Visoka tehnika kola Ni

Studijski program: Komunikacione tehnologije Merenja u elektronici (1) Fizike veliine i sistemi jedinica
dr Zoran Velikovi, dipl. In.
Oktobar, 2012.

Merenja u elektronici, program

Znaaj merenja. Fizike veliine i sistemi jedinica. Meunarodni sistem jedinica. Raun greaka. Apsolutna i relativna greka. Tanost i preciznost. Elektronski merni instrumenti. Analogni i digitalni elektronski merni instrumenti. Komparacija karakteristika. Merni pojaavai. Analogni i digitalni elektronski voltmetri. Voltmetri naizmeninog napona. Merni ispravljai sa diodama. Katodna cev. Analogni osciloskop. Digitalni osciloskop. Merne sonde Merni izvori naizmeninog napona. Elektronski brojai. Analizatori signala. Raunarski upravljani test sistemi. Instrumentacione magistrale. Merenje i upravljanje korienjem Interneta.

Literatura

I. Bagari: Metrologija elektrinih veliina, Nauka, Beograd, 1996. V. Radenkovi: Elektronska merna instrumentacija, SX print, Ni 2004. B. Dimitrijevi, Elektrina merenja, EL. FAK. Z. Velikovi: Merenja u elektronici-praktikum laboratorijskih vebi, Ni 2008. Beleke sa predavanja http://www.vtsnis.edu.rs Preporueni Web sadraji

VT: Merenja u elektronici

Premet izuavanja:

Teorija greaka Savremeni elektronski merni instrumenti Predispitne obaveze

Nain polaganja ispita:

Predavanja (10 poena) Lab. Vebe (20poena)

Kolokvijumi (2x20 poena) Ispit (30-70 poena)

Kako do obaveznih 30 poena? Predispitne obaveze+Kolokvijumi+Ispit=100 p, max. 10p+20p+(20p+20p)=70p max u toku semestra

Uloga i znaaj merenja

Pod merenjem se podrazumeva skup eksperimentainih postupaka koji imaju za cilj odreivanje vrednosti jedne fiziike veliine. Vrednost merene veliine dobijena merenjem je rezultat merenja. Nauka o merenju, metodama merenja, sredstvima za merenje kao i o tanosti merenja, naziva se metrologija (od grkog metron mera, i logos, ije je jedno od znaenja uenje, nauka). Metrologiju moemo podeliti na:

naunu, zakonsku i industrijsku.

Elektrina merenja predstavljaju posebnu granu metrologije koja se bavi merenjem elektrinih veliina (napona, struje, snage, ...). Za nas je posebno znaajna grana metrologije koja se bavi merenjem neelektriinih veliina - elektrinim putem. Neelektrina veliina se najpre senzorom (pretvaraem) pretvara u elektrini napon a zatim se dalje meri na uobiajeni nain.

Fizike veliine i sistemi jedinica (1)

Merenja u elektronici su se razvijala uporedo sa napretkom elektrotehnike i elektronike jer su nova otkria omoguila razvoj novih instrumenata i metoda merenja. Fiziki zakoni koji opisuju neku prirodnu pojavu izraavaju se u vidu jednaina. Jednaine pokazuju meusobnu zavisnost fizikih veliina koje uestvuju u odredenoj fizikoj pojavi. Fizike veliine su na primer: duina, vreme, masa, temperatura, elektrina otpornost, ... Primer veliinskih jednaina: l = v * t gde je: l --> preeni put, t -> vreme, v --> brzina Fizike veliine se dele na osnovne i izvedene. Osnovne veliine su meusobno nezavisne, a veliine definisane kao funkcije osnovnih veliina nazivaju se izvedene.

Fizike veliine i sistemi jedinica (2)

Skup osnovnih i izvedenih veliina naziva se sistem veliina. U geometriji postoje tri veliine: Duina, Povrina i

Zapremina.

Povrina i zapremina se izraavaju proizvodom duine, tako da u geometriji postoji samo jedna osnovna veliina - duina. U elektrotehnici se uvodi pored Duine, Vremena, Mase i intenzitet struje kao etvrta veliina. Svaku fiziku veliinu karakterie kvalitet (osobina) i kvantitet (koliina). Fizike veliine se meusobno razlikuju ba po svojoj fizikoj prirodi. Priroda fizike veliine izraava se dimenzionom formulom.

