METAFIZIKA I KOSMOLOGIJA NAUNIKA NIKOLE TESLE

"Ne radim vie za sadanjos ve! za "#d#!nos $" rekao je Tesla okupljenim novinarima u NJujorku pre vie od sedam decenija, "%#d#!nos je moja$" Izumitelj neizmenine struje, polifaznih motora i generatora, rotacionog magnetnog polja, radija, teleautomatike, izumitelj na ijim se patentima zapravo zasniva energetika dvadesetog veka, radio je decenijama potpuno usamljeno na naunom objanjenju kosmikih procesa, u nameri da teorijski objedini materijalno i duhovno, isto onako kako je to uinio u svojim praktinim pronalascima. ominjanje Teslinog imena danas uglavnom asocira na takozvanu Teslinu zavojnicu, indukcioni motor i me!unarodnu jedinicu za merenje jaine magnetnog polja. "noge injenice o njegovom #ivotu i neobinom stvaralakom daru pale su u zaborav. Najplodnije razdoblje svog stvaralatva Tesla je proveo u $jedinjenim %merikim &r#avama. atentirao je preko '(( pronalazaka u $%& i mnogim drugim zemljama. "nogi od njih su i danas neponovljivi, kao na primer prijemnik radijante energije,) *$ patent, +, mart ,-(,, No.. /01-12 i /01-103 o ijim principima rada i konstrukciji se nita pouzdano ne zna, osim da nije u pitanju konvertor energije kosmikih zraka, kakav je danas mogu4. 5rio je istra#ivanja sa vrlo niskim frekvencijama u periodu ,0-- 6 ,-(( u posebno za to izgra!enoj laboratoriji u 7olorado $pringsu, a dve godine kasnije otpoeo je da gradi blizu Njujorka, na 8ong %jlendu, svetsku emisionu stanicu koju nikada nije sasvim dovrio. 9vaj eksperiment finansirao je ameriki magnat elika J. ."organ,Teslin lini prijatelj. Nakon obustavljanja projekta 5ordenklif, ,-(1. godine, Tesla se povlai u naunu anonimnost sve do smrti u januaru ,-:'. godine. *mro je sam, u hotelu NJujorker, ne tra#e4i lekarsku pomo4. oslednjih godina #ivota Tesla nije objavljivao nita drugo izuzev novinskih lanaka i intervjua. %li svi su izgledi da taj period njegovog #ivota nikako nije protekao uzaludno i lien novih saznanja. *pravo tada, ve4 kao zreo naunik, on dolazi do presudnih generalnih zakljuaka koji 4e sigurno uskoro otvoriti potpuno novu stranicu u savremenoj nauci. Jer iz istorije je poznato da kad god se nauna misao na!e u krizi, na bespu4u, naunici se okre4u idejama iz prolosti, tra#e4i inspiraciju i putokaz.

* ovoj kratkoj studiji pokua4emo da odgovorimo na vie va#nih pitanja.

),3 Na koji nain je Tesla dolazio do svojih otkri4a, kao to su takodje, upliv veoma6nisko fekventnih
elektromagnmetskih talasa na bioloke sisteme, posebno rad ljudskog mozga, fuzija energetskih struktura, takozvanih ;vatrenih lopti; iz indukcionih polja primarnih i sekundarnih elektromagnetskih kalemova, superprovodljivost prirodnih i vetakih medijuma, takozvani be#ini prenos energije, i drugih.

)+3 7oje su osnovne aksiome Tesline kosmologije, na koji nain one proistiu iz njegove metafizike, i kako ih je on
primenjivao u svojim fizikim eksperimentima<

)'3 =ato su teoretiari i eksperimentatori savremene fizike vremena tako mnogo zainteresovani da rekonstruiu
Teslinu teoriju fizike realnosti i njegovo shvatanje elektro6magnetskih fenomena> naroito 4emo se truditi da odgovorimo na to zato Tesla nije formulisao svoju naunu teoriju i objavio je.

),3 &a li Teslina shvatanja etike komponente naunih otkri4a mo#e da poslu#i za oduhovljenje savremenih prirodnih
nauka 6 posebno fizike, koja je u velikoj krizi.

)+3 &a li Teslino shvatanje vrednosti naunog razvoja u sutini proistie iz univerzalnosti karaktera slovenskog
miljenja, t.j. je li to doprinos izrazito globalne slovenske misli neophodnoj izgradnji duhovnog nivoa scijentistiko6tehnoloke ere )naroito izra#eno u Teslinim lancima ; roblem pove4anja ljudske eneregije; i ;7ako kosmike sile oblikuju ljudske sudbine;.

