada .eli-o o0jasniti slicnost dva covjeka, ptice i ri0e, dvaju kreveta, dvaju auto-o0ila, dvaju jezika ili dviju zakonskih procedura3 to ce reci, -i u"lavno- o0ja2njava-o slicnost "eneticki3 a ako od to"a napravi-o -eta$izicki siste-, najverovatnije ce to 0iti historicisticka $ilozo$ija. 4ristotel je od0acio Platonovo rje2enje3 no 0uduci da 4ristotelova verzija esencijaliz-a ne sadr.i cak ni na"ovje2taj rje2enja, cini se da on nikada nije sasvi- shvatio pro0le- D((.
D(* 5idi takoder %eetonova pis-a /ichardu Bent$eyu od '*. sijecnja i pose0no od B). veljace 'A(C >Z'A(BaC[?. #itirao sa- to pis -o u odjeljku -o" clanka ,,Three 5iees #oncernin" Hu-an 6noeled"eg >Jonjectures an* 0efutations, str. 'IA i dalje? "dje je taj pro0le- ne2to iscrpnije raz-atran. D(G zraz ,,-odi$icirani esencijaliza-g upotrije0io je kao opis -o" ,,trece" "ledi2tag prikazivac -o" clanka ,,Three 5iees #oncernin" Hu-an 6noeled"eg u 1he 1imes )iterary Supplement, )), '()A, str. )B*.:a 0i se iz0je"li nesporazu-i htio 0ih ovo- priliko- reci da to 2to prihvaca- ovaj izraz ne 0i tre0alo shvatiti kao ustupak ucenju o ,,konacnoj stvarnostig, a jo2 -anje kao ustupak ucenju o esencijalisticki- de$inicija-a. +staje- u potpunosti pri kritici to" ucenja koju sa- izlo.io u knjizi Open Society, vol. , po"l. '', odjeljak >pose0no 0ilje2ka DB? i na dru"i- -esti-a. D(( Nto se tice Platonove teorije +0lika ili ideja. ,,jedna od njezinih najznacajnijih $unkcija je o0jasniti slicnost osjetilnih stvariih ;sporedi -oju knji"u Open Society, po"lavlje C, odjeljak v3 vidi takoder 0ilje2ke
)IA +dlucujuci se za o0ja2njenja po-ocu univerzalnih prirodnih zakona, nudi-o rje2enje 0a2 za taj poslednji >platonovski? pro0le-. &er -i pretpostavlja-o da su sve pojedinacne stvari i sve pojedinacne cinjenice podlo.ne ti- zakoni-a. Fakoni >koje opet jest potre0no dalje o0ja2njavati? tako o0ja2njavaju pravilnosti i slicnosti pojedinacnih stvari ili pojedinacnih cinjenica i do"adaja. ti zakoni nisu inherentni u pojedinacni- stvari-a. >%iti su oni platonovske ideje izvan sveta.? Prirodni zakoni su shvaceni, naprotiv, kao >hipoteticki? opisi strukturalnih svojstava prirode a sa-o" na2e" sveta. ; to-e je, dakle, slicnost iz-edu -o" "ledi2ta >,,trece" "ledi2tag? i esencijaliz-a3 pre-da ne vjeruje- da ce-o ikada -oci opisati, po-ocu na2ih univerzalnih zakona, konacnu su2tinu sveta, ne su-nja- da -o.e-o nastojati prodrijeti sve du0lje i du0lje u strukturu na2e" sveta ili, kako 0is-o -o"li reci, do svojstava sveta koja su sve 0itnija i 0itnija ili sve du0lja i du0lja. 6ad "od ide-o za ti- da o0jasni-o neki hipoteticki zakon ili teoriju novohipoteticko- teorijo- vi2e" stupnja univerzalnosti, -i otkriva-o vi2e o svetu nastojeci da prodre-o du0lje u nje"ove tajne. kad "od uspije-o opovr"nuti teoriju te vrste, cini-o novo znacajno otkrice. &er ta opovr"avanja su od izuzetno" znacaja. +na nas uce neocekivano- i pokazuju nada pre-da s-o -i sa-i tvorci na2ih teorija, pre-da su one na2i vlastiti izu-i, one su ipak prave tvrdnje o stvarnosti, jer se -o"u sukobiti s neci- 2to -i nikada nis-o stvorili.
%a2 ,,-odi$icirani esencijaliza-g -o.e, po -o- -i2ljenju, 0iti od po-oci kada se postavi pitanje lo"icko" o0lika prirodnih zakona. +n su"erira da na2e teorije ili na2i zakoni -oraju 0iti univer alni, to jest da -oraju iznositi tvrdnje o svetu a o svi- prostornovre-enskipodrucji-a sveta. +n su"erira, 2tovi2e, da na2e teorije iznose tvrdnje o strukturalni- ili relacioni- svojstvi-a sveta i da svojstva koja opisuje o0ja2njavalacka teorija -oraju u neko- s-islu 0iti du0lja od onih koja tre0a o0jasniti. <islida ta rijec ,,du0ljig iz-ice svako- poku2aju iscrpne lo"icke analize, ali ona ipak vodi na2e intuicije. >Tako je i u -ate-atici: svi njezini teore-i su lo"icki ekvivalentni, u prisustvu aksio-a, a ipak postoji velika razlika u ,,du0inig koja te2ko da je podlo.na lo"ickoj analizi.? ,,:u0inag naucne teorije iz"leda da je naju.e povezana s njezino- jednostavno2cu i tako s 0o"atstvo- njezino" sadr.aja. >:rukcije je s du0ino- neko" -ate-aticko" teore-a za koji se -o.e uzeti da ne-a sadr.aja.? :va sastavna dela cini se da su potre0na: 0o"at sadr.aj i izvjesna koherentnost i ko-paktnost >ili ,,or"anicnostg? opisano" stanja stvari. ;pravo je taj dru"i sastavni dio ono 2to je tako te2ko analizirati pre-da je intuitivno vrlo jasan i nje"a su esencijalisti poku2avali opisati kada su "ovorili o su2tina-a nasuprot pukona"o-ilavanju akcidentalnih svojstava. <islida niti -o.e-o niti tre0a-o ovdje uciniti ne2to vi2e ne"o ukazati na intuitivnu ideju. &er u slucaju 0ilo koje pojedinacne predlo.ene teorije 0o"atstvo njezino" sadr.aja i, dakle, njezin stupanj proverljivosti je ono 2to odlucuje o njezinoj zani-ljivosti, a ishodi izvr2enih provera su ono 2to odlucuje njezinu sud0inu. Sa stajali2ta -etode, njezinu du0inu, koherenciju, pa cak i ljepotu -o.e-o s-atrati puki- vodice- ili poticaje- na2e intuicije i i-a"inacije. pak, cini se da postoji ne2to nalik na *ovoljan uslov za du0inu, ili stupnjeve du0ine, koji se -o.e lo"icki analizirati. Poku2at cu to o0jasniti po-ocu jedno" pri-era iz historije nauke. :o0ro je poznato da je %eetonova dina-ika proti"la ujedinjenje 8alileove ze-aljske i 6eplerove ne0eske $izike. #esto se kade da se %eetonova dina-ika -o.e induktivno izvesti iz 8alileovih i 6eplerovih zakona, a cak se i tvrdilo da se ona -o.e iz njih striktno izvesti dedukcijo-)II. 4li to nije ta,no3 s lo"icko" "ledi2ta, %eetonova teorija, striktno
'( i BI i tekst. %euspjeh 4ristotelove teorije da izvr2i tu $unkciju spo-enut je ta-o >u trece- izdanju, '()*? na kraju 0ilje2ke )D uz po"lavlje ''. )II +no 2to se -o.e izvesti iz 6eplerovih zakona >vidi <a= Born, $atural Philosophy of Jause an* Jhance, '(D(. str. 'B(aCC? jest da je za sve planete u0rzanje pre-a Suncu u svako- trenutku jednako kCr6, "dje je r
)I* "ovoreci, proturjeci i 8alileovoj i 6eplerovoj teoriji >pre-da se, naravno, o0je te teorije -o"u do0iti kao aproksi-acije ci- i-a-o %eetonovu teoriju s kojo- -o.e-o operirati?. z to" razlo"a je ne-o"uce izvesti %eetonovu teoriju niti iz 8alileove niti iz 6eplerove niti iz njih o0je zajedno, 0ilo dedukcijo- 0ilo indukcijo-. &er niti deduktivno niti induktivno zakljucivanje ne -o.e nikada od konzistentnih pre-isa doci do konkluzije koja $or-alno proturjeci pre-isa-a od kojih s-o po2li. To s-atra- vrlo jaki- ar"u-ento- protiv indukcije. Sada cu ukratko ukazati na proturjecnosti iz-edu %eetonove teorije i njezinih prethodnika. 8alileo tvrdi da se 0aceni ka-en ili projektil krece po para0oli osi- u slucaju vertikalno" slo0odno" pada kada se krece s konstantni- u0rzanje- po pravcu. >Tokocitave ove diskusije zane-aruje-o otpor zraka.? Sa stajali2ta %eetonove teorije o0je ove tvrdnje su po"re2ne i to iz dva razlicita razlo"a. Prva je po"re2na jer putanja daleko-etno" projektila kao 2to je interkontinentalna raketa >iz0acena uvis ili horizontalno? nece 0iti cak niti pri0li.no para0olicna ne"o elipticna. +na protaje pri0li.no para0ola sa-o ako je ukupna razdaljina leta zane-ariva u uspored0i s polu-jero- Fe-lje. %a to je ukazao i sa- %eeton u Principia, kao i u svojoj
populariziranoj verziji 1he System of the Eorl*, "dje je ilustrirao stvar sliko- koju donosi-o na ovoj stranici. %eetonova slika ilustrira nje"ov iskaz da, ako se 0rzina projektila povecava, a ti-e i razdaljina nje"ovo" leta, on ce ``najzad pre-a2ujuci ze-ljine "ranice, ipreci u prostor a da je i ne dodirneg)I'. Tako se projektil na ze-lji krece po elipsi, a ne po para0oli. %aravno, za dovoljno kratke iz0acaje para0ola ce 0iti odlicna aproksi-acija3 ali para0olicna putanja nije striktno izvodiva iz %eetonove
razdaljina iz-edu planeta i Sunca u datotrenutku, a k je konstanta, ista za sve planete. ;pravo taj rezultat, pak, $or-alno proturjeci %eetonovoj teoriji >osi- pod pretpostavko- da su -ase svih planeta jednake, ili, ako su nejednake, da su 0ar 0eskonacno -ale u uspored0i s -aso- Sunca?. Ta cinjenica slijedi iz ono" 2to je o 6eplerovo- trece- zakonu ovdje receno u tekstu nakon 0ilje2ke (. %o, osi- to"a, tre0a i-ati u vidu da niti 6eplerova niti 8alileova teorija ne sadr.e %eetonov poja- sile koji se u tradicionalno uvodi u tiizvodenji-a 0ez -no"o okoli2anja3 kao da se taj >,,okultnig? poja- -o"ao ocitati iz cinjenica i kao da on nije 0io rezultat nove interpretacije cinjenica >to jest, ,,$eno-enag kako su ih opisivali 6eplerovi i 8alileovi zakoni? u svjetlu potpuno nove teorije. Tek nakon 2to je uveden poja- sile >a cak i proporcionalnost "ravitacijske i inercijalne -ase? uop2e je -o"uce povezati "ornju $or-ulu za u0rzanje s %eetonovizakono- privlacenja o0ratno proporcionalno" kvadratu razdaljine >pod pretpostavko- da su -ase planeta zane-arive?. )I' 5idi %eetonova Principia, Scholium na kraju odjeljka knji"e , str. )) izdanja iz '(CD ><otteov prijevod koji je revidirao #ajori?. Slika iz 1he System of the Eorl* i citat koji su ovdje navedeni nalaze se na str. ))'. to" izdanja.
)IG teorije ukoliko joj ne doda-o $akticno neistinit pocetni uslov >koji je, usput receno, neostvariv u %eetonovoj teoriji jer vodi do apsurdnih konzekvenci?, nai-e, da je Fe-ljin polu-jer 0eskonacan. 4ko ne uvede-o tu pretpostavku, pre-da se na *a je neistinita, onda uvijek do0iva-o elipsu, u suprotnosti s 8alileovi- zakono- pre-a koje- 0is-o tre0ali do0iti para0olu. :o potpuno analo"ne lo"icke situacije dolazi u vezi s dru"i- delo- 8alileovo" zakona koji tvrdi postojanje konstante u0rzanja. Sa stajali2ta %eetonove teorije, u0rzanje tijela u slo0odno- padu nikada nije konstantno: ono uvijek raste toko- pada zato 2to se tijelo sve vi2e i vi2e pri0li.ava centru privlacenja. +vaj e$ekt je vrlo pri-etan ako tijelo pada s velike visine, pre-da je on, naravno, zane-ariv ako je visina zane-ariva u uspored0i sa Fe-ljini- polu-jero-. ; to- slucaju -o.e-o do0iti 8alileovu teoriju iz %eetonove ako ponovo uvede-o neistinitu pretpostavku da je Fe-ljin polu-jer 0eskonacan >ili da je visina s koje tijelo pada jednaka nuli?. Proturjecnosti na koje saukazao nisu ni u ko- slucaju zane-arive za daleko-etne projektile. %a njih -o.e-o pri-ijeniti %eetonovu teoriju >naravno s korekcija-a za otpor zraka?, ali ne i 8alileovu: ova dru"a naprosto dovodi do po"re2nih rezultata kao 2to se lako -o.e pokazati po-ocu %eetonove teorije. Nto se tice 6eplerovih zakona, situacija je slicna. +cito je da 6eplerovi zakoni u
%eetonovoj teoriji sa-o pri0li.no vrijede a to jest striktno ne vrijede a ako uz-e-o u o0zir -eduso0no privlacenje planeta)IB. 4li i-a $unda-entalnijih proturjecnosti iz-edu dviju teorija ne"o 2to je ova koja je prilicno ocita. &er cak i ukoliko, cineci ustupak na2iprotivnici-a, zane-ari-o -eduso0no privlacenje planeta, 6eplerov treci zakon, pro-atran sa stajali2ta %eetonove dina-ike, ne -o.e 0iti ni2ta dru"o ne"o aproksi-acija koja je pri-enljiva na vrlo pose0an slucaj: na planete cije su -ase jednake ili, ako su nejednake, zane-arive u uspored0i sa Suncevo- -aso-. Buduci da cak niti pri0li.no ne vrijedi za dva planeta od kojih je jedan vrlo la"an, a dru"i vrlo te.ak, jasno je da 6eplerov treci zakon proturjeci %eetonovoj teoriji na potpuno isti nacin kao 8alileov zakon. To se -o.e lako pokazati. na slijedeci nacin. Fa siste- dvaju tijela a sistedvostrukih zvijezda a iz %eetonove teorije proizlazi zakon koji astrono-i cesto nazivaju ,,6eplerovi- zakono-g jer je u uskoj vezi s 6eplerovi- treci- zakono-. +vaj takozvani ,,6eplerov zakong ka.e da ako je mF -asa jedno" od dvaju tijela a reci-o Sunca a i ako je m@ -asa dru"o" tijela a reci-o planeta a onda, oda0iruci od"ovarajuce jedinice -erenja -o.e-o iz %eetonove teorije izvesti >'?a7C16 U mF L m@, "dje je a srednja razdaljina iz-edu dvaju tijela, a 1 je vrije-e pune revolucije. <eduti-, 6eplerov vlastiti treci zakon tvrdi da >B?a7C16 U konstanta to ce reci, ista konstanta za sve planete Suncevo" siste-a. &asno je da taj zakon do0iva-o iz >'? sa-o pod pretpostavko- da mF L m@ U konstanta3 a 0uduci da je mF U konstanta za na2 Suncev siste- ako identi$icira-o mF sa Suncevo- -aso-, do0iva-o >B? iz >'? ukoliko pretpostavi-o da je m@ isto za sve planete3 ili ako je to cinjenicki neistinito >kao 2to doista i jest 0uduci da je &upiter nekoliko tisuca puta veci od naj-anjih planeta?, ukoliko pretpostavi-o da su -ase svih planeta je*nake nuli u uspore*bi sa Suncevom masom tako
)IB 5idi, na pri-er, P. :uhe-, 1he !im an* Structure of Physical 1heory, '(I), preveo na en"leski P. P. Yiener, '(D), dio , po"lavije 5 , odjeljak D. :uhe- ka.e eksplicitnije ono 2to je i-plicitno u %eetonovovlastito- iskazu >Principia, 6nji"a , stav '=v, teore- ==v?, jer %eeton dovoljno jasno daje do znanja da ta-o "dje su u interakciji vi2e od dva tijela, 6eplerovi zakoni ce u naj0olje- slucaju sa-o aproksi-ativno va.iti, a cak i to sa-o u vrlo pose0ni- slucajevi-a od kojih on dva analizira ne2to detaljnije. ;sput receno, $or-ula >'?, u daljnje- tekstu, neproredno slijedi iz 6nji"e , stava ' @ s o0ziro- na knji"u , stav =v. >5idi takoder knji"u , stav =v.?
)I( da -o.e-o staviti m@ U I a sve planete# To je sasvi- do0ra aproksi-acija sa stajali2ta %eetonove teorije, ali u isto vrije-e staviti m@ U o nije sa-o striktno "ovoreci neistinito, ne"o je i neostvarivo sa stajali2ta %eetonove teorije. >Tijelo s -aso- jednako- nuli ne 0i se vi2e pokoravalo %eetonovi- zakoni-a kretanja.? Tako, cak i ukoliko za0oravi-o sve o -eduso0no- privlacenju planeta, 6eplerov treci zakon >B? proturjeci %eetonovoj teoriji koja daje >'?. 5a.no je uociti da iz 8alileove ili 6eplerove teorije ne do0iva-o ni naj-anji na"ovje2taj kako 0i te teorije tre0alo -odi$icirati a koje 0i neistinite pre-ise tre0alo usvojiti i koje uslove stipulirati a ako 0is-o poku2a'i prijeci od tih teorija na neku dru"u i opcenitije va.ecu kao 2to je %eetonova. 1ek nakon (to proje*ujemo $eMtonovu teoriju mo"emo otkriti *a li su, i u kojem smislu, stare teorije nje ine aproksimacije# ;kratko receno, pre-da su sa stajali2ta %eetonove teorije 8alileova i 6eplerova teorija odllicne aproksi-acije nekih pose0nih %eetonovih rezultata, za %eetonovu teoriju se ne -o.e reci, sa stajali2ta dru"ih dviju teorija, da je ona aproksi-acija njihovih rezultata. Sve to pokazuje da lo"ika, 0ilo deduktivna 0ilo induktivna, ne -o.e nikako napraviti korak od tih teorija k %eetonovoj dina-ici)IC. Sa-o "enijalnost -o.e napraviti taj korak. &edno- kada je on napravljen, -o.e se reci da 8alileovi i 6eplerovi rezultati potkrepljuju novu teoriju. +vdje -e, -eduti-, ne zani-a toliko ne-o"ucnost indukcije koliko problem *ubine#
4 2to se tice to" pro0le-a, -o.e-o doista ne2to nauciti iz na2e" pri-era. %eetonova teorija ujedinjuje 8alileovu i 6eplerovu. 4li daleko od to"a da je ona puka konjunkcija tih dviju teorija a koje i"raju ulo"u e4plican*a za %eetonovu teoriju a ona ih ispravlja obja(njavajuci ih# Prvotni zadatak o0ja2njavanja 0io je dedukcija ranijih rezultata. 4 taj zadatak je ispunjen ne izvodenje- tih ranijih rezultata ne"o izvodenje- nece" 0olje" u-esto njih: novih rezultata koji se, pod pose0ni- uslovi-a starih rezultata, nu-ericki vrlo pri0li.avaju stari- rezultati-a, a u isto vrije-e ih ispravljaju. Tako se -o.e reci da e-pirijski uspjeh stare teorije potkrepljuje novu teoriju3 k to-e, ispravke se -o"u opet proveravati a i -o.da po0iti ili, pak, potkrijepiti. +no 2to navedena lo"icka situacija jasno iznosi na vidjelo jeste cinjenica da nova teorija nikako ne -o.e 0iti cirkularna ili a* hoc# %e sa-o da nova teorija ne ponavlja svoj e4plican*um ne"o -u ona proturjeci i ispravlja "a. %a taj nacin cak i svjedocanstvo u prilo" e4plican*umu protaje neovisno svjedocanstvo u prilo" novoj teoriji. >;sput receno, ova na- analiza dopu2ta da objasnimo vre*nost metrickih teorija i -erenja i tako napo-a.e da iz0je"ne-o po"re2ku prihvacanja -erenja i preciznosti kao konacnih i nesvodivih vrednosti?. S-atra- da kad "od u e-pirijski- nauka-a nova teorija vi2e" stupnja univerzalnosti uspje2no o0jasni neku stariju teoriju ispravljajuci je, to je si"uran znak da je nova teorija prodrla du0lje od onih starijih. Fahtjev da nova teorija tre0a pri0li.no sadr.avati staru teoriju, za od"ovarajuce vrednosti para-etara nove teorije -o.e se nazvati >slijedeci Bohra? ,,principom korespon*encijeG# 6ao 2to sa- prije rekao, ispunjenje ovo" zahtjeva je dovoljan uslov za du0inu. :a to nije i nu.an uslov -o.e se vidjeti iz cinjenice da <a=eellova elektro-a"netska valna teorija nije, u to- s-islu, ispravila Fresnelovu valnu teoriju svjetlosti. +na je, ne-a su-nje, znacila napredovanje u du0ini, ali u drukcije- s-islu: ,,Staro pitanje o pravcu vi0racija polarizirane svjetlosti postalo je 0espred-etno. Te2koce u vezi s ru0ni- uslovi-a za "ranice iz-edu dviju sredina 0ile su rije2ene sa-i- te-elji-a teorije. 5i2e nisu 0ile potre0ne nikakve a* hoc hipoteze radi eli-iniranja lon"itudinalnih svjetlosnih valova. Tlak svjetlosti, tako znacajan u teoriji zracenja i tek kasnije eksperi-entalno utvrden, -o"ao je 0iti izveden kao jedna od konzekvenci te teorije.g )ID +vaj 0riljantni odlo-ak u koje)IC Poj-ovi sile >usp. 0i'je2ku G? i djelovanja na razdaljinu donose nove te2koce. )ID 4. !instein, Physikalische 'eitschrift9 'I, '(I(, str. G'*. i dalje. Fa napu2tanje teorije -aterijalno" etera >i-plicitno u <a=eellovo- neuspjehu da iz"radi nje"ov prihvatljiv -aterijalni -odel? -o.e se reci da u "ore
)'I !instein ocrtava neka od "lavnih proti"nuca <a=eellove teorije i usporeduje je s Fresnelovo- -o.e se uzeti kao pokazatelj da i-a i dru"ih dovoljnih uslova za du0inu koje -oja analiza ne pokriva. Fadatak nauke, koji je, po -o- -i2ljenju, pronala.enje zadovoljavajucih o0ja2njenja, te2ko se -o.e razu-jeti ako nis-o realisti. &er zadovoljavajuce o0ja2njenje je ono koje nije a* hoc; a ta ideja a i*eja neovisnog svje*ocanstva a te2ko se -o.e razu-jeti 0ez ideje otkrica, napredovanja pre-a du0lji- slojevi-a o0ja2njenja, 0ez ideje da postoji ne2to 2to 0is-o otkrivali i kriticki raspravljali. 4li ipak mi se cini da u okviru -etodolo"ije ne -ora-o pretpostaviti -eta$izicki realiza-3 ne cini -i se da na- on -o.e 0iti od velike po-oci, osi- na intuitivan ni &er jedno- kada naje receno da je cilj nauke o0ja2njavanje i da je najprihvatljivije o0ja2njenje ono koje je najstro.e proverljivo i najstro.e provereno, -i zna-o sve 2to tre0a-o znati kao -etodolozi. %e -o.e-o tvrditi da je taj cilj ostvariv niti po-ocu niti 0ez po-oci -eta$izicko" realiz-a koji na- -o.e dati jedino neko intuitivno ohra0renje, neku nadu, ali nikakvu vrstu si"urnosti. pre-da se -o.e reci da racionalna rasprava o -etodolo"iji ovisi o pretpostavljeno- ili hipoteticko- cilju nauke, ona zacelo ne ovisi o -eta$izickoj i najverovatnije neistinitoj pretpostavci da se istinita strukturalna teorija sveta >ako uop2e postoji? dade otkriti ili izraziti u ljudsko- jeziku.
4ko se slika sveta koju suvre-ena nauka prikazuje uop2e pri0li.ava istini a dru"i- rijeci-a, ako i-a-o ne2to nalik na ,,naucnu saznajug a onda uslovi prisutni skoro svu"dje u univerzu-u cine "otovo ne-o"uci- otkrivanje strukturalnih zakona one vrste za koji-a tra"a-o, a tako one-o"ucuju i protizanje ,,naucne saznajeg. &er "otovo svi krajevi univerzu-a su ispunjeni kaoticni- zracenje-, a "otovo sve ostalo -aterijo- u slicno- kaoticno- stanju. ;sprkos to-e, nauka je 0ila cudesno uspje2na u napredovanju k ono-e 2to 0i, po -o- -i2ljenju, tre0alo 0iti s-atrano njezini- cilje-. S-atra- da se ova neo0icna cinjenica ne -o.e o0jasniti a da se ne doka.e previ2e. 4li -o.e nas potaknuti da te.i-o to- cilju, pre-da ne -o.e-o do0iti dodatni poticaj da vjeruje-o da "a stvarno -o.e-o protici, niti na osnovi -eta$izicko" realiz-a niti na osnovi nece" dru"o". B BL +8/4FS64 B L&!N64 +vdje raz-atranu ideju da teoriju -o"u ispravljati ,,opa.ajnig ili ,,pojavnig zakon koji hi tre0ale o0jasniti >kao, na pri-er, 6eplerov treci zakon? izla"ao sa- cesto u svojipredavanji-a. &edno od tih predavanja je potaklo ispravljanje jedno" prividno" pojavno" zakona >vidi clanak iz '(D', na koji upucuje- u knjizi Poverty of -istoricism, '()*, '(AI, 0ilje2ka na str. 'CD. i dalje?. :ru"o od tih predavanja je 0ilo o0javljeno u Neset un* Eir%clichkeit, ur. Si-on <oser >'(DG?, '(D(. Ta ista -oja ideja 0ila je i ,,pocetna ta,kag >kako on sa- ka.e na str. (B? clanka P. 6. Feyera0enda ,,!=planation, /eduction and !-piricis-g >u Minnesota Stu*ies in the Philosophy of Science, 7, ur. Her0ert Fei"l i 8rover <a=eell, '(AB? cija se re$erenca >AA? odnosi na ovaj clanak >prvi put o0javljen u casopisu 0atio, @, '()*?. 4utori raznih clanaka o srodni- te-a-a iz"leda da su previdjeli Feyera0endovo upucivanje na -oj tekst.
analizirano- s-islu daje du0inu <a=eellovoj teoriji kada se ona usporeduje S Fresnelovo-3 a to je, cini -i se, i-plicitno u citatu iz !insteinovo" clanka. Tako <a=eellova teorija u !insteinovoj $or-ulaciji -o.da i nije zapravo pri-er *rugog s-isla ,,du0ineg. 4li u <a=eellovo- ori"inalno- o0liku cini -i se da jest.
)''
1) T8 ma! S) Ku8n * Na nadna razmi+ljanja o paradigmama

Proteklo je vec seda- "odina otkako je o0javljena nova knji"a Struktura naucnih revolucija. /eakcije na nju 0ile su raznolike i ponekad krije2tave, ali knji"a se i nadalje -no"o cita i pred-et je 0rojnih rasprava. Sve u sve-u, veliko -i je zadovoljstvo zani-anje 2to "a je po0udila uk'juciv2i i znatan dio kritickih opaski. pak, jedan aspekt njezina odjeka povre-eno -e o0eshra0ruje. Prateci raz"ovore, oso0ito one -edu ljudi-a koji su se knji"o- odu2evi'i, cesto -i je 0ilo te2ko verovati da svi ucesnici u raspravi "ovore o istoj knjizi. Sa .a'jenje- zakljucuje- da je dio razlo"a njezina uspjeha u to-e 2to ona -o.e svi-a znaciti "otovo sve. Fa tu pretjeranu plasticnost nijedan aspekt knji"e nije toliko od"ovoran koliko to 2to se u njoj uvodi ter-in ,,paradi"-ag)I), rijec koja se na njezini- stranica-a pojavljuje ce2ce ne"o 0ilo koja dru"a, izuzi-ajuci "ra-aticke cestice. Pozvan da o0jasni-o odsustvo indeksa, ja redovno ukazuje- da 0i natuknica radi koje 0i se najce2ce za"ledalo u nj 0ila: ,,paradi"-a, C'aB*(, passimg. 6riticari, 0ilo do0rona-jerni ili ne, 0ili su jednodu2ni u na"'a2avanju veliko" 0roja raz'icitih znacenja u koji-a se taj ter-in upotre0ljava.)IA &edna ko-entatorka koja je s-atrala stvar vredno- siste-atsko" ispitivanja izradila je dje'o-icno kazalo poj-ova i na2'a naj-anje dvadeset i dvije razlicite upotre0e u rasponu od ,,konkretno nau,no dosti"nuceg >str. )'? do ,,karakteristican skup uvjerenja i preduvjerenjag >str. )G?, pri ce-u ova potonja o0uhvacaju zajedno instru-entalna, teorijska i -eta$izicka opredjeljenja >str. G)aGG?)I*. Pre-da niti sastav'jacica to" kazala niti ja ne -isli-o da je situacija tako 0eznadna kako 0i te diver"encije su"erirale, oci"'edno tra.i se razja2njenje. 4 niti razja2njenje sa-o pa se0i nece 0iti dovoljno. <a kolik 0io njihov 0roj, upotre0e ,,paradi"-eg u knjizi dele se u dva skupa koji o0a zahtijevaju raz'icita i-ena i
zase0nu raspravu. &edno je znacenje ,,paradi"-eg "lo0alno te o0uhvaca sva zajednicka opredjeljenja jedne znanstvene skupine3 dru"o izdvaja pose0no va.nu vrstu opredjeljenja i sto"a je podskup prvo"a. ; tekstu koji slijedi poku2at cu ih najprije raz-rsiti a onda po-no ispitati ono za koje -islida -u je najhitnije potre0na $ilozo$ska pa.nja. 6oliko "od da sa- nepotpuno razu-ijevao paradi"-e kad sa- pisao knji"u, jo2 s-atra- da one zaslu.uju -no"o pa.nje. ; knjizi ter-in ,,paradi"-ag ulazi u 0lisko srodstvo i $izicko i lo"icko, s izrazo,,nau,no zajednicag >str. )Ia)'?. Paradi"-a je ono 2to dele c'anovi znanstvene zajednice, i sa-o oni. +0rnuto, projedovanje zajednicke paradi"-e je ono 2to konstituira nau,nu zajednicu od skupine inace disparatnih ljudi. 6ao e-pirijske "eneralizacije o0a se ta iskaza -o"u 0raniti. 4li u knjizi oni 0ar deli-i,no $un"iraju kao de$inicije a rezultat je cirkularnost s 0ar nekoliko lo2ih posledica)IG. 4ko tre0a uspje2no o0jasniti
)I) :ru"i pro0le-i i izvori nesporazu-a raspravljeni su u -o- o"ledu ``Lo"ic o$ :iscovery or Psycholo"y o$ /esearchg, u Jriticism an* the NroMth of &noMle*ge0 uredili . Lakatos and 4. <us"rave, #a-0rid"e, #a-0rid"e ;niversity Press, '(*I3 vidi str. BAAaB(B. "ore. Ta knji"a, koja takoder sadr.i jedan pro2ireni ,,/esponse to #riticsg, cini cetvrti svezak radova <edunarodno" kolokvija o $ilozo$iji nauke, odr.ana u Bed$ord #olle"e, London, u toku srpnja '(A). 6raca ali od-jerenija rasprava o kriticki- reakcija-a na Strukturu naucnih revolucija pripre-ljena je za japanski prijevod te knji"e. &edna en"leska verzija ukljucena je u kasnija a-ericka izdanja. :elovi tih clanaka nastavljaju ondje "dje ovaj zavr2ava i tako poja2njavaju odnose ovdje iz'o.enih ideja s poj-ovi-a kao 2to su nesu-jerljivost i revolucije. )IA %ajpro-i2ljeniji i potpuno ne"ativan prikaz to" pro0le-a jest onaj :udleyja Shaperea ,,The Structure o$ Scienti$ic /evolutionsg, Philosophical 0evieM *C, '(AD, str. CGCaC(D. )I* <ar"aret <aster-an. ``The %ature o$ a Paradi"-g, u Jriticism an* the NroMth of &noMle*ge0 uredili . Lakatos i 4. <us"rave. ; za"rada-a navedene stranice odnose se na -oju Strukturu naucnih revolucija# )IG %aj2tetnija od tih posledica proizlazi iz -oje upotre0e ter-ina ,,paradi"-ag kad luci- ranije razdo0lje u razvoju neke pojedinacne nauke od kasnije"a. Fa vrije-e ono"a 2to se u Strukturi naucnih revolucija
)'B ter-in ,,paradi"-ag, najprije tre0a uvidjeti da nau,no zajednica i-a nezavisno postojanje. ; stvari, identi$iciranje i proucavanje nau,nih zajednica pojavilo se nedavno kao znacajan pred-et istra.ivanja -edu sociolozi-a. Preli-inarni rezultati, od kojih su -no"i jo2 neo0javljeni, na-ecu zak'jucak da potre0ne e-pirijske tehnike nisu trivijalne a da su neke od njih vec na raspola"anju a za dru"e je si"urno da ce 0iti razvijene)I(. 5ecina aktivnih ucenjaka s-esta od"ovara na pitanja o svojoj pripadnosti zajednica-a prihvacajuci kao "otovu cinjenicu da je od"ovornost za razlicite postojece specijalnosti i istra.ivacke tehnike raspodeljena -edu "rupe 0ar "ru0o odredena clanstva. Sto"a cu pretpostaviti da ce siste-aticnija sredstva za njihovu identi$ikaciju 0iti otkrivana i zadovoljit cu se kratki- izla"anje- jedne intuitivne predstave o zajednici, one koju uveliko dele ucenjaci i sociolozi i odreden 0roj povjesnicara nauke. Pre-a to- "ledi2tu nau,no se zajednica sastoji od onih koji se 0ave jednonau,no- specijalno2cu. Povezani zajednicki- ele-enti-a u svo- o0razovanju i naukovanju oni vide se0e i dru"i ih vide kao ljude od"ovorne za nastojanje oko ostvarenja skupa zajednickih ciljeva ukljuciv2i izo0raz0u svojih naslednika. Takve zajednice karakterizira relativna punina ko-unikacije unutar "rupa i relativna jednodu2nost sudova "rupe u strucni- stvari-a. ; znacajnoj -jeri clanovi dane zajednice apsor0irat ce istu literaturu i izvlaciti iz nje slicne pouke)'I. Buduci da je pa.nja razlicitih zajednica us-jerena na razlicite stvari, za ocekivati je da strucna ko-unikacija preko "rupnih linija 0ude te"o0na, cesto dovodi do nesporazu-a i, ako se nastavi, -o.e stvoriti znacajna nesla"anja. &asno, zajednice u to- s-islu postoje na 0rojni- razina-a. <o.da svi prirodonau,nici tvore zajednicu. >%e s-ije-o, -isli-, dozvoliti da oluja oko #. P.
Snoea prikrije ono o ce-u je on rekao ono 2to je oci"'edno.? %a sa-o -alo ni.oj razini "lavne znanstvene pro$esionalne "rupe pru.aju pri-ere zajednica: $izicari, ke-icari, astrono-i, zoolozi i dru"i. Fa te vece zajednice "rupno se clanstvo lako utvrduje osi- na ru0ovi-a. %ajvi2i znanstveni stupanj, clanstvo u strucni- dru2tvi-a i casopisi. koji se citaju o0icno su vi2e ne"o dovoljni. Slicne ce tehnike takoder izdvojiti "lavne pod"rupe: or"anski ke-icari i -o.da ke-icari proteina -edu nji-a, $izicari cvrsto" stanja i visoke ener"ije, radio-astrono-i itd. Tek na slijedecoj ni.oj razini iskrsavaju e-pirijske te2koce. 6ako 0i neupuceni izdvojio "rupu za $a"e prije ne"o 2to je ona stekla slavu u javnosti7 Fa
naziva ,,predparadi"-atski- razdo0lje-g oni koji se 0ave neko- znano2cu podeljeni su u odreden 0roj suparnickih 2ko'a od kojih svaka prisvaja nadle.nost za isto pred-etno podrucje, ali -u pristupa na nacin prove razlicit od sviju ostalih. Taj razvojni stadij pracen je relativno 0rzi- prolazo-, o0icno kao poslediconeko" znacajno" nau,no" dosti"nuca ka takozvano- protparadi"-atsko- razdo0lju koje karakterizira i2cezavanje sviju ili vecine 2ko'a, pro-ena koja dopu2ta daleko sna.nije pro$esionalno pona2anje clanovi-a preostale zajednice. &a jo2 uvijek -islida je taj o0razac i tipican i va.an, ali o nje-u se -o.e raspravljati odvojeno od prvo" dosti"nuca jedne paradi"-e. Nto "od paradi"-e 0ile, njih projeduje 0ilo koja nau,no zajednica, ukljucujuci 2kole tzv. predparadi"-atsko" razdo0lja. <oj propust da jasno uoci- tu stvar doprinio je da se paradi"-a ucini kao neki kvazi-isticki entitet ili oso0ina koja poput kariz-e trans$or-ira one koji su njo- zara.eni. Postoji trans$or-acija, ali do nje se ne dolazi usvajanje- paradi"-e. )I( Y. I. Ha"stro-, 1he Scientific Jommunity, %ee jork, Basic Books, '(A), "lave D i )3 :. &. Price i :. de B. Beaver, ``#olla0oration in an nvisi0le #olle"eg, !merican Psychologist B', '(AA, str. 'I''a'G3 :iana #rane, ``Social Structure in a 8roup o$ Scientists: 4 Test o$ the Z nvisi0le #olle"e[ Hypothesisg, !merican Sociological 0evieM CD, '(A(., str. CC)a)B3 %. #. <ullins, ,,Social %eteorks a-on" Biolo"ical Scientistsg, doktorska disertacija, Harvard ;niversity, '(AA. i ^The :evelop-ent o$ a Scienti$ic Specialtyg, Minerva 'I, '(*B., str. )'aGB. )'I Historicaru ko-e su tehnika intervjua i upitnika o0icno nedostupne zajednicki izvorni -aterijal cesto pri0avija najznacajnije na"ovje2taje o strukturi zajednice. To je jedan od razlo"a za2to se u Strukturi naucnih revolucija o 2iroko citani- djeli-a poput %eetonovih Principia tako cesto "ovori kao o paradi"-a-a. Sad 0ih ih opisao kao oso0ito va.ne izvore ele-enata u disciplinarnoj -atrici zajednice )
)'C to covjek -ora pri0jeci pohadanju ljetnih se-inara i specijalnih kon$erencija, i-ati uvid u spiskove za distri0uciju preprintova i iznad sve"a u $or-alne i ne$or-alne ko-unikacijske -re.e, uk'juciv2i veze -edu citati-a)''. :r.i- da taj proao -o.e i da ce 0iti o0avljen te da ce on tipicno kao rezultat dati zajednice od -o.da stotinjak clanova a ponekad znacajno -alo0rojnije. Pojedini ucenjaci, oso0ito oni najsproo0niji, pripadat ce nekolicini takvih "rupa 0ilo istovre-eno 0ilo sukcesivno. Pre-da jo2 nije jasno kako nas daleko -o.e odvesti e-pirijska analiza, postoji izvrstan razlo" da pretpostavi-o da je nau,no aktivnost raspodeljena -edu zajednice te vrste i da je one provode. Pretpostavi-o sada da s-o -a koji- tehnika-a identi$icirali jednu takvu zajednicu. 6oji- se zajednicki- ele-enti-a o0ja2njava relativno nepro0le-atican karakter strucno" ko-uniciranja i relativna jednodu2nost strucno" suda7 %a to pitanje Struktura naucnih revolucija dopu2ta od"ovor: ,,paradi"-ag ili ,,skup paradi"a-ag. To je jedno od dva "lavna znacenja u koji-a se taj ter-in javlja u knjizi. Fa nj 0ih sad -o"ao usvojiti oznaku ,,paradi"-a'g, ali -anje ce z0rke nastati ako "a za-ijeni- izrazo- ,,disciplinarna -atricag a ,``disciplinarnag zato 2to je u zajednicko- projedu sviju koji se 0ave neko- strucnodisciplino- a ,,-atricag zato jer se sastoji od uredenih ele-enata raznih vrsta od kojih svaki zahtijeva daljnju speci$ikaciju. Sastavni delovi disciplinarne -atrice ukljucuju vecinu ili sve pred-ete "rupno" opredjeljenja opisanih u knjizi kao paradi"-e, delovi paradi"a-a ili paradi"-atski)'B. ; ovo- casu necu niti poku2ati sastaviti iscrpan popis, ne"o cu u-esto to"a ukratko identi$icirati tri od njih, jer oni a zato 2to su od centralna znacenja za saznajno djelovanje "rupe a tre0a da 0udu od oso0ita interesa za $ilozo$e nauke. 8ovori-o o nji-a kao o si-0olicki- "eneralizacija-a, -odeli-a i uzorci-a. Prvo dvoje vec su poznati pred-eti $ilozo$ske pa.nje. %aproe, si-0olicke su
"eneralizacije oni izrazi koje "rupa upotre0ljava 0ez pitanja a koji se -o"u lako staviti u neki lo"icki o0lik kao 2to je >4? >y? > ? $ >4, y, ?# +ni su ko-ponente disciplinarne -atrice koje su $or-alne ili se lako dadu $or-alizirati. <odeli, o koji-a u ovo- clanku necu vi2e i-ati 2to da ka.e, jesu ono 2to "rupi daje pre$erirane analo"ije ili, kad su du0oko prihvacene, neku ontolo"iju. ; jednoj krajnosti oni su heuristicki: strujni kru" -o.e 0iti plodno pro-atran kao hidrodina-icki siste- sta0ilna stanja ili plin se pona2a kao skup 0iljarskih ku"li u nasu-icnu kretanju. ; dru"oj, oni su pred-eti -eta$izicko" opredjeljenja: toplina tije'a jest kineticka ener"ija svojih sastavnih cestica ili, jo2 oci"lednije -eta$izicki, svi opa.ljivi $eno-eni posledica su kretanja i -eduakcije kvalitativno neutralnih ato-a u praznu prostoru)'C. %ajzad, uzorci su konkretna rje2enja pro0le-a koja "rupa prihvaca kao paradi"-atska u sasvi- uo0icajenu s-islu. <no"i od vas vec su zacelo po"odili da ter-in ,,uzorakg daje novo i-e za dru"o i $unda-entalnije znacenje ,,paradi"-eg u -ojoj knjizi. :a 0is-o razu-jeli kako nau,no zajednica $unkcionira kada proizvodi i pro"la2ava valjanu saznaju, u krajnjoj liniji -ora-o, -isli-, razu-jeti djelovanje 0ar tih triju ko-ponenata disciplinarne -atrice. Pro-ene u 0ilo kojoj -o"u rezultirati pro-ena-a nau,no" pona2anja koje se odr.avaju i na -esto istra.ivanja "rupe i na njezine kriterije proveravanja. &a ovdje necu poku2avati 0raniti jednu tako opcenitu tezu.
)'' !. 8ar$ield0 ,,1he Ose of Jitation Data in Eriting the -istory of Science, Philadelphia, nstitute $or Scienti$ic n$or-ation, '(AD3 <. 6essler, ,,#o-parison o$ the /esults o$ Bi0lio"raphic #ouplin" and 4nalytic Su0ject nde=in"g, !merican Documentation 'G, '(A)., str. BBCaCC3 :. &. Price, ``%eteorks o$ Scienti$ic Pappersg, Science 'D(, '(A)., str. )'Ia')) )'B 5idi Strukturu naucnih revolucija, str. GCaGG) )'C %ije uo0icajeno ukljucivati, reci-o 0 ato-e, polja ili sile koje djeluju na razdaljinu pod ru0riku -odela, ali ja trenutno ne vidi- ni2ta lo2e u toj pro2irenoj upotre0i. +ci"ledno, stupanj opredeljenost zajednice varira kad se od heuristickih -odela ide ka -eta$izicki-, ali cini se da priroda saznajnih $unkcija -odela ostaje ista.
)'D <oja su prvenstvena 0ri"a sada uzroci. 4li da i- nacini- -esta najprije -ora- reci ne2to o si-0olicki- "eneralizacija-a. ; nauke-a, a oso0ito u $izici, "eneralizacije se cesto vec nalaze u si-0olickoo0liku: f Pma, , U .C0 ili _B + _G B m Ch6 >3 L .? + U I. :ru"e su o0icno iskazane rijeci-a: ,,akcija je jednaka reakcijig, ,,ke-ijski spoj i-a stalne te.inske o-jereg ili ,,sve stanice potjecu od stanicag. %itko nece dovoditi u pitanje to da clanovi znanstvene zajednice u svo- radu rutinski upotre0ljavaju izraze poput tih, da to o0icno cine ne osjecajuci potre0u za pose0ni- opravdavanje- i da ih dru"i clanovi njihove "rupe rijetko pozivaju da o0razlo.e svoje protupke u ti- ta,ka-a. To pona2anje je va.no jer 0ez zajednicke vezanosti za skup si-0olickih "eneralizacija lo"ika i -ate-atika ne 0i se -o"le rutinski pri-enjivati u radu zajednice. Pri-er taksono-ije ukazuje na to da prirodna nauka -o.e postojati uz -alen 0roj takvih "eneralizacija a -o.da 0ez ijedne. 6asnije cu ukazati na to kako je do to"a -o"lo doci. 4li ne vidi- razlo"a su-nji u opce pro2ireni utisak da sna"a jedne nauke raste s 0roje- si-0olickih "eneralizacija 2to ih oni koji se njo- 0ave i-aju na raspola"anju. +0ratite, -eduti-, pa.nju na to kako je -alena -jera sla"anja 2to s-o "a pripisali clanovi-a na2e zajednice. 6ad ka.e- da oni dele vezanost za, reci-o, si-0olicku "eneralizaciju f P ma, -isliti-e sa-o da oni nece pri"ovoriti covjeku koji ispi2e cetiri si-0ola f, U, m i a po redu u jedno- retku, koji po pravili-a lo"ike i -ate-atike 0arata nastali- izrazo- i koji izlo.i jo2 uvijek si-0olicki rezultat. 6od te ta,ke u raspravi za nas a pre-da ne za ucenjake koji se nji-a slu.e a ti si-0oli i izrazi tvoreni njihovisastavljanje- jesu neinterpretirani, jo2 0ez e-pirijsko" znacenja ili pri-ene. Fajednicka vezanost za skup "eneralizacija opravdava lo"icko i -ate-aticko 0aratanje i izaziva
vezanost za rezultat. 4li to ne -ora i-plicirati sla"anje o nacinu na koji tre0a si-0ole, pojedinacno ili skupno, stavljati u korelaciju s rezultati-a eksperi-enta ili opa.anja. ; toj -jeri zajednicke si-0olicke "eneralizacije $unkcioniraju zasada kao izrazi u cisto-ate-aticko- siste-u. 4nalo"ija iz-edu znanstvene teorije i cisto" -ate-aticko" siste-a na2iroko je iskori2tavana u $ilozo$iji nauke @@ stoljeca i od"ovorna je za neke krajnje zani-ljive, rezultate. 4li to je sa-o analo"ija i zato -o.e zavaravati. S-atra- da s-o 0ili njezine .rtve u nekoliko aspekata. &edan od njih neproredno je relevantan za -oj ar"u-ent. 6ad se izraz kao 2to je f P ma pojavi u cisto- -ate-aticko- siste-u, on je ondje, da tako ka.e-, jedno- i zauvijek. To jest, ako ude u rje2enje -ate-aticko" pro0le-a postavljena unutar siste-a, on uvijek ulazi u o0liku f P ma ili u o0liku svodivu na taj supstitutivno2cu identiteta ili nekidru"i- sintakticki- pravilo- supstitucije. ; nauke-a se si-0olicke "eneralizacije o0icno pona2aju veo-a razlicito. +ne nisu "eneralizacije u tolikoj -jeri koliko su to "eneralizacijske skice, she-atske $or-e ciji detaljni si-0olicki izraz varira od jedne pri-ene do dru"e. Fa pro0le- slo0odno" pada f P ma protaje mg P m*6sC*t6. Fa jednostavno njihalo to protaje mgSin+ U Q m*6sC*t6. Fa spojene har-onicke oscilatore to do0iva o0lik dviju jednad.0i prva od kojih 0i se -o"la napisati m@*6s@C*t6 k k@s@ U k6>* L s6 Q s@?# Fani-ljiviji -ehanicki pro0le-i, na pri-er kretanje .iroskopa, pokazali 0i jo2 veci disparitet iz-edu f U ma i stvarne si-0olicke "eneralizacije na koju se pri-enjuju lo"ika i -ate-atika3 ali -ora da je vec jasno 2to hocu reci. Pre-da su neinterpretirani si-0olicki izrazi zajednicki projed c'anova znanstvene zajednice i pre-da takvi izrazi daju "rupi ulaznu ta,ku za lo"iku i -ate-atiku, ta se oruda ne pri-enjuju na zajednicku "eneralizaciju ne"o na jednu ili dru"u njezinu specijalnu verziju. ; neko- s-islu svaka takva klasa zahtijeva nov $or-aliza-)'D.
)'D Ta se te2koca ne da iz0jeci tako da se zakoni neetonovske -ehanike izraze, reci-o, u la"ran"eovskoili ha-iltonovsko- o0liku. %aprotiv, potonje su $or-ulacije doslovno skice zakona prije ne"o zakoni, a to nije s'ucaj s %eetonovo- $or-ulacijo- -ehanike. Fapocinjuci s Ha-iltonovi- ili La"ran"eovi-
)') Slijedi jedan zani-ljiv zakljucak po svoj prilici relevantan za status teorijskih ter-ina. +ni $ilozo$i koji izla.u znanstvene teorije kao neinterpretirane $or-alne siste-e cesto pri-ecuju da e-pirijska re$erencija dolazi takvi- teorija-a odozdo, iduci od e-pirijski s-isleno" 0azicno" rjecnika u teorijske ter-ine. ;natoc do0ro poznatite2koca-a koje se "o-ilaju oko poj-a 0azicno" rjecnika, ne -o"u su-njati u va.nost to" puta u trans$or-aciji neko" neinterpretirano" si-0ola u znak za odredeni $izicki poja-. 4li to nije jedini put. For-aliz-i u nauke-a se dovode u odnos s prirodo- i pri vrhu 0ez proredujuci dedukcije koja eli-inira teorijske ter-ine. Prije ne"o 2to -o.e zapoceti s lo"icki- i -ate-aticki- -anipulacija-a koje zavr2avaju predvidanji-a ocitavanja -jernih instru-enata, ucenjak -ora ispisati pose0an o0lik od f P ma koji je pri-enjiv na, reci-o, vi0rirajuci .icu ili pose0an o0lik Schrldin"erove jednad.0e koji je pri-enjiv na, reci-o, helijev ato- u -a"netsko- polju. 6oji "od on protupak pri to-e upotrije0i, ovaj ne -o.e 0iti cisto sintakticki. !-pirijski sadr.aj -ora uci u $or-alizirane teorije odoz"o kao i odozdo. Taj se zakljucak, -isli-, ne -o.e iz0jeci predla"anje- da se Schrldin"erova jednad.0a ili f P ma protu-ace kao kratica za konjunkciju 0rojnih pose0nih si-0olickih o0lika koje ti izrazi do0ivaju u pri-eni na pose0ne $izicke pro0le-e. %a prvo-e -estu ucenjaci 0i jo2 uvijek tre0ali kriterije koji ce i- kazati koja pose0na si-0olicka verzija tre0a da 0ude pri-ijenjena na koji pro0le- i ti 0i kriteriji, isto kao pravila o korelaciji, za koja se ka.e da prenose znacenje iz 0azicno" rjecnika u teorijske ter-ine, 0ili nosilac e-pirijsko" sadr.aja. Pored to"a, nikakva konjunkcija pose0nih si-0olickih o0lika ne 0i iscrpila ono 2to se -o.e s pravo- reci da clanovi znanstvene zajednice znaju o to-e kako pri-enjivati si-0olicke "eneralizacije. Suoceni s neki- novi- pro0le-o-, oni se cesto
-o"u slo.iti oko pose0ne si-0olicke $or-ule pri-erene nje-u cak i ako nijedan od njih nije nikada ranije vidio taj pose0ni si-0olicki izraz. +d svako" se prikaza saznajno" aparata znanstvene zajednice -o.e lo"icno tra.iti da na- ka.e ne2to o nacinu na koji clanovi "rupe, prije i ravno relevantno" e-pirijsko" svjedocanstva, iza0iru specijalni $or-aliza- pri-eren odredeno- pro0le-u, a oso0ito jedno- novo- pro0le-u. &asno je da je to jedna od te-eljnih $unkcija koji-a slu.i nau,no znanje. +no to, dakako, ne cini uvijek ispravno3 i-a prostora, zapravo i potre0e, za e-pirijske provere specijalno" $or-aliz-a predlo.eno" za novi pro0le-. :eduktivni koraci i uspored0a njihovih konacnih produkata s eksperi-ento- ostaju jedan od preduslova nauke. 4li specijalni $or-aliz-i redovno se prihvacaju kao plauzi0ilni ili od0acuju kao neplauzi0ilni prije eksperi-enta. Povrh to"a, sa znacajno- ucestalo2cu sudovi zajednice pokazuju se ispravni. Sto"a s-i2ljanje jedno" specijalno" $or-aliz-a, nove verzije $or-alizacije, ne -o.e 0iti sasvi- poput iznala.enja jedne nove teorije. z-edu ostalo", ono se prvo -o.e nauciti, dok se iznala.enje teorija ne -o.e. To je ono ce-u su prvenstveno na-ijenjeni pro0le-i na kraju po"lavlja u tekstovi-a o nauke-a. Nto -o.e 0iti to 2to studenti uce dok ih rje2avaju7 To- je pitanju provecen najveci dio ostatka ovo" clanka, ali ja cu -u pristupiti indirektno postavljajuci najprije jedno o0icnije pitanje: kako ucenjaci dovode si-0olicke izraze u odnos s prirodo-7 To su zapravo dva pitanja u jedno-, jer -o.e se pitati 0ilo a specijalnoj si-0olickoj "eneralizaciji s-i2ljenoj za odredenu eksperi-entalnu situaciju 0ilo o pojedinacnoj si-0olickoj konzekvenci te "eneralizacije deduciranoj radi uspored0e s eksperi-ento-. Fa na2u svrhu -o.e-o tretirati ta dva pitanja kao jedno. ; nau,noj praksi na njih se takoder o0icno od"ovara zajedno.
jednad.0a-a, covjek -ora svejedno ispisati pose0an ha-iltonijan ili la"ran.ijan za onaj pose0an pro0lekoji je pred nji-. +0ratite, -eduti-, pa.nju na to da je odlucujuca prednost tih $or-ulacija u to-e da one cine daleko lak2i- iza0iranje odredeno" $or-aliz-a koji od"ovara odredeno- pro0le-u. Suprotstavljene %eetonovoj $or-ulaciji, one tako ilustriraju tipican s-jer nor-alno" nau,no" razvoja.
)'A +tkako je napu2tena nada u jezik osjetilnih podataka, uo0icajeni je od"ovor na to pitanje 0io po-ocu pravila korespondencije. +0icno se uzi-alo da su ona ili operacionalne de$inicije nau,nih ter-ina ili pak skup naucnih i dovoljnih uslova za pri-enjivost tih ter-ina.)') +so0no ne su-nja- da 0i ispitivanje znanstvene zajednice iznijelo na vidjelo 0rojna takva pravila zajednicka njezini- clanovi-a. 5erovatno 0i nekoliko dru"ih -o"lo 0iti le"iti-no izvedeno iz pa.ljiva pro-atranja njihova pona2anja. 4li iz razlo"a koje sanaveo dru"dje i na koje cu ukratko skrenuti pa.nju ni.e u tekstu doista su-nja- da 0i pravila korespondencije, otkrivena na taj nacin, 0ila i pri0li.no dovoljna 0roje- i sna"oda o0jasne stvarne korelacije iz-edu $or-aliz-a i eksperi-enta 2to ih redovno i 0ez pro0le-a uspostavljaju clanovi "rupe)'A. 4ko $ilozo$ .eli adekvatan korpus pravila korespondencije, on ce -orati do vecine od njih sa- doci)'*. 8otovo si"urno, to je proao 2to "a on -o.e o0aviti. spitujuci sa0rane pri-ere pro2le prakse zajednice, $ilozo$ -o.e s do0ri- razlo"o- ocekivati da ce uspjeti konstruirati skup pravila korespondencije prikladan da zajedno s poznati- si-0olicki- "eneralizacija-a dade o0ja2njenje za sve njih. 5rlo je verovatno da 0i on 0io sproo0an da konstruira nekoliko alternativnih skupova. Pa ipak, tre0a da 0ude izuzetno oprezan u po"ledu opisivanja 0ilo koje"a od njih kao rekonstrukcije pravila kojih se pridr.ava proucavana zajednica. Pre-da 0i svaki od nje"ovih skupova pravila 0io ekvivalentan s o0ziro- na pro2lu praksu zajednice, oni ne -oraju 0iti ekvivalentni kad se pri-ijene na prvi slijedeci pro0le- s koji- se ta disciplina suoci. ; to- s-islu oni 0i 0ili rekonstrukcije pone2to drukcijih teorija od kojih nijedna ne -ora 0iti ona koje se "rupa pridr.ava. Pona2ajuci se
)') +tkako je ovaj clanak 0io procitan, uvidio sada izostavljanje dvaju pitanja spo-enutih u prethodnoodlo-ku uvodi -o"uc izvor z0rke na ovo-e -estu i ni.e u tekstu. ; nor-alnoj $ilozo$skoj upotre0i pravila
korespondencije povezuju rijeci sa-o s dru"i- rijeci-a a ne s prirodo-. Tako teorijski ter-ini stjecu znacenje preko pravila korespondencije koja ih dovode u vezu s prethodno s-isleni- 0azicni- rjecniko-. Sa-o je ovaj potonji u direktnoj vezi s prirodo-. :io -o" ar"u-enta us-jeren je pre-a to- standardno"ledi2tu i zato ne 0i s-io stvarati pro0le-e. :istinkcija iz-edu teorijsko" i 0azicno" rjecnika nece zadovoljavati u svo- sada2nje- o0liku, jer se za -no"e teorijske ter-ine -o.e pokazati da su u vezi s prirodo- na isti nacin, 0io on koji -u dra"o, kao 0azicni ter-ini. 4li ja sa- pored to"a zainteresiran da istra.i- kako 0i -o"la $unkcionirati ,,direktna veza teorijsko" ili 0azicno" rjecnika. ; to- protupku napada- cesto i-plicitnu pretpostavku da svatko tko -a kako se ispravno upotre0ljava 0azicni ter-in i-a pristupa, svjesna ili nesvjesna, skupu kriterija koji de$ini2eju taj ter-in ili daju nu.ne i dovoljne uslove koji upravljaju nje"ovo- pri-eno-. Fa taj -odus povezivanja po-ocu kriterija ovdje takoder upotre0ljavater-in ,,pravila korespondencijeg i to naru2ava nor-alnu upotre0u. sprika za to pro2irenje -oje je uvjerenje da izricito oslanjanje na pravila korespondencije i i-plicitno oslanjanje na kriterije uvode istu proceduru i krivo us-jeravaju pa.nju na isti nacin. +0a cine da upotre0a jezika iz"leda kao da je stvar konvencije vi2e ne"o 2to ona to jest. 6ao rezultat ona prikrivaju -jeru u kojoj covjek koji usvaja 0ilo svakodnevni 0ilo znanstveni jezik istovre-eno uci stvari o prirodi koje nisu sa-e utjelovljene u ver0alni- "eneralizacija-a. )'A 5idi Strukturu naucnih revolucija, str. G(a(G. )'* %eo0icno je, -isli-, kako su -alo pa.nje $ilozo$i nauke provetili vezi jezik-priroda. Si"urno, episte-icka sna"a pothvata $or-alista ovisi o -o"ucnosti da je se ucini nepro0le-aticno-. S-atra- da je jedan od razlo"a za to zane-arivanje propust da se uoci koliko je 0ilo iz"u0ljeno s episte-olo2ko" stanovi2ta u prijelazu s jezika osjetilnih podataka na 0azicni rjecnik. :ok se prvi cinio -o"uci-, de$inicije i pravila korespondencije nisu zahtijevali pose0nu pa.nju. ,,Felena -rlja ondjeg te2ko da je tre0ala daljnje operacionalne speci$ikacije3 -eduti-, ,,0enzol vrije na GIm#g veo-a je razlicita vrsta iskaza. +si- to"a, kao 2to cu ukazati ni.e u tekstu, $or-alisti su cesto poistovjecivali zadatak unapre*ivanja jasnoce i strukture $or-alnih ele-enata neke znanstvene teorije s prove razliciti- prolo- anali iranja nau,no" znanja, a sa-o ovaj potonji pokrece pro0le-e koji nas trenutno zani-aju. Ha-ilton je iznio 0olju $or-ulaciju neetonovske -ehanike od %eetona i $ilozo$ se -o.e ponadati da ce protici daljnja unapredenja daljnjo$or-alizacijo-. 4li ne s-ije unaprijed pretpostaviti da ce zavr2iti s isto- teorijo- s kojo- je zapoceo niti da se $or-alni ele-enti jedne ili dru"e verzije teorije podudaraju sa sa-o- teorijo-. Fa tipican pri-er pretpostavke da je usavr2eni $or-aliza- ipso facto prikaz znanja razvijena od zajednice koja se slu.i $or-aliz-o- koji tre0a po0olj2ati vidi Patrick Suppes, ``The :esira0ility o$ For-alization in Scienceg, Iournal of Philosophy A), '(AG., str. A)'aAD.
)'* kao ucenjak, $ilozo$ 0i lako -o"ao unaprijediti teoriju "rupe, ali kao $ilozo$ on je ne 0i proanalizirao. Pretpostavi-o, na pri-er, da $ilozo$a zani-a +h-ov zakon , P .C0 i da on zna da clanovi "rupe koju proucava -jere volta.u elektro-etro- a struju "alvano-etro-. Tra.eci pravilo korespondencije za otpor, on -o.e oda0rati kvocijent volta.e podeljene strujo-, u kojeslucaju +h-ov zakon protaje tautolo"ija. li -o.e u-esto to"a iza0rati da stavi u korelaciju vrednost otpora s rezultati-a -erenja na Yheatstonesko- -ostu, u kojeslucaju +h-ov zakon pru.a in$or-aciju o prirodi. Fa pro2lu praksu te dvije rekonstrukcije -o"u 0iti ekvivalentne, ali one nece diktirati isto 0uduce pona2anje. Fa-islite naproe da jedan oso0ito vje2t eksperi-entator u zajednici pri-enjuje volta.u vi2u od 0ilo koje ranije ostvarene i da otkrije da se kod visoke volta.e protupno -ijenja o-jer volta.e i struje. Pre-a dru"oj rekonstrukciji, onoj s Yheatstoneski- -osto-, on je otkrio da pri visokoj volta.i dolazi do odstupanja od +h-ova zakona. Pa prvoj rekonstrukciji, -eduti-, +h-ov je zakon tautolo"ija i odstupanja od nje"a su neza-isliva. +no 2to je eksperi-entator otkrio nije odstupanje od zakona ne"o prije to da se otpor -ijenja s volta.o-. Te dvije rekonstrukcije vode do razlicitih lokalizacija te2koce i do razlicitih o0razaca istra.ivanja koje ce slijediti)'G. %i2ta u prethodno- raspravljanju ne dokazuje da ne postoji skup pravila korespondencije prikladan da o0jasni pona2anje proucavane zajednice. %e"ativan stav te vrste te2ko da se -o.e dokazati. 4li rasprava nas -o.e dovesti do to"a da uz-e-o ne2to
oz0iljnije neke aspekte znanstvene izo0raz0e i pona2anja koje su $ilozo$i cesto uspijevali i"norirati. 5rlo se -alo pravila korespondencije -o.e naci u tekstovi-a ili predavanji-a o nauke. 6ako su ih clanovi znanstvene zajednice -o"li steci dovoljan 0roj7 5redno je takoder uociti da ucenjaci, kad $ilozo$ od njih zatra.i da iznesu takva pravila, redovito poricu njihovu relevantnost i pri to- ponekad protaju neo0icno neraz"ovijetni. 6ad uop2e suraduju, pravila 2to ih iznose -o"u varirati od jedno" clana zajednice do dru"o" i sva -o"u 0iti -anjkava. #ovjek se pocinje pitati da li se u praksi zajednice upotre0ljava vi2e od nekoliko takvih pravila, ne postoji li neki alternativni nacin na koji ucenjaci svoje si-0olicke izraze stavljaju u korelaciju s prirodo-. 6ljuc pru.a $eno-en do0ro poznat i studenti-a i povjesnicari-a nauke. Buduci da sa- 0io o0oje, "ovorit cu iz iskustva. Studenti $izike redovno izvje2cuju da su procitali po"lavlje svo" teksta, savr2eno "a razu-jeli, ali da su unatoc to-e i-ali te2koce pri rje2avanju pro0le-a na kraju po"lavlja. 8otovo 0ez izuzetka njihove su te2koce u postavljanju pri-erenih jednad.0i, u povezivanju rijeci i pri-era navedenih u tekstu s odredeni- pro0le-i-a cije se rje2enje tra.i. Takoder, te2koce redovno nestaju na isti nacin. Student otkriva nacin da svoj pro0le- vidi kao slican pro0le-u s koji- se vec
)'G <anje arti$icelan pri-er tra.io 0i istovre-eno 0aratanje s nekoliko si-0olickih "eneralizacija i tako 0i zahtijevao vi2e prostora ne"o 2to "a ovdje i-a- na raspola"anju. 4li nije te2ko naci povijesne pri-ere koji pokazuju razlicite e$ekte "eneralizacija koje su 0ile s-atrane zakoni-a i de$inicija-a >vidi raspravu o :altonu i o sporu iz-edu Prousta i Bertholleta u Strukturi naucnih revolucija0 str. B)D9BAI?, a niti navedeni pri-er nije 0ez povijesne osnove. +h- je doista -jerio otpor deleci volta.u strujo-. Tako je nje"ov zakon pru.ao dio de$inicije otpora. &edan od razlo"a za2to se pokazalo tako upadljivo te2ki- nje"ovo prihvacanje >zane-arivanje +h-a jedan je od naj"lasovitijih pri-era otpora inovaciji 2to "a pru.a povijest nauke? jest to 2to je on 0io nespojiv s poj-o- otpora koji je prethodio +h-ovu radu. ;pravo zato 2to je zahtijevalo rede$iniciju poj-ova o elektricitetu, usvajanje +h-ova zakona proizvelo je revoluciju u teoriji o elektricitetu. >Fa dio te pripovijesti vidi T. <. Broen, ,,The !lectric #urrent in !arly %ineteentha#entury !lectricityg, -istorical Stu*ies in the Physical Sciences ', '(A(, str. A'a'IC, i <. L. Scha"rin, ``/esistance to +h-[s Laeg, !merican Iournal of Physics C', l(^C, str. )CAaD*?. #ini -i se da se sasvi- opcenito znanstvene revolucije -o"u razlikovati od nor-alnih nau,nih napredaka po to-e 2to one prve, nasuprot dru"i-a, zahtijevaju -odi$ikaciju "eneralizacija koje su prije 0ile s-atrane kvazi-analiticki-a. :a li je !instein otkrio relativnost istovre-enosti ili je uni2tio prethodnu tautolo2ku i-plikaciju to" ter-ina7
)'G susreo. 6ad se jedno- uocila ta slicnost ili analo"ija, preostaju jo2 sa-o tehnicke pote2koce. sti se o0razac jasno pokazuje u povijesti nauke. %au,nici -odeliraju jedno rje2enje pro0le-a pre-a dru"o-e cesto uz sa-o -ini-alno pri0je"avanje si-0olicki"eneralizacija-a. 8alileo je otkrio da lopta koja se kotrlja niz kosinu do0iva upravo dovoljno 0rzine da je vrati do iste vertikalne visine na dru"oj kosini -a koje" na"i0a i naucio je da vidi tu eksperi-entalnu situaciju kao slicnu onoj njihala s ta,ko-, -ase kao ute"o-. +nda je Huy"ens rije2io pro0le- centra oscilacije $izicko" njihala za-i2ljajuci da je izduljeno tijelo ovo" potonje" sastavljeno od "alilejevskih ta,kastih njihala veze iz-edu kojih -o"u 0iti trenutno prekinute u svakoj ta,ki njihanja. Po2to 0i veze 0ile prekinute, individualna ta,kasta njihala slo0odno 0i se njihala, ali njihovo te.i2te, poput ono"a kod 8alilejeva njihala, dizalo 0i se sa-o do visine s koje je te.i2te izduljeno" njihala pocelo padati. 6onacno je :aniel Bernoulli, jo2 uvijek 0ez ikakve po-oci od %eetonovih zakona, otkrio kako da ucini da struja vode iz otvora sk'adi2no" rezervoara nalikuje Huy"ensovu njihalu. +dredite spu2tanje te.i2te vode u rezervoaru i -laz u toku jedno" in$initezi-alno" vre-ensko" intervala. Fati- za-islite da se svaka cestica vode poto- zase0no krece na"ore do -aksi-alne visine koju -o.e protici 0rzino- 2to ju je projedovala na kraju intervala spu2tanja. ;spinjanje te.i2ta razlicitih cestica -ora tada 0iti jednako spu2tanju te.i2ta vode u rezervoaru i -lazu. 6ada se pro0le- pro-atrao s to"a "ledi2ta, od-ah je
proiza2la du"o tra.ena 0rzina izljeva)'(. Buduci da -i nedostaje vre-ena da uvecan 0roj pri-era, iznosi- -i2ljenje da stecena sproo0nost uocavanja slicnosti iz-edu na iz"led disparatnih pro0le-a i"ra u nauke-a znacajan dio ulo"e koja se o0icno pripisuje pravili-a korespondencije. 6ad se jedno- uoci da je novi pro0le- analo"an ranije rije2enu pro0le-u, proizlaze i pri-ereni $or-aliza- i nov nacin dovodenja u vezu nje"ovih si-0olickih konzekvenci s prirodo-. Po2to je uocio te slicnosti, covjek naprosto upotre0ljava veze koje su se ranije pokazale e$ikasni-a. Ta je sproo0nost prepoznavanja "rupno ovjerenih slicnosti, -isli-, "lavna stvar koju studenti stjecu rje2avajuci pro0le-e 0ilo s olovko- i papiro- 0ilo u do0ro opre-ljenu la0oratoriju. ; toku njihove izo0raz0e o"ro-an 0roj takvih vje.0i postavlja se pred njih i studenti koji specijaliziraju istu struku redovno rade "otovo iste vje.0e, na pri-er kosina, cunjasto njihalo, 6eplerove elipse itd. Ti su konkretni pro0le-i skupa sa svoji- rje2enji-a ono na 2to sa- ranije -islio kad sa- "ovorio o uzroci-a, standardnipri-eri-a zajednice. +ni sacinjavaju trecu "lavnu vrstu saznajne ko-ponente disciplinarne -atrice i ilustriraju dru"u "lavnu $unkciju ter-ina ,,paradi"-ag u Strukturi naucnih revolucija96F. ;svajanje jedno" arsenala uzoraka upravo koliko i ucenje si-0olickih "eneralizacija inte"ralan je dio procesa koji- student stjece pristup saznajnidosti"nuci-a svoje disciplinarne "rupe)B'. Bez uzoraka on ne 0i nikada naucio -no"o od
)'( %a pri-er, vidi /enT :u"as, ! -istory of Mechanics, prev. &./. <addo=, %euchdtel, !ditions du 8ri$$on and %ee jork, #entral Book #o., '()), str. 'C)aCA, 'GAa(C, i :aniel Bernoulli, -y*ro*ynamica, sive *e viribus et motibus flui*orum, commentarii opus aca*emicum Stras0our" &. /. :ulseckeri, '*CG, odjeljak C. Fa raz-jer u koje- je -ehanika napredovala u toku prve polovice osa-naesto" stoljeca -odelirajuci jedno rje2enje pro0le-a pre-a dru"o-e vidi #li$$ord Truesdell, ,,/eactions o$ Late Barobue <echanics to Success, #onjecture, !rror, and Failure in %eeton[s Pnincipiag, 1e4as Ruarterly 'I, '(A*, str. BCGa)G. )BI %aravno, znacenje ,,paradi"-eg kao standardno" pri-era 0ilo je ono 2to -e izvorno dovelo do to"a da oda0ere- taj ter-in. %a.alost, vecina cita'aca Strukture naucnih revolucija nije shvatila ono 2to je za -ene 0ila nje"ova centralna $unkcija i oni upotre0ljavaju ,,paradi"-ug u znacenju 0lisku ono-e za koje ja sada predla.e- ,,dis ciplinarnu -atricug. %e vidi- da i-a -no"o iz"leda da vrati- ``paradi"-ug njezinoj izvornoj upotre0i, jedinoj koja je $ilolo2ki uop2e pri-erena. )B' +0ratite pa.nju na to da su uzorci >a takoder i -odeli? daleko djelotvornije deter-inante podstrukture zajednice od si-0olickih "eneralizacija. <no"e znanstvene zajednice dele, na pri-er, Schrldin"erovu jednad.0u i njihovi se clanovi shodno to-e susrecu s to- $or-ulo- rano u svo- nau,no- o0razovanju. 4li kako se nastavlja izo0raz0a pre-a, reci-o, $izici cvrsto" stanja s jedne strane i teoriji polja s dru"e,
)'( ono"a 2to "rupa zna o takvi- $unda-entalni- poj-ovi-a poput sile i polja, ele-enta i spoja ili jez"re i stanice. Poku2at cu -alo kasnije po-ocu jednostavna pri-era razlo.iti poja- naucene veze po slicnosti, stecene percepciji analo"ije. 4li najprije zao2tri-o pro0le- na koji ce to raz'a"anje ciljati. %otorna je istina da je sve s'icno sve-u dru"o-e a takoder razlicito od sve"a dru"o"a. +0icno ka.e-o, to zavisi o kriteriji-a. #ovjeku koji "ovori a slicnosti ili o analo"iji sto"a od-ah postavlja-o pitanje: slicno s o0ziro- na 2to7 ; ovo- s'ucaju, -eduti-, to je upravo ono pitanje koje se ne s-ije postavljati, jer 0i na- od"ovor od-ah donio pravila korespondencije. ;cenje uzoraka ne 0i studente ucilo nice-u 2to takva pravila, u o0liku kriterija slicnosti, ne 0i -o"la jednako do0ro protici. /je2avanje pro0le-a tada 0i 0ilo puka vje.0a u pri-enjivanju pravila i ne 0i 0ilo potre0no "ovoriti o slicnosti. <eduti-, kako savec dokazivao, rje2avanje pro0le-a nije nalik na to. ; -no"o vecoj -jeri ono nalikuje djecjoj za"onetki u kojoj se tra.i da se nadu .ivotinjski likovi ili lica skriveni u crte.u "r-lja ili o0laka. :ete tra.i o0like koji su nalik na one u .ivotinja ili lica koje ono poznaje. 6ad se jedno- pronadu, oni se ne povlace ponovno u pozadinu jer se djetetov nacin "ledanja slike pro-ijenio. %a isti nacin student nauke, suocen s pro0le-o-, nastoji da "a vidi kao jedan ili vi2e e"ze-plarnih pro0le-a s koji-a se ranije
susreo. 8dje postoje pravila da "a vode, on se, naravno, nji-a slu.i. 4li nje"ov je te-eljni kriterij percipiranje slicnosti koje i lo"icki i psiholo2ki prethodi -a koje-u od 0rojnih kriterija koji-a 0i se -o"la izvr2iti ista identi$ikacija slicnosti. Po2to je slicnost 0ila uocena, -o.e se pitati za kriterije i tada se to cesto isplati uciniti. 4li nije nu.no. <entalni ili vizualni skup do0iven pri ucenju kako da se dva pro0le-a vide kao slicni -o.e se izravno pri-ijeniti. Sada .eli- dokazati da pod od"ovarajuci- okolnosti-a postoji nacin za o0radu podataka u skupove po slicnosti koji ne ovisi o prethodno- od"ovoru na pitanje: ,,Slicno s o0ziro- na 2to7g <oj ar"u-ent zapocinje kratko- di"resijo- o ter-inu ,,podacig. Lin"visticki, on potjece od ,,datostig. Filozo$ski, iz razlo"a du0oko ukorijenjenih u povijest episte-olo"ije, on izdvaja -ini-alne cvrste ele-ente 2to ih pri0avljaju na2a osjetila. Pre-da -i vi2e ne-a-o nade u stvaranje jedno" jezika osjetilnih podataka, izrazi kao ,,zeleno ondjeg, ,,trokut ovdjeg ili ,,vruce ta-o doljeg i dalje oznacavaju na2e paradi"-e za podatak, iskustvenu datost. ; vi2e ne"o jedno- po"ledu oni tre0a da i"raju tu ulo"u. <i ne-a-o pristupa iskustveni- ele-enti-a -ini-alniji-a od tih. 6ad "od svjesno o0raduje-o podatke 0ilo da identi$icira-o neki pred-et, otkrije-o zakon ili s-isli-o teoriju, -i nu.no 0arata-o osjeti-a te vrste ili njihovi- spojevi-a. Pa ipak, s dru"e ta,ke "ledi2ta, osjeti i njihovi ele-enti nisu datost. 8ledato vi2e teorijski ne"o iskustveno, taj naziv prije pripada podra.aji-a. Pre-da i-a-o pristup do njih sa-o neizravno, pute- znanstvene teorije, podra.aji a ne osjeti jesu ono 2to djeluje na nas kao or"aniz-e. 8ole-a kolicina .ivcane o0rade odi"rava se iz-edu na2e" pri-itka podra.aja i osjetilno" od"ovora koji je na2 podatak. %i2ta od to"a ne 0i 0ilo vredno spo-ena da je :escartes 0io u pravu kad je protulirao korespondenciju iz-edu podra.aja i osjeta. 4li zna-o da ni2ta takvo ne postoji. Percepeija neke dane 0oje -o.e 0iti izazvana 0eskrajni- 0roje- razlicito ko-0iniranih valnih du.ina. +0rnuto, neki dani podra.aj -o.e izazvati razne osjete, sliku patke kod jedno"a a sliku zeca kod dru"o"a. 4 niti su takve reakcije potpuno urodene. #ovjek -o.e nauciti razlikovati 0oje ili slike koje nije -o"ao razlikovati prije ucenja. ; nekoj -jeri, ali se jo2 ne zna koliko, proizvodnja podataka iz podra.aja naucen je protupak. Prolije procesa ucenja isti podra.aj izaziva razlicit podatak. Fakljucuje- da podaci, pre-da su -ini-alni
uzorci 2to ih oni susrecu razilaze se. Pre-a to-e, -o.e se reci da oni jednoznacno dele sa-o neinterpretiranu Schrldin"erovu jednad.0u a ne interpretiranu.
)BI ele-enti na2e" individualno" iskustva, -oraju 0iti zajednicke reakcije na dani podra.aj sa-o unutar clanstva relativno ho-o"ene, o0razovne, znanstvene ili lin"visticke zajednice)BB. 5rati-o se sad -oje- "lavno- ar"u-entu, ali ne znanstveni- pri-eri-a. +ni se neiz0je.no pokazuju previ2e slo.eni. ;-esto to"a, tra.i- da za-islite -aleno dete u 2etnji zoolo2ki- vrto- sa svoji- oce-. :ete je prethodno naucio razlikovati ptice i prepoznavati crvendaca. ; toku popodneva o koje- je rijec ono ce po prvi put nauciti da prepozna la0udove, "uske i patke. Svatko tko je poducavao dete pod ti- okolnosti-a zna da je pri-arno peda"o2ko orude pokazivanje. zrazi kao ,,Svi su la0udovi 0ijelig -o"u i"rati neku ulo"u, ali ne -oraju. &a cu ih za trenutak izostaviti iz raz-atranja, jer -i je cilj da izdvoji- drukciji nacin ucenja u nje"ovoj najce2coj $or-i. Tada se &ohnnyjevo o0razovanje odvija ovako. +tac upire prsto- u pticu i ka.e: ,,8le, &ohnny, eno la0udag. za kratka vre-ena &ohnny sa- upire prsto- u pticu i ka.e: ,,Tata, jo2 jedan la0udg. +n, -eduti-, jo2 nije naucio 2to su la0udovi i tre0a "a ispraviti: ,,%e, &ohnny, to je "uskag. &ohnnyjeva slijedeca identi$ikacija la0uda pokazuje se ispravno-, ali nje"ova je slijedeca ,,"uskag zapravo patka i on opet 0iva ispravljen. Prolije jo2 nekoliko takvih susreta, od kojih je svaki pracen od"ovarajuci- ispravljanje- ili potkrepljenje-, &ohnnyjeva je sproo0nost identi$iciranja vodenih ptica isto tako velika kao i u nje"ova oca. Poucavanje je
0rzo dovr2eno. Sad pita- 2to se z0ilo s &ohnnyje- i zala.e- se za plauzi0ilnost slijedece" od"ovora. ; toku to" popodneva dio .ivcano" -ehaniz-a koji- on o0raduje vizualne podra.aje repro"ra-iran je i pro-ijenili su se podaci 2to ih &ohnny pri-a od podra.aja koji 0i ranije svi prizvali ,,pticug. 6ad je on zapoceo svoju 2etnju, .ivcani je pro"rana"la2avao razlike iz-edu individualnih la0udova isto toliko koliko i one iz-edu la0udova i "usaka. Pri kraju 2etnje o0ilje.ja poput duljine i savijenosti la0udje" vrata 0ile su na"la2ene a dru"e su 0ile potisnute tako da podaci o la0udu protanu slicni jedan dru"o-e razliciti od podataka o "uski i o patki onako kako se ranije nisu razlikovali. Ptice koje su ranije sve iz"'edale slicno >a takoder i razlicito? sad su "rupirane u zase0ne skupine u perceptivno- prostoru. Proces te vrste -o.e se lako si-ulirati na ko-pjutoru3 ja sd- u rani- sa- $aza-a jedno" takvo" eksperi-enta. ; stroj se pohrani podra.aj u o0liku niza od n uredenih zna-enki. +ndje se on trans$or-ira u podatak pri-eno- prethodno oda0rane trans$or-acije svake od n zna-enki pri ce-u se raz'icita trans$or-acija pri-enjuje na svaki polo.aj u nizu. Svaki tako do0iveni podatak predstavlja niz od n 0rojeva, polo.aj u ono-e 2to cu nazvati n-di-enzionalni- kvalitativni- prostoro-. ; to- prostoru razdaljina iz-edu dva podatka, -jerena eukildsko- ili od"ovarajuco- neeuklidsko-etriko-, predstavlja njihovu s'icnost. 6oji se podra.aji trans$or-iraju u slicne ili 0liske podatke zavisi, dakako, a iz0oru trans$or-acijskih $unkcija. /azliciti skupovi $unkcija proizvode razlicite skupine podataka, razlicite o0rasce slicnosti i razlicitosti u perceptivno- prostoru. 4li trans$or-acijske $unkcije nije -orao naciniti covjek. 4ko -a2ina 0ude podvr"nuta podra.aji-a koji se -o"u "rupirati u skupine i ako do0ije in$or-aciju koje podra.aje tre0a staviti u iste skupine a koje u razlicite, ona -o.e sa-a s-isliti pri-eren skup trans$or-acijskih $unkcija. +0ratite pa.nju na to da su o0a uslova 0itna. %e -o"u svi podra.aji 0iti trans$or-irani tako da tvore skupine podataka. #ak i kad -o"u, -a2ini kao i djetetu najprije tre0a reci koji pripadaju zajedno a koji ne. &ohnny nije sa- otkrio da postoje la0udovi, "uske i patke. Fapravo, on je to 0io naucen.
)BB ; Strukturi naucnih revolucija0 oso0ito u "lavi 'I, opetovano insistira- na to-e da clanovi razlicitih nau,nih zajednica .ive u razliciti- svjetovi-a i da znanstvene revolucije -ijenjaju svet u kojeucenjak radi. Qelio 0ih sada reci da isti podra.aji clanovi-a razlicitih zajednica pru.aju razlicite podatke. +0ratite, -eduti-, pa.nju na to da ta pro-ena ne cini nepri-ereni- izraze kao 2to je ,,dru"i svetg. :ani svet, 0io on svakodnevni ili znanstveni, nije svet podra.aja.
)B' 4ko sad predstavi-o &ohnnyjev perceptivni prostor dvodi-enzionalni- dija"ra-o-, proces koji je on pro2ao prilicno je nalik na prijelaz od slike ' ka slici B '(. %a prvoj su patke, "uske i la0udovi ispre-je2tani. %a dru"oj, oni su se "rupirali u zase0ne skupove sa znatni- razdaljina-a iz-edu se0e)BC. Buduci da -u je, u stvari, nje"ov otac rekao da su patke, "uske i la0udovi clanovi zase0nih prirodnih porodica, &ohnny je potpuno u pravu da ocekuje da ce se sve 0uduce patke, "uske i la0udovi svrstati u jednu od tih porodica, ili na njezin ru0, i da se on nece susresti ni s jedni- podatko- koji pada u prostor na pola puta iz-edu njih. To ocekivanje -o.e 0iti iznevjereno, -o.da za vrije-e projeta 4ustraliji. 4li ono ce -u do0ro slu.iti dok ostane clan zajednice koja je na te-elju iskustva otkrila korisnost i odr.ivost tih pose0nih perceptivnih razlikovanja i koja je prenijela sproo0nost pravljenja takvih razlikovanja od jedne "eneracije na dru"u. Ti-e 2to je pro"ra-iran da prepoznaje ono 2to nje"ova 0uduca zajednica vec zna &ohnny je stekao va.nu in$or-aciju. %aucio je da "uske3 patke i la0udovi tvore zase0ne prirodne porodice i da priroda ne daje pri-era za la0udo-"usku ili "usko-patku. %eke kvalitativne konstelacije idu zajedno, dru"e se uop2e ne -o"u naci. 4ko kvalitete u nje"ovi- skupina-a ukljucuju a"resivnost, nje"ovo popodne u parku -o"lo je i-ati pored svakodnevnih zoolo2kih $unkcija i takve koje se ticu pona2anja. 8uske, za razliku od la0udova i pataka, psicu i "rizu. Tako je ono 2to je &ohnny naucio vredno znati. 4li zna li
on 2to znace ter-ini ,,"uskag, ,,patkag i ,,la0udg7 ; svako- korisno- s-islu da, jer on -o.e te etikete pri-enjivati jednoznacno i 0ez napora, izvlaceci zakljucke o pona2anju iz njihove pri-ene 0ilo direktno 0ilo pute- op2tih iskaza. ; dru"u ruku, on je sve to naucio a da nije stekao a ili 0ar -orao steci a cak niti jedan kriterij za identi$iciranje la0udova, "usaka ili pataka. +n -o.e pokazati na la0uda i reci va- da u 0lizini -ora 0iti voda, ali sasvije -o"uce da ne 0ude u stanju da va- ka.e 2to je la0ud. ;kratko, &ohnny je naucio da si-0olicke etikete pri-enjuje na prirodu 0ez ice"a nalik na de$inicije ili pravila korespondencije. ; njihovu odsustvu on upotre0ljava naucenu ali unatoc to-e pri-itivnu percepciju slicnosti i razlicitosti. :ok je stjecao tu percepciju, on je naucio ne2to o prirodi. To znanje se kasnije -o.e u"raditi ne u "eneralizacije ili pravila, ne"o u sa- odnos slicnosti. :a na"lasi-, ja uop2e ne pretpostavlja- da je &ohnnyjeva tehnika jedina kojo- se znanje stjece i pohranjuje. 4 ne -isli- niti da je verovatno da se jako -no"o ljudsko" znanja stjece i pohranjuje uz tako -alo pri0je"avanja ver0alni- "eneralizacija-a. 4li ja se zala.e- za priznavanje inte"riteta saznajno" procesa kakav je onaj upravo ocrtani. ; ko-0inaciji s poznatiji- procesi-a poput si-0olicke "eneralizacije i -odeliranja on je, -isli-, 0itan za adekvatnu rekonstrukciju nau,no" znanja. Tre0a li da sada ka.e- da su la0udovi, "uske i patke s koji-a se &ohnny susreo za vrije-e svoje 2etnje s oce- 0ili ono 2to sa- ja nazivao uzorci-a7 Predstavljeni &ohnnyju s pricvr2ceni- etiketa-a, oni su 0ili rje2enje pro0le-a 2to su "a clanovi nje"ove 0uduce zajednice vec rije2ili. %jihovo je usvajanje dio protupka socijalizacije koji- &ohnny protaje dio te zajednice i u toku koje"a uci o svetu koji zajednica nastava. :akako, &ohnny nije ucenjak a ni ono 2to je on naucio jo2 nije nauka. 4li on lako -o.e protati ucenjak i tehnika koju je upotrije0io u svojoj 2etnji jo2 ce 0iti odr.iva. :a je on zaista upotre0ljava 0it ce ocevidno ako protane taksonoi-ist. Her0ariji, 0ez kojih nijedan 0otanicar ne -o.e raditi, skladi2ta su za strucne uzorke i njihova se povijest podudara s povije2cu discipline koju podupiru. 4li ista je tehnika, ako i u -anje cistu o0liku, 0itna i za apstraktnije nauke. 5ec sa- dokazivao tezu da je usvajanje rje2enja takvih pro0le-a kao 2to su ko)BC %i.e u tekstu pokazat ce se da sve 2to je pose0no u toj -etodi o0rade podra.aja zavisi o -o"ucnosti "rupiranja podataka u skupine s prazni- prostoro- iz-edu njih. ; odsutnosti prazna prostora ne-a alternative strate"iji o0rade koja se, za-i2ljena za svet svih -o"ucih podataka, oslanja na de$inicije i pravila.
)BB sina i cunjasto njihalo dio ucenja o to-e 2to je neetonovska $izika. Tek po2to je usvojio odreden 0roj takvih pro0le-a, student ili strucnjak -o.e preci na to da sa- identi$icira dru"e neetonovske pro0le-e. To je usvajanje pro0le-a, povrh to"a, dio ono"a 2to "a osproo0ljava da izdvoji sile, -ase i o"ranicenja unutar novo" pro0le-a i da napi2e $or-aliza- podesan za nje"ovo rje2avanje. ;natoc svojoj pretjeranoj jednostavnosti, &ohnnyjev slucaj tre0a da su"erira za2to ja i dalje ustrajava- na tvrdnji da zajednicki pri-eri i-aju 0itne saznajne $unkcije koje prethode speci$ikaciji kriterija s o0ziro- na koju su oni e"ze-plarni. Fakljucuje- svoje dokazivanje vracanje- na odlucujuce pitanje raspravljano ranije u vezi sa si-0olicki- "eneralizacija-a. 4ko pretpostavi-o da ucenjaci doista usvajaju i pohranjuju znanje u zajednicki- pri-eri-a, tre0a li da se $ilozo$ 0avi ti- protupko-7 %e 0i li on -o"ao, u-esto to"a, proucavati pri-ere i izvoditi pravila korespondencije koja 0i zajedno s $or-alni- ele-enti-a teorije ucinila te pri-ere suvi2ni-a7 %a to pitanje ja savec su"erirao slijedeci od"ovor. Filozo$ je slo0odan da pri-ere za-ijeni pravili-a i 0ar u principu -o.e ocekivati da ce u to-e uspjeti. ; to- protupku, -eduti-, on ce pro-ijeniti prirodu znanja 2to "a zajednica projeduje a iz koje" su 0ili izvuceni nje"ovi pri-eri. +no 2to ce on, u stvari, raditi 0it ce za-jena jedno" sredstva o0rade podataka dru"i-. +si- ako ne 0ude izvanredno pa.ljiv, on ce ti-e osla0iti saznaju zajednice. #ak i ako 0ude
protupno 0ri.ljivo, on ce pro-ijeniti prirodu 0uducih reakcija zajednice na neke ele-entarne podra.aje. &ohnnyjevo o0razovanje, pre-da nije nau,no o0razovanje, pri0avlja novu vrstu svjedocanstva za te tvrdnje. denti$icirati la0udove, "uske i patke pravili-a korespondencije rade ne"o opa.eno- slicno2cu, znaci povuci zatvorene krivulje koje se ne sijeku oko svake od skupina na slici B. +no 2to proizlazi jednostavan je 5ennov dija"ra- koji prikazuje tri klase koje se ne preklapaju. Svi la0udovi le.e u jednoj, sve "uske u dru"oj i tako dalje. 8dje, -eduti-, tre0a povuci te krivulje7 Postoje 0eskonacne -o"ucnosti. &edna je od njih ilustrirana na slici C, "dje su "ranice povucene sasvi- 0lizu pticji- likovi-a u tri-a skupina-a. 6ad su jedno- dane te "ranice, &ohnny sad -o.e reci 2to su kriteriji za clanstvo u klasi la0udova, "usaka ili pataka. ; dru"u ruku, nje"a 0i -o"la dovesti u nedou-icu prva sledeca vodena ptica koju vidi. +crtani o0lik na dija"ra-u oci"ledno je la0ud po kriteriju percipirane razdaljine, ali to nije niti la0ud, niti "uska, niti patka po novouvedeni- pravili-a korespondencije za clanstvo u klasi. Sto"a "ranice ne 0i tre0alo povuci pre0lizu ru0ovi-a skupine uzoraka. Podi-o zato u dru"u krajnost, slika D, i povuci-o "ranice koje iscrpljuju vecinu relevantnih delova &ohnnyjeva perceptivno" prostora. Pri to- iz0oru nijedna ptica koja se pojavljuje 0lizu jedne od postojecih skupina nece predstavljati pro0le-, ali iz0je"avajuci tu te2kocu stvorili s-o dru"u. &ohnny je znao da ne postoje la0udo-"uske. %ova rekonstrukcija nje"ova znanja li2ava "a te in$or-acije. ;-esto nje, ona "a opskr0ljuje neci- za 2to je krajnje neverovatno da 0i -u -o"lo tre0ati, i-eno- koje se pri-enjuje na pticji podatak du0oko u nezaprojednutu prostoru iz-edu la0udova i "usaka. :a nado-esti-o ono 2to je 0ilo iz"u0ljeno -o.e-o za-isliti da doda-o &ohnnyjevu saznajno- aparatu $unkciju "ustoce koja opisuje verovatnost nje"ova susretanja s la0udo- u razni- polo.aji-a unutar "ranice la0udova skupa sa slicni- $unkcija-a za "uske i patke. 4li izvorni kriterij slicnosti je te vec pri0avio. ; 0iti, -i 0is-o se sa-e vratili -ehaniz-u o0rade podataka koji s-o kanili nado-estiti. &asno je da niti jedna od ekstre-nih tehnika povlacenja "ranica klasa ne zadovoljava. 6o-pro-is naznacen na slici ) ocevidno je po0olj2anje. Svaka ptica koja se pojavljuje 0lizu jedne od postojecih skupina njoj i pripada. Svaka ptica koja se pojavljuje na pola puta iz-edu skupina ne-a i-ena, ali nije verovatno da 0i ikada postojao takav podatak. S "ranica-a klase poput tih &ohnny 0i tre0ao 0iti kadar da za neko vrije-e uspje2no operira. )BC pak, on nije ni2ta do0io za-jeno- "ranica klase za nje"ov izvorni kriterij slicnosti a pone2to se i iz"u0ilo. Tre0a li zadr.ati strate2ku po"odnost tih "ranica, -o"lo 0i 0iti potre0no -ijenjati njihovu lokaciju kad "od &ohnny susretne novo" la0uda. Slika A pokazuje 2to i-a- na u-u. &ohnny je susreo jo2 jedno" la0uda. +n le.i, kao 2to i tre0a, u celosti unutar stare "ranice klase. %ije 0ilo pro0le-a identi$ikacije. 4li -o"lo 0i "a 0iti slijedeci put ako se nove "ranice, ovdje naznacene isprekidato- crto-, ne povuku tako da vode racuna o iz-ijenjeno- o0liku skupine la0udova. Bez vanjsko" prila"odavanja "ranice la0udova prva slijedeca ptica na koju se naide, pre-da nedvoj0eno la0ud po kriteriju slicnosti, -o.e pasti na staru "ranicu, ili cak izvan nje. Bez istovre-ena povlacenja unutar "ranice pataka prazni prostor, za koji su &ohnnyja nje"ovi iskusniji stariji uvjeravali da -o.e 0iti ocuvan, protao 0i preko-jerno uzak. 4ko je tako a ako, nai-e, svako novo iskustvo -o.e zahtijevati prila"odavanje "ranica klase a covjek lako -o.e pitati da li je od &ohnnyja 0ilo -udro 2to je dopustio $ilozo$i-a da za nje"a povuku -a koje takve "ranice. Pri-itivni kriterij slicnosti 2to "a je prethodno 0io stekao iza2ao 0i nakraj sa svi- ti- slucajevi-a 0ez pro0le-a i 0ez neprekidna prila"odavanja. Postoji, si"uran sa-, ne2to kao pro-ena znacenja ili pro-ena u dose"u pri-ene ter-ina. 4li sa-o -isao da znacenje ili pri-enjivost ovisi o unaprijed odredeni- "ranica-a -o"la 0i kod nas po0uditi .elju da ovdje upotre0ljava-o 0ilo koju takvu $razeolo"iju)BD.
:a sada na"lasi-, ja ne su"erira- da nikada ne postoje valjani razlozi za povlacenje "ranica ili za usvajanje pravila korespondencije. :a je &ohnnyju 0io predstavljen niz ptica koji ispunjava prazan prostor iz-edu la0udova i "usaka, on 0i 0io prisiljen da razrije2i nastalu nepriliku crto- koja po de$iniciji razdvaja la0udo-"u2cji kontinuu-. li, kada 0i postojali nezavisni razlozi za pretpostavku da je 0oja cvrst kriterij za identi$ikaciju vodenih ptica, &ohnny 0i se -udro -o"ao opredeliti za "eneralizaciju: ,,Svi su la0udovi 0ijelig)B). Ta 0i strate"ija -o"la u2tedjeti dra"ocjeno vrije-e za o0radu podataka. ; svako- slucaju, "eneralizacija 0i pri0avila polaznu ta,ku za lo"icku -anipulaciju. Postoje od"ovarajuce prilike za vracanje na do0ro poznatu strate"iju koja se oslanja na "ranice i pravila. 4li to nije jedina dostupna strate"ija 0ilo za o0radu podra.aja 0ilo za o0radu podataka. Postoji alternativa, ona koja se te-elji na ono-e 2to sa- nazivao nauceno- percepcijo- slicnosti. +pa.anje a 0ilo ucenja jezika, nau,no o0razovanja ili znanstvene prakse a navodi na zakljucak da je ona, u stvari, u 2irokoj upotre0i. %jezini- i"noriranje- u episte-olo2koj raspravi -o"li 0is-o pociniti te2ko nasilje nad svoji- razu-ijevanje- prirode znanja. 5rati-o se najzad ter-inu ,,paradi"-ag. +n je u2ao u Strukturu naucnih revolucija zato 2to ja, autor i povjesnicar knji"e, kad sa- raz-atrao clanstvo u nau,noj zajednici, nisa- -o"ao pronaci dovoljno zajednickih pravila da 0ih o0jasnio nepro0le-atsko vodenje istra.ivanja u "rupi. Fajednicki pri-eri uspje2ne prakse -o"li 0i, zakljucio sa- poto-, pru.iti ono 2to "rupi nedostaje u pravili-a. Ti su pri-eri 0ili njezine paradi"-e i kao takve 0itni su za njezino kontinuirano istra.ivanje. %a nesrecu, doprijev2i tako daleko, dopustio sada se pri-ene ter-ina pro2ire o0uhvacajuci sva zajednicka opredjeljenja "rupe, cije sve ko-ponente sada .eli- nazvati disciplinarno- -atrico-. %eiz0je.no,
)BD z isto" razlo"a tre0a se ovdje suzdr.ati od izraza poput ,,neodredenost znacenja[` ili ,,otvorena tekstura poj-ovag. +0oje i-plicira jednu nesavr2enost, nedostajanja nece"a 2to 0i se kasnije -o"lo pri0aviti. To je znacenje nesavr2enosti, -eduti-, stvorila jedino nor-a koja tra.i da projeduje-o nu.ne i dovoljne uslove za pri-enjivost neke rijeci ili izraza u svetu svih -o"ucih podataka. ; svetu u koje- se neki podaci nikada ne pojavljuju takav je kriterij suvi2an. )B) +0ratite pa.nju na to da 0i &ohnnyjevo opredjeljivanje za "eneralizaciju XSvi su la0udovi 0ijeliW -o"lo 0iti opredjeljivanje ili za zakon o la0udovi-a, ili za >deli-i,nu? de$iniciju la0udova. To jest, on -o.e prihvatiti "eneralizaciju ili kao analiticku ili kao sinteticku. 6ao 2to je 0ilo nataknuto "ore u 0ilje2ci 'D. ta se razlika -o.e pokazati 0itno- oso0ito ako se &ohnny slijedeci put susretne crnu vodenu pticu koja u ostaliaspekti-a prove nalikuje na la0uda. Fakoni izvuceni izravno iz opa.anja dadu se -alo-po-alo popravljati, 2to s de$inicija-a opcenito nije -o"uce.
)BD rezultat je 0ila z0rka i ona je za-a"lila prvotne razlo"e za uvodenje specijalno" ter-ina. 4li ti razlozi jo2 stoje. Fajednicki pri-eri -o"u slu.iti saznajni- $unkcija-a koje se o0icno pripisuju zajednicki- pravili-a. 6ad oni to cine, znanje se razvija razlicito od nacina kao kad nji-e upravljaju pravila. +vaj je clanak 0io u prvo-e redu nastojanje da se izdvoje, razjasne i stave na svoje -esto te 0itne toce. 4ko se one -o"u uociti, 0it ce-o u stanju da se oslo0odi-o ter-ina ,,paradi"-ag, iako ne i poj-a koji je doveo do nje"ova uvodenja. )B)
3) 7aul Fe:era/end * 5ako za+titi dru+tvo od nauke