Fizike veliine i sistemi jedinica (3)

Analogno sistemima veliina postoje i sistemi dimenzija. U mehanici, (gde postoje tri osnovne veliine), postoje i tri osnovne dimenzije (LTM): L - duina, T - vreme i M - masa. masa Izraz za dimenziju energije u sistemu dimenzija LTM moe da se napie u obliku:

W (= )M L2T

Samo veliine istih dimenzija mogu da se sabiraju! Zbog toga je vana dimenziona provera izraza. Primer: U dimenzionom smislu proveriti obrazac:
1

R1 =

1 + 2 R 2C 2

2C 2 R

C R 1

1+

R2
1
2

R2 R

(= )

(= )R

Fizike veliine i sistemi jedinica (4)

Pored kvaliteta, veliinu karakterie i koliina. Koliina neke veliine izraava se brojnom vrednou koja je neimenovan broj. Kolika e da bude brojna vrednost zavisi od izbora merne jedinice. Brojnu vrednost uvek prati jedinica! Brojna vrednost kazuje koliko se puta jedinica merenja sadri u merenoj veliini. Vrednost veliine dobijene merenjem naziva se i rezultat merenja:

veliina = brojna_vrednost [jedinica]

Ne zaboravite da u zadacima obavezno stavite jedinice u rezultatu! Zadatak se ne smatra tanim ako brojnu vrednost ne prati merna jedinica! LORD KELVIN: Kada izmerite ono o emu govorite i izrazite to brojevima onda o tome neto znate, ali ako to ne moete iskazati brojno, vae znanje o tome je oskudno i nedovoljno (B. Dimitrijevi)

Metaraska konvencija

U Parizu je 1. marta 1875. godine sazvana je Diplomatska konferencija o metru. Neto kasnije, 20. maja 1875. godine je ustanovljena i potpisana meunarodna Metarska konvencija od strane 17 drava sveta (2010. god. nju ine 56 zemlja lanica i 36 pridruenih lanica). Metarska konvencija je obavezala drave lanice da osnuju Meunarodni biro za tegove i mere (BIPM) kao stalni struni organ sa seditem u Sevru kod Pariza, koji e raditi pod nadzorom i upravom Meunarodnog komiteta za tegove i mere (CIPM). Najvii organ Meatrske konvencije je Generalna konferencija za tegove i mere CGPM. Na 10. zasedanju CGPM 1954. god. je odlueno da se za osnovne jedinice "praktinog sistema jedinica" proglase : duina, masa, vreme, jaina elektrine struje, termodinamika temperatura, koliina materije i svetlosna jaina. Pogledajmo njihove definicije.

Osnovne jedinice u SI sistemu

Ime metar sekunda amper Simbol m s A K cd mol Veliina Duima Vreme Jaina elektine struje Termodinamika temperatura Svetlosnu jaina Mol

kelvin
kandela koliina materije

Meunarodni sistem jedinica SI (1)

Jedinica za duinu je metar (oznaka: m).

Metar je duina putanje koju u vakuumu pree svetlost za vreme od 1/299 792 458 sekunde. Kilogram je masa meunarodnog etalona kilograma.

Jedinica za masu je kilogram (oznaka: kg).

Jedinica za vreme ili interval vremena (trajanja) je sekunda (oznaka: s).

Sekunda je trajanje od 9 192 631 770 perioda zraenja koje odgovara prelazu izmedu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.
http://www.bipm.org/

Meunarodni sistem jedinica (2)

Jedinica za jainu elektrine struje je amper (ampere) (oznaka: A).

Amper je jaine stalne elektrine struje koja, kad se odrva u dvama pravim paralelnim provodnicima, neogranine duine i zanemarijivog krunog preseka, koji se nalaze u vakuumu na meusobnom rastojanju 1 metar, izaziva silu meu tim provodnicima koja je jednaka 2*10-7 N/m.

Jedinica za termodinamiku temperaturu je kelvin (oznaka: K).

Kelvin je termodinamika temperatura koja je jednaka 1/273,16 termodinamike temperature trojne take vode. Wikipedija: Trojnu taku neke supstance odreuju temperatura i pritisak na kojoj se ona nalazi u termodinamikoj ravnotei sva tri agregatna stanja (gas, tenost, i vrsto stanje). Trojna taka vode je pri pritisku od 611,657 0,010 Pa i na 0,01 C. http://www.maniacworld.com/water-at-triple-point.html

Meunarodni sistem jedinica (3)

Jedinica za svetlosnu jainu je kandela (candela) (oznaka cd).

Kandela je jaina svetlosti koju u upravnom pravcu zrai povrina od 1/600 000 kvadratnog metra crnog tela, na temperaturi ovavanja platine, pod pritiskom od 101325 paskala (stara definicija).