)'3 ?ta se u bliskoj i daljoj budu4nosti mo#e oekivati od prouavanja Teslinih ideja<

):3 &a li je preterano zakljuiti da je Tesla zasnovao globalno informatiko drutvo svojim uvenim tekstom iz ,-((.
@odine ;$vetski sitem;, da li je to tehnika i tehnoloka osnova onoga to se danas zove ;novi svetski poredak;, i najzad

)13 da li je Tesla duhovni osniva nove scijentistiko6tehnoloke civilizacije, nazovimo je 6 Tesliana, ija 4e vladaju4a
tehnologija biti ;in#enjering vremena;, a jedini i neiscrpni izvor energije 6 vreme, odnosno, asinhronicitet razliitih nivoa fizikih procesa. TESLINA &EU'ISTIKA METO(A 5ratimo se u sredinu devetnaestog veka, u malo selo $miljan u 8ici, tadanjoj provinciji mo4ne %ustrougarske. Tu su godine ,01/. ,(. jula otac "ilutin Tesla, srpski pravoslavni svetenik i majka @eorgina, zvana Auka, iz poznate porodice "andi4, dobili etvrto po redu dete 6 Nikolu. $ve dok nije napunio osam godina, Tesla je bio slab i kolebljiv. Jednostavno nije imao snage i odva#nosti da donese bilo kakvu vrstu odluku. 9se4anja su mu nadolazila naizmenino i nekontrolisano, u talasima, i mali Nikola neprestano je oscilirao izme!u dve krajnosti 6 oduevljenja i tuge. ;Belje su mi imale razornu mo4;, se4a se on, ;a umno#avale su se poput Cidrinih glava;. Dio je opsednut razmiljanjem o bolu u #ivotu, o smrti, o verskom strahu. ;$ujeverna ube!enja su me razdirala, #iveo sam u stalnom u#asavanju od zlog duha, od utvara, od d#inovskih ljudo#dera i ostalih satanskih udovita mraka. % onda je, odjednom, nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je novim tokom;. * to doba u njemu su se razvile mnoge udne naklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da se protumae spoljnim utiscima i alergijom, a neke ostaju gotovo neobjanjive. Dilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne neto nalik na napad. Nasuprot tome, opinjavalo ga je svetlucanje kristala, ili nekih predmeta otrih ivica i ravnih povrina.&obijao je groznicu kad god bi ugledao breskvu, a ako bi se deli4 kamfora nalazio bilo gde u ku4i, to je u njemu izazivalo najmuniju nelagodnost. ;Jo i danas;, pie on ezdeset godina kasnije, ;osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadra#aja. Eim spustim etvrtaste komadi4e hartije u posudu s teno4u, redovno u ustima osetim neki neobian i neprijatan ukus;. )N.Tesla, "F inventions, Glectrical eHperimenter, N.I.,,-,-.3 7njige je voleo vie od svega i kako je njegov otac imao veliku biblioteku, mali Tesla je nastojao da u njoj zadovolji svoju rano probu!enu italaku strast. 9tac se, me!utim, protivio tome i spopadao bi ga bes kad god bi ga zatekao da ita no4u. $akrivao je od sina sve4e jer nije #eleo da kvari oi. %li on je dobavljao loj, pravio fitilje, izlivao tanke tapove lojanica, i iz no4i u no4, poto bi zapuio kljuaonicu i sve pukotine, itao je esto do zore. Teslina porodica je zabranjivala Nikoli i da studira politehniku, naroito otac koji je od njega zahtevao da ui za svetenika. 9se4aju4i duboko u sebi svoj neugasivi #ivotni poziv elektroin#enjera, Nikola se teko razboleo. 7ada je bio gotovo na umoru i bilo je oito da ne4e pre#iveti, otac je konano odobrio sinovljevu #elju. 7ao nekim udom, on je ubrzo ozdravio i sav se predao pronalazakim matanjima. renapregnutog uma, poeo je da pati od udnog poreme4aja ;pojavljivanja #ivih slika koje je esto bilo pra4eno jakim bljeskovima svetlosti;, to je, mo#e se re4i, karakteristino za ljude obdarene parapsihikim mo4ima. 9vi jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti;. Tesla napominje da ih je vrlo dobro razlikovao od imaginacija. 9bjanjavaju4i ta mu se doga!alo, on navodi kako bi mu se slika nekog prizora koji uzbu!uje nerve, a koji je video preko dana, iznenada pojavila no4u kao potpuno realna i ostajala bi takva u prostoru pred njim ak i kad bi pokuao da je skloni rukama. &a bi se oslobodio patnje koju je pojavljivanje ;udnih realnih slika; unosilo u njegovu duu, on je pokuavao da se u tim trenucima koncentrie na prizore iz svakodnevnog, ;obinog; #ivota. ;* nameri da se tako oslobodim ja sam neprestano tra#io nove slike i tako ubrzo iscrpeo sve prizore koje sam znao 6 prizore iz ku4e i najbli#e okoline. Nakon to sam vie puta primenio ove mentalne operacije, pokuavaju4i da oteram svoje vizije, primetio sam da ;obini #ivot; gubi bitku, a realnost vizija postaje sve vr4a. =atim sam instiktivno poeo da vrim ekskurzije izvan granica malog sveta u kome sam bio, i ubrzo video nove scene. 9ne su bile u poetku vrlo maglovite, nejasne, i be#ale kad bih ja pokuao da usredsredim pa#nju na njih, ali uskoro sam uspeo da ih zadr#im. 9ne su dobile na snazi i jasno4i i najzad postale konkretne kao realne stvari. *skoro sam otkrio da se najbolje ose4am kad se opustim i dozvolim da me sama vizija nosi dalje i dalje. $ve vreme dobijao sam sve nove i nove impresije i tako sam poeo mentalno da putujem. $vake no4i i ponekad i preko dana, kada bih ostao sam, polazio sam na ta moja putovanja, vrlo esto, u nova mesta, gradove i zemlje, #iveo tamo, sretao ljude, pravio prijateljstva i poznanstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, injenica je da su mi oni bili isto toliko dragi kao i moja porodica, i svi ti novi svetovi nisu bili manje intenzivni u svojim manifestacijama.; )N.T., "F inventions, GG., N.I.,,-,-.3