Prijatelji i neprijatelji, da-e i "ospodo, vi koji se 0avite jedni- cudni- zanato-: prije ne"o 2to zapocne- svoje predavanje, dozvolite -i da va- o0jasni- kako je do nje"a do2'o. Prije nekih "odinu dana 0io sa- u 2kripcu sa novce-. Fato sa- prihvatio poziv da daprilo" za jednu knji"u koja se 0avila odnoso- nauke i reli"ije. :a 0ih podstakao prodaju knji"e, -islio sada svoj prilo" tre0a da napravi- provokativni-, a najprovokativniji stav
koji se -o.e izreci o odnosu nauke i reli"ije jeste da je nauka, u stvari, reli"ija. Po2to saovaj stav ucinio jez"ro- svo"a clanka, otkrio sada je -o"uce pronaci -no2tvo razlo"a, i to -no2tvo odlicnih razlo"a, koji ce "a podr.ati. %a0rojao sa- ove razlo"e, zavr2io svoj c'anak i pri-io novac. To je 0ila prva etapa. +d-ah zati- 0io sa- pozvan na savjetovanje proveceno za2titi kulture. Prihvatio sa- poziv, jer su -i placali let za !vropu. 4 -ora- da prizna- da sa- pored to"a 0io i pri'icno radoznao. 6ada sa- sti"ao u %icu nisa- i-ao poj-a a to-e 2to cu da ka.e-. %akon 2to je savjetovanje po2la svoji- toko-, uvidio sada svi prisutni veo-a visoko cijene nauku i da su vrlo oz0iljni. Fato sa- odlucio da o0jasni- na koji nacin 0i se kultura -o"la za2tititi od nauke. Svi oni razlozi koje sa- na0rojao u svo- c'anku -o"li su 0iti pri-ijenjeni i ovdje, tako da nisa- i-ao potre0e da iz-i2lja- ni2ta novo. Favr2io sasvoje izla"anje, 0io na"raden poviko- oko -ojih ,,opasnih i nepro-i2'jenih idejag, naplatio avionsku kartu i oti2ao za Bec. To je 0ila dru"a etapa. Sada tre0a da se o0rati- va-a. -a- utisak da se vi, u izvjesno- s-islu, veo-a razlikujete od -ojih s'u2alaca u %ici. Prvo, iz"ledate -no"o -ladi. <oj auditoriju- u %ici 0io je pun pro$esora, 0iznis-ena, televizijskih urednika, a njihova prosjecna starost 0ila je oko )Gn "odina. Fati-, sasvi- sa- si"uran da je vecina vas orijentirana znatno vi2e lijevo ne"o prilican 0roj ljudi iz %ice. ; stvari, "ovoreci -alo neo0avezno, -o"u reci da ste vi ljevicarska pu0lika, dok su -oji slu2aoci iz %ice 0ili desnicarska pu0lika. pak, usprkos svi- ovi- razlika-a, postoje izvjesne stvari zajednicke i va-a i nji-a. Pretpostavlja- da i vi, kao i oni, po2tujete nauku i znanje. %aravno, s-atrate da nauka -ora 0iti re$or-irana i ucinjena -anje autoritarno-. 4li jedno- kada se ove re$or-e izvedu, ona protaje vrijedan izvor znanja koje ne s-ije 0iti konta-inirano ideolo"ija-a raznih vrsta. :ru"o, i vi ste, kao i oni, oz0iljni ljudi. Fnanje je oz0iljna stvar i za ljevicu kao i za desnicu, i -ora da se istra.uje u oz0iljno- duhu. Lako-islenost je nepo.e'jna, provecenost i iskrena predatost preuzeto- prolu jeste ono 2to se tra.i. +ve slicnosti su sve 2to -i je potre0no da 0ih ponovio svoje izla"anje iz %ice i pred va-a, skoro 0ez ikakvih iz-jena. Fato, evo "a. %+)4)%) Bajke Qeli- da o0rani- dru2tvo i nje"ove pripadnike od svih ideolo"ija, ukljucujuci i nauku. Sve ideolo"ije -oraju se pro-atrati u perspektivi. +ne ne s-iju 0iti uzete suvi2e oz0iljno. Tre0a ih shvatiti kao 0ajke koje i-aju da ka.u -no"o interesantnih stvari, ali koje u se0i takoder sadr.e i "nusne la.i, ili kao eticke propise koji -o"u 0iti korisna prakticna pravila, ali su ko0ni kada se slijede doslovno. ;pitaj-o se sada nije li izlo.eno stanovi2te cudno i s-ije2no7 %auka je si"urno uvijek 0ila u prvi- 0or0eni- redovi-a protiv autoritariz-a i sujevjerja. ;pravo nauci du"uje-o povecanje na2e intelektualne slo0ode nasuprot reli"ijski- verovanji-a3 ona je
)BA +vaj tekst predstavlja revidiranu verziju predavanja koje je autor odr.ao D. nove-0ra '(*D. "odine pred $ilozo$ski- dru2tvo- Susse= univerziteta.
)BA ta kojoj i-a-o da zahvali-o za oslo0odenje covjecanstva od starinskih i krutih o0lika -i2ljenja. :anas ovi o0lici -i2'jenja nisu ni2ta dru"o do ru.ni snovi a i to s-o saznali od nauke. %auka i prosvjecenost su jedna ista stvar a cak i najradikalniji kriticari dru2tva u ovo vjeruju. 6ropotkin .eli da ukine sve tradicionalne institucije i $or-e verovanja izuzev nauke. 0sen kritizira i najskrivenije o"ranke 0ur.oaske ideolo"ije devetnaesto" vijeka, ali nauku ostavlja nedirnutu. Levi-Strauss nas je natjerao da shvati-o da zapadna -isao nije jedini usa-ljeni vrhunac ljudskih dosti"nuca, kako se nekoc verovalo, ali je iskljucio nauku iz svo"a relativiziranja ideolo"ija. <ar= i !n"els 0ili su uvjereni da ce nauka po-oci radnici-a u njihovo- tra"anju za duhovni- i dru2tveni- oslo0odenje-. :a li su svi ovi ljudi 0ili u za0ludi7 :a li su svi oni po"re2no shvacali ulo"u nauke7 :a li su svi oni 0ili .rtve neke hi-ere7 <oj od"ovor na ovo pitanje je odlucno *a i ne# 4 sada -i dozvolite da o0jasni- taj od"ovor. <oje o0ja2njenje sastoji se iz dva dela, jedan op2ti i jedan pose0ni.
+pce o0ja2njenje je jednostavno. Svaka ideolo"ija koja raz0ija vlast u kojoj jedan o0uhvatan siste- -i2'jenja dr.i u-ove ljudi, doprinosi oslo0adanju covjeka. Bilo koja ideololo"ija koja potice covjeka da dovede u pitanje naslijedena verovanja jeste po-oc prosvjecivanju. stina koja vlada 0ez kontrole i protute.e tiranin je koji -ora 0iti svr"nut, a svaka neistina koja napo-a.e da svr"ne-o to" tiranina tre0a da je do0rodo2la. z to"a slijedi da su nauka seda-naesto" stoljeca i nauka osa-naesto" stoljeca zaista 0ile instru-ent oslo0adanja i prosvjecivanja. 4li ne slijedi i da je nauka o0avezna da ostane takav instru-ent. %e postoji ni2ta inherentno nauci ili 0ilo kojoj dru"oj ideolo"iji 2to 0i ih cinilo su(tinskim instru-enti-a oslo0adanja. deolo"ije -o"u da se iskvare i protanu "lupave reli"ije. Po"ledajte -arksiza-. 4 da je nauka dana2njice veo-a razlicita od nauke u 'A)I-toj "odini oci"ledno je vec i pri najpovr2nije- po"ledu. /az-otri-o, na pri-er, ulo"u koju nauka danas i-a u o0razovanju. %aucne ,,cinjeniceg predaju se vec kod vrlo rano" uzrasta djece i na upravo onaj isti nacin na koji su se reli"ijske ,,cinjeniceg predavale prije sa-o jedno" stoljeca. %e-a poku2aja da se pro0ude kriticke -oci ucenika tako da 0i se on osproo0io da pro-atra stvari u perspektivi. %a univerziteti-a situacija je jo2 i "ora, jer se tu indoktrinacija izvodi na -no"o siste-aticniji nacin. 6ritika nije sasvi- odsutna. Tako se, na pri-er, dru2tvo i nje"ove institucije najo2trije i cesto najnepravednije kritiziraju i to vec na nivou osnovne 2kole. 4li nauka je izuzeta od kritike. ; dru2tvu u cjelini sud naucnika pri-a se sa isti- onipijeteto- sa kakvi- je pri-an sud 0iskupa ili kardinala prije ne 0a2 tako davno" vre-ena. Pokret ka ,,de-itolo"izacijig je, na pri-er, u"lavno- -otiviran .eljo- da se iz0je"ne 0ilo kakav suko0 iz-edu kr2canstva i naucnih ideja. 4li ako do takvo" suko0a ipak dode, tada je nauka izvjesno u pravu, a kr2canstvo na po"re2no- putu. Produ.ite dalje ova istra.ivanje i vidjet cete da nauka sada protaje isto tako opresivna kao one ideolo"ije protiv kojih se nekada 0orila. %eka vas ne zavede cinjenica da danas te2ko da iko" u0ijaju z0o" naucne jeresi. To uop2e nije z0o" nauke. To je u vezi sa op2ti- oso0ina-a na2e civilizacije. &eretici na polju nauke jo2 uvijek su izlo.eni najo2triji- sankcija-a koje propisuje ova relativno tolerantna civilizacija. 4li a nije li ovaj opis sasvi- nepravedan7 %isa- li ja predstavio stvar u veo-a iskrivljeno- svjetlu upotre0ljavajuci tendencioznu i neadekvatnu ter-inolo"iju7 %is-o li du.ni da ovu situaciju opi2e-o na sasvi- razlicit nacin7 /ekao sada je nauka postala kruta i da je prestala da 0ude instru-ent promene i osloba*anja, ne dodajuci da je ona otkrila istinu, ili veliki dio nje. /az-atrajuci ovu dodatnu cinjenicu, shvaca-o a tako ide pri"ovor a da krutost nauke nije rezultat ljudsko" htjenja. +na le.i u prirodi stvari. &er jedno- kada otkrije-o istinu a 2to dru"o -o.e-o da radi-o osi- da je slijedi-o7 +vaj povr2ni od"ovor je sve dru"o ne"o ori"inalan. +n se upotre0ljava kad "od jedna ideolo"ija .eli da pojaca vjeru kod svojih sled0enika. ,, stinag je tako divno neutralna rijec. %itko nece poricati da tre0a "ovoriti istinu i da je lo2e "ovoriti la. %itko to nece poricati a )B* a ipak nitko ne zna 2to takav stav znaci. Lako je na taj nacin izvrnuti celu stvar i preokrenuti odatost istini u svakodnevno- .ivotu u odatost stini neke ideolo"ije, 2to nije ni2ta dru"o ne"o do"-atska od0rana te ideolo"ije. , naravno, nije ta,no da -ora-o slijediti istinu. <no"e ideje su vodici ljudsko" .ivota. stina je jedna od njih. Slo0oda i duhovna nezavisnost su dru"e. 4ko se istina, kako je neki ideolozi shvacaju, suko0ljava sa slo0odo- tada s-o u situaciji i bora. <o.e-o da od0aci-o slo0odu. 4ko -o.e-o da od0aci-o i istinu. >4lternativno, -o.e-o da usvoji-o jedan ra$iniraniji poja- istine koji vi2e ne proturjeci slo0odi3 to je 0ilo He"elovo rje2enje.? <oja kritika -oderne nauke us-jerena je na to da ova sputava slo0odu -i2'jenja. 4ko je razlo" u to-e 2to je nauka otkrila istinu i sada je slijedi, tada 0ih ja rekao da postoje 0olje stvari ne"o pronaci, i dalje slijediti, takvo" -onstru-a. +vi- se zavr2ava op2ti dio -o" o0ja2njenja.
Postoji jedan speci$icniji ar"u-ent za o0ranu izuzetno" polo.aja koji nauka danas i-a u dru2tvu. ; jez"rovito- o0liku ovaj ar"u-ent ka.e >'? da je nauka konacno na2la korektnu meto*u za protizanje rezultata i >B? da postoje -no"i re ultati koji dokazuju superiornost to" -etoda. +vaj ar"u-ent je po"re2an a ali -no"i poku2aji da se ova poka.e vode u corsokak. <etodolo"ija je danas postala toliko pretrpana praznora$inirano2cu da je krajnje te2ko uociti i proste po"re2ke u njenoj osnovi. To je kao kada se 0ori protiv hidre a odsjece se jedna ru.na "lava, a osa- $or-alizacija zauz-e njeno -esto. ; takvoj situaciji jedini pravi od"ovor je povr2nost: kada ra$iniranost iz"u0i sadr.aj jedini nacin ostajanja u kontaktu sa realno2cu jeste taj da se 0ude "ru0 i povr2an. To je ono 2to na-jerava- da 0ude-. %+)4)&) 7r #i, me# da Postoji -etoda, ka.e dio >'? spo-enuto" ar"u-enta. Nto je to7 6ako $unkcionira7 &edan od"ovor koji vi2e nije onoliko popularan koliko je nekada 0io jeste da nauka $unkcionira na osnovu prikupljanja cinjenica i izvodenja teorija iz njih. +d"ovor je nezadovoljavajuci zato 2to teorije nikada ne slije*e i cinjenica u stro"o lo"icko- s-islu. /eci da one ipak -o"u 0iti po*r"ane cinjenica-a pretpostavlja takvu koncepciju podr2ke koja >a? ne pokazuje spo-enuti nedostatak i >0? koja je dovoljno istancana da na- dozvoli da ka.e-o do ko"a stupnja je, reci-o, teorija relativnosti podr.ana cinjenica-a. :anas ne postoji nijedna takva koncepcija, niti je iole verovatno da ce ikada 0iti koncipirana >jedan od pro0le-a je i to da naje potre0an takav poja- podr2ke u ko-e 0i se -o"lo reci da sivi "avrani podr.avaju stav ,,svi "avrani su crnig?. +vo su shvatili konvencionalisti i transcendentalni idealisti koji su ukazivali na to da su teorije te koje oblikuju i ure*uju cinjenice i da sto"a -o"u 0iti zadr.ane, pa -a 2to se do"odilo. +ne -o"u 0iti zadr.ane zato 2to ljudski u- svjesno ili nesvjesno nosi sa so0o- uredivacku $unkciju. Te2koca sa ovi- po"ledi-a je u to-e 2to oni pretpostavljaju o u-u ono 2to .ele da o0jasne o svetu, nai-e, da on pravilno $unkcionira. Postoji sa-o jedno stanovi2te koje prevazilazi sve ove te2koce. +no je $or-ulirano u dva -aha u @ @ stoljecu3 jedno- "a je $or-ulirao <ill u svo- 0es-rtno- eseju O slobo*i, a dru"i put neki darvinisti koji su pro2irili darviniza- i na 0or0u ideja. +vo "ledi2te hvata 0ika za ro"ove: teorije ne -o"u 0iti opravdane niti njihova vrednost -o.e 0iti pokazana 0ez pozivanja na dru"e teorije. Ospjeh odredene teorije -o.e-o da o0jasni-o s o0ziro- na o0uhvacenu teoriju >;spjeh %eetonove teorije -o.e-o da o0jasni-o upotre0ljavajuci opcu teoriju relativnosti?3 i na2e preferiranje te teorije -o.e-o da o0jasni-o usporedujuci je sa dru"i- teorija-a. Takvo usporedenje ne ustanovljava intrinsicnu vrednost teorije koju s-o iza0rali. ; stvari, teorija koju s-o iza0rali -o.e 0iti prilicno lo2a. +na -o.e sadr.ati kontradikcije, ona -o.e proturjeciti )BG do0ro poznati- cinjenica-a, -o.e 0iti ro"o0atna, nejasna, a* hoc na "lavni- -esti-a i tako dalje. 4li ona jo2 uvijek -o.e 0iti 0olja ne"o 0ilo koja dru"a teorija raspolo.iva u isto vrije-e. ; stvari, ona -o.e 0iti naj0olja lo2a teorija koja postoji. sto tako, ni -jerila procjenjivanja nisu iza0rana na apsolutan nacin. Svaki- iz0oro- koji cini-o na2a ra$iniranost se povecava i na2a -jerila se usavr2avaju. <jerila se tak-ice kao 2to se i teorije tak-ice, i -i 0ira-o -jerila koja su najpodesnija u onoj povijesnoj situaciji u kojoj se iz0or odvija. +d0acene alternative >teorije, -jerila, ,,cinjeniceg? nisu eli-inirane. +ne slu.e kao korektori >uostalo-, -o.e-o da napravi-o i po"re2an iz0or? i sto"a takoder o0ja2njavaju sadr.aj pre$eriranih "ledi2ta >teoriju relativnosti razu-ije-o 0olje kada razu-ije-o strukturu njenih tak-aca3 puno znacenje slo0ode zna-o jedino kada i-a-o za-isao o .ivotu u totalitarnoj dr.avi, kada zna-o nje"ove prednosti a a postoji -no"o prednosti - kao i nje"ove sla0e strane?. Tako koncipirano znanje jeste ocean alternativa kanaliziranih i razdeljenih oceano- -jerila. +no prisiljava na2 u- da cini -a2tovite iz0ore i ti-e "a tjera da raste i razvija se. +no cini na2 u- sproo0ni- da 0ira, -a2tovito za-i2lja i kritizira.
Takvo "ledi2te danas se cesto vezuje za i-e 6arla Poppera. 4li postoje neke veo-a presudne razlike iz-edu Poppera i <illa. :a pocne-o sa prvo- razliko-: Popper razvija svoje "ledi2te da 0i rije2io jedan pose0an episte-olo2ki pro0le- a on .eli da rije2i ,,Hu-eovg pro0le-. Sa dru"e strane, <illa su zani-ali uslovi koji su najpovoljniji za ljudski razvitak. %je"ova episte-olo"ija rezultat je odredene teorije covjeka, a ne o0rnuto. Fati- Popper, 0uduci da je pod utjecaje- Becko" kru"a, dalje po0o'j2ava lo"icku $or-u teorije prije ne"o 2to raz-atra teoriju, dok <ill uzi-a teoriju u ono- o0liku u ko-e se ona pojavljuje u nauci. Trece, Popperova -jerila ko-paracije su kruta i $iksirana, dok <illova -o"u da se -ijenjaju sa povijesno- situacijo-. %ajzad, Popperova -jerila eli-iniraju tak-ace jedno- zauvijek: teorije koje nisu opovr"ljive, ili su opovr"ljive i opovr"nute, ne-aju -esta u nauci. Popperovi kriteriji su jasni, nedvos-isleni i precizno $or-ulirani3 <illovi to nisu. +vo 0i 0ila prednost da je sa-a nauka jasna, nedvos-islena i precizno $or-ulirana. %a srecu, ona to nije. :a pocne-o sa sledeci-: nijedna nova i revolucionarna naucna teorija nikada nije $or-ulirana na nacin koji dopu2ta da ka.e-o pod koji- okolnosti-a -ora-o da je s-atra-o u"ro.eno-: -no"e revolucionarne teorije su neopovr"ljive. +povr"ljive verzije postoje, ali one jedva da su ikada u skladu sa prihvaceni- osnovni- iskazi-a: svaka osrednje zani-ljiva teorija je opovr"nuta. Ntovi2e, teorije i-aju $or-alne nedostatke, -no"e od njih sadr.e kontradikcije, a* hoc pode2avanja i tako dalje i to-e slicno. 6ada 0i 0ili dosledno pri-ijenjeni, Popperovi kriteriji eli-inirali 0i nauku ne za-jenjujuci je nicislicni-. +ni su 0ezvredni kao po-oc nauci. ; pro2loj deceniji -no"i -islioci su to shvatili. <edu nji-a 6uhn i Lakatos. 6uhnove ideje su zani-ljive ali, avaj, one su suvi2e neodredene da 0i podstakle -a 2to dru"o osi- -no2tva praznih prica. 4ko -i ne vjerujete, po"ledajte literaturu. %ikada ranije toliko -no"o uljeza i nestrucnjaka nije prodrlo u literaturu iz $ilozo$ije nauke. 6uhn je ohra0rio ljude koji ne-aju predstavu ni o to-e kako ka-en pada na ze-lju da sa si"urno2cu "ovore o naucno- -etodu. &a, u stvari, ne stavljapri-ed0u sa-oj nestrucnosti, vec za-jera- to-e 2to je ona pracena dosado- i zadrto2cu. 4 to je upravo ono 2to se de2ava. <i ne do0ije-o zani-ljive la.ne ideje, vec dosadne ideje ili rijeci koje uop2e nisu povezane ni sa kakvi- ideja-a. Fati- kad "od se ucini poku2aj da se 6uhnove ideje preciznije odrede, nalazi se da su one neistinite# :a li je ikada postojao period nor-alne nauke u povijesti ljudske -isli7 %e a i ja izaziva- 0ilo ko"a da doka.e suprotno. Lakatos je neiz-jerno pre$injeniji ne"o 6uhn. ;-esto teorija on raz-atra istra.ivacke pro"ra-e koji predstavljaju nizove teorija povezanih -etoda-a -odi$ikacije, takozvani- neuristika-a. Svaka teorija u dato- nizu -o.e 0iti puna nedostataka. +na )B( -o.e 0iti opsjednuta ano-alija-a, kontradikcija-a i vi2es-islenosti-a. +no 2to je 0itno nije stanje svake pojedinacne teorije, vec tendencija koju pokazuje citav niz. + povijesnorazvitku i dosti"nuci-a sudi-o kroz izvjestan period vre-ena, prije ne"o po odredenoj situaciji u neko pose0no vrije-e. Povijest i -etodolo"ija ko-0inirane su u jedan jedinstveni poduhvat. Fa istra.ivacki pro"ra- ka.e se da je pro"resivan ako niz teorija vodi novi- predvidanji-a. 6a.e se da je de"enerativan ako je sveden na to da apsor0uje cinjenice koje su otkrivene 0ez nje"ove po-oci. Bitna karakteristika Lakatoseve -etodolo"ije jeste to da takva procjenjivanja vi2e nisu vezana za -etodolo2ka pravila koja naucniku "ovore da zadr.i ili napusti odredeni istra.ivacki pro"ra-. %aucnici se -o"u cvrsto dr.ati de"enerativno" pro"ra-a3 -o"u cak uspjeti da ovaj pro"ra- prevazide svoje rivale, i oni zato idu racionalno dalje pa -a 2to cinili >pod uslovo- da nastavljaju da de"enerativan pro"ra- nazivaju de"enerativni-, a pro"resivan pro"resivni-?. Fnaci da Lakatos nudi rijeci koje vuce kao ele-enti neke -etodolo"ije3 on ne nudi -etodolo"iju. %e postoji nikakva -etoda koji je u skladu sa najnaprednijo- i najsavr2enijo- -etodolo"ijodana2njice. +vije zavr2en -oj od"ovor na dio >'? pose0no" ar"u-enta.
%+)4)') 7r #i, rezul#a#a ; skladu sa delo- >B?, nauka zaslu.uje pose0an polo.aj zato 2to proizvodi re ultate. +vo predstavlja ar"u-ent jedino ako se -o.e uzeti kao cinjenica da ni2ta dru"o nikada ne proizvodi rezultate. 4 -ora se priznati da skoro svako tko raz-atra ovu -ateriju tako ne2to pretpostavlja. Takoder tre0a da se prizna da nije tako lako pokazati da je ova pretpostavka neistinita. +0lici .ivota razliciti od nauke nestali su, ili su se de"enerirali, do stupnja koji cini ne-o"uci- svaku pravednu ko-paraciju. pak, situacija nije tako 0eznadna kao 2to je 0ila prije neku deceniju. ;poznali s-o -etode -edicinske dija"nostike i terapije koji su e$ikasni >a -o.da cak i e$ikasniji ne"o od"ovarajuci delovi zapadne -edicine? i koji su jo2 uvijek zasnovani na ideolo"iji koja je radikalno razlicita od ideolo"ije zapadne nauke. Saznali s-o da postoje pojave kao 2to je telepatija i telekineza, koje je naucni pristup jednostavno iz0risao a koje 0i -o"le 0iti upora0ljene za istra.ivanja na jedan potpuno nov nacin >raniji -islioci, kao 4""rippa iz %etteshei-a, &ohn :ee, pa cak i Bacon, 0ili su svjesni ovih pojava?. 4 zati- a nije li slucaj da je crkva spa2avala du2e, dok nauka cini ne2to sasvi- suprotno7 %aravno, danas nitko ne vjeruje u ontolo"iju na kojoj se zasniva ovaj sud. Fa2to7 F0o" ideolo2kih pritisaka istovjetnih oni-a koji dine da -i danas slu2a-o nauku do iskljucenja sve"a ostalo". Takoder, istina je da pojave kao 2to su telekineza i akupunktura -o"u 0iti na kraju apsor0ovane u korpus nauke i na taj nacin nazvane ,,naucni-g. 4li zapazite da se ovo de2ava jedino prolije du"o" perioda otpora za vrije-e ko"a nauka, ne sadr.reci jo( ove $eno-ene, poku2ava da uspostavi kontrolu nad oni- o0lici-a .ivota koji ih sadr.e. to vodi do dalje pri-ed0e protiv dela >B? pose0no" ar"u-enta. #injenica da nauka i-a rezultate racuna se u njenu korist sa-o ako su ovi rezultati proti"nuti od sa-e nauke i 0ez ikakve po-oci sa strane. Po"led u povijest pokazuje da nauka jedva da ikada proti.e rezultate na ovaj nacin. 6ada je #opernicus uveo novi po"led na univerzu- on nije konsultirao naucne prethodnike, on je konsultirao jedno" ludo" pita"orejca kakav je 0io Philolaos. +n je prihvatio nje"ove ideje i zastupao ih usprkos svi- cvrsti- pravili-a naucno" -etoda. <ehanika i optika -no"o du"uju zanatlija-a, -edicina 0a0ica-a i vje2tica-a. 4 u na2i- dani-a vidjeli s-o kako uplitanje dr.ave -o.e da unaprijedi nauku: kada su kineski ko-unisti od0ili da i dalje 0udu zastra2ivani sudo- strucnjaka i vratili tradicionalnu -edicinu na univerzitete i u 0olnice, 0ilo je povike 2iro- sveta da ce nauka u 6ini 0iti upropa2tena. :o"odilo se upravo suprotno: kineska nauka je napredovala a zapadna je ucila od nje. 8dje "od "leda-o, )CI vidi-o da su veliki naucni napredci rezultat neko" spoljno" uplitanja koje je tako izvedeno da po0jeduje usprkos najosnoviji- i ``najracionalniji-`` -etodolo2ki- pravili-a. Lekcija je jasna: ne postoji ni jedan jedini ar"u-ent koji 0i -o"ao da 0ude upotrije0ljen u prilo" ove izuzetne ulo"e koju nauka danas i"ra u dru2tvu. %auka je ucinila -no"o stvari, ali to su ucinile i dru"e ideolo"ije. %auka cesto protupa siste-aticno, ali tako cine i dru"e ideolo"ije >konsultujte sa-o zapisnike sa -no"i- doktrinarnih de0ata koje su se odi"rale unutar crkve? i, pored to"a, ne postoje neka opceva.eca pravila koja se po2tuju pod sviokolnosti-a. %e postoji ``naucna -etodolo"ija`` koja 0i se -o"la upotrije0iti da odvoji nauku od sve"a ostalo". $auka je samo je*na o* mnogih i*eologija koje pokrecu *ru(tvo, i treba *a bu*e tretirana kao takva >ovaj stav odnosi se cak i na najpro"resivnije i najvi2e dijalekticke o0lasti nauke?. 6ave konzekvence -o.e-o izvijesti iz ovo" rezultata7 %ajva.nija konzekvenca je to da je neophodno formalno o*vajanje *r"ave i nauke 0a2 u s-islu u ko-e sada postoji $or-alna podvojenost dr.ave i crkve. %auka -o.e da vr2i utjecaj na dru2tvo, ali sa-o u onoj -jeri u kojoj je to dozvoljeno 0ilo kojoj politickoj ili nekoj dru"oj "rupi za vr2enje pritiska na javnost. %aucnici -o"u 0iti konsultovani u vezi sa va.ni- projekti-a, ali krajnji sud -ora 0iti ostavljen de-okratski iza0ranisavjetodavni- tijeli-a. +va tijela ce se sastojati u"lavno- od laika. :a li ce laici 0iti sproo0ni da dodu do ispravno" suda7 To je sasvi- izvjesno, jer su ko-petencija,
ko-pliciranost i uspjeh nauke -no"e preuvelicani. &edno od iskustava koje -o.e da raz"ali u najvecoj -jeri jeste pro-atrati kako pravnik, koji je laik, -o.e da nade rupe u svjedocenju, tehnicko- svjedocenju najistaknutije" strucnjaka, i tako pripre-i porotu za njenu odluku. %auka nije zatvorena knji"a koja je razu-ljiva tek prolije "odina provedenih u naucno- trenin"u to je intelektualna disciplina koju -o.e da ispituje i kritizira 0ilo tko od zainteresiranih i koja iz"leda te2ka i du0oka jedino z0o" siste-atske ka-panje za-a"ljivanja koju vode -no"i naucnici >-ada, sretan sada -o"u da ka.e- ] ne svi?. :r.avni or"ani ne 0i tre0alo nikad da oklijevaju da od0ace sud naucnika kada i-aju razlo"a da tako protupe. Takvo od0acivanje ce povecati o0razovanje pu0like3 ucinit ce je sa-opouzdanijo-, a upravo to -o.e dovesti do po0olj2anja. /az-atrajuci povelik 2oviniza- naucno" esta0li2-enta, -o.e-o da ka.e-o: 2to vi2e a$era poput one vezane uz Lisenka, to 0olje >ono ce-u se -o.e pri"ovoriti u slucaju Lisenka nije uplitanje dr.ave, vec totalitaristicko uplitanje koje rade u0ija oponenta ne"o da naprosto zane-ari nje"ovo -i2ljenje?. Tri puta `ùra`` za kali$ornijske $unda-entaliste koji su uspjeli u to-e da se do"-atska $or-ulacija teorije evolucije ukloni iz ud.0enika i da se prikaz Postojanja uvrsti u njih. >4li ja zna- da 0i oni postali isto tako 2ovinisticki i totalitaristicki nastrojeni kao 2to su naucnici danas, sa-o kada 0i i- 0ila dana 2ansa da oni sa-i upravljaju dru2tvo-. deolo"ije su cudesne kada se upotre0ljavaju zajedno sa dru"i- ideolo"ija-a. +ne protaju dosadne i doktrinarne ci- njihove zaslu"e dovedu do uklanjanja njihovih oponenta.? <eduti-, najznacajnija pro-ena ce -orati da se do"odi na polju obra ovanja# %+)4)() O/raz ,anje i mi# /eklo 0i se da je svrha o0razovanja da uvede -lade u .ivot, a to znaci: u *ru(tvo u ko-e su rodeni i u fi icki univer um koji okru.uje to dru2tvo. <etoda o0razovanja cesto se sastoji u pripovijedanju neko" osnovnog mita# Taj -it dostupan je u razliciti- verzija-a. %ajsavr2enije verzije -o"u 0iti pripovjedane ritualo- provecenja koji ih cvrsto usaduje u svijest. Poznajuci takav -it, odrasla oso0a -o.e da o0jasni "otovo sve >ili se inace -o.e o0ratiti strucnjaci-a za detaljna o0ja2njenja?. +na je "ospodar prirode i dru2tva. +na ih razu-ije i zna kako da stupa u interakciju sa nji-a. <eduti-, ona nije gospo*ar mita koji vo*i njeno ra umijevanje# )C' Predsokratovci su stre-ili takvo- vi2e- "ospodarenju, pa "a deli-i,no i dosti"li. +ni nisu sa-o poku2avali da razu-iju svet# +ni su takoder poku2avali da razu-iju i sre*stva a ra umijevanje sveta, i tako protanu njihovi "ospodari. ;-esto da 0udu zadovoljni jedni- jedini- -ito-, oni su razvili -no"o -itova i na taj nacin u-anjili utjecaj koji do0ro ispricana prica vr2i na ljudsku svijest. So$isti su uveli jo2 -no"o dodatnih -etoda za u-anjivanje ovo" iznurujuce" e$ekta zani-ljivih, koherentnih, `è-pirijski adekvatnih``, itd. itd., prica. :osti"nuca ovih -islilaca nisu 0ila pravilno shvacena, a izvjesno je da se ona ni danas ne razu-iju. 6ada pripovijeda-o neki -it -i .eli-o da poveca-o verovatnost da ce se on razu-jeti >tj. da nece 0iti za"onetke oko 0ilo koje ta,ke to"a -ita?, da ce se u nje"a verovati, i da ce 0iti prihvacen# %ikakvu 2tetu -itu nece uciniti to 2to je suprotstavljen dru"i- -itovi-a: cak ni najodaniji >tj. najtotalitaristickiji? ucitelj u odredenoj verziji kr2canstva ne -o.e da sprijeci svoje ucenike da se upoznaju sa Budisti-a, &evreji-a i dru"i- ozlo"la2eni- ljudi-a. To je sasvirazlicito u slucaju nauke, ili racionaliz-a, "dje skoro potpuno do-iniraju vjernici. +d najvece" znacaja u ovo- slucaju jeste ojacati duhove -ladih, a ,,ojacati duhove -ladihg znaci ojacati ih protiv 0ilo koje" lako" prihvacanja o0uhvatnih stanovi2ta. +no 2to naje ovdje potre0no jeste o0razovanje koje cini ljude kriticnim, kontraKsugestivnim, a da ih ujedno ne onesproo0i da se prosvete razvijanju -a koje" pojedinacno" po"leda. 6ako ovaj cilj -o.e 0iti proti"nut7 +n -o.e 0iti proti"nut za2tito- o"ro-ne -a2tovitosti koju djeca projeduju i potpuni- razvijanje- duha kontradikcije koji postoji u nji-a. 8ledajuci u cjelini, djeca su
-no"o inteli"entnija ne"o njihovi ucitelji. +na pole.u utjecaju i odustaju od svoje inteli"encije zato 2to se nad nji-a vr2i nasilje, ili zato 2to njihovi ucite'ji vecinu njih osvajaju e-ocionalni- sredstvi-a. :jeca -o"u nauciti, razu-jeti i odvojeno vladati sa dva ili tri razlicita jezika >pod ,,djeco-g podrazu-ijeva- one koji su stari tri do pet "odina, a ne one od osa- "odina, sa koji-a je nedavno 0ilo eksperi-entiralo i koji se nisu pokazali 0a2 suvi2e do0ro3 za2to7 Fato 2to su vec u ranije- do0u 0ili upropa2teni nestrucnipoucavanje-?. %aravno, jezici -oraju 0iti predavani na -no"o zani-ljiviji nacin ne"o 2to se to o0icno cini. ; svi- jezici-a postoje izvanredni pisci koji su napisali izvrsne price a pocni-o na2e ucenje jezika sa nji-a, a ne sa ,,der Hund hat einen Scheanzg i slicnikoje2tarija-a. ;potre0ljavajuci price, -o.e-o takoder uvesti ,,naucnag o0ja2njenja, reci-o, o protanku sveta, i tako upoznati djecu i sa nauko-. 4li nauci ne s-ije 0iti dat nikakav pose0an polo.aj, izuzev ukazivanja na to da postoji -no2tvo ljudi koji vjeruju u nju. 6asnije ce price koje su 0ile ispricane 0iti dopunjene ,,razlozi-ag, "dje pod razlozi-a podrazu-ijeva- dalja o0ja2njenja kakva se nalaze u tradiciji kojoj prica pripada. Prirodno, postoja2e i kontra-razlozi. razlo"e i kontra-razlo"e ispricat ce strucnjaci u danio0lasti-a i tako ce -lada "eneracija 0iti upoznata sa svi- vrsta-a 0eseda i svi- tipovi-a propovjednika. +na se upoznaje sa nji-a, ona se upoznaje sa njihovi- prica-a, pa svaka oso0a -o.e sa-a da odluci koji- pute- da krene. Svako danas zna da ako protane naucnik -o.e steci -no"o novca i veliki u"led, a -o.da cak i %o0elovu na"radu, tako da ce -no"i protati naucnici. +ni ce protat i naucnici iako nisu ave*eni i*eologijom nauke3 oni ce biti naucnici ato (to su ucinili slobo*an i bor. 4li nije li -no"o vre-ena 0ilo iz"u0ljeno na nenaucne pred-ete i nece li to u-anjiti njihovu ko-petentnost jedno- kada protanu naucnici7 %e uop2eV Pro"res nauke, do0re nauke, zasniva se na ori"inalniideja-a i intelektualnoj slo0odi: nauku su cesto vukli naprijed autsajderi >sjetite se da su Bohr i !instein se0e s-atrali autsajderi-a?. %ece li -no"i ljudi uciniti po"re2an iz0or i zavr2iti u corsokaku7 To unekoliko zavisi od to"a 2to podrazu-ijevate pod ter-ino,,corsokakg. :anas je vecina naucnika li2ena ideja, puna straha, i us-jerena na produkovanje neko" 0eznacajno" rezultata tako da "a -o"u dodati poplavi tricavih clanaka koji sada konstituiraju ,,naucni pro"resg u -no"i- o0lasti-a. +si- to"a, 2to je va.nije7 )CB 5oditi .ivot koji ste sa-i iza0rali otvorenih ociju, ili provesti .ivot u nervoznipoku2aji-a da se iz0je"ne ono 2to neki ne 0a2 inteli"entni ljudi nazivaju ,,corsokaci-ag7 %ece li 0roj naucnika toliko opasti da na kraju nece 0iti niko" da vodi na2e dra"ocjene la0oratorije7 &a ne -isli- tako. 4ko je dana -o"ucnost iz0ora -no"i ljudi -o"u iza0rati nauku, jer nauka koju vode slo0odni ljudi iz"leda -no"o privlacnije ne"o dana2nja nauka koju vode ro0ovi, ro0ovi institucija i ro0ovi ,,razu-ag. Pa i ako 0ude privre-eno" po-anjkanja naucnika, situacija se -o.e popraviti razliciti- vrsta-a poticaja. %aravno, naucnici nece i"rati do-inantnu ulo"u u dru2tvu koje ja za-i2lja-. +ni ce i-ati vi2e ne"o protute.u u vracevi-a, svecenici-a ili astrolozi-a. Takva situacija je nepodno2ljiva za -no"e ljude, stare i -lade, desno ili lijevo orijentirane. Skoro svi vi i-ate cvrsto uvjerenje da je 0ar neka vrsta istine otkrivena, da -ora 0iti sacuvana, i da ce je -etoda poucavanja koji ja zastupa- i o0lik dru2tva koji 0rani- razvodniti, te na kraju dovesti do to"a da ona konacno nestane. 5i i-ate takvo cvrsto uvjerenje3 -no"i od vas -o.da cak i-aju razlo"e. !li ono o cemu morate vo*iti racuna jeste *a ne*ostatak *obrih kontraKra loga pre*stavlja re ultat povijesne slucajnosti3 on ne le.i u prirodi stvari. z"radite dru2tvo kakvo preporucuje- i ova "ledi2ta koja danas prezirete >i ne poznajuci ih, 0udite si"urni? vratice se u takvo- sjaju da cete -orati naporno da radite da 0iste zadr.ali va2e vlastite pozicije i verovatno cete 0iti potpuno ne-ocni da to ucinite. %e vjerujete -i7 Tada 0acite po"led u povijest. %aucna astrono-ija 0ila je cvrsto zasnovana na Ptolo-eju i 4ristotelu, koji spadaju -edu najvece u-ove u povijesti zapadne -isli Tko je o0orio njihov do0ro ar"u-entiran, e-pirijski adekvatan i precizno $or-uliran siste-7 Philolaos, ludi
pita"orejac iz vre-ena prije potopa. 6ako se desilo da je Philolaos -o"ao da napravi takav povratak na scenu7 Fato 2to je na2ao sproo0no" 0ranioca: #opernicusa. %aravno, vi -o.ete slijediti svoje intuicije kao 2to ja sledi- -oje. 4li ne za0oravite da su va2e intuicije rezultat va2e" ,,naucno"g trenin"a, "dje pod nauko- takoder podrazu-ijeva- i nauku 6arla <ar=a. <oj trenin", ili 0olje receno -oj ne-trenin", jeste >ne-?trenin" jedno" .urnaliste koji se interesira za cudne i 0izarne do"adaje. %a kraju, upitaj-o se nije li sasvi- neod"ovorno, u dana2njoj svjetskoj situaciji a kada -ilioni ljudi "laduju, dok su dru"i poro0ljeni, u"njeteni, i u ocajnoj 0ijedi tijela i duha a -isliti tako luksuzne -isli kao 2to su ove7 %ije li slo0oda iz0ora luksuz u takvi- okolnosti-a. %isu li neoz0iljnost i hu-or koje .elida vidi- ko-0inirane sa slo0odo- iz0ora isto tako luksuz pod oviokolnosti-a7 %e -ora-o li -i prekinuti sa takvi- sa-o-povladivanje- i *elati7 ;dru.iti se i *elati7 +vo je najva.nija pri-ed0a koja je danas postavljena protiv takvo" pristupa kakav ja preporucuje-. +na i-a o"ro-nu privlacnost, ona i-a privlacnost nese0icno" provecivanja. %ese0icno" provecivanja a ce-u7 Hajde da vidi-o7 <i tre0a da odustane-o od na2ih se0icnih sklonosti i proveti-o se oslo0adanju potlacenih. 4 2to su na2e se0icne sklonosti7 +ne su na2a .elja za -aksi-alno- slo0odo-i2ljenja u dru2tvu u ko-e .ivi-o sa*a, -aksi-alno- slo0odo- ne sa-o u apstraktnos-islu vec izra.eno- u prikladni- institucija-a i podesni- -etoda-a o0ucavanja. +va .elja za konkretno- intelektualno- i $izicko- slo0odo- u na2oj vlastitoj sredini tre0a zasada da 0ude ostavljena po strani. To pretpostavlja, na prvo- -estu, da 0or0a za takvu vrstu slo0ode nije na2 zadatak. To pretpostavlja da -i -o.e-o ispuniti na2 zadatak sa svije2cu koja je cvrsto zatvorena za neke alternative. To pretpostavlja da je ispravan nacin oslo0odenja dru"ih oduvijek 0io poznat i da je sve 2to je potre0no a pri-ijeniti "a. &a .ali- 2to ne -o"u da prihvati- takvu doktrinarnu sa-ouvjerenost u tako ekstre-no va.ni- stvari-a. :a li to znaci da -i uop2e ne -o.e-o da dela-o7 %e znaci. 4li to znaci da *ok *elamo moramo poku(avati *a reali iramo isto toliko one slobo*e koju sam ja preporucivao, tako *a na(e akcije mogu biti korigirane u svetlu i*eja koje *ose"emo *ok povecavamo na(u slobo*u. To ce nas 0ez su-nje usporiti, ali zar -i tre0a da jurne-o naprijed sa-o z0o" to"a 2to su na- neki ljudi rekli da su na2li o0ja2njenje za svu 0ijedu, i )CC odlican nacin da se izade iz nje7 Takoder, -i .e'i-o da oslo0odi-o ljude, ne da 0i ucinili da oni podle"nu novoj vrsti ropstva, vec *a im omogucimo *a reali iraju svoje vlastite "elje, -a koliko razlicite ove .elje -o"le 0iti od na2ih vlastitih. Fadrti i usko "rudi oslo0odioci ne -o"u to da ucine. 6ao po pravilu, oni u0rzo na-ecu ropstvo koje je jo2 "ore, zato 2to je siste-aticnije, od vr0o la0avo" ropstva koje su uklonili. 4 2to se tice hu-ora i neoz0iljnosti, -islida od"ovor tre0a da 0ude jasan. Fa2to neko .e'i da oslo0odi neko" dru"o"7 Si"urno ne z0o" neko" apstraktnog prei-ucstva slo0ode, vec zato 2to je to naj0olji put pre-a nesputano- razvitku, pa na taj nacin i prema sreci. <i .eli-o da oslo0odi-o ljude tako da oni mogu *a se smiju. :a li ce-o 0iti sproo0ni da to ucini-o ako s-o -i sa-i za0oravili kako se s-ije, i ako se -r2ti-o na one koji jo2 uvijek pa-te kako se to radi7 %ece-o li tada pro2iriti jednu dru"u 0olest, koja -o.e da se usporedi sa onokoju .eli-o da ukloni-o, 0olest puritanske zatucanosti7 %e-ojte da s-atrate da provecenost nece-u i hu-or ne -o"u da idu zajedno a Sokrat je izvrstan pri-er u prilo" suprotno- "ledi2tu. $ajte"i a*atak tra"i najlak(u ruku, inace njegovo ispunjenje nece vo*iti slobo*i vec tiraniji mnogo goroj nego (to je ona koju amjenjujemo# )CD %+)4)1) Li#era#ura '. Her-ann von Hel-holtz ,,>Ther den ;rsprun" und die Bedeutun" der "eo-etrischen 4=io-eg u knjizi oda0ranih Hel-holtzovih tekstova Schri$ten zur !rkenntnistheorie, Berlin, 5erla" von &ulius Sprin"er, '(B' >prijevod <arijan Bo0inac?. B. !rnst <ach ,,:ie lkono-ische %atur der physikalischen Forschun"g u <achovoj knjizi
Populor-eissenscha$tliche 5orlesun"en, Leipzi", &ohann 4-0rosius Barth, '(IC >prijevod <arijan Bo0inac?. C. Henri PoincarT ,,La Science est-elle arti$icielle7g u PoincarTovoj knjizi La valeur de la science, Pariz, Fla--arion, '(*I >prijevod Fdeslav :ukat?. D. Pierre :uhe- ,,La thTorie physibue et l[e=pTrienceg u S:uhe-ovoj knjizi La thTo[rie physibue: son o0jet et sa structure, Pariz, <arcel /ivipre, '('D >prijevod Fdeslav :ukat?. ). Philipp Frank ,,The #hain that Links Science eith Philosophyg u Frankovoj knjizi Philosophy o$ Science, Yestport, 8reeneood Press, '(*D >prijevod Fvjezdana :ukic?. A. Philipp Frank ,,The /upture o$ the #haing u Frankovoj knjizi Philosophy o$ Science, Yestport, 8reeneood Press3 '(*D >prijevod Fvjezdana :ukic?. *. &. &. #. S-art ,,Philosophy and Scienti$ic Plausi0ilityg u knjizi <ind, <atter, and <ethod, uredili P. 6. Feyera0end i 8. <a=eell, <inneapolis, ;niversity o$ <innesota Press, '(AA >preveo %even Sesardic?. G. /udol$ #arnap ,,The <ethodolo"ical #haracter o$ Theoretical #onceptsg u knjizi <innesota Studies in the Philosophy o$ Science vol. , uredili H. Fei"i i <. Scriven, <inne-. apolis, ;niversity o$ <innesota Press, '()A >prevela Fvjezda.na :ukiT?. (. #arl 8. He-pel ,,+n the ZStandard #onception[ o$ Scienti$ic Theoriesg u knjizi <innesota Studies in the Philosophy o$ Science vol. 5, uredili <. /adner i S. Yinokur, <inneapolis, ;niversity o$ <innesota Press, '(*I >preveo Fdeslay :ukat?. 'I. Her0ert Fei"i ,,The Z+rthodo=[ 5iee o$ Theories: /e-arks in :e$ense as eell as #ritibueg u knjizi <innesota Studies in the Philosophy o$ Science vol. 5, uredili <. /adner i S. Yinokur, <inneapolis, ;niversity o$ <innesota Press, '(*I >preveo 5iadan PeriîE?. ''. Hilary Putna- ,,Yhat Theories are notg u Putna-. -ovoj knjizi <athe-atics, <atter and <ethod >Philosophical Papers vol. ?, #a-0rid"e, #a-0rid"e ;niversity Press, '(*) >preveo Fdeslav :ukat?. 'B. 6arl /. Popper ,,The 4i- o$ Scienceg u Popperovoj knjizi +0jective 6noeled"e: an !volutionary 4pproach, +=$ord, #larendon Press, '(*C >preveo %even SesardiE?. 'C. -re Lakatos ,,History o$ Science and its /ational /econstructionsg u knjizi oda0ranih Lakatosevih tekstova The <ethodolo"y o$ Scienti$ic /esearch Pro"ra--es >Philosophical Papers vol. ?, uredili &. Yorrall i 8. #urrie, #a-0rid"e, #a-0rid"e ;niversity Press, '(*G >preveo %even SesardiE?. 'D. Tho-as S. 6uhn ,,Second Thou"hts on Paradi"-sg u 6uhnovoj knjizi The !ssential Tension, #hica"o i London, The ;niversity o$ #hica"o Press, '(** >preveo Fdeslav :ukat?. '). Larry Laudan ,,4 Pro0le--Solvin" 4pproach to Scienti$ic Pro"ressg u z0orniku tekstova Scienti$ic /evolutions, uredio . Hackin", +=$ord, +=$ord ;niversity Press, '(G' >preveo 5iadan PeriîT?. 'A. Paul Feyera0end ,,Hoe to :e$end Society 4"ainst Scienceg iz Tasopisa /adical Philosophy B, '(*) >preveo Svetoa zar SindeliE?. )C) LITERATURA; '. 4nderson, 4./., WFitch on #onsistencyX, u z0irci 1he )ogical 3nterprice, ed. 4llan /oss 4nderson, /uth Barcan <arcus i /.<. <artin, jale ;niversity Press, %ee Haven i London '(*). B. 4ristotel, Physics iz The Yorks o$ 4ristotel, izdao Y.:. /oss, London, +=$ord ;niversity Press 4nzen0acher, 4., 3infShrung in *ie Philosophie, Yien, '(G'. C. 4sbuith, P.:., 6y0ur" &r. H.!., Jurrent 0esearch in Philosophy of Science, !ast Lansin" <ich: Philosophy o$ Science 4ssociation, '(*(. D. 4yer, 4.&., )anguage, 1rhu an* )ogic, Pen"uin Books, Har-ondseort, <iddlese=,
!n"land, '(G*. ). Bacon, F.,Descriptio Nlobi ,ntellectualis >napisano verovatno 'A'B.? 5idi 1he Philosophical Eorks of /rancis Aacon, uredili !llis i Speddin", London 'G)*. A. Bear, 4., i WDa*a ] povijest jedne su0verzijeX, zdavacka knji.arnica 6arasu, <., Forana Stojanovica, Sr. 6arlovci, %ovi Sad, '((*. *. Bercic, B., $auka i istina T 0eali am i instrumentali am u filo ofiji nauke, Hrvatski kulturni do-, /ijeka, '((). G. Bercic, B., /ilo ofija Aeckog kruga, 6ruFak, Fa"re0, BIIB. (. Bochenski, &.<., Die eitgenUssischen Denkmeto*en, BB-C), <qnchen, '()D. 'I. Bolz-ann, L., WTheories as /epresentationsX, u :anto i <or"en0esser, '(AI. ''. Brid"-an, P.Y., 1he $ature of Physical 1heory, Princeton, '(CA. 'B. Brr"lie, L., "ovor na proslavi sto"odi2njice Poincareovo" rodenja >o0javljen u Oeuvers *e -enri Poincare, Paris: 8authier ] 5illars, 5ol. @ ?, '(A). 'C. #a-0ell, :.T., W!volutionary episte-olo"yX u P.4. Schlipp >ed.?, 1he Philosophy of &arl Popper, 1he )ibrary of )iving Philosophers, 5ol. ', DBC-DAC, La Salle: +pen #ourt pu0 #o., '(*D. 'D. #antor, 8., -is Mathematics an* Philosophy of the ,nfinite, Harvard ;niversity Press, #a-0rid"e <ass, '(*(. '). #arnap, /., )ogical /un*ations of Probability, #hica"o, '()I. 'A. #arnap, /., /ormal an* /actual Sciences, !rkenntnis, 5ol. ), u Fei"l i Brod0eck, '()C. '*. #arnap, /., VberMin*ung *er Methaphisic *urch logische !nalyse *er Sprache, !rkenntnis, 5ol. B, u 4yer, '()(. @W# #arnap, /., Philosophy an* )ogical Sinta4, 4-s Press, %ee jork, '(C). '(. #arnap, /., WThe Lo"ical Synta= o$ Lan"ua"e >Lo"ische Synta= der Sprache?X, prvo en"lesko izdanje '(C*, navedeno izdanje: /outled"e K 6e"an Paul, London, '(A*. u seriji 1he ,nternational )ibrary of Psychology, Philosophy an* Scientific Metho*# BI. #arnap, /., /un*ations of )ogic an* Mathematics, u %eurath, <orris i #arnap '(CG\)). B'. #arnap, /., 1he )ogical Structure of Eorl* X Pseu*oproblems in Philosophy, ;niversity o$ #ali$ornia Press, '(A*. BB. #artei"t, %., -oM the )aMs of Physics )ie, +=$ord, #lerendon Press, '(GC. BC. #hoen <.,i !n ,n*ru*icion to )ogic an* Scientific Metho*, >prijevod: Ovo* %a"el, !., u logiku i naucnu meto*u?, B 8F, Beo"rad, '(A). BD. :in"le, H., WThe nature o$ Scienti$ic PhilosophyX, procce*ings of the 0oyal Society of 3*ingburgh, '(D(. B). :uhe-, P., WFizikalna teorija i eksperi-entX, u %. Sesardica, '(GD. BA. :uhe-, P., Syst2me *u Mon*e, Paris, Her-ann et $ils, '('C. B*. !ddin"ton, 4.S., 1he Mathematical 1heory of 0elativity, #a-0rid"e, !n"land, '(BD. BG. !ddin"ton, 4.S., )a natura *el mon*o fisico, Bari, '(C). )CA B(. !instein, 4., On the metho*s of 1heoretical Pysics, Her0ert Spencer predavanje, odr.ano u +=$ordu '(CC, pre2ta-pano u WThe Yorld as See tX, Toronto, 8eor"e <cleod Ltd., '(CD. CI. !ein", 4.#., W<echanical and Telelo"ical #ausationX, !ristotelian Society, :odatak sv. 'D, '(C). C'. Feyera0end, P., Science in a /ree Society, London, 5erso !ditions, '(*G. CB. Feyera0end, P., Protiv meto*e, 5. <asle2a, Sarajevo, '(G*. 77# Feyera0end, P., $auka kao umjetnost, <atica srpska, %ovi Sad, '((D. CD. Fichte, &.8., O*abrane filo ofske rasprave, 6ultura, Fa"re0, '()A. C). Fine, 4., W;nnatural 4ttitude: /ealist and nstru-entalist 4ttach-ants to ScienceX, Min*, vol. @#5 0r.C*G, '(GA. CA. Frank, Ph., /un*ations of )ogic an* Mathematics, u %eurath, <orris i #arnap,
'(CG\)). C*. Frassen, 5., 1he Scientific ,mage, +=$ord, #larendon, '(GI. CG. Funtoeicz, S.+. i WThree Types o$ /isk 4sses-ent and the !-er"ence o$ /avetz, &./., Prot-%or-al ScienceX, u S. 6ri-sky i :. 8oldin", izd. Social 1heories of 0isk, Yestport, #onnecticut: Prae"er, '((B. C(. 8alilei, 8., ,, saggiatore, iz Prose Scelete 8ly-our, #., 1heory an* 3vi*ence, Princeton, Princeto- ;niversity Press, '(GI. DI. 8oodstein, /.L., WLan"ua"e and !=perienceX, u :anto i <or"en0esser, '(AI. D'. 8rice, H.P. i W n :e$ence o$ a :o"-aX, The Philosophical /eviee Straeson, P.F., A), u Faa0eh, 6le-ke: &aco0son, '(*D. DB. 8urvitch, 8., )es ten*ances *e la philosophie alleman*e, '), Paris, '(D(. DC. Hachin", &., W!=peri-entation and Scienti$ic /ealis-X, u Leplin '(GD. DD. Hada-ard, &., WLòuvre -athT-atibue de PoincarTX, !cta Mathematica 7W, '(B'. 89# Hanson, %./., WPatterns o$ :iscovery: 4n nbuiry into the #onceptual Foundations o$ ScienceX, #a-0rid"e ;niversity Press, #a-0rid"e, '(*B. DA. Hertz, H., 1he Principles of Mechanics, London, 'G((. >pre2ta-pano u %ee jorku, '()A.? D*. Ho0son, !.Y., 1he Domain of $atural Science, London, '(BC. DG. Holton, 8., 1he !*vancement of Science an* ,ts Aur*ens, #a-0rid"e ;niversity Press, '(GA. D(. Holton, 8., 1hematic Origins of Scientific 1hought, #a-0rid"e ;niversity Press, '(*C. )I. Hooker, #.4., ! 0ealistic 1heory of Science, %ee jork: State ;niversity o$ %.j. Press, '(G*. )'. Houston, Y.5., W:escription o$ the Phisical YorldX, u Fo"", '()B. )B. Hu-e, :., ,stra"ivanje o lju*skom ra umu, %aprijed, Fa"re0, '(GG. )C. Hu-e, :., ! 1reatise of -uman $ature, London, '*C(. )D. &a-es, Y., P0!NM!1,SM an* four essays from 1he Meaning of 1ruth, #levenland, 4 <eridian Book, '(A). )). &ohnson-Laird, P.%. W4 theoretical analysis o$ insi"ht into a reasonin" taskX, >u Yason, P.#., Thinkin"-/eadin"s in #o"nitive Science?, London, %ee jork: #a-0rid"e ;niversity Press, '(**. )A. &ohnson, Y.!., )ogic, sv.', #a-0rid"e, !n"land, '(B'. )*. 6ant, ., Prolegomena a svaku bu*ucu metafi iku, u :vije rasprave, <atica Hrvatska, Fa"re0, '()C. )G. 6ant ., &ritika cistog uma, %akladni zavod <atice hrvatske, Fa"re0, '(GD. )(. 6ant, ., ,*ee u einer allgemeinen Neschichte in MeltbSrglicher !bsicht, 6ant`s Yerke, Bd. 5 , Berlin, '('B. )C* AI. 6eseani, 8.H., W+ri"in and #oncept o$ /elativityX > ?, Aritissh Iournal for the Philosophy of Science @9, '(A) a. A'. 6eseani, 8.H., W+ri"in and #oncept o$ /elativityX > ?, Aritish Iournal for the Philosophy of Science @:, '(A) 0. AB. 6neale, Y., W8ottlo0 Fre"e and <athe-atical Lo"icX u 1he 0evolution in Philosophy, ed. 4.&. 4yer et. al., London-%ee jork, '()A. AC. 6ripke, S., W s there a Pro0le- a0out Su0stituional suanti$icationX, clanak o0javljen u z0irci 1ruth an* Meaning ed. 8areth !vans i &ohn <cdoeell, #lerendon Press, +=$ord, '(*A. AD. 6uhn, T., WThe Structure o$ Scienti$ic /evolutionsX, u ,nternational 3ncyclope*ia of Onifie* Science, The ;niversity o$ #hica"o Press, '(*I. A). 6uhn, T., Struktura naucnih revolucija, %olit, Beo"rad, '(*D. AA. 6uhn, T., &ritik *er reinen .ernunf, Ha-0ur", '(*'. >preveo: 5iktor Sonnen$eld,
Fa"re0, '(GD. 4. @5 ? A*. 6utle2a,S., Priro*no T filo ofijski pojmovi 0u*era Ao(kovica, Hrvatsko $ilozo$sko dru2tvo, Fa"re0, '((D. AG. Lakatos ., WFalsi$ication and the <ethodolo"y o$ Scienti$ic /esearch Pro"ra--esX u &ourany, I# >ur#? Scientific &noMle*ge T Aasis ,suues in the Philosophy of Science, Bel-ont, #ali$ornia: Yadseort '(G*. A(. Laudan, L., Science an* .alues, ;niversity o$ #ali$ornia Press, '(GD. *I. Leh-ann, 8., ,# &ants gesammelte Schriften, 4kade-ie ] 4us"a0e, Bd. @@ u Bd. @@ , hrs". von 4. Buchenau '(CA\CG. *'. Lelas, S., Promi(ljanje nauke, Hrvatsko $ilozo$sko dru2tvo, Fa"re0, '((I. *B. Lelas, S. i 5ukelja, T., /ilo ofija nauke, Nkolska knji"a, za"re0, '((A. *C. Le /oy, !., WScience et philosophieX, 0evue *e m2taphysiYue et *u mon*e, 'G((. *D. Locke, &., !n 3ssay Joncerning -uman On*erstan*ing, London 'A(I. *). <acan, ., Eittgensteinova teorija nacenja, Hrvatsko $ilozo$sko dru2tvo, Fa"re0, '((A. *A. <acan, ., /ilo ofija sa naje, Bi0lioteka ] Filozo$ski niz, Fa"re0 '((*. **. <ach, !., 3konomicna priro*a fi ikalnog istra"ivanja, Filozo$ija nauke, priredio %. Sesardic, '(GD. *G. <aturana, <./. i 5arele, P.&., !utopoesis an* Jognition, :odrecht: :. /eidel, '(GI. *(. <ill, &.S., ! System of )ogic, Lon"-ans 8reen, London, 'GGA. GI. <oore, 8.!., WThe /e$utation o$ dealis-X, u sa0rani- Philosofical Stu*ies, London, '(BB. G'. %a"el, !., WThe Strukture o$ ScienceX, Problems in the )ogic of scientific e4planation, Harcourt, Brace Yorld, inc. %ee jork Burlin"a-e #opyri"ht '(A'. GB. %eurath, +. K 3rkenntnis ,,, '(CB\CC i /. #arnap, testability an* Meaning, #arnap, /., Philosophy o$ Science,C, '(CA. GC. %eeton, ., Optika, knji"a , po"lavlje , '()C. GD. +`8or-an, F.P., WPoincarT`s #onventionalis- o$ 4pplied 8eo-etryX, Stu*ies in -istory an* Philosophy of Science W, '(**. G). Perrin, &., !tomi, : F &u"oslavije, Beo"rad, '(DA. GA. Petrovic, 8., Suvremena filo ofija, Nkolska knji"a, Fa"re0, '(*(. G*. Petrovic, 8., WLo"ika i -ate-atikaX, z0irka /ilo ofija i marksi am, %aprijed, Fa"re0, '(*A. GG. PoincarT, H., $auka i hipote a, Fa"re0: 8lo0us, '(G(. G(. PoincarT, H., Science et M2tho*e, Paris: Fla--arion, '(IG. (I. PoincarT, H., )a valeur *e la science, Paris: Fla--arion, '(*I. ('. PoincarT, H., Derni2res Pes2es, Paris: Fla--arion, '('B. )CG (B. Pol2ek, :., Poku(aji i pogre(ke, filo ofija &arla Poppera, Hrvatsko $ilozo$sko dru2tvo, Fa"re0, '((A. (C. Popper, 6./., Jonjectures an* 0efutationsD 1he NroMth of Scientific &noMle*ge, /outled"e K 6e"an Paul, London '(G(. (D. Popper, 6./., )ogika naucnog otkrica, %olit, Beo"rad, '(*C. (). Popper, 6./., 0ealism an* the tim of Science, >ur.? Bartley, Y.Y., London, <el0ourne Sydney: Hutchinson, '(GC. (A. Popper, 6./., 1he Myth of the /rameMorkD ,n *efence of Science an* 0ationality, ured. <.4. %oturno /outled"e, London, '((D. (*. suine, Y.5.+., 0ijec i pre*met, 6ruFak, Fa"re0, '(((. (G. suine, Y.5.+., WTeo do"-as o$ !-piricis-X, Philosophical /eviee AI, u Fa0eeh, 6le-ke, &aco0son, '(*D. ((. suine, Y.5.+., W!piste-olo"y %aturalizedX, ; 4kten des @ 5 nternationales
6on"ress $qr Philosophie, Yien: Hencher, '(AG. 'II. /adnitzky, 8., Jonteporary Schoole of Metascience, 8lte0or": 4kade-i ] $orla"et, '(*I. 'I'. /ankine, Y.&.<., Miscellaneous Scientific Paper, 'GG'. 'IB. /eichen0ach, H., $omological Statements an* !*missible Operations, 4-sterda-, '()D. 'IC. /eichen0ach, H., 1he 0eise of Scientific Philosophy, >Berkley and Los 4n"eles '()'.? %olit, Beo"rad '(AD. 'ID. /eichen0ach, H., W!=perience and PredictionX, 1he Oniversity of Jhicago Press, '(*A. 'I). /escher, %., 1ropics in Philosophical )ogic, :. /eidel Pu0lishin" #o-pany, :odrecht, '(AG. 'IA. /orty, /., JonseYuences of Para*igmatism, Bri"hton: The Harvester Press, '(GB. 'I*. /ussell, B., ,ntro*uction to Mathematical Philosophy, London, '('(. 'IG. /ussell, B., Dialectica, Fqrich, 5ol. 'D, '(AI. 'I(. /ussell, B., !n ,nYuiry into Meaning an* 1ruth, 8eor"e 4llen and ;nein Ltd., London, '(DI. ''I. /ussell, B., Philosophical 3ssays, 4llen K ;nein, London, '(*A. '''. /ussell, B., Problemi filo ofije, %olit, Beo"rad, '(GI. ''B. /ussell, B., WThe /elation o$ sense ] :ata to PhysicsX, u Danto i Morgenbesser, '(AD. ''C. /ussell, B., -istory of Eestern Philosophy, prijevod: 6ultura, Beo"rad, '(AB. ''D. Sal-on, #.Y., WYhy 4sk hYhy7gX, u 6ourany, '(*G. ''). Schlick, <., W s There a Factual a Priori7X, Yissenscha$tlicher &ahres0ericht der Philosophischen 8essellscha$t an der ;niversitot zu Yien $qr das 5erensjahr, u Fei"l i Sellars, '(D(. ''A. Sellars, Y.F., Science, Perception an* 0eality, London, /outled"e, '(AC. ''*. Sesardic, %., /ilo ofija nauke, %olit, Beo"rad, '(GG. >iz0or tekstova? Shi-ony, 4., WPerception $ro- evolutionary point o$ vieeX, Iournal of Philosophy :W, 9;@K9W7, '(*'. ''G. S-art, &.&., Our Place in the Oniverse, +=$ord, Blackeell, '(G(. ''(. Supek, ., /ilo ofija, nauka i humani am, Nkolska knji"a, Fa"re0, '((). 'BI. Narcevic, 4., W%auka, covjek i slo0odno dru2tvo ] Feyera0endova teorija nauke i kritika zapadno" racionaliz-aX, po"ovor u P. Feyera0end: Protiv meto*e, 5. <asle2a, Sarajevo, '(G*. 'B'. Nvo0, 8., /regeD Pojmovno pismo, %aprijed, Fa"re0, '((B. )C( 'BB. Toretti, /., Philosophy of Neometry from 0iemann to Poincar2, :odrecht: /iedel, '(*G. 'BC. ;le, 4., So*obne teorije nauke, %au,no in pu0licisticno sredi2ce, Lju0ljana, '((B. 'BD. ;le, 4., 'nanje, nauka in stvarnost, %au,no in pu0licisticno sredi2ce, Lju0ljana, '((A. 'B). 5ein0er", S., Snovi o konacnoj teoriji, zdavacki atelje Polaris, Bei"rad, '(**. 'BA. 5oll-er, 8., 3volutionare 3rkenntnistheurie, Stutt"art, '(GC. 'B*. 5oll-er, 8., W<esocos- and o0jective knoeled"eX u Yuketits, '(GD. 'BG. Yeischedel, Y., ,# &ants Eerke in sechs AZn*en, Bd. 5, nsel ] 5erla", Frank$urt ] :ar-stadt, '()*. 'B(. Yhite, <., 1he !nalitic an* the SyntheticD an Ontenable Dualism, u Linski, '()B. 'CI. Yhitehead, 4.%., Science an* the Mo*ern Eorl*, The -ac-illian #o-pany, %ee jork, '(B).
'C'. Yhitehead, 4.%. i /ussel B., Principia Mathematica, +=$ord, '(IG. 'CB. Yittaker, ! -istory of the 1heories of !ether an* 3lectricity, London: Tho-as %elson K Sons, '()C. 'CC. Yitt"enstein, L., 1ractatus )ogico T Philosophicus, 5eselin <asle2a-Svjetlost, Sarajevo, '(G*. 'CD. Yitt"enstein, L., /ilo ofska istra"ivanja, %olit, Beo"rad, '(A(. 'C). Yuketits, F.<., Joncepts an* !pproaches in 3volutionary 3pistemology, :odrecht: :. /eidel, '(GD. 4. %4;64 F L+F+F &4 A) <) Ejer0 =Fil z fija i nauka=0 !#r) +3*+40 %>>*%>%) i %>1) 4ko 0is-o pri2li $ilozo$iji sa oni- -erili-a sa koji-a prilazi-o astrono-iji ili 0otanici, te2ko da 0is-o je -o"li nazvati nauko-. Filozo$i i-aju svoje teorije, ali i- te teorije ne o-o"u1avaju predvitanja3 one se ne -o"u ni dokazati ni opovr"nuti iskustvo-, kao 2to je to slu,aj sa nau,niteorija-a. :odu2e, -o.ete -i od"ovoriti da stvar ni iz0liza ne stoji tako u svi- o0lasti-a nauke. Paleontolo"ija se ne 0avi predvitanji-a3 ,istoj -ate-atici nije potre0no iskustvo. 4li, -ada iskazi istorijskih nauka ne li,e na predvitanja, njih je, u svako- slu,aju, -o"u1e e-pirijski proveriti. , -ada se teore-e ,iste -ate-atike ne -o"u opovr"nuti po-s-atranje-, one se u potpunosti -o"u proveriti priznati- -etoda-a do-kazivanja. Postoje op2teprihva1ene -etode po-o1u kojih odretuje-o da li je teore-a ta,na ili po"re2na. 4li recite, "de 1ete u $ilozo$iji na1i sli,ne -etode7 Se- ako ne u $or-alnoj lo"ici, koja je sasvi- 0liska -ate-atici. :anas je -etu nji-a te2ko povu1i odse,nu "ranicu. Sd- proces pretvaranja lo"ike u nauku otutuje lo"iku od $ilozo$ije. Filozo$i su na2li pri-enu $or-alnoj lo"ici: oni pri0e"avaju deduktivni- ar"u-enti-a, a ponekad se koriste lo"i,ki- si-0oliz-oi nje"ovo- ekono-i,no21u i ta,no21u. 4li, svoje pre-ise, na osnovu kojih "rade zaklju,ke, stavove >predlo.enjija?, koje i- lo"i,ki $or-aliza- po-a.e da jasnije $or-uli2u, $ilozo$i nikako ne crpu iz $or-alne lo"ike. stine koje se -o"u dokazati po-o1u $or-alne lo"ike nisu $ilozo$ske. For-alna lo"ika nije prva nauka koja je 0ila od"ajena pod okrilje- $i-lozo$ije, a zati- se potpuno e-ancipovala. ; seda-naesto- veku ti- pute- je po2la $izika, u devetnaesto-_u_0iolo"ija, a sasvinedavno i psiholo"ija je izrazila svoju .elju da stekne nezavisnost. Poslednji slu,aj je naro,ito zani--ljiv z0o" to"a 2to je vlast $ilozo$ije nad psiholo"ijo- 0ila naro,ito jaka. Lok i nje"ovi sled0enici hteli su da u prou,avanju -i2ljenja proti"nu ono 2to je proti"ao %&utn u izu,avanju ne.ive prirode. Hju- se uzdao u to da se ,ak i -oralna $ilozo$ija -o.e postaviti na nau,nu osnovu. To"a su se shvatanja dr.ali utilitaristi, a u poslednje vre-e i pra"-atisti. &o2 nije 0ilo takvo" perioda u istoriji u ko-e se $ilozo$i ne 0i interesovali za sve -o"u1e vidove saznajne delatnosti >-ind?_u_za opa.anje, -i2ljenje, -ani$esta-ciju volje >voljeizjavljenjije?_i u_ svi- -o"u1i- sa nji- povezani- ideja-a. ;zet sd- po se0i, poja- saznanja >-ind? 0io je do sada o-iljeni pred-et $ilozo$skih ispitivanja. Pri sveto-, $ilozo$ija nije nauka o saznanju. Filozo$, za raz-liku od psiholo"a, ne poku2ava da o0jasni kako ljudi -isle i ose1aju. +n ne postavlja teorije o ,ovekovo- pona2anju koje 0i se -o"le proveriti isku-stvo-. +n -o.e da ispituje -isaone tvorevine >-ental concepts?, ali se nji-a pose0no ne koristi. +ne za nje"a nisu oruta proizvodnje. ta ,injenica 2to $ilozo$ija poklanja tako -no"o pa.nje ono-e 2to se ponekad naziva $ilo-zo$ijo- duha >-ind?, -o.e se deli-i,no o0jasniti ti-e 2to u tu o0last jo2 nije prodrla uska specijalizacija. Psiholo"ija je jo2 uvek dosta -lada nauka. +na je ve1 po,ela da iz"ratuje svoju stru,nu ter-inolo"iju, ali jo2 uvek -ora da se u znatnoj -eri slu.i poj-ovi-a o0i,no" jezika. 4 poj-ovi-a te vrste $ilozo$ potpuno -o.e operisati i s-atrati se ovla21eni- >vprave? da se nji-a 0avi. 4li, nauka tre0a sa-o da iz"radi svoj sopstveni jezik, kako 0i je $ilozo$i, po ustaljenoj tradiciji, ostavili na -iru. Sve se to -o.e shvatiti, ali je te2ko opravdati, polaze1i sa-o od prak-ti,ne nu.nosti. Takva upotre0a ter-ind koja rata $ilozo$ski pro0le-, sre-1e se u 0ilo kojoj jezi,koj o0lasti. Fadatak $ilozo$a je da otkrije
strukturu teorije, da u njoj razlikuje lo"i,ka svojstva od e-pirijskih, da odredi ili eks-plicitno uka.e na one poj-ove koji-a se ona slu.i i da podvr"ne te poj-ove kriti,koj analizi. Sve to je potre0no ne sa-o $izici ne"o i 0ilo kojoj dru"oj nauci. 6ao pri-er -o.e da prolu.i tu-a,enje kvantne teorije. 4li se te2ko1a onda sastoji u to-e 2to ne -o.e-o u potpunosti odvojiti zadatak tu-a,enja teorije od zadatka njene pri-ene. Lo"i,ka razlika ovde je o,i"ledna: iskaz u ko-e se teorijski ter-ini sa-o po-inju pripada druk,ije- lo"i,ko- nivou od iskaza u ko-e se oni pri-enjuju. 4li, ako je tako, onda o0e te $unkcije -o"u postojati nezavisno jedna od dru"e, upravo onako kao 2to kriti,ar postoji nezavisno od u-etnika. ;-etnik -o.e 0iti lo2 kriti,ar svojih sopstvenih dela, a kriti,aru nije neophodno da u-e da pi2e. %aravno, u-etnik nije du.an da 0ude do0ar kriti,ar, kao 2to i-a -no"o nau,nika-prakti,ara, ,ije $ilozo$iranje povodo- svo"a pred-eta o0iluje naivno21u i z0rkano21u3 ali, o,i-"ledno, kriti,ar ipak -ora 0iti po-alo u-etnik. Oovek koji ne proeduje is-kustvo u pri-eni nau,nih teorija, te2ko da ih -o.e autoritativno tu-a,iti. F0o" to"a, 0ilo koje dosti"nu1e, na pri-er u o0lasti $ilozo$ije $izike, -o-ra da potekne od sa-ih $izi,ara. /ezultat sve"a to"a je da, ako se o0last $ilozo$ske aktivnosti o"rani,i okviri-a $ilozo$ije nauke, onda se $ilozo$ija te2ko -o.e s-atrati sa-o-stalno- disciplino-. %&ene kriti,ko-rasvetljava,ke $unkcije 0ilo 0i 0olje ustupiti nauka-a, po2to je to proao specijalista, a ne onih koji se 0ave op-2tiji- pitanji-a. 4li, to 0i zna,ilo priznati da rad $ilozo$a i-a ,isto analiti,ki karakter. 4li, zar $ilozo$ ne 0i -o"ao da o0avlja stvarala,kiji rad7 ; skladu sa staro- tradicijo- $ilozo$i prou,avaju sa-o osnovne principe. <o.da 0i danas $ilozo$ija -o"la da pru.i 0ilo kakvo celovito u,enje, koje 0i prolu.ilo kao op2ta osnova specijalni- nauka-a, da $or-uli2e niz stavova koji 0i u najop2tije- o0liku opisivali prirodne pojave7 Poku2aji te vrste preduzi-ani su vrlo ,esto, ali se njihov osnovni nedostatak neiz0e.no sastojao u to-e 2to su iskazi, koji-a se ti poku2aji zavr2avaju, 0ili li2eni $akti,ko"a sadr.aja. >...? ... 4li, ako je o0ele.je $ilozo$ske teorije u to-e 2to se ona ne -o.e e-pirijski proveriti >kao 2to je to -o"u1e kada je re, o nau,noj teoriji?, onda ona ne -o.e ispunjavati onu $unkciju koju ostvaruje nau,na teorija. Pa ipak, jedna od 0itnih razlika iz-etu $ilozo$ije i 0ilo koje prirodne nauke stvarno se sastoji u to-e 2to $ilozo$ija postavlja op2tija pitanja od njih. %ikako nije re, o to-e da ona poku2ava da pru.i op2tiju sliku sveta, ve1 o to-e 2to nju zani-aju neki veo-a op2ti pro0le-i koji se nikako ne o"rani,avaju na neku odretenu o0last nau,no" istra.ivanja. 6ao izvrstan pri-er za to -o.e da prolu.i pro0le- indukcije, koji stoji u vezi sa svako- vrsto- rasutivanja o ,injenica-a. /azli,ite su osnove na koji-a po,ivaju e-pirijske teorije: istori,ar druk,ije o0ratuje ,injenice svoje nauke ne"o psihoanaliti,ar ili $izi,ar. 4li, nji-a je zajedni,ko to 2to u svoji- rasutivanji-a prelaze okvire pre-isa. Faklju,ci do kojih oni dolaze $or-al-no nije -o"u1e izvesti iz podataka iz kojih su izvedeni. Pro0le- indukcije i nastaje iz pitanja o to-e kako o0jasniti tu ,injenicu. Tre0a pri-etiti da taj pro0le- nipo2to ne uzne-irava nau,nike. Fizi,ar -o.e da prou-nja u rezultate eksperi-enta koji se ne sla.u sa op2teusvojeni- teorija-a3 psiholo" -o.e da prou-nja da je iskaz 0olesnika o sopstveno- pona2anju potpuno iskren3 istori,ar -o.e da -isli da jedan od pisanih izvora nije pouzdan. 4li, u takvislu,ajevi-a, nasuprot lo2i- ili su-njivi- dokazi-a, uvek stoje do0ri. Postoje odretene nor-e sa koji-a prilazi-o ocenjivanju dokaza u svi- o0lasti-a i, ako ih dokazi zadovoljavaju, -i usvaja-o, u naj-anju ruku unapred, one zaklju,ke koji su na nji-a iz"rateni. Fizi,aru nikada ne 0i palo na pa-et da se sa nepoverenje- odnosi pre-a nekoj teoriji sa-o na osnovu to"a 2to je svako rasutivanje zasnovano na eks-peri-entu su-njivo, sa "ledi2ta lo"ike, ve1 zato 2to je u eksperi-enti-a na koje se ona oslanjala u,injena "re2ka ili zato 2to ona protivre,i dru"i- teorija-a koje su neuporedivo u0edljivije potkrepljene dokazi-a. Sa pro0le-o- indukcije ne-a nikakve veze ,injenica da se sa uo0i,ajeni- standardo- sla.u ili ne sla.u 0ilo kakva konkretna svedo,anstva. +na za-hteva opravdanje za svaki o0lik ne-de-onstrativno" rasutivanja i sa-i- ti- stavlja u pitanje i uo0i,ajene standarde. %e-a su-nje da upravo skepti,ka strana ovo"a pro0le-a od0ija nau,nike od nje"a. +ni 0i se odnosili pre-a nje-u sasvi- druk,ije kada 0i i- 0ili predlo.eni 0olji kriteriju-i dokazivanja, pouzdaniji
na,in da se lo2e teo-rije razlikuju od do0rih. 4li, ako to 0olje, do ,e"a su oni u stanju da dotu sada, 0ude izazivalo isti skepticiza-, oni 1e onda, prirodno, s-atrati ovaj pro-0le- ,isto akade-ski-. &edina korist koju oni -o"u izvu1i iz re2enja to"a pro0le-a 0i1e zvani,na dozvola da se 0ave oni- ,i-e se oni i 0ez to"a 0ave. 4li, sve to nikako ne zna,i da taj pro0le- ne-a nikakav zna,aj. Filo-zo$ska pitanja vrlo ,esto i-aju akade-ski karakter, -akar i zato 2to njihovo re2enje ni2ta ne -enja u na2e- prakti,no- pona2anju. ,ak ako nis-o sklo-ni da se odrekne-o na2ih u0etenja niti da ih -odi$ikuje-o, nas ipak, iz ,i-sto $ilozo$skih razlo"a, veo-a uz0utuje pitanje o njihovoj vrednosti >sosto-janjiji?. 4 dovoljno je da sa-o jedanput oseti-o uz0utenje povodo- to"a, pa da vi2e ne -o.e-o da "a se oslo0odi-o. pitanje kako da ukloni-o tu te2ko1u protaje za nas, na intelektualno- planu, najva.nije. >...? ... /ad $ilozo$a i-a takote i kriti,ki karakter, jer ,ak ni osnovni na2i poj-ovi nisu sveti, i -i -o.e-o predlo.iti na,in njihove pro-ene. Sto"a -i s-atra-o da i $ilozo$ija -o.e da u izvesnopo"ledu doprinose iz-eni sveta, naravno, ne -aterijalno_u_to tre0a prepustiti nauci_u_ve1 $or-alno, preuretuju1i strukturu jezika. ; to- s-islu ona -o.e po-o1i da se odredi koje ,injenice -o"u postojati u svetu. Ajn?#ajn @ Infeld0 <volu"ija fizike9 !#r) )1-)2. /ezultati nau,no" istra.ivanja vrlo ,esto izazivaju pro-enu u $ilozo$-sko- "ledanju na pro0le-e, koja se 2iri daleko izvan o"rani,ene o0lasti nauke. Nta je cilj nauke7 Nta se zahteva od teorije koja poku2ava da opi2e prirodu7 +va pitanja, -ada prelaze okvire $izike, tesno su vezana za nju, po2to nauka predstavlja "ratu iz koje ona ni,u. Filozo$ska istra.ivanja -o-raju 0iti zasnovana na nau,ni- rezultati-a. <etuti-, kada se o0razuju i 2i-roko prihvate, ona vrlo ,esto uti,u na dalji razvitak nau,ne -isli ukazuju1i na jedan iz-etu -no"ih puteva napredovanja. ;spe2na po0una protiv usvojeno" "ledi2ta dovodi do neo,ekivano" i potpuno druk,ije" razvitka, protaju1i iz-vor novih $ilozo$skih stanovi2ta. +ve pri-ed0e ne-inovno zvu,e neodre-teno i 0esciljno dok se ne ilustruju pri-eri-a uzeti- iz istorije $izike. <i 1e-o ovde poku2ati da opi2e-o prve $ilozo$ske ideje o cilju nauke. +ve ideje su jako uticale na razvitak $izike skoro do pre sto "odina, kada su napu2tene pod uticaje- novih svedo,anstava, novih ,injenica i teorija, koje su, sa svoje strane, o0razovale novu pozadinu za nauku. ; ,itavoj istoriji nauke, od "r,ke $ilozo$ije do -oderne $izike, stalno se poku2ava da se prividna slo.enost prirodnih pojavva svede na neke proste osnovne ideje i odnose. +vo je osnovni princip ,itave prirodne $ilozo$ije. +n je izra.en ,ak i u deli-a ato-ista. Pre dvadesettri veka :e-okrit je pisao:
Pre-a konvenciji, slatko je slatko, pre-a konvenciji, "orko je "orko, pre-a konvenciji, to-plo je toplo, pre-a konvenciji, hladno je hladno, pre-a konvenciji, 0oja je 0oja. 4li, u stvarnosti postoje ato-i i praznina. To jest, pretpostavlja se da su ,ulni o0jekti stvarni i uo0i,ajeno je s-atrati ih takvi-, ali u istini oni nisu stvarni. Stvarni su jedino ato-i i praznina.
+va ideja ne ostaje u anti,koj $ilozo$iji ni2ta vi2e do jedna in"eniozna tvorevina -a2te. Fakoni prirode koji povezuju uzastopne do"ataje 0ili su nepoznati 8rci-a. %auka koja povezuje teoriju i eksperi-ent stvarno je po,ela sa radovi-a 8alileja. <i s-o sledili po,etne niti koje vode ka zakoni-a kretanja. Fa dve stotine "odina nau,no" istra.ivanja, sila i -ate-rija 0ile su osnovni poj-ovi u svipoku2aji-a da se razu-e priroda. %e-o-"u1e je za-isliti jednu 0ez dru"e, zato 2to -aterija de-onstrira svoje proto-janje kao izvor sile svoji- dejstvo- na dru"u -ateriju. Ber#rand Ra!el0 Na"rt filozofije9 !#r) '>A) 4ko je ono 2to s-o do sada rekli ta,no, $ilozo$sko saznanje >knonjled"e? se ne razlikuje 0itno od nau,no" saznanja3 ne postoji nikakav specijalan izvor -udrosti koji je pristupa,an sa-o $ilozo$iji ali ne i nauci, niti se rezultati koje $ilozo$ija proti.e korenito razlikuju od rezultata proti"-nutih u nauci. Filozo$ija se od nauke razlikuje jedino ve1o- kriti,no21u i op2to21u. 4li, kada ka.e- da je $ilozo$ija kriti,ka, ja ne -islida ona poku2ava da kritikuje saznanje spolja, jer 0i to 0ilo ne-o"u1e: ja -isli- sa-o da ona ispituje razne delove ono"a 2to s-atra-o na2i- saznanje- kako 0i videla da li se ti delovi sla.u i da li
pri-enjena izvotenja -o"u izdr.ati 0ri.ljivo proveravanje. 6ritika kojoj se te.i nije ona koja, 0ez razlo"a, nastoji da od0aci, ve1 ona koja nepristrasno raz-atra svaki ko-ad ono"a 2to iz"leda kao saznanje i zadr.ava sve ono 2to i dalje iz"leda kao saznanje kada je to raz-atranje zavr2eno. <ora se dopustiti da preostaje izvesna opasnost od po"re2ke, po2to su ljudska 0i1a nesavr2ena. Filozo$ija -o.e s pravo- tvrditi da ona s-anjuje opasnost od po"re2ke i da u neki- slu,ajevi-a toliko s-anjuje opasnost da se ova -o.e prakti,no zane-ariti. ;,initi vi2e od ovo"a nije -o"u1e u svetu u ko-e se "re2ke -oraju javljati3 a vi2e od to"a nijedan o0azriv po0ornik $ilozo$ije ne 0i tvrdio da je proti"ao. Ber#rand Ra!el0 Pro1lemi filozofije0 !#r) &'+*&(&) Filozo$ija, kao i sva dru"a prou,avanja, te.i prvenstveno saznanju. Sa-znanje ko-e ona te.i je one vrste koja nauka-a daje jedinstvo i siste-, i koja proizlazi iz kriti,ko" ispitivanja osnova na2ih u0etenja, predrasuda i vero-vanja. 4li, ne -o.e se tvrditi da je $ilozo$ija i-ala preterano uspeha u svo-jipoku2aji-a da pru.i de$initivne od"ovore na svoja pitanja. 4ko pitate -ate-ati,ara, -ineralo"a, istori,ara ili 0ilo ko"a dru"o" ,oveka od nauke, do kojih je de$initivnih istina do2la njihova nauka, oni 1e od"ovarati sve dok ste voljni da ih slu2ate. 4li, ako isto pitanje postavite $ilozo$u, on 1e, ako je iskren, -orati da prizna da nje"ova prou,avanja nisu dovela do ta-kvih pozitivnih rezultata do kakvih su do2le dru"e nauke. stina je da se ovo delo- o0ja2njava ,injenico- da ,i- de$initivno saznanje o 0ilo kopred-e-tu protane -o"u1e, taj pred-et prestaje da se zove $ilozo$ijo- i protaje po-se0na nauka. Sva prou,avanja o ne0u, koja sada pripadaju astrono-iji, nekada su 0ila uklju,ena u $ilozo$iju3 %&utnovo veliko delo se zvalo 9<ate-ati,ki principi prirodne $ilozo$ije9. Sli,no to-e, prou,avanje ljudsko" duha, koje je, sve donedavno, 0ilo deo $ilozo$ije, sada se odvojilo od $ilozo$ije i postalo psiholo2ka nauka. Pre-a to-e, neodretenost >uncertainty? $ilozo$ije vi2e je prividna ne"o stvarna: ona pitanja na koja se ve1 -o"u dati de$i-nitivni od"ovori nalaze se u nauka-a, a sa-o ona na koja se za sada de-$initivan od"ovor ne -o.e dati, ,ine ostatak koji se zove $ilozo$ija. +vo je, -etuti-, sa-o deo istine u vezi sa neodreteno21u $ilozo$ije. -a -no"o pitanja_u_a -etu nji-a i takvih koja su od najdu0lje" interesa za na2 duhovni .ivot_u_koja, koliko -o.e-o da vidi-o, -oraju ostati nere2iva za ljudski razu-, se- ako nje"ove -o1i ne protanu sasvidru"a,ije" reda ne"o 2to su sada. -a li univerzu- neki jedinstven plan ili svrhu, ili je on slu,ajan skup ato-a7 :a li je svest stalni deo univerzu-a, 2to uliva nadu u neo"rani,eni razvitak -udrosti, ili je ona kratkotrajan do"ataj na jednoj -aloj planeti na kojoj .ivot na kraju -ora protati ne-o"u17 :a li su do0ro i zlo od zna,aja za univerzuili sa-o za ,oveka7 Takva pitanja postavlja $i-lozo$ija i razni $ilozo$i razli,ito od"ovaraju na njih. 4li se ,ini da se ne -o.e dokazati istinitost nijedno" od"ovora koji predla.e $ilozo$ija, 0ilo da se od"ovori -o"u na dru"i na,in otkriti ili ne -o"u. Pa ipak, -a kako ne-znatna 0ila nada da 1e se prona1i neki od"ovor, sastavni je deo zadatka $ilo-zo$ije da i dalje raz-atra takva pitanja, da u na-a 0udi svest o njihovo- zna,a-ju, da ispituje sve pristupe nji-a i da odr.ava u .ivotu onaj spekulativni in-teres za univerzu- ko"a -o.e u0iti na2e o"rani,avanje na de$initivno od-redljivo saznanje. . ri- Blik0 =BuduCn !# fil z fije=0 !#r) 14( @ 141) ... ; nauci stalno pri-e1uje-o da se pronalaze neo,ekivana zadovoljavaju-1a re2enja za velike pro0le-e i ne o,ajava-o kada ne -o.e-o jasno da shvati--o neku pojedinost u neko- nau,no- pitanju. 5eruje-o da 1e 0udu1i nau,nici 0iti sre1niji i da 1e otkriti ono 2to na-a nije po2lo za ruko-. ; ovo-e se, -etuti-, otkriva velika razlika iz-etu nauke i $ilozo$ije. %auka se prote-peno razvija... ; sa-oj nauci nesu-njivo postoji neka vrsta napretka, ali ako s-o potpuno po2teni, sli,no napredovanje ne -o.e se otkriti u $ilozo$iji. u dana2nje vre-e raspravlja se o isti- veliki- pitanji-a o koji-a se raspravljalo u do0a Platona. ako se za izvesno vre-e ,inilo kao da je neko pitanje kona,no re2eno, uskoro se isto pitanje opet postavlja i zahteva da 0u-de raspravljeno i raz-otreno. /ad $ilozo$a se odlikovao ti-e 2to je on uvek -orao da po,inje opet iz po,etka. +n nikada ni2ta ne prihvata zdravo za "o-tovo. +n ose1a da nijedno re2enje 0ilo ko" $ilozo$sko" pro0le-a nije iz-vesno niti dovoljno si"urno i on ose1a da, pristupaju1i
pro0le-u, -ora sve po,eti ispo,etka. Pre-a to-e, upravo ova razlika iz-etu nauke i $ilozo$ije ,ini nas veo-a skepti,ni- u po"ledu 0ilo kakvo" 0udu1e" napretka $ilozo-$ije. :odu2e, -o"li 0is-o verovati da 0i se vre-ena -o"la pro-eniti i da 0is-o -o.da -o"li prona1i istinski $ilozo$ski siste-. 4li, ova nada je uzaludna, jer -i -o.e-o utvrditi uzroke za2to $ilozo$ija nije uspela, i nije -o"la uspeti, da proizvede trajne nau,ne rezultate kakve je proizvela nauka. >...? :a od-ah ka.e- da ti uzroci ne le.e u te2ko1i pro0le-a koji-a se $ilozo$ija 0avi3 niti ih tre0a tra.iti u sla0osti i nesproo0nosti ljudsko" razu-a... Stvarni uzrok tre0a tra.iti u ,udno- nerazu-evanju i po"re2no- tu-a,enju prirode $ilozo$ije3 on le.i u previtanju razlike iz-etu nau,no" stava i $ilozo$sko" stava. +n le.i u ideji da su priroda $ilozo$ije i priroda nauke -anje-vi2e iste, da i jedna i dru"a predstavljaju siste-e isti-nitih stavova o svetu. ; stvari, $ilozo$ija nikada nije siste- stavova, pa je sto"a sasvi- druk,ija od nauke. stinsko razu-evanje veze iz-etu $ilozo$ije, s jedne strane, i nauka, sa dru"e, predstavlja, po -o-e -i2ljenju, naj0olji na,in da se stekne uvid u prirodu $ilozo$ije. . ri- Blik0 =7rekre#ni-a u fil z fiji=0 !#r) 13) Svuda "de postoji s-islen pro0le- uvek se teorijski -o.e ukazati na put koji vodi ka nje"ovore2enju. &er, protaje o,i"ledno da se pokazivanje ovo"a puta poklapa sa ukazivanje- na nje"ovo zna,enje. Prakti,no sletenje ovo"a pu-ta -o.e, naravno, 0iti o-eteno $akti,ki- okolnosti-a_u_nedovoljniljud-ski- sproo0nosti-a, na pri-er. 4kt proveravanja koji- se put ka re2enju ko-na,no zavr2ava, uvek je iste vrste: de2avanje jedne odretene ,injenice koje je potvrteno pro-atranje-, po-o1u neproredno" iskustva. %a taj na,in odretena je istinitost >ili la.nost? svako" iskaza, 0ilo da pripada svakodnevno- .ivotu ili nauci. %e-a, pre-a to-e, nikakvo" dru"o" ispitivanja i potkreplji-vanja istina izuzev po-o1u pro-atranja i e-pirijske nauke. Svaka nauka >uko-liko uz-e-o da se ova re, odnosi na sadr.aj, a ne na ljudske aran.-ane da se do nje"a dote? jeste sistesaznanja >co"nitions?, to jest, siste- istinski iskustvenih >e=periential? iskaza. ukupnost nauka, uklju,uju1i iskaze svakodnevno" .ivota, predstavlja sistesaznanja. zvan to"a, ne postoji nikakva o0last 9$ilozo$skih9 istina. Filozo$ija nije siste- iskazd3 ona nije nauka. 4li, 2ta je onda7 Si"urno ne nauka, ali ipak ne2to tako va.no i zna,ajno da se ona i u0udu1e kao i do sada -o.e po2tovati kao 6raljica nauka. &er, ni"de ne pi2e da 6raljica nauka -ora i sa-a 0iti nauka. 5elika savre-ena prekretnica karakteri2e se ,injenico- da -i $ilozo$iju ne shvata-o kao sistesaznanja, ve1 kao siste- akata3 $ilozo$ija je ona aktivnost kojo- se otkriva ili odretuje zna,enje iskaza. Filozo$ija iskaze o0ja2njava, nauka ih proverava. %auka se 0avi istinito21u iskazd, $ilo-zo$ija oni- 2to oni zaista zna,e. Sadr.aj, du2a i duh nauke prirodno se nalaze u ono-e 2to njeni iskazi, u krajnjoj analizi, aktualno zna,e3 $ilo-zo$ska aktivnost ustanovljavanja zna,enja je, pre-a to-e, al$a i o-e"a svekoliko" nau,no" znanja. B. <!T+:+L+N64 +S%+54 %4;6! Ber#0 E) A)0 =etafizi!ki osnovi moderne fizi!ke nauke0 !#r) %*') Po"led na svet 0ilo ko" do0a -o.e se otkriti na razli,ite na,ine, ali je jedan od naj0oljih da se zapaze naj,e21i pro0le-i nje"ovih $ilozo$a. Filozo$i nikad ne uspevaju da se sasvi- uzdi"nu iznad ideja svo"a vre-ena i da ih pro-atraju o0jektivno_t u_ o 0i, zaista, 0ilo suvi2e o,ekivati... 4li, $ilozo$i uspevaju da nazru neke pro0le-e sadr.ane u -eta$izi,ki- poj-ovi-a svo"a do0a i odaju se ne2kodljivo- zadovoljstvu da o nji-a spekuli2u vi2e ili -anje jalovo. spitaj-o -oderni po"led na svet na ovaj na,in. 6oji su to pro0le-i ,ija pravilna o0rada, pre-a op2te- uverenju, ,ini "lavni zadatak -eta$izi,kih -islilaca7 Pa, najuo,ljiviji od njih je takozvani pro0le- saznanja3 "lavni tok spekulativno" istra.ivanja od :e-karta naova-o 0io je pro.et uverenje- da istra.ivanje prirode i -o"u1nosti saznanja predstavlja neophodnu pripre-u za uspe2an pohod na dru"a osnovna pitanja. 4 kako je do to"a do2lo7 6akve su pretpostavke
ljudi usvojili kada su zaronili u ta du0oka episte-olo2ka raz-i2ljanja7 6ako su te pretpostavke u2le u ljudsko -i2ljenje7 Postavljati takva pitanja u vre-e kada svi sna.no veruju da $ilozo$ija -ora tako ne2to da ,ini, naravno, nez"odno je i uzaludno, ali sada, kada su neki savre-eni $ilozo$i slo0odni da od0ace episte-olo"iju kao prou,avanje nestvarnih za"onetki, prilika je zrela da se ona su"eri2u. :a li pro0lesaznanja vodi -i2ljenju u po"re2ni- pravci-a i poni2tava nje"ove zaklju,ke neosnovani- pre-isa-a7 Nta su pre-ise u svako- slu,aju, kako su one povezane sa dru"i- 0itni- o0ele.ji-a -oderne -isli i 2ta je u osnovi 0ilo to 2to je navelo ljude u -oderno do0a da -isle na taj na,in7 #entralno -esto episte-olo"ije u -odernoj $ilozo$iji nije slu-,ajno3 ono je najprirodnija posledica ne,e"a prodornije" i zna,ajnije", kon-cepcije o ,oveku sa-o- i, naro,ito, o nje"ovo- odnosu pre-a svetu oko nje"a3 da je ,itav svet koji ,ovekov u- .eli da razu-e nje-u shvatljiv, eksplicitno se prihvatalo kao nesu-njivo ta,no. Nto su ljudi kasnije saznanje postavili kao pro0le-, u su2tini zna,i da su 0ili navedeni da usvoje neka druk,ija verovanja o prirodi ,oveka i o stvari-a koje poku2ava da razu-e. 6oja su to verovanja i kako su se ona javila i razvila u -oderno do0a7 %a koji su na,in ona podstakla -islioce na pose0ne -eta$izi,ke poku2aje koji ispunjavaju knji"e -oderne $ilozo$ije7 :a li su ti savre-eni -islioci koji kude episte--olo"iju zaista sa-i se0i ,itav taj proces potpuno o0jektivirali7 &edno- re,ju, za2to je "lavni tok -oderne -isli onakav kakav je7 6ada se "ovori o "lavno- toku -oderne -isli na ovaj uop2ten na,in, -o"la 0i se u0aciti kratka napo-ena da 0is-o pokazali da nis-o slepo upali u izvesnu o,i"lednu opasnost. 5rlo 0i se lako -o"lo desiti da istinski konstruktivne ideje -oderne $ilozo$ije uop2te nisu kos-olo2ke ideje, ve1 dru2tvenoeti,ki poj-ovi kao 2to su 9napredak9, 9kontrola9 i sli,ni. +ni ,ine neodoljiv klju, za tu-a,enje -oderne -isli i daju joj sasvidru"a,ije o0rise od onih koje ona popri-a kada sledi-o njene -eta$izi,ke poj-ove. 4li, to- strano- -oderno" -i2ljenja -i se ne 0avi-o u ovoj o0radi. ; krajnjoj analizi, upravo je izvorna slika koju jedno do0a stvara o prirodi svo"a sveta nje"ov osnovni proed. +na je krajnji kontrolni ,inilac svekoliko" -i2ljenja. 4 da -oderni duh i-a takvu jednu sliku, u0rzo 1e-o uvideti da je to isto tako nesu-njivo kao i za 0ilo koje ranije do0a koje 0is-o -o"li po.eleti da iza0ere-o. 6oji su 0itni ele-enti u toj slici i kako su dospeli ta-o7 7er!0 D) S)0 6a1rani spisi0 I0 !#r) 1&)E ... %atite ,oveka od nauke koji i-a za cilj da uspe 0ez ikakve -eta$izike_u_nipo2to svako" ,oveka koji prezire uo0i,ajena rasutivanja -eta$izike_u_i na2li ste neko"a ,ija su u,enja potpuno iskvarena sirovo- i nekriti,ko- -eta$iziko- koje su prepuna. <ora-o $iloso$irati, rekao je veliki prirodnjak 4ristotel '- ako ni2ta dru"o, da 0is-o iz0e"li $iloso$iranje. Svako od nas i-a -eta$iziku, i -ora i-ati neku3 a ona 1e znatno uticati na nje"ov .ivot. <no"o je 0olje, onda, da se ta -eta$izika kritikuje i da joj se ne dozvoli da ne-arno le0di. %eko -o.e re1i: 9Fadovolji1u se zdravi- razu--o-.9 &a sa-, na pri-er, tu sa nji-, u"lavno-. Pokaza1u za2to ne -islida -o.e 0iti ikakve neprore*ne koristi od preispitivanja zdravo" razu-a_u_podrazu-evaju1i pod zdravi- razu-o- one ideje i verovanja koje ,oveku apsolutno na-e1e nje"ova situacija. 6asnije 1e-o videti odretenije na 2ta se -isli. B Sla.e- se, na pri-er, da je 0olje priznati da su neke stvari crvene, a neke dru"e plave uprkos ono-e 2to ka.u neki nau,nici opti,ari, da je u pitanju tek to da neke stvari od0ijaju kra1e, a neke du.e talase etra. c 4li je te2ko odrediti 2ta stvarno jeste, a 2ta nije autoritativna odluka zdravo" razu-a, a 2ta je puki obiter *ictum[[ . ;kratko, ne -o.e se po0e1i od kriti,ko" ispitivanja 9prvih principa9. A5a!i0 F)0 =7rir da nauGni8 pr /lema i nji8 ,i k reni u me#afizi-i=0 !#r) %+%0 %+(*%+1) i &%>)
1 2
Metafi,ika, /. G, 9:2bC*a $i4eti tom >, /. GG, gl. % i /. GGG, gl. 2 i *. [ A Persovo vreme se svetlost obja/avala 4elova/em etra C 'rim. 'rev. [[ u-gre4 re+eno C 'rim. 'rev.
<oje "ledi2te je slede1e. <eta$izi,ke teorije su "ledi2ta o prirodi stvari >kao 2to je Faradejeva teorija o univerzu-u kao polju sila?. %au,ne teorije i ,injenice -o"u se tu-a,iti sa razli,itih -eta$izi,kih stanovi-2ta. %a pri-er, %&utnovu teoriju o "ravitaciji kao delovanju na rastojanje Faradej je protu-a,io kao pri0li.avanje jednoj >0udu1oj? "ravitacionoj teo-riji polja. %eko tu-a,enje -o.e prerasti u nau,nu teoriju >kao 2to je 4jn-2tajnova "ravitaciona teorija polja? i -o.e 0iti te2ko da se nova nau,na teorija protu-a,i sa suparni,kih -eta$izi,kih stanovi2ta. <eta$izi,ka u,enja po pravilu nisu tako podlo.na kritici kao nau,ne teorije3 u -eta-$izici o0i,no ne-a po0ijanja, pa, pre-a to-e, ni krucijalno" eksperi-enta. 4li, u slede1e- procesu i-a-o ne2to nalik na krucijalni eksperi-ent. :va razli,ita -eta$izi,ka "ledi2ta tu-a,e na dva razli,ita na,ina jedan skup >0ody? poznatih ,injenica. Svako od tih tu-a,enja razvijeno je u nau,nu teori-ju i jedna od tih dveju nau,nih teorija pora.ena je u krucijalno- ekspe-ri-entu. <eta$izika koja stoji iza pora.ene nau,ne teorije "u0i svoju inter-pretativnu -o1 i onda se napu2ta. To je na,in na koji su neki nau,ni pro-0le-i relevantni za -eta$iziku... ... 5ilije- Hjuel >%&illia- %&henjell?, u,enik i Bekona i 6anta, 0io je prvi koji je 0ranio ne-nau,nu -eta$iziku sa nau,no" stanovi2ta. Pre-a Hjuelovo- "ledi2tu, nau,na u,enja ne nastaju induktivno iz ,injenica3 ona se najpre o0razuju u -a2ti, a zati- e-pirijski proveravaju. 4 on je s-atrao svoju sopstvenu >njutnovsko-kantovsku? -eta$iziku a priori validno-, nai-e, dokazivo- nezavisno od e-pirijske evidencij. Prihvataju1i 6antov apriori am, on je od0acio Bekonovo "ledi2te da su sve unapred s-i2ljene ideje proverljive sa-i- ti- 2to su predrasude, dokazuju1i da, -a koliko ljudi nastojali da provere %&utnovu optiku, -a koliko "ajili predrasude njoj u prilo", na kraju su je od0acili. %&e"ov pro0le- 0io je kako o0jasniti za2to je sla"anje sa %&utnovo- -ehaniko- 0ilo opravdato, a sla"anje sa %&utnovo- optiko- neopravdato. +n je .eleo da pronate pravi kanon pro-veravanja i da poka.e da se %&utnova teorija "ravitacije sla"ala s nji-, ali ne i %&utnova optika. ;kratko >i u neznatno popravljenoj verziji?, Hjuelov kanon -o.e se ovako $or-ulisati: pravo proveravanje je rezultat stro"ih ispitivanja >tests?. Po-stupak stro"o" ispitivanja je slede1i: poku2ajte najpre da o0jasnite poznate ,injenice i 2to je eksplicitnije -o"u1e izlo.ite svoju eksplanatornu te-oriju. Fati- poku2ajte da iz teorije stro"o- dedukcijo- izvedete novo predvitanje opa.ljivih ,injenica. +nda, i tek onda, odlu,ite pro-atranje- da li je to predvitanje istinito ili po"re2no. 4ko je predvitanje po"re2no, onda je o,i"ledno i teorija po"re2na3 ako je predvitanje istinito, onda te-orija o,i"ledno o0ja2njava nove ,injenice 0ez doterivanja >adjust-ent? >9dote-rivanja9 u s-islu podesne pro-ene ili dodavanja?. ; poslednje- slu,aju, izja-vljuje Hjuel, teorija je proverena. %&utnova teorija "ravitacije 0ila je stro"o ispitana i, pre-a to-e, rezultat ispitivanja 0i je -o"ao ili po0iti ili 0iti njo-e o0ja2njen 0ez ikakvo" doterivanja. %asuprot to-e, %&utnova optika nikada se nije izlo.ila riziku ispitivanja i sto"a nikada nije o0jasnila nijednu novu ,injenicu. %eosnovano se tvrdilo da se -no"e nove ,injenice -o"u o0jasniti %&utnovo- optiko-. Oak se i Laplas pridru.io to-e tvrtenju. pak, nakon prosto" i jasno" ispitivanja, koje je Hjuel sproveo na zaista -aj-storski na,in, pokazalo se da se svaka od tih novih ,injenica -o.e o0jasniti ne prvo0itno- teorijo- ve1 doterano- teorijo-. Bekon i Hjuel 0ili su zainteresovani za pro0le- utvrtivanja "ranice nauke. 4li su njihova interesovanja poticala sa razli,itih izvora. Bekon je s-atrao aristoteliza-, koji je onda 0io akade-ska -eta$izika, "lavno- prepreko- napretku u,enosti. Hjuel je %&utnovu -eta$iziku, koja je u to vre-e 0ila akade-ska -eta$izika, s-atrao dokazivo-. %&e"ov pro0le- nije 0ila -eta$izika, ve1 ru2enje navodno proverene %&utnove optike. %a taj na,in, dok je Bekon raz"rani,avao nauku u"lavno- od -eta$izike, Hjuel je nauku raz"rani,avao u"lavno- od pseudonauke. Po2to, pre-a Hjuelu, nauka po,inje iz-i2ljanje- eksplanatornih hipoteza, on je prihvatao svaki -o"u1i izvor nadahnu1a. on je s-atrao svaku >racionalnu? -eta$iziku takvi- jedni- -o"u1i- izvoro-. Fa to je dao i-presivan pri-er. 6epler je razvio svoje nau,ne hipoteze, tvrdi Hjuel, u poku2aju da sprovede Platonov -eta$izi,ki pro"ra- skiciran u nje"ovo- 1imeju. +va Hjuelova ideja 0ila je tako revolucionarna da je ovaj veliki $ilozo$ danas skoro potpuno za0oravljen, po2to su "a <il i nje"ovi sled0enici osudili kao intuicionistu. >+va optu.0a je, naravno, sasvi- neistinita. Hjuel se oslanjao ne sa-o na intuiciju, ve1 i na kantovske transcendentalne ar"u-ente i na e-pirijska ispitivanja.? >...?
%e zna- za2to 0i zna,ajni do"ataji u istoriji nauke 0ili -eta$izi,ki zna,ajni, ali sa- do sada otkrio da je to skoro uvek 0io slu,aj. Predla.e- teoriju pre-a kojoj je zna,aj u odnosu na >,istu? nauku o0i,no zna,aj u odnosu na -eta$izi,ke okvire nauke. /azu-ljivo je da ako su -eta$izi,ki okviri istra.iva,ki projekti, njih tre0a shvatiti veo-a oz0iljno, ali za2to 0i svi >,isti? istra.iva,ki projekti 0ili uklju,eni u nekoliko -eta$izi,kih u,e-nja7 &a zaista -islida istra.iva,ki projekti ve1ino- nisu odreteni, 0ar nisu svesno odreteni, da 0udu pri-enljivi u sporu iz-etu nekoliko supar-ni,kih -eta$izi,kih u,enja to"a do0a. pak, oni projekti koji su kasnije oce-njeni kao zna,ajni, ispoljavaju sproo0nost da 0ace svetlost na teku1i -eta-$izi,ki spor. &a ne -o"u da vidi- nikakvo dru"o o0ja2njenje te situacije ne"o da upravo 0itno -eta$izi,ki interes daje >,isto nau,ni? zna,aj ovo-e delu nauke pre ne"o ono-3 sto"a je ve1ina >,istih? nau,nika vi2e zainteresovana za -eta$iziku ne"o 2to iz"leda da jeste. Vaj#li0 D) H)0 =.e#afizika i nauka=0 !#r) &(1*&(3) :anas se ni princip proverljivosti niti 0ilo koji alternativni krite-riju- $akti,ke s-isaonosti ne zastupa ,esto. 4li, ona vrsta ar"u-enta koju sa- ilustrovao jo2 uvek se redovno upotre0ljava kada se do0ro poznata $ilozo$ska u,enja nastoje prikazati nedostojni- oz0iljno" raz-atranja. &a -islida je ovo dokazivanje u principu zdravo i da se -ora odr.ati razlika iz-etu e-pirijski proverljivih iskaza koji -o"u doprineti na2e- znanju o svetu i e-pirijski neproverljivih koji to ne -o"u. 4li, ovu razliku je te2ko pri-eniti u -no"i- slu,ajevi-a od kojih su neki zna,ajni. &er, i-a prorednih na,ina na koje se jedan iskaz -o.e povezati sa e-pirijski- ,injenica-a i na-,initi vi2e ili -anje prihvatljivi- na njihovoj svetlosti, a da ne 0ude -o-"u1e *e*ukovati nijedan opservacioni iskaz iz nje"a. +vo veo-a otupljuje o2trinu napada na -eta$iziku, vi2e ne"o 2to 0i ina,e 0io slu,aj. %ekoliko pri-era 1e naj0olje o0jasniti ono 2to ho1u da ka.e-. ;z-ite najpre teoriju koja je po op2te- priznanju nau,na, :arvinovu teoriju evolucije prirodnioda0iranje-. %eka je data ova teorija, i neka je data 0ilo koja in$or-acija o "rati i .ivotni- uslovi-a neke pose0ne vrste u neko- pose0no- periodu, pitanje je 2ta se -o.e dedukovati u po"ledu struk-ture te vrste u neko- kasnije- periodu7 +,i"ledno ni2ta3 0ilo 2ta 2to 0iolo" zaklju,i na osnovu svo"a znanja -o.e ispasti po"re2no a da ne u"rozi u"led :arvinovo" u,enja. 6ada se op2ta teorija doda poznatipodro0ni- ,injenica-a ona ne i-plicira nikakvo pose0no o0ja2njenje evolucije, reci--o, konja i nije ni dokazana ni po0ijena dokazivanje- ili po0ijanje- 0ilo ko" takvo" o0ja2njenja. 5eza iz-etu op2te teorije i pose0nih o0ja2njenja pre se sastoji u to-e da ono 2to teorija ka.e "lasi: za svaku evolutivnu pro-enu -o-.e se prona1i neko uzro,no o0ja2njenje specifinog tipa. +p2ta teorija ne odretuje nikakvu specijalnu teoriju, ali odretuje tip svih specijalnih teori-ja u jednoj datoj o0lasti. +no 2to je potvrtuje jeste potvrtivanje specijal-nijih hipoteza, koje se iz nje ne -o"u dedukovati, ali su sa"lasne sa njo-. +no 2to 0i je, ne 0a2 po0ilo, ali prouzrokovalo njeno napu2tanje, 0io 0i neuspeh da se pronate ijedno u0edljivo o0ja2njenje tra.eno" tipa. %e2to -ora 0iti opa.ljivo za :arvina da 0i 0ilo ta,no3 ali 2ta je to ne2to, odreteno je sa-o na veo-a op2ti i proredan na,in. ;poredite s ti- <arksovu teoriju o ekono-sko- deter-iniz-u. 6ada jedan istori,ar -arksista pristupa jedno- nepoznato- istorijsko- periodu, on ne -o.e re1i ta,no koji su pose0ni ekono-ski ,inioci proizveli uspon i pad narodd i klasa u to- periodu. +no u 2ta "a nje"ova teorija uverava jeste da se -o.e na1i neko o0ja2njenje izvesno" tipa. :a 0i se utvrdila istinitost <arksove teorije, neophodno je na"o-ilati ,itav niz takvih o0ja2njenja i po-kazati da ona uspe2no pokrivaju ,injenice, dok o0ja2njenja dru"ih vrsta ne pokrivaju. <arksova teorija zaostaje za :arvinovo- u to-e po"ledu 2to je na,in na koji -utacije povoljne za nad.ivljavanje uti,u na karakteristike vrsta jasan, dok je na,in na koji pro-ene u o0liku proizvodnje odretuju poli-ti,ke i ideolo2ke revolucije nejasan. 4li, lo"i,ki odnos iz-etu op2te teo-rije i njenih pose0nih pri-ena u-no"o-e je isti. ;z-ite sada 0ihejvioriza- u psiholo"iji. 5a2 0ihejviorist protulira da ljudsko pona2anje tre0a o0jasniti opa.ljivi- $izi,ki- procesi-a koji se de2avaju u pro-atrano- or"aniz-u i u okolni- stvari-a koje uti,u na taj or"aniza-, 0ez pozivanja na neke procese nepri-etne za psiholo"a, a koji se odi"ravaju u svesti po-enute jedinke. To veo-a -alo doprinosi pozitivnoj speci$ikaciji vrste hipoteza koje tre0a otkriti3 ali -no"o doprinosi ne-"ativno, odstranjuju1i svaku hipotezu koja pripisuje neki uticaj
ose1anji-a, ideja-a, na-era-a ili dru"i- ,inioci-a koji i"raju va.nu ulo"u u o0ja-2njenji-a koja pru.aju dru"e 2kole u psiholo"iji. Provera 0ihejvioriz-a kao u,enja sastoji se u slede1e-: -o"u li upotre0ljive teorije to"a speci-$ikovano" tipa 0iti konstruisane i proverene, i -o"u li upotre0ljive teori-je dru"ih vrsta 0iti konstruisane i proverene. ;z-ite sada ne2to jo2 op2tije, aksio-u kauzaliteta ili princip uni$or-nosti prirode. >%e-a potre0e da ovde 0ira- iz-etu raznih alter-nativnih na,ina da se takav princip $or-uli2e.? z pretpostavke da je svaki do"ataj, u svako- po"ledu, pojedina,ni slu,aj neko" univerzalno" zakona, ni-2ta ne sledi ni o jednoj pose0noj situaciji ili klasi situacija. 6arakter zakona koji se -o"u otkriti potpuno je neodreten. luzorni su poku2aji da se zakoni prirode na,ine i vo*ljivim >*e*ucible? iz opa.enih ,injenica po-o1u principa uni$or-nosti. 4li, princip nikako nije prazan. +n na- ja-,i da postoji neki zakon koji upravlja svaki- tipo- pojava i, pre-a to-e, i-a neko" s-isla u poku2aju da se otkrije kakav je taj zakon. Bez to"a ja-stva, -no"e "rane nauke nikada ne 0i nastale ili 0i 0rzo 0ile napu2tene. ; ovi- pri-eri-a sa- po2ao od ono"a 2to se o0i,no s-atra nau,no- teorijo- i protepeno sase pri0li.avao tradicionalnoj o0lasti -eta$izike. 4li, svako od raz-otrenih u,enja stoji u isto- lo"i,koodnosu pre-a opa.eni- ,injenica-a: nai-e, ona tvrde da se izvesne hipoteze jedne odretene vrste sla.u sa ti- ,injenica-a. +na su potvrtena u onoj -eri u kojoj su pose0ne hipoteze potvrtene. Ho1e-o li ih zvati nau,ni-7 +na nisu utvr-tena niti o0orena onako kako to pose0ne hipoteze -o"u 0iti, neprorednisuo,avanje- sa pro-atranje-. Pa ipak, ona o,i"ledno i"raju va.nu ulo"u u -i2ljenju nau,nika. ... <i -o.e-o, ako .eli-o, stavove ove vrste s-atrati -etodolo2ki- pretpostavka-a. To isti,e razliku iz-etu na,ina na koji su ti stavovi potvrteni i na,ina na koji su speci$i,nije hipoteze potvrtene. 4li, to zata-njuje ,injenicu da, ako jedna -etoda tre0a da 0ude plodna, priroda stvari -ora 0iti jedne vrste pre ne"o dru"e. Priroda stvari doista ne od-retuje koje 1e-o -etode usvojiti. 4li, ona odretuje koje su -etode uspe2ne i koje, pre-a to-e, u njoj traju. %4;64 F:/45 /4F;< B. %4;64 F:/45 /4F;< Filip Frank0 =oderna nauka i njena filozofija0 !#r) '>%) +no 2to neodreteno naziva-o 9zdravi- razu-o-9 ustvari je stariji siste- nauke koji je otpao zato 2to su nova otkri1a zahtevala novu poj-ovnu she-u, novi nau,ni jezik. Pre-a to-e, poku2aj da se nau,ni principi tu-a,e 9zdravi- razu-o-9 zna,i u stvari poku2aj da se na2a sada2nja nauka $or--uli2e poj-ovno- she-o- koja je 0ila adekvatna jedno- starije-, -ada na-pu2teno-, stupnju nauke. Filip Frank0 Filozofija nauke0 !#r) ((*(4)I H# $auka, *ravi ra um i filo ofija Sada 1e-o opisati odnos iz-etu nauke i $ilozo$ije po2to je rascep ve1 nastao na na,in koji iz"leda po-alo paradoksalan i nesu-njivo je krajnje upro21en. Taj opis 1e, ipak skrenuti na2u pa.nju na sredi2nje karakte-ristike o0e te o0lasti ljudsko" poduhvata. %au,ni principi se -o"u $or-uli-sati tako da 0udu veo-a udaljeni od zdravo" razu-a, ali se njihovo eksperi--entalno proveravanje uvek o0avlja na nivou zdravorazu-sko" iskustva. Para-doksalna situacija je u to-e 2to je $ilozo$ija, na neki na,in, 0li.a zdravorazu-u ne"o nauka. Filozo$ija je uvek zahtevala tesnu korespondenciju iz-e-tu sa-ih op2tih principa i zdravorazu-sko" iskustva. Nto nauka vi2e na-preduje na teorijsko- polju, to udaljeniji od zdravo" razu-a protaju njeni op2ti principi. /ezultati pro-atranjd i eksperi-enata koji o0razuju ,injeni,ku osnovu nauke -o"u se opisati jeziko- svakodnevno" .ivota ili, dru"i- re,i-a, zdra-vorazu-ski- stavovi-a. ; aristotelovskoj i
?eto 4ruga+ija ver-ija ovog 'revo4a mo5e se na6i u: ?even Hesar4i6 (ur.), 4ilo,ofi/a nauke, ?olit, Beogra4, 19:&, str. 142C14>.
\
srednjevekovnoj $izici pravila se razlika iz-etu 9te2kih9 tela, kao 2to su stene, koja padaju na ze-lju, i 9lakih9 tela, kao 2to je di-, koja se uspinju ka ne0u. +vo je jezik 9,oveka sa ulice9. Pre uspona -oderne $izike, oko 'AII. "odine, ovaj zdravorazu-ski je-zik se koristio ne sa-o za opisivanje pro-atranjd, ve1 i za $or-ulaciju op-2tih na,ela nauke: 94ko je telo te2ko, ono pada.9 Her0ert :in"l )' je pisao: 9Bes-rtna slava 8alilejevo" doprinosa -isli sastoji se u to-e 2to je on, -ada sa-o polu-svesno, od0acio svakodnevni zdravorazu-ski svet kao $iloso$sku nu.nost.9 )B ; nje"ovo- teorijsko- siste-u sva tela padaju sa podjednaki- u0rzanje- na ze-lju. +n je utro put njutnovsko- siste-u, u koje- se planete kre1u u skladu sa istizakoni-a kao i ka-en koji pada, -ada na2e zdravorazu-sko iskustvo naiz"led pokazuje na 0itnu razliku iz-etu ova dva tipa kretanja. Oinjenica je da se napredak nauke u velikoj -eri sastojao u za-eni zdravorazu-sko" sveta sveto- apstraktnih si-0ola. 4ko .eli-o da $or-uli2e-o op2te principe iz kojih se -o.e izvesti prostrana o0last opa.ljivih ,injenica, -ora-o napustiti zdravorazu-ski jezik i prolu.iti se apstraktnijo- ter-inolo"ijo-. Her0ert :in"l je pri-etio da na zdravorazu-sko- nivou postoji odse,na razlika iz-etu $izike i he-ije. 4ko, -etuti-, "ovori-o na nivou -oderne ato-ske i nuklearne $izike, vi2e ne-a takve razlike. :in"l je pisao: 9 stina je da he-iji zaista ne-a -esta u stro"o nau,noj she-i. ... ;lo"a koju je he-ija i"rala u razvitku nauke 0ila je pra"-ati,ka, heuristi,ka.9 )C 6ratko re,eno, he-ija je danas zdravorazu-ski, ali ne i nau,ni ter-in. +ve pri-ed0e su od veliko" zna,aja za razu-evanje savre-ene nauke. <no"i ter-ini koji su se ranije upotre0ljavali u nau,no- jeziku vi2e se ne -o"u upotre0ljavati, zato 2to se op2ti principi savre-ene nauke sada slu.e ter-ini-a koji su -no"o udaljeniji od zdravorazu-sko" jezika. zrazi kao 9-aterija9, 9duh9, 9uzrok i posledica9 i sli,ni danas su sa-o zdravorazu-ski ter-ini, i ne-a i- -esta u stro"o nau,no- "ovoru. :a 0is-o postali svesni ove evolucije, -ora-o $iziku dvadeseto" veka uporediti sa njeni- prethodni-ca-a u osa-naesto- i devetnaesto- veku. %&utnova -ehanika je koristila ter--ine kao 2to su 9-asa9, 9sila9, 9polo.aj9, 90rzina9 u s-islu koji je iz"ledao 0lizak njihovoj zdravorazu-skoj upotre0i. ; 4jn2tajnovoj teoriji "ravitaci-je 9koordinate do"ataja9 ili 9tenzorski potencijali9 >9tensor potentials9? predstavljaju ter-ine koji su sa izrazi-a u na2e- zdravorazu-sko- jeziku povezani du"ilance- o0ja2njenjd. +vo je ,ak i ta,nije za poj-ove kvantne teorije kao 2to su 9talasna $unkcija9, 9-atrica polo.aja9 >9proition -atri=9? itd. 4jn2tajn je "ovorio, u jedno- predavanju odr.ano- na +ks$ordu '(CC. "odine, o 9sve 2ire- jazu iz-etu osnovnih poj-ova i zakond, na jednoj strani, i posledica sa koji-a tre0a povezati na2e iskustvo, na dru"oj, jazu koji se sve vi2e 2iri sa sve ve1ijedinstvo- lo"i,ke strukture, to jest, sa s-anjivanje- lo"i,ki nezavisnih ele-enata potre0nih za osnovu ,itavo" siste-a9.)D <etuti-, na2a pro-atranja i eksperi-enti uvek su 0ili opisivani zdra-vorazu-ski- jeziko-, 0ez o0zira na sve pro-ene u principi-a. +tuda se nauka sve vi2e privikavala na upotre0u razli,itih jezika u okviru iste slike o univerzu-u i pred nau,nike se postavio va.an zadatak da uklopi ove razli-,ite jezike u jedan koherentan siste-. Her0ert :in"l je 0io u pravu kada je kazao: 94ko isti,e- neophodnost da se nau,na $ilozo$ija oslo0odi 0esprav-no" uplitanja zdravorazu-skih shvatanja, to ne ,ini- zato da 0ih o-alova.io zdrav razu-, ve1 zato 2to danas od te z0rke preti velika opasnost.9 )) ;sled ove z0rke ,esto se de2ava da ako $ilozo$ i nau,nik raspravljaju o op2ti- principi-a, $ilozo$ pri-e1uje da su nau,nikovi principi nejasni. ; to-e se sastoji "lavna razlika iz-etu dva kraja na2e" lanca. %a nau,no- kraju sla"anje sa zdravi- razu-o- se proti.e na nivou neprorednih pro-atra-nja, dok se na $ilozo$sko- kraju sla"anje sa zdravi- razu-o- proti.e na ni-vou sa-ih apstraktnih principa.
8erbert Dingl je +uveni britans i astro)i-i+ar i )iloso) nau e. 3n je organi-ovao 'rogram stu4ija istorije i )iloso)ije nau e na Aniversit9 LollegeCu u Lon4onu. 3vaj urs je 'ostao 'rimer -a veoma mnogo 4rugi# institu2ija. >2 8erbert Dingle, ,R#e ?ature o) H2ienti)i2 P#iloso'#9,, Proceedings of the "oyal Society of Edin*urgh (1949), &2, Part G$, '. 4(9. >* +*id0 >4 Albert !instein, #n the Methods of $heoretical Physics, 8erbert H'en2er Le2ture, given at 3D)or4 19**, re'rinte4 in $he orld as + See +t, translate4 b9 Alan 8arris (Roronto: Feorge "2Leo4 Lt4., 19*4.) >> 8erbert Dingle, op0 cit0, '. 4(*.
>1
Francuski $ilozo$ !duar le /oa)A opisao je ovo na naro,it "ra$i,ki na,in. %auka zapo,inje od zdravo" razu-a i izvodi se "eneralizacijo- po-o1u indukcije ili -a2te3 ali sa-i izvedeni principi -o"u 0iti veo-a daleko od zdravo" razu-a. Povezati ove principe neproredno sa zdravi- razu-o-_u_proao je koji su o0avili $ilozo$i. <o.e-o nacrtati dija"ra-: nauka
zdravi razu-
$iloso$ija
+vaj dija"ra- pokazuje da od nauke do zdravo" razu-a vode dva puta. %au,ni put >preko -ate-ati,ko" izvotenja i eksperi-entalne provere? ,esto je veo-a du". F0o" to"a, ,ovek tra.i put koji0i ovi principi postali neproredno plauzi0ilni3 to zna,i put koji- 0i se oni -o"li 9pre,ico-9 povezati sa zdravi- razu-o-. Filozo$ski- tu-a,enje- se nau,ni principi neproredno vezuju za zdrav razu-. )* %e 0ih .eleo da ka.e- da je ovaj dija"ra- potpuno ta,an, ali on pru.a izvesnu ideju o strukturi ljudsko" duha. Filozo$ija uvodi u nauku ne2to za 2ta nau,nik 9kao nau,nik9 ne-a nikakvo" interesa. ; stvari, i nau,nik je ,ovek i i-a svojih sla0osti, ako 0i se ovaj zahtev da op2ti nau,ni principi 0udu po se0i plauzi0ilni -o"ao nazvati sla0o21u. Pro$esor $izike uvek pri-e1uje kako studenti-a do0ro dote svaki na"ove2taj koji zakone ,ini plauz0ilniji-. Pre-a to-e, -o.e-o re1i da je svako zainteresovan za to. %au,nika 9kao takvo"9 to se -no"o ne ti,e, ali na- to pokazuje na,in na koji ljudi uop2te o0ja2njavaju nauku, kako oni za-i2ljaju nauku. Erne!# Nej5el0 =7rir da i -ilj nauke=0 !#r) 1*3) ... Pre-a jednoj staroj i jo2 uvek zdravoj $or-uli, cilj nauke je 9da spase pojave9_t u_ o jest, da do"ataje i procese izlo.i kao slu,ajeve op2tih zakona i teorija koji $or-uli2u nepro-enljive strukture odnosa iz-etu stvari. du-1i za ti- cilje-, nauka nastoji da svet u,ini razu-ljivi-3 i uvek kada proti"-ne taj cilj u nekoj o0lasti istra.ivanja, nauka zadovoljava .udnju za znanje- i razu-evanje-, koja je -o.da najsna.niji i-puls koji podsti,e ljude da se an-"a.uju u siste-atsko- istra.ivanju. 6ao posledica naj,e21e uspe2no" proti-zanja to"a cilja, poduhvat koji se za,eo u anti,koj 8r,koj i koji -i naziva-o 9nauko-9, 0io je "lavna sna"a u razvitku li0eralne civilizacije3 on je prolu-.io da se potkopaju sujeverna shvatanja i o0i,aji, da se raspr2i strah koji 0uja na neznanju i da se stvori intelektualna osnova za procenjivanje naslete-nih o0i,aja i tradicionalnih pravila pona2anja. Bilo 0i, naravno, nepro-i2ljeno, s o0ziro- na uverljiva svedo,anstva, poricati da su -no"o pre po,etka siste-atsko" istra.ivanja ljudi stekli pri-li,no pouzdato znanje o -no"i- odlika-a njihove $izi,ke, 0iolo2ke i dru-2tvene okoline. :odu2e, ,ak i danas znatan deo znanja koje naje potre0no za nor-alno votenje na2e" .ivota nije proizvod siste-atsko" nau,no" istra.i-vanja, ve1 se o0i,no ozna,ava kao 9zdravorazu-sko9 znanje. <etuti-, takvo zdravorazu-sko znanje odlikuje se -no"i- oz0iljni- nedo-staci-a, od kojih 0i neke tre0alo po-enuti. Tako, zdravorazu-ska verovanja su o0i,no neprecizna i ,esto -e2aju stvari i procese koji se razlikuju u presu-dno- po"ledu3 zdravorazu-ska verovanja su ,esto uzaja-no nesa"lasna, tako da je usvajanje jedno" pre ne"o dru"o" od dva nespojiva verovanja za osnovu akcije proizvoljno3 zdravorazu-ska verovanja pokazuju tendenciju da 0udu veo-a $ra"-entarna, tako da su i
!4ouar4 Le 7o9 (1:%(C ), )ran2us i )ilo-o), ,H2ien2e et '#iloso'#ie,, "evue de Metaphysi'ue et du Monde (si2] C 'rim. 'rev.) (1:99), G, ''. *%>)). >% P#. Mran , ,"eta'#9si2al Gnter'retations o) H2ien2e,, He2tion 4, ,H2ien2e an4 Lommon Hense,, $he British :ournal for the Philosophy of Science, vol. G
>&
lo"i,ki i stvarni odnosi iz-etu nezavisno tvrte-nih iskaza o0i,no nepoznati3 zdravorazu-ska verovanja se o0i,no usvajaju uz -alo znanja o do-a2aju njihove zdrave pri-ene3 zdravorazu-ska verovanja su u"lavno- kratkovido utilitaristi,ka, ona se o0ilato 0ave stvari-a koje di-rektno uti,u na neproredne prakti,ne interese i o0i,no su adekvatna jedino u o0lasti-a sasvi- rutinsko" na,ina .ivota. %ajzad i iznad sve"a, zdravora-zu-ska verovanja o0i,no ne o0ra1aju pa.nju na alternativne -o"u1nosti za o0rativanje konkretnih pro0le-a, tako da se njihovo kontinuirano usvajanje za-sniva na autoritetu nekriti,ko" o0i,aja i z0o" to"a se ne -o"u lako -odi$i-kovati kako 0i postala pouzdane vote prilikosuo,avanja sa novi- situa-cija-a. <ada se nikakva o2tra "ranica ne -o.e povu1i iz-etu zdravorazu-skih tvrtenja i zaklju,aka nau,no" istra.ivanja_u_zaista, svekoliko nau,no is-tra.ivanje polazi od zdravorazu-skih verovanja i distinkcija, i na kraju svoje nalaze deli-i,no potkrepljuje oslanjaju1i se na takav zdrav razu-_u_karakteristi,na je odlika nauke da ona svesno nastoji da proizvede zaklju,ke koji ne1e i-ati nedostatke zdravo"a razu-a ili 1e ih i-ati u -anjoj -eri. +si- to"a, -ada je o0i- u ko-e se do takvih zaklju,aka dolazi razli,it u razli,iti- "rana-a nauke i nesu-njivo je najve1i u prirodni- nauka-a, nije-dna "rana siste-atsko" istra.ivanja nije potpuno 0ezuspe2na u ovo- poku2a-ju. ;op2te, zaklju,ci nau,no" istra.ivanja 0olje su potkrepljeni od"ovaraju1i- svedo,anstvo- i i-aju ve1e pravo da se u0roje u pouzdana znanja ne"o zdravorazu-ska verovanja. -a- jo2 ne2to da ka.e- o ovo- pitanju. Fa sada, -etuti-, .elida istakne- da, uprkos op2toj pouzdatosti nau,nih otkri1a, ni nau,ni izve2taji o speci$i,ni- ,injenica-a ni teorije i zakoni upotre0ljeni za $or-ulisanje nepro-enjivih uslova pod koji-a se pojave de2a-vaju, nisu neizostavno istiniti niti u principu nepopravljivi. Erne!# Nej5el0 6truktura nauke0 !#r) &*'0 (0 10 %>) i %&)I ; ovoj "lavi 1e-o, pre-a to-e, ukratko raz-otriti u ko-e se po"ledu 9prednau,no9 ili 9zdravorazu-sko9 saznanje razlikuje od intelektualnih proizvoda -oderne nauke. %aravno, ne-a nikakve odse,ne "ranice iz-etu verovanja koja se o0i,no stavljaju u poznatu ali neodretenu ru0riku 9zdravo" razu-a9 od onih saznanja koji-a se priznaje 9nau,nost9. <etuti-, kao i u slu,aju sa dru"i- re,i-a ,ije o0lasti s-isaone pri-ene i-aju o,i"ledno neodretene "ranice >kao 2to je ter-in 9de-okratija9?, odsustvo ta,ne podele nije nespojivo sa dato21u 0ar jez"ra ,vrsto" zna,enja za svaku od tih re,i. ; svako- slu,aju, kada se te re,i raz0oritije upotre0ljavaju, one ustvari ozna-,avaju va.ne i uo,ljive razlike. ;pravo te razlike -ora-o poku2ati da utvr-di-o, pa ,ak i da poja,a-o neke od njih u cilju jasnije" izla"anja. '. %iko oz0iljno ne spori da su -no"e postoje1e specijalne nauke izrasle iz prakti,nih potre0a svakodnevno" .ivota: "eo-etrija iz pro0le-a -erenja polja, -ehanika iz pro0le-a sa koji-a su se suo,ile "ratevinske i vojne ve-2tine, 0iolo"ija iz pro0le-a ljudsko" zdravlja i "ajenja .ivotinja, he-ija iz pro0le-a koji su se postavili pred -etalur"iju i industriju 0oja, ekono-ika iz pro0le-a do-a1instva i politi,ko" upravljanja, i tako dalje. %aravno, 0ilo je i dru"ih podsticaja za razvitak nauka osi- onih koje su pru.ali pro-0le-i prakti,nih ve2tina3 pa ipak, ovi poslednji su i"rali, i dalje i"raju, va.nu ulo"u u istoriji nau,no" istra.ivanja. ; svako- slu,aju, oni ko-en-tatori prirode nauke koji su 0ili i-presionirani istorijski- kontinu-iteto- zdravorazu-skih u0etenja i nau,nih zaklju,aka ponekad su predla"ali da se oni razlikuju pre-a $or-uli da su nauke naprosto 9or"anizovan9 ili 9klasi$ikovan9 zdrav razu-. %esu-njivo je ta,no da su nauke or"anizovane strukture znanja >0odies o$ knonjled"e? i da je u svi-a nji-a klasi$ikacija njihove "rate u sadr.ajne tipove ili vrste >kao u 0iolo"iji, klasi$ikacija .ivih 0i1a u vrste? neop-hodan zadatak. &asno je, pri sve- to-, da predlo.ena $or-ula ne izra.ava adekvatno karakteristi,ne razlike iz-etu nauke i zdravo" razu-a. Bele2ke neko"a pro$esora o nje"oviputovanji-a po 4$rici -o"u 0iti veo-a do0ro or"anizovane u svrhu zani-ljivo" i uspe2no" saop2tavanja in$or-acija, a da se ti-e te in$or-acije ne preo0rate u ono 2to se po tradiciji naziva nauko-. 6artoteka 0i0liotekara predstavlja klasi$ikaciju knji"a od neprocenjive vrednosti, ali niko ko razu-e istorijsku
?eto 4ruga+ija ver-ija 'revo4a nala-i se u istoimenoj /i-i u i-4a/u ?olita, Beogra4, 19%4, str.
asocijaciju re,v ne 0i rekao da je kartoteka nauka. +,i"ledno je da te2ko1a le.i u to-e 2to predlo.ena $or-ula ne speci$ikuje koja vrsta or"anizacije ili klasi$ikacije je karak-teristi,na za nauke. Preti-o zato na to pitanje. <ada -no"e in$or-acije ste,ene u toku individualno" .ivota -o"u u izvesni- "ranica-a 0iti dovoljno ta,ne, ipak je njihova uo,ljiva odlika da su retko pra1ene ikakvio0ja2njenje- za2to su ,injenice takve kakve su navedene. Tako dru2tva koja su prona2la upotre0u to,ka o0i,no ni2ta ne znaju o sila-a trenja, kao ni razlo"e za2to je lak2e pre-e2tati stvari natovarene na kola sa to,kovi-a ne"o ih vu1i po tlu. <no"i ljudi su uvideli korist od tu0renja svojih njiva, ali se sa-o nekolicina zapitala za2to tako radi. Lekovita svojstva takvih trava kao 2to je 0esnik 0ila su vekovi-a priznata, -ada se o0i,no uop2te nije o0ja2njavalo poreklo njihovo" 0la"otvorno" dejstva. Ntavi2e, kada 9zdrav razu-9 poku2a-va da o0jasni svoje ,injenice_u_kao kada se vrednost 0esnika za podsticanje sr-,ane radnje o0ja2njava sli,no21u iz-etu o0lika cveta i o0lika ljudsko" srca_u_o0ja2njenja se ,esto prihvataju a da se ne ispita njihova povezanost sa ,inje-nica-a. Fdrav razu- ,esto zaslu.uje da do0ije do0ro poznati savet koji je Lord <ens$ild dao jedno- novonai-enovano- "uverneru jedne kolonije neupu-1eno- u zakon: 9%e-a nikakve te2ko1e da se presudi u neko- slu,aju_u_sa-o strpljivo saslu2ajte o0e strane, zatiraz-otrite 2ta pravda po 5a2e- -i-2ljenju zahteva, i odlu,ite u skladu s ti-3 ali nikada ne pru.ajte 5a2e razlo"e, jer 1e 5a2 sud verovatno 0iti ispravan, ali 1e 5a2i razlozi nesu-njivo 0iti po"re2ni.9 ;pravo je te.nja za o0ja2njenji-a koja su u isto vre-e siste-atska i -o"u se kontrolisati ,injeni,nisvedo,anstvi-a ono 2to rata nauku3 i upravo je or"anizacija i klasi$ikacija saznanja na osnovu eksplanatornih principa oso0en cilj nauka. Bli.e re,eno, nauke nastoje da otkriju i da uop2teno $or-uli2u uslove pod koji-a se javljaju razne vrste pojava, pri ,e-u su iskazi o takvi- odretuju1i- uslovi-a o0ja2njenja od"ovaraju1ih do"atanja. +vaj se cilj -o.e proti1i jedino razlikovanje- ili izdvajanjeizvesnih oso0ina u pred-etu koji se prou,ava i utvrtivanje- ponovljivih -odela zavisnosti u kojoj te oso0ine stoje jedna pre-a dru"oj. Sledstveno to-e, kad je istra.ivanje uspe2no, stavovi koji su do tada iz"ledali sasvi- nepovezani pokazuju se kao -etuso0no povezani na odreten na,in usled njihovo" -esta u siste-u o0-ja2njavanja. ; neki- slu,ajevi-a istra.ivanje -o.e zaista i1i veo-a daleko. <o"u se otkriti o0rasci odnosa koji pro.i-aju prostrane o0lasti ,injenica, tako da se uz po-o1 jedno"a -alo" 0roja eksplanatornih principa -o.e po-kazati da neodreteno veliki 0roj stavova o ti- ,injenica-a o0razuje lo"i,ki jedinstven sistesaznanja >a lo"ically uni$ied 0ody o$ knonjled"e?. ;jedinjenje ponekad popri-a o0lik deduktivno" siste-a, kao u slu,aju de-onstrativne "eo-etrije ili -ehanike. %a taj na,in, nekoliko principa, kao 2to su oni koje je $or-ulisao %&utn, dovoljno je da poka.e da su stavovi o kretanju -eseca, pli-i i oseci, putanja-a projektila, i dizanju te,nosti u tanki- cevi-a tesno povezani i da se svi ti stavovi -o"u stro"o izvesti iz onih principa koji-a su pripojene razne pose0ne pretpostavke o ,injenica-a. %a taj na,in dato je siste-atsko o0ja2njenje razli,itih pojava o koji-a "ovore lo"i,ki izvedeni stavovi. %e predstavljaju sve postoje1e nauke krajnje inte"risani o0lik siste-at-sko" o0ja2njavanja kao 2to je slu,aj sa -ehaniko-, -ada za -no"e nauke_u_u o0lasti-a dru2tvenih istra.ivanja kao i u razni- odeljci-a prirodne nauke_u_ideja takve jedne stro"e lo"i,ke siste-atizacije i dalje deluje kao ideal. 4li, ,ak i u oni"rana-a odeljeno" istra.ivanja u koji-a se o0i,no ne te.i za ovi- idealo-, kao 2to je slu,aj u -no"iistorijski- istra.ivanji-a, o0i,no se uvek nastoji da se nate o0ja2njenje za ,injenice. L&udi .ele da znaju za2to se trinaest a-eri,kih kolonija po0unilo protiv !n"leske, dok se 6a-nada nije po0unila, za2to su stari 8rci 0ili u stanju da se odupru Persi-janci-a, ali su podle"li ri-ski- ar-ija-a, ili za2to se "radska i tr"ova,ka aktivnost razvila u srednjevekovnoj !vropi u deseto- veku, a ne ranije. +0ja-sniti, uspostaviti izvestan odnos zavisnosti iz-etu stavova naiz"led nep-vezanih, siste-atski izlo.iti veze iz-etu prividno raznovrsnih in$or-a-cija predstavlja karakteristike nau,no" istra.ivanja. >...? B. <no"e dru"e razlike iz-etu zdravo" razu-a i nau,no" saznanja skoro su neproredne posledice siste-atsko" karaktera nau,no" saznanja. <ada saznanje na koje zdrav razu- pola.e pravo -o.e 0iti ta,no, nje"ova je do0ro poznata odlika da je on retko svestan "ranica u koji-a su nje"ova verovanja valjana ili nje"ova praksa uspe2na. Fajednica koja se dr.i pravila za tu0renje ,uva plo-dnost tla, -o.e u -no"i- slu,ajevi-a uspe2no nastaviti svoj na,in "ajenja 0iljaka. <etuti-, ona -o.e nastaviti da se slepo dr.i pravila, uprkos o,i-"ledno- po"or2anju tla i, pre-a to-e, -o.e 0iti 0espo-o1na kada se suo,i sa pro0le-o- sna0devanja hrano-. Sa dru"e strane, kada se shvate uzroci e$ika-snosti tu0riva kao $ertilizatora tako 2to se pove.e pravilo sa principi-a 0iolo"ije i he-ije tla, uvita se da pravilo i-a sa-o
o"rani,enu vrednost, po2to se uvidelo da e$ikasnost "nojiva zavisi od postojanosti uslovd, ,e"a zdrav razu- o0i,no nije svestan. %ekolicina koja zna za uzroke u stanju je da se uzdr.i od divljenja upornoj nezavisnosti onih $ar-era koji, 0ez -no"o teo-rijsko" o0razovanja, raspola.u skoro 0eskrajnoraznovrsno21u znanja i po-uzdanih in$or-acija u stvari-a koje se ti,u njihove neproredne okoline. <etuti-, tradicionalna snala.ljivost $ar-era usko je o"rani,ena: on ,esto po-staje 0espo-o1an kada se prekine kontinuitet nje"ovo" svakodnevno" na,ina .ivota, jer nje"ova znanja su o0i,no proizvodi tradicije i rutinske navike, a nisu ste,ene razu-evanje- uzroka koji te radnje ,ine uspe2ni-. ;op2te uzev, zdravorazu-sko znanje je najadekvatnije u oni- situacija-a u koji-a izvestan 0roj ,inilaca ostaje prakti,no nepro-enjen. 4li, po2to se o0i,no ne uvita da ta adekvatnost zavisi od konstantnosti takvih ,inilaca_u_u stvari sE-o po-stojanje postojanih ,inilaca -o.e 0iti nepri-e1eno_u_zdravorazu-sko znanje pati od oz0iljne nepotpunosti. #ilj je siste-atske nauke upravo u to-e da ukloni ovu nepotpunost ,ak i ako je taj cilj koji se ,esto sa-o deli-i,no ostvaruje. >...? ). 5e1 je uz"red 0ilo po-enuto da, dok se zdravorazu-sko saznanje na2iroko 0avi uticaje- do"ataja na stvari koje su od pose0ne vrednosti za ,oveka, teorijska nauka o0i,no nije tako sku,ena. Tra.enje siste-atskih o0ja2njenja zahteva da istra.ivanje 0ude us-ereno pre-a odnosi-a zavisnosti iz-etu stvarv nezavisno od njihovo" zna,aja za ljudske vrednosti. Tako, da uz-e-o jedan ekstre-an slu,aj, astrolo"ija se 0avi relativni- polo.aje- zvezda i planeta da 0i odredila zna,aj takvih veza za ljudske sud0ine3 nasuprot to-e, astrono-ija prou,ava relativne polo.aje i kretanja ne0eskih tela ne o0aziru1i se na sud0ine ljudskih 0i1a. >...? A. ; ve1 po-enuti- suprotnosti-a iz-etu -oderne nauke i zdravo"a razu-a sadr.ana je va.na razlika koja proizlazi iz pro-i2ljene politike nauke da svoje saznajne pretenzija izlo.i vi2estrukoispitivanju po-o1u opservacionih podataka do kojih s-o do2li pod 0ri.ljivo kontrolisani- uslovi-a ,ija o,i"lednost predstavlja presudan dokaz. 6ao 2to s-o ranije i-ali prilike da po-ene-o, ovo ipak ne zna,i da su zdravorazu-ska verovanja uvek po"re2na niti da ona ne-aju nikakve osnove u e-pirijski proverljivi- ,injenica-a. To zna,i da zdravorazu-ska verovanja nisu podvr"nuta, pre-a utvrtenoprincipu, siste-atsko- ispitivanju na svetlosti podataka o0ez-0etenih radi odretivanja ta,nosti tih verovanja i opse"a njihove valjanosti. To, takote, zna,i da se svedo,anstvo prihva1eno kao -erodavno u nauci -ora pri0aviti protupci-a uvedeni- sa na-ero- da se odstrane poznati izvori "re2aka3 to, dalje, zna,i da se vrednost raspolo.ivo" svedo,anstva za 0ilo koju hipotezu predlo.enu kao od"ovor na pro0lekoji se istra.uje procenjuje po-o1u propisd ocenjivanja ,iji se autoritet i sd- zasniva na ispunjavanju tih propisa u jednoj opse.noj klasi istra.ivanja. Pre-a to-e, te.nja za o0ja2nja-vanje- u nauci nije naprosto tra.enje 0ilo kakvih prima facie naiz"led pri-hvatljivih 9prvih principa9 koji 0i na neodreten na,in -o"li da o0ja2njavaju poznate 9,injenice9 o0i,no" iskustva. %aprotiv, to je te.nja za eksplana-tornihipoteza-a koje su istinski proverljive, zato 2to se zahteva da njihove lo"i,ke posledice ne 0udu toliko neodretene da se -o"u uskladiti sa skoro svaki- -o"u1i- stanje- stvari. Tra.ene hipoteze -oraju, dakle, 0iti izlo.ene -o"u1nosti da 0udu od0a,ene, 2to 1e zavisiti od rezultata kri-ti,kih protupaka koji ,ine sastavni deo nau,ne te.nje da se odrede aktualne ,injenice. ;pravo opisana razlika -o.e se izraziti -aksi-o- da su nau,ni zaklju,ci, za razliku od zdravorazu-skih verovanja, produkti nau,ne -etode. 7jer 6iem0 =FiziGki zak n=0 !#r) %A&*%A3) '. 'akoni fi ike su simboliki o*nosi ;pravo kao 2to se zakoni zdravo" razu-a zasnivaju na pro-atranju ,inje-nica sredstvi-a koja su ,oveku urotena, isto se i zakoni $izike zasnivaju na rezultati-a $izi,kih eksperi-enata. %aravno, du0oke razlike koje razdva-jaju vannau,no >non-scienti$ic? utvrtivanje neke ,injenice od rezultata neko" $izi,ko" eksperi-enta takote 1e razdvajati zakone zdravo"a razu-a od zakona $izike3 tako, skoro sve 2to s-o rekli o eksperi-enti-a $izike 0i1e pro-2ireno na zakone koje nauka postavlja. /az-otri-o jedan od najprostijih i najizvesnijih zdravorazu-skih zakona: Svi ljudi su s-rtni. +vaj zakon nesu-njivo povezuje dva apstraktna poj-a, ap-straktnu ideju ,oveka uop2te, pre ne"oli konkretnu ideju ovo"a ili ono"a ,oveka ponaoso0, i apstraktnu ideju s-rti, pre ne"oli konkretnu ideju ovo" ili ono"
o0lika s-rti3 zaista, jedino pod ovi- uslovo-, nai-e, pod uslovo- da su povezani poj-ovi apstraktni, zakon -o.e 0iti op2ti. 4li, ove apstrakcije nisu ni u ko- po"ledu teorijski si-0oli, jer one sa-o izdvajaju ono 2to je prisutno u svako- pojedina,no- slu,aju na koji se zakon odnosi. Tako, u svi- pojedina,nislu,ajevi-a u koji-a pri-enjuje-o zakon, na1i 1e-o konkretne o0jekte u koji-a su ostvarene te apstraktne ideje3 uvek kada 0is-o -o"li po.eleti da utvrdi-o da su svi ljudi s-rtni utvrdi1e-o da zna-o za neko" pojedina,no" ,oveka koji otelotvorava op2tu ideju ,oveka i za neku pose0nu s-rt koja sadr.i op2tu ideju s-rti. ;z-i-o dru"i zakon. ... To je zakon o jedno- o0jektu koji spada u do-en $izike, ali on zadr.ava o0lik koji su zakoni $izike i-ali kada je ova "rana saznanja postojala dao depandansa zdravo" razu-a, 0udu1i da jo2 nije 0ila stekla dostojanstvo racionalne nauke. !vo zakona: <i vidi-o 0lesak -unje pre ne"o 2to ,uje-o "r-ljavinu. deje -unje i "r-ljavine koje ovaj iskaz povezuje apstraktne su i op2te ideje, ali ove apstrakcije su tako instinktivno i prirodno izvedene iz pose0nih podataka da priliko- svako" pra.njenja -unje opa.a-o 0lesak i tutnjavu u koji-a neproredno prepoznaje-o konkretnu $or-u na2ih ideja -unje i "r-lja-vine. +vo, -etuti-, ne va.i za zakone $izike. ;z-i-o jedan od njenih zakona, <ariotov zakon, i ispitaj-o nje"ovu $or-ulaciju ne 0rinu1i se, za sada, za ta,nost to"a zakona. Pri konstantnoj te-peraturi, zapre-ine jedne konstant.-ne -ase "asa stoje u o0rnutoj sraz-eri pre-a pritisci-a koji-a su izlo.ene3 takva je $or-ulacija <ariotovo" zakona. Ter-ini koje on uvodi, ideje -ase, te-perature, pritiska, jo2 uvek su apstraktne ideje. 4li, te ideje nisu sa-o apstraktne3 one su, uz to, si-0oli,ke, a si-0oli popri-aju zna,enje jedino zahvaljuju1i $izi,ki- teorija-a. +kreni-o se neko- realno-, konkretno- "asu na koji .eli-o da pri-eni-o <ariotov zakon3 ne1e-o i-ati prola sa neko- konkretno- te-peraturo- koja ovaplo1uje op2tu ideju te-perature, ve1 sa neki- -anje ili vi2e topli- "aso-3 ne1e-o 0iti suo,eni sa neki- pose0ni- pritisko- koji ovaplo1uje op2tu ideju pritiska, ve1 sa neko- pu--po- koja tre0a na izvestan na,in da prenese pritisak. %esu-njivo, izvesna te-peratura od"ovara to-e -anje iili vi2e toplo- "asu, i izvestan pritisak od"ovara to-e delovanju na pu-pu, ali ova korespondencija znaka pre-a ozna-,eno- i ono- 2to je znako- za-enjeno, ili korespondencija realnosti pre-a si-0olu koji je predstavlja. +va korespondencija nipo2to nije neproredno da-ta3 ona je uspostavljena po-o1u instru-enata i -erenja, a to je ,esto veo-a du" i veo-a slo.en proces. :a 0is-o pripisali jednu odretenu te-peraturu ovo-e -anje ili vi2e toplo-e "asu, -ora-o pri0e1i ter-o-etru3 da 0is-o proceni-li u o0liku pritiska dejstvo koje vr2i pu-pa, -ora-o upotre0iti -ano-etar, a upotre0a ter-o-etra i -ano-etra u su2tini zna,i ... upotre0u $izi,kih teorija. Budu1i da apstraktni ter-ini koji-a pri0e"ava-o u jedno- zdravorazu-sko- zakonu nisu ni2ta vi2e do ono 2to je op2te u konkretno- opa.eni- o0jekti-a, prelaz od konkretno" ka apstraktno- predstavlja tako neiz0e.nu i spontanu radnju da ona ostaje nesvesna3 u prisustvu neko" ,oveka ili neko" s-rtno" slu,aja, ja ih neproredno povezuje- sa op2to- idejo- ,oveka i sa op2to- idejo- s-rti. +va instinktivna i nere$leksivna radnja proizvodi neanalizirane op2te ideje, takore1i sirove apstrakcije. %esu-njivo, -islilac -o.e analizirati ove ideje, on se -o.e pitati 2ta je ,ovek, 2ta je s-rt, i nastojati da prodre u du0ok i pun s-isao ovih re,i. +vo istra.ivanje 1e "a odvesti 0olje- razu-evanju osnova na koji-a po,iva zakon, ali nije neophodno ,initi to da 0i se zakon razu-eo3 dovoljno je povezane ter-ine shvatiti u njihovo- o,i"ledno- s-islu da 0i se razu-eo ovaj zakon, koji naje jasan 0ilo da s-o $ilozo$i ili da nis-o. Sa dru"e strane, si-0oli,ki ter-ini povezani $izi,ki- zakoni-a nisu ona vrsta apstrakcija koja spontano ni,e iz konkretne realnosti3 to su apstrakcije proizvedene spori-, slo.eni- i svesni- rado-, tj. vekovni- ra-do- koji je doveo do $izi,kih teorija. 4ko nis-o o0avili taj rad ili ako ne zna-o $izi,ke teorije, ne -o.e-o razu-eti zakon niti "a pri-eniti.. Pre-a to-e da li usvaja-o ovu ili onu teoriju, sa-e re,i koje se pojavljuju u neko- $izi,ko- zakonu -enjaju svoje zna,enje, tako da taj zakon -o.e 0iti usvojen od strane jedno" $izi,ara koji se sla.e sa izvesno- teorijo-, a od-0a,en od strane dru"o" $izi,ara koji se sla.e sa neko- dru"o- teorijo-. ;z-i-o jedno"a seljaka koji nikada nije analizirao poj-ove ,oveka i s-rti, i jedno" -eta$izi,ara koji je proveo svoj .ivot analiziraju1i ih3 uz-i-o dva $ilozo$a koja su analizirala i usvojila razli,ite nesa"lasne poj-ove o ,oveku i s-rti3 za sve njih, zakon 9Svi ljudi su s-rtni9 0i1e pod-jednako jasan i
istinit. %a isti na,in, zakon 9<i vidi-o 0lesak -unje pre ne"o 2to ,uje-o "r-ljavinu9 i-a za $izi,ara koji te-eljno poznaje zakone ru2ila,ko" elektri,no" pra.njenja istu jasno1u i izvesnost koju je i-ao za ri-sko" ple0ejca koji je u udaru "ro-a video 0es &upitera sa 6apitola. Sa dru"e strane, raz-otri-o slede1i $izi,ki zakon: 9Svi "asovi se sku-pljaju i 2ire na isti na,in93 i zapitaj-o razli,ite $izi,are da li jodna para ukida ovaj zakon. Prvi $izi,ar predaje teorije pre-a koji-a je jodna para jedan "as, i izvodi iz "ornje" zakona zaklju,ak da je "ustina jodne pare u odnosu na vazduh konstantna. <etuti-, eksperi-ent pokazuje da ova "ustina zavisi od te-perature i pritiska3 pre-a to-e, na2 $izi,ar zaklju,uje da jodna para ne podle.e navedeno- zakonu. :ru"i $izi,ar 1e re1i da jodna para nije jedan "as, ve1 -e2avina dva "asa koji su poli-erni -etuso0no i -o"u se pretvoriti jedan u dru"i3 sledstveno, po-enuti zakon ne zahteva da "ustina jodne pare u odnosu na vazduh 0ude konstantna, ve1 tvrdi da se ta "ustina -enja sa pro-eno- te-perature i pritiska pre-a izvesnoj $or-uli koju je postavio @. 5ilard 8i0z >&. %&illard 8i00s?. +va $or-ula predstavlja, u stvari, rezultate eksperi-entalnih protupaka3 na2 dru"i $izi,ar zaklju,uje da jodna para nije izuzetak od pravila koje ka.e da se svi "asovi skupljaju i 2ire na isti na,in. Tako, na2a dva $izi,ara i-aju potpuno razli,ita -i2ljenja o jedno- zakonu koji o0a izra.avaju u isto- o0liku: jedan "a s-atra po"re2ni- z0o" izvesne ,injenice, dru"i "a s-atra potvrteni- to- isto- ,injenico-. To dolazi otuda 2to razli,ite teorije kojih se oni dr.e ne odretuju jedinstveno zna,enje re,i 9jedan "as9, tako da, -ada oni iz"ovaraju istu re,enicu, -isle na dva razli,ita stava3 da 0i uporedili svoj stav sa stvarno21u, oni o0avljaju razli,ita izra,unavanja, tako da je -o"u1e da jedan proveri onaj zakon za koji dru"i s-atra da -u iste ,injenice protivre,e. To je jednostavan dokaz slede1e istine: Fizi,ki zakon je si-0oli,ki odnos ,ija pri-ena na konkretnu stvarnost zahteva da ,itava jedna "rupa zakona 0ude poznata i prihva1ena. T ma! Rid0 O intelektualnim moima !oveka0 !#r) ''%*''') i ''A*'(>) sti stupanj -o1i razu-evanja >understandin"? koji ,oveka ,ini sproo0ni- da raz0orito vodi svoj .ivot ,ini "a sproo0ni- da otkrije ono 2to je istini-to i ono 2to je la.no u stvari-a koje su sa-e po se0i o,i"ledne >sel$-evident? i koje on raz"ovetno shvata. Sve znanje i sva nauka -oraju 0iti iz"rateni na principi-a koji su sa-i po se0i o,i"ledni i o takviprincipi-a svaki ,ovek koji proeduje zdrav razu- >co--on sense? jeste ko-petentan sudija kada ih raz"ovetno za-i2lja. ;sled to"a se raspre veo-a ,esto zavr2avaju pozivanje- na zdrav razu-. :ok se strane sla.u u po"ledu prvih principa na koji-a se njihovi zaklju,ci zasnivaju, i-a -esta rasutivanju3 ali kada jedan pori,e ne2to 2to dru"o-e iz"leda suvi2e o,i"ledno da 0i 0ilo potre0no ili dopu2talo doka-zivanje, ,ini se da je rasutivanju do2ao kraj3 apel je upu1en zdravorazu-u i svakoj strani je prepu2teno da u.iva u svo-e sopstveno- -i2ljenju. Oini se da to-e ne-a leka, niti ikakvo" na,ina da se o takvi- apeli-a raspravlja, se- ako odluke zdravo"a razu-a ne 0i -o"le protati zakoni koji-a 0i se svi razu-ni ljudi povinovali. 4ko 0i ovo 0ilo -o"u1e, to 0i zaista 0ilo veo-a po.eljno i popunilo 0i jednu prazninu u lo"ici3 i za2to 0i se s-atralo ne-o"u1i- da 0i se razu-ni ljudi -o"li slo.iti o stvari-a koje su sa-e po se0i o,i"ledne7 Sve 2to na-erava-o u ovoj "lavi jeste da o0jasni-o zna,enje zdravo"a ra-zu-a, da se on ne -o.e tretirati, onako kako to neki ,ine, kao neki novi princip ili kao re, 0ez ikakvo" zna,enja. Poku2ao sada poka.e- da razu- >sense? u svo-e najo0i,nije- i sto"a najadekvatnije- zna,enju, zna,i sutenje >jud"-ent?, -ada "a $ilozo$i ,esto upotre0ljavaju u dru"o- zna,enju. %a osno-vu to"a prirodno je -isliti da 0i zdrav razu- tre0alo da zna,i zdrav sud3 i on to zaista i zna,i. 6oje su ta,ne "ranice koje dele zdrav sud od ono"a 2to "a prevazilazi, s jedne strane, i od ono"a 2to "a ne dosti.e, sa dru"e, -o.da je te2ko odrediti, pa ipak ljudi koji i-aju razli,ita -i2ljenja o ti"ranica-a, ili koji ,ak nikada nisu ni po-i2ljali da ih utvrtuju, -o"u se slo.iti u po"ledu zna,enja te re,i. To je toliko jasno koliko i da svi !n"lezi -o"u pod "ro$ovijo- &ork -isliti na istu stvar, -ada -o.da nijedan od stotine njih ne 0i -o"ao da ozna,i njene ta,ne "ranice. Faista -i iz"leda da je zdrav razu- isto tako nedvos-islena re, i isto tako do0ro shva1ena kao "ro$ovija &ork. <i je nalazi-o na 0ez0roj -esta kod do0rih pisaca3 -i je ,uje-o u 0ez0roj prilika u
raz"ovoru3 i, ukoliko sa- ja u stanju da sudi-, uvek u isto- zna,enju. to je, verovatno, razlo" za2to se ona tako retko de$ini2e ili o0ja2njava. :r @onson >&ohnson?, iz-etu autoriteta koje navodi da 0i pokazao da re, ra um >sense? zna,i -o1 shvatanja, pouzdatost sproo0nosti, sna"u prirodno" ra-zu-a, citira dr Bentlija >Bentley? za ne2to 2to 0i se -o"lo nazvati de$inici-jo- zdravo" razu-a, -ada on >dr Bentli_u_pri-. prev.? verovatno nije i-ao na--eru da "a de$ini2e, ve1 "a je sa-o uz"red po-enuo: 9Bo" je o0dario ,ove,an-stvo -o1i-a i sproo0nosti-a koje naziva-o prirodno- svetlo21u i razu-o-, i zdravi- razu-o-.9 >...? 4psurdno je i po-isliti da 0i -o"lo 0iti ikakve suprotnosti iz-etu razu-a i zdravo" razu-a. +n je ustvari prvoroten,e /azu-a3 i, po2to su oni o0i,no spojeni u "ovoru i u pisanju, oni su u svojoj prirodi neodvojivi. <i pripisuje-o razu-u dve $unkcije ili dva stupnja. Prvi je da sudi o stvari-a koje su sa-e po se0i o,i"ledne3 dru"i da izvla,i zaklju,ke koji nisu sa-i po se0i o,i"ledni iz stavova koji jesu. ' Prvi od ovih stupnjeva spada u nadle.nost zdravo" razu-a, i to u isklju,ivu nje"ovu nadle.nost, i, z0o" to"a, poklapa se sa razu-o- svoji- puni- o0i-o- i sa-o je dru"o i-e za jedan o"ranak ili jedan stupanj razu-a. <o.da 0i se -o"lo re1i: za2to 0iste -u onda davali pose0no i-e, kada se uvita da je on sa-o jedan stupanj razu-a7 %a to 0i 0ilo dovoljno od"ovoriti: za2to iz0acujete jedno i-e koje se -o.e na1i u jezici-a svih civilizovanih naroda i koje je du"o- upotre0o- steklo pravo "ratanstva7 Takav poku2aj je i 0es-islen i 0ezuspe2an. Svaki pa-etan ,ovek 0i1e sklon da -isli da i-e koje se nalazi u svi- jezici-a, -a koliko daleko i2li u njihovu pro2lost, nije 0ez neke pri-ene. 4li, postoji jedan o,i"ledan razlo" za2to 0i ovaj stupanj razu-a tre0alo da i-a i-e koje -u od"ovara3 nai-e, taj da se u najve1e- delu ,ove,anstva ni-kakav dru"i stupanj razu-a ne -o.e na1i. &edino i- taj stupanj daje pravo da se zovu razu-ni- 0i1i-a. ;pravo taj stupanj razu-a, i jedino taj, ,ini ,oveka sproo0ni- da vodi svoje sopstvene prolove i od"ovorni- u pona2anju pre-a dru"i- ljudi-a. ; ovo-e je, dakle, naj0olji razlo" za2to 0i on tre0alo da po-seduje i-e koje -u od"ovara. z-etu ova dva stupnja razu-a i-a jo2 razlika, 2to 0i 0ilo dovoljno da i- dd pravo na pose0na i-ena. Prvi je ,ist dar %e0a. ta-o "de "a %e0o nije podarilo, nikakvo vas-pitanje ne -o.e nadoknaditi taj nedostatak. :ru"i se u,i prakso- i pravi-li-a, kada je prvi dat. Oovek koji i-a zdrav razu- -o.e nau,iti da rasutuje. 4li, ako -u taj dar nije dat, nikakvo u,enje "a ne1e osproo0iti ni da sudi o prvi- principi-a ni da rasutuje na osnovu njih. -a- jo2 ovo da pri-eti- da je nadle.nost zdravo" razu-a 2ira u po0ijanju ne"o u potvrtivanju. &edan zaklju,ak do ko"a se do2lo jedni- toko- ispravno" rasutivanja iz istinitih principa, nikako ne -o.e stajati u protivre,nosti ni sa jedno- odluko- zdravo" razu-a, zato 2to 1e se istina uvek sla"ati sa so0o-. %iti takav zaklju,ak -o.e ikako 0iti potvrten od strane zdravo" razu-a, zato 2to on nije pod nje"ovo- jurisdikcijo-. 4li, -o"u1e je da, polaze1i od la.nih principa ili usled neke "re2ke u rasutivanju, ,ovek 0ude naveden na zaklju,ak koji protivre,i odluka-a >decisions? zdravo" razu-a. ; to- slu,aju zaklju,ak spada pod jurisdikciju zdra-vo" razu-a, -ada rasutivanje na ko-e se on zasniva ne spada3 i ,ovek sa zdravi- razu-o- -o.e potpuno od0aciti zaklju,ak, iako nije u stanju da uka.e na "re2ku u rasutivanju koja je do nje"a dovela. Tako, ako je neki -ate-ati,ar, jedni- proceso- ko-plikovano" dokazi-vanja u ko-e je na,inio neki po"re2an korak, naveden na zaklju,ak da dve ko-.li,ine koje su o0e jednake nekoj tre1oj nisu i -etuso0no jednake, ,ovek sa zdravi- razu-o-, ne pretenduju1i da 0ude sudija o dokazu, i-a puno pravo da od0aci zaklju,ak i da "a pro"lasi apsurdni-.
,Hami 'o sebi o+igle4ni stavovi jesu oni oji i-gle4aju o+igle4ni sva om +ove u -4ravog ra-uma (o) soun4 un4erstan4ing) oji ra-govetno s#vata /i#ovo -na+e/e, i 4r5i i# se be- tete., (Gbi4em, '. 114.) ,De)ini2ija stavova oji su sami 'o sebi o+igle4ni, oju 7i4 ov4e 4aje -aje4no sa 'ot'unijim obja/e/ima u 3gle4u $G, Flave 4C&, jasno 'o a-uje 4a sOm 'o sebi o+igle4an stav nije nu5na istina (u'. str. *%*), ve6 stav oji je -4ravom ra-umu (to 2ommon sense) o+igle4no istinit C tj. ma4a je logi+ i mogu6e 4a on bu4e la5an, ni o se o-bi0no ne bi mogao navesti 4a ne veruje u /ega., (str. 114, )n.)
1
5. SP!# F O%+ST %4;O%+8 S4F%4%&4 Karl 7 per0 Pretpostavke i po1ijanja0 !#r) %&4*%&A) <oja teza je da se ono 2to naziva-o 9nauko-9 razlikuje od starijih -i-tova ne ti-e 2to je ne2to razli,ito od -ita, ne"o ti-e 2to je pra1eno jedno- tradicijo- dru"o" reda_u_tradicijo- kriti,ko" raspravljanja o -itu. /anije je postojala sa-o tradicija prvo" reda. +dretena pri,a se predavala. sada je, naravno, postojala pri,a koju tre0a predavati, ali je s njo- i2lo ne2to poput tiho" prate1e" teksta dru"o" reda: 9Predaje- ti ovo, ali -i reci 2ta -isli2 o to-e. /az-isli. <o.da na- -o.e2 dati dru"a,iju pri,u.9 +va tradicija dru"o" reda 0ila je kriti,ki ili ar"u-entativni stav. +n je 0io, veruje-, nova stvar, a i jo2 uvek je te-eljno va.na stvar o nau,noj tradiciji. 4ko to razu--e-o, tada 1e-o i-ati sasvidru"a,iji stav pre-a prili,no- 0roju pro0le-a nau,no" -etoda. /azu-e1e-o da je, u izvesno- s-islu, nauka -itopoetska 0a2 kao i reli"ija. /e1i 1ete: 94li, nau,ni -itovi su tako -no"o dru"a,iji od reli"ioznih -itova.9 zvesno da jesu razli,iti. 4li, za2to su dru"a,iji7 Fato 2to, ako se usvoji ovaj kriti,ki stav, onda ne,iji -itovi i protaju dru"a,iji. +ni se -enjaju3 i to se -enjaju u pravcu davanja sve 0olje" opisa sveta_u_raznih stvari koje -o.e-o pro-atrati. oni nas takote izazivaju da po-s-atra-o stvari koje nikad ne 0is-o zapazili 0ez ovih teorija ili -itova. ; kriti,ki- diskusija-a koje su se pojavile sada pojavilo se, prvi put, i ne2to poput sistematskog pro-atranja. Oovek koje- je -it predat, zajedno s tiho-, ali tradicionalno- -ol0o-: 9Nta i-a2 da ka.e2 o nje-u7 <o.e2 li "a kritikovati79_u_taj ,ovek 0i preuzeo -it i pri-enio "a na razne stvari za koje se pretpostavlja da ih o0ja2njava, kao 2to je kretanje planeta. Tada 0i rekao: 9%e -islida je ovaj -it veo-a do0ar, zato 2to on ne o0ja2njava stvarno opa.ljivo kretanje planeta9, ili 2ta "od 0i to -o"lo da 0ude. Sto"a upravo -it ili teorija rukovode i upravljaju na2i- siste-atski- pro-atranji-a_u_pro-atranji-a s na-ero- ispitivanja istinitosti teorije ili -ita. S ovo" "ledi2ta, rast teorija nauke ne tre0a s-atrati rezultato- pri-kupljanja, ili "o-ilanja, pro-atranjd3 naprotiv, pro-atranja i njihovo "o-i-lanje tre0a s-atrati rezultato- rasta nau,nih teorija. >+vo je ono 2to sa- nazivao 9 reflektorskom teorijom nauke9_u_"ledi2te da sa-a nauka 0aca novo svetlo na stvari3 da ona ne sa-o da re2ava pro0le-e, ne"o da ih prito- stvara -no"o vi2e3 i da ona ne sa-o da i-a koristi od pro-atranjd, ne"o i vodi novi-a.? 4ko na ovaj na,in tra"a-o za novi- pro-atranji-a s na-ero- ispi-tivanja istinitosti na2ih -itova, ne tre0a da 0ude-o zapanjeni ako nate-o da -itovi koji-a se 0arata na ovaj "ru0 na,in -enjaju svoj karakter, i da toko- vre-ena oni protaju ne2to 2to 0i se -o"lo zvati realisti,niji- ili 2to se 0olje sla.e s opa.ljivi- ,injenica-a. :ru"i- re,i-a, pod pritisko- kritike -itovi su prinuteni da se prila"otavaju zadatku da na- daju adekvatnu i detaljniju sliku sveta u koje- .ivi-o. +vo o0ja2njava za2to nau,ni -itovi, pod pritisko- kritike, protaju tako razli,iti od reli"ioznih -itova. <etuti-, -islida tre0a da 0ude-o sasvi- jasni da po svo- poreklu oni ostaju -itovi ili iz-i2ljotine, upravo kao i dru"i. +ni nisu ono 2to neki racionalisti_u_pristalice teorije ,ulno" opa.anja_u_veruju: oni nisu sa.eci pro-atranjd. :a ponovi- ovu va.nu poentu. %au,ne teorije nisu sa-o rezul-tati pro-atranja. +ne su, prete.no, proizvodi -itotvorstva i proverd. Pro-vere se vr2e deli-i,no pute- pro-atranja, pa je pro-atranje sto"a vrlo va.no3 ali nje"ova $unkcija nije proizvotenje teorija. +no i"ra ulo"u u od0a-civanju, eli-inisanju i kritikovanju teorija3 i ono nas izaziva da proiz-vodi-o nove -itove, nove teorije koje -o"u izdr.ati ove pro-atra,ke prove-re. Sa-o ako razu-e-o ovo, -o.e-o razu-eti va.nost tradicije za nauku. +ne -etu va-a koji zastupaju suprotno "ledi2te i koji veruju da su nau,ne teorije rezultat pro-atranjd, izaziva- da po,nu da pro-atraju ovde i sada, i da -i pru.e nau,ne rezultate svojih pro-atranja. <o.ete re1i da je ovo nepra-vedno, i da ne-a ni,e" naro,ito" da se pro-atra ovde i sada. 4li, ,ak i ako sti"nete do kraja svo" .ivota, sa 0ele.nico- u ruci, zapisuju1i sve 2to po-s-atrate i ako najzad zave2tate ovu va.nu 0ele.nicu 6raljevsko- dru2tvu, tra.e1i od njih da od nje stvore nauku, 6raljevsko dru2tvo 0i je -o"lo sa-,uvati kao kuriozitet, ali si"urno ne kao izvor znanja. D +na 0i -o.da -o"la da 0ude iz"u0ljena u neko- podru-u Britansko" -uzeja >koji, kao 2to -o.da znate, ne -o.e priu2titi da katalo"izuje ve1inu svojih 0la"a?, ali 1e ona verovatnije zavr2iti na "o-ili otpadaka.
4
$i4eti gl. 1, o4e0a G$.
4li, -o.ete do0iti ne2to od nau,no" interesa ako ka.ete: 9+vde su teorije koje neki nau,nici danas zastupaju. +ve teorije zahtevaju da takve i takve stvari 0udu opa.ljive pod takvi- i takvi- uslovi-a. Hajde da vidi-o da li su one opa.ljive.9 :ru"i- re,i-a, ako iza0erete svoja pro-atranja s oko- na nau,ni- pro0le-i-a i op2toj situaciji nauke kako iz"leda u to- trenutku, onda -o.ete takote 0iti u stanju da u,inite doprinos nauci. %e .elida 0ude- do"-ati,an i da pori,e- da postoje izuzeci, kao 2to su takozvana slu,ajna otkri1a. >Oak iako se za njih vrlo ,esto ispostavlja da su na,injena pod uticajeteorija.? %e ka.e- da su pro-atranja uvek 0ezna,ajna osi- ako su vezana za teorije, ali .elida istakne- ono 2to je "lavni protupak u razvoju nauke. <!T+:S6+ &!: %ST5+ P/ %# P 6L4S F 64# &! %4;64
5. <!T+:S6+ &!: %ST5+ Rud lf Karnap0 =S#ara i n ,a l 5ika=0 !#r) %('*%(() <i razlikuje-o primenjenu logiku, lo"i,ku analizu poj-ova i re,enica iz raznih "rana nauke, od ,iste lo"ike sa njeni- $or-alni- pro0le-i-a. <ada se do sada ve1ina radova u novoj lo"ici 0avila $or-alnite-a-a, ona je do2la do uspe2nih rezultata i u pri-enjenoj lo"ici. 4naliza poj-ova nauke pokazala je da se svi ti poj-ovi, 0ez o0zira da li oni, pre-a uo0i,ajenoj klasi$ikaciji, pripadaju prirodni- nauka-a, psiho-lo"iji ili dru2tveni- nauka-a, vra1aju na zajedni,ku osnovu. +ni se -o"u svesti na izvorne poj-ove koji se odnose na 9dato9, na sadr.aj neproredno" iskustva. Fa po,etak, svi poj-ovi koji pripadaju ne,ije- li,no- iskustvu, tj. oni koji se odnose na psiholo2ke do"ataje su0jekta koji saznaje, -o"u se pove-zati sa dati-. Svi $izi,ki poj-ovi -o"u se svesti na poj-ove koji su u vezi sa li,ni- iskustvo-, jer se svaki $izi,ki do"ataj u principu -o.e potvrditi opa.anji-a. Svi poj-ovi u vezi sa dru"i- duhovi-a, to jest, poj-ovi koji se odnose na psiholo2ke procese su0jekata koji nisu ja, na,injeni su od $izi,kih poj-ova. %ajzad, poj-ovi dru2tvenih nauka svode se na poj-ove upravo po-e-nutih vrsta. %a taj na,in, nastaje "enealo2ko drvo poj-ova u ko-e svaki poja- u principu -ora na1i svoje -esto pre-a na,inu na koji je izveden iz dru"ih poj-ova i u krajnjoj liniji iz dato". Teorija konstitucije >the constitution theory?, tj. teorija o iz"radnji siste-a svih nau,nih poj-ova na zajedni,koj osnovi, dalje pokazuje da se na od"ovaraju1i na,in svaki nau,ni iskaz -o.e ponovo prevesti u iskaz o dato- >9-etodolo2ki pozitiviza-9?. :ru"i siste- konstitucije, koji takote uklju,uje sve poj-ove, i-a $izi,ke poj-ove za svoju osnovu, tj. poj-ove koji se odnose na do"ataje u prostoru i vre-enu. Poj-ovi psiholo"ije i dru2tvenih nauka svedeni su na $izi,ke poj-ove pre-a principu 0ihejvioriz-a >9-etodolo2ki -aterijaliza-9?. <i "ovori-o o 9-etodolo2ko-9 pozitiviz-u ili -aterijaliz-u zato 2to se ovde 0avi-o sa-o -etoda-a izvotenja poj-ova, a potpuno eli-ini2e-o i -eta$izi,ku tezu pozitiviz-a o realnosti dato" i -eta$izi,ku tezu -ate-rijaliz-a o realnosti $izi,ko" sveta. Sledstveno, pozitivisti,ki i -ateri-jalisti,ki siste-i konstitucije ne protivre,e jedan dru"o-e. +0a su ta,na i neophodna. Pozitivisti,ki sisteod"ovara episte-olo2ko- stanovi2tu za-to 2to dokazuje validnost saznanja svotenje- na dato. <aterijalisti,ki sisteod"ovara stanovi2tu e-pirijskih nauka, jer su u ovo-e siste-u svi poj-ovi svedeni na $izi,ko, na jedinu o0last u kojoj se ispoljava potpuna vla-davina zakona i koja o-o"u1ava intersu0jektivno saznanje. Tako, uz po-o1 nove lo"ike, lo"i,ka analiza vodi ka uje*injenoj nauci. %e postoje razli,ite nauke sa $unda-entalno razli,iti- -etoda-a ili razli,i-ti- izvori-a saznanja, ve1 sa-o je*na nauka. Sve saznanje nalazi svoje -esto u toj nauci i zaista je saznanje u osnovi iste vrste3 prividno $unda-entalne razlike iz-etu nauka jesu o0-ana koja proizlazi otuda 2to se slu.i-o raz-li,iti- podjezici-a da 0is-o ih izrazili. Rud lf Karnap0 =7!i8 l 5ija u fiziGk m jeziku=0 !#r) %31*%33)
'. Ovo*# /i ikalni je ik i protokolarni je ik ; ono-e 2to sledi na-erava-o da o0jasni-o i utvrdi-o tezu da se svaka reenica psihologije mo"e formulisati u fi ikalnom je iku# :a ovo izrazi-o u -aterijalno- na,inu "ovora: sve reenice opisuju fi ike *oga\aje, naime, fi iko pona(anje lju*i i *rugih "ivotinja# +vo je podteza op2te teze fi ikali ma s posledico- da je fi ikalni je ik univer alan je ik, to jest, jezik na koji se -o.e prevesti svaka re,enica. + ovoj op2toj tezi s-o raspravljali u jedno- ranije,lanku,' ,ija 1e pozicija ovde slu.iti kao na2e polazi2te. Prvo ukratko po"ledaj-o neke od zaklju,aka te ranije stude. ; -etalin"visti,koj raspravi razlikuje-o uo0i,ajeni materijalni nain govora >npr. 9/e,enice ovo" jezika "ovore o ovo- i ono- pred-etu.9? od ispravnije" formalnog naina govora >npr. 9/e,enice ovo" jezika sadr.e ovu i onu re,, i iz"ratene su na ovaj i onaj na,in9?. ;potre0ljavaju1i -aterijalni na,in "ovora snosi-o rizik uvotenja za0una i pseudopro0le-d. 4ko "a, z0o" nje"ove lak2e razu-ljivosti, povre-eno i upotre0ljava-o u ovo- 2to sledi, ,ini-o to jedino kao para$raziranje $or-alno" na,ina "ovora. +d prvorazredno" zna,aja za episte-olo2ku analizu jesu protokolarni je ik >protocol language?, u ko-e su $or-ulisane pri-itivne protokolarne re,enice >pre-a -aterijalno- na,inu "ovora: re,enice o neproredno dato-? neke pojedina,ne >particular? oso0e, i sistemski je ik >system language? , u ko-e su $or-ulisane re,enice nau,no" siste-a. &edna oso0a S ispituje >tests? \proverava >veri$ies?\ jednu siste-sku re,enicu >syste- sentence? tako 2to iz nje dedukuje re,enice sopstveno"a protokolarno" jezika i 2to uporetuje te re,enice sa re,enica-a svo"a sada2nje" >actual? protokola. <o"u1nost takve jedne dedukcije protokolarnih re,enica ,ini sa*r"aj jedne re,enice. 4ko jedna re,enica ne o-o"u1ava takvu dedukciju, ona ne-a nikakav sadr.aj niti zna,enje >is -eanin"less?. 4ko se iste re,enice -o"u dedukovati iz dveju re,enica, ove dve re,enice i-aju isti sadr.aj. +ne ka.u isto i -o"u se prevesti jedna u dru"u. Svakoj re,enici siste-sko" jezika od"ovara neka re,enica $izikalno" jezika tako da su te dve re,enice -etuso0no prevodljive >inter-translata0le?. #ilj ovo"a ,lanka je da poka.e da je to slu,aj sa re,enica-a psiholo"ije. Ntavi2e, svaka re,enica protokolarno" jezika neke odretene oso0e -o.e se prevesti u neku re,enicu $izikalno" jezika, nai-e, u re,enicu o $izi,ko- stanju oso0e o kojoj je re,, i o0ratno. /azni protokolarni jezici na taj na,in protaju podjezici $izikalno" jezika. /i ikalni je ik je univer alan i intersubjektivan# To je teza $izikaliz-a. 4ko 0i se $izikalni jezik, na osnovu nje"ove univerzalnosti, usvojio kao siste-ski jezik nauke, sva nauka 0i postala $izika. <eta$izika 0i 0ila od0a,ena kao ne2to 2to ni2ta ne zna,i. /azli,ite o0lasti nauke postale 0i delovi ujedinjene nauke. Pre-a -aterijalno- na,inu "ovora: postojala 0i, u osnovi, sa-o jedna vrsta o0jekata_u_$izi,ki do"ataji, koji-a 0i vladali sveo0uhvatni zakoni. Fizikaliza- ne 0i tre0alo shvatiti tako kao da zahteva od psiholo"ije da se 0avi sa-o situacija-a koje se -o"u $izi,ki opisati. Tezu pre tre0a shvatiti tako da se psiholo"ija -o.e 0aviti ,i-e "od .eli, ona -o.e $or-ulisati svoje re,enice kako .eli_t u_ e re,enice 1e, u svako- slu,aju, 0iti prevodljive u $izi,ki jezik. JKarl 7 per0 >eda istori"izma0 !#r) &&A*&&+)KI Erne!# Nej5el0 =7rir da i -ilj nauke=0 !#r) A*+) C. 5re-e je, -etuti-, da raz-otri-o tre1u stranu nauke: njenu -etodu istra.ivanja. +va strana se ,esto po"re2no razu-e i, u svako- slu,aju, te2ko se -o.e ukratko opisati, ali je -o.da najpostojanija karakteristika nauke i osnovno ja-stvo za poverenje u zaklju,ke na2e" istra.ivanja.
Larna', ,Die P#9si alis2#e H'ra2#e als Aniversals'ra2#e 4er Bissens2#a)t,, Erkenntnis, GG, 19*1, H. 4*2C4&>. (!ngles i 'revo4 ovog +lan a o4 "a sa Ble a bio je objav0en ao monogra)ija 'o4 naslovom ,R#e Anit9 o) H2ien2e,, Lon4on, Negan Paul, 19*4.) \ Preve4eno u: $la4imir Fligorov ('rir.), 3ritika kolektivi,ma , Liberalna misao o so2ijali-mu, ,Mili' $i/i6,, Beogra4, 19::, str. 14>C249. (o4loma je na str. 1*(C1*1.)
1
Pa ipak, ,esto ka.u, ,ak i istaknuti nau,nici, da 9ne postoji nau,na -etoda kao takva9, ve1 sa-o 9slo0odna i najvi2a $unkcija inteli"encije9. +vo tvrtenje je opravdato ako se ter-in 9nau,na -etoda9 tako upotre0i da ozna,ava neku op2teusvojenu z0irku utvrtenih pravila za otkrivanje re2enja 0ilo ko" pro0le-a. &edan istorijski uticajan pristup analizi nau,ne -etode zaista znatno, da ne ka.e-o isklju,ivo, isti,e zadatak $or-ulisanja pravila za otkrivanje uzroka ili posledica pojava i za izvotenje zakona ili teorija iz opservaciono" -aterijala. Pa ipak, nijedno od predlo.enih pravila prona-la.enja ne proti.e ovaj na-eravani cilj i ve1ina onih koji prou,avaju to pitanje sla.e se da je sastavljanje takvih pravila 0eznade.an poduhvat. Nta je, onda, nau,na -etoda7 %ajpre -ora- jasno staviti do znanja da se 9-etoda9 ne s-e protu-a,iti kao da je sinoni-na 9tehnici9. Tako, tehnika -erenja talasne du.ine svetlosti po-o1u spektroskopa o,i"ledno se razliku-je od tehnike -erenja 0rzine nervno" i-pulsa, a i jedna i dru"a se o,i"ledno razlikuju od tehnika upotre0ljenih za odretivanje dejstava koje jedan dati tip $a0ri,ke or"anizacije i-a na proizvodnju. ;op2te uzev, pre-a to-e, tehnike se razlikuju kod razli,itih pred-eta istra.ivanja i -o"u se 0rzo -enjati sa napretko- tehnolo"ije. Sa dru"e strane, sve nauke upotre0ljavaju jednu zaje-dni,ku -etodu u svoji- istra.ivanji-a u onoj -eri u kojoj se slu.e isti- principi-a za procenjivanje vrednosti svedo,anstava, isti- kanoni-a za su-tenje o adekvatnosti predlo.enih o0ja2njenja i isti- kriteriju-i-a za odlu-,ivanje iz-etu alternativnih hipoteza. ;kratko, nau,na -etoda je op2ta lo"ika upotre0ljena, 0ilo pre1utno ili izri,ito, za utvrtivanje vrednosti istra.ivanja. +d po-o1i je, pre-a to-e, -isliti o nau,noj -etodi kao da se sastoji iz niza nor-i koje slu.e kao standardi koji se -oraju zadovoljiti ako neko istra.ivanje tre0a da se s-atra od"ovorno voteni- istra.ivanje- ,iji zaklju,ci zaslu.uju racionalno pove-renje. Her/er# Faj5l0 =Jedin!#, nauke)))=0 !#r) 'A&*'A') :a 0i se otklonila postoje1a z0rka, tre0alo 0i razlikovati tri zna,enja ter-ina 9jedinstvo nauke9 >i ter-ina 9$izikaliza-9?. Prvo zna,enje, koje su usvojili 6arnap, %ojrat i dru"i, jeste je*instvo naKunog je ika, koje je takote osnovna ideja 3nciklope*e uje*injene nauke. +va se ideja -o.e s-atrati lo"i,ki popravljeno- i usavr2eno- 0itno- tezo- e-piriciz-a i operacioniz-a >na intersu0jektivnoj osnovi?. Drugo zna,enje jeste teza naturali ma. Te2ko je dati ,ak i pri0li.no odretenu i ta,nu $or-ulaciju ovo"a tako ,esto pretresano" ali isto tako sla0o de$inisano" stanovi2ta. +no se pri0li.no iz"leda svodi na verovanje >ili, pre-a adekvatnijoj $or-ulaciji, na heuristi,ki pro"ra-? pre-a ko-e o0ja2njavala,ki sklopovi >e=planatory constructs? svih nauka ne tre0a da prelaze prostorno-vre-enski uzro,ni okvir. +vaj pro"ra- isklju,uje ne sa-o -eta$izi,ke entitete >9apsolute9, 9entelehije9 itd.?_u_kao 2to ,ini sla0ija prva teza e-piriciz-a_u_ve1 ne dozvoljava ni neke lo"i,ki -o"u1e i e--pirijski s-isaone o0like hipoteza. Sa-o neki 9nor-alni9 o0lici prostor-no-vre-enskih okvira i uzro,nih >ili statisti,kih? zakona s-atraju se neophodni- za o0ja2njavanje opa.enih pojava. &edan unekoliko neodreten vid ove naturalisti,ke doktrine sadr.e neki >i-plicitni? protulati o kontinu-itetu uzro,nih uticaja. +vaj o0lik naturaliz-a ostavlja otvoreno-, ali ne tvrdi izri,ito, svodljivost 0iolo2kih, psiholo2kih i sociolo2kih zakona na $izi,ke zakone. Oak i ako se pretpostavi nesvodljivost >e-er"entiza-?, naturaliza- 0i se jo2 uvek razlikovao od vitalisti,kih i ani-isti,kih u,enja koja ovu nesvodljivost zastupaju na potpuno razli,iti- osnova-a. Teza koju .elida razjasni- i ,iju sada2nju vrednost .elida od-eri- jeste treaD fi ikali am u strogom smislu, koji protulira potencijalnu iz-vodljivost svih nau,nih zakona iz $izi,kih zakona. +vo je najradikalnija i sto"a i najpro0le-ati,nija od ove tri teze. Po2to je otvoreno pitanje da li se 0iolo"ija, psiholo"ija i dru2tvene nauke -o"u u krajnjoj liniji svesti na $izi,ku teoriju, ne -o.e-o da 0ude-o do"-ati,ni_u_na jedan ili dru"i na,in. Takote se izri,ito priznaje da spekulacije u pravcu ove vrste ujedinjenja -o"u u -no"i- o0lasti-a 0iti preuranjene i sto"a verovatno 2tetne po nau,ni na-predak. ;speh 0iolo2kih, psiholo2kih i sociolo2kih teorija $or-ulisanih njihovi- sopstveni- speci$i,niter-ini-a ukazuje da privre-eno zaprota-vljanje poku2aja da se dote do dalekose.nijih redukcija -o.e 0iti od velike heuristi,ke vrednosti. <etuti-, uvek 1e 0iti od najve1e lo"i,ke i op2te na-u,ne va.nosti da
se odredi da li ,injenice kao takve i nau,na -etoda, onakva kakva je na dato- stupnju razvitka, isklju,uju, ostavljaju ili ,ak ,ine vero-vatno- tezu >pro"nozu? radikalno" $izikaliz-a. 8lavni razlo" za ovakvu od0ranu ove teze le.i u potre0i da se po0iju sve ,e21a po"re2na shvatanja u vezi s njo-_u_oli,ena u njihovo- ekstre-no- o0li-ku u 0rkanju $izikaliz-a sa 9-ehanisti,ki-aterijaliz-o-9. +vaj naziv uop2te ostavlja prili,no neprijatan utisak i slu.i -no"i- pisci-a kao oru-.je za napad i nipoda2tavanje ,ak i onih nau,nih tokova koji su potpuno slo-0odni od -eta$izi,ko" 0es-isla tradicionalno" -aterijaliz-a i $akti,ke neadekvatnosti -ehanisti,ko" po"leda na svet. 4li, ako osavre-eni-o ono 2to je, nau,no i -etodolo2ki, uvek 0ilo valjano u -aterijaliz-u, sa-o sledi--o pro"ra- jedinstva nauke >u prvo-, dru"o- i, 2to je vi2e -o"u1e, u tre1e- s-islu?. Open8ajm @ 7a#nam0 =Jedin!#, nauke)))=0 !#r) '*1) '.'. %a izraz 9&edinstvo nauke9 ,esto se nailazi, ali je te2ko nje"ov ta,an sadr.aj 0li.e odrediti na zadovoljavaju1i na,in. Jilj ovoga napisa je da $or-uli2e ta,an poja- jedinstva nauke3 i da ispita u ko-e stepenu se to je-dinstvo -o.e proti1i. Fna,aj jedinstva nauke nije potre0no naro,ito dokazivati. %aro,ito se rukovodi-o u0etenje- da je nauka o nauci, tj. -etanau,no prou,avanje "lavnih vidova nauke, prirodno sredstvo koje tre0a da prolu.i kao protivte.a speci-jalizaciji ti-e 2to podsti,e inte"raciju nau,no" saznanja. Po.eljnost ovo"a cilja 2iroko je priznata. <no"i univerziteti, na pri-er, i-aju pro"ra-e usklatene sa ovi- cilje-3 ali se on ,esto sledi sredstvi-a druk,iji- od onih koje s-o upravo po-enuli, a za-isao jedinstva nauke -o"la 0i naro,ito od"o-varati kao princip or"anizovanja za poduhvat ove vrste. '.B. Prethodno 1e-o razlikovati tri op2ta poj-a jedinstva nauke, idu1i od sla0ije" ka ja,e-: Prvo, jedinstvo nauke u najsla0ije- s-islu proti"nuto je u onoj -eri u kojoj su svi nau,ni ter-ini svedeni na ter-ine neke pose0ne nauke >npr. $izi-ke ili psiholo"ije?. +vaj poja- je*instva nauke -o.e se za-eniti -no2tvo- potpoj-ova u zavisnosti od na,ina na koji 0li.e odretuje-o po-enuti poja9svotenja9. %eki pisci, na pri-er, tu-a,e svotenje kao *efiniciju nau,nih ter-ina ter-ini-a iza0rane nau,ne discipline >svotenje po-o1u 0ikondici-onala?3 a neki od njih zahtevaju da de$inicije o koji-a je re, 0udu analiti,ke ili 9istinite zahvaljuju1i zna,enju upotre0ljenih ter-ina9 >episte-olo2ka redukcija?3 dru"i ne na-e1u takva o"rani,enja 0ikondicionali-a koji ostva-ruju svotenje. Poja- svotenja koji 1e-o upotre0iti 2iri je i za-i2ljen je da uklju,i svotenje po-o1u 0ikondicionala kao pose0an slu,aj. :ru"o, jedinstvo nauke u ja,e- s-islu >zato 2to uklju,uje jedinstvo jezika, dok o0ratno nije slu,aj? predstavljeno je je*instvom akon]# +no je proti"nuto u onoj -eri u kojoj se nau,ni zakoni -o"u svesti na zakone neke pose0ne nauke. 4ko 0i se ideal takvo" jedno" sveo0uhvatno" eksplanatorno" siste-a ostva-rio, -o"li 0is-o "a nazvati ujedinjuju1o- nauko- >;nitary Science?. Ta,no zna-,enje 9jedinstva zakond9 opet zavisi od upotre0ljeno" poj-a 9svotenja9. Tre1e, jedinstvo nauke u najja,e- s-islu ostvareno je ako su nau,ni zakoni ne sa-o svedeni na zakone neke pose0ne nauke, ve1 i ako su zakoni te nau,ne "rane u izvesno- intuitivno- s-islu 9ujedinjeni9 ili 9povezani9. Te2ko je za-isliti kako 0i se ovaj poslednji zahtev -o"ao precizirati3 i on se ovde ne1e postavljati. <etuti-, 0i1e isklju,ena trivijalna ostvarenja 9jedinstva nauke9, na pri-er, prosti spoj nekoliko nau,nih "rana ne svo*i pose0ne "rane u s-islu koji 1e-o 0li.e odrediti. '.C. ; ovo-e napisu ter-in 9jedinstvo nauke9 0i1e upotre0ljen u dva s-i-sla, da uka.e, prvo, na jedno idealno stanje i, dru"o, na ra2irenu ten*enciju u nauci, koja nastoji da ostvari taj ideal. ; prvo- s-islu, 9jedinstvo nauke9 zna,i stanje ujedinjuju1e nauke. +no sa-dr.i dva "orepo-enuta sastavna dela: jedinstvo re,nika, ili 9jedinstvo jezi-ka93 i jedinstvo eksplanatornih principa, ili 9jedinstvo zakond9. :a se jedin-stvo nauke u ovo- s-islu -o.e potpuno ostvariti, predstavlja najop2tiju -etanau,nu hipotezu koja na- o-o"u1ava da vidi-o jedinstvo u nau,ni- aktiv-nosti-a koje 0i ina,e -o"le iz"ledati nepovezane i koja podsti,e iz"radnju ujedinjeno" siste-a saznanja. ; dru"o- s-islu, jedinstvo nauke postoji kao tendencija u nau,no- istra-.ivanju, 0ez o0zira da li je ujedinjuju1a nauka ikada ostvarena, i uprkos istovre-eno- postojanju >i, naravno, le"iti-nosti? dru"ih, ,ak nesaglasnih, tendencija.
'.D. zraz 9jedinstvo nauke9 upotre0ljava se u razni- dru"i- zna,enji-a, od kojih 1e dva 0iti ukratko po-enuta kako 0is-o ih razlikovali od zna,enja koji- se -i 0avi-o. Pre sve"a, ono na 2ta se ponekad -isli -o"li 0is-o na-zvati je*instvom meto*e u nauci. %&e"a 0i -o"la predstavljati teza da se sve e-pirijske nauke slu.e isti- standardi-a o0ja2njenja, zna,enja, svedo,anstva itd. %a dru"o- -estu, jedna radikalno redukcionisti,ka teza >navodno 9lo"i-,ke9, a ne e-pirijske vrste? ponekad se ozna,ava kao teza jedinstva nauke. Po-nekad je 9svotenje9 koje se zastupa de$inljivost svih nau,nih ter-ina ter--ini-a ulnih pre*ikata3 ponekad je poja- 9svotenja9 2iri i kao osnovni se uzi-aju predikati koji se odnose na opa"ljive osobine fi ikih stvari . +vo su episte-olo2ke teze, i to teze koje danas iz"ledaju su-njive. !piste-o-lo2ke upotre0e ter-ina 9svotenje9, 9$izikaliza-9, 9jedinstvo nauke9 itd. tre0alo 0i 0ri.ljivo razlikovati od upotre0e ovih ter-ina u ovo-e napisu. Ber#rand Ra!l0 =O ,a$n !#i l 5iGke f rme=0 !#r) (%) Fna,aj lo"i,ke $or-e -o.e se ilustrovati ne,i- 2to se -o.e nazvati principo- re,nika: ako su data takva dva niza stavova da se, podesni- re,niko-, svaki stav 0ilo ko"a niza -o.e prevesti u stav dru"o" niza, onda ne-a nikakve stvarne >e$$ective? razlike iz-etu ta dva niza. ;z-i-o hipotezu_u_koju ja niti tvrdi- niti pori,e-_u_da se svi nau,ni stavovi -o"u proveriti u $izici, a da se isto tako -o"u izlo.iti pre-a 0erklijanski- principi-a, psiholo2ki3 onda pitanje koja je od tih $or-ulacija ta,nija ne-a nikakvo" s-isla, po2to -oraju 0iti ta,ne o0e ili nijedna. +vakvi re,nici koji se, po pravilu, -o"u konstruisati jedino po-o1u -oderne lo"ike, dovoljni su da otklone veliki 0roj -eta$izi,kih pitanja i da, na taj na,in, olak2aju usredsrtivanje na prave nau,ne pro0le-e. ;z-i-o dru"i pri-er pri-ene principa re,nika. +p2ti princip relativiteta je pokazao da, prilikoizra.avanja zakona -akroskopske $izike, -o.e-o po .elji trans$or-isati na2e koordinate, sve dok su sa,uvani topolo2ki odnosi u prostoru-vre-enu kao topolo2ki odnosi iz-etu koordinata. +datle sledi da su zakoni -akroskopske $izike topolo2ki zakoni i da je uvotenje 0roja preko koordinata sa-o prakti,na podesnost, po2to su zakoni takvi da se -o"u, u teoriji, izraziti 0ez upotre0e 0rojeva. Staro "ledi2te da je u -erenju su2tina nauke iz"leda pre-a to-e po"re2no. &edinstvo nauke, koje se ponekad "u0i iz vida z0o" to"a 2to su specijalisti o"rezli u uske pro0le-e, u su2tini je jedinstvo -etode, a -etoda je pred-et na koji -oderna lo"ika 0aca -no"o nove svetlosti. ... Darl! . ri!0 =NauGni empirizam=0 !#r) 3(*31)E . Meto* u nauci ... pak, u ovo- procvatu >zapadne nauke_u_pri-. prev.? z0ilo se ne2to od neporecivo" zna,aja: uklju,ivanje -ate-atike i eksperi-entisanja unutar jedinstveno" -etoda. /anije su oni $unkcionisali kao suparni,ki -etodi: -ate-atika kao jedan na,in da se do0ije znanje o prirodi, a eksperi-entalno pro-atranje kao dru"i. +ni nau,nici koji su zastupali prvi 0ili su jedna vrsta 9racionalista9, a zastupnici potonje" su 0ili jedna vrsta 9e-pirista9_u_,ak je $iloso$ska suprotnost racionaliz-a i e-piriz-a 0ila u osnovi pro-i2ljanja ono"a 2to je tre0alo shvatati kao razli,ite nau,ne -etode za saznavanje prirode. Protepeno, i na na,in koji sada ne -ora da se detaljno ocrtava, -ate-atika je po,ela da "u0i status nezavisno" -etoda za izu,avanje prirode, dok je u isto vre-e istisla klasi,nu lo"iku kao orute analize i kao strukturalnu osnovu za nau,nu "ratevinu. +vaj va.an rezultat je 0io dvo-struka pro-ena, od -eta$izi,ko" ka -etodolo2ko- racionaliz-u, i od la0a-vo povezano" e-piriz-a ka e-piriz-u koji je upotre0ljavao tehnike i o0lik -ate-atike. /acionaliza- i e-piriza- su na ovaj na,in prestali da 0udu suparni,ki -etodi za saznavanje prirode i postali ko-ple-entarne ko-po-nente eksperi-entalne nauke s njenijedni- pro-atra,ko-hipoteti,ko-deduk-tivno-eksperi-entalni- -etodo-. %e sa-o da je ovaj -etod na2ao -esto za racionalne i e-pirijske ,inioce u procesu saznavanja, ne"o je na"lasak na eksperi-entisanju nasuprot puko- pro-atranju zna,io slo- korenito" suprotstavljanja teorije i prakse, jer ne sa-o da je i sE-o eksperi-entisanje vrsta prakse, ne"o je ono takve vrste da otvara -o"u1nost nove i siste-atske kontrole -no"ih vrsta prirodnih pro-cesa. Pravac ovo" dvostruko" pokreta unutar nauke >uklju,ivanje -ate-ati,ko" -etoda u e-piristi,ku -e2avinu i prekid kroz eksperi-entisanje dihoto-ije iz-etu teorije i prakse? pri-etan je u helenisti,ko-
periodu i pozno- sre-dnje- veku, protaje jasno o,evidan kod 8alileja i dosti.e odreten izraz kod %&utna. +ko pozno" seda-naesto" veka veliki nau,nici, kakve "od 0ile $i-loso$ske razlike -etu nji-a, na2li su unutar nau,no" -etoda -esto za pa-.ljivo i siste-atsko pro-atranje, -ate-ati,ku teoriju i eksperi-entalnu praksu. +d to" vre-ena se nije z0ila nikakva te-eljna iz-ena u shvatanju nau,no" -etoda, a nauka je po.njela 0o"atu .etvu od svo" stava -ate-ati,ko" eksperi-entalno" e-piriz-a.
O# N jra#0 =S -i l 5ija i fizikalizam=0 !#r) &A'*&A()E :oprinosi ujedinjenoj nauci su 0lisko -etuso0no povezani, 0ilo da je to pitanje pro-i2ljanja posledica novih astrono-skih pro-atra,kih stavova, ili istra.ivanja he-ijskih zakona koji su pri-enjivi na izvesne procese varenja, ili pak preispitivanja poj-ova raznih "rana nauke kako 0i se izna-2ao stepen do koje" su oni ve1 sproo0ni da se pove.u jedan sa dru"i-, na na,in koji zahteva ujedinjena nauka. Takore1i, svaki zakon u ujedinjenoj nauci -ora 0iti sproo0an da se pove.e pod dati- uslovi-a, sa svaki- dru"i- zakono-, kako 0i se dospelo do novih $or-ulacija. %aravno, -o"u1e je raz"rani,iti razli,ite vrste zakona jedne od dru"ih, kao na pri-er, he-ijske, 0iolo2ke ili sociolo2ke. !li, ne mo"e se tvr*iti *a pre*vi\anje konkretnog poje*inanog *oga\aja avisi je*ino o* akon] je*ne o* ovih vrsta# :a li 1e se, na pri-er, "orenje 2u-e na izvesnoj ta,ki Fe-lje z0ivati na izvestan na,in, zavisi upravo onoliko od vre-ena kao i od to"a da li 1e ili ne ljudska 0i1a preduzeti izvesne -ere. +ve -ere se, -etuti-, -o"u predvideti sa-o ako su poznati zakoni ljudsko" pona2anja. 1akorei, svi tipovi akon] moraju, po* *atim uslovima, biti sproobni *a se pove"u je*ni sa *rugima# Svi zakoni, 0ilo he-ijski, kli-atolo2ki ili sociolo2ki, -oraju se sto"a poi-ati kao sastavni delovi siste-a, nai-e, ujedinjene nauke. Fa iz"radnju ujedinjene nauke zahteva se ujedinjen jezik >9 3inheitssprache9?', sa svojoujedinjeno- sintakso-. Pre-a nesavr2enosti-a sintakse u periodu pripre-no- za ujedinjenu nauku -o.e se pratiti razvoj odnosnih pozicija pose0nih 2kola i vre-ena. 5it"en2tajn i dru"i zastupnici nau,no" po"leda na svet, koji zavretuju veliko poverenje z0o" svM" od0acivanja -eta$izike, tj. otklanjanja 0es-islenih stavova, -i2ljenja su da svaki pojedinac, kako 0i dospeo do nau,no" saznanja, i-a povre-enu potre0u za 0es-isleni- nizovi-a re,i koje valja 9rasvetliti9 >%&itt"enstein, 1ractatus, A.)D?... Sa-o uz po-o1 razja2njavanjd, koja se sastoje od ono"a za 2ta se kasnije prepoznaje da su puki 0es-isleni nizovi re,i, -o.e se dospeti do ujedinjeno" jezika nauke. >...? Nil! B r0 =Analiza i !in#eza u nau-i=0 !#r) &A)E ;prkos priznatoj prakti,noj nu.nosti da ve1ina nau,nika usredsredi svoje napore u pose0na polja istra.ivanja, nauka je, pre-a svo- cilju pro2irivanja ljudsko" razu-evanja, su2tinski jedna celina. ako periodi plodno" prou,avanja novih podru,ja iskustva ,esto -o.e 0iti prirodno pra1ena privre-eniodricanje- od to" shvatanja na2e situacije, istorija nauke nas opet iznova u,i kako 2irenje na2e" znanja -o.e voditi uo,avanju odnosd iz-etu prethodno nepovezanih "rupa $eno-ena, har-oni,noj sintezi od koje se zahteva o0novljena revizija pretpostavki za nedvos-islenu pri-enu ,ak i na2ih najele-entarnijih poj-ova. +va okolnost nas podse1a ne sa-o na jedinstvo svih nauka koje te.e opisu spolja2nje" sveta, ne"o, iznad sve"a, na neodvojivost episte-olo2ke i psiholo2ke analize. ;pravo se u na"lasku na ovoposlednje- -o-entu, koje su nedavni razvojni tokovi u najrazli,itiji- polji-a nauke istakli u prvi plan, pro"ra- sada2nje" veliko" pre"nu1a razlikuje od pro"ra-a ranijih enciklopedijskih poduhvata, u koji-a je akcent u su2tini 0io stavljen pre na potpunost opisa stvarno" saznanja ne"o na rasvetljavanje nau,ne -etodolo"ije. Pre-a to-e, tre0a se nadati da 1e predstoje1a 3nciklope*ija >ujedinjene nauke_u_pri-. prev.? i-ati du0ok uticaj na celokupan stav na2e" pokolenja, koje, uprkos uvek rastu1oj specijalizaciji u nauci kao i u tehnolo"iji, i-a sve ve1e ose1anje uzaja-ne zavisnosti ljudskih aktivnosti. znad sve"a, ona na-o.e po-o1i da shvati-o kako ,ak i u nauci svako proizvoljno o"rani,enje povla,i opasnost od predrasuda i kako je na2 jedini put iz0e"avanja krajnostv -aterijaliz-a i -isticiz-a nikad zavr2eno nastojanje da uravnote.i-o analizu i sintezu. Karnap0 R)0 =L 5iGki !n ,i jedin!#,a nauke=0 !#r) (+0 1&*11) i 3>*3%)E Svo*ivost
Nurt Levin je u a-ao 4a je taj termin u'otreb0avao, ia o u neto 4ruga+ijem smislu, Mran2 3'en#ajmer.
1
Pod pitanje- jedinstva nauke ovde se -isli na pro0le- lo"ike nauke, a ne ontolo"ije. %e pita-o: 9:a li je svet jedan79, 9&esu li svi do"ataji u osnovi jednovrsni79, 9&esu li takozvani -entalni procesi ustvari $izi,ki procesi ili ne79 z"leda neizvesno da li -o.e-o na1i ikakav teorijski sadr.aj u takvi- $iloso$skipitanji-a o koji-a raspravljaju -oniza-, dualiza- i pluraliza-. ; svako- slu,aju, kada pita-o postoji li jedinstvo u nauci, ovo podrazu-eva-o kao pitanje lo"ike, koje se ti,e lo"i,kih relacija iz-etu ter-ind i zakond raznih "rana nauke. Po2to pripada lo"ici nauke, pitanje se jednako ti,e nau,nikd i lo"i,ard. Poza0avi-o se prvo pitanje- ter-ind. >;-esto re,i 9ter-in9 -o"la 0i se uzeti re, 9poja-9, koju ,e21e koriste lo"i,ari. 4li je re, 9ter-in9 jasnija, po2to pokazuje da -isli-o na znake, npr. re,i, izraze koji se sastoje od re,i, ve2ta,ke si-0ole itd, naravno, sa zna,enje- koje i-aju u doti,no- jeziku. %e -isli-o na 9poja-9 u nje"ovo- psiholo2ko- s-islu, tj. slikd ili -islv na neki na,in povezanih sa re,ju3 to ne 0i pripadalo lo"ici.? Fna,enje >de-si"natu-? ter-ina zna-o ako zna-o pod koji- uslovi-a naje dopu2teno da "a pri-enjuje-o u konkretno- slu,aju, a pod koji- uslovi-a ne. Takvo znanje o uslovi-a pri-ene -o.e pripadati dve-a razli,iti- vrsta-a. ; neki- slu,a-jevi-a -o.e-o i-ati jedino prakti,no znanje, tj. u stanju s-o da ispravno upotre0i-o ter-in koji je u pitanju 0ez pru.anja teorijsko" opisa pravild za nje"ovu upotre0u. ; dru"i- slu,ajevi-a -o.e-o 0iti u stanju da pru.i-o eks-plicitnu $or-ulaciju uslovd za pri-enu ter-ina. >...? Pretpostavi-o da oso0e iz izvesne "rupe i-aju izvestan skup zajedni,kih ter-ina, 0ilo z0o" puko" prakti,no" sla"anja o uslovi-a njihove pri-ene 0ilo uz eksplicitnu stipulaciju takvih uslova za deo ter-ind. Tada redukciona re,enica, koja novi ter-in svodi na ter-ine to" izvorno" skupa -o.e da se upotre0i kao na,in uvotenja novo" ter-ina u jezik "rupe. +vaj na,in osi"urava sa"lasnost u po"ledu upotre0e novo" ter-ina. 4ko je izvestan jezik >npr. podjezik jezika nauke, koji pokriva izvesnu "ranu nauke? takav da je svaki nje"ov ter-in svodiv na izvestan skup ter-ina, onda se ovaj jezik -o.e iz"raditi na osnovu to" skupa uvotenje- jedno" po jedno" novo" ter-ina pute- redukcionih re,enica. ; ovoslu,aju osnovni skup ter-ina zove-o *ovoljnom re*ukcionom osnovom za taj jezik. 5 Ie*instvo je ika nauke Sada 1e-o analizovati lo"i,ke odnose iz-etu ter-ind razli,itih delova jezika nauke s o0ziro- na svodivost. %azna,ili s-o podelu celokupno" jezika nauke na neke delove. Sada -o.e-o na,initi jednu dru"u podelu koja preseca prvu, razlikuju1i na "ru0 na,in, 0ez ikakvih pretenzija na e"zaktnost, one ter-ine koje upotre0ljava-o na prednau,no- nivou u svo- svakodnevno- je-ziku, i za ,iju pri-enu nije potre0na nikakva nau,na procedura, i nau,ne ter-ine u u.e- s-islu. Taj podjezik koji je zajedni,ki deo ovo" prednau,no" jezika i jezika $izike -o.e se nazvati jeziko- $izi,kih stvari ili kratko je ikom stvar^. To je jezik koji koristi-o kad "ovori-o o svojstvi-a opa-.ljivih >neor"anskih? stvari koje nas okru.uju. Ter-ini kao 2to su 9topao9 i 9hladan9 -o"u se pro-atrati kao da pripadaju jeziku stvarv, ali ne i 9te-peratura9, zato 2to njeno odretivanje iziskuje pri-enu tehni,ko" instru--enta3 dalje, 9te.ak9 i 9lak9 >ali ne i 9te.ina9?3 9crven9,9plav9 itd3 9ve-lik9, 9-alen9, 9de0eo9, 9tanak9 itd. :o sada po-enuti ter-ini ozna,avaju ono 2to -o.e-o zvati opa.ljivi- svojstvi-a, tj. takvi-a koja se -o"u odrediti neprorednipro-atranje-. Fva1e-o ih pre*ikatima opa"ljivih stvari. Pored takvih ter-ina jezik stvarv sadr.i i dru"e, npr. one koji izra.avaju dispoziciju stvari za izvesno pona2anje pod izvesni- uslovi-a, npr. 9elasti,nost9, 9topljiv9, 9$leksi0i-lan9, 9providan9, 9lo-ljiv9, 9plasti,an9 itd. +vi ter-ini_u_-o"u se zvati dispozicioni- predikati-a_u_svodivi su na opa.ljive predikate stvarv, zato 2to -o.e-o opisati eksperi-entalne uslove i reakcije karakteristi,ne za takve dispozicione predikate u ter-ini-a opa.ljivih predikata stvarv. Pri-er redukcione re,enice za 9elasti,an9: 94ko se telo h raste"ne a potoopusti u vre-enu t, onda: h je elasti,no u vre-enu t _h se skuplja u t, "de se ter-ini 9raste"nut9, 9opu2ten9 i 9skupljanje9 -o"u de$inisati opa.ljivi- predikati-a stvarv. 4ko se ovi predikati uz-u kao osnova, -o.e-o 2tavi2e uve-sti, ponovljeno- pri-eno- de$inicije i >uslovne? redukcije, svaki dru"i ter-in je ika stvar^, npr. oznake supstancija, npr. 9ka-en9, 9voda9, 92e1er9, ili procesd, npr. 9ki2a9, 9vatra9 itd. &er je svaki ter-in to" jezika takav da "a -o.e-o pri-eniti ili na osnovu neproredno" pro-atranja ili po-o1u eks-peri-enta za koji zna-o uslove i -o"u1i ishod koji odretuju pri-enu doti,no" ter-ina. Sada lako -o.e-o videti da je svaki ter-in je ika fi ike svodiv na ter--ine jezika stvarv i sto"a najzad na opa.ljive predikate stva-rv. %a nau,no- nivou i-a-o kvantitativni koe$icijent elasti,no-sti
u-esto kvalitativno" ter-ina 9elasti,an9 jezika stvarv3 i-a-o kvantitativni ter-in 9te-pera-tura9 u-esto kvalitativnih 9topao9 i 9hladan93 i i-a-o sve ter-ine po-o1u kojih $izi,ari opisuju privre-ena ili stalna stanja stvarv, ili procese. Fa svaki takav ter-in $izi,ar zna 0ar jedan -etod odretivanja. Fizi,ari ne 0i u svo- jeziku priznali nijedan ter-in za koji ne 0i 0io dat nikakav -etod odre-tivanja pro-atranje-. For-ulacija takvo" -etoda, tj. opis eksperi-entalno" aran.-ana koji tre0a izvr2iti i -o"u1e" ishoda koji odretuje pri-enu ter--ina koji je u pitanju, jeste redukciona re,enica za taj ter-in. Ponekad ter--in ne1e redukciono- re,enico- 0iti neproredno sveden na predikate stva-rv, ne"o prvo na dru"e nau,ne ter-ine, a ovi po-o1u svojih redukcionih re,e-nica opet na dru"e nau,ne ter-ine itd3 ali, takav redukcioni lanac -ora u svako- slu,aju voditi predikati-a jezika stvarv i, 2tavi2e, predikati-a opa.ljivih stvari, zato 2to ina,e ne 0i 0ilo na,ina da se odredi da li se ili ne $izi,ki ter-in koji je u pitanju -o.e pri-eniti u pose0ni- slu,ajevi-a, na osnovu datih pro-atra,kih re,enica. 4ko dote-o do biologije >ovaj ter-in se sada uvek razu-eva u u.e- s-i-slu?, ponovo nalazi-o istu situaciju. Fa svaki 0iolo2ki ter-in 0iolo" koji "a uvodi ili upotre0ljava -ora znati e-pirijske kriterije za nje"ovu pri-enu. +vo, naravno, va.i sa-o za 0iolo2ke ter-ine u "ore o0ja2njeno- s-islu, uklju,uju1i sve ter-ine koji se upotre0ljavaju u pravoj nau,noj 0io-lo"iji, ali ne i na izvesne ter-i-ne koji se ponekad koriste u $iloso$iji 0iolo"ije_u_9celina9, 9entelehija9 itd. <o.e se do"oditi da su za opis kriteriju-a, tj. -etod odretivanja ter-ina, potre0ni dru"i 0iolo2ki poj-ovi. ; ovoslu,aju je ter-in koji je u pitanju prvo svodiv na njih. 4li, -akar proredno on -ora 0iti svodiv na ter-ine jezika stvarv i najzad na predikate opa.ljivih stvari, zato 2to odretivanje ter-ina koji je u pitanju u konkretno- slu,aju -ora na kraju 0iti zasnovano na pro-atranju konkretnih stvari, tj. na pro-atra,ki- iskazi-a $or-ulisani-a u jeziku stvarv. ;z-i-o kao pri-er ter-in 9-i2i19. Si"urno da 0iolozi znaju uslove da neki deo or"aniz-a 0ude -i2i13 ina,e se taj ter-in ne 0i -o"ao upotre0iti u konkretni- slu,ajevi-a. Pro0le- je: koji su dru"i ter-ini potre0ni da se opi2u $unkcije unutar or"aniz-a koji povezuju procese u -i2i1i-a s oni-a u njihovoj okolini, ili opet, nekidru"i- re,i-a, da se opi2u reakcije na izvesne nadra.aje karakteristi,ne za -i2i1e. 4li se procesi u okolini i oni u -i2i1u >u uo0i,ajenoj ter-inolo"iji: nadra.aji i reakcije? -oraju opisati na takav na,in da ih -o.e-o odrediti pro-atranji-a. Sto"a je ter-in 9-i2i19, iako se ne -o.e de$inisati u ter-ini-a jezika stvarv, svodiv na njih. Sli,na raz-atranja lako pokazuju svodivost svako" dru"o" 0iolo2ko" ter-ina_u_0ilo da je oznaka za vrstu or"aniz-a, ili za vrstu dwla or"aniz-a, ili vrste procesa u or"aniz-i-a. :o sada zaklju,eni rezultat -o.e se $or-ulisati na ovaj na,in: ter-ini jezika stvarv, pa ,ak i u.a klasa predikata opa.ljivih stvari, pri0avlja do-voljnu osnovu i za jezik $izike i za jezik 0iolo"ije. >;z"red, postoje -no"e re-dukcione osnove za ove jezike, od kojih je svaka o"rani,enija od po-enutih klasa.? Sada se -o.e postaviti pitanje da li je osnova po-enute vrste dovolj-na ,ak i za celokupan jezik nauke. 4$ir-ativan od"ovor na ovo pitanje pone-kad se naziva fi ikali mom >zato 2to je isprva 0io $or-ulisan ne s o0ziro- na jezik stvarv, ne"o za 2iri jezik $izike kao dovoljnu osnovu?. 4ko teza $i-zikaliz-a va.i sa-o za 0iolo"iju, ona jedva da se susre1e s ikakvi- oz0iljni- za-erka-a. Situacija se, -etuti-, unekoliko -enja kada se ona pri-eni na psiholo"iju i dru2tvenu nauku >individualnu i dru2tvenu 0ihejvioristiku?. >...? /ezultat na2e analize jeste da je klasa predikata opa.ljivih stvari dovoljna redukciona osnova za celinu jezika nauke, uklju,uju1i saznajni deo svakodnevno" jezika. 5 Problem je*instva akon] /az-otreni su odnosi iz-etu ter-ina iz raznih "rana nauke. +staje zada-tak analizovanja odnosd iz-etu zakond. Pre-a na2e- prethodno- raz-atranju, 0iolo2ki zakon sadr.i jedino ter-ine koji su svodivi na $izi,ke ter-ine. Sto"a postoji zajedni,ki jezik koje- pripadaju i 0iolo2ki i $izi,ki zakoni, tako da se oni -o"u lo"i,ki uporediti i povezati. <o.e-o pitati je li ili nije izvestan 0iolo2ki zakon spojiv sa siste-o- $izi,kih zakona te je li ili nije izvodiv iz njih. 4li se od"ovor na ova pitanja ne -o.e zaklju,iti iz svo-divosti tih ter-ina. ; sada2nje- stanju razvoja nauke si"urno nije -o"u1e iz-vesti 0iolo2ke zakone iz $izi,kih. %eki $iloso$i veruju da je takvo iz-votenje zauvek ne-o"u1e z0o" sa-e prirode ta dva polja. 4li su do sada poku-2ani dokazi za ovu tezu si"urno nedovoljni. +vo pitanje je, iz"leda, nau,no jez"ro pro0le-a vitaliz-a3 -etuti-, neke nedavne rasprave o ovo- pro0le-u zaplele su se u prili,no neizvesna -eta$izi,ka pitanja. Pitanje sa-e izvo-divosti je, naravno, veo-a oz0iljan nau,ni pro0le-. 4li, jedva da
1e 0iti -o-"u1e da se za nje"a nate re2enje pre ne"o 2to 0ude raspolo.ivo -no"o vi2e rezultata eksperi-entalno" istra.ivanja ne"o 2to ih i-a-o danas. ; -etu-vre-enu 1e napori pre-a izvotenju sve vi2e 0iolo2kih zakona iz $izi,kih_u_u uo0i,ajenoj $or-ulaciji: o0ja2njenju sve ve1e" 0roja procesa u or"aniz-i-a uz po-o1 $izike i he-ije_u_0iti, kao 2to su i 0ili, vrlo plodna tendencija u 0iolo2koistra.ivanju. 6ao 2to s-o videli ranije, polja psiholo"ije i dru2tvene nauke vrlo su 0lisko -etuso0no povezana. &asna podela zakond ovih polja -o.da je jo2 -anje -o"u1a od podele ter-ind. 4ko se zakoni svrstaju na jedan ili dru"i na,in, vide1e se da je ponekad psiholo2ki zakon izvodiv iz zakond dru2tvene nauke, a ponekad zakon dru2tvene nauke iz zakond psiholo"ije. >Pri-er prve vrste je o0ja2njenje pona2anja odraslih_u_npr. u teorija-a 4. 4dlera i Frojda_u_njihovi- polo.aje- unutar porodice ili 2ire "rupe za vre-e detinjstva3 pri-er dru"e vrste je o,i"ledno o0ja2njenje porasta cene neke ro0e reakcija--a kupaca i prodavaca u slu,aju s-anjenja ponude.? +,i"ledno je da, u sada2nje vre-e, zakoni psiholo"ije i dru2tvene nauke ne -o"u da se izvedu iz zakond 0iolo"ije i $izike. Sa dru"e strane, nije poznat nijedan nau,ni razlo" za pretpostavku da 0i takvo izvotenje 0ilo u na,elu i zauvek ne-o"u1e. Sto"a za sada ne-a jedinstva zakond. z"radnja jedno" ho-o"eno" siste-a zakond za celinu nauke jeste cilj za 0udu1i razvoj nauke. Fa ovaj cilj se ne -o.e pokazati da je nedosti.an. 4li, naravno, ne zna-o da li 1e ikada 0iti proti"nut. Sa dru"e strane, u nauci postoji je*instvo je ika, odnosno zajedni,ka redukciona osnova za ter-ine svih "rana nauke, pri ,e-u se ova osnova sastoji od veo-a uske i ho-o"ene klase ter-ina $izikalno" jezika stvarv. +vo jedinstvo ter-ind je zaista -anje dalekose.no i delotvorno ne"o 2to 0i 0ilo jedinstvo zakond. <o.e-o se truditi da razvija-o nauku sve vi2e u pravcu ujedinjeno" siste-a zakona sa-o zato 2to ve1 sada i-a-o ujedinjen jezik. 4, uz to, ,injenica da i-a-o ovo jedinstvo jezika od najve1e je prakti,ne va.nosti. Prakti,na upotre0a zakond sastoji se u pravljenju predvitanjd po-o1u njih. 5a.na ,injenica je da se veo-a ,esto predvitanje ne -o.e zasnovati na na2e- znanju o sa-o jednoj "rani nauke. B. P/ %# P 6L4S F 64# &! Edm n L /l 0 6istem nauk?9 str. 1%-1). Potrudi1e-o se da odredi-o pred-et svake nauke, da i- ozna,i-o "rani-ce, da utvrdi-o odnose koje one uzaja-no ne"uju, naro,ito odnose podretenosti i zavisnosti. +vo prou,avanje, koje ,ini su2tinski deo epistemologije, o0i,no se ozna,ava i-eno- klasifikacija nauka. +vaj izraz ne od"ovara:' ne 0i -o"lo 0iti klasi$ikacije ta-o "de ne-a klasa. &edna klasa je jedna idealna "rupa o0jekata, iji je broj neogranien, i koji i-aju zajedni,ke odlike. <o"u se klasi$ikovati .ivotinje, na pri-er, jer postoji neo"rani,en 0roj indi-vidualnih 0i1a koja i-aju odlike psa, konja ili ,oveka. %auke se ne -o"u klasi$ikovati, zato 2to je svaka nauka jedan pojedina,an o0jekat i zato 2to je 0roj nauka o"rani,en. +vde ne-a rodova i vrsta, ve1 jedan red nu.ne podretenosti: upravo 1e-o sistem lju*ske nauke poku2ati da opi2e-o. Kazimjer$ Ajdukje,iG0 =Ak!i ma#!ki !i!#emi ! me# d l ?k 5a 5ledi?#a=0 !#r) &A&*&A3)E '. Meto*ologija i metanauka Postoje dve discipline koje aksio-atske siste-e uzi-aju kao pred-et svo" istra.ivanja. &edna od njih je "rana -ate-ati,ke lo"ike koja se zove -eta-ate-atika, ili -etalo"ika, ili op2tije -etanauka. :ru"a je tradicio-nalna -etodolo"ija nauka, koja se tretira u odvojeni- po"lavlji-a u=0enikd lo"ike i 0avi se pro0le-i-a koji se "rani,e s $iloso$sko- teorijo- sazna-nja. :osti"nu1a -etanauke tako su 0rojna, njeni
Ia sam ga i sOm u'otreb0avao, nastav0aju6i tra4i2iju 3. Nonta i Am'era: #gled o klasifikaci/i nauka, Al2an, 1:9:.
1
poj-ovi tako precizni, a njeni dokazi tako e"zaktni, da su oni -no"e odvratili od ispitivanja deduktivnih siste-a sa 0ilo ko" dru"o" "ledi2ta osi- -etanau,no"3 oni su proizveli uti-sak da se -etanauka -o.e poistovetiti s teorijo- deduktivnih siste-a, i da se ne -o"u postaviti nikakvi dru"i pro0le-i koji se ti,u tih siste-a osi- onih koji-a se 0avi -etanauka. ; ovo- radu .eli-, prvo, da opi2e- razlike iz-etu "ledi2td -etanauke i tradicionalne -etodolo"ije3 dru"o, da poku2a- da pronate- ono 2to je su2tinsko za -etodolo2ke pro0le-e3 najzad, da ispita- jedan od pro0le-a -etodolo"ije, koji se ti,e aksio-atskih siste-a, ali su2tinski pripada podru,ju teorije saznanja. /azlika iz-etu "ledi2ta -etanauke i -etodolo"ije sastoji se u"lavno- u ,injenici da -etanauka ne uzi-a u o0zir ulo"u koju u iz"radnji nauke i"ra ,ovek3 ona raz-atra nauku kao siste- re,enica, sistezapisd odretenih o0lika ,iji su od"ovaraju1i ele-enti takozvani -odeli koji ispunjavaju taj siste-. <etodolo"ija, nasuprot to-e, istra.uje i ulo"u koju i"ra ljudsko 0i1e koje koristi te re,enice da stekne znanje o stvarnosti. z ove razlike sledi da se od svih poj-ova se-iotike ili lo"ike jezika >koja uklju,uje se-antiku, sintaksu i pra"-atiku? u -etanauci pojavljuju jedino poj-ovi sintakse i se--antike, dok -etodolo"ija pri0e"ava i poj-ovi-a pra"-atike. ; -etanauci, ,iji su -eta-ate-atika i -etalo"ika do sada jedini pred-stavnici, pojavljuje se ter-in 9re,enica9, ali je u njoj de$inisana na ,isto -or$olo2ki na,in, 0ez ikakvo" upu1ivanja na ono 2to re,enica izra.ava, nai-e, kao zapis speci$i,no" o0lika, odreteno" takozvani- pravili-a $or-iranja izrazd. >...? Pored ovih sintakti,kih poj-ova >9re,enica9 i 9izvodljivost po-o1u pravila trans$or-acije9_u_pri-. prev?, koji se -o"u svesti na -or$olo2ke, u -etanauci se koriste i izvesni se-anti,ki poj-ovi, kao npr. pojaaksio-atsko" siste-a zadovoljeno" neki- -odelo-. >...? 6ao 2to s-o rekli, -etanauka ne koristi pra"-ati,ke poj-ove, tj. nikakve poj-ove koji se ti,u stava -isle1e" i deluju1e" ljudsko" 0i1a pre-a lin"visti,ki- izrazi-a ili pre-a ono-e 2to ti izrazi si-0olizuju. Sada, ovi poj-ovi i"raju su2tinsku ulo"u u tradicionalnoj -etodolo"iji nauke. Tako je, na pri-er, pojare,enice koju neko tvrdi, koji je potpuno stran -etateoriji, od o"ro-ne va.nosti za -etodolo"iju. >...? >...? <etateorija se, nasuprot to-e, 0avi razni- ,ovekovi- stavovi-a pre-a re,enica-a3 sledstveno to-e, ona se 0avi izvesni- pona2anje- ,oveka. +na ocenjuje ovo pona2anje i $or-uli2e nor-e koje se nje"a ti,u. Pose0no, ona ocenjuje ovo pona2anje u po"ledu nje"ove e$ikasnosti u dostizanju datih ciljeva. ; -etodolo"iji se pravilo koje dopu2ta tvrtenje konsekvensa na osnovu tvrtenja po"od0ene re,enice i njeno" antecedensa uzi-a u svo- doslov-no- s-islu. ;stanovljavanje- ovo"a pravila -etodolo" ocenjuje pona2anje opisano u nje-u kao e$ikasno u dostizanju saznajno" cilja i izra.ava svoje sopstveno odo0ravanje takvo" pona2anja. Sredi2nji poja- -etodolo"ije, koji se uop2te ne pojavljuje u -etanauci, jeste poja- validacije ustvrtenih re,enica ili opravdanja njihovo" prihva-tanja. +vo je poja- o,i"ledno nor-ativno" i procenjiva,ko" karaktera. &er, validirati re,enicu zna,i opravdati njeno prihvatanje -etodo- koji ja-,i dostizanje tra.eno" cilja, npr. istinito" znanja o stvarnosti. Tako se naziva-nje- re,enice validiranoustanovljava da je njeno prihvatanje opravdato proceduro- koja je e$ikasna sa "ledi2ta tra.eno" cilja, da, pre-a to-e, ova procedura zavretuje da se oceni pozitivno i da je, sledstveno to-e, sa "ledi-2ta dato" cilja, to pona2anje do0ro. %a ovoj oceni -o.e se zasnovati nor-a koja 1e dopustiti da se ova procedura pri-eni kad "od se ide za isti- cilje-. 5idi-o da je -etodolo"ija, za razliku od -etanauke, hu-anisti,ka nauka. +vo je slu,aj iz slede1ih razlo"a: prvo, zato 2to se 0avi ljudski- pona2anje-, koje se sastoji u zauzi-anju izvesnih stavova pre-a izvesni- jezi,ki- izra-zi-a3 dru"o, zato 2to ocenjuje ovo pona2anje i utvrtuje nor-e do0ro", to jest e$ikasno" pona2anja. +n ocenjuje ne sa-o na,ine validiranja re,enica, ne"o i na,ine stvaranja poj-ova, tj. de$inicije i klasi$ikacije. +n to ,ini ne sa-o da 0i saznao zadovoljavaju li one takozvane $or-alne kriterije, ne"o i ne-$or-alne. 4ko, na pri-er, -etodolo"ija ocenjuje lo"i,ku 9deo0u poj-a9, ona to ne ,ini sa-o da 0i saznala da li ova podela ispunjava uslov iscrpnosti >koji nala.e da ekstenzija podeljeno" poj-a 0ude istovetna sa z0iro- eksten-zija ,lanova deo0e? i uslov isklju,ivosti >koji nala.e da ,lanovi ne-aju nijedan zajedni,ki ele-ent?. &er, ova dva uslova ,ine deo de$inicije sa-e lo"i,ke deo0e, pa ispitivati ispunjava li ih neka -entalna procedura ili ne 0ilo 0i isto 2to i ispitivati je li ova procedura
deo0a ili ne. <etodolo"ija takote ocenjuje lo"i,ku deo0u i s jedno" dru"o" "ledi2ta: ona pita jesu li ,lanovi deo0e korisni poj-ovi, koji doprinose cilju dato" istra.ivanja. #ilj uklju,en u -etodolo2ke ocene ovde se ne razu-eva antropo-or$no, tj. kao svrha koja se sledi svesno. %au,nici ,iji- pona2anje- on rukovodi ,e-sto nisu u stanju da "a de$ini2u. Teleolo2ka ter-inolo"ija je u ovoslu,aju sa-o -eta$ori,ka i slu.i da opi2e protupke nau,nikd o koji-a je re,. 6ada prou,ava, na pri-er, istoriju zoolo"ije ili 0otanike, neko vidi da su u razni- periodi-a 0ile su"erisane razne klasi$ikacije .ivotinja ili 0ilja-ka, ali da nisu izdr.ale kritike i 0ile su za-enjene dru"i-a. Stare su se oce-njivale kao lo2e, nove kao do0re, ili -akar kao 0olje. Tako se postavlja pitanje koji je to kvalitet nedostajao staroj klasi$ikaciji a da "a je nova po-sedovala. 4ko se uspe na1i od"ovor na takvo pitanje, on se -o.e $or-ulisati -eta$ori,ki u re,enici slede1e" o0lika: zoolozi 9tra"aju9 da iz"rade klasi-$ikaciju .ivotinja koje i-aju takvo-i-takvo svojstvo. Shva1en doslovno, ovaj od"ovor ne -ora 0iti istinit, jer sa-i zoolozi -o"u ne 0iti svesni svojstva za koji- tra"aju. :a 0i se iz0e"la -eta$ora, -o.e se re1i 0ilo da protupaju kao *a tra"aju za ti-e da iz"rade klasi$ikaciju koja proeduje navedeni kvalitet, ili pak da to nije nu.no svestan cilj, ili kva iKcilj njihovo" pona2anja. Sad, prou,avanje ovih kva iKciljeva nau,no" pona2anja sa,injava vrstu sinteze procedure nauke, poku2aj da se ona predstavi kao siste- or"anizovan na isti na,in kao 2to su to protupci svesno us-ereni na cilj koji tre0a dosti1i. %a ovaj na,in rekonstrukcija stvarno" toka nau,ne procedure pri-pada onirezultati-a koje je Npran"er i-ao na u-u kada je "ovorio o 9hu-a-nisti,ko- razu-evanju9 >geistesnjissenschaftliche .erstehen? kulturnih $eno-ena. Hu-anisti,ko razu-evanje je o0lik sinteze oso0en za hu-anisti,ke nauke, 0a2 kao 2to je iz"radnja eksplanatorne teorije >koja dopu2ta da se svi zakoni dato" podru,ja izvedu iz izvesnih osnovnih na,ela? oso0ena za prirodnu nauku. Hu-anisti,ko razu-evanje razvoja raznih nauka i njihovih "rana jedan je od "lavnih zadataka -etodolo"ije nauke3 jer je to nu.an uslov svake kate"ori,ke ocene. +vo je slu,aj zato 2to se ocena sastoji u ustanovljavanju da je ne2to korisno u dospevanju do izvesno" cilja. Sve dok taj cilj nije 0io utvrten, ne -o.e se izre1i ni2ta osi- uslovnih vrednosnih stavova, koji potvrtuju da je takva stvar korisna za takav cilj. 4li, ,i- se otkrije 0ilo stvarni 0ilo kva iKcilj, -o"u se izricati kate"ori,ki vrednosni stavovi, pri ,e-u se kao do0ro ocenjuje sve 2to doprinosi cilju koji us-erava raz-atrani proces. 4ko -etodolo"ija tre0a da oceni izvesne na,ine rasutivanja i izvesne -entalne konstrukcije, uklju,uju1i de$inicije i klasi$ikacije, kao do0re, a dru"e kao lo2e, ona -ora dosti1i znanje o ciljevi-a ili kva iKciljevi-a koje nauke slede, znanje koje je sinoni-no sa hu-anisti,ki- razu-evanje- nauka. +vo je tre1i i najva.niji razlo" za2to -etodolo"iju valja pro-atrati kao hu-anisti,ku nauku. Fa razliku od -etodolo"ije, -etanauka uop2te nije hu-anisti,ka nauka. +na se 0avi izvesni- konstrukti-a koji se zovu re,eni-ca-a, izrazi-a, dokazi-a, deduktivni- siste-i-a, de$inicija-a i teore-a-a3 aksio-e -etanauke dodeljuju ti- konstrukti-a izvesna svojstva iz kojih se onda izvode dalja svojstva. Sledstveno to-e, -etanauka je nauka -ate-ati,ko" tipa, u svojoj prirodi veo-a udaljena od hu-anisti,kih disciplina. >...? Ter-in 9aksio-atski siste-9 koristi se i u nauci i u -etodolo"iji, ali u svakoj od njih u razli,itos-islu. ; -etanauci se on de$ini2e u s-islu sa-ih sintakti,kih poj-ova, dok se u -etodolo"iji upotre0ljavaju i pra"-ati,ki poj-ovi. >...? Darl! Sander! 7er!0 6a1rani spisi0 %)&>'*&(3) '.BIC. Bilo je -no"ih poku2aja op2te klasi$ikacije nauka. 6nji.ica dr /i,ardsona na tu te-u ' sasvije nepotpuna3 ona sa-o na0raja sto ,etrdeset 2est siste-a. Prirodno, njih je -no"o, ne sa-o zato 2to su njihovi ciljevi razli,iti, ve1 i zato 2to se njihove koncepcije nauke razilaze, a njihovi poj-ovi o to-e 2ta klasi$ikacija jeste, jo2 vi2e. <no"e od tih she-a unose nauke o koji-a niko nikada nije ,uo, tako da iz"leda kao da i- je cilj da klasi$ikuju, ne aktualno postoje1e nauke, ve1 -o"u1e nauke. <alo je drzak poduhvat da se klasi$ikuje nauka daleke 0udu1nosti. Sa dru"e strane, ako klasi$ikacije tre0a da se
1
%lassification6 $heoretical and Practical, b9 !rnest Lus#ing 7i2#ar4son, L. H2ribnerWs Hons, ?. @.,
19(1.
o"rani,e na nauke koje aktualno postoje u vre-e kada su klasi$ikacije na,injene, klasi$ikacije se nesu-njivo -oraju razli-kovati od epohe do epohe. 4ko je Platonova klasi$ikacija 0ila zadovo-ljavaju1a u nje"ovo do0a, ona ne -o.e 0iti do0ra danas3 a ako je do0ra sada, zaklju,ak 1e 0iti da je ona 0ila lo2a onda kada je 0ila predlo.ena. 6lasi$ikacija nauka nije proao koji tre0a s-andrljati na 0rzinu i 0ez pripre-e. To je jasno. %e 0i tre0alo da pristupi-o izradi ovo"a zadatka pre ne"o 2to do0ro raz-otri-o, prvo, 2ta je klasi$ikacija3 i dru"o, 2ta je nauka. ... BID. Prvo pitanje, dakle, koje iz"leda korisno raz-otriti >i-aju1i na u-u da je klasi$ikacija jedna od lo"i,kih te-a kojo- se tre0a nau,nije poza0aviti na njoj od"ovaraju1e- -estu, i da je ovde -o"u sa-o na,eti? "lasi: 2ta se razu-e pod istinito- i prirodno- klaso-7 <no"o0rojni lo"i,ari ka.u da tako ne2to ne postoji3 i, 2to je ,udno, ,ak i -no"i prou,avaoci klasi$ikatorskih nauka ne sa-o da se pridru.uju ovo-e -i2ljenju, ve1 -u dodeljuju veliku ulo"u u odretivanju zaklju,aka u 0otanici i zoolo"iji. +ni se dr.e ovo"a -i2ljenja iz dva razlo"a3 prvo, zato 2to vezuju -eta$izi,ko zna,enje za ter-in priroK*na ili realna klasa, a dru"o, zato 2to su usvojili -eta$izi,ki siste- koji i- ne dozvoljava da veruju da postoji i2ta nalik na ono 2to su oni de$inisali kao realnu ili prirodnu klasu. :aleko od to"a da .elida zatvoriijedan put koji- 0i se -o"lo do1i do istine3 i ako 0otani,ari i zoolozi zaklju,uju da 0otanika i zoolo"ija -oraju po,ivati na -eta$izici, tu ne-a- 2ta da pri"ovori-. &edino -o"u da i- ka.e- da je -eta$izika najte.a nauka, 0udu1i da neupu1eno- postavlja -o.da vi2e za-ki ne"o ijedna dru"a nauka, i 0ilo 0i s-e2no kada 0i ,ist a-ater u njoj uo0ra.avao da 0i i- -o"ao iz0e1i. Pre-a to-e, ako 0otanika i zoolo"ija nu.no -oraju po,ivati na -eta$izici, neka se ta -eta$izika prizna za eksplicitnu "ranu tih nauka i raz-atra na te-eljit i nau,an na,in. Budu1i da sa- joj provetio -no"o "odina, i-a- prava na svoje -i2ljenje o jedno- -eta$izi,ko- pitanju, -ada ono -o.e 0iti po"re2no3 -oje se -i2ljenje, nai-e, sastoji u to-e da je plitka i polovi,na ona -eta$izika koja izjavljuje da je 9realna klasa9, u s-islu koji ti pisci pridaju to-e ter-inu, ne2to ne-o"u1e. ; isto vre-e, uop2te nisa- u stanju da vidi- 0ilo kakvu potre0u da se u pozitivnoj nauci raz-atraju takve -eta$izi,ki realne klase. Po -o-e shvatanju, klasi$ikovanje ne-a nikakva prola s nji-a, ve1 jedino sa istiniti- i prirodni- klasa-a, u jedno- dru"o- i ,isto iskustveno- s-islu. %a pri-er, ako 0ih poku2ao da klasi$ikuje- zanate >arts?, 2to ne1u ,initi, -orao 0ih da prizna-, kao jednu od njih, u-etnost osvetljavanja, i 0io 0ih u prilici da pri-eti- da la-pe o0razuju jednu istinitu, realnu i prirodnu klasu, zato 2to je svaka la-pa napravljena i postala kao rezultat jedno"a cilja zajedni,ko" i svojstveno" svi-a la-pa-a. %aravno, jedna klasa je z0ir sve-o"u1ih o0jekata u univerzu-u koji spadaju u jednu odretenu vrstu >njhich are o$ a certain description?. Nta ako poku2a-o da ter-inu 9prirodna9, ili 9realna klasa9 pripi2e-o zna,enje klase ,iji svi ,lanovi du"uju svoje postojanje kao ,lanovi jedno- zajedni,ko- $inalno- uzroku7 +vo je donekle neodreteno3 ali je 0olje pustiti da ovakav ter-in ostane neodreten, dok ne sa"leda-o na2 put do racionalne preciznosti. 6ada je re, o la-pa-a, -i zna-o 2ta taj uzrok jeste: onaj instinkt koji na- o-o-"u1ava da rasaznaje-o ljudske proizvode i da po"odi-o njihovu svrhu o0a-ve2tava nas o to-e sa takvi- stepeno- preciznosti koji 0i 0ilo uzaludno o,ekivati da 1e "a 0ilo koja nauka nad-a2iti. 4li, kada je re, o prirodni- klasa-a, $inalni uzrok ostaje skriven. <o.e 0iti da neki ,italac, ,ak i danas, po2to re,i zadr.avaju svoju vlast nad ljudskiduhovi-a du"o po2to je njihovo zna,enje isparilo, ostaje pro.et stari- shvatanje- da ne-a $inalnih uzroka u prirodi3 u ko-e slu,aju, prirodna selekcija i svaki o0lik evolucije, 0ili 0i la.ni. &er, evolucija nije ni vi2e ni -anje do ostvarenje jedno" odreteno" cilja. <o.e se za-isliti da $inalni uzrok deluje a da nije svrha nijedno" duha: ova pretpostavljena pojava o0i,no se naziva su*binom. !volu-cionisti,ko u,enje ne izja2njava se o to-e da li su $or-e predodretene naprosto sud0ino- ili provitenje-3 ali da su odreteni ciljevi ostvareni, niko od nas vi2e ne pori,e. %a2e su o,i otvorene, a svedo,anstvo isuvi2e neodoljivo. <etuti-, 2to se ti,e prirodnih o0jekata, -o.e se uop2te re1i da ne zna-o 2ta su njihovi $inalni uzroci. 4li, tre0a li to da nas spre,i da utvrdi-o postoji li ili ne postoji neki zajedni,ki uzrok koji o-o"u1ava da postoje one stvari koje i-aju 0itne odlike klase7 >...? '.BBA. %auke su, dwlo-, proizvele jedne dru"e. Tako, spektroskopska astrono-ija i-a za svoje roditelje astrono-iju, he-iju i optiku. 4li, to nije sva "eneza niti "lavni deo "eneze ijedne 2iroke i utvrtene nauke. +na i-a sopstveni speci$i,an pro0le- koji izvire iz jedne ideje. :a se "eo-etrija rodila iz -erenja ze-lji2ta, jeste predanje koje je potvrteno predanje- da je ona nastala u !"iptu, "de su
"odi2nje poplave -orale pridati naro,iti zna,aj ta,no- -erenju. Ntavi2e, ,udesna ta,nost di-enzija velikih pira-ida ukazu-je na takav stepen u-e2nosti u trasiranju ze-lji2ta do ko"a se -o"lo do1i jedino veliko- intelektualno- aktivno21u3 i 0ilo 0i ,udo da ta aktivnost nije odvela do izvesnih po,etaka u "eo-etriji. <o.e-o, pre-a to-e, prihva-titi sa veliki- poverenje- predanje sadr.ano u sa-o- i-enu "eo-etrije. 8ovore1i u 2iroki-, "ru0i- crta-a, -o.e se re1i da su nauke izrasle iz korisnih ve2tina >arts? ili iz ve2tina za koje se pretpostavlja da su korisne. 4strono-ija iz astrolo"ije3 $iziolo"ija iz -edicine, a ova iz -a"ije3 he-ija iz alhe-ije3 nauka o toploti iz parne -a2ine, itd. <ada su -etu teorijski- nauka-a neke nikle direktno iz najkonkretnijih ve2tina, ipak je upadljiva tendencija da jedna nauka 0ude najpre deskriptivna, zati- klasi$ikatorska i najzad da o0uhvati sve klase jedni- zakono-. 6lasi$ikatorski stupanj -o.e se presko,iti. <etuti-, u istinsko- redu razvoja stvaranje se odvija u sasvidru"opravcu. L&udi -o"u po,eti i zaista i po,inju da prou,avaju razne vrste .ivotinja i 0iljaka pre ne"o 2to i2ta znaju o op2ti- zakoni-a $iziolo"ije. 4li, oni ne -o"u do1i ni do kakvo" istinsko" razu-evanja klasi$ikatorske 0iolo"ije, dok ne 0udu voteni otkri1i-a $iziolo"a. :otad prou,avanje -eku-2aca ne1e 0iti ni2ta dru"o do nauka o ljuskari-a. Sa dru"e strane, $iziolo"u -o"u po-o1i ,injenica ili dve uzete tu i ta-o iz klasi$ikatorske 0iolo"ije3 ali, od ono"a 2to -u taksono-ist -o.e re1i, 2to on sd- ne 0i -o"ao na1i, on tra.i sa-o -alo, a i to -alo ne -no"o hitno. BB*. Sva prirodna klasi$ikacija je, dakle, u su2tini, -o.e-o 0ez-alo re1i, poku2aj da se otkrije istinska "eneza klasi$ikovanih o0jekata. 4li se pod "enezo- -ora razu-eti, ne e$icijentna akcija koja celinu proizvodi pro-izvotenje- delova, ve1 $inalna akcija koja proizvodi delove zato 2to su oni potre0ni za o0razovanje celine. 8eneza je stvaranje >production? iz ideja. <o.da je te2ko razu-eti kako to va.i za >is true in? 0iolo2ki svet, -ada i-a dovoljno dokaza da je tako. 4li, 2to se ti,e nauke, ovu postavku nije te2ko shvatiti. Svaku nauku de$ini2e njen pro0le-3 a njen pro0le- je jasno $or-ulisan na osnovu apstraktnije nauke. To je sve 2to sa- hteo da ka.e- ovde u vezi sa klasi$ikacijo-, uop2teno. >...? '.BC(. Priznaje- dve "rane nauke: Teorijsku, ,ija je svrha naprosto i jedi-no saznanje Bo.je istine3 i Prakti,nu, za .ivotne potre0e. ; 8rani prizna-je- dve pod"rane od kojih, za sada, raz-atra- sa-o prvu >pronalaza,ke nauke?. <etu teorijski- >pronalaza,ki-? nauka-a, razlikuje- tri klase koje sve po,ivaju na opservaciji, ali koje su opservacione u veo-a razli,ito- s-islu. ' '.BDI. Prva je -ate-atika, koja ne poku2ava da utvrdi nikakve ,injenice, ve1 sa-o postavlja hipoteze i otkriva njihove posledice. +na je opservaciona ukoliko "radi konstrukcije u -a2ti pre-a apstraktni- propisi-a i zati- pro-atra te i-a"inarne o0jekte otkrivaju1i u nji-a odnose iz-etu delova koji nisu pose0no nazna,eni u propisu o iz"radnji. . +vo je zaista pro-atranje, -ada nesu-njivo u veo-a speci$i,no- s-islu3 i nijedna dru"a vrsta pro-atranja ne 0i uop2te od"ovorila cilju -ate-atike. B '.BD'. klasa je $ilozo$ija, koja se dodu2e 0avi pozitivno- istino-, ali se ipak zadovoljava opservacija-a onakvi- kakve se javljaju u o0lasti ,oveko-vo" nor-alno" iskustva i ve1ino- svako" 0udno" trenutka nje"ovo" .ivota. F0o" to"a Benta- naziva ovu nauku cenoskopijom.c +ve opservacije iz-i,u nevi,no- oku upravo zato 2to one pro.i-aju ,itav na2 .ivot, isto kao 2to ,ovek koji nikada ne
1
?e i atoli+ i 'is2i 'ri-naju nau e oje 'o+ivaju na autoritetu. ?esum/ivo, svi ra-umni 0u4i veruju u ne e stvari uglavnom -ato to su o4gajeni 4a u /i# verujuE ali, 'rema mojoj on2e'2iji o tome ta nau a jeste, to nije nau a. Taista, istins o verova/e nema ni+ega -aje4ni+ og sa nau om. (Bal4assare) Lablan2a (Diale2ti2a, vol. GG, lib. G$, 2. 1, 1:%>) 4o'uta lasu 4o umentarni# nau a. Ro i-gle4a 'ri#vat0ivijeE ma4a, ao to 4oti+ni autor 'ri-naje, 4o umentarno sve4o+anstvo +ini sastavni 4eo sva e nau e, 4o nita ne mo5e 'ot'uno 'o+ivati na 4o umentarnom sve4o+anstvu ,a prvo*itne autore dokumenata. 3n u 4o umentarne nau e ubraja istoriju, lingvisti u, 'oliti+ u e onomiju, statisti u i geogra)iju. Ali je sasvim o+igle4no 4a ove nau e ne obra-uju 'riro4nu gru'uE naro+ito -ato to ova geogra)ija mora 4a u 0u+i )i-i+ u geogra)iju. 2 "nogi )ran2us i 'is2i ( ao Nont i 7ibo K7ibotK) i nema+ i ( ao Xo'en#auer i $unt) i ne i i- !ngles e ( ao Nejv KLaveK), 4ali su matemati2i 'rvo mesto me1u nau ama, nasu'rot u+e/u Platona i Aristotela, oje je toli e navelo 4a je stave is'o4 )ilo-o)ije u 'ogle4u a'stra tnosti. 3vo 'omi/em 4a bi# 'o a-ao 4a ov4e ne -au-imam ni a av revolu2ionaran stav: sasvim sam 4ovo0no i-lo5en o'tu5bama -a jeres na oje treba 4a o4govorim, ta o 4a 5elim 4a i-begnem one oje mogu.
.1
skida svoje plave nao,are u0rzo prestaje da vidi plavu 0oju. +,i"ledno je, pre-a to-e, da nikakav -ikroskop niti osetljiv $ilne 0i 0ili ni od kakve koristi u ovoj klasi. +va opservacija je opservacija u jedno- svojevrsno-, -ada potpuno le"iti-no- s-islu. 4ko $ilozo$ija s vre--ena na vre-e 0aci po"led na rezultate specijalnih nauka, to je sa-o neka vrsta za,ina koja tre0a da podstakne njenu sopstvenu opservaciju. BDB. klasa je Benta-ova i*ioskoprijak3 to jest specijalne nauke, koje zavise od specijalnih opservacija koja putovanje ili dru"o ispitivanje, ili neka po-o1 ,uli-a, 0ilo po-o1u instru-enata ili ste,ena ve.0o-, zajedno sa neuo0i,ajeno- vredno1o-, stavljaju na raspola"anje njihovi- istra.iva,i-a. +va se klasa jasno deli na dve potklase, na $izi,ke i psihi,ke nauke ili, kako 1u ih ja zvati, na $izio"noziju i psiho"noziju. ; prvu tre0a uklju,iti $iziku, he-iju, 0iolo"iju, astrono-iju, "eo"noziju i sve 2to 0i -o"lo li,iti na te nauke3 u dru"u, psiholo"iju, lin"vistiku, etnolo"iju, sociolo"iju, isto-riju itd. Fizio"nozija izla.e $unkcionisanje e$icijentne uzro,nosti, a psi-ho"nozija $inalne uzro,nosti. 4li, ove dve stvari iziskuju razli,ite o,i. &edan ,ovek ne1e 0iti ni-alo lo2iji $izio"nozist zato 2to je potpuno slep za ,injenice duha3 i ako ponekad naite-o na opservacije kod psiho"noziste, ispostavi1e se, se- izuzetno, da se one ne odnose na ,isto $izi,ke ,injenice. Tako, $ilolo" -o.e i-ati istan,an sluh za jezi,ke zvuke3 -etuti-, nikako nije ,isto $izi,ka sli,nost ta koja odretuje da li jedan dati zvuk jeste ili nije, na pri-er, italijansko zatvoreno o. %a taj na,in, ta istan,ana $onetska opservacija lin"viste jeste ve2tina razu-evanja jedne stvarne konvencije. +ve dve vrste opservacije su razli,ite3 ali ne iz"leda da se one toliko razlikuju jedna od dru"e koliko se o0e razlikuju od opservacije $ilozo$a i -ate-ati,ara3 i to je razlo", -ada sa- ja, u po,etku, 0io sklon da svaku od njih stavi- u isti red sa ti- klasa-a, 2to se na kraju pokazalo nesu-njivi- da 0i ih tre0alo staviti ne2to ni.e. >...? '.BDD. /az-otri-o sada -etuso0ne odnose klasa nauke. 5e1 s-o pri-etili da odnosi stvaranja -oraju uvek 0iti od najve1e" zna,aja za prirodnu klasi$ikaciju, koja, u stvari, nije ni vi2e ni -anje do prikaz e"zistencijalno", ili priro*nog, ratanja odnosa iz-etu stvari3 razu-evaju1i pod ratanje- odnose stvari pre-a $inalni- uzroci-a koji su je proizveli. BD). Po,inju1i sa klaso-, -ate-atika se -e2a sa svako- dru"o- nauko- 0ez izuzetka. %e-a nijedne nauke sa kojo- nije vezana neka pri-ena -ate-a-tike. To se ne -o.e re1i ni za jednu dru"u nauku, jer nijedan deo ,iste -ate--atike ne predstavlja pri-enu 0ilo koje dru"e nauke, po2to se svaka dru"a na-uka o"rani,ava da otkrije ono 2to je pozitivno istinito, 0ilo kao indivi-dualna ,injenica, kao klasa ili kao zakon3 dok ,istu -ate-atiku ne interesuje da li je neki stav e"zistencijalno istinit ili nije. <ate-atika je naro,ito tako tesno povezana sa jedno- klaso- $ilozo$ije, to jest, sa lo"iko-, da nije potre0no ni-alo pronicljivosti da 0i se otkrio ovaj spoj -etu nji-a. BDA. :alje, prelaze1i na klasu, $ilozo$iju, ,iji je zadatak da pronate sve 2to se -o.e prona1i u ono-e univerzalno- iskustvu sa koji- se svaki ,ovek suo,ava u svako- 0udno- trenutku svo"a .ivota, nu.no se -ora pri-enjivati u svakoj dru"oj nauci. &er, neka ta $ilozo$ska nauka koja se zasniva na tiuniverzalni- pojava-a 0ude koliko "od ho1ete -ala, sve dok je ona uop2te ne2to, o,i"ledno je da svaka specijalna nauka -ora to -alo da uz-e u o0zir pre ne"o 2to po,ne da radi sa svoji- -ikroskopo-, ili teleskopo-, ili sa 0ilo koji- specijalni- sredstvo- za utvrtivanje istine koji-a -o.e 0iti opre-ljena. 5. SP!# &4L F4# &4 P/ /+:%! :/;NT5!%! %4;6! . ri! K en0 Razum i priroda0 !#r) '(4*'1>)
,Laenos2o'i2 ... o4 4veju gr+ i# re+i, o4 oji# je4na -na+i ,a/edni5ki C ono to -aje4ni+ i 'ri'a4a 4rugimaE 4ruga gleda/u;i u0 %enoskopi/skom ontologi/om, 4a le, o-na+en je onaj 4eo nau e oji -a svoj 're4met u-ima one osobine -a oje se smatra 4a su -aje4ni+ e svima je4in ama oje 'ri'a4aju lasi -a +iju se o-na u u'otreb0ava ime ontologi/a6 tj. svima /edinkama., $he orks of :eremy Bentham, !4inburg#, 1:4*, $GGG, :*, )usnota. \ ,+dioskopi/a ... o4 4veju gr+ i# re+i, o4 oji# 'rva -na+i svo/evrstan0 A +dioskopsko/ ontologi/i imamo, 4a le, onu granu umetnosti i nau e oja -a svoj 're4met u-ima ta ve osobine oje se smatraju s'e2i)i+nim -a ra-li+ite lase bi6a, ne e je4noj o4 ti# lasa, 4ruge 4rugoj., +*id0
[
x ''. ,*ealni cilj _` priro*nih i *ru(tvenih nauka ;koliko nauka zna,i stro"o procenjivanje svekoliko" dokazno" -ateri-jala, uklju,uju1i podro0no raz-atranje svih -o"u1ih teorija >2to je istinski protivotrov predu0etenju ili predrasudi?, o,i"ledno je da sve nauke i-aju isti ideal. 4li, u ovo-e s-islu napori jedno"a kriti,ko" istori,ara kao 2to je Tukidid takote su nau,ni. :o0ar deo dru2tvene i politi,ke nauke na taj na,in je nau,an sa-o u onoj -eri u kojoj je istorija nau,na. <etuti-, kada ispituje-o prirodu op2tih pravila upotre0ljenih priliko- dokazivanja ili o0ja2njavanja pojedina,nih ,injenica, pri-e1uje-o da su u prirodni- nauka-a ta pravila pred-eti eksplicitno" lo"i,ko" ili -ate-ati,ko" razvijanja koje olak2ava njihovu proveru, dok u dru2tveninauka-a ona -o"u 0iti sa-o i--plicitna i, pre-a to-e, neispitana i neodretene istinitosne vrednosti. /az--otrite, na pri-er, o0ja2njenje izvesnih dru2tvenih pojava kao pojava izazva-nih instinkto- stada ili dru2tveni- instinkto-, ili o0ja2njenje dru"ih pojava kao antisocijalnih -ani$estacija razorno" individualiz-a. 4ko ova o0ja2njenja ne2to vrede, to je zato 2to s-atra-o da se ona zasnivaju na zakonu3 u prvo- slu,aju, da su ljudska 0i1a prolu2na i da se prepu2taju uticaju dru"ih, a u dru"o- slu,aju da su ljudska 0i1a do izvesne -ere svoje"lava, da -rze naretivanje i tako dalje. +,i"ledno, o0a ova op2ta stava su, do izvesne -ere, istinita. 4li, pitanje kako 1e-o iz-eriti ta,an stupanj ovih naiz"led su-protnih zakona ljudske prirode, do sada nije raz-atrano ni iz0liza tako odreteno kao 2to su raz-atrani zakoni $izike, he-ije ili $iziolo"ije. #ilj je svekolike prirodne nauke da prevazite istorijski stupanj i da protane teorijska, to jest, da stekne $or-u teorije ili siste-a u ko-e su svi stavovi lo"i,ki ili -ate-ati,ki povezani zakoni-a ili principi-a. 6o-otne izjave o to-e da je nauka prakti,na, eksperi-entalna i induktivna ne -o"u stalno za-ra,ivati ovu istinu koja je postala o,i"ledna i istoriji svake "rane i $izike i 0iolo"ije. %ijedna nauka, na pri-er, ne -o.e iz"ledati tako 0eznade.no e-pirijska i tako neproredno prakti,na kao he-ija, pa ipak ,itav njen rast preko periodni,nih i <ozlijevih ><oseley? zakona kretao se u pravcu jedno" induktivno" siste-a. <oderne teorije o nasletu i pro-enljivosti zna,e isto za 0iolo"iju. +,i"ledno, neke dru2tvene nauke, na pri-er ekono-ija, te.e isto- cilju. <etuti-, takote -o.e-o po"ledati istoriju politi,ke nauke, kao 2to je to u,inio u,eni i "enijalni pro$esor :anin" >:unnin"?, i do1i do -elanholi,no" zaklju,ka da nas dvehiljadu"odi2nji napori nisu odveli dalje od -esta na ko-e su 0ili 8rci u do0a 4ristotela. Faista, iz"leda da pro$esionalni ponos pre ne"o .elja za nau,no- ta,no21u navodi ljude da pori,u in$eriornost dru2tvenih nauka u odnosu na prirodne u po"ledu utvrtenih i univerzalno proverljivih op2tih zakona. +vo se -ani$estuje u in$eriornosti na2e kontrole nad ljudsko- prirodo- u poretenju sa na2i- napretko- u ovladavanju $izi,ko- prirodo-. /azlika iz-etu prirodnih i dru2tvenih nauka u ovo- po"ledu nije slu,ajna i ne -o.e se lako ukloniti iskreno- odluko-. %a prvo- -estu, pred-et dru2tvenih nauka inherentno je slo.eniji u s-islu da i-a-o vi2e pro-enljivih koje tre0a da uz-e-o u o0zir ne"o u $izici ili 0iolo"iji. ; ovi- nauka-a uzorci se lak2e do0ijaju3 ako .eli-o, -o.e-o eksperi-entisati, -enjaju1i uslove jedan po jedan, i tako lak2e do1i do odretenih od"ovora. %a dru"o- -estu, postoji su0jektivna te2ko1a da se zadr.i nau,no odstojanje priliko- prou,avanja ljudskih prolova. <alo ljudi -o.e -irno i podjednako nepristrasno da raz-atra o0e strane takvih pitanja kao 2to su socijaliza-, slo0odna lju0av ili kontrola ratanja. %a -i2ljenja o ti- stvari-a ne "leda se sa eti,ko- neutralno21u sa kojo- "leda-o na -i2ljenja o strukturi protoplauz-e, o etru, o ato-i-a itd. !-ocionalna vezanost za "ledi2ta koja o0i,no ceni-o i od0ojnost pre-a oni- "ledi2ti-a koja je po2ten svet nau,io da prezire, o-etaju slo0odno nau,no istra.ivanje. &er, napredak nauke uvek zavisi od na2e su-nje u ono 2to iz"leda verovatno, 2to je sa po2tovanje- usvojeno, 2to iz"leda sE-o po se0i o,i"ledno. +va te2ko1a postoji u izvesnoj -eri kada je dru2tveno priznanje vezano sa zastupanje- odretenih -i2ljenja o $izi,ki- pitanji-a, npr. sa ptolo-ejsko- astrono-ijo- ili sa teorijo- da je svaka 0iolo2ka vrsta postala pose0ni- akto- stvaranja. Nto se ti,e $izi,kih pitanja, -etuti-, ,injenica da ona zahtevaju slo.enu o0uku da 0i ,ovek -o"ao da ih prati nau,ila je inteli"entniji deo dru2tva izvesnoj skro-nosti i -udrosti da se uzdr.i od suda. 4li, kako ,ovek -o.e priznati neznanje u vezi sa neki- dru2tvenipitanje- o ko-e svako dru"i i-a pouzdato -i2ljenje7 Oovek dolazi u isku2enje da ka.e_u_kao 2to je pri-etio Bertrand /asel_u_da razlo" za2to dru2tveni nau,nici ne dolaze ,e21e do istine le.i u to-e 2to oni
,esto ne .ele da do nje dotu. Qelja da se proti"ne istina jeste, najzad, kasni i relativno nerazvijeni ljudski -otiv u poretenju sa vitalniji- i ja,i- -otivi-a dru2tveno" odo0ravanja. Po2to je na taj na,in ne-o"u1e eli-inisati ljudske sklonosti u stvari-a za koje s-o vitalno zainteresovani, neki sociolozi >na pri-er, :eutsche 8esellscha$t $qr Soziolo"ie? iz0acili su iz svo"a pro"ra-a sva vrednosna pitanja i nastojali su da se o"rani,e na teoriju dru2tvenih do"atanja. :ivan je ovaj napor da se na ljudske akcije "leda sa isto- eti,ko- neutralno21u sa kojo- pro-atra-o "eo-etrijske $i"ure. 4li, pitanja ljudske vrednosti su neiz0e.na i oni koji ih iz0ace kroz vrata pu2taju ih kri2o- i, pre-a to-e, nekriti,ki kroz prozor. Bolje je onda neproredno nastojati da se kriti,ki nau,ni duh unese u sE-o prou,avanje -oralnih vrednosti. Sa-o kriti,ko raz-i2ljanje i 2ire poznavanje raznovrsnosti ljudskih ideala -o.e poljuljati naivnu veru u apsolutni karakter na2ih sada2njih i lokalnih ideala. To ne zna,i da pro-enljivost -oralno" suda ne"ira -o"u1nost jedne eti,ke nauke, kao 2to ni nepro-enljivost vida ne ne"ira -o"u1nost opti,ke nauke. 4ko se ne2to u jedno vre-e i na jedno- -estu s-atra do0ri-, a to isto u dru"o vre-e i na dru"o- -estu s-atra lo2i-, to je zato 2to sud o do0ro- i lo2e- -ora uzeti u o0zir razli,ite okolnosti. 4li, stalno suo,avanje raznovrsnosti istorijske ,injenice na kriti,ki- sudovi-a o vrednosti-a o-o"u1ava nada prevazite-o ne sa-o tradicionalni apsolutiza-, ve1 i onaj uski e-piriciza- koji uzalud pretpostavlja da -o.e-o inteli"entno odrediti 2ta je do0ro u speci$i,nisituacija-a ne o0aziru1i se na osnovne dile-e koje su u nji-a sadr.ane. +vo je potpuno analo"no sa situacijo- u prirodni- nauka-a, u koji-a -ora-o kriti,ki suo,iti na2a eksperi-entalna otkri1a sa op2ti- ideja-a da 0is-o protu-a,ili prva i ispitali dru"a. %a taj na,in dru2tvena nauka -o.e, u krajnjoj liniji, naj0olje proti1i svoj cilj sa-o onda ako oni koji je "aje vi2e -are za sa-u nau,nu i"ru i za pedantno pridr.avanje njenih pravila o,ite izvesnosti ne"o za 0ilo koju svrhu za koju 0i se nje"ova otkri1a -o"la upotre0iti. +vo ne zna,i da saose1anje sa ljudskipatnja-a i .elja da se u0la.e neki od njenih u.asa ne s-e da podsti,e dru2tvene nau,nike. 4li, dru2tveni re$or-ator, kao i lekar, in.enjer i nau,ni poljoprivrednik -o.e po0olj2ati ljudsku sud0inu sa-o u onoj -eri u kojoj se koristi rado- onih koji upra.njavaju nauku nje sa-e radi 0ez o0zira na njenj prakti,ne pri-ene. Faista, kako -o.e-o po0olj2ati ljudski .ivot ako ne zna-o 2ta stvarno jeste, i 2ta je bolje7 6ako -o.e-o ste1i si"urno znanje ako ne svesrdni- po2tovanje- stro"ih pravila ,iste nauke7 9Svi-a slu.i onaj ko se usutuje da "ovori istinu.9 4li, na kraju -ora-o zapa-titi da je saznanje istine, kao i vizija lepote, do0ro po se0i. Podrediti te.nju za istino- prakti,ni- o0ziri-a zna,i ostaviti nas 0espo-o1ni- protiv usko"rudih partijaca i $anati,nih propa"andista koji-a je vi2e stalo da njihova politika preovlada ne"o da istra.uju da li su u pravu ili nisu. ;pra.njavanje ,iste nauke ne -ora sasvi- one-o"u1iti uticaj prakti,nih .ivotnih sklonosti za na2e prakti,ne pretpostavke. 4li, ovi- se ne pori,e da je distanciranost kojo- se karakteri2e upra.njavanje ,iste nauke uslov ono"a slo0odou-lja koje ,oveka ,ini civilizovani-. 4ko se s-atra, kao 2to se s razlo"o- -o.e s-atrati, da je ovaj ideal nedosti.an, jedini od"ovor je da to va.i i za ideal lepote, svetosti i sve"a dru"o" 2to je u krajnjoj liniji vredno truda i 2to ,oveka ople-enjuje. SP!# &4L F4# &4 Filip Frank0 =oderna nauka i njena filozofija9 !#r) &3+) ... Pose0ne nauke poput -ate-atike, $izike, 0iolo"ije, kao izdvojene "rane saznanja, prihvataju se kao sa-orazu-ljive i podr.ava se politika ne-e2anja >u $unda-entalne poj-ove i verovanja_u_pri-. prev?. +ve priznate pose0ne nauke rotene su na neki na,in. +ne sretno cvetaju 0ez -u,enja sa $ilozo$skoanalizo-. Filozo$ .eli da one 0udu sretne u svojoj nevinosti i da ne zadiru u nje"ov 9.ivotni prostor9, koji je s-e2ten iz-etu i iznad i ispod podru,ja ovih izdvojenih pose0nih nauka. ; stvari, ove autono-ne nauke postoje sa-o u krajnje upro21enoj she-i koju je konstruisala jedna velika "rupa $ilozo$a. +0last iz-etu -ate-atike, $izike, 0iolo"ije, istorije od potpuno je iste "rate i i-a potpuno istu lo"i,ku strukturu kao i o0last unutar $izike ili unutar -ate-atike. 8ranice iz-etu specijalnih nauka povu,ene su sa-o radi podele rada, a ne iz nekih du0okih $ilozo$skih razlo"a. Specijalna polja
$izike i he-ije vekovi-a su s-atrana kao da su 0itno razli,ite prirode, po2to $izika -ora da se 0avi sa-o kvantitativni- pro-ena-a, dok he-ija istra.uje kvalitativne, pa ,ak i supstancijalne pro-ene. :anas iz-etu $izike i he-ije i-a-o dva nova specijalna polja_u_$izi,ku he-iju i he-ijsku $iziku_u_koja za-enjuju tajanstveno ne2to za koje se pretpostavljalo da predstavlja $ilozo$sku kariku iz-etu $izike i he-ije. Nkole -i2ljenja koje su zastupale izdvajanje $ilozo$ije od nauke si"urno su te.ile da saratuju u inte"raciji nauka, ali one ovaj proao vr2e kori21enje- neke prednau,ne "rate kao vezivno" -aterijala, dok iz na2e" poslednje" pri-era u,i-o da je vezivni -aterijal iz-etu pose0nih nauka i sd- potpuno razvijena nauka. 4li, jedna dru"a 2kola -i2ljenja, koja pola.e pravo da je veo-a savre-ena, zauzi-a stav koji -o.e-o zvati stavo- de$etiz-a. +na pose0ne nauke ostavlja nedirnuti- i autono-ni-. 4li, pre-a ovoj 2koli, $ilozo$ija ,ak ni ne poku2ava da popuni prazninu iz-etu ovih pose0nih nauka, ne"o planira da iz"radi potpuno odvojen sloj saznanja 9povrh nauke9. Fa ovo 9saznanje9 se tvrdi da je potpuno nezavisno od napretka sa-e nauke, jer je zasnovano sa-o na prednau,no- iskustvu ,ove,anstva. Filip Frank0 Filozofija nauke0 !#r) %%*%&)I Lanac 1e 0iti korisna slika za razu-evanje razlike iz-etu nauke i $ilozo$ije. +va razlika nije postojala uvek. ; anti,ko i srednjevekovno do0a, celokupan lanac od pro-atranih ,injenica do shvatljivih na,ela nazivao se nauko-, a takote se zvao i $ilozo$ijo-. 4ko danas os-otri-o tradicionalni na,in predavanja nauke i $ilozo$ije na univerziteti-a, nalazi-o da se one predaju na razli,iti- odseci-a. <etu nji-a je -alo saradnje. %au,nici ,esto veruju da su $ilozo$i puki 0esednici, i da je, uz to, ono 2to oni "ovore 0es-islica. Filozo$ ka.e da je nau,nik ,ovek vrlo sku,eno" u-a, koji razu-e tek veo-a -alo polje3 dok je svet kao celina pred-et prou,avanja $ilozo$a. Oesto predla"ano o0ja2njenje jeste da je nauka postala tako specijalizovana da za ,oveka vi2e nije -o"u1e, poput 4ristotela, da zna etiku, politiku, $iziku, poetiku, retoriku itd. :anas, tvrdi se, niko ne -o.e ste1i sveo0uhvatno znanje i razu-evanje. Svako je prezauzet u,enje- da se upozna sa uski- specijalizovani- pred-eto-. Postoji izreka: 9%au,nik zna -no"o o -alo-e3 $ilozo$ zna -alo o -no"o-e.9 8ovorenje o rastu1oj specijalizaciji u nauci, -etuti-, ne kazuje na- ,itavu pri,u. ; izvesnopo"ledu, nauka je danas -anje specijalizovana ne"o 2to je 0ila pre pedeset "odina: i-a -no"o vi2e -etuso0nih veza. ;z-ite, na pri-er, $iziku i he-iju3 pre pedeset "odina na njih se "ledalo kao na potpuno razli,ita polja. Studenti jedne od tih nauka odvra1ani su od 9"u0ljenja vre-ena9 na te,ajevi-a prove1eni- dru"oj. Filozo$i su ,ak pru.ili jedan 9inteli"i0ilan9 razlo" za2to 1e $izika i he-ija uvek 0iti odvojene jedna od dru"e: $izika -ora da se 0avi kvantiteto-, he-ija kvaliteto-. +nda se razvilo polje $izi,ke he-ije, kasnije polje he-ijske $izike. :anas 0i 0ilo te2ko re1i u ,e-u je razlika iz-etu $izike i he-ije, a distinkcija postoji sa-o ako se opisuju najele-entarnija iskustva na najni.e- nivou apstrakcije3 2to je nivo apstrakcije vi2i, razlika je -anja. Fizi,ari su i-ali o0i,aj da preziru he-iju zato 2to je sirovo e-pirijsko znanje, ne2to kao 9kuvanje9, ali se sada zakoni he-ije izvode iz $izike, iz ter-odina-ike, elektrodina-ike i iz kvantne -ehanike. Pre-a to-e, sada je $izi,aru -no"o lak2e da nau,i i razu-e he-iju, i, sli,no to-e, he-i,aru da nau,i $iziku. sto je stanje iz-etu $izike i 0iolo"ije, ili iz-etu ekono-ije i antropolo"ije. :oskora, s-atralo se da iz-etu ovih poslednjih ne-a nikakve veze. !kono-isti su 0ili ljudi koji su u stanju da izra,unaju tendencije na 0erzi3 antropolozi su prou,avali divlja ple-ena. :anas -ora-o o0ja2njavati ekono-iju kao ple-enski o0i,aj, a ple-enske o0i,aje sa ekono-sko" stanovi2ta. Pre-a to-e, ne -o.e-o sa si"urno21u re1i da ,ovek danas ne -o.e shvatiti razli,ita polja nauke. 2,ezavanje staro" jedinstva iz-etu nauke i $ilozo$ije te2ko da se -o.e pripisati rastu1oj specijalizaciji u nauci. Emil 6irkem0 O podeli dru+tvenog rada0 !#r) '1>) i '1&*1)
?eto 4ruga+iji 'revo4 ovog o4lom a mo5e se na6i u: P#ili'' Mran , ,Lana2 oji 'ove-uje -nanost s )ilo-o)ijom,, u: ?even Hesar4i6 ('rir.), 4ilo,ofi/a nauke, ?olit, Beogra4, 19:&, str. 11(C111.
+no 2to je vlada u odnosu na dru2tvo u celini, $ilozo$ija tre0a da 0ude u odnosu na nauke. Po2to raznovrsnost nauka te.i da uni2ti jedinstvo nauke, tre0a zadu.iti jednu novu nauku da "a o0novi. Po2to prou,avanje detalja ,ini da "u0i-o iz vida celinu ljudskih saznanja, tre0a ustanoviti jedan pose0an sisteistra.ivanja da 0i se ta celina ponovo na2la i istakla. :ru"i- re,i-a, 9prou,avanje nau,nih op2tosti tre0a da protane jedna velika specijalnost vi2e. &edna nova klasa nau,nika, pripre-ljena od"ovaraju1ivaspitanje-, raz-atraju1i razne pozitivne nauke u njihovo- sada2nje- stanju, a ne prove1uju1i se specijalnoj kulturi nijedne pose0ne "rane prirodne $ilozo$ije, tre0a da se 0avi jedino ta,ni- odretivanjeduha svake od tih pose0nih nauka, otkrivanje- njihovih odnosa i veza, svotenje-, ako je -o"u1e, svih nje"ovih oso0enih principa na naj-anji 0roj zajedni,kih principa ... i podela rada u nauka-a pro2iri1e se, 0ez ikakve opasnosti, onoliko daleko koliko razvitak razli,itih redova saznanja 0ude zahtevao.9 ' ... :ovoljno je pro0uditi svuda "de je to neophodno 9duh celine i ose1anje zajedni,ke solidarnosti9, a tu akciju jedino vlada -o.e da preduz-e. To je istina, ali ta akcija je isuvi2e op2ta da 0i o0ez0edila saradnju dru2tvenih $unkcija, ako se ta saradnja ne ostvaruje sa-a od se0e. + ,e-u je, u stvari, re,7 + to-e da svaki pojedinac oseti da nije sd- se0i dovoljan, ve1 da ,ini deo jedne celine od koje zavisi7 4li, takva jedna predstava, apstraktna, neodretena i, pored to"a, sporadi,na, kao i sve slo.ene predstave, ne -o.e ni2ta u,initi protiv .ivih, konkretnih utisaka koje u svako-e od nas svako"a trenutka 0udi na2a pro$esionalna aktivnost. 4ko ova, dakle, i-a dejstvo koje joj se pripisuje, ako zani-anja koja ispunjavaju na2 svakodnevni .ivot te.e da nas odvoje od dru2tvene "rupe kojoj pripada-o, takva jedna predstava koja se javlja sa-o kadikad i uvek zauzi-a sa-o jedan -ali deo polja svesti, ne1e 0iti dovoljna da nas u njoj zadr.i. :a 0i ose1anje zavisnosti u kojoj se nalazi-o i-alo dejstva, tre0alo 0i da i ono 0ude kontinuirano, a ono to -o.e 0iti sa-o ako je vezano za upra.njavanje svake specijalne $unkcije. 4li, onda specijalizacija ne 0i vi2e ratala posledice za koje se optu.uje. li 0i pak vladina akcija i-ala za cilj da iz-etu pro$esija odr.ava izvesnu duhovnu jednoo0raznost, da spre,i da 9dru2tvene si-patije, koje pojedinci istih pro$esija uzaja-no "aje, ne protaju sve nepristupa,nije dru"i- klasa-a, zato 2to ne-a dovoljno sli,nosti u o0i,aji-a i -i2ljenju9 B7 4li, ova jednoo0raznost ne -o.e se odr.ati silo- i uprkos prirodi stvari. /aznovrsnost rada povla,i za so0o- duhovnu raznovrsnost koju ni2ta ne 0i -o"lo spre,iti i neiz0e.no je da jedna raste u isto vre-e kad i dru"a. <i, uostalo-, zna-o za2to se ove dve pojave paralelno razvijaju. 6olektivna ose1anja i-aju, dakle, sve -anje -o1i da zadr.e centri$u"alne tendencije koje se s-atraju posledico- podele rada3 jer, s jedne strane, ove tendencije se pove1avaju u onoj -eri u kojoj se rad dalje deli i, u isto vre-e, sa-a kolektivna ose1anja sla0e. z isto" razlo"a, $ilozo$ija je sve -anje sproo0na da o0ez0edi jedinstvo nauke. :okle "od 0i jedan isti duh -o"ao da istovre-eno "aji razli,ite nauke, 0ilo 0i -o"u1e ste1i ko-petentnost neophodnu za uspostavljanje njihovo" jedinstva. 4li, ukoliko se specijalizuju, ove velike sinteze ne -o"u vi2e 0iti ni2ta dru"o do preuranjena uop2tavanja, jer sve -anje protaje -o"u1e jednoj ljudskoj inteli"enciji da stekne dovoljno ta,no znanje o to-e neiz0rojno- -no2tvu pojava, zakona, hipoteza koje te sinteze tre0a da rezi-iraju. 9Bilo 0i zani-ljivo zapitati se9, s pravo- ka.e ". /i0o >/i0ot?, 92ta 1e $ilozo$ija, kao op2ta koncepcija sveta, -o1i da 0ude jedno"a dana kada pose0ne nauke, usled svoje sve ve1e slo.enosti, protanu nepristupa,ne u pojedinosti-a i kada $ilozo$i sto"a 0udu o"rani,eni na znanje o najop2tijirezultati-a, znanje neiz0e.no povr2no.9C %esu-njivo, donekle s-o u pravu da s-atra-o preterani- ovaj ponos nau,nika koji, zatvoren u svoja specijalna istra.ivanja, od0ija da prizna svaku stranu kontrolu. Pa ipak, da 0is-o o jednoj nauci i-ali iole ta,nu ideju, zacelo je potre0no da s-o je upra.njavali i, takore1i, pro.iveli. To dolazi otuda 2to se ona u stvari ne sadr.i sva u nekoliko stavova koje je de$initivno dokazala. Pored ove aktualne i ostvarene nauke, postoji i jedna dru"a, konkretna i .iva, koja deli-i,no nije poznata i jo2 se tra.i: pored osvojenih rezultata, postoje nade, navike, instinkti, potre0e, predose1anja tako nejasna da se ne -o"u
3vo 'ore1e/e i-me1u vla4e i )ilo-o)ije ne treba 4a +u4iE jer u o+ima Nonta, ove 4ve ustanove su neo4vojive je4na o4 4ruge. $la4a, a vom je on -ami0a, mogu6a je samo a o je 'o-itivna )ilo-o)ija ve6 onstituisana. 2 %ours de Philosophie positive, G$, 42. * Psychologie allemande, Gntro4u2tion, '. PP$GG.
1
re,i-a izraziti, pa ipak tako -o1na da ponekad vladaju ,itavi- .ivoto- nau,nika. Sve to je takote nauka, ,ak njen 0olji i ve1i deo, jer su otkrivene istine svakako -alo0rojnije od onih koje ostaju da se otkriju, a, sa dru"e strane, da 0is-o proedovali puni s-isao prvih istina i da 0is-o razu-eli sve 2to je u nji-a sa.eto, tre0alo 0i da iz0liza vidi-o nau,ni .ivot dok je jo2 u slo0odno- stanju, to jest dok se ne utvrdi u o0liku odretenih stavova. na,e, i-a1e-o slovo, a ne duh. Svaka nauka i-a, da tako ka.e-o, du2u koja .ivi u svesti nau,nika. Sa-o jedan deo te du2e popri-a telo i ,ulne o0like. For-ule koje "a izra.avaju, 0udu1i op2te, lako su prenosive. 4li, nije isti slu,aj sa ovi- dru"i- delo- nauke koji nijedan si-0ol ne ispoljava. +vde je sve li,no i -ora se osvojiti li,ni- iskustvo-. :a 0is-o u nje-u u,estvovali, -ora-o se dati na proao i suo,iti sa ,injenica-a. Pre-a 6ontu, da 0i se jedinstvo nauke osi"uralo, 0ilo 0i dovoljno ostvariti jedinstvo -etoda3 D ali je upravo -etode najte.e ujediniti. &er, po2to su one i-anentne nauka-a, po2to ih je ne-o"u1e potpuno odvojiti od sadr.aja utvrtenih istina da 0is-o ih pose0no kodi$ikovali, -o.e-o ih upoznati sa-o ako s-o ih sa-i upra.njavali. <etuti-, od sada je ne-o"u1e da jedan isti ,ovek upra.njava veliki 0roj nauka. +va velika uop2tavanja -o"u, dakle, po,ivati sa-o na jedno- prili,no su-arno- po"ledu na stvari. 4ko, osi- to"a, po-isli-o sa kakvo- sporo21u i sa kakvo- strpljivo- predostro.no21u nau,nici o0i,no pristupaju otkrivanju svojih ,ak i najsitnijih istina, onda -o.e-o o0jasniti za2to te i-provizovane discipline predstavljaju za njih veo-a sla0 autoritet. 4li, -a kakva 0ila vrednost tih $ilozo$skih op2tosti, nauka u nji-a ne 0i -o"la da nate jedinstvo koje joj je potre0no. +ne do0ro izra.avaju ono 2to je zajedni,ko nauka-a, zakone, pose0ne -etode, ali, pored sli,nosti, postoje i razlike koje tre0a pripojiti celini. Oesto se ka.e da op2te sadr.i u -o"u1nosti pose0ne ,injenice koje rezi-ira3 ali, taj izraz je neta,an. +p2te sadr.i sa-o ono 2to je zajedni,ko pose0ni,injenica-a. <etuti-, u svetu ne postoje ni dve pojave koje li,e jedna na dru"u, -a kako jednostavne 0ile. ;pravo z0o" to"a svako- op2te- stavu iz-i,e jedan deo -aterije kojo- nastoji da ovlada. %e-o"u1e je stopiti konkretne odlike i karakteristi,na svojstva stvari unutar jedne iste 0ezli,ne i ho-o"ene $or-ule. &edino, dokle "od sli,nosti nad-a2uju razlike, one su dovoljne da pove.u u celinu tako ujedna,ene predstave3 neskladi u po"ledu pojedinosti i2,ezavaju unutar ukupne har-onije. %aprotiv, ukoliko razlike protaju -no"o0rojnije, kohezija protaje nesta0ilnija i potre0no je u,vrstiti je dru"isredstvi-a. Predstavi-o se0i rastu1e -no2tvo specijalnih nauka, sa njihovi- teore-a-a, njihovizakoni-a, njihovi- aksio-a-a, njihovi- pretpostavka-a, njihovi- protupci-a i njihovi- -etoda-a, i shvati1e-o da jedna kratka i prosta $or-ula, kao 2to je zakon evolucije na pri-er, ne -o.e 0iti dovoljna da pove.e u celinu jednu tako o"ro-nu slo.enost pojava. Oak i kada 0i ovi po"ledi na celinu ta,no od"ovarali stvarnosti, deo stvarnosti koji oni o0ja2njavaju isuvi2e je -ali u odnosu na onaj koji oni ne o0ja2njavaju. %a ovaj na,in, dakle, nikada ne1e-o -o1i da pozitivne nauke istr"ne-o iz njihove izolovanosti. Postoji isuvi2e veliki raz-ak iz-etu istra.ivanja pojedinosti koji-a se nauke hrane i takvih sinteza. 5eza koja uzaja-no spaja ova dva reda saznanja isuvi2e je tanka i la0ava, i, sledstveno, ako pose0ne nauke -o"u protati svesne svoje uzaja-ne zavisnosti sa-o u okviru jedne $ilozo$ije koja ih o0uhvata, ose1anje te zavisnosti koje 1e nauke i-ati uvek 1e 0iti isuvi2e neodreteno da 0i 0ilo e$ikasno. JOr#e5a*i*La!e#0 Po1una masa0 AlefMLrada-M6 m kul#ure0 DaGak0 %+AA0 !#r) %'>*%'4)K 8. %4;64 5/!:%+ST 5/!:%+S%4 %!;T/4L%+ST 4%84Q+54%+ST .ajkl Skri,en0 =Nauka0 Ginjeni-a i ,redn !#=0 !#r) %A1) :a nauka, 0ilo ,ista ili pri-enjena, nu.no sadr.i van--oralne >non--oral? vrednosne sudove, neproredno sledi iz ispitivanja nau,no" protupka procenjivanja >evaluatin"? hipoteza, o0ja2njenja, teorija, eksperi-entalnih planova, la0oratorijskih i terenskih radova. ; to-e je ,itavo 0i1e nauke i navikavanje
4
3'. 2it., G, 4>.
studenata na do0ra -erila i uve.0anost u ti- stvari-a je, po op2te- -i2ljenju, najva.nija strana nje"ove nau,ne o0uke. Ntavi2e, ne-a na,ina da se protupak procenjivanja teorije, na pri-er, za-eni rutinskopri-eno- neko" standardno" testa. To je ko-pletan >$ull-scale? pro0le- procenjivanja sa vrednosnoosnovo- koja je i sa-a sporna. &er, vrednost >-erit? neke teorije nije ekvivalentna 0roju istinitih predvitanja koje ona rata, niti 0roju istinitih o0ja2njenja, niti o0i-u upro21avanja podataka koje ona olak2ava >,ak i kada 0i postojao neki upotre0ljiv na,in da se -ere takvi kvantiteti?. +na predstavlja uvek druk,ije procenjenu ko-0inaciju >varia0ly njei"hted co-0ination? svih tih ele-enata, zajedno sa uspe2ni- predvitanji-a, o0ja2njenji-a i upro21avanji-a, takote procenjenih s o0ziro- na zna,aj, i veliko- ukupno- protivte.o- koju ,ini procenjeni stepen >njei"hted -easure? po"re2nih tvrtenja ili utisaka. Oak i kada se "ovori na ovako neodreten na,in, po"re2no je zato 2to navodi na -isao da 0i se, neki- e-pirijski- ili lo"i,ki- istra.ivanje-, -o"la otkriti neka ta,na $or-ula. 4li, takva $or-ula ne postoji, zato 2to su -erila i sa-a pro-enljiva, 0udu1i_u_sasvi-_u_pod uticaje- relativno" uspeha razli,itih vrsta teorija u ostalo- delu nauke. Pa ,ak i u jedno pose0no vre-e, poja- utvrtivanja 9ta,ne kvantitativne -ere vrednosti neke teorije9 nerealisti,an je usled -no"ih su-njivih -etodolo2kih pretpostavki koje 0i -orale 0iti u"ratene u svaku takvu -eru. :o0re i lo2e procene jesu -o"u1e, ali ta,ne nisu. Procena teorije >ili eksperi-enata ili tu-a,enja?, kao i procena upotre0ljenih auto-o0ila, -o.e 0iti izvr2ena znala,ki ili nestru,no3 ona je ve2tina, a ne stvar ukusa i ne -o.e se svesti na ne-procenjiva,ki protupak ,ak ni onda kada vodi pretenzija-a na vrednosno izvotenje. %au,nik, kao nau,nik, -ora izricati stvarne vrednosne sudove >real-value jud"e-ents?. Erne!# Nej5el0 6truktura nauke0 !#r) (A10 (A40 (+>) i 1>&) Prelazi-o, najzad, na te2ko1e sa koji-a se, kako se -isli, suo,avaju dru2tvene nauke, zato 2to dru2tvene vrednosti, na koje su istra.iva,i dru2tvenih pojava upu1eni, ne sa-o da 0oje sadr.aj njihovih otkri1a, ve1 takote kontroli2u njihovu procenu svedo,anstva na ko-e zasnivaju svoje zaklju,ke. Po2to se dru2tveni nau,nici o0i,no razlikuju pre-a vrednosti-a koje usvajaju, ,esto se s-atra da je 9vrednosna neutralnost9, koja, ,ini se, toliko pro.i-a prirodne nauke, ne-o"u1a u dru2tveni- istra.ivanji-a. Pre-a to-e, po sudu -no"ih -islilaca, apsurdno je o,ekivati da 1e dru2tveni nau,nici ispoljiti jednodu2nost, tako uo0i,ajenu -etu prirodni- nau,nici-a, kada se postavi pitanje o to-e 2ta su utvrtene ,injenice i 2ta je njihovo zadovoljavaju1e o0ja2njenje. spitaj-o neke razlo"e koji se navode u prilo" tih tvrtenja. Bi1e z"odno razlikovati ,etiri "rupe takvih razlo"a, tako da 1e-o redo- raz-otriti navodnu ulo"u vrednosnih sudova u >'? oda0iranju pro0le-a, >B? odretivanju sadr.aja zaklju,aka, >C? identi$ikovanju ,injenice i >D? procenjivanju svedo,anstva. '. /azlozi koji se -o.da naj,e21e navode veo-a poklanjaju pa.nju ,injenici da je ono 2to dru2tveni nau,nik oda0ira za prou,avanje odreteno nje"ovi- shvatanje- o to-e 2ta su dru2tveno zna,ajne vrednosti. Pre-a jedno- uticajno- "ledi2tu, na pri-er, hu-anitarni nau,nici se 0ave jedino "ratokojoj pripisuju 9kulturni zna,aj9, tako da je 9vrednosna orijentacija9 sadr.ana u njihovo- iz0oru istra.iva,ke "rate. >...? B. &edan du0lji razlo" koji se o0i,no daje za vrednosno orijentisani karakter dru2tvenih istra.ivanja "lasi: 0udu1i da i na sa-o" dru2tveno" nau,nika uti,u raz-atranja o do0ro- i lo2e-, nje"ovi sopstveni poj-ovi o to-e 2ta predstavlja zadovoljavaju1i dru2tveni poredak i nje"ova sopstvena -erila li,ne i dru2tvene pravde ulaze, u stvari, u nje"ovu analizu dru2tvenih pojava. >...? C. Postoji pre$injeniji ar"u-ent za "ledi2te da dru2tvene nauke ne -o"u 0iti li2ene vrednosti. +n tvrdi da je razlika iz-etu ,injenice i vrednosti pretpostavljena u prethodnoj diskusiji neodr.iva kada se analizira svrhovito ljudsko pona2anje, po2to su u ovo-e kontekstu vrednosni sudovi neodvojivi od iskaza koji iz"ledaju 9,isto deskriptivni9 >ili $akti,ki?. Sledstveno, oni koji zastupaju ovu tezu tvrde da je jedna eti,ki neutralna dru2tvena nauka u principu ne-o"u1a, a ne sa-o da je te2ko ostvariti je. &er, ako su ,injenice i vrednosti zaista tako stopljene da se ,ak ne -o"u ni razlikovati, vrednosni sudovi se ne -o"u
ukloniti iz dru2tvenih nauka se- ako se iz njih ne uklone i sva tvrtenja i, pre-a to-e, ako te nauke potpuno ne i2,eznu. >...? ;kratko, razli,iti razlozi koje s-o ispitivali za unutra2nju ne-o"u1nost da se o0ez0ede o0jektivni >tj. vrednosno neutralni i nepristrasni? zaklju,ci u dru2tveni- nauka-a ne utvrtuju ono 2to .ele da utvrde, -ada u neki- slu,ajevi-a skre1u pa.nju na nesu-njivo va.ne prakti,ne te2ko1e na koje se ,esto nailazi u ti- disciplina-a. Al/er# Ajn?#ajn0 =Zak ni nauke)))=0 !#r) 44+*4A>) %auka tra.i odnose za koje se -isli da postoje nezavisno od pojedinca koji tra.i. +vo uklju,uje slu,aj kada je ,ovek sd- pred-et3 pred-et nau,nih iskaza takote -o"u 0iti poj-ovi koje s-o -i stvorili, kao u -ate-atici. %ije neophodno pretpostaviti da takvi poj-ovi od"ovaraju 0ilo kojio0jekti-a u spolja2nje- svetu. <etuti-, svi nau,ni iskazi i zakoni i-aju jednu zajedni,ku odliku: oni su 9istiniti9 ili 9la.ni9 >adekvatni ili neadekvatni?. 8ru0o "ovore1i, na2a reakcija na njih je 9da9 ili 9ne9. %au,ni na,in -i2ljenja i-a jo2 jednu odliku. Poj-ovi koji-a se on slu-.i za iz"radnju svojih koherentnih siste-a ne izra.avaju ose1anja. Fa nau,ni-ka postoji sa-o 90i1e9, ali nikakvo htenje, nikakvo vrednovanje, nikakvo do-0ro, nikakvo zlo_u_ukratko, nikakav cilj. Sve dok ostaje-o u o0lasti nauke u pravo- s-islu re,i, nikada ne -o.e-o nai1i na re,enicu ovo"a tipa: 9%e la.i.9 -a ne,e"a puritanski uzdr.ljivo" kod nau,nika koji tra.i istinu: on se ,uva 0ilo ,e"a voluntaristi,ko" ili e-ocionalno". ;z"red re,eno, ova crta je rezultat sporo" razvoja, svojstveno" -odernoj Fapadnoj -isli. Po ovo-e, -o"lo 0i iz"ledati da je lo"i,ko -i2ljenje irelevantno za etiku. Faista, nau,ni iskazi o ,injenica-a i odnosi-a ne -o"u proizvesti eti,ke direktive. Pa ipak, lo"i,ko -i2ljenje i e-pirijsko znanje -o"u eti-,ke direktive u,initi racionalni- i koherentni-. 4ko se -o.e-o slo.iti oko nekih osnovnih eti,kih stavova, onda se dru"i eti,ki stavovi -o"u iz njih izvesti, pod uslovo- da su polazne pre-ise $or-ulisane dovoljno preci-zno. Takve eti,ke pre-ise u etici i"raju ulo"u sli,nu ulozi koju u -ate-a-tici i"raju aksio-e. F0o" to"a uop2te ne s-atra-o 0es-isleni- pitanja kao 2to su: 9Fa2to ne tre0a da la.e-o79 +se1a-o da takva pitanja i-aju s-isla zato 2to se u svi- diskusija-a te vrste neke eti,ke pre-ise pre1utno pretpostavljaju. +se1a-o se zadovoljeni- kada na- pote za ruko- da eti,ke direktive o koji--a je re, pove.e-o sa ti- osnovni- pre-isa-a. 6ada je re, o la"anju, to 0i se -o.da -o"lo otprilike ovako izvesti: la"anje uni2tava poverenje u re,i dru-"ih ljudi. Bez takvo" poverenja dru2tvena sa-radnja protaje ne-o"u1a ili 0ar ote.ana. <etuti-, takva sa-radnja je nu.na da 0i ljudski .ivot 0io -o"u1 i podno2ljiv. To zna,i da je pravilo 9%e la.i9 povezano sa zahtevo-: 9L&udski .ivot tre0a o,uvati9 i 9Bolove i patnje tre0a 2to je -o"u1e vi2e s-anjiti.9 4li, kakvo je poreklo takvih eti,kih aksio-a7 :a li su one proizvoljne7 :a li se one zasnivaju sa-o na autoritetu7 :a li one ni,u iz ljudskih iskustava i da li su proredno uslovljene takvi- iskustvi-a7 Fa ,istu lo"iku sve su aksio-e proizvoljne, uklju,uju1i i eti,ke aksio-e. 4li, one nikako nisu proizvoljne sa psiholo2ko" i "eneti,ko" stanovi2ta. +ne proizlaze iz na2ih urotenih te.nji da iz0e"ne-o 0ol i uni2tenje, i iz na"o-ilanih e-ocionalnih reakcija pojedinaca na pona2anje njihovih 0li.njih. Prei-u1stvo je ,ovekovo" -oralno" "enija, izra.eno" od strane nadahnutih pojedinaca, da isti,e eti,ke aksio-e koje su tako sveo0uhvatne i tako do0ro zasnovane da ih ljudi prihvataju kao da proizlaze iz o"ro-ne -ase njihovih individualnih e-ocionalnih iskustava. !ti,ke aksio-e su pronatene i ispitane na na,in koji se -no"o ne razlikuje od na,ina na koji su pronatene i ispitane nau,ne aksio-e. Die $Iahrheit liegt in *er Aenjahrung# stina je ono 2to izdr.ava ispit iskustva. Filip Frank0 =Sada?nja ul 5a nauke=0 !#r) %'*%3) 5 ._u_4ko raz-atra-o dejstvo $izi,kih teorija na politi,ka i reli"iozna verovanja, javlja se te2ko1a koja, na po,etku, stvara utisak da je takvo dejstvo ne-o"u1e i ,ak apsurdno. %au,nici i $ilozo$i dokazuju da nauke >kao 2to je $izika? o0razuju tvrtenja o opa.ljivi- ,injenica-a koja se -o"u, eventualno, proveriti
neproredni- ,ulni- pro-atranji-a. Sa dru"e strane, tvrtenja politi,kih i reli"ioznih verovanja ka.u nakoja je vrsta ljudsko" pona2anja po.eljna. +na ne "ovore o opa.ljivi- i proverljivi- ,injenica-a, ve1 o naklonosti-a ili, dru"i- re,i-a, o 9ideali-a9. <ada je ova stro"a dihoto-ija iz-etu 9,injenica9 i 9vrednosti9 postala prili,no popularna, ona uni2tava svaku -o"u1nost da se ta,no razu-e interakcija iz-etu $izi,kih teorija, njihovih $ilozo$skih tu-a,enja i politi,kih $ilozo$ija. 5erovanje u ovu stro"u dihoto-iju ne o0azire se na vrlo va.nu korelaciju u istoriji i sociolo"iji ljudsko" saznanja i, op2tije, ljudske -isli. +no se ne o0azire na tesne veze koje su uvek i svuda postojale iz-etu ,ovekove slike o $izi,ko- univerzu-u i nje"ove slike o idealno- ljudsko- dru2tvu. +viposlednji- izrazo- ozna,ava-o ne sa-o politi,ke aktivnosti, ve1 i reli"ije, kao i u-etnosti. Te korelacije nisu -eta$izi,ke spekulacije, ve1 sociolo2ke ,injenice koje -ora-o poznavati i razu-eti da 0is-o na nau,ni na,in pri2li pro0le-u 9,ovekovo" -esta u prirodi9. +d pisaca koji su poslednjih "odina dali vredne prilo"e ovi- sociolo2ki- pro0le-i-a, -ora-o da po-ene-o austrijsko" $ilozo$a i sociolo"a !. Topi,a >!. Topitsch? >Philosophy of Science, vol. B', +ct. '()D, $Iort un* $Iahrheit, &an. '()).? +ve korelacije su ozna,ene ter-ini-a kao 9politi,ka kos-olo"ija9 i 9kos-olo2ka politika9. Pre-a Topi,u: 9%ajpre je ne0o shva1eno kao 2ator ili okru"la koli0a i kasnije su svi -o"u1i napori 0ili ulo.eni kako 0i se iz"radila jedna arhitektura koja 0i 2to je -o"u1e vi2e od"ovarala ne0eski- kretanji-a...9 9Slavni italijanski arhitekta 4ndrea Paladio >'A. vek? predlo.io je kao -o"u1e o0ja2njenje o0lika Panteona da on prenosi o0lik sveta.9 <etuti-, ,ovekove ideje o 9o0liku sveta9 i-aju svoje poreklo u nje"ovoj .elji da svet shvata analo"no svo-e 2atoru ili koli0i. ; ovi- pri-eri-a -o.e-o pri-etiti korelaciju iz-etu iskaza o $izi,ki- ,injenica-a i iskaza o po.eljnoj ljudskoj akciji. Oinjenica je $izi,ke kos-olo"ije da ne0o jeste okru"lo, ali je pravilo akcije da crkva >Panteon? treba *a bu*e okru"la. Nto je istinito za iskaze o arhitekturi takote vredi i za iskaze o politi,ki- ustanova-a ljudsko" dru2tva. +tkako ljudi poku2avaju da steknu sliku o $izi,ko- univerzu-u, oni opisuju Fe-lju, -esec i zvezde kao hijerarhiju koja na neki na,in od"ovara ulozi pojedinaca u okviru neko" kraljevsko" dvora. ; anti,koj 8r,koj i u Srednje- veku postojala je o2tra podela iz-etu ne0eskih tela >Sunca, -eseca, zvezda? i Fe-lje. +ni su 0ili razli,ite "rate i sledili su razli,ite zakone kretanja. /azlika iz-etu duhovnih i -aterijalnih 0i1a 0ila je na taj na,in zakon $izike. dealno ljudsko dru2tvo tre0a da podra.ava $izi,ki univerzu- tako 2to 1e uspostaviti sli,nu razliku iz-etu ljudskih 0i1a, iz-etu vladalaca i onih koji-a se vlada. 4ristotel je opravdavao ustanovu ropstva dokazuju1i da -anuelni radnik tre0a da 0ude ro0 zato 2to u univerzu-u -aterijo- vlada duh. Svako ko je tvrdio da se Sunce i zvezde sastoje iz iste -aterije kao i Fe-lja potkopavao je osnove 9do0ro"9 dru2tva i verovanje u duhovna 0i1a >0o"ove? koje je 0ilo neophodno za 9do0ro9 dru2tvo. Platon je u svoji- 9Fakoni-a9 one nau,nike koji su u,ili o -aterijalnoj prirodi ne0eskih tela pro"lasio kri-inalci-a koje 0i tre0alo zatvoriti. +d ovih 9dru2tveno-kos-i,kih9 u,enja -o"la 0i se pratiti neprekinuta nit do u,enja na2e"a do0a, pre-a koji-a 9-aterijalisti,ki9 i 9spirituaisti,ki9 po"ledi na univerzu- od"ovaraju dva-a razli,iti- verovanji-a o to-e kakvo je 9idealno ljudsko dru2tvo9. 5 ._u_4ko razu-e-o ovu 9dru2tveno-kos-i,ku9 koncepciju univerzu-a, razu-e-o i korelacije iz-etu $ilozo$skih tu-a,enja $izi,kih teorija i od"ovaraju1ih politi,kih $ilozo$ija. <etuti-, ne-a nikakve su-nje da se sa stro"o nau,no" stanovi2ta -isao prili,no kre1e u kru" u ovoj koncepciji. !. Topi, pi2e: 9%ajpre se $izi,ki univerzu- tu-a,i kao kos-i,ko dru2tvo, a zati- se ovaj kos-i,ki "rad uzi-a kao pri-er koji tre0a da slede postoje1a ljudska dru2tva.9 +va dru2tveno-kos-i,ka koncepcija 0ila je .iva u he"elijanstvu i .iva je i u savre-eno- -arksiz-u. Teorija da do dru2tvenih pro-ena ne dolazi protepeno, ve1 u skokovi-a, podr.ava se sliko- $izi,ko" sveta u ko-e se, kao 2to je rekao He"el, protepeno kvantitativne pro-ene zavr2avaju iznenadni- kvalitativni- skoko-. %ajpoznatiji He"elov pri-er jeste reakcija vode na pove1avanje toplote: najpre te-peratura raste protepeno dok voda ostaje voda. 4li, 0lizu ta,ke klju,anja voda se skokovito pretvara u paru. +pis $izi,ko" univerzu-a protaje pravilo o to-e kako ljudsko dru2tvo tre0a da upravlja sa-i- so0o-. Sada 1e-o ovu dru2tveno-kos-i,ku koncepciju univerzu-a pri-eniti na pitanje kako je nauka dvadeseto" veka iz-enila na2a shvatanja o 9,ovekovo- -estu u prirodi9. L&udi koji veruju da slika o svetu koja uklju,uje duhovna 0i1a i-a po.eljno dejstvo na ljudsko pona2anje zaklju,i1e iz $izike dvadeseto" veka da je takva slika o svetu -o"u1a. +ni 1e onda dokazivati: po2to $izi,ki univerzu- i-a u
osnovi duhovne ele-ente, ljudsko dru2tvo tre0a da "a podra.ava. %e-a nikakve su-nje da ovaj na,in tu-a,enja -o.e ,esto doprineti 9do0ro-9 ili 9sre1no-9 .ivotu. 4li, ako neko ne priznaje korisnost spiritualisti,ke slike o svetu, nikakvi rezultati niti tu-a,enja nauke dvadeseto" veka >npr. teorije relativiteta? ne -o"u "a u0editi ni deduktivni- ni induktivni- dokazi-a da "re2i. ;sled kru.no" karaktera dru2tveno-kos-i,ke koncepcije propali su svi poku2aji da se -aterijalisti,ka ili spiritualisti,ka verovanja podr.e nauko- dvadeseto" veka. JK en i Nej5el0 Uvod u logiku i nau!ni metod9 !#r) '1+)K JR /er# Open8ajmer0 Nauka i zdrav razum0 !#r) '&*''K JLud,i5 Vi#5en?#ajn0 *ra"tatus 0ogi"o-P ilosop i"us0 3)(%*(&K T!+/ &S64 5/!:%+ST %4;6! Her/er# Faj5l0 =Na#uralizam i 8umanizam=0 !#r) %%) '. ,ntersubjektivna proverljivost >1estability?. +vo je sa-o adekvatnija $or-ulacija ono"a 2to se o0i,no razu-e pod 9o0jektivno21u9 nauke. +vde se i-a na u-u ne sa-o nesputanost li,ni- ili kulturnipredrasuda-a ili pristrasno21u, ve1_u_-no"o vi2e_z u_ ahtev da nau,no saznanje >6nonjled"e clai-s o$ science? -o.e u principu ispitati >potvrditi ili osporiti, 0ar proredno ili u izvesnoj -eri? svaka oso0a dovoljno inteli"entna i sna0devena od"ovaraju1i- tehni,ki- instru-enti-a za pro-atranje ili eksperi-entisanje. Ter-in intersubjektivna isti,e dru2tvenu prirodu nau,no" poduhvata. 4ko i-a 0ilo kakvih 9istina9 pristupa,nih sa-o povla21eni- pojedinci-a, kao 2to su -istici ili vidovnjaci_u_tj. saznanja >6nonjled"eclai-s? koja usled sa-e njihove prirode niko dru"i ne -o.e nezavisno proveriti_u_onda takve 9istine9 nisu istine one vrste koju -i tra.i-o u nauci. Pre-a to-e, kriteriju- intersu0jektivne proverljivosti odvaja ,ovekove nau,ne aktivnosti od ne-nau,nih. Jan Luka?je,iG0 =S#,aralaGki elemen#i u nau-i=I 0 !#r) %*%1)E nau,nici i oni koji su daleko od nauke ,esto s-atraju da je cilj nauke istina, i oni razu-eju istinu kao sla"anje iz-etu -isli i e"zistencije. Sto"a oni -isle da se rad nau,nika sastoji u repro*ukovanju ,injenica u istiniti- sudovi-a, sli,no kao 2to $oto"ra$ska plo,a reprodukuje svetlost i senku, a $ono"ra$ reprodukuje zvuk. Pesnik, slikar i ko-pozitor rade stvaralaki3 nau,nik ni2ta ne stvara, ne"o sa-o otkriva istinu.' +vaj spoj ideja ,ini da -no"i nau,nici ose1aju preteranu oholost i ,ini da -no"i u-etnici tretiraju nauku olako. Takva -njenja su iskopala ponor iz-etu nauke i u-etnosti, a taj ponor je pro"utao shvatanje neprocenjivo" kvaliteta kakav je stvaralaki element u nauci# '. $isu svi istiniti su*ovi naune istine# -a istina koje su previ2e triave za nauku. >...? L&udski u-, kada proizvodi nauku, ne te.i sve nanju. 6ad 0i to 0ilo slu,aj, on 0i se 0avio i najtri,aviji- istina-a. ;stvari, iz"leda da je sveznanje pre reli"iozni ne"o nau,ni ideal. >...? 6oliko je razli,ita 4ristotelova ideja savr2eno" znanjaV +n, takote, -isli da -udrac zna sve3 pa ipak, on ne na *etaljne injenice, i i-a jedino znanje o op(tam. po2to zna op2tw, na neki na,in on zna sve detalje koji potpadaju pod op2tw. Sto"a on potencijalno zna sve 2to se -o.e znati. >...?
Prvi 'ut objav0eno ao ,3 t/^r2-o_2i / nau2e,, in 3<i=ga pami>tko(a ku uc,eniu ?@A roc,nicy ,aloBenia &niv(ersytetu L(o(skiego, L/^/, 1912, st. 1C1>. Ra o1e objav0eno u Miloso)s oj bibliote2i, L/^/, 19*4. i 'retam'ano, u s ra6enoj ver-iji, ao ,3 nau2e,, Poradnik dla samoukC(, $ol. 1, Bars-a/a, 191>. Z ,agadnie< logiki i filo,ofii0 1 Poto sam na'isao uvo4 -a sa4a/i +lana , 'ronaao sam sle4e6e )ormula2ije: ,?au a nije je4na rea2ija naeg 4u#a, u 5anru umetnosti... 3na nije nita 4rugo 4o intele tualna re'ro4u 2ija univer-uma,, u je4nom ra4u PJno'olCa, 4obro 'o-natog meto4ologa istorijs i# nau a ( cf0 La th9orie de l'histoire, Paris, 19(:, '. *().
\
B. Po2to nije slu,aj da svi istiniti sudovi pripadaju nauci, onda pore* njihove istinitosti, mora postojati i neka *ruga vre*nost koja nekim su*ovima *aje ast naunih istina# >...? Pa ipak, op2tost nije ni nu.na ni dovoljna karakteristika nau,nih istina. %ije nu"na, jer iz nauke ne -o.e-o eli-inisati singularne sudove. >...? Bez sin"ularnih sudova istorija 0i prestala da postoji ljua nauka, a prirodna nauka 0i se svela na odlo-ke teorije. +p2tost nije *ovoljna karakteristika nau,nih istina. >...? C. 4ristotel je, kada je usvajao op2tost kao karakteristiku nau,ne istine, podlT"ao privla,nosti metafi ike vrednosti. za stalno" ponavljanja ,injenica on je ose1ao per-anentnu e"zistenciju razli,itu od nestaju1ih $eno-ena ,ulno" sveta. :anas su nau,nici skloniji da u op2tosti vide praktinu vrednost. +p2ti sudovi, de$inisanje- uslova pod koji-a se z0ivaju $eno-eni, ,ine -o"u1i- predvitanje 0udu1nosti, izazivanje korisnih $eno-ena i spre,avanje 2tetnih da se ne dese. >...? D. 4ristotel je izvor nauke video u u\enju. >...? Outenje je psiholo2ko stanje koje je i intelektualno i e-ocionalno. Postoje i dru"a takva stanja, kao 2to su ra*o nalost, strah od nepoznato", neverica, nei vesnost. >...? 4ko je "ornji stav istinit, onda se *o*atna vre*nost pore* istinitosti koju svaki nauni su* treba *a ima kako bi pripa*ao nauci mo"e *efinisati kao sproobnost *a po*stakne, ili a*ovolji, neprore*no ili prore*no, intelektualne potrebe aje*nike oveanstvu, tj# koje mo"e oseati svaki ovek koji je *ostigao i vestan nivo mentalnog ra voja# >...? Svako rasutivanje uklju,uje -akar dva suda iz-etu kojih va.i odnos posle*ice. Skup sudova povezan takvi- odnosi-a -o"ao 0i se nazvati sinte om. Po2to se svaka intelektualna potre0a zajedni,ka ,ove,anstvu -o.e zadovoljiti jedino rasutivanje-, a ne iskustvo-, koje je po sa-oj svojoj prirodi sa-o poje*inano, onda nauka ukljuuje ne i *vojene su*ove, nego samo sinte e su*ova# >...? G. Postoji stvaralaki ele-ent u svako- rasutivanju3 ovo se najsna.nije ispoljava u o0ja2njenju.. >...? ;op2tavanje 9svako S je /9 -o.e se protu-a,iti ili kao skupn pojedina,nih opisa ili kao relacija 9ako je ne2to S, onda je i /9. 4ko je uop2tavanje skup sin"ularnih sudova, ono pokriva ne sa-o one slu,ajeve koji su istra.ivani, ne"o takote i nepoznate slu,ajeve. Pretpostavljanje- da se nepoznati slu,ajevi pona2aju poput poznatih mi ne repro*ukujemo ,injenice koje su e-pirijski date, ne"o stvaramo nove sudove po -odelu sudova o poznati- ,injenici-a. 4ko uop2tavanje izra.ava neku relaciju, ona uvodi ,inilac koji je stran iskustvu. +d vre-ena Hju-a dopu2teno naje jedino da ka.e-o kako opa.a-o podudaranje ili sled do"atajd, ali ne i relaciju -etu nji-a.'D Sto"a sud o relaciji ne repro*ukuje ,injenice koje su e-pirijski date, ne"o je opet ispoljavanje ,ovekove stvaralake -isli. +vo je jo2 uvek 0ezna,ajna stvarala,ka aktivnost3 upozna1e-o i jednu puniju. (. /az-otri-o 8alilejevo uop2tavanje: 9Sva te2ka tela, ako nisu o0e2ena ili poduprta, padaju 0rzino- koja se uve1ava u sraz-eri s vre-eno- pada.9 +vo uop2tavanje uklju,uje zakon koji izra.ava $unkcionalnu relaciju iz-etu 0rzine v i vre-ena padanja t, datu $or-ulo- v P gt# &oliina t -o.e uzeti vrednosti koje su izra.ene celi- 0rojevi-a, razlo-ci-a, iracionalni0rojevi-a i transcendentalni- 0rojevi-a. +vo pru.a 0eskona,an 0roj sudova o slu,ajevi-a koje niko nikad nije pro-atrao ili nikad ne1e -o1i da pro-atra. +vo je jedan ele-ent stvarala,ke -isli koji je ve1 po-enut "ore. :ru"i je inherentan u o0liku relacije. %ijedno -erenje nije e"zaktno. Sto"a je ne-o"u1e tvrditi da je 0rzina eg aktno sraz-erna vre-enu padanja. Sto"a ni o0lik relacije ne repro*ukuje ,injenice koje su e-pirijski date: celokupna relacije je proizvod stvarala,ke aktivnosti ljudsko" u-a.
L). Davi4 8ume, En'uiry %oncerning Human &nderstanding, Lei'-ig, 191*, MeliD "eisner, H. &4: ,... ?e mo5emo ni a4, u 'oje4ina+nom slu+aju, 4a ot rijemo i a vu mo6 nu5ne 'ove-anosti.,
14
Faista, zna-o da zakon koji upravlja pado- te2kih tela -o.e 0iti istinit sa-o pri0li.no, po2to pretpostavlja nepostoje1e uslove poput konstantno" "ravitaciono" u0rzanja ili odsustva otpora koji pru.a vazduh. Sto"a on ne reprodukuje stvarnost, ne"o tek upu1uje na fikciju. ;pravo na- z0o" ovo"a istorija "ovori da taj zakon nije proistekao iz pro-atranja $eno-end, ne"o je roten a priori u 8alilejevoj stvarala,koj -isli. Tek je prole formulisanja svo" zakona 8alilej proverio nje"ove posledice.') 'I. &edna dru"a vrsta o0ja2njenja sastoji se u formulisanju hipote a# For-ulisati hipotezu zna,i pretpostaviti postojanje ,injenice, nepotvrtene e-pirijski, kako 0i se iz suda o takvoj ,injenici kao nje"ovo- deli-i,no- razlo"u dedukovao neki dati pouzdan sud kao posledica. %a pri-er, oso0a zna da neki S jeste /, ali ne zna za2to. 6ako .eli da nate o0ja2njenje, on pretpostavlja da isti S jeste <, iako to ne proverava e-pirijski. 4li, on zna da svi < jesu /3 tako, ako pretpostavi da S jesu <, onda iz ova dva suda on -o.e zaklju,iti da S jeste /. Sud o postojanju %eptuna 0io je hipoteza pre ne"o 2to je ta ,injenica potvrtena e-pirijski. Sud o postojanju 5ulkana, planete s-e2tene 0li.e Suncu ne"o <erkur, jo2 uvek >'('B. "odine, kad je ovaj tekst prvi put o0javljen_u_pri-. prev.? jeste hipoteza. 8ledi2ta koja tvrde da ato-i, elektroni i etar postoje uvek 1e 0iti hipoteze. >...? storija je o"ro-na -re.a hipoteza koje po-o1u op2tih sudova, u ve1ini slu,ajeva izvu,enih iz iskustva, e-pirijski o0ja2njavaju date podatke, kao 2to su istorijski spo-enici, doku-enti, institucije i o0i,aji koji postoje sa*a. Sve hipoteze su proi vo*i ljudsko" u-a, jer oso0a koja pretpostavlja ,injenicu 2to nije e-pirijski potvrtena stvara ne2to novo. Hipoteze su stalni ele-enti saznanja, a ne privre-ene ideje koje se provero- -o"u pro-eniti u utvrtene istine. Sud o ,injenici prestaje da 0ude hipoteza sa-o ako se ta ,injenica -o.e potvrditi neprore*nim iskustvo-. +vo se de2ava sa-o izuzetno. 4 dokazati da su posle*ice neke hipoteze u sa"lasju sa ,injenica-a ne zna,i preo0ra1anje hipoteze u istinu, jer istinitost razlo"a ne sledi iz istinitosti te posledice. ''. :ru"e vrste rasutivanja ne sadr.e primarne stvarala,ke ele-ente, kao 2to je to slu,aj s o0ja2njenje-. +vo je slu,aj zato 2to se dokazivanje sastoji u tra"anju za po natim razlozi-a, a zaklju,ivanje i provera razvijaju posledice ve1 sadr.ane u pre-isa-a o koji-a je re,. Pa ipak, u ,itavorasutivanju na delu je inherentno formalno stvarala,ko rasutivanje: lo"i,ko naelo rasu\ivanja. >...? !priorne mentalne konstrukcije, koje su sa*r"ane u svakoj sinte i, pro"imaju itavu nauku i*ealnim i stvaralakim elementom# 'C. Sada je do2lo vre-e da raz-otri-o pitanje: koji nau,ni sudovi su iste repro*ukcije ,injenica7 &er, ako su uop2tavanja, zakoni i hipoteze, te sto"a i sve teorije e-pirijskih nauka i ,itava s$era apriornih nauka ishod stvarala,ko" rada ljudsko" u-a, onda verovatno i-a sve"a nekoliko sudova u nauci koji su ,isto reproduktivni. >...? Samo poje*inani stav o injenici koja je neprore*no *ata u iskustvu mo"e biti isto repro*uktivan su*### 6akva "od -o.e 0iti stvarna situacija, ose1a-o da stvarala,ka sproo0nost ljudsko" u-a nije neo"rani,ena. dealisti,ki siste-i episte-olo"ije ne uspevaju da otklone ose1aj da neka stvarnost postoji nezavisno od ,oveka i da je tre0a tra.iti u pred-eti-a promatranja, u iskustvu. Fadu"o je veliki zadatak $iloso$ije 0io da istra.uje koji ele-enti u toj stvarnost poti,u od ljudsko" u-a. B' >...? Sto"a je po"re2no -isliti da je istina cilj nauke. L&udski u- ne radi stvarala,ki radi istine. Jilj nauke je *a se i gra*e sinte e koje a*ovoljavaju intelektualne potrebe aje*nike oveanstvu#
L). !. "a2#, .ie Mechanik ih ihrer Ent(icklung, &. Au)gabe, Lei'-ig, 19(:, H. 129)). Nantova o'erni ans a i4eja, ojom je 'o uao 4a 4o a5e 4a 're 're4meti sle4e sa-na/e nego to sa-na/e sle4i 're4mete, u 0u+uje gle4ite oje i4e u 'rilog te-i o stvarala+ im elementima u nau2i. Ali, ja sam 'o uao 4a 4o a5em tu te-u ne na osnovu ma a ve 'osebne teorije sa-na/a, nego na osnovu uobi+ajenog reali-ma, 'omo6u logi+ og istra5iva/a. G- istog ra-loga nisam u-eo u ra-matra/e Pejmsov 'ragmati-am i (Mer4inan4 C 'rim. 'rev.) Xilerov #umani-am.
21 1>
Takve sinteze uklju,uju istinite sudove o ,injenica-a3 one su te koje u"lavno- podsti,u intelektualne potre0e. To su rekonstruktivni ele-enti. 4li, ove sinteze uklju,uju i stvarala,ke sudove3 to su oni koji zadovoljavaju intelektualne potre0e. To su konstruktivni ele-enti.. !le-enti prvo" i dru"o" se ko-0inuju u celinu lo"i,ki- odnosi-a posle*ice. ;pravo ovi odnosi daju sinteza-a sudova njihov nauni karakter. Pesni,ka kreativnost se ne razlikuje od nau,ne kreativnosti pre-a ve1oj koli,ini -a2tovitosti. Svako ko je, poput 6opernika, po-erio Fe-lju iz njeno" polo.aja i prolao je da se okre1e oko Sunca, ili je, poput :arvina, uo,io u -a"la-a pro2losti "eneti,ke trans$or-acije vrsta, -o.e se tak-i,iti s najve1ipesniko-. 4li se nau,nik razlikuje od pesnika po to-e 2to on rasu\uje u svi- vre-eni-a i -esti-a. +n ne -ora ni ne -o.e opravdati sve, ali sve 2to tvrdi -ora povezati lo"i,ki- spona-a u koherentnu celinu. Te-elj te celine sastoji se od sudova o ,injenica-a i on podr.ava teoriju, koja o0ja2njava, uretuje i predvita ,injenice. Tako se stvara poema nauke.BB >...? 4li, prikupljanje ,injenica jo2 nije nauka. stinski nau,nik je onaj koji zna kako da pove.e ,injenice u sinteze. ;,initi to nije dovoljno da 0i se steklo znanje o ,injenica-a3 takote je neophodan doprinos stvaralake misli# Nto vi2e oso0a izve.0ava i svoj u- i svoje srce, i 2to se 0li.e pridru.uje veliki- stvarala,kiu-ovi-a ,ove,anstva, to vi2e stvarala,kih ideja ona -o.e o0likovati u svojoj 0o"atoj du2i. -o.da 1e u sre1no- trenutku on 0iti prosvetljen iskro- na*ahnua. &er, kako je rekao 4da- <ickjevi,, BC 9sve velike stvari u svetu_u_nacije, zakonodavstvo, drevne institucije, sva verovanja pre dolaska Hrista, sve nauke, pronalasci, sva re-ek-dela poezije i u-etnosti_u_poticale su iz na*ahnua propovednikd, -udracd, herojd i pesnikd9. Ajn?#ajn i Infeld0 <volu"ija fizike0 !#r) &+(*&+3) %auka nije naprosto z0irka zakona, katalo" nepoveznih ,injenica. +na je tvorevina ljudsko" duha, sa svoji- slo0odno iz-i2ljeni- ideja-a i poj-ovi-a. Fizi,ke teorije poku2avaju da o0razuju sliku stvarnosti i da utvrde njenu vezu sa prostrani- sveto- ,ulnih utisaka. %a taj na,in jedino opravdanje za na2e -entalne strukture jeste da li i kako na2e teorije o0rzuju takvu kariku. 5ideli s-o nove realnosti koje je stvorio napredak v$izike. 4li, taj lanac stvaranja se -o.e pratiti i preko polazne ta,ke $izike. &edan od najiskonskijih poj-ova je poja- o0jekta. Poj-ovi drveta, konja, 0ilo ko" -aterijalno" tela, jesu tvorevine zasnovane na iskustvu, -ada su utisci iz kojih one ni,u pri-itivni u poretenju sa sveto- $izi,kih pojava. <a,ka koja juri -i2a takote stvara, -i2lju, sopstvenu pri-itivnu stvarnost. Oinjenica da -a,ka na sli,an na,in rea"uje na svako" -i2a ko"a sretne pokazuje da ona o0razuje poj-ove i teorije koji su njene vote kroz njen svet ,ulnih utisaka. 9Tri drveta9 je ne2to razli,ito od 9dva drveta9. Sa dru"e strane, 9dva drveta9 je razli,ito od 9dva ka-ena9. Poj-ovi ,istih 0rojeva B, C, D..., oslo0oteni o0jekata iz kojih ni,u, tvorevine su -isle1e" duha koji opisuje stvarnost na2e" sveta. Su0jektivno psiholo2ko ose1anje vre-ena o-o"u1ava nada sredi-o na2e utiske, da ka.e-o da jedan do"ataj prethodi dru"o-e. 4li, povezati svaki vre-enski do"ataj sa jedni- 0roje-, slu.e1i se ,asovniko-, "ledati na vre-e kao na jednodi-enzionalni kontinuu-, ve1 je izu-. Takote su izu-i poj-ovi euklidske i neeuklidske "eo-etrije i na2 prostor shva1en kao trodi-enzionalni kontinuu-. Fizika stvarno po,inje sa pronala.enje- -ase, sile i inercijalno" siste-a. Svi ti poj-ovi su slo0odni izu-i. +ni su doveli do $or-ulisanja -ehani,ko" stanovi2ta. Fa $izi,ara sa po,etka devetnaesto" veka
Ggna29 "atus-e/s i u svom +lan u ,Lele s-tu i, (,Li0evi umetnosti,) u 0u+enom u /igu $(Crc,oDE i t(Crcy (Htvara/e i stvarao2i), $arava, 19(4. nu4i sli+na gle4ita o stvarala+ im elementima u nau2i. Begova 'rou+ava/a, 're4u-eta sa 4ruga+ijim 2i0evima u i-gle4u i sa 4ruga+ijeg stanovita, vo4ila su ga istim re-ultatima ojima su mene vo4ila logi+ a ra-matra/a. 2* 3vu )ormula2iju, i-vu+enu i- 349nie2Covi# 'isama, navo4i B. Biega`s i u svom +lan u ,3 )ilo-o)ii "i2 ie/i2-a,, Pr,egl>d 4ilo,ofic,ny 1( (19(%), st. 2(>.
22
stvarnost na2e" spolja2nje" sveta sastojala se iz ,estica i prostih sila koje deluju iz-etu njih i koje zavise sa-o od rastojanja. +n je nastojao da 2to je du.e -o"u1e sa,uva svoje verovanje da 1e uspeti da o0jasni sve do"ataje u prirodi po-o1u ovih osnovnih poj-ova o stvarnosti. Te2ko1e u vezi sa skretanje-a"netske i"le, te2ko1e u vezi sa strukturo- etra, navele su nas da stvori-o suptilniju stvarnost. &avlja se va.an izu- elektro-a"netsko" polja. Bila je potre0na hra0ra nau,na i-a"inacija da 0i se u potpunosti shvatilo da za uretivanje do"ataja -o.e 0iti 0itno ne pona2anje tela, ve1 pona2anje ne,e"a iz-etu njih, to jest polja. 6asniji razvitak je razorio stare poj-ove i stvorio nove. Teorija relativiteta je napustila apsolutno vre-e i inercijalni koordinatni siste-. +snova svih do"ataja nije vi2e 0ilo jednodi-enzionalno vre-e i trodi-enzionalni prostorni kontinuu-, ve1 ,etvorodi-enzionalni vre-ensko-prostorni kontinuu-, jedan dru"i slo0odni izu-, sa novi- svojstvi-a trans$or-acije. nercijalni koordinatni siste- vi2e nije 0io potre0an. Svaki koordinatni siste- podjednako je podesan za opisivanje do"ataja u prirodi. Fati- je teorija kvanta stvorila nova i 0itna o0ele.ja na2e stvarnosti. :iskontinuitet je za-enio kontinuitet. ;-esto zakona koji vladaju pojedina,ni-, pojavili su se zakoni verovatno1e. Stvarnost koju je stvorila nova $izika jeste, dodu2e, veo-a udaljena od stvarnosti rano" do0a. 4li, cilj svake $izi,ke teorije jo2 uvek ostaje isti. ;z po-o1 $izi,kih teorija -i poku2ava-o da nate-o svoj put kroz lavirint opa.enih ,injenica, da uredi-o i razu-e-o svet na2ih ,ulnih utisaka. Qeli-o da opa.ene ,injenice lo"i,ki slede iz na2e" poj-a o stvarnosti. 4ko ne 0is-o verovali u -o"u1nost da zahvati-o stvarnost svoji- teorijskikonstrukcija-a, ako ne 0is-o verovali u unutra2nju har-oniju na2e" sveta, ne 0i -o"lo 0iti nauke. To verovanje jeste i uvek 1e ostati osnovni -otiv svekoliko" nau,no" stvaranja. za svih na2ih napora, u svakoj dra-ati,noj 0or0i iz-etu starih i novih puteva, prepoznaje-o ve,itu ,e.nju za razu-evanje-, uvek ,vrstu veru u har-oniju na2e" sveta, koju stalno ja,aju rastu1e prepreke razu-evanju. Erne!# Nej5el0 =7rir da i -ilj nauke=0 !#r) () i 3*%>) B. ; stvari, nauka pokazuje dru"u stranu kada se o0rati pa.nja na njenu us-erenost protizanju siste-atsko" a pouzdato" nanja >knonjle*ge?, tako da se njeni proizvodi s-atraju osnovaniakljucima o vi2e ili -anje o0uhvatni- jednoo0razni- uslovi-a pod koji-a se de2avaju razne vrste do"ataja. >...? >...? >...? Fa sada, -etuti-, .elida istakne- da, uprkos op2toj pouzdatosti nau,nih otkri1a, ni nau,ni izve2taji o speci$ini- ,injenica-a, ni teorije i zakoni upotre0ljeni za $or-ulisanje nepro-enljivih uslova pod koji-a se pojave de2avaju, nisu neizostavno istiniti niti u principu nepopravljivi.. Faista se nekada sE-o po se0i razu-evalo da za pravi nau,ni stav -ora 0iti utvrteno da je nesu-njivo izvestan i priznato da je apsolutno nu.an. ;zi-aju1i deduktivnu "eo-etriju kao uzor, ovo "ledi2te je tvrdilo da se nauka ne zadovoljava da sa-o utvrdi 2ta ,injenice jesu, ve1 nastoji da poka.e da ,injenice -oraju 0iti onakve kakve jesu i da ne 0i -o"le 0iti druk,ije3 -etuti-, po2to deduktivno dokazivanje jedno"a iskaza -oraju postojati pre-ise koje sa-e na kraju ne -o"u 0iti dedukovane, od osnovnih pre-isa jedne nauke zahtevalo se da 0udu takve da se -o"u shvatiti kao po se0i o,i"ledne i nu.no istinite. +va koncepcija o prirodi nauke 0ila je razu-ljivo plauzi0ilna u vre-e kada je euklidovska "eo-etrija 0ila jedini poznati pri-er siste-atizovano" znanja, i nje se i dalje dr.e -no"i savre-eni -islioci koji prihvataju verovanje da je 9univerzu- racionalan9, tako da 9ne -o.e 0iti nikakvo" reziduu-a iracionalnih >to jest, slu,ajno istinitih? ,injenica u ,itavoj nauci9. <etuti-, na svetlosti potonje istorije nauke, takva jedna koncepcija je neodr.iva. &er, nijedna osnovna pretpostavka 0ilo koje nauke koja se 0avi ,injenica-a nije stvarno po se0i o,i"ledna i napredak istra.ivanja u svakoj "rani nauke otkrio je da su principi koji su jedno- usvojeni kao osnovni -orali 0iti -odi$ikovani ili za-enjeni dru"i-a ako se .elelo da principi 0udu adekvatni novootkrivenoj ,injenici. +vu tezu da su svi takozvani prvi principi nauke u na,elu popravljivi sjajno ilustruje savre-eni razvoj u $izici, koja je radikalno revidirala teorijske pretpostavke koje su nekada s-atrane nesu-njivi-.
<etuti-, takve revizije osnovnih pretpostavki ne -o"u se ispravno tu-a,iti kao znaci 90ankrotstva9 -oderne nauke_u_karakteristika koju ,esto daju -islioci privr.eni po"re2no- shvatanju, svojstvenoklasi,no- racionaliz-u, da, ako nauka ne -o.e "arantovati nepokole0ljivu izvesnost svojih zaklju,aka, ona onda ne proizvodi pravo znanje. Takote, takve revizije nisu dovoljan razlo" za neo"rani,eni skepticiza- u vezi sa -o"u1no21u da se dote do pouzdato" znanja o svetu pute- nau,no" istra.ivanja_s u_ kepticiza- koji je opet izazvan neodr.ivo- pretpostavko- da, po2to je svaki zaklju,ak nau,no" istra.ivanja u principu popravljiv, nijedan takav zaklju,ak u stvari nije trajan prilo" z0iru pouzdato" znanja. %ave21u sa-o jedan pri-er koji pokazuje neosnovanost ove poslednje pretpostavke i, u isto vre-e, ilustruje kako, pru.anje- do0ro zasnovanih o0ja2njenja opa.enih pojava, nauka zadovoljava ve,itu te.nju za siste-atski- znanje- i razu-evanje-. 8alilej je pri-etio da, po sve-u sude1i, postoji izvesna "ornja "ranica za veli,inu takvih .ivotinja kao 2to je ,ovek i postavio je pitanje da li su, uprkos to-e, ljudi =inovskih raz-era -o"li nekada hodati povr2ino- Fe-lje. +n je 0ri.ljivi- eksperi-ento- pokazao da se ja,ina jedno"a de0la -enja sa nje"ovi- popre,ni- preseko- i sa razlo"o- je pretpostavio da se sproo0nost .ivotinjskih kostiju da odole razorno- pritisku takote -enja sa povr2ino- njihovih popre,nih preseka. Sa dru"e strane, te.ina jedne kopnene .ivotinje >koju njeni udovi -oraju nositi? sraz-erna je zapre-ini .ivotinje. Pre-a to-e, ja,ina .ivotinjskih kostiju sraz-erna je kva*ratu linearnih di-enzija jedne .ivotinje, dok je te.ina koju te kosti -oraju nositi sraz-erna kubu njenih linearnih di-enzija. Sledstveno, postoje odretene "ranice veli,ini kopnenih .ivotinja, tako da =inovi ,iji 0i udovi 0ili sraz-erni udovi-a o0i,nih ljudi ne 0i -o"li postojati, po2to 0i se takva 0i1a sru2ila pod svojo- sopstveno- te.ino-. 8alilejev zaklju,ak i pretpostavke na koji-a "a je on zasnovao nisu se 0itno iz-enili, -ada su ih istra.ivanja toko- potonjih triju stole1a pre,istila i precizirala. Pre-a to-e, ovaj pri-er podr.ava tezu da, uprkos popravljivosti nau,nih otkri1a, sadr.aj nauke nije nepostojani tok -i2ljenja, ve1 da, naprotiv, nauka -o.e uspeti u svojoj te.nji da pouzdato, zasnovano, siste-atski o0jasni 0ez0roj pojava. :o0ro je na po,etku podsetiti da je nauka dru2tvena institucija, i da su nau,nici ,lanovi jedne sa-oupravlja,ke intelektualne zajednice, prove1eni tra.enju istine na na,in koji je u skladu sa standardi-a koji su se razvijali i koji su dokazali da su zdravi u jedno- neprestano- procesu uzaja-ne kritike. <no"i su -islioci pretpostavljali da je o0jektivnost zaklju,aka do kojih se u nauci dolazi o0ez0etena ako nau,nici kao pojedinci re2e da ne usvoje nijedan stav koji je i-alo su-njiv i nije prozra,no istinit. <etuti-, ljudi o0i,no nisu svesni -no"ih skrivenih pretpostavki sadr.anih u ono-e 2to s-atraju nesu-njivi- i ,esto za se0e veruju da ne ,ine nikakav intelektualni prestup, -ada u stvari pre1utno usvajaju -no"o 2to2ta la.no. Pre-a to-e, -ada odluke da 0ude-o kriti,ni pre-a pretpostavka-a koje ,ini-o -o"u i-ati izvesnu vrednost, o0jektivnost nauke nije posledica prvenstveno takvih odluka. %aprotiv, ta o0jektivnost je proizvod jedne zajednice -islilaca u kojoj svaki nepo2tedno kritikuje saznajne pretenzije dru"ih. &er, nijedan nau,nik uklju,en u taj proces kritike nije nepo"re2iv i svaki i-a svoje oso0ene intelektualne ili e-ocionalne sklonosti. 4li, sklonosti su retko iste3 i ideje, koje -o"u pre.iveti unakrsnu vatru raznovrsnih kriti,kih ko-entara koje ispaljuje veliki 0roj nezavisno -isle1ih duhova, i-aju 0olje iz"lede da 0udu zdrave ne"o koncepcije za koje se tvrdi da su valjane jedino na osnovu to"a 2to nekoindividualno- -isliocu iz"ledaju po se0i o,i"ledne. Fati- 1u proko-entarisati popularno "ledi2te, koje ponekad dele i nau,nici, da nau,no istra.ivanje -ora po,eti prikupljanje- ,injenica, da se zati- tako prikupljeni podaci prosejavaju kroz neku vrstu lo"i,ko" sita koje, na kraju, pru.a jednozna,no >uniljuely? odretenu $or-ulaciju o pravilnosti iz-etu do"ataja koji se prou,avaju. 4li, neadekvatnost ovo"a "ledi2ta protaje o,i"ledna ,i- se seti-o da nije lako znati koje 0i ,injenice tre0alo prikupiti za re2avanje jedno"a dato" pro0le-a, kao ni da li je neka navodna ,injenica zaista ,injenica. %a pri-er, koje 0i podatke upravo tre0alo prikupiti priliko- istra.ivanja o uzroci-a leuke-ije7 :a li je -esec zaista ve1i kad je 0lizu horizonta ne"o kada je u zenitu7 Broj ,injenica koje 0i se -o"le uzeti u o0zir o"ro-an je, i sve one se ne -o"u ispitati3 a ono 2to je za0ele.eno kao ,injenica -o.e 0iti iluzij. &asno je, pre-a to-e, da ,injenice -oraju 0iti iza0rane na osnovu pretpostavki o to-e koje su od njih relevantne za re2avanje dato" pro0le-a i pro-atranja se -oraju voditi pod uslovi-a za koje se
pretpostavlja da isklju,uju -o"u1nost da iskazi o ono-e 2to je opa.eno >ne? predstavljaju "ru0e "re2ke. Pre-a to-e, svako s-isaono prikupljanje ,injenica u svrhu nau,no" istra.ivanja kontrolisano je raznovrsni- pretpostavka-a koje -ora pru.iti nau,nik 2to istra.uje, a ne pred-et nje"ovih istra.ivanja. %aro,ito, 0udu1i da se ,injenice ne pro"la2avaju sa-e relevantni- ili irelevantni- za dati pro0le-, nau,nik -ora usvojiti 0ar neku preli-inarnu hipotezu o to-e kakve su ,injenice u vezi sa nje"ovipro0le-o-_u_na pri-er, koji su ,inioci od 0ez0roj -o"u1ih uzro,no povezani sa pojavo- koju on prou,ava_u_tako da, dok je ne za-eni dru"o-, ova preli-inarna hipoteza us-erava nje"ova istra.ivanja.
:. P/46T O%4 5/!:%+ST %4;6! Kazimjer$ Ajdukje,iG0 =NauGna per!pek#i,a !,e#a=0 !#r) %%%*%%4)E ; slede1e- radu nazna,ena je linija -isli koja je, iako joj nedostaje stro"ost $or-ulacije, -o.da prikladna takva kako stoji za zapo,injanje rasprave o izvesni- pitanji-a_u_s koji-a se stalno suo,ava-o kad radi-o u svo- pro0le-sko- kru"u, i koja se -o"u dovesti 0li.e re2enju kroz te-eljito izla"anje. Svaki nau,ni sud i svako nau,no pitanje sastavljeno je od poj-ova. Ti poj-ovi su lin"visti,ki u,vr21eni, i sa,injavaju zna,enje jezi,kih izraza. Sad, zna,enje izrazd u neko- jeziku uklju,uje izvesne kriterije kojih se -ora pridr.avati u prihvatanju i od0acivanju re,enica sastavljenih od tih izraza ako se ne .eli vr2iti nasilje pre-a ti- zna,enji-a. +ve kriterije 1e-o zvati zna,enjski- pravili-a jezika. >; vezi s ovi-, videti 9&ezik i zna,enje9, 1he Scientific $Iorl*KPerspective an* Other 3ssays , ..., pp. C)-AA.? >...? Postoje tri vrste zna,enjskih pravila. Prvoj vrsti pripadaju ona koja zahtevaju 0ezuslovnu spre-nost da se prihvate izvesne re,enice. ;pravo ovo se ,ini, na pri-er, prvi- od zna,enjskih pravila koje s-o naveli >re, je o pravilu identiteta_u_pri-. prev?. Fna,enjska pravila prve vrste naziva- aksiomatskim naenjskim pravilima, po2to se nji-a speci$ikuju re,enice jezika koje i-aju status aksio-a. Fna,enjska pravila dru"e vrste zahtevaju spre-nost da se prihvate izvesne re,enice, ne 0ezuslovno, ne"o tek pod pretpostavko- da se prihvataju neke dru"e re,enice. Takva zna,enjska pravila naziva*e*uktivnim naenjskim pravilima >podvukao prev.?, zato 2to se nji-a odretuju -odusi deduktivno" zaklju,ivanja. ; jeziku si-0oli,ke lo"ike, mo*us ponens i za-ena su pri-eri ovih -odusa zaklju,ivanja uklju,enih u zna,enje si-0old. Tre1a vrsta zna,enjskih pravila zahteva spre-nost da se prihvate izvesne re,enice u prisustvu izvesnih podataka iskustva. Takva pravila naziva- empirijskim naenjskim pravilima , po2to se nji-a speci$ikuju re,enice koje se -o"u utvrditi sa izvesno21u, na ,isto e-pirijski na,in. ;kupnost zna,enjskih pravila jezika u konjunkciji s izvesni- podaci-a iskustva izdvaja izvesne re,enice ovo" jezika zajedno sa sudovi-a koji sa,injavaju njihovo zna,enje. %a prvo- -estu, postoje re,enice koje tre0a da se prihvate pre-a aksio-atski- zna,enjski- pravili-a, i koje se izdvajaju ,injenico- da ih neko ne -o.e od0aciti kao la.ne ako i- ne prida zna,enje koje proeduju u jeziku o koje- je re,. %a dru"o- -estu, i-a re,enica koje se izdvajaju e-pirijski- zna,enjski- pravili-a i podaci-a iskustva poput onih koje se ne -o"u od0aciti uprkos ti- ,injenica-a iskustva 0ez naru2avanja zna,enja koje i- pripada u to- jeziku. Tre1u klasu re,enica koje se izdvajaju sa,injava ukupnost onih re,enica koje se -o"u u skladu sa deduktivni- zna,enjski- pravili-a izvesti iz re,enica tako izdvojenih aksio-atski- i e-pirijski- pravili-a. ;kupnost svih re,enica u dato- jeziku koje se izdvajaju na jedan ili dru"i od tri "ore nazna,ena na,ina po-o1u zna,enjskih pravila to" jezika zajedno s izvesni- podaci-a iskustva, naziva-o perspektivom sveta >koja o*govara tim iskustvenim po*acima? tog je ika# ;kupnost sudova koji sa,injavaju zna,enje onih re,enica 2to pripadaju perspektivi sveta neko" jezika >koja od"ovara izvesni- podaci-a iskustva? zva1e-o perspektivom sveta >koja o*govara tim po*acima? pojmovnog aparata od koje" je iz"rateno zna,enje izrazd jezika o koje- je re,. /e,enice koje pripadaju perspektivi sveta neko" jezika sa,injavaju >u krajnjoj liniji, s izvesnikvali$ikacija-a? nesu-njivu ko-ponentu saznanja svako"a ko koristi taj jezik. /e,enice koje na-e1u aksio-atska zna,enjska pravila ne -o"u ni u koji- okolnosti-a da se od0ace sve dok se koriste u s-islu koji propisuje taj jezik. /e,enice na-etnute e-pirijski- zna,enjski- pravili-a ,esto se -o"u od0aciti 0ez naru2avanja njihovo" zna,enja3 ovo, -etuti-, sa-o kada nisu prisutni od"ovaraju1i podaci iskustva. ; prisustvu takvih podataka iskustva od0acivanje ovih re,enica je -o"u1e jedino ako i- neko pridaje zna,enje dru"a,ije od ono"a koje i- pripisuje jezik o koje- je re,. +ve re,enice, koje pripadaju perspektivi sveta jezika do koje se -o.e dospeti do aksio-atskih ili e-pirijskih re,enica u skladu sa deduktivni- zna,enjski- pravili-a takote se ,esto -o"u od0aciti 0ez naru2avanja njihovo" zna,enja.
4ko se, -etuti-, prihvate ta,no one re,enice koje neko deduktivno zna,enjsko pravilo usklatuje kao pre-ise s ovi- re,enica-a kao zaklju,ci-a, pri ,e-u se potonje ne -o"u od0aciti 0ez naru2avanja njihovo" zna,enja. ; neko- dato- jeziku perspektivu sveta usklatenu sa skupo- podataka iskustva sto"a ,ine re,enice koje -akar potencijalno sa,injavaju nepokole0ljivu ko-ponentu saznanja koja se -o.e ste1i kori21enjeovo" jezika ili nje"ovo" od"ovaraju1e" poj-ovno" aparata. +vo saznanje, -etuti-, ne -ora da se o"rani,ava na one re,enice koje su ve1 do0ijene u skladu sa zna,enjski- pravili-a to" jezika3 jer ono takote uklju,uje re,enice koje, iako se prihvataju na osnovu ranije ste,eno" udela perspektive sveta, ipak nisu zahtevane >niti za0ranjene? neki- zna,enjski- pravili-a to" jezika. +voj klasi saznaja pripadaju sve re,enice prihva1ene na osnovu induktivno" zaklju,ivanja. Po-o1u nje"a poku2ava-o da puteanticipacije sastavi-o jo2 nepoznate delove perspektive sveta. Perspektiva sveta je $unkcija dva ,inioca. S jedne strane, ona zavisi od -aterijala iskustva, koji je nje"ov te-elj3 sa dru"e strane, ona zavisi od poj-ovno" aparata i zna,enjskih pravila vezanih za nje"a. Prvi deo ove tvrdnje je o,i"ledan. :ru"i, -etuti-, nije ni2ta -anje jasan. Pro-ena u poj-ovno- aparatu se odra.ava u pro-eni u pro0le-i-a koji se re2avaju na osnovu istih podataka iskustva. /azli,ite nauke koriste razli,ite poj-ovne strukture koje se -o"u sa-o deli-i,no podudarati. 4li, ,ak i jedna te ista nauka -enja svoj poj-ovni aparat toko- svo" istorijsko" razvoja. +va pro-ena je, -etuti-, ,esto prikrivena ,injenico- da, dok se poj-ovi -enjaju, re,i ostaju iste. Sve dok se koristi o"rani,en poj-ovni aparat, koji ne isklju,uje o0o"a1ivanje, -o.e se dospeti, -a koliko potpuno da se upotre0ljava -aterijal iskustva, tek do perspektive sveta, ali nikad do potpune slike sveta. Tako, ako neko o"rani,ava svoj poj-ovni aparat, i od0acuje izvesne na,ine nje"ovo" o0o"a1ivanja, on protaje usko"rud i na-erno zane-aruje izvesne odlo-ke slike sveta3 takore1i, on se zadovoljava pro-i2ljanje- iza0rane perspektive sveta. Sada naiz"leda da nauka kao celina uzi-a ovaj tok. +na 0ira svoj poj-ovni aparat du. izvesnih linija, i od0acuje svako pro2irenje koje se suprotstavlja ovi- linija-a. :a1e-o pri-ere da potkrepi-o ovu tvrdnju. Poj-ovni aparat je odreten utvrtivanje- zna,enjskih pravila. >...? !-pirijski udeo nau,no" poj-ovno" aparata nastao je na prirodan na,in iz poj-ovno" aparata svakodnevno" .ivota. :ru"i je, toko- svo" razvoja, pro2ao kroz $aze u koji-a je nje"ovo an"a.ovanje u odnosu pre-a aktualni- podaci-a iskustva vodilo protivre,nosti-a koje su poznate pod nazivo- ,ulnih iluzija. >...? L&udi su se, pre-a to-e, oslo0atali ,ulnih iluzija o"rani,avanje- poj-ovno" aparata, 2to je kao posledicu i-alo da je jedan deo potpune slike sveta 0io ispu2ten iz opisa. 8ore re,eno se -o.da -o.e uop2titi tako 2to 0i se reklo da i-a-o prola s takozvani- ,ulniiluzija-a 0ilo kada sletenje izvesnih e-pirijskih zna,enjskih pravila u prisustvu izvesnih podataka iskustva neproredno vodi u protivre,nost, ili kada se takva protivre,nost -o.e izvesti iz re,enica na-etnutih podaci-a iskustva po-o1u aksio-atskih i deduktivnih zna,enjskih pravila_u_,esto takote po-o1u induktivnih hipoteza. ; ovo- dru"o- slu,aju, protivre,nost 0i se -o"la iz0e1i od0acivanjehipoteze 0ez potre0e -a kakvo" su.avanja poj-ovno" aparata i e-pirijskih zna,enjskih pravila. 4ko se, -etuti-, u takvislu,ajevi-a ne vide instantia contraria >suprotni pri-eri_u_pri-. prev.? protiv te hipoteze, ne"o se u-esto to"a "ovori o 9,ulnoj iluziji9, ovo pokazuje da se u ti- slu,ajevi-a neko odlu,io za pro-enu e-pirijskih zna,enjskih pravila, pa ti-e i poj-ovno" aparata. >...? +vo neprestano i protepeno recipro,no prila"otavanje 9,injenicd teorija-a9 odretivalo je potpunu izvornu upotre0u jezika, koji je isprva 0io povezan na jednostavan i naivan na,in za -aterijal iskustva, za $luktuisanje. neko 0i se u0rzo na2ao u te2ko1a-a ako 0i poku2ao da speci$ikuje e-pirijska zna,enjska pravila u skladu s koji-a se izvesna oso0a orijenti2e u svojoj upotre0i jezika. +vo, -etuti-, nipo2to ne povla,i da 0i jezik, koji u skladu sa sa-i- poj-o- jezika, -ora 0iti nedvos-isleno odreten svojire,niko-, svojo- sintakso- i svoji- zna,enjski- stipulacija-a, -o"ao ne proedovati e-pirijska zna,enjska pravila. %e-o"u1nost speci$ikovanja e-pirijskih zna,enjskih pravila 2to va.e za jezik koji koristi pojedinac pokazuje tek da se ova upotre0a jezika kole0a iz-etu razli,itih jezika.
z ovo"a 2to s-o rekli protaje jasno da, kada raz-otri-o ljudski napor da se stekne znanje, u-esto ,oveka s-e2teno", da tako ka.e-o, ispred hrpe ,injeni,ko" -aterijala sa zadatko- nje"ovo" o0rativanja po-o1u neke teorije, on je pre u polo.aju tra"anja za poj-ovni- aparato-, jer je to jedino 2to -o.e dati povod e-pirijski- re,enica-a_u_a po-o1u nje"a on do0ija tek izvadak potpune slike sveta, do0ija, takore1i, perspektivu sveta, koja tre0a da zadovolji izvesne uslove. Su"erisali s-o konsistentnost i siste-atski red kao dva takva uslova, koji-a nesu-njivo tre0a dodati -no"e dru"e. +no 2to sa- rekao odnosi se kako na svakodnevno, tako i na nau,no saznanje. Sto"a s-o tvrdili da nauka pro-i2ljeno o"rani,ava svoj poj-ovni aparat, te -etu -no"i- -o"u1ipoj-ovni- aparati-a te.i ka jedno- pose0ne vrste, ,i-e se nauka odri,e potpune slike sveta i u-esto to"a cilja na sa-o jednu perspektivu sveti pored koje postoje -no"e dru"e. >...? Tako 0i tu postojala iznad i protiv jedan dru"o" dva suprotstavljena suda o istinitosti perspektive sveta. Svaki od njih je i sd- deo perspektive sveta. Sada episte-olo" na se0e preuzi-a ulo"u nepristrasno" sude. 6ojoj 1e od ove dve perspektive on priznati prednost s o0ziro- na istinu7 &e li, -etuti-, episte-olo" istinski nepristrastan sudija7 %ije li on takote zatvoren u poj-ovni aparat koji -u na-e1e nje"ovu perspektivu sveta7 Oak ni episte-olo" ne -o.e "ovoriti 0ez jezika, ne -o.e -isliti 0ez poj-ovno" aparata. +n 1e sto"a doneti svoju odluku u po"ledu istine na na,in koji od"ovara nje"ovoj perspektivi sveta. Pre-a to-e, episte-olo" nije po"odan za ulo"u nepristrasno" sude u 0or0i iz-etu dve perspektive sveta za naslov istine. Sledstveno to-e, on ne tre0a da zahteva pretpostavljanje ove ulo"e. ;-esto to"a on se0i tre0a da postavi dru"a,iji zadatak. +n tre0a da o0rati pa.nju napro-ene koje se z0ivaju u poj-ovno- aparatu nauke i u od"ovaraju1i- perspektiva-a sveta, i tre0a da tra"a za osi"uravanje-otivd koji 1e proizvesti ove pro-ene. <o.da ovaj niz perspektiva sveta dopu2ta da se shvata kao ciljno us-eren proces koji napreduje kao da neko svesno .eli da dosti"ne cilj po-o1u to" niza. Fadatak uklju,en u takvo shvatanje istorije nauke sa,injava uverljivo jez"ro *uhovnonaunog >kulturnoteorijsko"? razu-evanja istorije nauke. Erne!# Nej5el0 =7rir da i -ilj nauke=0 !#r) '*() <o.da najo,i"lednija karakteristika nauka, a nesu-njivo ona koja je do0ila najve1i pu0licitet, jeste prakti,na kontrola nad prirodo- koju pru.a nauka. Bilo 0i predu"a,ko iznositi velike doprinose nau,no" istra.ivanja ljudsko- 0la"ostanju, pa ,ak i po-enuti "lavne "rane tehnolo"ije, kao 2to je -edicina, koje su se koristile napretko- u $unda-entalno- teorijsko- i eksperi-entalno- ispitivanju. :ovoljno je napo-enuti da je pri-enjena nauka preo0razila lice Fe-lje i stvorila na2u Fapadnu civilizaciju. Po2to ljudi 0ez nau,no" o0razovanja ili teorijskih interesa -o"u najlak2e shvatiti upravo tehnolo2ke plodove nau,no" ispitivanja, za ve1inu ljudi je prakti,na vlast nad prirodo-, koja ,esto sledi iz $unda-entalnih istra.ivanja, "lavno opravdanje za nauku. Faista, z0o" to"a 2to te2ki $inansijski tro2kovi votenja nau,no" istra.ivanja danas -oraju u velikoj -eri 0iti pla1eni iz javnih $ondova, -no"i nau,nici skoro isklju,ivo na"la2avaju prakti,ne koristi koje tre0a o,ekivati od 0azi,nih istra.ivanja kada opisuju prirodu nauke 2irokoj pu0lici koja -ora, na kraju, da podnese "lavni deo tro2kova. Pa ipak, -ada za sada ne 0ih potcenjivao zna,aj nauke kao izvora 0oljih i razvijenijih tehnolo"ija koje doprinose unapretenju ljudsko" .ivota, ipak veruje- da je koncepcija nauke kao zlatne "uske koja 0eskrajno proizvodi prakti,na sredstva kontrole nad prirodo- 0ila prena"la2ena na 2tetu dru"ih njenih strana. Facelo nije ta,no da je stvaranje korisnih do0ara i uslu"a jedini, pa ,ak ni "lavni, -otiv koji pokre1e ljude da se 0ave nau,ni- istra.ivanje-3 i kada se takav -otiv u,ini centralni-, stvara se veo-a kriva slika i o slo.eni- ciljevi-a nauke i o njenoj stvarnoj istoriji. Ntavi2e, takvo isticanje te.i da proizvede dru2tveno opasnu sliku o nau,niku kao nepo"re2ivo,udotvorcu koji -ora da i-a si"urno re2enje za sve ljudske neda1e. %iti 0i se s-ela prevideti rasprostranjena tendencija da se nau,ni poduhvat u,ini inherentno od"ovorni- za prakti,ne upotre0e za koje se nau,na otkri1a ponekad koriste_u_jedno nesu-njivo neosnovano pripisivanje koje -o.e dovesti do
po"or2avanja nauke, ali koje iz"leda prihvatljivo kada se nauka identi$ikuje sa njeni- tehnolo2kiplodovi-a. Filip Frank0 =Sada?nja ul 5a nauke=0 !#r) 3*4) ._. u_ .. %a taj na,in, pro0le- 9,oveka i prirode9 protepeno vodi interakciji iz-etu $ilozo$ije nauke i politi,ke $ilozo$ije ili, ako ho1e-o da "ovori-o uop2tenije i apstraktnije, iz-etu teorijske i prakti,ne $ilozo$ije. storijska i sociolo2ka istra.ivanja pokazuju da su svi do sada uspostavljeni o0lici vladavine, svetovni i duhovni, pokazivali naklonost pre-a oni- izla"anji-a nauke koja su iz"leda podr.avala neka pravila ljudsko" pona2anja. Pristrasnost or"anizovane -o1i pre-a izla"anji-a nauke ispoljava se na veo-a vidljiv na,in u protupci-a 9totalitarnih9 o0lika vladavine, kao 2to su ne-a,ki nacionalsocijaliza-, sovjetski ko-uniza- i, na 0la.i na,in, u istalijansko- $a2iz-u. 4li, kada se na2 po"led izo2trio, pri-e1uje-o da su, u -anjoj -eri, veze iz-etu politike, nauke i $ilozo$ije takote vidljive i u akcija-a 9de-okratskih9 o0lika vladavine. +ve se veze javljaju pod i-eno- 9in$or-acije9 ili 9propa"ande9. +ne su 0ile -ost iz-etu li0eralno" hri21anstva i politi,ke de-okratije. ;op2te uzev, nove nau,ne teorije su se revnosno upotre0ljavale kao podr2ka stari- politi,ki- i reli"iozni- verovanji-a. 6atoli,ka crkva, -etuti- sa svojo- staro- tradicijo- lo"i,ke i racionalne -isli, uvek je od0ijala da se slu.i pro-enljivi- po-odni- teorija-a da 0i podr.ala istine koje je dokazala njena 9ve,ita9 $ilozo$ija. ._u_Prirodna nauka je uticala na ,ovekovo -esto u prirodi na dva na,ina, koje -o.e-o kratko zvati tehnolo2ki- i $ilozo$ski-. +0a uticaja su prakti,na3 ona ukazuju na put ljudsko- pona2anju. Prvi na,in ne zavisi od reli"ioznih i politi,kih verovnja. 6o-unisti,ki, $a2isti,ki i de-okratski o0lici vladavine vole ato-sko oru.je3 svi-a nji-a potre0na je o0i,na nauka. 4ko se, -etuti-, ta nauka protu-a,i -aterijalisti,ki, ona -o.e podr.ati ko-uniza-3 ako se protu-a,i anti-aterijalisti,ki >idealisti,ki?, ona -o.e podr.ati $a2iza-. %a taj na,in nauka uti,e na ljudsko pona2anje pute- $ilozo$sko" tu-a,enja. +vaj uticaj je neproredniji ne"o uticaj pute- tehnolo2kih rezultata. Podr.avanje- jedno" speci$i,no" o0lika vladavine, neproredno se -o.e izdejstvovati zapovest za lansiranje hidro"enske 0o-0e, dok iz-i2ljanje 0ilo koje 0o-0e stvara sa-o -o"u1nost za njeno lansiranje. Tako uvita-o lo"i,ki- i istorijskidokazivanje- da jedna nau,na teorija -o.e 0iti razli,ito $ilozo$ski protu-a,ena. 4jn2tajnova teorija relativiteta 0ila je tu-a,ena u prilo" idealiz-a, -aterijaliz-a, skepticiz-a itd. Teorija kvanta 0ila je tu-a,ena kao da podr.ava su0jektiviza-, idealiza-, ali takote i pozitiviza- i e-piriciza-.. P/48<4T O64 6/ T 64 %4;6! Darl! Sander! 7er!0 6a1rani spisi0 1)1%%*1%3) ).)''. +va raz-atranja navode se, sasvi- prirodno, da po-ene- jednu dru"u karakteristi,nu oso0inu pristalice 6riti,ke zdravorazu-ske 2kole koja "a izdvaja od stare 2kole. +n, nai-e, -isli da nesu-njiva verovanja ukazuju na donekle pri-itivan na,in .ivota i da, -ada ona nikada ne protaju su-njiva ukoliko na2 na,in .ivota ostaje .ivot donekle pri-itivno" ,oveka, ipak kako razvija-o stupnjeve samokontrole nepoznate to-e ,oveku, ni,u prilike za akciju u odnosu na koje prvo0itna verovanja, ako se prote"nu na njih, ne-aju dovoljno autoriteta. :ru"i- re,i-a, prerasta-o pri-enljivost instinkta_u_nipo2to ne sasvi-, ve1 u na2i- najvi2i- aktivnosti-a. Slavni 2kotski $ilozo$i .iveli su i izu-rli pre ne"o 2to se ovo -o"lo razu-eti kako valja. )'B. Doctor b# Nta -islite pod 9donekle pri-itivan97 kakvi- rasutivanje- -o.e jedno su-njivo tvrtenje o iskustvu protati nesu-njivo7 Pragmaticist# +2trou-no pitanje, po2to su neka na2a verovanja, koja iz"ledaju isto tako nesu-njiva kao i 0ilo koja dru"a, takve prirode da 0i te2ko -o"la o0uzeti duh, reci-o, neandertalsko" ,oveka, a ni u ko- slu,aju nane 0i -o"la 0iti preneta od prvih svesnih .ivotinja. Pre-a to-e, Fdravorazu-ska 2kola -ora da se uhvati uko2tac sa te2ko1o- da ako uop2te i-a nesu-njivih verovanja, ta su verovanja -orala nastajati3 a za vre-e to"a procesa nisu -o"la 0iti nesu-njiva verovanja. Pa ipak, ne vidi- nikakvo"
razlo"a da se -isli da su verovanja koja su 0ila su-njiva postala nesu-njiva. Svaki pito-i ku1ni pas stekao je verovanja koja o,i"ledno ne-aju nikakvu pri-enu u nje"ovo- divlje- stanju3 pa ipak, ,vrsto sa- u0eten da niko nije pri-etio da je va2 o0u,eni pas pro2ao kroz period skepticiz-a u vezi s tiverovanji-a. Sve "ovori u prilo" pretpostavci da se najpre javilo verovanje, a sproo0nost su-njanja -no"o kasnije. Su-nja o0i,no, -o.da uvek, ni,e iz iznenatenja, koje pretpostavlja ranije verovanje3 a iznenatenja se javljaju sa novo- okolino-. Ho1u sa-o da doda- da -ada precizno rasutivanje o odretenoj iskustvenoj su-nji ne 0i -o"lo potpuno raspr2iti su-nju, kao 2to ni akcija kona,nih konzervativnih sila ne 0i -o"la zadr.ati jedno telo u neprekidno- stanju -irovanja, ipak neodretenost >va"ueness?, koja se ne -o.e ukloniti iz lo"i,ke o0lasti kao ni trenje iz -ehanike, -o.e i-ati to dejstvo. )'C. 6ao 2to sa- rekao, -oderno priznanje evolucije -ora razlikovati 6riti,ki stav razu-a od stare 2kole. <oderna nauka, sa svoji- -ikroskopi-a i teleskopi-a, sa svojo- he-ijo- i elektriciteto-, i sa svoji- sasvi- novi- sredstvi-a za .ivot, stavila nas je u sasvidru"i svet3 0ez-alo kao da je prenela na2u rasu na dru"u planetu. %eka stara verovanja ne-aju nikakvu pri-enu izuzev u pro2ireno- s-islu i u takvo- pro2ireno- s-islu ona su katkad su-njiva i podlo.na u-esnoj kritici. L&udi ose1aju .estoku potre0u da stro"o kritikuju pre sve"a nor-ativne nauke, estetiku, etiku i lo"iku, u njihovo- odnosu pre-a novo- svetu koji je stvorila nauka. %a .alost, koliko je velika, ova je potre0a toliko i nesvesna. Fla se priznaju na izvestan povr2an na,in3 ali nikada niko-e ne pada na pa-et da prou,avanje estetike, etike i lo"ike -o.e 0iti od oz0iljno" zna,aja, zato 2to te nauke svi shvataju, izuzev onih koji ih najdu0lje prou,avaju, na stari na,in. Fa -oju sada2nju svrhu od zna,aja je sa-o da 0aci- po"led na to stanje stvari. %eophodan novi kriticiza- -ora znati na ,e-u stoji3 nai-e, na verovanji-a koja ostaju nesu-njiva3 i -lade pristalice 6riti,ko" zdravo" razu-a pune intelektualne sna"e koja .udi za zadatko- za koji -o"u dostojno .rtvovati svoje .ivote 0ez ohra0renja, na"rade, priznanja ili slave >i ja veruje- da takvih -ladih ljudi jo2 i-a? -o"u u ovoj o0lasti na1i ono 2to i- srce .eli. )'D. Pa ipak, tre1a karakterisit,na oso0ina pristalice 6riti,ke zdravorazu-ske 2kole jeste da on visoko ceni su-nju. Fa nje"a se skoro -o.e re1i da "aji sacra fames pre-a njoj. Sa-o, nje"ova "lad se ne -o.e utoliti papirnati- su-nja-a: on -ora i-ati ili te.ak i ple-enit -etal ili verovanje. +n spre-no priznaje da se ono 2to je jedno"a dana 0ilo nesu-njivo ,esto idu1e"a dana pokazivalo la.ni-. +n prihvata apstraktan stav da to -o.e 0iti slu,aj sa svi- verovanji-a kojih se dr.i. +n stvarno ne -o.e dopustiti da 0i to -o"ao 0iti slu,aj sa svi-a nji-a3 ali se ovde on "u0i u neodreteni0es-isleni- protivre,nosti-a. )'). Doctor b# <o"u li nesu-njivi stavovi 0iti dokazivi7 Pragmaticist# %esu-njivi stavovi -oraju 0iti polazne pre-ise ili se, 0ar, -oraju prihvatati 0ez veze sa precizni- dokazi-a. &er, ono 2to je nesu-njivo ne dokazuje se3 i nijedan precizan e-pirijski ar"u-ent ne -o.e od nje"ovo" zaklju,ka potpuno otkloniti racionalnu su-nju. )'A. Pa ipak je ta,no da uvek kada se 0aci kriti,ki po"led na neko od na2ih osnovnih verovanja_u_reci-o, na verovanje u red u prirodi_u_,ini se da se duh u isti -ah neodreteno "radi kao da i-a razlo"e da veruje u nje"a. Sniva se o induktivno- dokazu. Fa-i2lja se da verovanje proizlazi iz ne,e"a 2to li,i na induktivni dokaz koji je za0oravljen. 5rlo verovatno da je tako, u jedno- s-islu ter-ina 9induktivni proces9 koji je tako uop2ten da uklju,uje nekontrolisanu -isao. 4li, ovo priznanje -ora 0iti pra1eno nedvos-isleni- poricanje- da je nesu-njivo verovanje in$erencijalno >izvedeno zaklju,ivanje-_u_pri-. prev.? ili 9usvojeno9. +no naprosto ostaje postojano kao 2to je uvek 0ilo. To se uop2te ne kosi sa teorijo- da je u psiholo2ko- procesu nje"ovo"a razvoja, pojava li,nih iskustava, takvih kakva su se predvitanje- iz nje"a -o"la izvesti, 0ila neophodan ,inilac, dok je izvorna -o"u1nost verovanja-navike -orala 0iti korelativan ,inilac. Sve ovo je, takote, sasvi- u skladu sa neophodno21u da se kritikuju o0i,ne aksio-e rasutivanja i -orala, isto kao i uo0i,ajeno razvijeni ideali, ,i- se oni toliko pro2ire da protanu pri-enljivi na novi svet koji je nauka stvorila. 5!/+:+ST+&%+ST, ST %4 F%4O!%&! ; %4;# 5!/+:+ST+&%+ST %4;O%! <!T+:! Her/er# Faj5l0 =Na#uralizam i 8umanizam=0 !#r) %&)
B. Aero*ostojnost ili a*ovoljavajui stepen potvr\enosti >0eliability, or Sufficient Degree of Jonfirmation?. +vaj dru"i kriteriju- nau,no" saznanja o-o"u1ava nada razlikuje-o ono 2to se o0i,no naziva 9"oli- -i2ljenje-9 >ili, jo2 "ore, 9praznoverje-9? od saznanja >do0ro potkrepljeno" verovanja?. <o.e-o "a uzeti kao ne2to ,i-e raz"rani,ava-o nau,no od nenau,no" saznanja >knonjled"e-clai-s?. +,i"ledno, nasuprot prvo- kriteriju-u, ovde i-a-o razliku u stepenu. %e-a odse,ne de-arkacione linije iz-etu do0ro potvrtenih nau,nih zakona, teorija ili hipoteza i -alo osnovanih slutnji i pro0nih ideja >ideas-on-trial? koje se na kraju -o"u ili uklju,iti u korpus nau,no" saznanja ili od0aciti kao nepotvrtene. Pretenzije na istinu >truth-clai-s?, koje od0acuje-o kao 9praznoverice9 i, uop2te, kao sudove zasnovane na 0rzopleto- uop2tavanju ili neuverljivoj analo"iji >ako zadovoljavaju kriterijuproverljivosti?, razlikuju se od ono"a 2to usvaja-o kao 9nau,nu istinu9 krajnje niski- stepenoverovatno1e koji i- -o"u dati raspolo.iva svedo,anstva. 4strolo"ija i alhe-ija, na pri-er, nisu $akti,ki 0es-islene, ve1 se s-atraju la.ni- usled to"a 2to sva raspolo.iva svedo,anstva "ovore neodoljivo protiv njih. <oderne tehnike eksperi-entisanja i statisti,ke analize predstavljaju naj-o1nija oruta koji-a raspola.e-o za razlikovanje iz-etu slu,aja i zakona i sto"a naj0olja sredstva za pove1anje verodostojnosti saznanja. .) R) K en0 Razum i priroda0 !#r) A'*A3) x ''. ,*eal nauke %auka se -o.e razlikovati od o0i,no" zdravorazu-sko" znanja stro"o21u kojo- sve dru"e o0zire podretuje stre-ljenju idealu si"urnosti, ta,nosti, op2tosti i siste-ati,nosti. >4? Sigurnost >certainty? K oita i vesnost >evi*ence? i *oka >proof? +0i,no ljudsko znanje prepuno je proizvoljnih i opre,nih -i2ljenja. %a ova -i2ljenja se ,ovek ne -o.e osloniti ako .eli da iz0e"ne po"re2ke i za0lude koje na- prete na na2e- putu. %auka je, pre-a op2te- priznanju, napor da se odstrane neosnovana -i2ljenja i da se utvrde stavovi koje podupire o,ita izvesnost ili dokaz. +vo se o0i,no izra.ava tako 2to se ka.e da nauka te.i saznanju koje je si"urno. /e, sigurno u ovoj vezi nesre1na je usled z0rke iz-etu njenih lo"i,kih i psiholo2kih zna,enja. Psiholo2ki ona ozna,ava jedno e-ocionalno stanje, kao kada ka.e-o da s-o si"urni da 1e sa-o oni koje je krstila na2a crkva oti1i na ne0o, da 1e Fe-lja propasti ako se ne suz0iju po-odne jeresi, ili da 1e se civilizacija sru2iti ako se na2e davna2nje zastarele ustanove od-ah ne ukinu. Si"urnost u ovo-e s-islu nije nikakva "arancija istinitosti, jer se dru"i ose1aju podjednako si"urni u sasvi- suprotno. %a2a psiholo2ka si"urnost nas zaista tako ,esto spre,ava da ,ak po,ne-o da te.i-o ka istini, da je u-esno po-isliti da oseanje si"urnosti ,esto nije ni2ta dru"o do na2a nesproo0nost da za-isli-o suprotno od ono"a u 2ta slu,ajno veruje-o. ; ovo-e s-islu ne-a tako velike si"urnosti kao 2to je si"urnost zasnovana na potpuno- nepoznavanju raz-atranja koja sa podjednako- sna"o- dokazuju suprotno. Tako ljudi pokazuju ve1u si"urnost u vezi sa slo.eni- i nedoku,ivi- pitanji-a politike i reli"ije ne"o u vezi sa prostiji- i proverljiviji- pred-eti-a koji-a su provetili du"e stude kao pro$esionalni eksperti. +se1anje si"urnosti ili u0etenja proizvode u na-a i jezi,ki o0lici. &ez"rovite prolovice, ,aro0an na,in izra.avanja pesnika i jez"rovite pri-ed0e -udraca ili proroka otuda o0i,no uspevaju da 0udu u0edljive. 4li, raz-i2ljanje otkriva da se direktno suprotna "ledi2ta -o"u izraziti isto tako upe,atljivo. Po"ledajte apsolutnu si"urnost sa kojo- su ljudi o0javili da je priroda sva .iva, da je do0ar .ivot .ivot u skladu sa prirodo-, da "odine 0rzo prolaze, da je slo0oda ne2to za ,i- svi ljudi .ude, da o0i,an ,ovek -ora 0iti poslednji sudija itd. 6ako je lako tvrditi da je priroda najve1i- delo- inertna i -rtva, da do0ar .ivot zavisi od na2e kontrole nad na2i- prirodni- i-pulsi-a, da se "odine ote.u u 0eskraj, da je slo0oda upravo ono 2to ljudi ne -o"u da podnesu i da o0i,an ,ovek uvek sledi ono 2to -u je neko su"erisao. 9+preznost je -ajka -udrosti9 isto je tako u0edljivo kao 9 z"u0ljen je onaj koji okleva9. %i ose1anje si"urnosti oli,eno u sla"anju -i2ljenja kroz vekove nije "arancija istine. Tre0a sa-o da po-isli-o na si"urnost ,ove,anstva u vezi sa astrolo"ijo-, postojanje- ve2tica ili sa ne-o"u1no21u da
ljudi hodaju suprotno- strano- Fe-lje. %i 2irina ni ja,ina ose1anja koji- se neki stav zastupa ne "arantuje nje"ovu istinitost. Si"urnost koju nauka te.i da proizvede nije psiholo2ko ose1anje u vezi sa neki- dati- stavo-, ve1 lo"i,ka osnova na koju se -o.e postaviti pola"anje prava na istinitost. %esu-njivo, ako na istinu ne "leda-o prosto kao na jedno neproredno svojstvo jedno" tvrtenja po se0i, ve1 kao ne2to 2to se -ora povezati >to do njith? sa oni- 2to doti,no tvrtenje zna,i ili i-plicira, onda se su-nje u istinitost jedno"a dato" stava -o"u ukloniti jedino o,ito- izvesno21u koja o0uhvata nje"ov odnos pre-a dru"istavovi-a sa koji-a je on neraskidivo povezan. ; svako- slu,aju, -o.e-o opravdato re1i da nauka te.i da ukloni su-nje ili re2i sporove iz-etu suprotstavljenih "ledi2ta pokazuju1i da je dati stav jedini stav koji je lo"i,ki odr.iv ili da je 0ar 0olje zasnovan ne"o nje"ova predlo.ena alternativa. 4li, nauka to proti.e paradoksalno- ili herojsko- -etodo- dovotenja u pitanje sve"a 2to se -o.e dovesti u pitanje i na taj na,in iz"leda da uni2tava psiholo2ku si"urnost. Oovekova sproo0nost da dovodi u pitanje ono 2to je od detinjstva 0io u,en ili navikavan da usvaja zaista je veo-a o"rani,ena ako se dru2tveno ne ne"uje i uve.0ava. 5eo-a je redak pojedinac koji -o.e sa-ostalno da vidi stvari i da veruje svo-e sopstveno- iskustvu ili razu-u tako da dovodi u pitanje "ledi2ta koja su op2teusvojena. Fa tipi,no -usli-ansko dete odraslo u centralnoj 4ra0iji nije -o"u1a nikakva stvarna su-nja u to da je 4lah istinski 0o", a <uha-ed nje"ov prorok. Tek kada nje"ova zajednica prestane da 0ude ho-o"ena, kada dote u dodir sa oni-a koji ne veruju u <uha-eda, tek onda su-nja -o.e uhvatiti korena i po,eti da cveta. Tako putnici, tr"ovci pustolovi, kos-opolitski "radovi i -e2anje ljudi koji i-aju razli,ite tradicije, i"raju predo-inantnu ulo"u kao kvasac u intelektualno.ivotu ,ove,anstva. Po2to je stanje su-nje veo-a neprijatno, zajednice poku2avaju da "a se na razli,ite na,ine oslo0ode, is-evanje-, nasilni- potiskivanje- i sli,no. %au,na -etoda nastoji da savlada su-nju "aje1i je i 0odre1i je da raste dok ne proti"ne svoje prirodne "ranice i ne -o.e dalje rasti. Trezveno raz-i2ljanje uskoro pokazuje da se -ada i-a veo-a -alo stavova koji su po se0i apsolutno nesu-njivi, -o"u1nost siste-atske istine ne -o.e pore1i. <etoda siste-atsko" lo"i,ko" dokaza, koja ,ini su2tinu -ate-ati,ke i e"zaktne nauke, postala je -o"u1a kada su 8rci, kao Tales i Pita"ora, otkrili na,in da stavove dedukuju iz aksio-a ili iz prostih principa koji su iz"ledali nesu-njivi. ' Lo"i,ke posledice tih principa 0ile su pri-enjene u optici, astrono-iji, -ehanici polu"e, hidrostatici itd. +va vera u sa-oo,i"lednost principa koji-a nije potre0an nikakav dokaz 0ila je -o"u1a sve dok se zaista nije na2ao neko ko 0i predlo.io -o"u1e alternative tiprincipi-a. >:o"-atski skepticiza- Pirona i Seksta !-pirika, 0udu1i da je napadao ,itavo saznanje, 0io je prakti,no nepri-enljiv i teorijski jalov.? 4li je -oderna nauka po0udila stvarne su-nje u po"ledu !uklidovih aksio-a ti-e 2to je predla"ala inteli"i0ilna alternative i ovaj protupak 0io je plodonosan i u $izici kao i u "eo-etriji. Faista za nauku se o0i,no ka.e da je zapo,ela svoju izrazito -odernu karijeru su-njo- u jasnu i svetu istinu >potkrepljenu svedo,anstvo- na2ih ,ula? da se Sunce i zvezde kre1u oko Fe-lje. Fati- je nastavila da su-nja i da pro"la2ava la.ni- ili 0es-isleni- tako tradicionalno sa-oo,i"ledne stavove kao 2to su stavovi da se priroda pla2i praznine, da priroda ne ,ini skokove i ,ak da pravi deo nikad ne -o.e 0iti jednak celini. 4li, ako na taj na,in podozreva u sa-oo,i"ledne principe, kako nauka -o.e i2ta dokazati7 6ako -o.e-o do1i do si"urno" znanja ako ni2ta nije inherentno si"urno7 +d"ovor je da stvarna su-nja u 0ilo koji stav zna,i da s-atra-o da neki dru"i stav -o.e 0iti istinit, a to uklju,uje pretpostavku jedno" slo.enije" stava koji sadr.i dve alternative. Tako -ate-ati,areva su-nja u !uklidov protulat o paralelni- prava-a ne sa-o da ostavlja nedirnuto- de-onstrativnu si"urnost da, ako je taj protulat dat, euklidovske teore-e -oraju slediti, ve1 nas takote vodi 2iroj istini u o0lasti -ate-atike, nai-e, istini da postoji nekoliko alternativnih -o"u1nosti u po"ledu paralelnih prava i da se lo"i,ke posledice -o"u dedukovati iz svake od njih. <i s-o iz"u0ili poverenje u apsolutnu
"o54a je !u li4 a siome smatrao onven2ijama: !eka se ovo pretpostavi6 a ostalo sledi nu)no . Ali, +a i on smatra 4a su re-ultati geometrijs og 4o a-a istiniti u )i-i+ om svetu.
1
$izi,ku istinitost !uklidovo" protulata o paralelni- prava-a, ali se polje -o"u1nosti pro2irilo. %a taj na,in !uklidova "eo-etrija nije stvarno uni2tena. 6ao "rana ,iste "eo-etrija ona ostaje validna, a kao $izi,ka hipoteza uvidelo se da su joj potre0na izvesna 0li.a odretenja. Sli,no to-e, -oderna nenjutnovska -ehanika ne dokazuje da je njutnovska $izika po"re2na, ve1 jedino da se izvesna 0li.a odretenja -oraju dodati njutnovski- stavovi-a da 0i ovi postali adekvatni opisi prirode. :ok je nauka na taj na,in re2ena da *ove*e u pitanje svaki stav u koji i-a s-isla prou-njati ti-e 2to pokazuje da je nje"ova alternativa -o"u1a, ona je, svojo- pretpostavko- da istina postoji, i svojioslanjanje- na lo"iku, su2ta suprotnost do"-atsko- skepticiz-u, koji te.i da porekne istinu svih stavova. 4psolutna univerzalna su-nja ne -o.e se dosledno sprovesti do kraja. %e -o.e-o, naravno, po0iti skepticiza- koji nije ni2ta dru"o do proizvoljna odluka da se ni u 2ta ne veruje. Po0iti se -o"u jedino tvrtenja. 4ko skeptik s-atra da tvrdi ne2to, a ne to-e suprotno, on usvaja zakone identiteta i protivre,nosti i ideal lo"i,ko" dokaza. y. P/+BL!< ST %! ; %4;# Karl 7 per0 Pretpostavke i po1ijanja0 !#r) &&(*&&3)E 5 Fahvaljuju1i Tarskijevo- radu, ideju o0jektivne ili apsolutne istine_u_to jest, istine kao korespondencije sa ,injenica-a iz"leda da s poverenje- danas prihvataju svi koji je razu-eju. Te2ko1a da se ona razu-e iz"leda da i-aju dva izvora: prvo, ko-0inaciju krajnje jednostavne intuitivne ideje s izvesno- koli,inoslo.enosti u izvr2enju tehni,ko" pro"ra-a koje- daje povod3 dru"o, 2iroko rasprostranjenu, ali po"re2nu do"-u da 0i zadovoljavaju1a teorija istine -orala 0iti teorija istinitog verovanja_uili do0ro zasnovano", ili racionalno" verovanja. Faista, tri suparnice kore-spondencijalne teorije istine_u_teorija koherencije, koja za-enjuje konsi-stentnost za istinu, teorija evidencije, koja za-enjuje 9poznato da je istini-to9 za 9istinito9, i pra"-ati,ka ili instru-entalisti,ka teorija, koja ko-risnost za-enjuje za istinu_u_sve su ovo su0jektivne >ili 9episte-i,ke9? te-orije istine, nasuprot Tarskijevoj o0jektivnoj >ili 9-etalo"i,koj9? teoriji. +ne su su0jektivne u s-islu da sve one potiu i temeljne subjektivistike po icije koja nanje mo"e shvatiti je*ino kao posebnu vrstu mentalnog stanja, ili kao *ispo iciju, ili kao posebnu vrstu verovanja , koju karakteri2e, na pri-er, nje"ova istorija ili nje"ov odnos pre-a dru"i- verovanji-a. 4ko po,ne-o od na2e" su0jektivno" iskustva verovanja, i tako "leda-o na znanje kao na pose0nu vrstu verovanja, tada -o.da na istinu_u_to jest, na istinito znanje_u_zaista -ora-o "ledati kao na neku ,ak i pose0niju vrstu znanja: kao na ono koje je do0ro zasnovano ili opravdato. +vo 0i zna,ilo da tre0a da postoji neki -anje ili vi2e e$ektivan kriteriju-, -akar i pristra-stan, do0re zasnovanosti3 neki si-ptopo-o1u koje" se razlikuje iskustvo do-0ro zasnovano" verovanja od dru"ih iskustava verovanja. <o.e se pokazati da sve su0jektivne teorije istine te.e za takvi- kriteriju-o-: one poku2avaju da istinu de$ini2u u poj-ovi-a izvord ili porekla na2ih verovanja, 'I ili u poj-ovi-a na2ih operacija provere, ili neko" skupa pravila prihvatanja, ili jednostavno u poj-ovi-a kvaliteta na2ih su0jektivnih uverenja. Sve one ka.u, -anje ili vi2e, da je istina ono 2to opravdato veruje-o ili prihvata-o, u skladu s izvesni- pravili-a ili kriteriji-a, o poreklu ili izvori-a na2e" znanja, ili o pouzdatosti, ili sta0ilnosti, ili 0iolo2ko- uspehu, ili snazi uverenja, ili ne-o"u1nosti da se -isli dru"a,ije. Teorija o0jektivne istine vodi veo-a razli,ito- stavu. +vo -o.e da se vidi iz ,injenice da na- ona dopu2ta da izri,e-o tvrdnje kao 2to je slede1a: teorija -o.e 0iti istinita ,ak i ako niko ne veruje u nju, pa ,ak i ako ne-a-o nikakvo" razlo"a da je prihvati-o, ili da veruje-o kako je istinita3 a neka dru"a teorija -o.e 0iti la.na iako i-a-o sraz-erno do0re razlo"e da je prihvati-o. &asno, ove tvrdnje 0i iz"ledale sa-oprotivre,ne sa "ledi2ta svake su0jektivne ili episte-i,ke teorije istine. 4li, unutar o0jektivne teorije istine, one ne sa-o da su konsistentne, ne"o i sasvi- o,i"ledno istinite.
1(
20 moj Avo4 u ovu /igu ,3n t#e Hour2es o) Nno/le4ge an4 o) Ggnoran2e,.
Sli,na tvrdnja koju 0i o0jektivna teorija korespondencije u,inila sa-svi- prirodno- jeste slede1a: ,ak i ako po"odi-o istinitu teoriju, po pravi-lu 1e-o sa-o na"atati, a takote -o.e 0iti ne-o"u1e da zna-o da jeste istinita. Tvrdnju poput ove izrekao je, po prilici prvi put, 6seno$an, '' koji je .iveo pre B.)II "odina3 2to pokazuje da je o0jektivna teorija istine zaista vrlo stara_u_nastala je pre 4ristotela, koji ju je takote zastupao. 4li je tek s Tarskijevi- rado- otklonjena su-nja da o0jektivna teorija istine kao kore-spondencije sa ,injenica-a -o.e 0iti ili sa-oprotivre,na >z0o" paradoksa la.ljivca?, ili prazna >kao 2to je su"erisao /e-zi?, ili jalova, ili naj-anje -akar redundantna, u s-islu da -o.e-o 0ez nje >kao 2to sa- nekada i sd- -islio?. ; svojoj teoriji nau,no" pro"resa -o.da sa- -o"ao 0ez nje, sve do neke "ranice. +d Tarsko", -etuti-, ne vidi- vi2e nijedan razlo" za2to tre0a da poku2ava- da je iz0e"ne-. 4, ako .eli-o da osvetli-o razliku iz-etu ,iste i pri-enjene nauke, iz-etu tra"anja za znanje- i tra"anja za -o1i ili -o1ni- instru-enti-a, tada ne -o.e-o 0ez nje. &er je razlika to 2to naje, u tra"anju za znanje-, cilj da nate-o istinite teorije, ili -akar teorije koje su 0li.e istini od dru"ih_u_koje 0olje od"ovaraju ,injenica-a3 dok na- u tra"anju za teorija-a koje su sa-o -o1ni instru-enti za izvesne svrhe sasvido0ro, u -no"i- slu,ajevi-a, slu.e teorije za koje se zna da su la.ne. 'B Tako je jedna velika prednost teorije o0jektivne ili apsolutne istine ta 2to na- dopu2ta da ka.e-o_u_sa 6seno$ano-_u_da tra"a-o za istino-, ali -o.da ne zna-o kada s-o je na2li3 da ne-a-o kriterijuistinitosti, ali s-o ipak voteni idejo- istine kao regulativnim principom >kao 2to su -o"li da ka.u 6ant i Pers?3 i da, iako ne-a op2tih kriterija po-o1u kojih -o.e-o prepoznati istinu_u_postoji ne2to poput kriterija pro"resa pre-a istini >kao 2to 1u sada o0jasniti?. Status istine u o0jektivno- s-islu, kao korespondencije sa ,injenica-a, i njena ulo"a kao re"ulativno" principa, -o.e se uporediti sa polo.aje- planinsko" vrha koji je neprestano, ili "otovo neprestano, o0avijen o0la-ci-a. Planinar -o.e i-ati ne sa-o te2ko1e da sti"ne do nje"a_u_on -o.e ne znati kada dospeva do nje"a, zato 2to -o.e ne 0iti u stanju da na,ini razliku, u o0laci-a, iz-etu "lavno" vrha i neke sporedne ,uke, pak, ovo ne po"ata o0-jektivno postojanje to" vrha, a ko na- planinar ka.e: 9Pone2to su-nja- da li sa- dospeo do prdvo" vrha9, tada on -o.e, po i-plikaciji, priznati o0jektiv-no postojanje to" vrha. Sa-a ideja "re2ke, ili su-nje >u njeno- nor-alno- neproredno- s-islu? povla,i ideju o0jektivne istine koju -o.e-o ne uspeti da dosti"ne-o. ako -o.e 0iti ne-o"u1e da planinar ikad 0ude si"uran da je dosti"ao vrh, ,esto 1e -u 0iti lako da shvati da "a nije dosti"ao >ili da "a jo2 nije dosti"ao?3 na pri-er, kada je odstupio pred zastra2uju1izido-. Sli,no to-e, 0i1e slu,ajeva kada s-o sasvi- si"urni da nis-o dosti"li istinu. Tako, dok koherencija, ili konsistentnost, nije kriteriju- istine, prosto zato 2to ,ak i dokazano konsistentni siste-i -o"u 0iti ,injeni,ki la.ni, nekoherentnost ili inkonsistentnost upravo utvrtuju la.nost3 tako, ako i-a-o sre1e, -o.e-o otkriti inkonsistentnosti i upotre0iti ih da 0is-o utvrdili la.nost neke od na2ih teorija. 'C F%4O!%&! 5!/ F 64# &4 7er!i BriNmen0 0ogika moderne fizike0 !#r) 1*4) %ovi stav pre-a poj-ovi-a sasvije druk,iji. <o.e-o "a ilustrovati raz-atranje- poj-a du.ine: 2ta razu-e-o pod du.ino- jedno" o0jekta7 <i o,i"ledno zna-o 2ta razu-e-o pod du.ino- ako -o.e-o re1i koliko je du"a,ak 0ilo koji o0jekat, a $izi,aru ni2ta vi2e nije ni potre0no. :a 0is-o utvrdili du.inu neko" o0jekta, tre0a da izvr2i-o izvesne $izi,ke operacije. Pre-a to-e, poja- du.ine je utvrten kada se utvrde operacije koji-a se du.ina -eri i ni2ta vi2e. ;op2te, 0ilo koji poja- za nas ne zna,i ni2ta vi2e do skup operacija3 pojam i o*govarajui skup operacija su sinonimi. 4ko je poja- $izi,ki, kao 2to je
20 Avo4, '. 2&. i gl. >, '. 1>2)., supra 20 ras'ravu o ,4rugom gle4itu, (na-vanom ,instrumentali-am, u gl. *, supra0 1* 20 ra4 Al)re4a Rars og, ,R#e Hemanti2 Lon2e'tion o) Rrut#,, in: Philosophy and Phenom0 "esearch6 F6 194*C4, ''. *41 )). (%p0 'osebno o4e0a 21.)
12 11
to slu,aj sa du.ino-, operacije su aktualne $izi,ke operacije, nai-e, operacije koji-a se -eri du.ina3 a ako je poja- -entalni, kao 2to je slu,aj sa poj-o- -ate-ati,ko" kontinuiteta, operacije su -entalne, nai-e, operacije koji-a odretuje-o da li je jedan dati a"re"at veli,ina kontinuiran. +vine .eli-o da ka.e-o da postoji odse,na podela iz-etu $izi,kih i -entalnih poj-ova, niti da jedna vrsta poj-ova ne sadr.i uvek neke ele-ente dru"ih vrsta3 ova klasi$ikacija poj-ova nije od zna,aja za na2a dalja raz-atranja. <ora-o zahtevati da skup operacija ekvivalentan neko- poj-u 0ude jedinstven skup, jer ina,e postoji -o"u1nost dvos-islenosti u prakti,noj pri-eni koju ne -o.e-o dozvoliti. Pri-enjuju1i ovo shvatanje 9poj-a9 na apsolutno vre-e, ne razu-e-o zna,enje apsolutno" vre-ena ako ne -o.e-o re1i kako tre0a odrediti apsolutno vre-e 0ilo ko" konkretno" do"ataja, tj# ako ne -o.e-o da iz-eri-o apsolutno vre-e. <i sada sa-o tre0a da ispita-o neke od -o"u1ih operacija koji-a -eri-o vre-e da 0is-o videli da su sve takve operacije relativne. F0o" to"a prethodni stav da apsolutno vre-e ne postoji za-enjuje-o stavo- da apsolutno vre-e ni2ta ne zna,i. tvrde1i to ne ka.e-o ni2ta novo o prirodi, ve1 sa-o iznosi-o na svetlost dana i-plikacije ve1 sadr.ane u $izi,kioperacija-a koji-a se slu.i-o priliko- -erenja vre-ena. +,i"ledno je da ako usvoji-o ovaj na,in "ledanja na poj-ove, nai-e, da prava de$inicija neko"a poj-a nije de$inicija po-o1u nje"ovih svojstava, ve1 po-o1u aktualnih operacija, ne izla.e-o se opasnosti da -ora-o da -enja-o na2 stav pre-a prirodi. &er, ako se iskustvo uvek opisuje iskustvo-, onda uvek -ora postojati korespondencija iz-etu iskustva i na2e" opisa iskustva, a -i nikada ne -ora-o 0iti u nedou-ici, kao 2to s-o 0ili poku2avaju1i da u prirodi pronate-o prototip %&utnovo" apsolutno" vre-ena. :alje, ako i-a-o na u-u da su operacije koji-a je neki $izi,ki poja- ekvivalentan aktualne $izi,ke operacije, poj-ovi se -o"u de$inisati sa-o u "ranica-a aktualno" eksperi-enta, a nede$inisani su i 0ez zna,enja u o0lasti-a do sada netaknuti-a eksperi-ento-. Sledi da, stro"o uzev, ni2ta ne -o.e-o re1i o do sada netaknuti- o0lasti-a i da, kada o nji-a "ovori-o, kao 2to 1e-o neiz0e.no ,initi, izvodi-o uo0i,ajeni zaklju,ak, ,ije nepouzdatosti -ora--o 0iti potpuno svesni i ,ija opravdatost le.i u 0udu1e- eksperi-entu. 5erovatno ne-a po-ena ni kod 4jn2tajna ni kod dru"ih pisaca da je "ore opisana pro-ena u upotre0i 9poj-a9 sa-osvesno izvr2ena, ali da je do takve pro-ene do2lo, veruje- da dokazuje ispitivanje na,ina na koji 4jn2tajn i dru"i sada 0arataju poj-ovi-a. &er, naravno, istinsko zna,enje neko" ter-ina tre0a da tra.i-o pro-atraju1i 2ta ,ovek ,ini s nji-, a ne u to-e 2ta o nje-u ka.e. <o.e-o pokazati da je to aktualni s-isao u ko-e se poja- upotre0ljava naro,ito ispitivanje- 4jn2tajnovo" tretiranja istovre-enosti. 4ko se 0avi-o pojava-a koje le.e izvan o0lasti u kojoj s-o prvo0itno de$inisali na2e poj-ove, -o.e-o nai1i na $izi,ke prepreke u o0avljanju operacija prvo0itne de$inicije, tako da prvo0itne operacije -oraju 0iti za-enjene dru"i-a. +ve nove operacije, naravno, tre0a tako iza0rati da one pru.aju, u "ranica-a -o"u1e eksperi-entalne "re2ke, iste nu-eri,ke rezultate u o0lasti u kojoj se o0a skupa operacija -o"u pri-eniti3 ali -ora-o u principu priznati da s-o -enjaju1i operacije stvarno pro-enili poja- i da je upotre0a isto" naziva za ove razli,ite poj-ove u celokupno- opse"u diktirana jedino o0ziri-a podesnosti, za koje se ponekad -o.e ispostaviti da s-o ih se dr.ali po isuvi2e visoku cenu na ra,un nedvos-islenost. ;vek -ora-o 0iti spre-ni da jedno"a dana utvrdi-o kako pove1anje eksperi-entalne ta,nosti -o.e pokazati da dva razli,ita skupa operacija koja pru.aju iste rezultate u o0i,nije- delu o0lasti iskustva, vode -erljivo druk,iji- rezultati-a u nepoznatiji- delovi-a o0lasti... :ru"a karakteristika zajedni,ka svi- poj-ovi-a, koju je istaklo podro0no raz-atranje du.ine, jeste da, sa pri0li.avanje- eksperi-entalno dosti.noj "ranici, poj-ovi "u0e svoju individualnost, spajaju se, protaju -alo0rojniji, kao 2to s-o videli da se kod di-enzija reda pre,nika jedno" elektrona poj-ovi du.ine i vektora elektri,no" polja spajaju u jednu a-or$nu celinu. %e sa-o da priroda kako je do.ivljava-o -enja karakter sa svoji- horizonti-a, ve1 protaje prostija i z0o" to"a na2i poj-ovi koji ,ine "ratu na2ih opisa, protaju -alo0rojniji. +vo iz"leda jedno potpuno prirodno stanje stvari... %ikada ne1e-o -o1i da izvr2i-o sasvi- preciznu lo"i,ku analizu poj-ovne situacije, jer je priroda na2ih poj-ova, pre-a na2e- operacionalno- stanovi2tu, ista kao priroda eksperi-entalno" saznanja, koje je ,esto -a"lovito. Tako, u prelazni- o0lasti-a u koji-a priroda protaje jednostavnija i u koji-a se
0roj operacionalno nezavisnih poj-ova -enja, izvesna neodretenost je neiz0e.na, jer je aktualna pro-ena na2e poj-ovne strukture u ovi- prelazni- o0lasti-a kontinuirana, 0udu1i da od"ovara kontinuitetu na2e" eksperi-entalno" saznanja, dok 0i $or-alno 0roj poj-ova tre0alo da 0ude ceo 0roj. Rud lf Karnap0 =7r ,erlji, !# i znaGenje=0 !#r) (4*(+) ,# O.OD @# $a( problemD potvr\ivanje >confirmation?, proveravanje >testing? i naenje >meaning? :va "lavna pro0le-a teorije saznanja jesu pitanja zna,enja i pitanje proverenosti >veri$ication?. Prvo pitanje "lasi: pod koji- uslovi-a re,enica i-a zna,enje u s-islu saznajno" >co"nitive?, $akti,ko" zna,enja. :ru"o "lasi: kako -i ne2to doznaje-o, kako -o.e-o otkriti da li je data re,enica istinita ili la.na. :ru"o pitanje pretpostavlja prvo. +,i"ledno, re,enicu -ora-o razu-eti, tj. -ora-o znati njeno zna,enje, pre ne"o 2to -o.e-o poku2ati da pronate-o da li je istinita ili la.na. 4li, sa stanovi2ta e-piriciz-a postoji jo2 te2nja veza iz-etu ova dva pro0le-a. ; izvesno- s-islu, postoji sa-o jedan od"ovor na ta dva pitanja. 4ko 0is-o znali kada 0i se jedna re,enica pokazala istinito-, onda 0is-o znali njeno zna,enje. ako su za dve re,enice uslovi pod koji-a 0is-o ih -orali s-atrati istiniti- isti, onda one i-aju isto zna,enje. Pre-a to-e, zna,enje jedne re,enice je u izvesno- s-islu identi,no sa na,inona koji odretuje-o njenu istinitost ili la.nost3 i jedna re,enica i-a zna,enje sa-o ako je takvo odretivanje -o"u1e. 4ko se pod proveravanje- razu-e de$initivno i kona,no utvrtivanje istinitosti, onda se nijedna >sinteti,ka? re,enica nikada ne -o.e proveriti, kao 2to 1e-o videti. &edino -o.e-o da jednu re,enicu sve vi2e potvrtuje-o. F0o" to"a 1e-o rade "ovoriti o pro0le-u potvr\ivanja ne"o o pro0le-u proverenosti. /azlikuje-o proveravanje jedne re,enice od njeno" potvrtivanja, razu-evaju1i pod proveravanje- neki protupak_u_npr. vr2enje neko" eksperi-enta_u_koji vodi do potvrtenosti u izvesno- stepenu ili re,enice sa-e ili njene ne"acije. &ednu re,enicu 1e-o nazvati proverljivom ako zna-o takvu -etodu kojo- 1e-o je ispitati3 a zove-o je potvr*ljivom ako zna-o pod koji- 0i uslovi-a ta re,enica 0ila potvrtena. 6ao 2to 1e-o videti, re,enica -o.e 0iti potvrdljiva a da ne 0ude ispitljiva3 npr. ako zna-o da 0i na2e opa.anje takvo" i takvo" toka do"ataja potvrdilo re,enicu, a takav i takav druk,iji tok potvrdio njenu ne"aciju i kada ne zna-o kako da proti"ne-o 0ilo prvo 0ilo dru"o opa.anje. >...? 6# Potvr\ivanje umesto proverenosti 4ko se proverenost shvati kao potpuno i de$initivno utvrtivanje istine, onda se jedna univerzalna re,enica, npr. jedan takozvani zakon $izike ili 0iolo"ije, nikada ne -o.e proveriti, ,injenica koja je ,esto 0ila uo,ena. Oak i ako 0i se pretpostavilo da je svaki pojedini slu,aj zakona proverljiv, 0roj slu,ajeva na koje se zakon odnosi_u_npr. prostorno-vre-enskih ta,aka_u_0eskona,an je i pre-a to-e se nikada ne -o.e iscrpsti na2i- pro-atranji-a ,iji je 0roj uvek kona,an. %e -o.e-o proveriti zakon, ali "a -o.e-o ispitati ispituju1i pojedine nje"ove slu,ajeve, tj. partikularne re,enice koje izvodi-o iz zakona i iz dru"ih re,enica prethodno utvrtenih. 4ko u neprekidnoj seriji takvih eksperi-entalnih proveravanja ne dote ni do jedno" ne"ativno" slu,aja, ve1 0roj pozitivnih slu,ajeva raste, onda 1e na2e poverenje u zakon protepeno rasti. Tako, u-esto o proverenosti, ovde -o.e-o "ovoriti o protepeno rastu1e- potvr\ivanju zakona. <etuti-, -alo raz-i2ljanja uveri1e nas da iz-etu jedne univerzalne re,enice i jedne partikularne re,enice ne-a s o0ziro- na proverljivost nikakve 0itne razlike, ve1 sa-o razlike u stepenu. ;z-ite, na pri-er, re,enicu: 9%a ovo- stolu nalazi se jedan 0eo list hartije.9 :a 0is-o utvrdili da li je ova stvar hartija, -o.e-o izvr2iti niz prostih pro-atranja i onda, ako i dalje ostane neka su-nja, -o.e-o izvr2iti neke $izi,ke i he-ijske eksperi-ente. +vde, kao i kada je re, o zakonu, poku2ava-o da ispita-o re,enice koje izvodi-o iz re,enice o kojoj je re,. Te izvedene re,enice predstavljaju predvitanja o 0udu1ipro-atranji-a. Broj takvih predvitanja koje -o.e-o izvesti iz date re,enice 0eskona,an je3 z0o" to"a se re,enica nikada ne -o.e potpuno proveriti. %aravno, u -no"i- slu,ajevi-a -i proti.e-o prakti,no dovoljnu izvesnost prole -alo" 0roja pozitivnih slu,ajeva i onda prestaje-o da eksperi-enti2e-o. 4li,
uvek postoji teorijska -o"u1nost da se nastavi serija ispitnih pro-atranja. F0o" to"a ni ovde nije mogua nikakva potpuna proverenost, ve1 sa-o proces protepeno rastu1e" potvr\ivanja. <o.e-o, ako .eli-o, jednu re,enicu zvati nepotvrteno- >discon$ir-ed, 9erschuttert9 \%eurath\? u izvesno- stepenu ako je njena ne"acija u to-e stepenu potvrtena. %e-o"u1nost apsolutno" proveravanja istakao je i podro0no o0jasnio Poper > )ogik *er /orschung, 5ienna, '(C)?. ; ovoj ta,ki na2a sada2nja "ledi2ta se, ,ini -i se, potpuno sla.u sa Luiso- >Lenjis, 9!=perience and <eanin"9, Philosophical 0evienj, DC, '(CD, str. 'C*, napo-ena 'B: 9%ijedno proveravanje one vrste saznanja koja se o0i,no izra.ava stavovi-a nikada nije apsolutno potpuno i kona,no9? i %ej"elo- >%a"el, 95eri$ia0ility, Truth and 5eri$ication9, Iournal of Philosophy, C', '(CD, str. 'DD$.? Pretpostavi-o da je data jedna re,enica /, da je ispitana izvesni- pro-atranji-a, i da je ona potvrtuju u izvesno- stepenu. +nda je stvar prakti,ne odluke ho1e-o li taj stepen s-atrati dovoljno visoki- da 0is-o prihvatili /, ili dovoljno niski- da 0is-o od0acili /, ili na sredini iz-etu njih tako da / niti prihvata-o niti od0acuje-o dok dalja svedo,anstva ne 0udu dostupna. <ada se na2a odluka zasniva na dosada2nji- pro-atranji-a, ona ipak nije odretena jedino nji-a. %e postoji nikakvo op2te pravilo koje 0i odredilo na2u odluku. %a taj na,in, prihvatanje i od0acivanje jedne >sinteti,ke? re,enice uvek sadr.i konvencionalnu komponentu. To ne zna,i da je odluka_u_ili, dru"i- re,i-a, pitanje istine i proveravanja_u_konvencionalna. &er, pored konvencionalne ko-ponente uvek postoji ne-konvencionalna ko-ponenta_u_-o.e-o je nazvati o0jektivno-_u_koju ,ine izvr2ena pro-atranja. nesu-njivo se -ora priznati da je u veo-a -no"o slu,ajeva ova o0jektivna ko-ponenta prisutna u takvo- izo0ilju da konvencionalna ko-ponenta prakti,no i2,ezava. Fa tako prostu re,enicu kao npr. 9%a ovo- stolu se nalazi jedan 0eo list hartije9 stepen potvrtenosti, prole nekoliko o0avljenih pro-atranja, 0i1e tako visok da prakti,no ne -o.e-o a da ne prihvati-o tu re,enicu. 4li, ,ak i u ovoslu,aju jo2 uvek preostaje teorijska -o"u1nost da se re,enica porekne. Tako je ,ak i ovde re, o odluci ili konvenciji... %4;O%+ +B&4N%&!%&! F46+% %4;O%+ +B&4N%&!%&! %4;O%4 T!+/ &4 Karl Hempel0 =NauGn /ja?njenje=0 !#r) A>*AA)
:!:;6T 5%+ +B&4N%&!%&! P+<+S; S5!+B;H54T% H F46+%4 >Bj #+5!/ %8 L4%&S? +0ja2njenje u s-islu koji nas se ovde ti,e je, u osnovi, od"ovor na pitanje za2to se neki dati do"ataj desio ili za2to neko stanje stvari postoji. %a pitanje ove vrste ,esto se od"ovara uzro,niter-ini-a. Tako, -o"lo 0i se o0jasniti da je izdu.ivanje jedne 0akarne 2ipke prouzrokovano porasto- njene te-perature3 ili da je iznenadno skretanje i"le na ko-pasu prouzrokovano elektri,no- strujo- pu2teno u o0li.nje kolo3 ili da se -esec stalno kre1e po svojoj or0iti oko Fe-lje usled "ravitacione sile kojo- se Fe-lja i -esec uzaja-no privla,e. 4li, kao 2to nas je nau,io Hju-, tvrtenje da jedan do"ataj izvesne vrste ; prouzrokuje jedan do"ataj izvesne dru"e vrste P i-plicira pravo da se tvrdi da je 0ilo koja pojava ; redovno pra1ena jedno- pojavo- P3 na pri-er, da u svako- slu,aju u ko-e je te-peratura 0akarne 2ipke povi2ena, njena du.ina se pove1ava. %a taj na,in, uzro,na o0ja2njenja pretpostavljaju op2te prirodne zakone koji povezuju odreteni uzrok sa posledico- koju tre0a o0jasniti. Fa upravo po-enuta o0ja2njenja nauka -o.e pru.iti relevantne zakone3 ovi odretuju toplotno 2irenje -etala, -a"netska dejstva elektri,nih struja i relativno kretanje dvaju tela pod uticaje- njihovo" uzaja-no" "ravitaciono" privla,enja. 4ko se relevantni zakoni eksplicitno navedu, o0ja2njenju koje sledi -o.e se dati o0lik deduktivno" zaklju,ka u ko-e se do"ataj o ko-e je re, izvodi iz pre-isa koje odretuju >'? relevantne zakone i >B? one pose0ne antecedentne okolnosti za koje se u o0i,no- "ovoru ka.e da su prouzrokovali do"ataj. %a pri-er, na2e o0ja2njenje izdu.enja 0akarne 2ipke do0ilo 0i o0lik zaklju,ka sa dve pre-ise: >'? op2ti zakon da svaka 0akarna 2ipka protaje du.a kada njena te-peratura raste i >B? iskaz da je data 2ipka na,injena od 0akra i da je njena te-peratura povi2ena. +ve pre-ise deduktivno povla,e za so0ozaklju,ak da se 2ipka izdu.ila, 2to je do"ataj koji tre0a o0jasniti. %a taj na,in, o0ja2njavala,ki iskaz da je
izdu.ivanje 2ipke 0ilo prouzrokovano porasto- njene te-perature, za-enjen je zaklju,ko- koji vi2e ne sadr.i re, 9uzrok9 niti njoj srodne re,i. ;kratko, sa-i- ti- >it is to that e$$ect that? 2to je data 0akarna 2ipka 0ila za"revana i 2to sve za"revane 0akarne 2ipke protaju du.e, du.ina 0akarne 2ipke se pove1ala. ;op2te uzev, -o.e se re1i da tehni,ki re,nik koji- su nau,ne teorije i hipoteze izra.ene ne sadr.i re,i kao 2to su 9uzrok9 i 9uzro,ni ,inilac9, i da je o0ja2njenje uzro,niter-ini-a prihvatljivo kao eksplicitno o0ja2njenje u nauci sa-o ukoliko se ono -o.e konkretizovati i za-eniti iskazi-a o od"ovaraju1i- zakoni-a. Takvi zakoni 1e o0i,no popri-ati precizan kvantitativni o0lik. To je slu,aj, na pri-er, sa zakoni-a o toplotno- 2irenju -etala koji sto"a o-o"u1avaju da se o0jasni ne sa-o ,injenica, ve1 i veli,ina pro-ene u du.ini koja nastaje u od"ovoru na pro-ene te-perature. ; ne$or-alno-, ne-tehni,ko- jeziku svakodnevno" .ivota, o0ja2njenje 1e ,esto 0iti elipti,no izra.eno prosti- 9zato9-iskazo- koji po-inje sa-o jednu ili vrlo -alo od -no"ih pojedinosti koje 0i -orale 0iti odretene ako 0i o0ja2njenje tre0alo $or-ulisati kao jedan o0ja2njavala,ki nau,ni zaklju,ak. ;z-i-o, na pri-er, iskaz da se -esec stalno kre1e oko Fe-lje usled uzaja-no" "ravitaciono" privla,enja dvaju tela. ; eksplicitnoj pre$or-ulaciji ovo"a kratko" o0ja2njenja, o0ja2njavala,ke pre-ise 0i -o"le da uklju,e %&utnove zakone "ravitacije i kretanja kao i pose0ne iskaze o -asa-a dvaju tela i njihovi- relativni- polo.aji-a i 0rzina-a u neko pose0no vre-e. 4 dedukovanje .eljeno" zaklju,ka iz tih pre-isa zahteva, ne prosto silo"isti,ko zaklju,ivanje, ve1 -o1ne -ate-ati,ke tehnike ra,unanja. +0ja2njenja one vrste koju s-o upravo ispitali -o"la 0i se nazvati obja(njenjima pomou *e*uktivnog po*re\ivanja sveobuhvatnim akonima ili, ukratko, deduktivni- o0ja2njenji-a. :eduktivno o0ja2njenje jedno" dato" do"ataja pokazuje da je taj do"ataj proistekao iz odretenih pose0nih okolnosti u skladu sa izvesni- op2ti- zakoni-a3 na taj na,in, ono na- o-o"u1ava da razu-e-o do"ataj ,ine1i nas svesni- da je, s o0ziro- na te zakone i pose0ne okolnosti, nje"ovo pojavljivanje tre0alo o,ekivati. :o sada s-o raz-atrali deduktivna o0ja2njenja koja 0i ne-tehni,ki- jeziko- 0ila $or-ulisana kao uzro,ni iskazi. 4li, o0ja2njavala,ka -o1 deduktivno" podvotenja pod op2te zakone prote.e se daleko preko slu,ajeva ove vrste. Pretpostavite, na pri-er, da s-o utvrdili da jedno- prosto- klatnu tre0a dve sekunde za pun period. To 0i se -o"lo o0jasniti ,injenico- da je klatno du"a,ko 'II c- i pozivanje- na zakon da je period kla1enja 0ilo ko" prosto" klatna du.ine L jednak B ) \ g 7 Sli,no to-e, -o"li 0is-o da pita-o za2to je priliko- svako" slo0odno" pada 0rzina sraz-erna vre-enu padanja, kao 2to se tvrdi 8alilejevi- zakono-3 ili za2to sva planetarna kretanja pokazuju upadljive pravilnosti izra.ene 6eplerovi- zakoni-a. %a -no"a od ovih pitanja nauka nudi od"ovore koji, interesantno, opet i-aju karakter deduktivno" o0ja2njenja. %eka jednoo0raznost izra.ena neki- e-pirijski- zakono- o0ja2njava se onda tako 2to se pokazuje da ona va.i na osnovu, ili ta,nije, kao posledica nekih dru"ih, op2tijih zakona i $unda-entalnijih i o0uhvatnijih teorijskih principa. %a pri-er, -o.e se pokazati da su i zakon za prosto klatno, kao i 8alilejevi i 6eplerovi zakoni, specijalne posledice osnovnih zakona -ehanike i "ravitacije3 sli,no to-e, opti,ki zakoni od0ijanja i prela-anja, i o0razovanja senke -o"u svi 0iti izvedeni iz osnovnih principa elektro-a"netske teorije svetlosti. /azviti teorije koje 1e na taj na,in o0jasniti pravilnosti izra.ene e-pirijski- zakoni-a jedan je od "lavnih ciljeva nau,nih nastojanja i -no"i nau,nici s-atraju da tek kada -o.e-o ponuditi o0ja2njavala,ke teorije proti"li s-o pravo nau,no razu-evanje. ; svako- slu,aju, jedno zdravo teorijsko o0ja2njenje o0i,no 1e i pro2iriti i produ0iti na2e razu-evanje jedno" dato" polja istra.ivanja. %&utnova teorija kretanja i "ravitacije, na pri-er, pro(irila je opse" nau,no" razu-evanja o0ja2njavaju1i daleko 2ire podru,je pojava ne"o 2to su o0ja2njavali prethodno utvrteni zakoni koje teorija o0ja2njava. Teorija je i pro*ubila na2e razu-evanje, ne sa-o u to-e s-islu 2to je sve te dru"e zakone svela na jedan zajedni,ki siste- osnovnih principa koji le.e u osnovi, ve1 i 2to je pokazala da prethodno usvojeni e-pirijski zakoni, kao 2to su 6eplerovi i 8alilejevi, ne va.e striktno, ve1 sa-o pri0li.no. %a pri-er, %&utnovi principi i-pliciraju da, po2to je svaka planeta izlo.ena "ravitacionoprivla,enju ne sa-o od Sunca, ve1 i od dru"ih planeta, planete se ne1e kretati u stro"o- skladu sa 6eplerovi- zakoni-a, ve1 1e pokazivati izvesne pertur0acije3 i %&utnova teorija jednako i-plicira da
u0rzanje priliko- slo0odno" pada u 0lizini Fe-lje nije ta,no konstantna, ve1 se -enja sa pro-enorastojanja tela koje pada od Fe-ljino" centra "ravitacije. !. P/+B4B L ST O6+ +B&4N%&!%&! P+<+S; S5!+B;H54T% H F46+%4 Svi o0ja2njavala,ki zakoni i teorijski principi koje sa- do sada po-enuo i-aju jednu va.nu zajedni,ku karakteristiku. +ni i-aju strogo univer alnu formu: to jest, oni tvrde postojanje izvesnih 0ezizuzetnih jednoo0raznih veza3 na pri-er, iz-etu zapre-ine, pritiska i te-perature neko" "asa3 ili iz-etu te-perature i du.ine neke 0akarne 2ipke. Fakoni stro"o univerzalne $or-e 0itno se razlikuju od zakona dru"o"a tipa, ,iji se nau,ni zna,aj, za poslednjih stotinak "odina, neprestano pove1avao, nai-e, od zakona probabilistike forme. ;kratko, razlika iz-etu te dve $or-e je slede1a: zakoni univerzalne $or-e tvrde da u svislu,ajevi-a 0ez izuzetka kada su ostvareni uslovi jedne odretene vrste ;, dolazi do pojave izvesne vrste P3 dok pro0a0ilisti,ki zakon ka.e da pod uslovi-a ; postoji statisti,ka verovatno1a r da se desi P, tako da 1e, na kraju krajeva, sraz-era slu,ajeva ; koji dovode do P 0iti r. Fakoni koji izra.avaju polu-period radioaktivnih supstanci spadaju u ovu vrstu3 re1i, na pri-er, da polu-period poloniju-a iznosi tri -inuta zna,i re1i da verovatno1a da 1e se jedan ato- poloniju-a u intervalu od 0ilo koja tri -inuta raspasti, iznosi jednu polovinu. +vaj zakon se -o.e upotre0iti da 0i se o0jasnilo za2to, od neke date po,etne koli,ine poloniju-a, sa-o polovina preostaje prole tri -inuta, sa-o ,etvrtina prole 2est -inuta i tako dalje. +snovni principi teorije kvanta pru.aju dru"i pri-er pro0a0ilisti,kih zakona3 a, takote, i neki zakoni "enetike, na pri-er, oni koji slu.e da o0jasne sraz-ere 0iljaka sa 0eli-, crveni- i ru.i,asticvetovi-a utvrtenu -etu hi0ridi-a do0ijeni- ukr2tanje- soja sa ,isto 0eli- cvetovi-a i soja sa ,isto crveni- cvetovi-a. +0ja2njenja koja po,ivaju na takvi- pro0a0ilisti,ki- zakoni-a zva1u probabilistikim obja(njenjima. ;sled statisti,ko" karaktera zakona na koje se poziva, pro0a0ilisti,ko o0ja2njenje pokazuje jedino da, s o0ziro- na odretene zakone i pose0ne okolnosti, pojavu koju .eli-o o0jasniti tre0a o,ekivati sa ve1o- ili -anjo- verovatnoom >probability?3 dok deduktivno o0ja2njenje pokazuje da se, kada je data istinitost o0ja2njavala,ke in$or-acije, pojava o kojoj je re, de2ava sa deduktivnoizvesno21u. 4li, deduktivna i pro0a0ilisti,ka o0ja2njenja sla.u se u svo-e 0itno- oslanjanju na sveo0uhvatne zakone3 o0a o0ja2njavaju neku datu pojavu pokazuju1i da se ona de2ava u sa"lasnosti sa takvizakoni-a. <islida je to zaista zajedni,ka karakteristika svih nau,nih o0ja2njenja i, odretenije, da su sva nau,na o0ja2njenja e-pirijskih pojava u osnovi o0ja2njenja po-o1u sveo0uhvatnih zakona deduktivne ili pro0a0ilisti,ke vrste. Poku2a1u da ovu ideju op2irnije izlo.i- i potkrepi- u nastavku. Q. +B&4N%&!%&! 64+ S5+y!%&! %4 P+F%4T+ Ponekad se ka.e da 0i o0ja2njenje tre0alo da na- u,ini razu-ljivi- neku nepoznatu ili novu ,injenicu tako 2to 1e je svesti ili pretvoriti u ,injenice koje su na- ve1 do0ro poznate. 4li, si"urno je da ova ideja na karakteri2e adekvatno nau,no o0ja2njenje. %a stranu neodretenost i su0jektivnost poj-a poznatosti na koji se ova koncepcija ovde poziva, ona, pre sve"a, su"eri2e da do0ro poznati- ,injenica-a nije potre0no nikakvo o0ja2njenje. 4li, dok 0is-o se u svakodnevno- .ivotu -o"li slo.iti sa ovi- "ledi2te-, nauka se o,i"ledno ne -o.e slo.iti. %auka je, zaista, oti2la veo-a daleko u naporu da o0jasni tako 9do0ro poznate9 pojave kao 2to su pli-a i oseka, oluja sa "r-ljavino-, du"a, plavetnilo ne0a, sli,nosti iz-etu roditelja i njihovih poto-aka, na2e o-a2ke u pisanju, "ovoru i se1anju, i -no"e dru"e. +va oso0enost nauke upe,atljivo je osvetljena +l0ersoviparadokso-. 8odine 'GBA. ne-a,ki astrono- Hajnrih +l0ers >Heinrich +l0ers? pri-etio je da 0i, kao posledica nekoliko prostih i krajnje plauzi0ilnih pretpostavki, uklju,uju1i neke standardne zakone optike i hipotezu da su zvezde ravno-erno rasporetene u univerzu-u, ne0o tre0alo da iz"leda veo-a svetlo u svi- pravci-a, danju i no1u. %a taj na,in, ,injenica da je no1u -ra,no, koja je nesu-njivo isto toliko do0ro poznata kao i -a koja dru"a, postavila se kao oz0iljan pro0le- koji zahteva o0ja2njenje. &edno
re2enje je nedavno 0ilo predlo.eno na osnovu kos-olo2ke teorije o univerzu-u koji se 2iri3 jer se -o.e pokazati da 0i ravno-erno povla,enje udaljenih svetlosnih izvora o0jasnilo ,injenicu da je no1u -ra,no. +vde je, dakle, jedna veo-a poznata ,injenica o0ja2njena teorijo- koja uklju,uje neke neuo0i,ajene i zaista sasvi- izvanredne ideje. +vaj pri-er takote ilustruje jednu dru"u oso0enost_u_nai-e, pre ne"o da svede nepoznato na poznato, nauka 1e ,esto u,initi upravo suprotno: ona 1e o0jasniti do0ro poznate ,injenice -o1ni- teorijskiprincipi-a koji na- -o"u iz"ledati sasvi- neuo0i,ajeni i neo,i"ledni, ali koji o0ja2njavaju veo-a raznovrsne pojave i do0ro su potkrepljeni rezultati-a 0ri.ljivih ispitivanja. +vo "ledi2te da o0jasniti zna,i svesti nepoznato na poznato -o.e 0iti varljivo i na dru"i na,in. /az-otrite, na pri-er, jedno o0ja2njenje jedne "r-ljavinske nepo"ode, koje se poziva na "nev neko" rasrteno" 0o.anstva, ili raz-otrite jedno vitalisti,ko o0ja2njenje neko" sa-ore"ulativno" 0iolo2ko" procesa kao posledice neke entelehije ili .ivotne sile. +vi poku2aji o0ja2njenja lako -o"u izazvati utisak prisnosti, poznatosti sa upe,atljivi- pojava-a o koji-a je re,: ali oni ne pru.aju nikakvo pravo o0ja2njenje tih pojava. 5italisti,ko o0ja2njenje, na pri-er, ne ka.e na- na op2ti na,in pod koji- 1e se uslovi-a -ani$estovati neka .ivotna sila, koji 1e speci$i,an o0lik njena -ani$estacija popri-iti i do koje -ere 1e ona ko-penzovati pore-e1uju1e uticaje koji su delovali na jedan or"aniza-. Takva o0ja2njenja, dakle, ne ukazuju koje 0i do"ataje tre0alo o,ekivati u ovoj ili onoj vrsti situacije3 sledstveno, ona ne -o"u predstavljati osnovu nijedno" nau,no" o0ja2njenja. %asuprot to-e, o0ja2njenje planetarno" kretanja po-o1u %&utnove teorije zaista na- ka.e koji- 1e "ravitacioni- sila-a Sunce i dru"e planete uticati na datu planetu, kada su date njihove -ase i njihova rastojanja3 i ono na-, dalje, ka.e koju 0i vrstu kretanja tre0alo o,ekivati kao rezultat delovanja tih sila. %a taj na,in, -ada se o0a o0ja2njenja pozivaju na neke ,inioce koji ne -o"u 0iti neproredno opa.eni_u_on kojih su jedni .ivotne sile, a dru"i "ravitacione_u_dru"i i-aju o0ja2njavala,ku -o1, dok prvi ne-aju. +vo tre0a pripisati ,injenici da se "ravitacione sile sla.u sa odreteno $or-ulisani- zakoni-a, dok vitalisti,ka u,enja ne pru.aju nikakve zakone koji vladaju .ivotni- sila-a. %a taj na,in, upravo su zakoni ono 2to je 0itno za o0ja2njenje, a ne poznatost sila i asocijacija koje re,i 9"ravitaciona sila9 i 9.ivotna sila9 -o"u izazvati u na2e- duhu. Fakoni na koje se poziva-o prilikoo0ja2njavanja neke pojave takote su od zna,aja za predvitanje. +ni 1e predvideti, pre sve"a, sli,ne do"ataje pod sli,ni- okolnosti-a_u_na pri-er, keplerovsko kretanje za planete dru"ih zvezda. 4 zakoni -o"u takote predvideti 9nove9 pojave, sasvi- razli,ite od onih radi ,ije" o0ja2njenja su 0ili upotre0ljeni: njutnovski zakoni o0ja2njavaju ne sa-o 6eplerove zakone planetarno" kretanja i 8alilejev zakon slo0odno" pada, ve1, takote, predvitaju, kada je dat spljo2teni o0lik Fe-lje, da je u0rzanje prilikoslo0odno" pada ve1e na polovi-a ne"o na ekvatoru. Faista, takva predvitanja pru.aju sredstvo da se ispita zasnovanost jedno" dato" o0ja2njenja3 i o0ja2njenje ,iji sveo0uhvatni zakoni ili teorijski principi ne -o"u da prolu.e za ovakva predvitanja -oraju 0iti napu2teni. Takva je, na pri-er, 0ila sud0ina o0ja2njenja koje je $lo"istonska teorija pru.ila za "orenje. Takva sud0ina ne -o.e sna1i o0ja2njenja koja se pozivaju na -itove ili -eta$ore ili .ivotne sile: po2to na- ona ne ka.u 2ta tre0a o,ekivati pod 0ilo koji- e-pirijski- uslovi-a, nikakvo e-pirijsko otkri1e nikada ih ne -o.e diskreditovati. 4li, takva apsolutna i-unost pre-a po0ijanju nije prei-u1stvo, ve1 $atalni nedostatak, kada se i-aju na u-u ciljevi nauke. &er, nauka nastoji da iz"radi jednu o0jektivno proverljivu i e-pirijski do0ro zasnovanu z"radu $akti,ko" znanja. &edno o0ja2njenje po-o1u -itova ili -eta$ora, -a kako intuitivno -o"lo 0iti privla,no, ni2ta ne i-plicira o e-pirijski- ,injenica-a i pre-a to-e uop2te ne-a nikakve lo"i,ke veze sa nji-a3 ono je pseu*oKobja(njenje, o0ja2njenje sa-o naiz"led. F. +B&4N%&!%&! P+<+S; /4FL+84 /anije saukazao da o0ja2njenje 0ilo koje e-pirijske pojave podrazu-eva njeno deduktivno ili pro0a0ilisti,ko podvotenje pod sveo0uhvatne zakone ili teorije. <etuti-, op2te je -i2ljenje da, iako 0i taj slu,aj -o"ao 0iti tipi,an u prirodni- nauka-a, si"urno nije tako u dru"i- o0lasti-a istra.ivanja, naro,ito u psiholo2ko-, sociolo2ko- i istorijsko- prou,avanju ljudske -isli i akcije. Pre-a ovo"ledi2tu, adekvatno o0ja2njenje jedne akcije zahteva, ne odretivanje uzroka ili sveo0uhvatnih zakona, ve1
-otivi2u1ih razlo"a3 ovi 1e uklju,iti, prvo, ciljeve koje je akter na-eravaio da proti"ne i, dru"o, nje"ova uverenja o relevantni- e-pirijski- pitanji-a, kao, na pri-er, koji su -u alternativni putevi za akciju otvoreni i koje 0i 0ile njihove verovatne posledice. Pre-a jednoj skora2njoj verziji ovo"a "ledi2ta, koja i-a svoje korene u 6olin"vudovo>#ollin"njood? delu, o0ja2njenje jedne date akcije -ora pokazati da akcija 9i-a s-isla9 >9-akes sense9? na svetlosti akterovih razlo"a3 ili, ta,nije, da je ona 0ila prikladna i razu-na akcija pod datiokolnosti-a, koje naro,ito uklju,uju akterove ciljeve i uverenja. 4li_u_ostavljaju1i na stranu pro0lestandarda prikladnosti_u_o0ja2njavala,ka in$or-acija, da je data akcija - 0ila prikladna pod datiokolnosti-a, ne ovla21uje nas, kao 2to 0i to jedno o0ja2njenje tre0alo da ,ini, da zaklju,i-o: sto"a 0i tre0alo o,ekivati da 1e akter u,initi -. :a 0i se opravdao ovaj zaklju,ak, na-a je o,i"ledno potre0na dalja o0ja2njavala,ka pretpostavka, otprilike u s-islu da je akter vrsta oso0e koja 1e o0i,no izvr2iti 0ilo koju akciju koja je prikladna u situaciji u kojoj se nalazi. 4li, jedna o0ja2njavala,ka pretpostavka ove vrste iznosi jedno op2te tvrtenje i na taj na,in i"ra ulo"u jedno" sveo0uhvatno" zakona, -ada je taj zakon unekoliko svojevrstan: on se ti,e na,ina na koji 1e jedan poseban ,inilac o0i,no delati u raznovrsni- okolnosti-a. +ks$ordski $ilozo$ 8il0ert /ajl >8il0ert /yle?, koji se podro0nije 0avio o0ja2njavala,ko- upotre0o- takvih "eneralizacija, zove ih re,enica-a koje li,e na zakone. %a taj na,in, istina je da 1e se psiholozi i istori,ari, kao i ljudi u svoji- svakodnevni- -etuso0nidodiri-a, ,esto pozivati na -otivi2u1e razlo"e da 0i o0jasnili ljudske akcije3 ali to ne zna,i da o0ja2njenja do kojih se tako dolazi ne pretpostavljaju sveo0uhvatne zakone ili 0ar iskaze koji li,e na zakone >lanj-like state-ents?. :a ukratko izrazi- razlo" na op2tiji na,in. ;vek kada, u nastojanju da o0jasni-o akcije neke oso0e, pripisuje-o joj izvesna uverenja, na-ere, -oralne nor-e, karakterne crte i sli,no, i-plicitno tvrdi-o izvesne "eneralizacije nalik na zakone, univerzalne ili pro0a0ilisti,ke $or-e, o na,inu na koji 1e se akter pona2ati u razni- okolnosti-a3 i na2e o0ja2njenje po,iva upravo na ti- "eneralizacija-a. +tuda je ,ak i o0ja2njenje ljudsko" pona2anja ukazivanje- na psiholo2ke karakteristike i na -otivi2u1e razlo"e, u osnovi o0ja2njenje podvotenje- pod sveo0uhvatne zakone. +vaj zaklju,ak i ar"u-enti koji su nas do nje"a doveli, o,i"ledno ne i-pliciraju usko -ehanicisti,ko shvatanje ,ovek i nje"ovih akcija. +no na 2ta na2a raz-atranja ukazuju pre je slede1e: o0ja2njenja u svio0lasti-a nau,no" istra.ivanja dele izvesne osnovne karakteristike3 i deduktivno i pro0a0ilisti,ko podretivanje pod sveo0uhvatne zakone predstavljaju na,ine o0ja2njavanja koji daleko prevazilaze uzro,no i -ehani,ko o0ja2njenje. %aro,ito, podretivanje pod sveo0uhvatne "eneralizacije i-plicitno je takote i u oni- o0ja2njenji-a koja nastoje da izlo.e uticaj svesnih i nesvesnih -otiva i ideala na uo0li,avanje ljudskih odluka i akcija, i, na taj na,in, na tok ljudske istorije. N rman R) Kem/el0 =S#ruk#ura #e rijO=0 !#r) &+>*&+() Bta ra umem po* teorijom### Teorija je povezani siste- stavova >set o$ proproitions? koji su podeljeni u dve "rupe. &ednu "rupu ,ine iskazi o izvesno- skupu ideja koje su karakteristi,ne za teoriju3 dru"u "rupu ,ine iskazi o odnosu iz-etu tih ideja i nekih dru"ih ideja druk,ije prirode. Fajedni,ko i-e za prvu "rupu 0i1e 9hipoteza9 teorije, a za dru"u "rupu 9re,nik9. Hipoteza je nazvana tako, u s-islu koji je upravo naveden >tj. 9hipoteza 1e uvek 0iti stav za koji se ne -o.e re1i ni da je istinit ni da je la.an dok -u se ne dodaju neki dru"i stavovi, -ada on i-a pose0no zna,enje nezavisno od tih dru"ih stavova9. 9Hipoteza je nu.no povezana sa su-njo- ... koja se pre sastoji u uzdr.avanju od sutenja ne"o u ... sklonosti ka neverovanju.9_u_pri-. prev?, zato 2to se stavovi iz kojih se ona sastoji sa-i po se0i ne -o"u ni dokazati ni po0iti3 oni -oraju i-ati zna,enje >0e si"ni$icant?, ali, uzeti odvojeno od re,nika, oni iz"ledaju proizvoljne pretpostavke. Pre-a to-e, njih -o.e-o s-atrati kao da pru.aju 9protulativnu de$iniciju9 onih ideja koje su karakteristi,ne za hipotezu. deje koje su po-o1u re,nika povezane sa ideja-a hipoteze jesu, sa dru"e strane, takve da se o nji-a ne2to zna nezavisno od teorije. <ora 0iti -o"u1e da se odredi, nezaisno od sve"a ono"a 2to zna-o o teoriji, da li su izvesni stavovi koji uklju,uju te ideje istiniti ili la.ni. /e,nik povezuje neke od tih stavova ,ija je istinitost ili la.nost poznata sa izvesni- stavovi-a koji uklju,uju
hipoteti,ke ideje tvrde1i da je, ako je prvi siste- stavova istinit, i dru"i siste- istinit, i o0ratno3 ovaj se odnos -o.e izraziti tvrtenje- da prvi siste- i-plicira dru"i. ; nau,niteorija-a >jer iz"leda da -o"u postojati siste-i stavova koji 0i i-ali ta,no iste odlike i u o0lasti-a znanja koje ne pripadaju nauci? ideje koje su po-o1u re,nika povezane sa hipoteti,ki- ideja-a uvek su poj-ovi, to jest skupovi $unda-entalnih sudova povezanih u zakone jednoo0razno- vezo-3 i stavovi koji uklju,uju ove ideje, ,ija je istinitost ili la.nost poznata, uvek su zakoni. Sledstveno, one ideje u okviru jedne teorije koje nisu hipoteti,ke nazva1e-o poj-ovi-a3 -ora se i-ati na u-u da je ovaj ter-in upotre0ljen u sasvi- pose0no- s-islu3 validnost poj-ova zavisi od zakona i svaki stav u ko-e su poj-ovi povezani sa poj-ovi-a opet je zakon. :a li postoji ikakva nu.na "ranica u prirodi onih ideja koje se -o"u prihvatiti kao hipoteti,ke pitanje je koje zahteva znatno raz-atranje3 ali se jedno o"rani,enje o,i"ledno na-e1e na po,etku, sa-o- o"rado- da su stavovi o nji-a proizvoljni, nai-e da one ne s-eju 0iti poj-ovi. ; stvari hipoteti,ke ideje ve1ine zna,ajnih teorija $izike, ali ne i dru"ih nauka, jesu -ate-ati,ke konstante i pro-enljive. >Se- kada je va.no ista1i razliku, ter-in 9pro-enljiva9 0i1e u ovoj "lavi upotre0ljen tako da uklju,uje konstante.? Fa teoriju se ka.e da je istinita ako se ispostavi da, pre-a re,niku, stavovi o hipoteti,ki- ideja-a, dedukovani iz hipoteze, i-pliciraju istinite stavove o poj-ovi-a, to jest da i-pliciraju zakone3 jer su svi istiniti stavovi o poj-ovi-a zakoni. 4 za teoriju se ka.e da o0ja2njava izvesne zakone ako su upravo ti zakoni i-plicirani stavovi-a o hipoteti,ki- ideja-a. &edan pri-er u,ini1e stvar jasnijo-. :a 0ih po2tedeo ose1anja nau,no" ,itaoca i da 0ih se spasao nje"ovo" "neva, na po,etku 1u o0jasniti da je pri-er potpuno $antasti,an i da teorija ove vrste ne 0i i-ala ni naj-anje" zna,aja u nauci. 4li, kada je 0ude-o raz-otrili, 0i1e-o u 0olje- polo.aju da razu-e-o za2to je tako potpuno 0ezna,ajna i u ko-e po"ledu se razlikuje od valjanih nau,nih teorija. Hipoteza se sastoji od slede1ih -ate-ati,kih stavova: >'? u, v, nj, ... su nezavisne pro-enljive. >B? a je konstanta za sve vrednosti tih pro-enljivih. >C? b je konstanta za sve vrednosti tih pro-enljivih. >D? c P * , "de su c i * zavisne pro-enljive. /e,nik se sastoji iz slede1ih stavova: >'? Tvrtenje da >c6L*6?a P 0, "de je 0 pozitivan i racionalan 0roj, i-plicira tvrtenje da je otpor neko" odreteno" ko-ada ,isto" -etala 0. >B? Tvrtenje da c*Cb P 1 i-plicira tvrtenje da je te-peratura isto" ko-ada ,isto" -etala 1. z hipoteze dedukuje-o: >c6L*6?aCc*Db P 6ab P konstanta. Tu-a,e1i ovaj stav po-o1u re,nika dolazi-o do slede1e" zakona: +dnos otpora jedno"a ko-ada ,isto"a -etala pre-a nje"ovoj apsolutnoj te-peraturi jeste konstantan. +vaj stav je istinski zakon >ili se za na2u svrhu -o.e takvi- s-atrati?. Teorija je, pre-a to-e, istinita i o0ja2njava zakon. <ada ovaj pri-er -o.e iz"ledati apsurdan, on 1e prolu.iti da osvetli neke karakteristike koje su zna,ajne u stvarni- teorija-a. %a prvo- -estu, -o.e-o pro-atrati prirodu stavova, od kojih svaki uklju,uje hipoteti,ke ideje i poj-ove, za koje re,nik tvrdi da i-pliciraju jedni dru"e. 6ada su hipoteti,ke ideje -ate-ati,ki pro-enljive, poj-ovi su -erljivi poj-ovi >ideja o kojoj 1e ni.e 0iti dosta "ovora?, a stavovi spojeni uzaja-ni- i-plikacija-a povezuju pro-enljive, ili neke njihove $unkcije, sa isti0roje- sa koji- su i ti -erljivi poj-ovi. 6ada se takav odnos postavlja re,niko-, re1i 1e-o kratko1e radi da $unkcija hipoteti,ke ideje 9jeste9 -erljivi poja-3 tako, re1i 1e-o da >c6 L *6?a i c*Cb 9jesu9 otpor odnosno te-peratura. 4li se -ora ista1i da je ova no-enklatura usvojena sa-o kratko1e radi3 ni u kos-islu te vanredno -no"os-islene re,i 9jeste9 ne zna,i da >c6 L *6?a jeste otpor3 jer postoje neka zna,enja te re,i u koji-a $unkcija pro-enljive isto tako ne -o.e 90iti9 -erljiv poja- kao 2to ni loko-otiva ne -o.e 90iti9 "odina predstavljena isti- 0roje-. 4ko se za jednu hipoteti,ku ideju re,niko- neproredno tvrdi da jeste izvestan -erljivi poja-, ta ideja je potpuno odretena i svaki stav o njenoj vrednosti -o.e se eksperi-entalno ispitati. 4li, u
navedeno- pri-eru ovaj uslov nije ispunjen. &edino su $unkcije hipoteti,kih ideja -erljivi poj-ovi.. Ntavi2e, po2to se jedino za dve $unkcije, koje sadr.e ,etiri -ate-ati,ki pro-enljive i -etu koji-a je jedan odnos uspostavljen hipotezo-, tvrdi da predstavljaju -erljive poj-ove, ne-o"u1e je odretivanjetih poj-ova pripisati ta,ne nu-eri,ke vrednosti ti- hipoteti,ki- ideja-a. 4ko 0i se neka tre1a $unkcija postavila kao neki tre1i -erljivi poja-, onda 0i 0ilo -o"u1e svi-a nji-a pripisati nu-eri,ke vrednosti na jedinstven na,in. 4ko 0i, dalje, neka ,etvrta $unkcija na sli,an na,in 0ila uklju,ena u re,nik, postavilo 0i se pitanje da li se vrednosti utvrtene iz jedno"a siste-a >set? od tri $unkcije sla.u sa vrednosti-a utvrteni- iz jedno"a dru"o" siste-a od tri $unkcije. +ve razlike su zna,ajne. +,i"ledno, velika je razlika iz-etu jedne teorije u kojoj se izvestan stav zasnovan na eksperi-entu -o.e tvrditi o svakoj hipoteti,koj ideji, i teorije u kojoj se ni2ta ne -o.e re1i o tiideja-a uzeti- ponaoso0, ve1 sa-o o njihovi- ko-0inacija-a. Postoji takote razlika iz-etu onih teorija u koji-a se za pojedine >several? stavove o tiideja-a ta,no -o.e pokazati da su konsistentni, i onih teorija u koji-a se za takve stavove zna sa-o da nisu inkonsistentni. ; vezi s ovi- postoje1e teorije se razlikuju u skoro svi- -o"u1i- stepeni-a3 veo-a se ,esto de2ava da se neke hipoteti,ke ideje -o"u neproredno odrediti eksperi-ento-, dok se dru"e ne -o"u tako odrediti3 i u takvislu,ajevi-a postoji va.na razlika iz-etu tih dveju klasa ideja. +ne ideje koje se -o"u neproredno odrediti ,esto se 0rkaju sa poj-ovi-a sa koji-a su neproredno povezane, dok se one koje se ne -o"u neproredno odrediti s-atraju nesu-njivo teorijski-. 4li se -ora pri-etiti da je ovakvo razlikovanje neosnovano. Hipoteti,ke ideje nisu nikada zaista poj-ovi3 one su povezane sa poj-ovi-a jedino po-o1u re,nika. <a kakva 0ila priroda re,nika, svi- teorija-a je zajedni,ko to da se nijedan stav zasnovan na eksperi-entalno- svedo,anstvu ne -o.e tvrditi o hipoteti,ki- ideja-a izuzev pod pretpostavko- da su stavovi teorije istiniti. +vo je najva.nija stvar koja se 0ri.ljivo -ora i-ati na u-u u svi- na2i- diskusija-a. Pri-eti1e se da u na2e- pri-eru ne-a nijedno" stava u re,niku koji povezuje 0ilo koju nezavisno pro-enljivu hipoteze sa -erljivipoj-ovi-a. +va crta je karakteristi,na za takve teorije. Priroda veze iz-etu nezavisno pro-enljivih i poj-ova jasna je iz upotre0e, u dedukciji zakona, ,injenice da su a i b konstante koje se ne -enjaju sa nezavisno pro-enljivi-. Faklju,ak da je elektri,ni otpor sraz-eran apsolutnoj te-peraturi ne 0i sledio ako >c6 L *6?a ne 0i 0ilo otpor u isto- stanju siste-a kao 2to je ono u ko-e je c*Cb te-peratura3 a sa dru"e strane, ne 0i sledio ako a i b ne 0i 0ile iste konstante u svistavovi-a re,nika. S o0ziro- na to, tvrtenje da je a ili b konstanta -ora i-plicirati da je konstanta ista sve dok je stanje siste-a na koje se poj-ovi odnose isto3 naprotiv, nezavisne pro-enljive se -o"u -enjati 0ez od"ovaraju1e pro-ene u stanju siste-a. 4ko 0i, pre-a to-e, u re,niku tre0alo da 0ude stav koji uvodi nezavisne pro-enljive, on -ora re1i da pro-ena u nezavisni- pro-enljivi- ne i-plicira pro-enu u stanju siste-a3 izostavljanje ovih pro-enljivih iz re,nika -ora se shvatiti da zna,i odreteni ne"ativni iskaz. Sa dru"e strane, nezavisne pro-enljive -o"u stajati u izvesno- odnosu pre-a -erljivipoj-ovi-a sve dok ti poj-ovi nisu svojstva siste-a. Tako, u skoro svi- teorija-a ovo" tipa, jedna od nezavisno pro-enljivih zove se 9vre-e9, i upotre0a ovo"a naziva ukazuje da je ona na neki na,in povezana sa $izi,ki -erljivi- 9vre-eno-9 od neke utvrtene ta,ke. Tre0a napo-enuti da odnos iz-etu jedne od nezavisno pro-enljivih i $izi,ki iz-ereno" vre-ena nije u neskladu sa iskazo- da pro-ena te pro-enljive ne povla,i za so0o- nikakvu pro-enu u stanju siste-a3 jer je jedno od 0itnih svojstava siste-a da 0i nje"ovo stanje tre0alo da 0ude, u izvesno- stepenu i u izvesni- "ranica-a, nezavisno od vre-ena. ; neki- teorija-a, sa dru"e strane, postoje zavisne pro-enljive koje nisu po-enute u re,niku. 4li, u takvislu,ajevi-a ne tre0a shvatiti da zna,i odreteno tvrtenje da ne postoji nikakav odnos iz-etu tih pro-enljivih i poj-ova. <ora se uvek dopustiti -o"u1nost da dalji razvitak teorije -o.e dovesti do njihovo" uvotenja u re,nik. %4;O% F46+% RiGard Be,an Brej#,ej#0 Nau!no o1ja+njenje0 !#r) +*%%)
Sada -o.e-o pre1i na op2te zakone ,ije je utvrtivanje, na osnovu iskustva, $unkcija nauke. Nta je nau,ni zakon7 &edna stvar u kojoj se svi sla.u jeste da on uklju,uje uop2tavanje, tj. stav koji tvrdi neku op2tu vezu iz-etu oso0ina. +n uvek uklju,uje stav koji ka.e da svaki do"ataj ili svaka stvar izvesne vrste ili i-a izvesnu oso0inu ili stoji u izvesni- odnosi-a pre-a dru"i- do"ataji-a ili stvari-a koji i-aju izvesne oso0ine. ;op2tavanje -o.e tvrditi istovre-eno postojanje oso0ina u istoj stvari ili u isto- do"ataju, da sve 2to i-a oso0inu 4 i-a i oso0inu B3 npr. da se svako par,e 2e1era -o.e rastvoriti u vodi. li ono -o.e tvrditi da svaka dva do"ataja ili svake dve stvari od kojih prvi, ili prva, i-a oso0inu 4 i stoji u odnosu / pre-a dru"o-, ili dru"oj, pri ,e-u dru"i ili dru"a i-a oso0inu B3 npr. da uvek kada i-a-o par 0ilijarskih lopti od kojih se prva kre1e i udara dru"u, dru"a 1e se pokrenuti. li -o.e izre1i slo.enija ali sli,na tvrtenja o tri, ili ,etiri ili vi2e stvari. +dnos iz-etu stvari -o.e 0iti odnos iz-etu istovre-enih do"ataja u stvari-a, ili -o.e 0iti odnos iz-etu do"ataja u istoj stvari ili u dve ili vi2e stvari koje nisu istovre-ene. ... Svi ovi tipovi uop2tavanja -o"u se podvesti pod uop2tavanja koja se ti,u istovre-enih pojava_u_da sve 2to je 4 jeste B_u_dopu2taju1i da i 4 i B 0udu dovoljno slo.ene oso0ine. Tako, ako za sada o"rani,i-o na2u pa.nju na istovre-ene pojave, na2e pri-ed0e va.i1e i za uop2tavanja koja pripadaju slo.enije- tipu. :ok se svi sla.u u to-e da nau,ni zakoni uklju,uju uop2tavanje, uop2te ne-a sla"anja oko to"a da li oni uklju,uju ili ne uklju,uju 0ilo 2ta dru"o. 4podikti,ki jezik koji- ,esto izra.ava-o nau,ne zakone >npr. 9S-e2a vodonika i kiseonika mora eksplodirati ako 0ude zahva1ena elektri,no- varnico-9? navodi nas da -isli-o da oni tvrde ne2to vi2e ne"o sa-o konstantnu vezu koju 0i tvrdila od"ovaraju1a "eneralizacija3 i $ilozo$i su predla"ali "ledi2ta pre-a koji-a to ne2to vi2e jeste lo"i,ki odnos analo"an lo"i,koodnosu voljne aktivnosti ili sasvi- speci$i,an odnos koji nije analo"an ni,e-u dru"o-. 4li, za dve stotine "odina otkako je Hju- izneo u,enje da ne postoji to ne2to vi2e >izuzev psiholo2ke ,injenice u vezi sa asocijacijo- ideja ili verovanja u duhu oso0e koja veruje u zakon?, "lavni razlo" koji je po0udio -no"e $ilozo$e da razviju dru"a "ledi2ta jeste njihovo -i2ljenje da je teorija konstantne veze u Hju-ovo- s-islu neadekvatna. %a taj na,in, iz"ledalo 0i da ne-a nikakve potre0e raz-atrati "ledi2ta za koja su nau,ni zakoni ne2to vi2e od iskaza o konstantnoj vezi, ako se -o.e zastupati adekvatno "ledi2te konstantne veze. Takvo "ledi2te 0i1e razvijeno u ovoj knjizi. %au,ni zakoni 0i1e shva1eni kao da ne tvrde ni2ta vi2e >i ni2ta -anje? od *e facto uop2tavanja koja oni uklju,uju3 zakon da se svaki ato- vodonika sastoji iz jedno" protona i jedno" elektrona 0i1e protu-a,en kao da zna,i da, u stvari, svaki ato- vodonika, pro2li, sada2nji i 0udu1i, i-a ovu "ratu. 4li 1e se pokazati da je na,in na koji se slu.i-o takvi- nau,niuop2tavanji-a slo.eniji ne"o 2to je to iz"ledalo Hju-u u osa-naesto- veku. Fa Hju-a je pitanje 0ilo kako o0jasniti indukciju prosti- na0rajanje-3 tj. kako -o.e-o pre1i od znanja o pojedina,nislu,ajevi-a ka racionalnoverovanju u uop2tavanje koje o0uhvata te pojedina,ne slu,ajeve. :a 0i to o0jasnio, on se pozvao na sklonost duha da povezuje ideje na isti na,in na koji je prethodno opazio da su stvari povezane u iskustvu. 4li, jedna adekvatna teorija o dana2njoj nauci -ora o0jasniti kako nauspeva da se slu.i-o ra$inirani- uop2tavanji-a >kao 2to je uop2tavanje da se ato- vodonika sastoji iz protona i elektrona? koja zacelo nis-o izveli prosti- na0rajanje- pojedina,nih slu,ajeva. :a 0i se to o0jasnilo, uop2tavanje se -ora raz-atrati, ne izolovano, ve1 s o0ziro- na -esto koje zauzi-a u nau,nosiste-u3 a indukcija se -ora raz-atrati, ne prvenstveno kao indukcija prosti- na0rajanje-, ve1 kao -etoda kojo- utvrtuje-o hipoteze u nau,ni- siste-i-a. 6o-0inacija "ledi2ta konstantne veze, po ko-e su nau,ni zakoni sa-o uop2tavanja, sa u,enje- o $unkciji takvih uop2tavanja u nau,ni- siste-i-a 0aca novu svetlost na "ledi2te o konstantnoj vezi. +na uklanja za-erku da "ledi2te konstantne veze potcenjuje ulo"u razu-a u nauci3 isti,u1i zna,aj lo"i,kih odnosa iz-etu uop2tavanja na razli,itinivoi-a u siste-u, ona unekoliko zadovoljava one koji ,eznu za lo"i,ki nu.ni- nau,ni- zakoni-a. <oje opravdanje 2to na po,etku pretpostavlja- da nau,ni zakoni nisu ni2ta vi2e do uop2tavanja sastoji se u to-e 2to se adekvatnost ovo"a "ledi2ta -o.e pokazati jedino razvijanje- jedne teorije o nauci koja "a uklju,uje. 8ledi2te da su nau,ni zakoni konstantne veze zastupala je ve1ina onih koji su pisali o $ilozo$iji nauke od <aha naova-o3 razlo" koji je spre,io dru"e $ilozo$e da "a usvoje le.i u to-e 2to je
ono, onako kako se o0i,no $or-uli2e, podlo.no oz0iljnoj kritici. <oja je na-era da iz0e"ne- ove kritike tako 2to 1u "a uklju,iti u 2ire "ledi2te o $unkciji uop2tavanja u nauci. :ru"i razlo" 2to po,inje- sa "ledi2te- konstantne veze le.i u to-e 2to su, pre-a nje-u, nau,ni zakoni lo"i,ki sla0iji stavovi ne"o 2to 0i 0ili pre-a 0ilo ko- alternativno- "ledi2tu o njihovoj prirodi. Pre-a 0ilo ko- dru"o- "ledi2tu, nau,ni zakon, -ada uklju,uje uop2tavanje, tvrdi ne2to vi2e od uop2tavanja. Pre-a to-e, pretpostavka da nau,ni zakon ne tvrdi ni2ta osi- uop2tavanja, najskro-nija je pretpostavka koja se -o.e u,initi. +va skro-nost je od veliko" zna,aja za raz-atranje pro0le-a indukcije. 5eo-a je te2ko opravdati na2e verovanje u nau,ne zakone i kada ih s-atra-o sa-o uop2tavanji-a3 zadatak protaje jo2 te.i ako se od nas zahteva da opravda-o verovanje u stavove koji su vi2e ne"o uop2tavanja. %e iz"leda -i da su ovu ,injenicu dovoljno uzeli u o0zir -no"i od onih koji kritikuju "ledi2te konstantne veze 2to ne pru.a ,vrstu osnovu indukciji. %au,ne hipoteze koje, kada su istinite, jesu nau,ni zakoni, 0i1e onda, za svrhu -o"a izla"anja, shva1ene kao da su ekvivalentne uop2tavanji-a neo"rani,eno"a prostorno"a i vre-ensko"a opse"a, ve1e" ili -anje" stupnja slo.enosti i op2tosti. :ru"a "ledi2ta na prirodu nau,nih zakona 0i1e dodirnuta sa-o uz"red. 7jer 6iem0 =FiziGki zak n=0 !#r) %A3*%+4) B. F46+% F F 6! % S;, ST/+8+ ;F!5, % ST % T % L4Q% , 5!S P/ BL Q% &edan zdravorazu-ski zakon je sa-o jedan op2ti sud3 taj sud je ili istinit ili la.an. ;z-i-o, na pri-er, zakon koji na- otkriva svakodnevno pro-atranje: u Parizu Sunce svako" dana izlazi na istoku, penje se na ne0u, zati- silazi i zalazi na zapadu. Tu i-ate jedan istinit zakon 0ez uslova ili o"rani,enja. Sa dru"e strane, uz-i-o ovaj iskaz: -esec je uvek pun. To je jedan la.an zakon. 4ko se postavi pitanje o istinitosti jedno" zdravorazu-sko" zakona, na to pitanje -o.e-o od"ovoriti sa da ili ne. To nije slu,aj sa zakoni-a koje jedna $izi,ka nauka, potpuno razvijena, izla.e u o0liku -ate-ati,kih stavova3 takvi zakoni su uvek si-0oli,ki. <etuti-, si-0ol nije, stro"o uzev, ni istinit ni la.an3 on je, pre, ne2to vi2e ili -anje do0ro iza0rano da za-enjuje stvarnost koju predstavlja i da odslikava tu stvarnost na vi2e ili -anje ta,an, vi2e ili -anje podro0an na,in. 4li, kada se pri-ene na si-0ol, re,i 9istina9 i 9la.9 ne-aju vi2e nikakvo zna,enje3 pre-a to-e, lo"i,ar ko-e je stalo do ta,no" zna,enja re,i -ora1e da od"ovori svako-e ko pita da li je $izika istinita ili la.na: 9%e razu-e- 5a2e pitanje.9 /az-otri-o ovaj od"ovor, koji -o.e iz"ledati paradoksalan, ali ,ije je razu-evanje neophodno svako-e ko pola.e pravo da zna 2ta $izika jeste. !ksperi-entalna -etoda, kako se pri-enjuje u $izici, ne uspostavlja korespondenciju jedne date ,injenice sa-o sa jedni- si-0oli,ki- sudo-, ve1 sa 0eskrajni- -no2tvo- razli,itih si-0oli,kih sudova3 stupanj si-0oli,ke neodretenosti jeste stupanj pri0li.nosti eksperi-enta o ko-e je re,. ;z-i-o jedan niz sli,nih ,injenica3 na1i zakon za te ,injenice za $izi,ara zna,i na1i jednu $or-ulu koja predstavlja svaku od tih ,injenica. Si-0oli,ka neodretenost koja od"ovara svakoj ,injenici povla,i, pre-a to-e, za so0o- neodretenost $or-ule koja tre0a da pove.e te si-0ole3 -o.e-o proti1i da jedno 0eskrajno -no2tvo razli,itih $or-ula ili razli,itih $izi,kih zakona od"ovara jednoj istoj "rupi ,injenica. :a 0i svaki od tih zakona 0io usvojen, ne 0i tre0alo da svakoj ,injenici od"ovara >taj? si-0ol te ,injenice, ve1 neki od si-0ola, kojih je 0ez0roj, koji -o.e predstavljati tu ,injenicu3 upravo se na to -isli kada se za zakone $izike ka.e da su sa-o pri0li.ni. Fa-isli-o, na pri-er, da od0ija-o da 0ude-o zadovoljni o0ave2tenje- koje napru.a zdravorazu-ski zakon o Sun,evo- izlasku na istoku, uzdizanju na ne0u, sila.enju i zala.enju na zapadu svako"a dana u Parizu3 o0ra1a-o se $izi,ki- nauka-a da 0is-o i-ali ta,an zakon o kretanju Sunca viteno- iz Pariza, zakon koji 0i pro-atra,u u Parizu pokazivao koje -esto Sunce zauzi-a na ne0u u svako- trenutku. :a 0i re2ile taj pro0le-, $izi,ke nauke se ne1e prolu.iti ,ulni- realnosti-a, reci-o Sunce- onakvi- kakvi- "a vidi-o da sija na ne0u, ve1 1e upotre0iti si-0ole po-o1u kojih teorije predstavljaju te realnosti: stvarno Sunce, uprkos nepravilnosti-a svoje povr2ine, uprkos svojih o"ro-nih protu0eranci, u njihovi- teorija-a 0i1e za-enjeno "eo-etrijski savr2eno- ku"lo- i upravo 1e polo.aj
centra te idealne ku"le ove teorije poku2ati da odrede3 ili 1e one, pre, nastojati da odrede polo.aj koji 0i ta ta,ka zauzi-ala kada astrono-ska re$rakcija ne 0i savijala zrake i kada "odi2nja a0eracija ne 0i -enjala prividni polo.aj ne0eskih tela. ;pravo si-0ol, dakle, za-enjuje jedinu ,ulnu stvarnost koja je pristupa,na na2e- pro-atranju, svetao kolut koji na2a so,iva -o"u videti. :a 0is-o uspostavili korespondenciju si-0ola sa stvarno21u, -ora-o izvr2iti slo.ena -erenja, -ora-o udesiti da seivice Sunca poklope sa linija-a so,iva opre-ljenih -ikro-etro-, -ora-o o0aviti -no"a ,itanja sa podeljenih kru"ova i podvr"nuti ta ,itanja razni- korekcija-a3 takote, -ora-o pri0e1i du"i- i slo.eni- izra,unavanji-a ,ija zakonitost zavisi od priznatih teorija, od teorije a0eracije i teorije at-os$erske re$rakcije. Ta,ku koju s-o si-0oli,ki nazvali centro- Sunca jo2 nis-o do0ili po-o1u na2ih $or-ula3 one napru.aju sa-o koordinate te ta,ke, na pri-er, njenu du.inu i 2irinu, koordinate ,ije se zna,enje ne -o.e razu-eti 0ez poznavanja zakona kos-o"ra$ije i ,ije vrednosti ne ozna,avaju neku ta,ku na ne0u koju 0iste -o"li pokazati svoji- prsto- ili koju teleskop -o.e u"ledati, izuzev proredstvo- jedne "rupe prethodnih odretenja: odretenja -eridijana -esta, nje"ovih "eo"ra$skih koordinata itd. <etuti-, ne 0is-o li -o"li proti1i da jedna vrednost za du.inu i jedna vrednost za 2irinu Sun,evo" centra od"ovara jedno- odreteno- polo.aju Sun,evo" koluta, pretpostavljaju1i da su izvr2ene korekcije za a0eraciju i re$rakciju7 Faista ne. +pti,ka -o1 instru-enta koji- se slu.i-o za pro-atranje Sunca o"rani,ena je3 razne operacije koje na2 eksperi-ent zahteva o"rani,ene su osetljivosti. %eka Sun,ev kolut 0ude u takvo- polo.aju da je nje"ovo rastojanje od idu1e" polo.aja dovoljno -alo i ne1e-o 0iti u stanju da opazi-o skretanje. Pretpostavljaju1i da ne -o.e-o znati koordinate jedne utvrtene ta,ke na ne0eskoj s$eri sa precizno21u ve1o- od 'P, 0i1e dovoljno, da 0is-o odredili ta,an polo.aj Sunca u jedno- datotrenutku, da zna-o du.inu i 2irinu Sun,evo" centra 0lizu 'P. +tuda, da 0is-o predstavili putanju Sunca, uprkos ,injenici da ono zauzi-a sa-o jedan polo.aj u svako- trenutku, -o1i 1e-o da za svaki trenutak da-o, ne sa-o jednu vrednost za du.inu i sa-o jednu vrednost za 2irinu, ve1 jedno 0eskrajno -no2tvo vrednosti za svaku od njih, se- 2to se za jedan dati trenutak dve prihvatljive vrednosti za du.inu ili dve prihvatljive vrednosti za 2irinu ne1e razlikovati za vi2e od 'P. Sada nastavlja-o da tra.i-o zakon Sun,evo" kretanja, to 1e re1i, dve $or-ule koje 1e na- dozvoliti da u svako- trenutku periode izra,una-o vrednost du.ine i vrednost 2irine, ponaoso0, centra Sunca. %ije li o,i"ledno da 1e-o, u cilju predstavljanja du.ine kao $unkcije vre-ena, -o1i da usvoji-o ne jednu $or-ulu, ve1 0eskrajno -no2tvo razli,itih $or-ula, pod uslovo- da na- za jedan dati trenutak sve te $or-ule za du.inu daju vrednosti koje se razlikuju za -anje od 'P7 nije li to isto o,i"ledno za 2irinu7 +nda 1e-o -o1i da podjednako do0ro predstavi-o na2e opservacije o putanji Sunca 0eskrajni-no2tvo- razli,itih zakona3 ti razni zakoni 0i1e izra.eni takvi- jedna,ina-a da, 0ude li sa-o jedna od njih proverena, sve dru"e ne1e 0iti. Svaka od njih 1e ocrtati druk,iju krivu na ne0esko- svodu i 0ilo 0i apsurdno re1i da ista ta,ka opisuje dve od tih kriva u isto vre-e3 pa ipak, za $izi,ara su svi ovi zakoni podjednako prihvatljivi, jer svi odretuju polo.aj Sunca ta,nije ne"o 2to se -o.e opaziti instru-enti-a. Fizi,ar ne-a prava da ka.e da istinitost ijedno"a od ovih zakona isklju,uje istinitost dru"ih. %esu-njivo, $izi,ar i-a prava da 0ira iz-etu ovih zakona i ona 1e o0i,no 0irati3 ali -otivi koji 1e upravljati nje"ovi- iz0oro- ne1e 0iti iste vrste niti 1e se na-etnuti isto- neu-itno- nu.no21u kao oni -otivi koji "a navode da istinu pretpostavi neistini. +n 1e iza0rati izvesnu $or-ulu zato 2to je prostija od dru"ih3 sla0ost na2e" duha prisiljava nas da pripisuje-o veliki zna,aj o0ziri-a ove vrste. Bilo je razdo0lja kada su $izi,ari pretpostavljali da je i inteli"encija Tvorca zahva1ena isto- sla0o21u, kada se jednostavnost ovih prirodnih zakona na-etala kao neosporna do"-a u ,ije se i-e od0acivao svaki eksperi-entalni zakon izra.en isuvi2e slo.enoal"e0arsko- jedna,ino-, kada se ,inilo da jednostavnost daje zakonu izvesnost i do-a2aj koji prevazilaze izvesnost i do-a2aj eksperi-entalne -etode koja "a je proizvela. ; to do0a je Laplas, "ovore1i o zakonu dvostruke re$rakcije koji je otkrio Haj"ens, rekao: 9:o sada je ovaj zakon 0io sa-o rezultat pro-atranja, pri0li.avaju1i se istini u "ranica-a "re2ke kojoj su podlo.ni i najta,niji eksperi-enti. Sada 0i nas jednostavnost zakona akcije od ko"a on zavisi -orala navesti da "a s-atra-o stro"i- zakono-.9 To je vre-e pro2lo. %as vi2e ne o0-anjuju dr.i koji-a jednostavne $or-ule uti,u na nas3 vi2e ne s-atra-o da je ta dra. dokaz ve1e izvesnosti.
Fizi,ar 1e naro,ito pretpostavljati jedan zakon dru"o-e kada prvi sledi iz teorija sa koji-a se on sla.e3 on 1e, na pri-er, zahtevati da teorija o univerzalno- privla,enju odlu,i koju 0i $or-ulu tre0alo da pretpostavi iz-etu onih koje -o"u predstaviti kretanje Sunca. 4li, $izi,ke teorije su sa-o sredstva da se klasi$ikuju i okupe pri0li.ni zakoni koji-a su eksperi-enti uzrok3 teorije, pre-a to-e, ne -o"u iz-eniti prirodu tih eksperi-entalnih zakona niti i- -o"u dati apsolutnu istinu. Pre-a to-e, svaki $izi,ki zakon je pri0li.an zakon. Sledstveno, on ne -o.e 0iti, za stro"o" lo"i,ara, ni istinit ni la.an3 svaki dru"i zakon koji iste eksperi-ente predstavlja sa isto- pri0li.no21u -o.e pola"ati isto tako opravdato pravo na titulu istinito" zakona kao i prvi ili, da se preciznije izrazi-o, prihvatljivo" zakona. C. S546 F46+% F F 6! &! P/ 5/!<!% /!L4T 54% . F4T+ NT+ &! P/ BL Q4% Fakon se odlikuje upravo ti-e 2to je utvrten i apsolutan. &edan stav je zakon sa-o zato 2to, ako je jedno- istinit, onda je uvek istinit, i ako je istinit za ovu oso0u, onda je istinit i za onu oso0u. %ije li protivre,no re1i da je zakon privre-en, da nje"a -o.e usvojiti jedna oso0a, a od0aciti dru"a7 da i ne. :a, nesu-njivo, ako pod 9zakoni-a9 razu-e-o one zakone koje otkriva zdrav razu-, one zakone koje -o.e-o zvati istiniti- u pravo- s-islu re,i3 takvi zakoni ne -o"u 0iti istiniti danas a la.ni sutradan, i ne -o"u 0iti istiniti za 5as a la.ni za -ene. %e, ako pod 9zakoni-a9 razu-e-o zakone koje $izika izla.e u -ate-ati,ko- o0liku. Takvi zakoni su uvek privre-eni3 nije re, o to-e da ovo -ora-o shvatiti tako da je $izi,ki zakon istinit izvesno vre-e, a zati- la.an, ve1 da on nikada nije ili istinit ili la.an. +n je privre-en zato 2to ,injenice na koje se pri-enjuje predstavlja sa pri0li.no21u koju $izi,ari danas s-atraju dovoljno-, ali koju 1e jedno"a dana prestati da s-atraju zadovoljavaju1o-. Takav zakon je uvek relativan3 ne zato 2to je istinit za jedno" $izi,ara a la.an za dru"o", ve1 zato 2to je pri0li.nost koja "a karakteri2e dovoljna za ono za 2ta prvi $izi,ar .eli da "a upotre0i a nije dovoljna za ono za 2ta dru"i .eli da "a upotre0i. 5e1 s-o pri-etili da stupanj pri0li.nosti nije ne2to utvtreno3 on se protepeno pove1ava sa usavr2avanje- instru-enata i, sa stro.i- iz0e"avanje- uzroka "re2aka ili ta,niji- ispravka-a, -o.e-o 0olje da "a proceni-a. Sa protepeni- po0olj2avanje- eksperi-entalnih -etoda, s-anjuje-o neodretenost apstraktnih si-0ola koje $izi,ki eksperi-ent dovodi u korespondenciju sa konkretni,injenica-a3 -no"i si-0oli,ki sudovi za koje se u jedno vre-e -o"lo s-atrati da adekvatno predstavljaju jednu odretenu, konkretnu ,injenicu, u neko dru"o vre-e se vi2e ne1e s-atrati da tu ,injenicu ozna,avaju dovoljno precizno. %a pri-er, astrono-i jedno"a stole1a, da 0i predstavili polo.aj Sun,evo" centra u jedno- dato- trenutku, prihvati1e sve vrednosti za du.inu koje se -etuso0no ne razlikuju za vi2e od 'P i sve vrednosti za 2irinu u "ranica-a isto" intervala. 4strono-i idu1e" stole1a i-a1e teleskope ve1e opti,ke -o1i, savr2enije podeljene kru"ove, ta,nije i preciznije -etode pro-atranja3 oni 1e onda zahtevati da se razna odnosna odretenja za 2irinu Sun,evo" centra sla.u u "ranica-a od oko 'IPP3 0eskrajno -no2tvo odretenja koja su njihovi prethodnici 0ili voljni da dopuste oni 0i od0acili. Sa su.avanje- neodretenosti eksperi-entalnih rezultata, o"rani,ava se neodretenost $or-ula upotre0ljenih za sa.i-anje tih rezultata. &edno stole1e 0i kao zakon Sun,evo" kretanja prihvatilo 0ilo koju "rupu $or-ula koje za svaki trenutak odretuju koordinate centra ove zvezde u aproksi-aciji od 'P3 idu1e stole1e postavi1e svako-e zakonu koji se odnosi na Sun,evo kretanje uslov da koordinate Sun,evo" centra 0udu poznate u aproksi-aciji od 'IPP3 jedno 0eskrajno -no2tvo zakona koje prvo stole1e prihvata dru"o 1e, na taj na,in, od0aciti. +vaj privre-eni karakter zakona $izike protaje o,i"ledan uvek kada ,ita-o istoriju ove nauke. Fa :ilona >:ulon"? i 4ra"oa >4ra"o?, <ariotov zakon je 0io prihvatljiva $or-a zakona sti2ljivosti "asova zato 2to je on eksperi-entalne ,injenice predstavljao sa odstupanji-a koja su ostajala -anja od -o"u1ih "re2aka opservacionih -etoda koji-a su se oni slu.ili. 6ada je /enjo >/e"nault? usavr2io aparat i eksperi-entalnu -etodu, ovaj zakon je -orao 0iti od0a,en3 odstupanja <ariotovo" zakona od rezultata pro-atranja 0ila su -no"o ve1a od neodretenosti koje novi aparat nije -o"ao iz0e1i.
:alje, ako i-a-o dva savre-ena $izi,ara, prvi -o.e 0iti u okolnosti-a u koji-a je 0io /enjo, dok dru"i -o.e jo2 uvek raditi u uslovi-a u koji-a su radili :ilon i 4ra"o. Prvi i-a veo-a precizan aparat i planove tako da -o.e o0avljati veo-a ta,na pro-atranja3 dru"i i-a sa-o "ru0e instru-ente i, uz to, istra.ivanja koja on o0avlja ne zahtevaju 0lisku aproksi-aciju. +vaj dru"i usvoji1e <ariotov zakon, a prvi 1e "a od0aciti. vi2e od to"a, -o.e-o videti da isti $izi,ar u toku isto" rada istovre-eno usvaja i od0acuje isti $izi,ki zakon. 4ko 0is-o za jedan $izi,ki zakon -o"li re1i da je istinit ili la.an, to 0i 0io ,udan paradoks3 isti stav 0is-o u isto vre-e i tvrdili i poricali, a to 0i predstavljalo $or-alnu protivre,nost. /enjo, na pri-er, vr2i istra.ivanja u vezi sa sti2ljivo21u "asova da 0i na2ao pri0li.niju $or-ulu kojo0i za-enio <ariotov zakon. ; toku svojih eksperi-enata on tre0a da zna at-os$erski pritisak na nivou do ko"a je dospela .iva u nje"ovo- -ano-etru3 on se slu.i Laplasovp, $or-ulo- da 0i do0io taj pritisak, a Laplasova $or-ula po,iva na pri-eni <ariotovo" zakona. +vde ne-a nikakvo" paradoksa niti protivre,nosti. /enjo zna da je "re2ka uneta ovo- pose0no- pri-eno- <ariotovo" zakona -no"o -anja od neodretenosti eksperi-entalne -etode kojo- se on slu.i. Svaki $izi,ki zakon, 0udu1i pri0li.an >appro=i-ate?, prepu2ten je na -ilost i ne-ilost pro"resu koji 1e, pove1avaju1i preciznost eksperi-enata, u,initi stepen aproksi-acije to"a zakona nedovoljni-: zakon je u su2tini privre-en. Procena nje"ove vrednosti -enja se od jedno" $izi,ara do idu1e", zavise1i od sredstava pro-atranja koja i- stoje na raspola"anju i od ta,nosti koju zahtevaju njihova istra.ivanja: zakon je u su2tini relativan. D. S546 F F O6 F46+% &! P/ 5/!<!% F4T+ NT+ &! S <B+L O6 Fizi,ki zakon je privre-en ne sa-o zato 2to je pri0li.an, ve1 i zato 2to je si-0oli,ki: uvek postoje slu,ajevi u koji-a si-0oli povezani zakono- vi2e nisu u stanju da na zadovoljavaju1i na,in predstave stvarnost. :a 0i prou,avao izvestan "as, kiseonik, na pri-er, $izi,ar je stvorio she-ati,nu predstavu o nje-u dostupnu -ate-ati,ko- rasutivanju i al"e0arsko- ra,unanju. +n je ovaj "as za-islio kao jedan od savr2enih $luida koje -ehanika prou,ava: i-a izvesnu "ustinu, za"rejan je do izvesne te-perature i izlo.en je izvesno- pritisku. z-etu ova tri ele-enta, "ustine, te-perature i pritiska, on je uspostavio izvestan odnos koji izvesna jedna,ina izra.ava: to je zakon o sti2ljivosti i 2irenju kiseonika. :a li je taj zakon de$initivan7 %eka $izi,ar stavi ne2to kiseonika iz-etu dvaju plo,a neko" jako naelektrisano" elektri,no" kondenzatora3 neka odredi "ustinu, te-peraturu i pritisak "asa3 vrednosti ovih triju ele-enata ne1e vi2e veri$ikovati zakon o sti2ljivosti i 2irenju kiseonika. :a li je $izi,ar iznenaten 2to vidi da je nje"ov zakon po"re2an7 %i naj-anje. +n shvata da je po"re2na relacija sa-o si-0oli,ka relacija, da se ona nije odnosila na realan, konkretan "as koji- se -anipuli2e, ve1 na izvesnu lo"i,ku tvorevinu, na izvestan she-ati,ki "as, koji karakteri2u nje"ova "ustina, te-peratura i pritisak, i da je ova she-a nesu-njivo isuvi2e jednostavna i isuvi2e nepotpuna da 0i predstavljala oso0ine stvarno" "asa stavljeno" u po-enute uslove. +n onda nastoji da upotpuni ovu she-u i da je pri0li.i stvarnosti: on se vi2e ne zadovoljava da kiseonik predstavi po-o1u nje"ove "ustine, te-perature i pritiska koji trpi3 u konstrukciju nove she-e on uvodi ja,inu elektri,no" polja u koje je "as s-e2ten3 on podvr"ava ovaj potpuniji si-0ol noviprou,avanji-a i do0ija zakon o sti2ljivosti kiseonika opskr0ljen dielektri,no- polarizacijo-. To je ko-plikovaniji zakon3 on uklju,uje prvi kao specijalan slu,aj, ali je o0uhvatniji i 0i1e proveren u slu,ajevi-a u koji-a prvo0itni zakon ne 0i -o"ao 0iti veri$ikovan. :a li je ovaj novi zakon de$initivan7 ;z-ite "as na koji se on odnosi i stavite "a iz-etu polova jedno"a elektro-a"neta3 vide1ete da i novi zakon sa svoje strane ispada la.an u eksperi-entu. %e-ojte -isliti da ova nova la.nost uzne-irava $izi,ara3 on zna da -ora i-ati prola sa jedni- si-0oli,ki- odnoso- i da si-0ol koji je on stvorio, -ada predstavlja vernu sliku stvarnosti u izvesni- slu,ajevi-a, ne -o.e na nju da li,i u sviokolnosti-a. Sto"a, ne "u0e1i hra0rost, on opet pristupa she-i po-o1u koje za-i2lja "as na ko-e eksperi-enti2e. :a
0i proti"ao da ova skica predstavlja ,injenice, on joj dodaje nove odlike: nije dovoljno da "as i-a izvesnu "ustinu, izvesnu te-peraturu i izvesnu dielektri,nu -o1, da trpi izvestan pritisak i da je stavljen u jedno elektri,no polje date ja,ine3 uz to, on -u pripisuje izvestan koe$icijent -a"netizacije3 on uzi-a u o0zir -a"netsko polje u ko-e se "as nalazi i, povezuju1i sve te ele-ente jedno- "rupo- $or-ula, on do0ija zakon o sti2ljivosti i 2irenju polarizovano" i -a"netizovano" "asa, slo.eniji i o0uhvatniji zakon od onih zakona koje je prvo0itno do0io, zakon koji 1e 0iti veri$ikovan u 0eskrajno- -no2tvu slu,ajeva u koji-a 0i prethodni zakoni ispali la.ni3 pa ipak, to je privre-en zakon. Fizi,ar o,ekuje da 1e jedno"a dana na1i uslove u koji-a 1e ovaj zakon, sa svoje strane, 0iti la.an3 to"a dana, on 1e opet -orati da se lati si-0oli,ke predstave prou,avano" "asa, da joj doda nove ele-ente i da $or-uli2e jedan o0uhvatniji zakon. <ate-ati,ki si-0ol koji je teorija iskovala prianja uz stvarnost kao oklop uz telo viteza o0u,eno" u "vo.te: 2to je oklop slo.eniji, to 1e kruti -etal iz"ledati prila"odljiviji3 u-no.avanje ko-ada koji kao ljuske o0la.u telo o0ez0etuje savr2eniji dodir iz-etu ,elika i udova koje 2titi3 ali 0ez o0zira koliko su 0rojni delovi iz kojih se oklop sastoji, on nikada ne1e potpuno nale1i uz ljudsko telo pre-a ko-e je uo0li,en. Fna- 2ta 1e se pri-etiti na ovo. /e1i 1e -i se da zakon o sti2ljivosti i 2irenju, $or-ulisan na sa-opo,etku, nikako nije 0io u"ro.en kasniji- eksperi-enti-a3 da on ostaje zakon pre-a ko-e se kiseonik skuplja i 2iri kada se eli-ini2u elektri,na i -a"netska dejstva3 da su nas $izi,areva kasnija istra.ivanja nau,ila jedino to-e da je z"odno dodati to-e zakonu, ,ija je vrednost ostala neokrnjena, zakon o sti2ljivosti jedno" jonizovano" "asa i zakon o sti2ljivosti jedno" -a"netizovano" "asa. ste te oso0e koje stvari shvataju tako nakrivo -oraju priznati da 0i prvo0itni zakon -o"ao voditi oz0iljni- "re2ka-a ako 0i -u se 0ez rezerve verovalo, jer o0last kojo- on vlada -ora 0iti o"rani,ena slede1i- dvostruko- o"rado-: prou,avani "as je daleko od svako" elektri,no" kao i -a"netsko" dejstva. <etuti-, nu.nost ove o"rade nije se na po,etku ispoljila, ve1 su je na-etnuli eksperi-enti koje s-o po-enuli. &esu li to jedine o"rade isto tako su2tinske kao i prethodne7 6oji 0i se $izi,ar usudio da sudi o to-e i da tvrdi da sada2nja $or-ulacija nije privre-ena, ve1 kona,na7 Fakoni $izike su, pre-a to-e, privre-eni u to-e s-islu 2to su si-0oli koje oni povezuju isuvi2e jednostavni da 0i potpuno predsta-vljali stvarnost. Postoje uvek okolnosti u koji-a si-0ol prestaje da odslikava konkretne stvari i da ta,no otkriva pojave3 $or-ulacija zakona -ora onda 0iti propra1ena o"rada koje ,oveku o-o"u1uju da odstrani te okolnosti. ;pravo napredak $izike pru.a znanje o ti- o"rada-a3 nedopu-stivo je ikada tvrditi da zna-o potpun njihov 0roj ili da se sastavljeno- spisku ne1e ne2to dodati ili da se u nje-u ne1e ne2to iz-eniti. +vaj proao neprestane -odi$ikacije zahvaljuju1i ko-e $izi,ki zako-ni sve uspe2nije iz0e"avaju eksperi-entalna po0ijanja i"ra tako 0itnu ulo"u u razvoju nauke da nase -o.e oprostiti 2to i dalje insistira-o na nje"ovo- zna,aju i 2to prou,ava-o na,in to"a rada na dru"o- jedno- pri-eru. +vde i-a-o ne2to vode u jedno- sudu. Fakon univerzalno" privla,enja u,i nas koja sila deluje na svaku ,esticu te vode: ta sila je te.ina ,estice. <ehanika na- pokazuje koji 0i o0lik suda, povr2ina vode tre0alo da popri-i: 0ez o0zira na prirodu i o0lik suda, povr2ina vode 0i tre0alo da 0ude horizontalna ravan. Fa"ledajte pa.ljivo povr2inu vode: -ada horizontalna u sredini suda, ona to vi2e nije 0lizu zidova ,a2e i penje se uz te zidove3 u jednoj uskoj cevi voda se di.e veo-a visoko i po-staje potpuno konkavna. +vde 5a- zakon univerzalno" privla,enja pod0a-cuje. :a 0is-o spre,ili da kapilarne pojave po0iju zakon "ravitacije, 0i-1e neophodno -odi$ikovati "a: vi2e ne1e-o -orati da $or-ulu o o0rnu-toj sraz-eri kvadrata rastojanja s-atra-o ta,no- $or-ulo-, ve1 pri0li-.no-3 -ora1e-o da pretpostavi-o da ova $or-ula sa dovoljno- precizno-21u pokazuje privla,enje dveju udaljenih -aterijalnih ,estica, ali da postaje veo-a neta,na kada se postavi pro0le- kako izraziti uzaja-no dej-stvo dvaju ele-enata koji su veo-a 0lizu jedan dru"o-e3 -ora1e-o da u je-dna,ine uvede-o jedan dopunski ter-in koji 1e ih, dodu2e, ko-plikovati, ali 1e ih u,initi sproo0ni- da predstave jednu 2iru klasu pojava i o-o"u-1i1e i- da isti- zakono- o0uhvate i kretanja ne0eskih tela i kapilarne pojave. +vaj zakon 0i1e o0uhvatniji od %&utnovo" zakona, ali uprkos sve-u to-e, ne1e 0iti i-un pre-a svi- protivre,nosti-a. ;vedi-o na dve-a razli,iti- ta,ka-a neke te,ne -ase -etalne .ice povezane za dva pola neke 0aterije: vide1ete da se zakon kapilarnosti ne sla.e sa pro-atra-nje-. :a 0is-o uklonili o o nesla"anje, -ora-o se opet latiti $or-ule o kapilarno- dejstvu, iz-eniti je i dopuniti uzi-aju1i u o0zir
naelektri-sanja ,estica te,nosti i sile koje deluju iz-etu tih jonizovanih ,estica. %a taj na,in, 0or0a iz-etu stvarnosti i zakona $izike nastavi1e se u 0es-kraj: svaki zakon koji $izika $or-uli2e, stvarnost 1e ranije ili kasnije po0iti suprotstavljaju1i -u neku "ru0u ,injenicu, ali neu-orna $izika lati1e se po0ijeno" zakona, iz-eni1e "a i usavr2iti kako 0i od nje"a na-,inila o0uhvatniji zakon u ko-e 1e izuzetak, na koji je eksperi-ent uka-zao, na1i svoje pravilo. Fizika napreduje kroz ovu neprestanu 0or0u i rad na stalno- dopu-njavanju zakona da 0i o0uhvatila izuzetke. Fizika je stvorila zakone elek-trostatike upravo zato 2to su zakoni te.e do2li u protivre,nost sa ko--ado- 1ili0ara protrljani- vuno- i $or-ulisala zakone -a"netiz-a zato 2to je -a"net podi"ao "vo.te uprkos ti- isti- zakoni-a te.e3 4-per je iz-islio zakone elektrodina-ike i elektro-a"netiz-a upravo zato 2to je !rsted prona2ao izuzetak od zakona elektrostatike. Fizika ne napre-duje kao "eo-etrija, koja nove kona,ne i neosporne stavove dodaje kona,-ni- i neosporni- stavovi-a koje ve1 proeduje3 $izika napreduje zato 2to eksperi-ent stalno dovodi do novih nesla"anja iz-etu zakona i ,injenica i zato 2to se $izi,ar stalno la1a zakona i -enja ih da 0i oni -o"li ver-nije da predstavljaju ,injenice. ). F46+% F F 6! S; P+:/+B% & +: F46+%4 F:/45+8 /4F;<4
Fakoni koje na- o0i,no ne-nau,no iskustvo dozvoljava da $or-uli2e-o jesu op2ti sudovi ,ije je zna,enje neproredno. ; prisustvu jedno"a od tih sudova -o.e-o zapitati: 9:a li je on istinit79 +d"ovor je ,esto lak3 u svako- slu,aju, od"ovor je jedno odreteno da ili ne. Fakon koji je priznat kao istinit takav je za sva vre-ena i za sve ljude3 on je utvrten i apsolutan. %au,ni zakoni zasnovani na $izi,ki- eksperi-enti-a jesu si-0oli,ke relacije ,ije 1e zna,enje ostati nerazu-ljivo svi-a oni-a koji ne poznaju $izi,ke teorije. Po2to su si-0oli,ki, oni nikada nisu ili istiniti ili la.ni3 kao i eksperi-enti na koji-a po,ivaju, oni su pri0li.ni. Stupanj aproksi-acije neko" zakona, iako dovoljan danas, prota1e nedovoljan u 0udu1nosti usled napretka eksperi-entalnih -etoda3 dovoljan za potre0e -eta$izi,ara, on -o.da ne 0i zadovoljio neko" dru"o", tako da je $izi,ki zakon uvek privre-en i relativan. +n je privre-en takote i u to-e s-islu 2to ne povezuje realitete, ve1 si-0ole, i 2to z0o" to"a uvek postoje slu,ajevi u koji-a si-0ol vi2e ne od"ovara stvarnosti3 $izi,ki zakoni se -o"u odr.ati jedino stalni- doterivanje- i -odi$ikovanje-. Pro0le- valjanosti zakona $izike postavlja se sto"a na jedan potpuno druk,iji na,in, 0eskrajno slo.eniji i suptilniji ne"o pro0le- izvesnosti zakona zdravo" razu-a. Oovek 0i -o"ao pasti u isku2enje da izvede ,udan zaklju,ak da znanje o zakoni-a $izike o0razuje ni.i stupanj od prosto" znanja o zakoni-a zdravo" razu-a. <i se zadovoljava-o da od"ovori-o oni-a koji 0i izveli ovaj paradoksalan zaklju,ak iz "ornjih raz-atranja ponavljaju1i o zakoni-a $izike ono 2to s-o rekli o nau,nieksperi-enti-a: jedan $izi,ki zakon proeduje izvesnost koja je -no"o prorednija i koju je -no"o te.e proceniti ne"o 2to je to slu,aj sa jedni- zdravorazu-ski- zakono-, ali on prevazilazi ovaj poslednji ta,nijo- i podro0nijo- precizno21u svojih predvitanja. ;z-ite zdravorazu-ski zakon: 9; Parizu se Sunce svako"a dana rata na istoku, penje se na ne0u, zati- silazi i zalazi na zapadu9 i uporedite "a sa $or-ula-a koje napru.aju koordinate Sun,evo" centra za svaki trenutak od oko jedne sekunde, i 0i1ete u0eteni u ta,nost to"a stava. Fakoni $izike -o"u ste1i ovu ta,nost u pojedinosti-a jedino ako .rtvuju ne2to od utvrtene i apsolutne izvesnosti zdravorazu-skih zakona. Postoji neka vrsta ravnote.e iz-etu ta,nosti i izvesnosti: jedna se -o.e pove1ati sa-o nau2tr0 dru"e. /udar koji -i pru.a jedan ka-en -o.e -i re1i 0ez oklevanja ili o"rade da on sadr.i zlato3 ali he-i,ar koji -i pokazuje jedan sjajan "ru-en sa re,i-a9To je ,isto zlato9, -ora da doda o"radu 9ili skoro ,isto93 on ne -o.e da tvrdi da "ru-en nije zadr.ao si1u2ne tra"ove ne,isto1e. Oovek se -o.e zakleti da "ovori istinu, ali nije u nje"ovoj -o1i da ka.e celu istinu i ni2ta osiistine. 9 stina je ne2to tako suptilno da su na2i instru-enti isuvi2e "ru0i da 0i je ta,no shvatili. 6ada je dose"nu, oni je pri"nje,e i -i luta-o unaokolo, okrenuti vi2e pre-a la.i ne"o pre-a istini.9 '
B. Pas2al, Pens9es
&. 6+%5!%# +%4L ST O6+ SH54T4%&! %4;O%! T!+/ &! Kazimjer$ Ajdukje,iG0 =Slika !,e#a i p jm ,ni apara#= !#r) A3*AA)E /anije s-o ovo "ledi2te nazivali 9radikalni- konvencionaliz-o-9. +no se od uo0i,ajenih konvencionalisti,kih "ledi2ta razlikuje ne sa-o po svojoj radikalnoj prirodi, ne"o i po to-e 2to ne tvrdi >za razliku od Poenkarea? da principi slo0odno usvojeni kao aksio-e i interpretacije zasnovane na konvencija-a nisu ni istiniti ni la.ni, ne"o prosto korisni > commo*es?. %asuprot to-e, -i s-o skloni da ove principe i interpretacije karakteri2e-o kao istinite sve dok se pojavljuju u na2e- jeziku. Ntavi2e, na2a pozicija nane za0ranjuje da ovo ili ono pretpostavi-o kao ,injenicu, pre-da s-o ukazali na zavisnost e-pirijskih sudova od iza0rano" poj-ovno" aparata, a ne sa-o od sirovo" -aterijala iskustva. ; ovo- -o-entu na2e "ledi2te je 0lisko 6antovoj kopernikanskoj ideji, pre-a kojoj saznanje o iskustvu ne zavisi sa-o od -aterijala iskustva, ne"o i od aparata kate"orija kori21enih u o0radi ovo" -aterijala. <etuti-, u 6antovoj $iloso$iji je ovaj aparat kate"orija ,vrsto povezan s prirodo,oveka >-ada nije isklju,ena -o"u1nost da se on -o.e iz-eniti?. Fa nas je, naprotiv, ovaj poj-ovni aparat prili,no plasti,na stvar. %eko "a neprestano -enja, 0ilo nevoljno i nesvesno, 0ilo voljno i svesno. 4li, dok "od ,ovek praktikuje artikulisano saznavanje, on se -ora dr.ati neko" takvo" poj-ovno" aparata. Postoji jedna dru"a su2tinska razlika iz-etu kantovske koncepcije saznanja i one koju predla.e-o -i. +vde -o.e-o sa-o $i"urativno nazna,iti ovu razliku. ; 6antovoj $iloso$iji, deo slike sveta koji izni,e iz na2ih procesa saznavanja sastoji se od opa.ajnih podataka o0likovanih ,isti- $or-a-a intuicije i kate"orija-a. :a tako ka.e-o, opa.ajni podaci su 0oje koji-a je oslikana slika sveta, s ti- 2to se sE-o slikanje, naravno, vr2i u stro"oj sa"lasnosti sa o0rasci-a $or-i intuicije i kate"orija. Fa nas, -etuti-, slika sveta koja sa,injava proizvod aktivnosti saznavanja nije o0ojena slika, ako su iskustveni podaci 0oje. %a2a slika sveta pre se sastoji sa-o u zna,enju izrazd3 a u ovi-a nisu sadr.ani iskustveni podaci. Slika sveta se potpuno "radi od apstraktnih ele-enata. ;lo"a opa.ajnih podataka sastoji se jedino u ovo-e: po2to je poj-ovni aparat ve1 iza0ran, u nje"ovi- poj-ovi-a opa.ajni podaci odretuju koji ele-enti poj-ovno" aparata tre0a da utu u sliku sveta. :a nauka nije prosto izratena iz iskustva, ne"o sa-a proizvodi sa-e 9,injenice nauke9 njihovilin"visti,ki- i poj-ovni- izrativanje- iz njirovo" e-pirijsko" -aterijala, takote je predstava koja se -o.e na1i u $iloso$iji Le/oaa.'I Le/oa ko-0inuje 0er"sonovski intuicioniza- sa "ledi2te- radikalno" konvencionaliz-a, u s-islu da podr.ava postojanje znanja iznad nau,no" >koje i-a prola sa ve2ta,kikonstrukti-a?, $iloso$sko" saznanja >koje se 0avi ne puki- ljudski- konstrukcija-a, ne"o 9stvarnorealno21u93 i do 9stvarne realnosti9 ono dolazi -etodo- sasvi- razli,iti- od -etoda nauka?. Oitav ovaj diskurs dovr2ava-o jedno- krajnjo-_u_ovo"a puta apolo"etsko-_u_pri-ed0o-. %eki 0i -o.da -o"li s-atrati da je ono 2to s-o ovde tretirali kao 9jezik9 potpuno izvan ovo"a sveta. Tako se -no"o, -o"lo 0i se re1i, zahteva od neke strukture da 0i se ona zvala 9jeziko-9 da se -o.da ne -o.e na1i ni2ta 2to 0i se dalo zvati 9jeziko-9 >sa -o"u1i- izuzetko- lo"isti,kih \tj. lo"i,kih_u_pri-. prev.\ siste-a?. Oinjenica je da s-o ,ak izjavljivali da takozvani 9o0i,ni jezici9 i 9etni,ki jezici9 nisu jezici u na2e- s-islu3 i da 0i se to isto si"urno -o"lo re1i takote i za 9jezik9 "otovo svih nauka. Sto"a ono 2to s-o rekli -o.e 0iti ispravno i zani-ljivo kao poj-ovna i"ra, ali jedva da -o.e ste1i pri-enu u episte-olo"iji i -etodolo"iji_u_koje ne-aju ni2ta sa idealizovani- $ikcija-a. ; uzvra1anju na ovu za-erku, pri-eti-o na po,etku da "otovo sve nauke ispoljavaju ovu 9tendenciju pre-a idealizovanju9. Fizika, na pri-er, postavlja teze o idealizovani- "asovi-a, -ada je
,Hva a +i/eni2a je is#o4 sara4/e i-me1u 'riro4e i nasE sva a +i/eni2a simboli-uje gle4ite usvojeno a o bvi se gle4alo na stvarno,E Le 7o9, ,LWorganisation s2ienti)i0ue, , "evue de M9taphysi'ue et de Morale, se'tembar, 1:99E na navo4 je i- re'rinta 'o4 na-ivom ,SuWestC2e 0ue la s2ien2e<,, in: %ahiers de la nouvelle /ourn9e, ?o. > (192&), Paris, '. 14:. $i4eti ta o1e Poen area, g4e (u: La valeur de la science, o4e0a 'o4 naslovom ,La s2ien2e, estCelle arti)i2ielle<,) on u'ore1uje svoje so'stveno gle4ite s Le7oaovim, )ormuliu6i /egovu te-u u is a-u ,nau+ni stvara +i/eni2u,.
1(
do0ro poznato da takvi "asovi ne postoje. +pet, u -ehanici, pred-et su kretanja koja teku svoji- tokopod uslovi-a koji se nikada aktualno ne ostvaruju. Fizika ovo ,ini, dopu2ta-o3 zato 2to je to jedini -o"u1i na,in da saznanje prite stvarnosti. Pre sve"a, neko postavlja zakone koji va.e ri"orozno sa-o za idealne "asove3 za stvarne "asove, oni va.e jedino unutar prili,no 2iroke "re2ke aproksi-acije. Sa-o prole to" prvo" koraka -i s-o u polo.aju da preo0razi-o ove zakone u svrhu u-anjivanja po,etne "re2ke aproksi-acije. Po,eti sa trenutni- zahtevanje- apsolutno" sla"anja iz-etu zakond i stvarnosti zna,i postaviti previ2e te.ak pro0le- za nas. Tra.i-o istu vrstu iz"ovora za na2u protupak. Po,inje-o raz-atranje- idealno" slu,aja koji se sa-o pri0li.no sla.e sa stvarno21u. <o.da je ovo prvi korak za koji- 1e uslediti dru"i koraci koji s-anjuju "re2ke aproksi-acije. Filip Frank0 =oderna nauka i njena filozofija0 !#r) A3*A4 Prelaz od naiz"led >supproed? idealisti,ke ka $izikalisti,koj koncepciji nauke o0avio se tako neosetno u okviru Be,ko" kru"a zato 2to, pre-a doktrini lo"i,ko" e-piriciz-a, nije re, o to-e da li su idealiza- i -aterijaliza- ta,na -i2ljenja o realno- svetu, ve1 jedino o to-e koji jezik, $eno-enalisti,ki ili $izikalisti,ki, -o.e 0olje da napru.i ekono-i,an i ujedinjuju1i opis na2ih iskustava. Po2to 0ilo koji od tih jezika -o.e 0iti podesniji od dru"o", u okviru jedno" o"rani,eno" polja, iz0or jedno" jezika ne-a nikakve veze sa pitanje- da li se na2 realni svet sastoji iz percepcija ili od -aterije. +d 0itno" zna,aja je sa-o pitanje da li veruje-o da je -o"u1e o0uhvatiti sve nau,ne o0lasti >$ields? jedni- i isti- jeziko-. 4ko se ujedinjenje nauke, u ovo-e s-islu, s-atra -o"u1i-, kao 2to dr.e 6arnap i pristalice Pokreta za jedinstvo nauke, od sekundarno" je zna,aja da li se to ujedinjavanje proti.e po-o1u percepcija, kao 2to je verovao <ah i potvrdio 6arnap u svo-e prvo- spisu, 9Lo"i,ka iz"radnja sveta9, ' ili tre0a uvesti $izikalni jezik, kao 2to 6arnap prokla-uje u svoji- poslednji- spisi-a u skladu sa %ojratovipredlozi-a. Su2tinska alternativa za na2u koncepciju nauke upravo je ova: da li -i, u skladu sa tradicionalno$ilozo$ijo-, tvrdi-o da je pitanje sastoji li se realni svet od -aterije ili iz percepcija, kao i dru"a sli,na pitanja, nau,no pitanje, ili -i, sa <aho-, eli-ini2e-o -eta$izi,ka pitanja ove vrste iz nauke kao pitanja koja re-ete njenu ekono-i,nost i postavlja-o upravo po-enuto pitanje na na,in na koji "a postavlja lo"i,ki e-piriciza-7 Fati- pita-o, koji jezik je najpodesniji da 0ude jezik ujedinjene nauke. Sa ovo" stanovi2ta, ,ini se da je -eta$izi,ko pitanje, kao 2to se izrazio <ah, jalovo pitanje. 4 pitanje kako "a postavlja lo"i,ki e-piriciza-, da li je $eno-enalisti,ki ili $izikalisti,ki jezik podesniji da 0ude jezik ujedinjene nauke, prestaje da 0ude pitanje od du0oko" -eta$izi,ko" zna,aja i protaje pitanje podesnosti >convenience?. +no se -o.da -o.e uporediti sa pitanje- koji je siste- si-0ola najpodesniji kada je re, o uvotenju jednoo0razno" si-0oliz-a u lo"iku. Rud lf Karnap0 0ogi!ka sintaksa jezika0 !#r) 1%*1&) x '*. Princip tolerancije u sintaksi ; prethodno- izla"anju s-o raz-otrili nekoliko pri-era ne"ativnih zahteva >naro,ito zahteve Brauvera \Brounjer\, 6au$-ana \6au$-ann\ i 5it"en2tajna \%&itt"enstein\? po koji-a 0i neke o0i,ne jezi,ke o0like_u_-etode izra.avanja i izvotenja_t u_ re0alo isklju,iti. Princip tolerancije predstavlja op2tu $or-ulaciju na2e"a stava pre-a zahtevi-a ove vrste: nije na( proao *a postavljamo abrane, ve *a uspostavljamo konvencije. %eke za0rane koje su do sada 0ile predlo.ene 0ile su istorijski korisne ti-e 2to su prolu.ile da se istaknu va.ne razlike i da se na njih skrene op2ta pa.nja. 4li se takve za0rane -o"u za-eniti razlikovanje- po-o1u de$inicija >de$initional di$$erentiation?. ; -no"i- slu,ajevi-a, ovo se proti.e istovre-eni- istra.ivanje- >analo"no istra.ivanju euklidske i neeuklidskih "eo-etrija? jezi,kih o0lika
1
7. Larna', .ie Logische Auf*au der
elt (Berlin, 192:.)
razli,itih vrsta_u_na pri-er, jedno" odreteno" i jedno" neodreteno" jezika, ili jedno" jezika u ko-e va.i i jedno" jezika u ko-e ne va.i zakon isklju,enja tre1e". Ponekad je -o"u1e za0ranu za-eniti uzi-anje- u o0zir na-eravanih razlikovanja, po-o1u prikladne klasi$ikacije izraza i istra.ivanja razli,itih vrsta. Tako, na pri-er, dok 5it"en2tajn i 6au$-an od0acuju i lo"i,ka i arit-eti,ka svojstva, u prvo- jeziku je na,injena razlika iz-etu deskriptivnih i lo"i,kih predikata. ; dru"o- jeziku razlikova1e se odreteni i neodreteni predikati, i odredi1e se njihova razli,ita svojstva. dalje, u dru"o- jeziku razlikova1e-o iz-etu o"rani,eno univerzalnih re,enica, analiti,kih neo"rani,eno univerzalnih re,enica, i sinteti,kih neo"rani,eno univerzalnih re,enica, dok 5it"en2tajn, 6au$-an i Nlik isklju,uju re,enice tre1e vrste >zakone prirode? iz jezika, kao re,enice koje se ne -o"u u potpunosti proveriti. O logici nema nikakvog morala# Svako je slo0odan da "radi svoju sopstvenu lo"iku, tj. svoj sopstveni jezi,ki o0lik, onako kako .eli. Sve 2to se od nje"a tra.i, ako .eli da o to-e raspravlja, svodi se na to da o0avezno jasno izlo.i svoje -etode i pru.i sintakti,ka pravila u-esto $ilozo$skih ar"u-enata. Karnap0 R)0 =In#elek#ualna au# /i 5rafija=0 !#r) 11)E ... :alje, .eleo sada poka.e- kako je svako slo0odan da iza0ere pravila svo" jezika i ti-e svoju lo"iku na 0ilo koji na,in koji .eli. +vo sa- nazivao 9principo- tolerancije93 on se -o.da ta,nije -o-"ao nazvati 9principo- konvencionalnosti jezi,kih o0lika9. 6ao posledica, rasprva o sporovi-a po-enute vrste tre0a jedino da se ti,e, prvo, sintakti,kih svojstava raznih o0lika jezika, i dru"o, prakti,nih razlo"a za davanje prednosti jedno- ili dru"o- o0liku za date svrhe. %a ovaj na,in, tvrdnje da je neki pose0an jezik ispravan jezik ili predstavlja ispravnu lo"iku, kakve su se ,esto pojavljivale u raniji- rasprava-a, eli-ini2u se, a tra-dicionalni ontolo2ki pro0le-i, nasuprot lo"i,ki-a ili sintakti,ki-a, na pri-er, pro0le-i koji se ti,u 9su2tine 0roja9, sasvi- se ukidaju. /a-zni jezi,ki o0lici koje tre0a istra.ivati i uporetivati, i -etu koji-a jedan ili nekoliko valja iza0rati za datu svrhu, o0uhvataju, naravno, ne sa-o istorijski date jezi,ke o0like, poput prirodnih ver0alnih jezika ili istorijski razvijenih si-0oli,kih jezika -ate-atike, ne"o takote i svaki novi o0lik koji neko -o.e po.eleti da iz"radi. +va -o"u1nost iz"rativanja novih jezika 0ila je s na2e" "ledi2ta su2tinska. 8lavna -otivacija za -oj razvoj sintakti,ko" -etoda, -etuti-, 0ila je slede1a. ; na2i- rasprava-a u Be,ko- kru"u ispostavljalo se kako se svaki poku2aj preciznije" $or-ulisanja $iloso$skih pro0le-a za koje s-o 0ili zainteresovani okon,avao pro0le-i-a lo"i,ke analize jezika. Po2to se pre-a na2e"ledi2tu pitanje u $iloso$ski- pro0le-i-a ticalo jezika, a ne sveta, ove pro0le-e tre0a $or-ulisati ne u o0jekt-jeziku, ne"o u -etajeziku. Sto"a -i se ,inilo da 1e razvoj prikladno" jezika su2tinski doprineti ve1oj jasnosti u $or-ulaciji $iloso$skih pro0le-a i ve1oj plodnosti u rasprava-a o nji-a. ako je istra.ivanje $iloso$skih pro0le-a izvorno 0io "lavni razlo" za razvoj sintakse, na po,etku na sadr.aj -o" rada na sintakti,ko- -etodu nije -no"o uticala ova svrha. ;-esto to"a, -oji napori su 0ili us-ereni pre-a razvijanju $or-alnih o0ele.ja sintakti,ko" -etoda. ; prvo- po"lavlju svoje knji"e >)ogika sintaksa je ika - pri- prev.? taj -etod sa- izlo.io davanje- sintakti,kih pravila za dva -odelska jezika, nazvana 9jezik 9 i 9jezik 9. &ezik je tako o"rani,en da priznaje jedino de$inisanje onih poj-ova i $or-ulisanje onih iskaza koji ispunjavaju neke stro"e uslove konstruktiviz-a. %asuprot to-e, jezik je vrlo o0uhvatan3 on ,ini raspolo.ivi- dovoljno re,eni,nih o0lika za $or-u-lisanje sve"a 2to se pojavljuje u -ate-atici i u klasi,noj $izici. ... Ar#ur S) Edin5# n0 Filozofija fizi!ke nauke0 !#r) %>(0 %%4*%%A0 %A3) i &A1*&AA) >'D? ... Funda-entalni zakoni i $izi,ke konstante su potpuno su0jektivni, 0udu1i da predstavljaju otisak pro-atra,evih ,ulnih i intelektualnih -o1i >eljuip-ent? na saznanje ste,eno takvi- -o1i-a3 jer ne 0is-o -o"li i-ati ovu vrstu a priori znanja o zakoni-a koji vladaju u jedno- o0jektivno- univerzu-u. >')? To ne zna,i da je $izi,ki univerzu- potpuno su0jektivan. Fizi,ko znanje o0uhvata pored 9zakona prirode9, veliko -no2tvo specijalnih in$or-acija o pose0ni- o0jekti-a koji nas okru.uju. +ve in$or-acije su nesu-njivo delo- o0jektivne kao 2to su delo- su0jektivne.
>'A? Su0jektivni zakoni su posledica poj-ovno" okvira -isli koji je na-etnut na2e- opservacionosaznanju -etoda-a koji-a "a $or-uli2e--o, i -o"u 0iti otkriveni kako a priori, prou,avanje- -isaonih okvira, tako i a proteriori, ispitivanje- postoje1e" znanja ko-e su oni 0ili na--etnuti. >...? %ije -o"u1e 0li.e odrediti pose0an -isaoni okvir koji 0i jednoo0razno va.io u ,itavoj dana2njoj $izici. <ora-o u svako- slu,aju praviti razliku iz-etu -isaono" okvira koji od"ovara prethodnica-a -oderne teorije i okvira koji sna0deva najve1i deo na2e" teku1e" re,nika. +vaj poslednji je vi2e ili -anje isti kao i okvir koji od"ovara uo0i,ajeno- shvatanju stvari oko nas. 4li, ,ak ni uo0i,ajeno shvatanje se ne dr.i dosledno sa-o jedno" -isaono" okvira. %a pri-er, "ledaju1i dole sa vrha jedno" o0lakodera, vidi-o -no2tvo si1u2nih pred-eta kako se kre1u ulico-. Faklju,ak da su to pred-eti nor-alne ljudske veli,ine, koji iz"ledaju -ali usled daljine, nije ne2to 2to neproredno shvata-o3 to je pro-i2ljeno tu-a,enje ono"a 2to vidi-o. 4li, za pred-ete koji su na- 0lizu, nau,ni okvir je protao uo0i,ajeni okvir. 6ada se neki ,ovek udaljava od nas u so0i, ne 9vidi-o9 da on protaje -anji. 5idi-o, ili -isli-o da vidi-o, da jedan pred-et konstantne veli,ine -enja svoje rastojanje od nas3 i jedino naporo- introspekcije uverava-o se da vidna slika protaje -anja. Po2to zadatak $izike predstavlja da se slu.i o0i,ni- okviri-a -isli onda kada prestanu da 0udu na2i "ospodari, nije sasvi- ta,no re1i da su oni od0a,eni. Bolje je re1i da nas je napredak $izike oslo0odio nekih o0i,nih okvira -isli. ...? +staju1i kod $izike, pre-a nau,noj $ilozo$iji koja se naj,e21e usvaja, ona ne nastoji da otkrije apsolutnu istinu o spolja2nje- svetu i njeni zakoni nisu $ra"-enti apsolutne istine o spolja2nje- svetu ili, ka-ko sa- to ja $or-ulisao, oni nisu zakoni o0jektivno" sveta. Nta su onda oni i kako to da ih otkriva-o u na2i- iskustveni- korelacija-a7 :ok ne 0ude-o u stanju da vidi-o, ispitivanje- protupka korelacije na2e" opser-vaciono" iskustva, kako su se ti veo-a slo.eni zakoni -o"li su0jektivno u nje"a uneti, iz"leda prerano usvajati jednu $ilozo$iju koja nas li2ava svako" dru"o" -o"u1e" o0ja2njenja njihovo" porekla. >...? Spolja2nji svet $izike je, pre-a to-e, skup >si-poziju-? svetova vitenih sa razli,itih ta,aka "ledi2ta. Postoji op2te sla"anje u po"ledu principa na osnovu kojih 0i skup >si-poziju-? tre0alo da se o0razuje. skazi dati o to-e spolja2nje- svetu, ako su nedvos-isleni, -oraju 0iti ili istiniti ili la.ni. +vo su $ilozo$i ,esto poricali. 5rlo se ,esto ka.e da nau,ne teorije o svetu nisu ni istinite ni la.ne, ve1 sa-o podesne ili nepodesne. Pre-a jednoj o-iljenoj $razi, -erilo vrednosti jedne nau,ne teorije sastoji se u to-e 2to ona ekono-i2e -i2ljenje. %esu-njivo, jedan prost iskaz 0olji je od jedno" slo.eno"3 a 2to se ti,e 0ilo koje op2teprihva1ene nau,ne teorije, -no"o je lak2e pokazati da je ona podesna ili da ekono-i2e -i2ljenje ne"o da je istinita. 4li, -a kakve ni.e standarde -o"li u praksi pri-eniti, ne tre0a da napusti-o na2e ideale3 i sve dok postoji razlika iz-etu istinitih i la.nih teorija, na2 cilj -ora 0iti da odstrani-o la.ne. Nto se -ene ti,e, s-atra- da stalni napredak nauke nije sa-o utilitaristi,ki pro"res3 to je pro"res ka sve ,istijoj istini. Sa-o tre0a i-ati na u-u da je istina kojoj te.i-o u nauci istina o jedno- spolja2nje- svetu koji je dat kao pred-et prou,avanja i ona nije srasla ni sa kakvi- shvatanje- o statusu to"a sveta_u_0ez o0zira da li on nosi ili ne nosi oreol realnosti, da li zaslu.uje ili ne zaslu.uje 9uzvike odo0ravanja9. Pod pretpostavko- da je skup >si-poziju-? 0io sproveden kako tre0a, spolja2nji svet i sve 2to se u nje-u javlja nazivaju se realni- 0ez dalje". 6ada -i >nau,nici? ka.e-o za ne2to u spolja2nje- svetu da je realno i da postoji, izra.ava-o svoje uverenje da su pravila skupa >si-poziju-a? 0ila ispravno pri-enjena_u_da to nije neki la.an poja- "re2ko- unet u procesu sinteze, niti halucinacija koja pripada sa-o jednoj individualnoj svesti, niti neka nepotpuna predstava koja o0uhvata izvesne ta,ke "ledi2ta, ali se suko0ljava sa dru"i-a. +d0ija-o da raz-atra-o 0es-islenu >anj$ul? -o"u1nost da 0i spolja2nji svet, nakon sve" na2e" truda da do nje"a dote-o -o"ao 0iti diskvali$ikovan ti-e 2to ne postojao3 jer uop2te ne-a-o poj-a u ,e-u 0i se pretpostavljena kvali$ikacija sastojala niti na koji 0i na,in u"led sveta porastao ako 0i izdr.ao pretpostavljenu pro0u. Spolja2nji svet je svet sa koji- se suo,ava ono iskustvo koje naje zajedni,ko i za nas nijedan dru"i svet ne 0i -o"ao i"rati istu ulo"u, 0ez o0zira kako visoke po,asti -o"ao ste1i na kvali$ikaciono- ispitu.
+va do-a1a de$inicija postojanja u nau,ne svrhe dr.i se principa koji je sada usvojen i za sve dru"e de$inicije u nauci, nai-e, da jedna stvar -ora 0iti de$inisana pre-a na,inu na koji se u praksi prepoznaje, a ne pre-a neko- skrivenije- s-islu za koji za-i2lja-o da "a ona proeduje. 6ao 2to se -aterija -ora odre1i svo"a poj-a supstancijalnosti, isto tako se i postojanje -ora odre1i svo"a oreola da 0is-o "a -o"li pri-iti u $izi,ku nauku. 4li, o,i"ledno, ako .eli-o da tvrdi-o ili dovodi-o u pitanje postojanje 0ilo ,e"a 2to spolja2nji svet $izike ne o0uhvata, -ora-o prekora,iti $izi,ku de$iniciju. SE-o postavljanje pitanja o realnosti $izi,ko" sveta pretpostavlja neku vi2u cenzuru ne"o 2to je sa-a nau,na -etoda -o.e o0ez0editi. Spolja2nji svet $izike je 0io $or-ulisan kao od"ovor na jedan pose0an pro0le- sa koji- se ,ovek sreo u svo-e iskustvu. Fvani,no, nau,nik "a s-atra pro0le-o- na koji je tek slu,ajno nai2ao, kao 2to 0i se -o"ao poza0aviti re2avanje- ukr2tenih re,i koji je pri-etio u novina-a. %&e"ov jedini zadatak je da vidi da li je pro0le- ta,no re2en. 4li, o neko- pro0le-u 0i se -o"la postaviti pitanja koja ne i"raju nikakvu ulo"u niti -oraju 0iti raz-atrana u vezi sa re2avanje- to"a pro0le-a. Takvo spolja2nje pitanje prirodno pokrenuto u vezi sa pro0le-o- spolja2nje" sveta "lasi: postoji li neko vi2e opravdanje 2to rade u,estvuje-o u to-e nad-etanju u re2avanju pro0le-a sveta ne"o u re2avanju dru"ih pro0le-a koje 0i na- na2e iskustvo -o"lo su"erisati. 6akvu 0i ta,no vrstu opravdanja nau,nik zahtevao za svoje tra"anje, nije sasvi- jasno, zato 2to ne spada u nadle.nost nauke da $or-uli2e takav zahtev. 4li je nesu-njivo da on postavlja zahteve koji se ne zadovoljavaju estetski- savr2enstvo- re2enja niti -aterijalni- koristi-a do kojih dovodi nau,no istra.ivanje. +n ne 0i dozvolio da nje"ov pred-et 0ude "urnut u stranu na jedno- si-poziju-u prove1eno- istini. Te2ko da -o.e-o re1i i2ta odretenije do da nauka zahteva 9oreol9 za svoj svet. 4ko tre0a da za ato-e i elektrone spolja2nje" sveta nate-o ne sa-o konvencionalnu stvarnost, ve1 9stvarnost >uzvici odo0ravanja?9, -ora-o pro-atrati ne kraj, ve1 po,etak tra"anja. ;pravo na po,etku -ora-o na1i ono odo0renje koje ove entitete di.e iznad o0i,nih proizvoda jedne proizvoljne duhovne radnje. +vo uklju,uje neku vrstu procenjivanja ono"a i-pulsa koji nas upu1uje na put otkri1a. 6ako -o.e-o izvr2iti takvo procenjivanje7 %ikakvi- rasutivanje- koje -i je poznato. /asutivanje 0i nasa-o reklo da 0i se i-puls -o"ao prosuditi pre-a uspehu poduhvata_u_pre-a to-e da li na kraju vodi stvari-a koje realno postoje i nose oreol na koji i-aju sopstveno pravo3 ono nas nosi ta-o i natra" du. lanca izvotenja u uzaludnoj potrazi za neuhvatljivi- oreolo-. 4li, s pravo- ili ne, duh je uveren da -o.e razlikovati izvesna tra"anja kao tra"anja koja su sankcionisana neosporni- autoriteto-. To 0is-o -o"li izraziti na razli,ite na,ine3 i-puls za ovo tra"anje je deo sa-e na2e prirode3 on je izraz svrhe koja nas o0uzi-a. :a li s-o 0a2 na to -islili kada s-o nastojali da a$ir-i2e-o realnost spolja2nje" sveta7 To unekoliko doprinosi odretivanju njeno"a zna,enja, ali te2ko da je puni ekvivalenat. Su-nja- da li zaista zadovoljava-o shvatanja koja stoje iza to"a zahteva, ako ne postavi-o s-eliju hipotezu da je tra"anje i sve 2to se nji-e proti.e od vrednosti u o,i-a jedno" 4psolutno" Procenjiva,a.
6. T!+/ &! + /4F5+&; %4;6! Karl R) 7 per0 Pretpostavke i po1ijanja0 !#r) &%1*&%4) i &&%*&&&)E
%>) I!#ina0 ra-i naln !# i ra!# nauGn 5 !aznanja