Kandela je ona jaina svetlosti, u odreenom pravcu, izvora koji emituje monohromatsko zraenje frekvencije 540 1012 Hz i ija je jaina zraenja u tom pravcu 1/683 W po steradijanu (novija definicija, nije vie fundametalna kao stara - koristi Wat). Data frekvencija je u vidnom spektru blizu zelene. Obina svea stvara oko 1 cd, a sijalica od 100 W oko 120 cd.

Meunarodni sistem jedinica (4)

Jedinica za koliinu materije (gradiva) je mol (oznaka: mol).

Mol je koliina materije (gradiva) sistema koji sadri toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kilograma ugljenika 12 (C12). Ova koliina je poznata kao Avogadrov broj i priblino iznosi 6,0221415 10.

Dopunske jedinice SI sistema za: ugao u ravni je radijan (oznaka rad), a za prostorni ugao steradijan (oznak sr).

Izvedene jedinice u SI sitemu (1)

Do izvedenih jedinica Meunarodnog sistema mernih jedinica SI dolazi se polazei od osnovnih jedinica, a korienjem odgovarajuih matematikih operacija: mnoenja, deljenja i stepenovanja. Mnoge od ovih izvedenih jedinica dobile su specijalni naziv i oznaku, i mogu dalje da se koriste za izraavanje drugih izvedenih jedinica, to je esto jednostavnije nego kada bi se koristile samo osnovne jedinice. Sve jedinice su izvedene od osnovnih po principu 1/1= 1, 1 to jest da je odnos meu svim izvedenim jedinicama sistema jednak jedinici (primer jednolikog kretanja 1m/1s).

Izvedene jedinice u SI sitemu (2)

Ime herc dul vat om farad volt henri tesla Simbol Hz J W F V H T Veliina frekvencija energija snaga elektrina otpornost elektrina kapacitivnost razlika u elektrinom potencijalu, elektrini napon induktivnost gustina magnetnog fluksa Osnovne j. s1 Nm = kg m2 s2 J/s = kg m2 s3 V/A = kg m2 A2 s3 C/V = A2 s4 kg1 m2 W/A = J/C = kg m2 A1 s3 Wb/A = kg m2 A2 s2 Wb/m2 = kg s2 A1

Prihvaene jedinice u SI
Ime minut sat dan litar ar tona morska milja vor bar Simbol min h d l a t morska milja vor bar Veliina vreme vreme vreme zapremina povrina masa duina brzina pritisak Osnovne j. 1 min = 60 s 1 h = 60 min = 3600 s 1 d = 24 h = 1440 min = 86400 s 0.001 m3 1ar = 100 m2 1 t = 103 kg 1 morska milja = 1852 m 1 vor = 1 morska milja na sat= (1852/3600) m/s 1 bar = 105 Pa

SI prefiksi

Decimalne merne jedinice su decimalni delovi ili decimalni umnoci mernih jedinica. Decimalne merne jedinice se obrazuju dopisivanjem meunarodno usvojenih predmetaka (prefiksa) ispred oznake mernih jedinica. U sledeim tabelama prikazani su decimalni umnoci i decimalni delovi merenih jedinica u SI sistemu kao i njihove meunarodne oznake.

Decimalni umnoci, ISO

Prefiks Jota Zeta Eksa Peta Tera Giga Mega Kilo Hekto Deka Simbol Y Z E P T G M k h da Vrednost 1024 1021 1018 1015 1012 109 106 103 102 101

Decimalni delovi, ISO

Prefiks Deci Centi Mili Mikro Nano Piko Femto Ato Zepto Jokto Simbol d c m Vrednost 10-1 10-2 10-3 10-6 10-9 10-12 10-15 10-18 10-21 10-24

n p f a z j

Konverzija jedinica

Primeri:

22= 22 x 10-6A 345,21k=345,21 x 103 = 345210

148.49kV/m=148.49 x 103 V/m= =148.49 103V/103mm=148.49V/mm

Pogledajte sledei sajt za konverziju anglosaksonskih jedinica

http://www.france-property-and-information.com/metric_conversion_table.htm

Zadaci/Domai

Brzina svetlosti je u vakuumu iznosi 2.997925 x 108 m/s. Izrazite brzinu svetlosti u sledeim jedinicama: km/h, cm/min, km/dan 125nH= ? 62.5 g/cm3= ? k/m3 0.0001mV= ? kV 25ft= ? M 105 Obrtaja/s= ? obrtaja/dan 25km/h=? In/min