Na svoje zadovoljstvo primetio je da mo#e sa velikom jasno4om i precizno4u da vizualizuje svoje izume tako da mu nisu neophodni eksperimenti, modeli ili crte#i. Tako je razvio svoj novi metod materijalizacije inventivnih koncepcija i ideja. Tesla je vrlo jasno pravio razliku izme!u ideja koje se deduktivno inkarniraju u misao, odnosno viziju, i koncepata koji se stiu generalizovanjem iskustva, induktivno. ;"omenat kada neko konstruie zamiljeni aparat nosi problem transformacije sirove ideje u praksu. =ato svakom tako proizvedenom izumu nedostaju mnogi detalji, i obino je defektan )... 3 "oj metod je drugaiji. Ja ne #urim da se upustim u materijalni rad. 7ada primim ideju, odmah poinjem da je dogra!ujem u svojoj imaginaciji. "enjam konstrukciju, pravim poboljanja i ukljuujem aparat u svom umu da radi. $asvim mi je svejedno da li testiram svoju napravu u umu ili u laboratoriji. Eak primetim ako neto smeta u pravilnom radu. )... 3 Na ovaj nain ja sam u stanju da brzo razvijem koncepciju do perfekcije, ne dotiu4i nita rukama. 7ad dospem tako daleko da na svoj izum primenim svako mogu4e poboljanje i vie nigde ne vidim nikakvu greku, tek onda stavim u konkretnu formu ovaj konani produkt mog mozga. Dez izuzetka moji su aparati radili uvek tano kako sam zamislio da treba, i eksperimenti su se doga!ali onako kako sam planirao. =a dvadeset godina nije bilo nikakvog izuzetka. )... 3 Teko da ima naunog izuma koji mo#e biti unapred predvi!en iskljuivo matematiki, bez vizualiziranja. )... 3 $provo!enje u praksu nedovrenih, grubih ideja je tra4enje energije i gubljenje vremena.; Izuavaju4i mehanizme svog psihikog #ivota,Tesla je otkrio da je niz slika iz ;druge realnosti; uvek u vezi sa doga!ajima u ;pravoj realnosti; i da tu postoji prilino pravilna korelacija. *brzo je stekao sposobnost da shvati kauzalni odnos. ostao je svestan, na svoje iznena!enje, da je svaka njegova misao sugerisana spoljnom impresijom. ;Ne samo misli, ve4 i akcije izazivaju se na isti nain. osle izvesnog vremena, bilo mi je savreno oigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogu4no4u kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. raktini rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkri4e teleautomatske kontrole ijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovrenih ideja. ;)N.T., "F invention, GG., N.I.,,-,-.3 =a razliku od %jntajna koji je isticao presudni znaaj ;kinestezije; i ;saglasnosti sa unutranjim ose4ajem tanosti i potpunosti; neke ideje ili teorije, Nikola Tesla podvlai imaginaciju izuma kao psiholoki razlog formulisanja iskaza predvi!anja u matematikom obliku. Na primer, za njegovog savremenika Tomasa Gdisona se ovako neto ne mo#e re4i jer se on, budu4i bez znanja matematike, prevashodno oslanjao na dugotrajno i mukotrpno eksperimentisanje. * spisima, Tesla esto govori o svojoj predisponiranosti za mentalne procese rezonantne sa principima kojima se povinuje priroda. 9va uro!ena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazau kao difuzan psiholoki pritisak, kompulzivna nu#da, uzrokuju4i ose4anje nedostajanja budu4eg pronalaska, tj. onoga ega u pronalazaevom prethodnom iskustvu nikada ranije nije bilo. * tome on vidi ne samo poreklo pronalazakog htenja uopte, ve4 i jedan dokaz vie delovanja zakona vanljudske stvarnosti kroz oveka. *kratko, Tesla kreativnu imaginaciju smatra poetkom saznajnog akta predvi!anja. Iz shvatanja da nauni principi egzistiraju i van oblasti ljudskog saznanja sledi i posebnost Teslinog odnosa nepristajanja na usvojena i ogledima verifikovana nauna znanja, kao i na tzv. univerzitetsku nauku. 7osmos je za Teslu, kao i za astronoma &#emsa &#insa 6 um, a kao i za filosofa 8ajbnica 6 #iv u svim svojim delovima. o Teslinim reima, u njemu se odre!eni zakon pojavljivao uvek spontano i u obliku geometrijske slike. $lede zatim razumevanje principa i fiziko interpretiranje kao kasnije faze procesa otkrivanja. Tek tada dolazi do aritmetizacije zakonitosti i do izra#avanja tehnikih osobina materijala najpogodnijih za neometani rad zakona u konstruisanom fizikom modelu. $hodno linom iskustvu svoje inventivnosti Tesla je dr#ao da rad vre prirodni zakoni, a ne materijalne strukture. od radom na otkri4u on pre svega podrazumeva borbu za mentalno proi4enje, tj. apstrahovanje od sekundarnih misli i ulnih sadr#aja optere4enih detaljima koji zamrauju jasnost slike principa i ote#avaju uvid u pravu prirodu relacija geometrijskih elemenata. Teslin postupak shvatanja principa zavren je, a princip spreman za primenu onda kada je postignuta univokna korespodencija matematikih i fizikih elemenata. 9tkri4e je, dakle, dosegnuto u momentu postizanja identinosti nezavisnih lanova matematikog algoritma i njihovih fizikih interpreta, tako da se u samom algoritmu prepoznaje fiziki zakon koji vlada stvarnim svetom. Ideja se, prema tome, kod Tesle ekskluzivno pojavljuje kao akt kreativne imaginacije ije matematiziranje vodi konano do fizikog modela. Induktivno predvi!anje u Teslinom radu je veoma retko, ako ga uopte i ima, i karakter takvog predvi!anja strogo je podsticajan, tj. utie samo na promenu miljenja u deduktivno. Njemu je svojstven specijalan tip deduktivnog predvi!anja koji poinje slikom, nastavlja se uvidom u geometrijski princip, iz koga se, dakle, tek u tre4em koraku obrazuje tzv. opti stav izra#en matematiki, tj. nekom relacijom brojeva. &alji tok je uobiajen hipotetiki stav koji se odnosi na nepoznatu injenicu, na primer, parametre rada konkretnog aparata i sledi iz opteg stava kao njegova posledica. Ta posledica jeste konstrukcija indukcionog motora, modela obrtnog magnetnog polja, itd.