'. 0ast sa nanjaD teorije i problemi <oja na-era u ovo- predavanju jeste da na"lasi- zna,aj jedno" pose0no" aspekta nauke_u_njene potre0e da raste, ili, ako .elite, njene potre0e da napreduje. +vde ne-a- na u-u prakti,ni ili dru2tveni zna,aj ove potre0e. /ade .elida raspravlja- upravo o njeno- intelektualno- zna,aju. Tvrdi- da je neprekinuti rast su2tinski za racionalni i e-pirijski karater nau,no" saznanja3 da ako nauka prestane da raste, ona -ora iz"u0iti taj karakter. ;pravo na,in njeno" rasta ,ini nauku racionalno- i e-pirijsko-, to jest, na,in na koji nau,nici prave razliku iz-etu raspolo.ivih teorija i 0iraju 0olju ili >u odsustvu zadovoljavaju1e teorije? na,in na koji pru.aju razlo"e za od0acivanje svih raspolo.ivih teorija, su"eri2u1i ti-e neke od uslova kojih zadovoljavaju1a teorija tre0a da se pridr.ava. Pri-eti1ete iz ove $or-ulacije da, kada "ovori- o rastu nau,no" saznanja, ne-a- na u-u "o-ilanje ,injenica, ne"o ponavljano o0aranje nau,nih teorija i njihovo za-enjivanje 0olji-a ili vi2e zadovoljavaju1i-. +vo je, uz"red, procedura koju 0i -o"li s-atrati vredno- pa.nje ,ak i oni koji najva.niji aspekt rasta nau,no" saznanja vide u novi- eksperi-enti-a i novi- pro-atranji-a. jer nas na2e kriti,ko ispitivanje na2ih teorija vodi poku2aji-a da ih ispro0a-o i o0ori-o3 a oni nas dalje vode eksperi-enti-a i pro-atranji-a takve vrste da nikad niko ne 0i ni sanjao o nji-a 0ez podsticaja i votenja kako na2ih teorija, tako i na2e kritike tih teorija. &er, zaista, najinteresantnije eksperi-ente i pro-atranja o0likovali s-o pa.ljivo kako 0is-o isprobali na2e teorije, a pose0no na2e nove teorije. ; ovo- radu, dakle, .elida na"lasi- zna,aj ovo" aspekta nauke i da re2i- neke od pro0le-a, kako starih tako i novih, koji su povezani s poj-ovi-a nau,no" pro"resa i razlu,ivanja iz-etu suparni,kih teorija. %ovi pro0le-i o koji-a .elida raspravlja- u"lavno- su oni koji su povezani s poj-ovi-a o0jektivne istine i pri0li.avanja istini_u_poj-ovi-a za koje -i se ,ini da su od velike po-o1i pri analizovanju rasta saznanja. ako 1u svoju raspravu o"rani,iti na rast saznanja u nauci, -oja zapa.anja su 0ez velikih iz-ena, veruje-, pri-enjiva i na rast prednau,no" saznanja_u_takore1i, na uop2ten na,in na koji ljudi, pa ,ak i .ivotinje, sti,u novo ,injeni,ko saznanje o svetu. <etod u,enja pute- poku2aja i "re2ke_u_u,enja iz na2ih "re2aka_u_iz"leda da je u osnovi isti 0ilo da "a praktikuju ni.e ili vi2e .ivotinje, 0ilo 2i-panze 0ilo ljudi od nauke. <ene ne interesuju sa-o teorija nau,no" saznanja, ne"o pre teorija saznanja uop2te. Pa ipak, izu,avanje rasta nau,no" saznanja jeste, veruje-, najplodniji na,in izu,avanja rasta saznanja uop2te. &er se za rast nau,no" znanja -o.e re1i da je rast o0i,no" ljudsko" saznanja (iroko pro*u"en >kao 2to saukazao u pred"ovoru iz '()G. "odine svojoj )ogici naunog otkria?. 4li, i-a li ikakve opasnosti da 1e na2a potre0a za pro"reso- ostati nezadovoljena i da 1e se rast nau,no" znanja okon,ati7 Te2ko da tako -isli-, zahvaljuju1i 0eskrajnosti na2e" neznanja. <etu stvarni- opasnosti-a za razvoj nauke nije verovatnost da 1e ona 0iti zavr2ena, ne"o takve stvari kao 2to je nedostatak i-a"inacije >ponekad kao posledica nedostatka stvarno" interesovanja?3 ili neu-esna vera u $or-alizaciju ili preciznost >o ,e-u 1e se raspravljati ni.e u odeljku v?3 ili autoritarnost u jedno- ili dru"o- od -no"ih njenih o0lika. Po2to sa- nekoliko puta upotre0io re, 9pro"res9, 0olje 0i 0ilo da se, na ovo- -estu, sasviosi"ura- da ne 0ude- po"re2no shva1en kao da veruje- u istorijski zakon pro"resa. Faista sa- do sada
upu1ivao razne udarce protiv verovanja u zakon pro"resa, ' i s-atra- da ,ak ni nauka nije podlo.na delovanju 0ilo ,e"a 2to li,i na takav zakon. storija nauke, poput istorije svih ljudskih ideja, jeste istorija neod"ovornih snova, sa-ovolje i "re2ke. 4li je nauka jedna od sve"a nekoliko ljudskih aktivnosti_u_-o.da jedina u kojoj se "re2ke siste-atski kritikuju i sraz-erno ,esto, na vre-e, ispravljaju. ;pravo z0o" ovo"a -o.e-o jasno i razlo.no "ovoriti o stvaranju pro"resa u njoj. ; ve1ini dru"ih polja ljudsko" pre"nu1a i-a pro-ene, ali retko i pro"resa >osi- ako prihvati-o veo-a usko "ledi2te o na2i- -o"u1i- ciljevi-a u .ivotu?3 jer je "otovo svaki do0itak uravnote.en, ili vi2e ne"o uravnote.en, neki- "u0itko-. 4 u ve1ini polja ,ak ne zna-o ni kako da oceni- pro-enu. ;nutar polja nauke, -etuti-, i-a-o kriterijum progresa: ,ak i pre ne"o 2to je teorija ikad izlo.ena e-pirijskoj pro0i, -o.e-o 0iti u stanju da ka.e-o da li 0i, pod uslovo- da prote izvesne speci$ikovane pro0e, ona 0ila po0olj2anje dru"ih teorija koje s-o upoznali. +vo je -oja prva teza. zra.eno -alo dru"a,ije, tvrdi- da -i namo kako do0ra nau,na teorija tre0a da iz"leda, i_u_,ak i pre ne"o 2to je ispro0ana_u_koja vrsta teorije 0i 0ila jo2 0olja, pod uslovo- da prote izvesne krucijalne testove. 4 upravo ovo >-etanau,no? znanje o-o"u1ava da se "ovori o pro"resu u nauci, i o racionalno- iz0oru -etu teorija-a. Sto"a je -oja prva teza da o teoriji -o.e-o znati, ,ak i pre ne"o 2to je ispro0ana, da 1e, ako prote izvesne pro0e, ona 0iti 0olja od neke dru"e teorije. <oja prva teza povla,i za so0o- da i-a-o kriteriju- relativno" potencijalnog zadovoljavanja, ili potencijalne pro"resivnosti, koji se -o.e pri-eniti na teoriju ,ak i pre ne"o 2to zna-o da li 1e se ili ne ispostaviti, pronala.enje- nekih krucijalnih pro0a, da je ona injeniki zadovoljavaju1a. +vaj kriteriju- relativno" potencijalno" zadovoljavanja >koji sa- $or-ulisao pre izvesno" vre-ena, B i koji na-, uz"red, dopu2ta da stupnjuje-o teorije pre-a njihovo- stepenu relativno" potencijalno" zadovoljavanja? krajnje je jednostavan i intuitivan. +n karakteri2e kao po.eljnu teoriju koja na- "ovori vi2e3 takore1i, teoriju koja sadr.i ve1u koli,inu e-pirijske in$or-acije ili sa*r"aja3 koja je lo"i,ki sna.nija3 koja i-a ve1u o0ja2njavala,ku i predvita,ku -o13 i koja se, pre-a to-e, mo"e o(trije proveravati uporetivanje- predvitenih ,injenica s pro-atranji-a. ;kratko, daje-o prednost zani-ljivoj, s-eloj i visoko in$or-ativnoj teoriji u odnosu na trivijalnu. Fa sva ova svojstva koja, tako iz"leda, .eli-o od teorije -o.e se pokazati da se svode na jednu istu stvar: na vi2i stepen e-pirijsko" sa*r"aja ili proverljivosti.>...? 5 %a"lasak koji stavlja- na pro-enu u nau,no- saznanju, na nje"ov rast, ili nje"ovu pro"resivnost, -o"u se do neke -ere suprotstaviti teku1e- idealu nauke kao aksio-atizovano" deduktivno" siste-a. +vaj ideal je 0io vladaju1i u evropskoj episte-olo"iji od !uklidove platonisti,ke kos-olo"ije >jer je to, veruje-, ono 2to su !uklidovi 3lementi 0ili zaista na-enjeni da 0udu? do %&utnove, i dalje do siste-d Bo2kovi1a, <aksvela, 4jn2tajna, Bora, Nredin"era i :iraka. To je episte-olo"ija koja krajnji zadatak i cilj nau,ne aktivnosti vidi u iz"radnji aksio-atizovano" deduktivno" siste-a. %asuprot ovo-e, sada veruje- da ove najizvrsnije deduktivne siste-e tre0a pro-atrati pre kao po-a"ala ne"o kao ciljeve: ) kao va.ne stupnjeve na na2e- putu ka sve 0o"atije-, i 0olje proverljivo-, nau,no- saznanju.
20 'osebno moju Bedu istorici,ma (2. i-4a/e, 19&(.) Ka $la4imir Fligorov (ur.), 3ritika kolektivi,ma , ,Mili' $i/i6,, Beogra4, 19::, str. 14>C24:.K, i gl. 1&. ove /ige K Pretpostavke i po*i/a(aK. 2 $i4eti ras'ravu o ste'enima 'rover0ivosti, em'irijs om sa4r5aju, 'ot re'0ivosti i 'ot re'0iva/u u mojoj Logici, 'osebno o4e0 e o4 *1 4o 4&E o4 :2 4o :>E novi 4o4ata iGE ta o1e ras'ravu o ste'enu obja/avala+ e snage u ovom 4o4at u, a 'osebno 'ore1e/e Ajntajnove i Butnove teorije (u na'omeni % na str. 4*4. Ksr's og 'revo4aK). A onome to sle4i 'one a4 6u u'u6ivati na 'rover0ivost it4. ao na , riterijum 'rogresa,, be- ula5e/a u 4eta0nije ra-li e o ojima ras'rav0am u toj svojoj /i-i. > Pri usvaja/u ovoga gle4ita bio sam 'o4 uti2ajem P. Agasija, oji me je, u je4noj ras'ravi i- 19>&. go4ine, ube4io 4a je stav gle4a/a na -avrene 4e4u tivne sisteme ao na 2i0 -aostata 4uge vla4avine /utnovs i# i4eja (i ta o, mogu 4o4ati, 'latons e i eu li4s e tra4i2ije). Ta je4no +a i ra4i alnije gle4ite 4r Agasija vi4eti 'osle4/u na'omenu u ovoj glavi.
1
Pro-atrani tako kao sredstva ili po-a"ala, oni su izvesno sasvi- neophodni, jer s-o prinuteni da na2e teorije razvija-o u o0liku deduktivnih siste-a. +vo je u,injeno neiz0e.nolo"i,ko- sna"o-e, veliki- in$or-ativni- sadr.aje-, koje -ora-o zahtevati od na2ih teorija ako one tre0a da 0udu 0olje i proverljivije. Bo"atstvo nje"ovih posledica -ora da se razvije deduktivno3 jer, po pravilu, teorija ne -o.e da se ispro0a osi- ispro0avanje-, ponaoso0, nekih od njenih najdaljih posledica3 to jest, posledica koje se ne -o"u od-ah videti intuitivni- pre"ledanje-. Pa ipak, nije ,udesno deduktivno razvijanje siste-a to 2to teoriju ,ini racionalno- ili e-pirijsko-, ne"o je to ,injenica da je -o.e-o kriti,ki ispitivati3 takore1i, izlo.iti je poku2aji-a po0ijanja, uklju,uju1i pro-atra,ke provere3 i ,injenica da, u izvesni- slu,ajevi-a, teorija -o.e 0iti u stanju da izdr.i te kritike i te pro0e_u_-etu nji-a i pro0e pod koji-a su se njene prethodnice sru2ile, a ponekad ,ak i dalje i o2trije pro0e. ;pravo u racionalno- iz0oru nove teorije i le.i racionalnost nauke, pre ne"o u deduktivnorazvijanju teorije. Sledstveno to-e, -ala je vrednost $or-alizovanja i razrativanja deduktivno" ne-konvencionalno" siste-a povrh zahtevd zadatka da se on kritikuje i ispro0a, i kriti,ki uporedi sa suparnici-a. +vo kriti,ko poretenje, iako dodu2e i-a neke -anje konvencionalne i ar0itrarne aspekte, u-no"o-e je nekonvencionalno, zahvaljuju1i kriteriju-u pro"resa. ;pravo ova kriti,ka procedura sadr.i kako racionalne, tako i e-pirijske ele-ente nauke. +na sadr.i one iz0ore, ona od0acivanja i one odluke koji pokazuju da s-o u,ili iz svojih "re2aka, i ti-e dodali ne2to svo- nau,no- znanju. 5 Pa ipak, -o.da ,ak ni ova slika nauke_u_kao procedure ,ija se racionalnost sastoji u ,injenici da u,i-o iz svojih "re2aka_u_nije sasvi- zadovoljavaju1a. +na i dalje -o.e su"erisati da nauka napreduje od teorije do teorije i da se ona sastoji u sledu sve 0oljih deduktivnih siste-a. pak, .elida su"eri2e- upravo to da nauka tre0a da se predstavi kao napre*ovanje o* problem] *o problem] - ka pro0le-i-a neprestano rastu1e du0ine. &er je nau,na teorija_u_eksplanatorna teorija_u_pre sve"a, poku2aj da se re2i neki nau,ni pro0le-, takore1i, pro0le- koji se odnosi na otkri1e o0ja2njenja ili je povezan s nji-. A :odu2e, na2a o0ja2njenja, pa tako i na2e teorije, -o"u istorijski prethoditi ,ak i na2i- pro0le-i-a. Pa ipak, nauka poinje je*ino problemima# Pro0le-i se pojavljuju iznenada, naro,ito kada s-o razo,arani svoji- o,ekivanji-a, ili kad nas na2e teorije uvuku u te2ko1e, u protivre,nosti3 a one se -o"u pojaviti 0ilo unutar teorije, 0ilo iz-etu dve razli,ite teorije, 0ilo kao ishod sudara iz-etu na2ih teorija i na2ih pro-atranja. Ntavi2e, jedino kroz pro0le- protaje-o svesni da se dr.i-o neke teorije. Pro0le- je taj koji nas izaziva da u,i-o3 da unapretuje-o svoje znanje3 da eksperi-enti2e-o3 i da pro-atra-o. Sto"a nauka po,inje od pro0le-d, a ne od pro-atranjd3 iako pro-atranja -o"u pru.iti povod za pro0le-, naro,ito ako su neoekivana3 takore1i, ako se sudaraju s na2i- o,ekivanji-a ili teorija-a. Svestan zadatak pred nau,niko- uvek je re2enje neko" pro0le-a kroz iz"radnju teorije koja re2ava pro0le-3 na pri-er, o0ja2njavanje- neo,ekivanih i neo0ja2njenih pro-atranja. Pa ipak, svaka nova teorija vredna truda postavlja nove pro0le-e3 pro0le-e po-irenja, pro0le-e kako izvesti nove i prethodno nepo-i2ljane pro-atra,ke provere. 4 ona i jeste plodna prvenstveno kroz nove pro0le-e koje postavlja. Sto"a -o.e-o re1i da najtrajniji doprinos rastu nau,no" saznanja koji neka teorija -o.e u,initi jesu novi pro0le-i koje postavlja, tako da nas to opet vodi natra" "ledi2tu da nauka i rast nauke uvek po,inju i zavr2avaju se pro0le-i-a_u_pro0le-i-a uvek rastu1e du0ine i uvek rastu1e plodnosti u su"erisanju novih pro0le-a.
A'ore4iti ovo i sle4e6a 4va 'asusa s mojom Bedom istorici,ma , o4e0a 2:, rr. 121. )). Kstr. 222. sr's og 'revo4aK i gl. 1 i 1& ove /ige KPretpostavke i po*i/a(aK.
&
%:!6S B BL +8/4FS6 H /!F!/!%# &4 A. 4yer, 4l$red &ulles, 9Filoso$ija i nauka9, .oprosi filosofii, "od. @5 , %o. ', str. (A-(*, 'II K 'I). >,4 ). 4ristotel, Metafi ika, 6ultura, Beo"rad, '(AI, str. BAI. K BA'. > , 4 '. 4"assi, &oseph, 9The %ature o$ Scienti$ic Pro0le-s and Their /oots in <etaphysics9, in 1he Jritical !pproach to Science an* Philosophy , ed. 0y <ario Bun"e, %enj jork, The Free Press, '(AD, pp. '(', '(D-'(A K B'I. > , B B. 4jdukienjicz, 6azi-ierz, 9%&artoz{ nauki9, nj Ie yk i po nanie, %&arszanja, Pa|stnjonje %&ydanjnictnjo %aukonje, '(AI, str. C'D-C'A. >u-esto ovo" teksta, koji je 0io nepristupa,an, preveden je rad 9The Scienti$ic %&orld-Perspective9, in 1he Scientific $Iorl* Perspective an* Other 3ssays, @H7@K @H:7, ed. 0y &erzy 8iedy-in, :ordrecht, :. /eidel Pu0lishin" #o-pany, '(*G, pp. '''-''*.? > 5, 5 C. 4jdukienjicz, 6azi-ierz, 9<etodolo"iczne typy nauk9, nj Ie yk i po nanie, %&arszanja, Pa|stnjonje %&ydanjnictnjo %aukonje, '(AI, str. BG*$$. >u-esto ovo" teksta preveden je rad 94=io-atic Syste-s $ro- the <ethodolo"ical Point o$ 5ienj9 iz: 4jdukienjicz, 1he Scientific $Iorl*K Perspective###, ..., pp. BGB-B(D.? > , B D. 4jdukienjicz, 6azi-ierz, 9+0raz snjiata i aparatura pojecionja9, nj Ie yk i po nanie, %&arszanja, Pa|stnjonje %&ydanjnictnjo %aukonje, '(AI, str. '(D-'(). >prvo0itno u: 3rkenntnis, '(CD, B. 5, pp. B)(BG*.? >5 , 5 *. Bohr, %iels, 94nalysis and Synthesis in Science9, in 3ncyclopae*ia an* Onifie* Science , nternational !ncyclopaedia o$ ;ni$ied Science, vol. , %o. ', #hica"o, ll., #hica"o ;niversity Press, '()B >'(CG?, p. BG. > , 4 G. Braithnjaite, /ichard Bevan, Scientific 34planation, %enj jork, Harper K Brothers, '(AI >'()C?, pp. (-''. >5 , B (. Brid"-an, Percy %&., 1he )ogic of Mo*ern Physics, '(B*, pp. )-*. >5, B 'I. Burtt, !. 4., 1he Metaphysical /oun*ations of Mo*ern Physical Science , London, /outled"e K 6e"an Paul, '()I >'(BD?, pp. '-C. > , B ''. #a-pell, %or-an /., 9The Structure o$ Theories9, in 0ea*ings in the Philosophy of Science, ed. 0y Her0ert Fei"l K <ay Brod0eck, %enj jork, 4ppleton-#entury-#ro$ts, '()C >'(CA?, pp. B(I-B(D. >5 , B 'B. #arnap, /udolph, 9Lo"ical Foundations o$ the ;nity o$ Science9, in 3ncyclopae*ia an* Onifie* Science, nternational !ncyclopaedia o$ ;ni$ied Science, vol. , %o. ', #hica"o, ll., #hica"o ;niversity Press, '()B >'(CG?, pp. D(, )B, )C, )), AI K A'. > , 4 'C. #arnap, /udolph, 9The +ld and %enj Lo"ic9, in )ogical Proitivism, ed. 0y 4. &. 4yer, %enj jork, The Free Press, '(AA >'(CI?, pp. 'DC-'DD. > , 4 'D. #arnap, /udolph, 9Psycholo"y in Physical Lan"ua"e9, in )ogical Proitivism, ed. 0y 4. &. 4yer, %enj jork, The Free Press, '(AA >'(CB?, pp. 'A)-'AA. > , 4 '). #arnap, /udolph, 1he )ogical Synta4 of )anguage, London, /outled"e and 6e"an Paul, '()D >'(CD?, pp. )'-)B. >5 , 5 'A. #arnap, /udolph, 9 ntellectual 4uto0io"raphy9, in 1he Philosophy of 0# Jarnap, ed. 0y Paul 4rthur Schilpp, La Salle, ll., +pen #ourt, '(AC, p. )). >5 , B '*. #arnap, /udolph, 9Testa0ility and <eanin"9, in 0ea*ings in the Philosophy of Science, ed. 0y Her0ert Fei"l K <ay Brod0eck, %enj jork, 4ppleton-#entury-#ro$ts, '(AC >'(CA?, pp. D*-D(. >5, B 'G. #ohen, <orris /., 0eason an* $ature, The <eanin" o$ Scienti$ic <ethod, %enj jork, The Free Press, '(AD >'(C'?, pp. GC-GA. >5, 4 '(. #ohen, <orris /., 0eason an* $ature, The <eanin" o$ Scienti$ic <ethod, %enj jork, The Free Press, '(AD >'(C'?, pp. CD*-C)I. > , B
BI. #ohen, <orris /. and !rnest %a"el, Ovo* u logiku i nauni meto*, Beo"rad, Favod za izdavanje u=0enika S/S, Beo"rad, str. C)(. > 5, 4 B'. #o-te, 4u"uste, Dva uvo*na pre*avanja a &urs po itivne filo ofije , Beo"rad, 6ultura, '(AB, str. CA-C*, C(, D', DD-D), D)-DA K D(. > , B BB. :enjey, &ohn, )ogika# 1eorija istra"ivanja, Beo"rad, %olit, '(AB >'(CG?, str. '')-''A K 'B). > , 4 BC. :enjey, &ohn, )ogika# 1eorija istra"ivanja, Beo"rad, %olit, '(AB >'(CG?, str. 'BC. > 5, B BD. :enjey, &ohn, )ogika# 1eorija istra"ivanja, Beo"rad, %olit, '(AB >'(CG?, str. DDA. > 5, B B). :enjey, &ohn, )ogika# 1eorija istra"ivanja, Beo"rad, %olit, '(AB >'(CG?, str. DD(-D)I. > 5, B BA. :uhe-, Pierre, 9Physical Lanj9, in Philosophy of Science, ed. 0y 4rthur :anto K Sidney <or"en0esser, %enj jork, <eridian Books, '(AI. pp. 'GB-'GA. >#h. ) o$ Part o$ 1he !im an* Structure of Physical 1heory, Princeton, %. &., Princeton ;niversity Press, '()D? > , 4 B*. :uhe-, Pierre, 9Physical Lanj9, in Philosophy of Science, ed. 0y 4rthur :anto K Sidney <or"en0esser, %enj jork, <eridian Books, '(AI, pp. 'GA-'(*. >5 , B
Iz Lari Lauda))))) I!# rija i fil ! fija nauke

/ilosofija nauke be istorije nauke jeste pra na; istorija nauke be filosofije nauke jeste slepa# . L464T+S >'(*'?, p. ('.
F0o" to"a 2to je podsticaj za razvijanje -odela u Prvo- delu >cove knji"e? do2ao u"lavno- iz spisd istori,ard i $iloso$d nauke, prikla-dno je istra.ivanje "rananjd to" -odela zapo,eti ispitivanje- nje"ovih posledica za ovo pobe >ili poba?. /e1i toliko zna,i ve1 ukazati 2ta -ora 0iti jedno od na2ih sredi2njih zani-anja3 jer "ornji u-etnuti iz-raz na"la2ava upravo koliko su stru,njaci i dabe nejasni u po"ledu to"a da li su istorija nauke i $iloso$ija nauke dva odelita do-ena ili jesu li, kao 2to neki autori tvrde, tako 0lisko povezane da su jedno pobe, nepodlo.no s-isleno- razdvajanju. zra.eno u ovi- ter-ini-a, pita-nje 0i -o"lo iz"ledati kao u-no"o-e ver0alno J jedan od onih dosadnih sporova o to-e "de se zavr2avaju "ranice jedne discipline, a po,inje dru"a. 4li, u ovoslu,aju i-a nekih sadr.inskih pitanja koja zavise od razdvojivosti istorije i $iloso$ije nauke. Pitanja o cibevi-a, -eto-di-a istra.ivanja i na,inu le"iti-isanja kako istorijskih tako i $i-loso$skih tvrdnji povezana su u pitanju: da li su istorija nauke i $ilo-so$ija nauke autono-ni poduhvati7 Standardno "ledi2te, naravno, istoriju nauke i $iloso$iju nauke pos-atra kao korenito razli,ite, ponekad -o.da i ko-ple-entarne, na-,ine prou,avanja nauke. stori,ar se, pre-a ovo- "ledi2tu, 0avi ,inje-nica-a i podaci-a, nastoje1i da ih uredi u u0edbivu i koherentnu pri-,u o to-e kako su evoluisale nau,ne ideje. Filoso$ija nauke se, nasu-prot to-e, uo0i,ajeno opa.a kao nor-ativno, vrednuju1e i u-no"o-e apriorno istra.ivanje o to-e kako nauka tre0a da postupa. Pre-a ovo- "ledi2tu, jaz iz-etu istorije i $iloso$ije nauke 2irok je kao, zapravo je ilustrativan za, razvote iz-etu stvar H ,injenice i stvarH vrednosti. storija je irelevantna za $iloso$a, zato 2to se on ne zani-a za ono 2to je nauka 0ila, ne"o pre za to kakva tre0a da 0ude. Filoso$ija je irelevantna za istori,ara, zato 2to nije nje"ov posao da izri,e nor-ativne sudove o li,nosti-a koje prou,ava. stra.ivanje u poslednjih dvadeset "odina -no"o je u,inilo da is-takne sla0osti u standardno- opisu. 4"asi,' 8rin0au-B i dru"i pokazali su koliko je spisd u istoriji nauke pro.eto i-plicitni- $iloso$skipretpostavka-a, pretpostavka-a koje odlu,uju1e odretuju harakter isto-rije koja se proizvodi. >:a uz-e-o krajnje prost pri-er, ako je isto-ri,ar u0eten da eksperi-enti -o"u 0iti jedini odlu,uju1i razlozi za napu2tanje teorije, tada 1e nje"ova istorija te.iti da se usredsredi iskbu,ivo na takozvane krucijalne eksperi-ente.? Teza "lasi da ne sa-o 2to $iloso$ske pretpostavke jesu uticale na istorijsku u,enost, ne"o da one to moraju ,initi, zato 2to istorija >poput nauke? ne-a neutralne podatke, i zato 2to 1e na o0radu svake pose0ne istorijske epizode u ne-ko- stepenu uticati ne,ija prethodna $iloso$ska shvatanja o to-e 2ta je u nauci va.no.
1 2
Agassi (19&*). Frbnbaum (19&*).
6orelativni slu,aj za $iloso$iju nauke s jednaki- .aro- je ras-pravbao izvestan 0roj -islilaca, ukbu,uju1i Hjuela, Hansona, 6una, Tul-ina, Lakato2a, <ek<alina i Fajera0enda. C :opu2taju1i da je cib $iloso$sko" istra.ivanja proizvotenje neko" skupa nor- H >npr. za 0i-ranje iz-etu suparni,kih teorija?, ovi kriti,ari standardno" "ledi-2ta ukazuju da 0i se svaka $iloso$ska teorija nauke koja je propustila da se potpuno podudari s istorijo- nauke s-atrala neprihvatbivo-. Suo,en s $iloso$ski- opiso-, reci-o, racionalno" prihvatanja teori-je koji 0i povla,io da je celokupnost istorije nauke iracionalna, on 0i 0io sklon da "a "leda pre kao re*uctio a* absur*um te teorije racional-nosti ne"o dokaz da je sa-a nauka 0ila sled potpuno iracionalnih pre-$erencija. 4ko su ovi kriti,ari u pravu, iz-etu istorije nauke i $iloso$ije nauke postoje odnosi uzaja-ne zavisnosti koji o0es-i2bavaju svaki po-ku2aj da i- se dopusti autono-an razvoj. 4li, prima facie, i-a nekih te-2ko1a s o0jedinjeni- "ledi2te- o istoriji i $iloso$iji nauke, te2ko-1d tako akutnih da je ve1ina -islilaca ostala neu0etena tvrdnjo- o uza-ja-noj zavisnosti. Pre sve"a, -etu ovi- te2ko1a-a je circularitas vitiosa >cla.na kru.nost?, koju ona naiz"led povla,i. 4ko pisanje istorije nau-ke pretpostavba $iloso$iju nauke, te ako $iloso$ija nauke onda tre0a da opravda istinitost svojo- sposo0no21u da razotkrije racionalnost za koju se dr.i da je i-plicitna u istoriji nauke, kako -o.e-o iz0e1i auto-atsko sa-oopravdanje, po2to 1e istorija koju pi2e-o pretposta-vbati sa-u $iloso$iju koju 1e pisana istorija navodno proveravati7 :ru"ih te2ko1a i-a u izo0ibu. 4ko, kao 2to iz"leda verovatno, "otovo sve raspolo.ive $iloso$ije nauke jedva da -o"u 0iti pravi,ne pre-a istoriji nauke, za2to 0i ih istori,ar nauke uzi-ao oz0ibno kao teo-rijska oruta za or"anizovanje svo" istra.ivanja7 Sli,no to-e, ako je ve-1ina istorije nauke 0ila pisana uz kori21enje o0esna.enih $iloso$-skih -odela nauke, za2to $iloso$ tre0a da se ose1a prisibeni- da svoje 0ri.bivo iz"ratene -odele proveri naspra- istorijskih 9podataka9 koji su sakupbeni pod okribe- naivne ili suprotne $iloso$ije nauke7 -a takote i nekih ne2to vi2e tehni,kih nevoba. Oak i ako dopusti-o da u neko- s-islu stvarni tok nauke tre0a da i-a neke veze s $ilo-so$ijonauke, koliko 0lisko -ora da 0ude podudaranje iz-etu stvarne istorije i njene nor-ativne rekonstrukcije7 Po2to niko, ni istori,ar ni $iloso$, nije privr.en "ledi2tu da je celina nauke racionalna,D za2to $iloso$ tre0a da 0ude uzne-iren ako se, pre-a nje"ovo- opisu, ispostavi da -no"e epizode u istoriji nau,nih ideja i-aju iracionalne ele-ente7 +vo su velika, jo2 neod"ovorena pitanja. #ib ovo" po"lavba jeste da pru.i neke od tih od"ovora.
Ul 5a i!# rije u fil ! fiji nauke