Teko je dobro razumeti injenice na kome Tesla odluno insistira u opisima naina kojim je vrio izume, a to je da jasna slika izuma prethodi ak i samom shvatanju principa kao i svim docnijim pretpostavkama koje ga vode do njegove realizacije u konkretnom materijalu. I kako sam ka#e, on je metodu misaonog eksperimentisanja vremenom do te mere usavrio da je bio u mogu4nosti da obavi sve korekcije svoje zamisli u umu, bez i jedne jedine fizike probe, to svakako osvetljava donekle i enigmu kvaliteta njegovog rada iji obim, obzirom na naune ili bar tehnike novine mnogih segmenata, upravo zapanjuje. * nastojanju da sebi objasni tajnu precizne imaginacije primenljivog izuma pre uvi!anja samih principa rada, Tesla je postavio i teoriju o iskljuivo spoljanjem stimulansu ovekovog miljenja i pam4enja, a oslanjaju4i se delom na Jene &ekarta zakljuuje o kosmikom automatizmu svih ljudskih subjektivnih delatnosti kao i ljudske egzistencije uopte. %li kako ishod automatskog rada mozga upravo po Teslinom sopstvenom iskustvu mo#e biti stvaralaki )tj. proizvodnja do tada nepoznatih vizuelnih sadr#aja3 to on radi koherencije razvija i dodatnu pretpostavku o povratnom dejstvu vidnih centara mozga na retinu i u tome vidi uzrok pojave eidetskih slika svojih pronalazaka. Tako ljudski mozak, i ako izazvan na rad spolja, ipak mo#e neprestano da produkuje nove sadr#aje, misli i slike, jer je broj nadra#aja iz okoline neogranien. Najzad, za Teslu su, miljenje, pam4enje, kretanje itd. samo povratni )feed 6 back3 procesi, pa se mo#e primetiti da je u naporu da domisli sopstveni dar pronalazatva ujedno utemeljio pankosmiki, tj. idealan stav kibernetike. 5eruju4i da je sva vasiona #iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima, Tesla je izgradio i originalnu teoriju memorije. $matrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obino smatra )tj. biohemijski, odnosno biofiziki3 ve4 da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljanji stimulans. =aista je neobino da ovek poznat po retko dobrom pam4enju )govorio je sedam6osam jezka3, koji je uz to imao i sposobnost eidetskog predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Jo znaajnije je, naravno, da neko sa vie stotina naunih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse. $ve ovo ne deluje vie tako kontradiktorno, ako se ima u vidu da je Tesla, sin pravoslavnog svetenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Doga koji nije opisan u religijama, ali da je najbli#i Dudizmu. 7asnije, Tesla se Dudizmu sve vie pribli#avao, ak i praktino. ve#bao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te rei, upra#njavao meditaciju, a u poslednjim godinama pred smrt u sred Njujorka #iveo je izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac. Tesla je bio star dvanaest godina kada je uspeo da voljno kontrolie konkretne vizije ispred svojih oiju i zamenjuje ih drugaijim slikama, ali kako sam napominje, nikada nije uspeo da pod kontrolu stavi iznenadne bljeskove svetlosti. 9ni su se obino pojavljivali prilikom nekih opasnih situacija ili kad je je bio jako uzbu!en. ;* nekim momentima vi!ao sam sav vazduh oko sebe ispunjen jezicima #ivog plamena. Njihov intenzitet, umesto da se smanjuje, pove4avao se sa vremenom i dostigao je maksimum kada sam imao dvadeset pet godina. * jednoj prilici, doslovno svedoi naunik, ;imao sam ose4aj da mi se mozak zapalio i da mi malo $unce sija u glavi;. )N.T., "I IN5GNTI9N$, GG. N.I., ,-,-.3 ;9vi svetlosni fenomeni;, pie Tesla u svojoj /16oj godini, ;jo uvek se manifestuju s vremena na vreme, naroito kad mi neka nova ideja otvori do tada neslu4ene mogu4nosti, ali su relativno malog intenziteta;. * stanjima relaksacije, pre nego to bi zapadao u san, Tesla je tako!e imao zanimljive vizije. ;7ada zatvorim oi, uvek prvo primetim tamnu i jednolinu plavu pozadinu, slinu nebu u vedroj no4i bez zvezda. =a nekoliko sekundi ovo se polje ispunjava bezbrojnim zelenim pegama koje osciluju, ure!enim u nekoliko slojeva koji mi se pribli#avaju. =atim se sa desna pojavljuje divna ara od dva sistema paralelnih linija, me!usobno vrlo bliskih i pod pravim uglom. 9va slika preliva se u svim bojama, ali dominiraju #uto6zelena i zlatna. 9dmah zatim linije postaju svetlije i ceo prizor biva gusto prekriven takama #mirkaju4eg svetla. Eitava ova slika lagano prolazi poljem vizije i nestaje u levo, ostavljaju4i za sobom pozadinu neprijatnog i nepokretnog sivila, koje ubrzo biva zamenjeno morem oblaka za koje je oigledno da pokuavaju da se uoblie u #ive likove. Eudno je da ja ne mogu da projektujem bilo kakvu formu u sivu pozadinu pre nego to scena u!e u drugu fazu.; ; $vaki put pre spavanja;, pria Tesla, slike ljudi i objekata prolaze ispred mojih oiju. 7ad ih vidim, znam da 4u ubrzo izgubiti svest. %ko su odsutni i odbijaju da do!u, to uvek za mene znai no4 bez sna;. &ugo vreme Tesla je posvetio reavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom #ivotu. ;$amo jedanput u svojoj dosadanjoj egzistenciji;, ka#e on, ;imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Dilo je u to vreme smrti moje majke. Dio sam bolestan i iscrpljen groznicom. le#ao sam u krevetu. 9djednom, pomislio sam da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno je da 4e mi dati neki znak. &va ili tri meseca posle toga bio sam u 8ondonu sa mojim pokojnim prijateljem, engleskim naunikom ser 5ilijemom 7ruksom, gde se diskutovalo o spiritualizmu, i bio sam pod punim utiskom ovih misli. "o#da ne bih obratio pa#nju na