5e1 i-a, naravno, izvesnih o0lasti $iloso$ije nauke u koji-a se zna,ajan e-pirijski ulaz iz naukd uzi-a kao sa-orazu-biv. :a uz-e-o tek dva pri-era, za $iloso$iju prostora i vre-ena, i $iloso$iju 0iolo"ije univerzalno se priznaje da sna.no iskori21avaju skorije stanje u prirodni- nauka-a. 4li, u onoodlo-ku $iloso$ije nauke koji se 0avi op2to- -etodolo"ijo- >npr. nor-a-a za procenu i vrednovanje teorijd? i dabe postoji 2iroko rasprostranjena po-etnja u vezi sa su"estijo- da su e-pirijski podaci o evoluciji nauke relevantni ili odlu,uju1i. Pre ne"o 2to poku2a-o da razre2i-o ova pitanja, 0i1e od po-o1i da se podseti-o jedne ele-entarne, ali presudne razlike koja je u tesnoj vezi s ovo- raspravo-: speci$i,no, razlike iz-etu sa-e istorije nauke >koja se, u prvoj aproksi-aciji, -o.e pos-atrati kao hronolo2ki ure-tena klasa verovanjd ranijih nau,nika? i pisanja o istoriji nauke >tj. de-skriptivnih i eksplanatornih stavova koje istori,ari izri,u o nauci?. <a koliko je ta razlika 0itna, ona se ,esto za0oravba J verovatno, deli-i,no zato 2to "ovornici en"lesko" jezika koriste isti naziv za o0oje. c F0o" to"a 2to neke za0une o odnosi-a iz-etu istorije nauke
Nao vo4ic -a mnogo ove literature vi4eti: Hu''e (19%4). H i-u-et om La atoda, oji je 'rivreen ovoj te-i. ($i4eti infra, str. 19>.) [ A sr's om se -a i-raeava/e ove 4istin 2ije oriste termini ,'ovest, (-a obje tCnivo) i ,istorija,, ili, jod bo0e: ,istoriogra)ija, (-a metanivo).
4 *
i $iloso$ije nauke poti,u od ekvivokacije ova dva razli,ita s-isla, koristi1u oznaku 9 % '9 da 0ih upu1ivao na stvarnu pro2lost nauke, a 9 %B9 da 0ih upu1ivao na spise istori,ard o toj pro2losti. &ednu sve.u verziju tradicionalno" ar"u-enta za autono-iju $iloso$ije nauke >u s-islu op2te -etodolo"ije? od %' nedavno je o0javio /onald 8ir.) %&e"ov pristup ukbu,uje do0ro poznato insistovanje da je $iloso$ija nauke nor-ativna i, zato 2to se nor-e ne -o"u izvoditi iz 9,injenicd9, on ne vidi kako 0i istorija nauke -o"la 0iti relevantna za $iloso$iju. +n nastavba "ovore1i kako, pre-da 0i $iloso$ -o"ao do1i do nekih novih uvida prou,avanje- % ', takvo prou,avanje nije deo opravdanja ili vali-dacije tih uvida, po2to se >ka.e na- 8ir? oni ni u koje- slu,aju ne 0i -o-"li otkriti 0ez tih istorijskih pri-era. %ajzad, 8ir insistuje da $ilo-so$ ne s-e postati ro0 % ', zato 2to je jedna od nje"ovih prvenstvenih ulo"a da kritikuje teorije pro2losti. :a 0i takva kritika 0ila iole o2tra, -ora-o i-ati nezavisne, ne-istorijske razlo"e za nju. 8irova "ledi2ta >koja su, kako on ka.e, 9prili,no reprezentativna za ve1inu $iloso$d nauke9 A? na prvi po"led se ,ine plauzi0ilni-a. 4li, ona u0rzo po,inju da se ru2e pri podro0no- ispitivanju. 6ako priznaje on sd-, ako 0i neka $iloso$ija nauke tre0alo da povla,i da su "otovo svi na2i raniji nau,ni sudovi 0ili iracionalni, tada 0is-o i-ali oz0ibne su-nje u 9pretenziju [te $iloso$ije nauke] da "ovori o nau,niteorija-a9.* ;pravo zato 2to 9$iloso$ske teze ne -o"u 0iti potpuno a priori9, one -oraju zahvatiti neke od na2ih pre$iloso$skih slutnji o to-e koje su teorije racionalne, a koje nisu. G 4ko ove slutnje ne poti,u iz %', odakle ih do0ija-o7 8irov od"ovor tu i"ru izvr"ava ru"lu: upravo, ka.e 8ir, u skorijoj i savre-enoj nauci $iloso$ nauke -ora tra"ati za nadah-nu1e- i le"iti-acijo-. 8ir propu2ta da vidi kako je nje"ovo kori21e-nje teku1e 9aktualne nau,ne prakse9 >nje"ovi pri-eri su kvantna -eha-nika, -olekularna 0iolo"ija i savre-ena psiholo"ija(? i sE-o pozivanje na %' kako 0i se presudilo o $iloso$ski- tvrdnja-a. Oinjenica da se u neku nau,nu teoriju i dabe veruje i da sada pre.ivbava razvijanje jedva da tu teoriju ,ini anistori,no-. Svaki pri-er o koje- 1e raspravbati "irovski $iloso$ nauke izvu,en je iz pro2losti, iz istorije. 8irove sopstvene istorijske pre$erencije -o"u 0iti pre-a nedavnoj pro2lo-sti, ali su one ipak istorijske, uprkos sve-u to-e. za 8irove poente se, veruje-, nalazi uo,avanje da se -no"o % B >o0-rEtite pa.nju na indeks? usredsretuje na daleku pro2lost, te da do sada i-a pre-alo istorijskih opisa nedavne % '. 4li, ,injenica da se $ilo-so$ija nauke -o.e oslo0oditi od % B ne protivi se parazitskoj zavi-snosti $iloso$ije nauke od % '. &asno je, pre-a to-e, upravo to da je razre2enje paradoksa nor-ativnM\deskriptivnM isto toliko presudno za one $iloso$ije koje su zasnovane na savre-enoj nauci koliko je i za one $iloso$ije koje se osvr1u iza na2e" sopstveno" vre-ena. Bespotre0no je re1i, ar"u-ent tu YuoYue ovo" tipa ne re2ava taj sredi2nji pro0le-3 na-suprot to-e, on na"la2ava nje"ovu va.nost otkrivanje- nje"ove univer-zalnosti. Predlo.i1u jedan -o"u1i put iz to" paradoksa. Fapo,ni-o vra1anje- na razliku iz-etu % ' i %B. ;nutar %' postoji, tvrdi1u, potklasa slu,ajeva prihvatanja teorijd i od0acivanja teorijd o koji-a ve1ina na-u,no o0razovanih oso0a i-a sna.ne >i sli,ne? nor-ativne intuicije. +va klasa 0i verovatno u se0i ukbu,ivala -no"e >-o.da i sve? slede1e >cstavove?: >'? 0ilo je racionalno do, reci-o, 'GII. "odine prihvatiti njutnovsku -ehaniku, a od0aciti aristotelijansku -ehaniku3 >B? 0ilo je racionalno da do, reci-o, '(II. "odine lekari od0ace ho-eopatiju i prihvate tradiciju $ar-akolo2ke -edicine3 >C? 0ilo je racionalno da se do 'G(I. "odine od0aci "ledi2te kako je toplota $luid3 >D? 0ilo je iracionalno posle '(BI. "odine verovati da he-ijski ato- ne-a delove3 >)? 0ilo je iracionalno posle '*)I. "odine verovati da se svetlost kre1e 0eskona,no 0rzo3 >A? 0ilo je racionalno posle '(B). "odine prihvatiti op2tu teoriju relativnosti3 >*? 0ilo je iracionalno posle 'GCI. "odine prihvatati 0i0lijsku hronolo"iju kao doslovan opis istorije Fe-be. +vde nisu va.ni precizni datu-i, niti je to pak 0ilo koja pojedi-na,na stavka sa spiska. <etuti-, upravo 1u s-atrati da postoji 2iroko podr.avan skup nor-ativnih sudova sli,nih ovi- "ornji-a. +vaj skup sa,injava ono 2to 1u zvati na(im preferisanim preanalitikim intuiKcijama o naunoj racionalnosti >ili ukratko 9P 9?. >+vaj skup je vrlo -alen podskup svih na2ih verovanja o % '.? %a2a u0etenja o racional-nosti ili iracionalnosti takvih epizoda jasnija su i ,vr21e ukorenjena od svake od na2ih javnih i
> &
Fiere (19%*). +*id0, '. 292. % : 9 +*id0, '. 29*.
: 9
+*id0 +*id0, '. 29(.
eksplicitnih teorija o racionalnosti ap-straktno shva1enoj. +vde su pose0no odlu,uju1e one teorije i istra.i-va,ke tradicije koje su 0ile naj"lo0alnije i najuticajnije, tj. one koje su toko- du"ih epoha pru.ale -otivaciju i pretpostavke za 2irok de-lokru" podro0no" teoretisanja. Svaki -odel racionalnosti koji je vodio zakbu,ku da je prihvatanje ve1ine ovih u,enja 0ilo neosnovano pola-"ao 0i -alo prava na na2u vernost.'I F0o" to"a, na2e intuicije o takvislu,ajevi-a -o"u $unkcionisati kao odlu,uju1i probni kamenovi za procenjivanje i vrednovanje razli,itih nor-ativnih -odela racional-nosti, po2to -o.e-o re1i da je to nu.an uslov svako" prihvatbivo" -odela racionalnosti koji se poklapa s >-akar neki-? na2i- P . 6ako, u praksi, -o"u takve epizode proveravati neki navodni -odel racionalnosti7 ; nacrtu, postupak je jednostavan. Svaki $iloso$ski -odel 1e speci$ikovati izvesne para-etre kao relevantne za prihvata-nje teorije >npr. u slu,aju -odela u Prvo- delu \cove knji"e\, ovo 0i 0ili re2eni, ano-alni i poj-ovni pro0le-i koje ispobava neka teorija i njeni tak-aci?. storijsko istra.ivanje u prisutno- slu,aju ukazalo 0i kakve tre0a da 0udu njihove vrednosti. Oi- se ove vrednosti speci$i-kuju, -odel tre0a da nas vodi odretivanju istorijske racionalnosti pri-hvatanja teorije koja je u pitanju. 4ko se vrednovanje koje proisti,e iz -odela sa"la2ava s na2i- preanaliti,ki- intuicija-a, onda ove poto-nje pru.aju podr2ku za taj -odel3 ako, sa dru"e strane, presuda to" -ode-la protivre,i na2i- preanaliti,ki- sudovi-a, tada je taj -odel u oz0ibnoj opasnosti. ; krajnje- slu,aju, neki predlo.eni -odel racionalnosti 0i opravdano tre0alo s-esta otpisati ako 0i, kada se pri-eni na slu,ajeve ukbu,ene u P , povla,io da su sve na2e intuicije neispravne, jer 0i on tada pro-pustio da zahvati sa-u racionalnost za koju je 0io o0likovan da je eks-plikuje. Tre0a da 0ude-o veo-a eksplicitni u po"ledu ono"a na 2ta se o0avezuje-o pri zauzi-anju ovo" pristupa: >'? *a su makar i vesni speKcifikovani tokovi ra voja u istoriji nauke bili racionalni 3 i >B? *a je provera svakog navo*nog mo*ela racionalnosti to *a li on mo"e eksKplikovati racionalnost koja se pretpostavYa kao inherentna u ovim ra vojnim tokovima# Fahtev >'?, koliko "od skro-no za-i2ben, ostaje potpuno stvar vere, po2to, u na,elu, ne-a na,ina na koji 0is-o -o"li dokazati da su ovi slu,ajevi 0ili racionalni, jer 1e sa-i na2i kriteriji racionalnosti uzi-ati njihovu racionalnost kao sa-orazu-bivu. :o sada s-o spo-enuli sa-o krajnji slu,aj, u koje- neku -etodolo"iju o0esna.uje svaki ele-ent P : iako krajnji, on je dovobno uo0i,ajen >zapravo -no"e savre-ene $iloso$ije nauke nisu podr.ane nije*nim od "ornjih slu,ajeva?. Oak i da je tako, -o.e-o se po-eriti dabe od kraj-nje" slu,aja i tvrditi op2tije da je stepen a*ekvatnosti svake teorije naune procene sra meran tome prema kolikom broju P, on mo"e biti pravian# Nto vi2e na2ih du0okih intuicija neki -odel racionalno-sti -o.e rekonstruisati, to 1e-o vi2e poverenja i-ati da je on uver-biva eksplikacija ono"a 2to podrazu-eva-o pod 9racionalno21u9. 6oliko "od prirodno -o"ao iz"ledati zahtev da se istorija nauke is-koristi kao osnov proveravanja za $iloso$ske -odele racionalno" iz-0ora, verovatno i-a onih purista koji pos-atraju kao nedoli,no da 0i $iloso$ija -orala da tra"a za le"iti-acijo- izvan se0e sa-e i svojih sopstvenih ar"u-entativnih strate"ija. 4li, "de se, unutar $iloso$ije, -o"u na1i prikladni kriteriji odlu,ivanja7 Pretpostavite da s-o suo-,eni sa dva tak-i,arska -odela racionalnosti, </' i od kojih je svaki unutarnje sa"lasan?. 6ako 0is-o, u na,elu, -o"li na,initi ra-cionalan, filosofski iz0or -etu nji-a7 Po2to i </' i ili -o.da pak neko" tre1e" -odela?. &asno je da i-a-o oz0iban pro0le- na -etanivou, koji se -o.e re2iti jedino proveravanje- tak-i,arskih -odela u odnosu na ne-2to pored sa-e teorije racionalno" iz0ora. Predlo" u ovoj "lavi "lasi da na2 kriteriju- za iz0or iz-etu tak-i,arskih teorija racionalno-sti
$e6ina )iloso)O nau e na raju 'ribegava ao raj/em arbitru ne oj ta voj lasi ,'ovlad6eCni# intui2ija, u 'ogle4u s'e2i)icni# e'i-o4a. Po'er, na 'rimer, 'ide: ,Ie4ino 6e i- 'osle4i2O moje 4e)ini2ije em'irijs e nau e, te i- meto4olod i# o4lu a oje -avise o4 ove 4e)ini2ije, nauHnik mo;i da vidi do ko/e mere ona udovo'ava (egovo/ intuitivno/ ide/i o ci'u (egovih poduhvata ., ( ur-iv mojE Po''er X19>9f, '. >>, u 'revo4u: str. ::.)
1(
tre0a da ukbu,i vrednovanje takvih -odela u odnosu na one arhetip-ske slu,ajeve racionalnosti >P ? koje nalazi-o u %'. +vaj predlo" za proveru verodostojnosti $iloso$skih zahteva u po-"ledu nau,ne racionalnosti ,ini jasni- da $iloso$ija nauke u dva pre-sudna aspekta zavisi od istorije nauke. S o0ziro- na prvi, ona tT.i da eksplikuje kriterije racionalnosti i-plicitne u na2i- o-ibeni- in-tuicija-a o izvesni- slu,ajevi-a unutar %'. S o0ziro- na dru"i, usta-novbavanje verodostojnosti 0ilo koje" $iloso$sko" -odela iziskuje 0ri.bivo istra.ivanje %' kako 0i se ocenila pri-enjivost to" -ode-la na slu,ajeve koji sa,injavaju P . 4li, ,ini li onda ovaj pristup $iloso$iju nauke puko deskriptivno- i li2ava li je svake kriti,ke sna"e7 ;op2teni od"ovor je: ne. + veini epizodd u %' ne-a-o sna.na, 2iroko debena preanaliti,ka u0etenja. Faista, "lavna poenta iz"rativanja -odela racionalnosti jeste da se on upotre0i za razja2njavanje 9rasplinutih >$uzzy?9 slu,ajeva >koji su u pre-ovlatuju1oj ve1ini?. S o0ziro- na ovo dru"o, $iloso$ov sud J zasnovan na -odelu racionalnosti ,iju verodostojnost utvrtuje skup P J -ora i-ati prvenstvo u odnosu na -a koliko sla0o zastupane, preanaliti,ke slutnje koje o nji-a -o.e-o i-ati. 6ao i u etici, tako i u $iloso$iji nauke: poziva-o se na razraten skup nor- H, ne da 0is-o o0jasnili o,i-"ledne slu,ajeve nor-ativno" vrednovanja >ne tre0a na- nor-ativna eti-ka da 0i na- kazala je li u0istvo zdravo" deteta -oralno?, ne"o pre da napo-o"ne u ono- ve1e- skupu slu,ajeva "de su na2i preanaliti,ki sudovi nejasni. Sto"a je $iloso$ija nauke i deskriptivna i nor-ativna, i e-pirij-ska i apriorna, ali s o0ziro- na razli,ite tipove istorijskih slu,a-jeva. %esu-njivo i-a i dru"ih na,ina na koje 0i % ' -o"la 0iti od po--o1i $iloso$u nauke, koji se retaju od pru.anja ilustracijd za $i-loso$ske tvrdnje do nutenja heuristi,ko" rukovodstva za 0avbenje speci$i,ni- pitanji-a.'' 4li, $iloso$u ne tre0a %' za ove svrhe. &edna jedina ta,ka "de se on ne -o.e oslo0oditi %' jeste kada dote do odlu,ivanja da li su nje"ove potencijalne teorije racionalnosti, ,injeni,ki, teorije racionalnosti. -re Lakato2 je ve1 u,inio su"estiju 0lisku -ojoj u vezi s kori-21enje- % ' da se 9proveri9 neki -odel nau,ne racionalnosti. z-etu na2ih pristupa, -etuti-, i-a va.nih razlika u sadr.aju, koje vredi ispitati. ; su2tini, Lakato2ev predlo" "lasi da je naj0obi -odel nau,ne racionalnosti onaj koji 1e na-, kada se pri-eni na %', dopustiti da najvei *eo nau,ne istorije predstavi-o kao racionalan poduhvat. ;kratko, nije -alen skup slu,ajeva o koji-a i-a-o sna.ne intuicije >kako predla.e- ja?, ne"o je celina istorije nauke >npr. %'? to 2to postaje kriteriju- za iza0iranje iz-etu razli,itih -odela racionalnosti. 'B Lakato2ev pristup -e iznenatuje kao kontraintuitivan iz vrlo prosto" razlo"a: ako nje"ov predlo" uz-e-o oz0ibno, tada bi najboYi mogui moK*el racionalnosti bio onaj i kojeg bi proistekao su* *a je svaka o*luka koja ika*a *oneta u istoriji nauke bila racionalna#'C +vo iz"leda kao ,udnovat ideal da 0i -u se stre-ilo, jer s-o, upravo kao 2to s-o u0eteni da su neki nau,ni iz0ori 0ili racionalni, jednako u0eteni >uz postoje1u 9budsku prirodu9? da nisu svi oni 0ili racionalni. Svaki -odel racio-nalnosti koji 0i celinu nauke ,inio racionalno- 0io 0i su-njiv kao i oni -odeli koji nije*an *eo nauke ne ,ine racionalni-. <oja su"estija u po"ledu kori21enja skupa P kao sredstva za proveravanje -odeld racional-nosti jeste napor da se nate plauzi0ilna sredina iz-etu takvih krajnosti.
Ta 'o4robno istraeiva/e ti# 'ita/a vi4eti vre4nu ras'ravu: "2"ullin (19%(). %f0 La atodeve tvr4/e 4a: (1) , Sve metodologi/e 000 mogu da se kritiku/u kritikova(em raciIonalnih istori/skih rekonstrukci/a ko/ima vode., (X19%1f, '. 1(9, u 'revo4u: str. 2:9)E (2) , J!Keku teoIri/u racionalnosti 000 va'a od*aciti ako /e nesaglasna s prihva;enim Losnovnim vrednosnim sudomL naIuHne elite0, (X19%1f, '. 11(, u 'revo4u: str. 291)E (*) ,... bo0e ra2ionalne re onstru 2ije ... uve mogu re onstruisati vide stvarne veli e nau e ao ra2ionalno, (X19%1f, '. 11%, u 'revo4u: str. *(1C*(2)E i, e s'li2itnije, (4) ,JSKtoga progres u teori/i racionalnosti o*eleMava 000 rekonstrukci/a rastu;e ve;ine vrednosno proMete istori/e kao racionalne0, (X19%1f, '. 11:, u 'revo4u: str. *(*.) 1* Ga o La atod 'o udava 4a i-begne ovu 4ilemu (govore6i 4a nije4na teorija ra2ionalnosti ,ne moee ili ne treba 4a objasni Hitavu istoriju nau e ao ra2ionalnu, X19%1f, '. 11:, u 'revo4u: str. *(*), i- /egovog meto4a rangova/a teorijO ra2ionalnosti nei-beeno sle4i 4a je najbo0a ta va teorija ona oja ,ra2ionali-uje, najve6i 4eo istorije nau e.
12 11
Ul 5a n rmP u i!# riji nauke