drugog oveka koji bi isto to govorio, ali sam bio podlo#an njegovim argumentima, se4aju4i se njegovog epohalnog rada o ;radiant matter; )zrae4oj materiji3 koji sam itao kao student i koji je uinio da zavolim karijeru elektroin#enjera. omislio sam da su uslovi da se pogleda ;iza; vrlo dobri, jer je moja majka bila #ena posebno obdarena mo4i intuicije. Eitave no4i svako vlakno mog mozga bilo je napeto u iekivanju, ali nita se nije desilo do ranog jutra, kada sam zaspao, ili mo#da zadremao, i video oblak kako nosi an!eoske figure bo#anske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni sa ljubavlju i ja postepeno prepoznah svoju majku. rikazanje je polako plovilo kroz sobu i iezlo, i ja sam naglo bio probu!en neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova. * tom momentu, sigurnost koju nikakve rei ne mogu opisati, ispunila me je i bio sam uveren da mi je majka upravo umrla. I to je bila istina.; )". KheneF, TG$8%, "%N 9*T 9L TI"G, N.I., ,-0:.3 Istoga dana Tesla je poslao pismo 7ruksu, pod utiskom vizije i jo uvek bolestan. 9va dva naunika godinama su se dopisivali, ali Teslina pisma 7ruksu nisu dostupna javnosti jer su sklonjena zajedno sa itavom 7ruksovom zaostavtinom ,-,0. godine. 9groman 7ruksov nauni materijal sadr#avao je brojne beleke sa strogo nauno6 eksperimentalno vodjenih spiritualistikih seansi i na stotine uspelih fotografija materijalizovanih duhova iz razliitih istorijskih epoha. * "uzeju Nikole Tesle u Deogradu sauvano je 7ruksovo pismo Tesli iz ,0-' godine u kome mu se 7ruks zahvaljuje za poslatu specijalnu elektromagnetsku zavojnicu koja emanira polje u kome se bolje ocrtavaju materijalizovana tela duhova, a istovremeno blagotvorno utie na nerve medijuma, to sve zajedno olakava eksperimentisanje. * isto vreme kada je 7ruks u 8ondonu otpoeo sa naunim prouavanjem spiritualnih fenomena, isto to je u etrogradu otpoeo i "endeljejev, sedamdesetih godina prologa veka. 9snovana je u etrogradu komisija strunjaka, koja je nakon kra4eg istra#ivanja, odr#avi desetak seansi, odustala od daljeg rada, uz zakljuak da je re praznoverju. 9d tada u Gngleskoj i Jusiji nauka se praktino deli na tajnu, to jest pravu, u koju na primer, spada Teslina etarska fizika, i na javnu, univerzitetsku, tj. korisnu nauku komercijalnog znaaja, u koju, na primer, spadaju nuklearna fizika i teorija relativnosti. 7oliko god da se slabo interesovao za ljude, koji su mu u toku #ivota naneli mnogo ;kosmikog bola;, kako je Tesla nazivao svoje ose4anje tu!ih neprilinih radnji i namera, toliko se sa neobinom pa#njom bavio golubovima, brinu4i se o njihovoj ishrani i bolestima. ( jednom belom golubu i Teslinom prisnom odnosu s njim priaju Teslini prijatelji 9MNil i 5ilijam 8orens, nauni novinar Njujork Tajmsa. 9ni su zabele#ili nesvakidanju Teslinu ispovest dok su sva trojica sedeli u predvorju hotela Njujorker. &#on 9Nil, lan mnogih okultnih drutava, primetio je neke mistine simbole u pegama Teslinog belog goluba. Tesla im je tada ispovedio neto to 4e 8orens i drugi kasnije nazvati ; jedinom ljubavnom priom iz Teslinog #ivota;. ;Cranio sam golubove, na hiljade njih, ve4 godinama;, rekao je, ;Ciljade njih, jer ko bi ih sve zapamtio. "e!utim, bio je jedan golub, divna ptica, isto beo sa svetlosivim pegama na krilima> on je bio neto drugo. Dila je to #enka. "ogao sam je prepoznati bilo gde. I ona je mene mogla da pronadje na svakom mestu.Trebalo je samo da pomislim na nju, da je pozovem i ona bi doletela. Ja sam nju razumeo i ona je razumela mene. =avoleo sam tu pticu. &a, voleo sam tu golubicu kao to mukarac voli #enu, i ona je volela mene. 7ada je bila bolesna, ose4ao sam to> dola bi u moju sobu i ja bih bdeo nad njom danima. Negovao sam je dok ne ozdravi. Taj golub je bio radost mog #ivota. %ko sam joj bio potreban, nita drugo nije bilo va#no. &ok sam nju imao, imao sam i svoj #ivotni cilj. % onda, jedne no4i dok sam u mraku le#ao na krevetu ,kao i obino reavao neke probleme, uletela je kroz otvoren prozor i sletela na moj sto. =nao sam da sam joj potreban, htela je da mi saopti neto va#no pa sam ustao i priao joj. @ledao sam je i znao da #eli da mi ka#e 6 da 4e umreti. % onda, kada sam to shvatio, video sam svetlost kako izbija iz njenih oiju 6 sna#an snop svetlosti.; Tesla je zastao, i zatim, kao da je oekivao pitanje, nastavio. ;&a, bila je to stvarna svetlost, sna#na, bljetava, zaslepljuju4a svetlost, sna#nija od svetlosti i najjae lampe u mojoj laboratoriji. 7ada je taj golub umro, neto je nestalo iz mog #ivota. &o tada sam bio sasvim siguran da 4u zavriti sve svoje zamisli, i ako sam imao ambiciozan program, ali kada je golubica nestala, znao sam da je moje #ivotno delo okonano. &a, godinama sam hranio golubove, i dalje ih hranim, na hiljade njih, jer konano, ko zna...;)J. 9MNeill, rodigal @enious, p. '(-6,(3 T'E)I *UT U FIZI+I * teorijskoj i eksperimentalnoj fizici +(. veka mogu se jasno uoiti tri razliita puta miljenja. I kvantni mehaniari, i relativisti, i ;tradicionalista; kao Tesla, )u stvari jo uvek neprepoznat naunik budu4nosti3 pokuavali su da dokue istinu o pravoj prirodi vremena i prostora, energije i materije, a naroito, da objasne sutinu kretanja. re nego to se upustimo u Teslinu metafiziku, to jest u svet fundamentalnih principa Tesline fizike, pokuajmo da to tanije odredimo Teslino mesto u korpusu savremenih naunih koncepcija.

lankova konstanta, Cajzenbergova relacija neodredjenosti, aulijev princip i ?redingerova talasna funkcija bili su glavni teorijski instrumenti kvantno6mehanikog pristupa kosmikim dogadjajima. @lavni cilj kvantne mehanike, da se otkrije i imenuje osnovna opeka gradje materije, i danas je neostvaren. I pored velikih uspeha u izazivanju nuklearne lanane reakcije i razvoja fizike atomskog jezgra, fuzija lakih elemenata periodnog sistema u teke, ostala je tajna i van tehnike kontrole. Jazvojno gledano, mo#e se zakljuiti da je pokretaka snaga osnovnih pojmova kvantno mehanike fizike iscrpljena. okazuje se da pojave kao to su vreme i prostor moramo ponovo istra#iti i definisati na dubljem nivou saznanja, na nivou ontologije, da bi smo pomo4u njih adekvatno odredili prirodu fizikih procesa. $pecijalna teorija relativiteta %lberta %jntajna nastala je u Dernu, u ?vajcarskoj i objavljena je ,-(1. @odine u nemakom asopisu %nnalen der hFsic. 9vo je oznailo prekretnicu u teorijskoj fizici. 7oriste4i etvorodimenzionalni prostorno vremenski kontinuum "inkovskog kao model fizike realnosti, %jntajn je uspostavio funkcionalnu relaciju brzine kretanja i vremenske koordinacije. 8ogika posledica uslovljavanja lokalnog vremena brzinom kretanja samog posmatraa, bila je akauzalitet. &ogadjaje koji su se dogodili kasnije, po ovoj novoj teoriji bilo je mogu4e videti pre, to jest, spoznati posledicu pre njenog uzroka. 7ao glavnog informatora kosmikih zbivanja %jntajn je oznaio svetlost i postulirao konstantnost i konanost njene brzine u vakuumu. Teorija relativnosti filosofski je zasnovana na tvrdnji Imanuela 7anta da su vreme i prostor apriorne forme ljudskog iskustva. I budu4i da nema ni jednog fizikog sistema u kosmosu koji apsolutno miruje, a svetlost se kre4e odredjenom konstantnom brzinom, posmatrai na svim fizikim sistemima koji se kre4u brzinama razliitim od svetlosti ima4e svoje karakteristino lokalno vreme. Tako ni jedan od njih ne4e objektivno percepirati dogadjaje, ve4 samo relativno. 7oriste4i radove uvenog irskog matematiara Camiltona, %jntajn je stvorio takav sistem izraunavanja stvarnih parametara fizikih dogadjaja, koji su prevazilazili varijante subjektivnih utisaka i matematiki tano opisivali realnost. * 9ptoj teoriji relativnosti objavljenoj ,-,-. @odine %jntajn je pomo4u tenzorskog rauna i pretpostavke o zakrivljenosti prostora uspeo da zameni Njutnov pojam sile i izrauna putanju planete "erkur oko $unca tanije nego li da je koristio 7eplerove zakone kretanja nebeskih tela i Njutnov zakon gravitacije. * svom uvenom ;epistemolokom defektu;, na samom poetku 9pte teorije relativnosti, %jntajn pokazuje mogu4nost da se kugla koja miruje spljoti bez primene ikakve sile, samo na osnovu pretpostavke o brzom rotiranju druge kugle na kojoj je posmatra koji prati proces. =akrivljenjem prostora i uvodjenjem tako zvanih svetskih linija kretanja on je uspeo da dobije ubrzanje tela samom promenom pravca kretanja, bez