4ko je te.i2te prethodno" odebka 0ilo na odnosi-a $iloso$ije nauke i % ', ovde se 0avi veza-a, ako ih i-a, iz-etu %B i $iloso$ije nauke.'D +vaj slu,aj je slo.eniji, jer su ta,ke na koji-a vrednosni ele--enti ulaze u %B tananije i i-plicitnije ne"o u o0ratno- slu,aju. spita1e-o dve veo-a razli,ite dodirne ta,ke: u iz"rativanju istorij-ske pripovesti >narrative? i u nutenju istorijskih o0ja2njenja. $orme u istorijskom pripove*anju 6ao 2to je ukazao 4"asi u svojoj klasi,noj studiji o istorio"ra$iji nauke, ') svaki aktivni istori,ar nauke -ora, pri oda0iranju i uretiva-nju svojih podataka, ,initi -no"e pretpostavke o harakteru nauke. +n -ora pretpostavbati, iz-etu ostalih stvari, da je 0ilo nau,nikd, i -ora 0iti u stanju da razlikuje one njihove aktivnosti koje su 0ile nau,ne >i sto"a relevantne za ukbu,ivanje u nje"ovu pripovest? od onih koje to nisu 0ile. Oak i unutar klase nau,nih aktivnosti istori,ar -ora odstranjivati i 0irati, po2to i-a akutnih, prakti,nih o"rani,enja za potpunost koju % B -o.e dosti1i. +n -ora odlu,iti, na pri-er, koliko va.nosti da prida ras-pravbanju o nau,nikovi- eksperi-enti-a, nje"ovi- teorija-a, nje"ovi- la0oratorijskidnevnici-a, nje"ovi- 0ele2ka-a s predavanjd, knji"a-a u nje"ovoj 0i0lioteci i sli,no-. ; na,elu, istori,ar 0i ove odluke ve-rovatno -o"ao doneti po-o1u neko" nasu-i,no" sredstva3 ali, u praksi, istoriarevim i borima rukovo*i skup pretpostavk c o tome (ta je najKva"nije a upra"njavanje nauke# %a ovo- stupnju neiz0e.no ulaze $ilo-so$ski i nor-ativni ele-enti. 6oliko va.nosti neki istori,ar pri-pisuje rasprava-a o eksperi-entu, zavisi1e od to"a koliko veruje da su eksperi-enti va.ni za nau,ni razvoj. Fna,aj koji pripisuje reli"io-zno- ili -eta$izi,ko- backgroun*-u nau,nika zavisi1e, opet, od istori,arevo" u0etenja o to-e koliko su odlu,uju1i ti ele-enti u nau,no- ve1anju. %ije iznenatuju1e da 1e istori,ari sa razli,iti- 9slika-a9 nauke davati korenito diver"entne opise istih epizoda >$eno-en koji se vero-vatno naj.ivopisnije ispobava u izu,avanju 8alileja J "de nalazi-o -arksisti,ke, idealisti,ke, e-piristi,ke, instru-entalisti,ke i pra"--atisti,ke opise 9isto"9 nau,no" dosti"nu1a?. ; ovo-e ne-a ni,e"a po-"re2no"3 ili -o.da tre0a da ka.e-o kako je, po"re2no ili ne, neiz0e.-no da opis nauke 0ilo koje" istori,ara tT.i da 0ude o0ojen nje"ovi- "ledi2ti-a o to-e kako nauka radi. Takvo 90ojenje9 postaje nepravi,no sa-o onda kada je -otivi2u1a $iloso$ija nauke i-plicitna i upotre-0bena nekriti,ki, ili kada njeno postojanje pori,e istori,ar koji za--i2ba da je slo0odan od svih nor-ativnih pristrasnosti. 4li, -o.e-o i1i i dabe od ovo"a. stori,areva je intelektualna J ,ak i -oralna J o0aveza ne jedino da 0ude sa-osvestan s o0ziro- na vrste nor-H koje pri-enjuje, ne"o i da se po0rine da upotrebYava najboYi rasKpolo"ivi skup normc# 6ako on -o.e izvr2iti taj iz0or7 Prihvatanje- ono" -odela racionalnosti >ili -o.da onih -odela, ako -o.e-o na1i vi2e od jedno" 2to zadovobavaju pri-erene uslove? koji postupa>ju? naj-pravi,nije s na2i- P o %'. +vi- korako- upotpunjuje-o kru" koji pove-zuje istoriju i $iloso$iju nauke. 'a*atak istoriara nauke, tako shva-1en, jeste *a sroi opis >,$ B? epi o*] u istoriji nauke >,$'? upotreKbYavajui kao svoje kriterije i bora i pon*erisanja pripovest c one norKme (to su sa*r"ane u onom filosofskom mo*elu koji je najpribli"nije a*ekvatan *a pre*stavi P # ;,initi i2ta -anje od ovo"a, upotre0iti polusve-stan ili -anje ne"o adekvatan -odel nauke za pisanje istorije nauke, intelek-tualno je neod"ovorno koliko i pro-i2beno prene0re"avati svedo,anstva. <no"i istori,ari 1e se nesu-njivo slo.iti da je ovo ideal3 ako se on retko dosti.e, to je prvenstveno zato 2to iz"leda da su -odeli koje nu-de $iloso$i ,ak i -anje adekvatni od istori,arevih sopstvenih poluartikulisanih "ledi2ta o nor-a-a nau,no" vrednovanja. 4li, uprkos induktiv-nisvedo,anstvi-a to-e nasuprot, istori,ar ne tre0a da pretpostavba kako je svaki $iloso$ski -odel racionalnosti nesposo0an da osvetli istoriju. $orme u istorijskom obja(njenju
14 Flavnina ovog o4e0 a bavi se ulogom norm u istoriji naucni# ide/a. Drugi glavni ograna tog 're4meta, soci/alna istorija nau e, slicno tome u'otreb0ava norme ra2ionalnosti, ali na 4rugacije nacine o4 istorije i4ejO. 3 ovim 'ita/ima se ras'rav0a infra, str. 214)) Y 2*()). 1> Agassi (19&*).
:o sada s-o "ovorili sa-o o na,inu na koji $iloso$ska verovanja o nauci uti,u na istori,areve odluke o to-e koje ,inioce da ukbu,i u svoje pripovedne opise. 4li, postoji i dru"i, du0bi nivo na koje- $iloso$ski ili nor-ativni sudovi ne-inovno ulaze u %B J na ravni isto-rijsko" razu-evanja i istorijskih o0ja2njenja. ako to nipo2to nije jedi-ni cib %B, jedna od njenih prvenstvenih $unkcija jeste da o0jasni za2to su razni eksperi-enti, teorije i istra.iva,ke tradicije 0ili pri-hvatani, od0acivani ili -odi$ikovani na na,ine na koje jesu. Svako oz0ibno prou,avanje istorije nau,nih ideja 0i1e krcato o0ja2njenji-a takvih ,inilaca. %or-ativna vrednovanja su presudno ukbu,ena u sva takva o0ja2njenja J ne kao eksplicitne pre-ise, ne"o kao njihov osnov. /as-otrite veo-a tipi,an pri-er: P': Fa2to je %&utn od0acio :ekartovu vrtlo.nu teoriju kretanja planetd7 +': Fato 2to je %&utn ispravno prosudio da je :ekartova teorija uve-liko nespojiva s podaci-a o 0rzina-a i polo.aji-a planetd. &asno, od"ovor je na-enjen da o0jasni %&utnovo od0acivanje vrtlo.ne hipoteze. 4li, pretpostavi-o da pote-o korak dabe i upita-o: PB: Fa2to je %&utn tre0alo da od0aci teoriju koja je uveliko nespo-jiva s podaci-a7 SE-o pitanje iz"leda oso0eno3 ono je takvo zato 2to istori,ari pod-razu-evaju da je u %&utnovo vre-e 0ilo raz0orito insistovati da teorije 0udu spojive s podaci-a, i da, ako se -o.e pokazati kako je ne,iji postu-pak 0io raz0orit >pri ti- okolnosti-a?, onda ni ne-a ni,e"a vi2e za o0ja2njavanje J na2 eksplanatorni zadatak je zavr2en. Pitanja poput P B iz"ledaju suvi2na. storija nauke > %B? o0iluje takvislu,ajevi-a: istori,ar o0ja2njava za2to je neki nau,nik prihvatio izvesnu ideju pokazivanje- da ju je taj nau,nik izveo iz neko" prethodno" verovanja3 on o0ja2njava za2to je nau,nik izvr2io neki eksperi-ent pokazivanje- da 0i on proverio teoriju koju je taj nau,nik ras-atrao. ; svim takvislu,ajevi-a i-plicitno se oslanja-o na koncepciju o 9ono-e 2to 0i 0ilo raz0orito u,initi u ti- okolnosti-a9. :a 0is-o videli kako je ukbu,eno upravo ovo, ras-otri-o izvitopereno 9o0ja2njenje9 du. slede1ih linija: PC: Fa2to je @onz prihvatio evolucionisti,ku hipotezu7 +C: Fato 2to su sva svedo,anstva 0ila protiv nje. &asno, ovde je ne2to po"re2no. Oinjeni,ki, od"ovor 0i -o"ao 0iti istinit. 4ko, na pri-er, takote zna-o da je @onz 0io odlu,an ikonoboKrac koji je uvek poricao svedo,anstva svojih ,ula, onda 0i to o0ja2njenje postalo u0edbivo >iako 0is-o, naravno, i dabe -o"li .eleti da zna-o 2ta je prouzrokovalo @onzovu te.nju za ru2enje- usvojenih vrednosti?. 4li, takav kakav je, +C ne nosi nikakvu eksplanatornu -o1. +n to ne uspe-va zato 2to iz"leda da razlo" koji nudi za prihvatanje evolucionisti,ke teo-rije uop2te nije le"iti-an razlo". :a je, sa dru"e strane, na2 od"ovor 0io: +'C : Fato 2to su je sva svedo,anstva po*r"avala, ti- od"ovoro- 0is-o 0ili prili,no zadovobni >naravno, pod uslovo- da je 0ilo istorijskih svedo,anstava za +'C ?.
Poenta je da se istori,areva o0ja2njenja neprestano pozivaju na kanone racionalnosti i plauzi0ilnosti, i ti-e pretpostavbaju o"ro--nu koli,inu nor-ativne -a2inerije. ovde, kao i s nor-a-a oda0ira, istori,ar tre0a da se po0rine za to da nor-e racionalnosti na koje se poziva 0udu naj0obe raspolo.ive. :ru"e 0itne di-enzije istorijsko" istra.ivanja sli,no iziskuju ko-ri21enje nor- H o racionalnoverovanju i racionalno- postupanju. :o-nekle retko uva.avano od strane ne-istori,ard >koji ,esto za-i2baju da je istori,ar puki izve2ta, o do"ataji-a?, prou,avanje istorije idejd J nau,nih ili nekih dru"ih J ukbu,uje znatan udeo stvarala,ke i-a"ina-cije. %au,nici retko ostavbaju pune opise to"a kako su dospeli do to"a da na,ine svoja otkri1a3 ,ak i kada to u,ine, takvi opisi su ,esto nepo-uzdani, zato 2to su iz"rateni du"o posle do"ataja. Fadatak s koji- se istori,ar suo,ava ,esto je poku2ajno re-kreisanje pravaca ar"u-enta-cije i uticaja 2to le.e iza zakbu,aka koje neki nau,nik eksplicitno izla.e. +vaj zadatak rekonstrukcije je krajnje ne-o"u1 ako istori,ar ne-a veo-a istan,an s-isao za to koje 0i vrste ar"u-enata 0ile plauzi-0ilne u nekoj datoj situaciji. Tako ovde, kao i kod pripovesti i o0ja-2njenja, istori,arev zadatak iziskuje da on >i-plicitno ili eksplicit-no? poseduje teoriju o racionalnoverovanju i racionalno- postupanju.
Ra-i nalna pr -ena i =ra-i nalna rek n!#ruk-ija=