dodatnog impulsa. Takodje, izjednaavanjem inercione i gravitacione mase on je objasnio lebdenje nebeskih tela t.j. njihovu dinamiku ravnote#u bez koncepcije sile, samo na osnovu zakona akcije i reakcije. $amu materiju %jntajn je smatra prostorno vremenskim dogadjajem. Euvena je njegova kritika Njutnove koncepcije odeljenosti apsolutnog vremena, apsolutnog prostora i grube materije. ;%ko bi smo iz kosmosa izbacili svu materiju, ne bi u njemu ostali ni vreme ni prostor;. Tre4i pristup razumevanju fizike realnosti bio je Teslin. 9slanjaju4i se na radove Laradeja i %ragoa, s jedne, i @alvanija i 5olte sa druge strane, Tesla je na osnovu Celmholcove teorije akustikih rezonatora i modifikovanog modela etra 8orda 7elvina, uspeo da izgradi svoju originalnu koncepciju sveta koja je u eksperimentima davala zapanjuju4e rezultate. Njegov glavni aksiom bio je ;da celokuna energija jednog fizikog sistema potie iz spoljne sredine;. o njemu, ekscitacija, odnosno medjusobna komunikacija fizikih sistema zasniva se na zakonima rezonantnog vibriranja, t.j. na simultanom oscilovanju delova sistema. $matrao je da se koncept etra nikako ne mo#e izbe4i u fizici, jer se materija i prostor ne mogu apsolutno razdvojiti. Glektricitet je za Teslu bio fluidna supstancija obdarena mo4i percepcije i sve4u. * matematici bio je pobornik realistikih gledita, po kojima postoji identitet matematikih i fizikih objekata, odnosno postvarenost matematike. * nainu postavljanja problema uzor mu je bio grki mehaniar %rhimed, koji je tvrdio ;da vreme treba izbaciti iz fizike; kao suvian pojam. )Jo u devetnaestom veku naunici Cajnrih Certz i &; %lamber pokuali su da stvore teorijsku fiziku bez pojma sile, ali je taj pokuaj okonan neuspehom> ruski naunik N.%. 7ozirev bio je u tome daleko bolji, ali ni njegova teorija nije dovedena do stepena mikro6eksperimenta, tj. laboratorijske primene. $ubstitucija sile principom delovanja samog vremena u fizici je i dalje nereen problem.3 Teslina eksperimentalna tehnika sastojala se iskljuivo u otkrivanju dubinskih zajednikih karakteristika fizikih sistema koje treba uvesti u rezonanciju. rimer za to je njegov kompleksni elektromagnetski oscilator 6 7ula 5ordenklif, )izgradjena na 8ong %jlendu kod Nju Jorka ,-(,613, kojom je mogao da uspostavi zajedniko vibriranje jonosfere i planete =emlje. I u matematici i u fizici Tesla je bio pristalica strogog determinizma. Iz njegovog realistikog shvatanja matematike proistie da se fiziki proces mo#e ne samo matematiki opisati, nego u potpunosti izraziti i kontrolisati. 7ontrola procesa po Tesli vri se predvidjanjem, a tano predvidjanje omogu4ava tempirano upravljanje, t.j. svesno izazivanje budu4ih dogadjaja. 9va njegova teorijska pozicija sasvim je suprotna teoriji relativiteta, po kojoj je objektivna spoznaja nemogu4a, ve4 se stvarno stanje mora pretpostaviti na osnovu matematikog opisa. Jazlike Tesle i %jntajna u stavovima o fizikoj realnosti su fundamentalne.