<no"e istori,are je u uvitanju sna"e ovih ar"u-enata osujetio upra-vo strah da 1e njihovo pristajanje uz 0ilo koji savremeni -odel racio-nalnosti voditi anahronisti,ko- uno2enju u pro2lost kriterijd raci-onalno" iz0ora koji nisu relevantni za istorijske okolnosti. 'A ;pravo zato 2to zna da se nor-e racionalno" vrednovanja toko- vre-ena -enja-ju, istori,ar se 0rine o prikladnosti pre-e2tanja na2ih savre-enih $i-loso$skih uvida J pretpostavbaju1i da 0i se -o"li na1i uverbivi uvidi J u epohu i kulturu koji-a su strani. +n i-a pravo da insistuje da svaka teorija nor- H, ako tre0a da se pri-eni istorijski, -ora uzeti u o0zir ,injenicu da su raniji nau,nici i-ali svoje sopstvene nor-e >,esto dru-"a,ije od na2ih? koje se ne -o"u zane-ariti u o0ja2njavanju njihovih sa-znajnih stavova u po"ledu tada2njih teorija. F0o" to"a 2to nijedan $i-loso$ski -odel racionalnosti nije u,inio nikakve ustupke nor-a-a pro-2losti, istori,aru je razu-bivo 0ilo -rsko da upotre0bava takve -odele. Fapravo, -o.da je "lavni ka-en s-utnje za istori,arevo priznanje relevantnosti $iloso$ije za % B 0io o,i"ledno neo0aziranje na %' koje ispobavaju -no"i od sa-ih onih $iloso$a >naro,ito Lakato2, Fajera0end i 4"asi? 2to su se naj"lasnije zala"ali za zavisnost % B od $iloso$ije.'* +vo neo0aziranje se prote.e ne sa-o na njihovu po"re2nu upotre0u istorijskih podataka, ne"o je du0oko zasnovano u njihovi- u0e-tenji-a o cibevi-a $iloso$ski zasnovane istorije nauke, u0etenji-a koja istorijsku istinobu0ivost ponekad podretuju .ebi da se za0ele.e $iloso$ski 0odovi. +va pitanja se verovatno najjasnije pojavbuju u Lakato2evoj 9teoriji racionalne rekonstrukcije9, >ckoja je? i sa-a teorija o ulozi $iloso$i-je nauke u pisanju % B.'G Lakato2 i-a cib 9da o0jasni kako istorio"ra-$ija nauke tre0a da u,i od $iloso$ije nauke9. '( /acionalne rekonstruk-cije pro2losti, za koje Lakato2 uporno tra.i od $iloso$a da ih pred-uzi-a, i-aju veo-a ,udnovat i dvos-islen odnos pre-a aktualni- epizo-da-a ,ije su navodna rekonstrukcija. 6ako insistuje Lakato2, proces pripre-anja 9unutarnje9 istorije ili racionalne rekonstrukcije neke istorijske epizode stvarno uop2te nije e-pirijski zadatak. 9 Smi(Ya9 se ili 9korenito po0ob2ava9 ak-tualni
Ta is reno i-raeava/e ta vi# stre'/i vi4eti: Lo#en (19%4). ?a ,anistoricnost, ovi# )iloso)a u a-uju: "2"ullin (19%(), "a2#amer (19%*), "2!vo9 (19%>) i: Be2 mann (19%1). 1: Ga o im'li2itno u veli om 4glu /egovog ra4a, ovo uce/e je naje s'li2itnije )ormulisano u: La atos (19%1). "eto4 ra2ionalne re onstru 2ije je na 'ocet u nastao ao )iloso)s a te#ni a -a baC2a/e svetla na 'riro4u ra2ionalnog ra-mid0a/a i o4luciva/a. A svom i-vornom 'oima/u on je u 0uCcivao 'ostulisa/e i-um0eni# i vedtac i# slucajeva i-bora, oji su bili 'romid0eno u'rod6eni a o bi se imao 'ovo4 -a ras'ravuE ove 'revide u'rod6ene slucajeve trebalo je on4a uciniti 'rime/iCvijima na stvarnu situa2iju 'oste'enim 4o4ava/em usloe/avaju6i# cinila2a. 19 +*id0, '. 91. (u 'revo4u: str. 2&&.)
1% 1&
istorijski zapis kako 0i se 9racionalno rekonstruisao9. BI ; ovoj racionalnoj rekonstrukciji istorija se kazuje kako je trebalo da se do-"odi. 4ktualna verovanja istorijskih delatnika ,ija i-ena $i"uri2u u storiji zane-aruju se ili se ,esto na-erno iskrivbavaju. +vde Lakato2 ne isti,e da je istori,ar neiz0e.no selektivan u po"ledu podataka koje spo-inje. +n pre izri,e veo-a dru"a,iju tvrdnju kako 9racionalni isto-ri,ar9 tre0a da a priori iz"radi opis kako je neka pose0na epizoda tre0a-lo da se desi. %e -ora 0iti 0a2 nikakve sli,nosti iz-etu tako iz"ra-teno" 9unutarnje"9 opisa i stvarnih prilika u slu,aju koji se ispituje. B' 4ko ovo zvu,i ekstre-no, jedan od Lakato2evih pri-era ,ini jasni- upravo koliko -no"o je on spre-an da se udabi od istorijsko" zapisa. 6ad raspravba o Borovoj teoriji elektrona, na pri-er, Lakato2 ukazuje da Bor nije, do '('C. "odine, ,ak ni po-i2bao na ideju elektronsko" spina. 9 pak9, insistuje Lakato2, 9istori,ar, opisuju1i retrospektivno Bo-rov pro"ra-, tre0a da u nje"a ukbu,i elektronski spin, po2to se elek-tronski spin prirodno uklapa u izvorni nacrt to" pro"ra-a. Bor je '('C. "odine -o"ao da upu1uje na nje"a.9BB Pre-a ovo- kriteriju, 0a2 0ilo 2ta 2to je neka istorijska li,nost mogla re1i >npr. verovatno sve 2to je sa"lasno s njeni- 9istra.iva,ki- pro"ra-o-9? istori,ar -o.e pri-pisati toj li,nosti. Po2ten lakato2evski istori,ar -ora, naravno, 9ukazati u fusnotama kako se stvarna istorija Pnedoli,no pona2alaP9,BC ali sa-a rekonstrukcija nikako nije o"rani,ena na aktualna verovanja istorijskih delatnika. Fapravo, slo0ode koje se dopu2taju racionalno- rekonstrukcionistu znatno nad-a2uju dopunjavanje verovanjd koja su sa-"lasna s -islio,evi- istra.iva,ki- pro"ra-o-. +n ,esto -o.e, tako-te, zane-ariti ili ,ak poricati standarde racionalnosti neke istorij-ske li,nosti ako nate da -u oni ne od"ovaraju. Pri raspravbanju o radu he-i,ara Prauta >Prout?, na pri-er, Lakato2 od istori,ara uporno tra-.i da zane-ari jedno od Prautovih osnovnih verovanja o eksperi-en-talnoj ute-ebenosti nje"ove hipoteze o sastavu ele-enata.BD Oi- neku epizodu racionalni rekonstrukcionist tako preradi, on prelazi na procenjivanje njene racionalnosti, pre-a neko- prikladno- -ode-lu racionalno" iz0ora. 6akav "od da je ishod te procene, -etuti-, sama istorijska epi o*a ostaje netaknuta i neobja(njena J osi- u -eri njene verodostojnost apriornoj rekonstrukciji >2to je izo-or$nost koja 1e, po prirodi slu,aja, jedva ikad postojati, osi- u o"rani,eno- o0liku?.B) Svoju teoriju racionalne rekonstrukcije Lakato2 0rani tvrde1i da 9 je istorija be neke pristrasnosti nemogua9.BA Si"urno, -etuti-, da i-a razlike iz-etu teorijske pristrasnosti >npr. oda0iranja i tu-a,enja istorijskih do"ataja 9na nor-ativan na,in9 B*? i svesno" i pro-i2be-no" krivotvorenja istorijsko" zapisa. Lakato2 ni"de ne utvrtuje neopho-dnost >ili po.ebnost? pravbenja rekonstrukcije pro2losti koja ukbu-,uje na-erno kvarenje istorijsko" zapisa. Faista, ,injenica da Lakato2 pretpostavba -o"u1nost
+*id0, '. 1(&. (u 'revo4u: str. 2:&.) Hlicno tome, Rernebom tvr4i, u svojoj ,ra2ionalnoj re onstru 2iji, astronomije se4amCnaestog ve a, 4a ,istorijs e ne-go4e Xsicf oje su 'ogahale rast ovog -na/a nisu o4 interesa... Htoga 6u u-eti slobo4u 4a nacinim re onstru 2iju istorijs og ra-voja. Posa4a se sastoji o4 4va cove a oja sam i-mislio..., (Rirnebo#m X19%(f, '. %9.) 22 La atos (19%1), '. 1(%. (u 'revo4u: str. 2:&.) 2* +*id0 24 +*id0, '. 1(&. (u 'revo4u: str. 2:>.) 2> Hlican 'rimer sum/ive istorijs e relevantnosti te#ni O ra2ionalne re onstru 2ije moee se na6i u ras'ravi 4ueine /ige: Batson (19&&) o 'ro'asti arte-ijanstva. $otsonov 'ostu'a je 4a 4e)iCnide ,mo4el arte-ijans og meta)i-ic og sistema 'o-noga se4amnaestog ve a,, cije slabosti on naCstav0a 4a istraeuje. Pro'ast arte-ijanstva $otson 'ri'isuje neus'e#u ovog ,mo4els og, sistema 4a i-ahe na raj s o-bi0nim slabostima oje je is'o0avao. ju4novato je u'ravo 4a $otson otvoreno 'riC-naje 4a ,nije4an o4 arte-ijana2a ... nije 'ristajao u- sistem tacno one vrste, oju 4e)inide /egov mo4el (Batson X19&&f, '. 29). Po4 uslovom 4a nije4an stvarni arte-ijana2 ne bi 'ri#vatio votsonovs u re onstru 2iju, $otsonova 4ugac a anali-a ne moee objasniti -adto je bila na'udtena istins a arte-iCjans a )iloso)ija. $otsonova ras'rava o logic im ma/ avostima u /egovoj madtovito ersat, ([vedtaCc oj) ver-iji arte-ijanstva, u'r os svoj svojoj sugestivnosti, ni a4 ne 'ostaje autenticna istorija. 2& La atos (19%1), '. 1(%. (u 'revo4u: str. 2:%.) 2% +*id0, '. 1(:. (u 'revo4u: str. 2:%C2::.)
21 2(
uporetivanja 9rekonstrukcije9 neke epizode s njeno- 9aktualno- istorijo-9 BG pokazuje kako i sdLakato2 veruje da se istorija -ora 9iz-i2bati9 kako 0i se razu-ela. Qeli- da svoj sopstveni -odel racionalnosti koliko je to -o"u1no odlu,no odeli- od Lakato2evo" i -odeld dru"ih racionalnih rekon-strukcionista. Poput njih, veruje- da je procena racionalnosti isto-rijskih epizoda su2tinski zadatak za istori,ara nau,nih ideja. 4li se sli,nost tu i zavr2ava. B( Fa razliku od racionalno" rekonstrukcio-nista, insistuje- da -ora-o procenjivati racionalnost upravo aktual-nih epizoda, a ne neke iz-i2botine svoje -a2te. Fa razliku od njih, o0-razla.e- da se na stvarna verovanja istorijskih delatnika, i kanone racio-nalno" verovanja njihove epohe, -ora skrupulozno paziti. Fa razliku od rekonstrukcionistd, opire- se iz-i2banju istorijskih li,nosti i kri-votvorenju istorijskih verovanja kako 0i se uknji.ili $iloso$ski 0o-dovi ili predavale $iloso$ske lekcije. CI 4ko 0i tre0alo da filosof ne2to nau,i iz istorije, on se0e -ora u,initi njeni- slu"o- J -akar u toj -eri da se 0avi stvarni- slu,ajevi-a i stvarni- verovanji-a. 4 ako istoriar tre0a da nate neki $iloso$ski -odel relevantan za svoj sop-stveni rad, taj -odel -ora dopu2tati evolutivni harakter sa-e racio-nalnosti. 5e1 sa- tvrdio da -odel razvijen u Prvo- delu >cove knji"e? -o.e uspeti da u,ini upravo to.
+*id0, '. 1(%. (u 'revo4u: str. 2:&.) A stvari, naravno, ov4e nema ca ni stroge slicnosti, jer re onstru 2ionist ne 'ro2e/uje ra2ionalnost istorijs i# e'i-o4a, nego simulisani#. *( Nao dto je ve6 uoceno, verovatno u'ravo s lonost mnogi# ,istorijs i usmereni#, )iloso)a (o4 8egela 4o La atoda) -a vited i meto4 ra2ionalne re onstru 2ije ve6inu istoricarO cini ta o sum/icavima 'rema )iloso)s im 'o udajima bav0e/a istorijom misli.
29
2:

Filozofija Nauke-Tekstovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Filozofija Nauke-Tekstovi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Filozofija Nauke-Tekstovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

IZBOR TEKSTOVA ZA FILOZOFIJU NAUKE

Uvod. Od kakve je koristi filosofija nauke 1. Raskol izmedju nauke i filosofije

2. Nedostajua veza izmedju nauke i umanisti!ki dis"iplina

#. Nauka kao ravnote$a du a

%. &e li nau!nik 'u!ena neznali"a'(

). *e nolo+ki i filosofski interes za nauku

,. -astarele filosofije u spisima nau!nika

.. /nforma"ije ili 'razumevanje'(

0ana" koji povezuje nauku s filosofijom 1. !injeni"e i pojmovi

#. Razumevanje pomou analogije

%. 2ristotelova s ema prirodne nauke

). Od 'z1rkani gomila' do 'pojmljivi na!ela'

,. 'Nauka' i 'filosofija' kao dva kraja jednog lan"a

.. 'Nau!ni' i 'filosofski' kriterijum istine

3. Prakti!na upotre1a 'filosofske istine'

4rugo poglavlje Prekid lan"a 1. 5ako je nastupio prekid(

2. Organizmi!ka i me anisti!ka filosofija

#. 5ako je rodjena nauka u modernom smislu

%. Nauka kao fragment filosofije

). 5ako 'nauka' mo$e protati 'filosofija'

,. 6pekulativna nauka i metafizika

.. 7erovanje u pojmljiva na!ela

8. Nauka9 zdravi razum i filosofija

%) Rud lf "arnap * Prevladavanje metafizike logi!kom analizom jezika

iza0rana -esta oso0ito jasno ilustriraju na2e -i2ljenje.

&) Ber#nard Ru!!ell * :rani"a filozofske saznaje

') Ber#nard Ru!!ell * 7rednost filozofije

() Karl R) 7 pper * ;ilj nauke

1) T8 ma! S) Ku8n * Na nadna razmi+ljanja o paradigmama

3) 7aul Fe:era/end * 5ako za+titi dru+tvo od nauke

$i4eti gl. 1, o4e0a G$.

3'. 2it., G, 4>.

7. Larna', .ie Logische Auf*au der

elt (Berlin, 192:.)

%>) I!#ina0 ra-i naln !# i ra!# nauGn 5 !aznanja

Iz Lari Lauda))))) I!# rija i fil ! fija nauke

Agassi (19&*). Frbnbaum (19&*).

Ul 5a i!# rije u fil ! fiji nauke

Fiere (19%*). +*id0, '. 292. % : 9 +*id0, '. 29*.

+*id0 +*id0, '. 29(.

Ul 5a n rmP u i!# riji nauke

Ra-i nalna pr -ena i =ra-i nalna rek n!#ruk-ija=

You might also like

Agassi (19&). Frbnbaum (19&).

Fiere (19%). +id0, '. 292. % : 9 +id0, '. 29.

+id0 +id0, '. 29(.