,. za %jntajna je svet akauzalan i relativan, a za Teslu strogo kauzalan i determinisan> +. za %jntajna, ljudsko iskustvo je sasvim nepouzdano i ne odgovara fizikoj realnosti, a za Teslu fizika realnost je
univerzalna i pro#ima sve nivoe kosmike egzistencije, t.j. spoznaja istine ne mo#e se izbe4i ni na koji nain>

'. za %jntajna svet je dualan, sastoji se iz ljudskog privida i objektivne kosmike stvarnosti, a matematika je ist
gnoseoloki intrument kojim se ljudska empirija privodi fizikoj realnosti> za Teslu, svet je jedinstven i materija koja proistie iz duhovnosti jeste emanacija vremena i prostora>

:. za %jntajna etar ne postoji kao stvarni entitet, ve4 je to plod pogrenih miljenja kroz istoriju nauke> za Teslu etar
je jedinstveno polje neizdiferenciranog vremena, prostora i energije i rezonantnim procesima u etru nastaje materija>

1. za %jntajna sila je svojstvo prostora koje se ispoljava njegovom zakrivljeno4u, za Teslu sila je niz matematikih
operacija koje imaju realno dejstvo koje se manifestuje stanjima fizikog sveta> za Teslu matematika ima prirodu sile, dok za ve4inu drugih naunika, kao i za %jntajna, obrnuto, tj. sila ima matematiki karakter>

/. za %jntajna vreme je samo poredak dogadjaja, ne postoji kao fiziki entitet, ve4 se utvrdjuje merenjem od sistema
do sistema> za Teslu vreme je realni algoritam hipostazirane matematike koja zakonom rezonancije komponuje fizike sisteme iz etra i ponovo ih dekomponuje u etar.

2. =a %ntajna je najve4a brzina u vakumu brzina svetlosti od '((.((( kmNsec, za Teslu brzina elektromagnetskih
talasa nije ograniena> njegova merenja i eksperimenti pokazuju da je u principu mogu4 trenutni prenos talasa i energije na bilo koju distancu, a da brzina mehanikih i elektrinih talasa kroz =emlju uveliko prevazilazi %jntajnovu brzinu svetlosti u vakuumu. * razgovorima sa prijateljima Tesla je esto pobijao mnoge %jntajnove tvrdnje, naje4e onu o zakrivljenosti prostora. $matrao je da je time povredjen zakon akcije i reakcije. ;%ko se u prisustvu velikih gravitacionih masa prostor zakrivljuje, usled sile akcije, onda bi reakcija samog prostora morala biti takva da se on ispravlja;. %jntajn je bio ovek iste teorije a Tesla prevashodno eksperimentator. Nije poznato da su se sreli i razgovarali. Ipak, %jntajn je Tesli estitao njegov 21. rodjendan, istiu4i kao glavnu njegovu zaslugu u nauci polifazni sistem generatora i motora naizmenine struje, to su po svemu sude4i Teslina manje znaajna otkri4a. TESLINA I(EJA NO,OG S,ETSKOG *O'ETKA IZ -.// GO(INE Nema sumnje da je Teslu pro#imalo sna#no ose4anje jedinstva prirode i kosmikog reda. 9snove svog ;$vetskog sistema;, objavljenog ,-(( godine, on je sa#eo u dvanaest taaka koje sve odreda poga!aju sutinski smisao tehnike i tehnoloke mre#e dananjih svetskih telekomunikacija. 9vaj sistem ujedno je i tehnoloka osnova za uspostavljanje globalnog informatikog drutva ija tendencija svetskog ujedinjenja ve4 uveliko iskazuje svoje posledice u reorganizovanju #ivota naroda izazvanog ukidanjem klasinog dr#avnog suvereniteta. ;$vetski sistem; Tesla zasniva na sopstvenim pronalascima kao to su. Tes0in rans1orma or2 t.j. aparat za stvaranje elektrinih vibracija specijalnih karakteristika> Uve0iavaj#4i 3redajni42 odnosno transformator naroito podeen da ekscitira planetu =emlju )za transfer elektriciteta ovaj instrument ima isti znaaj kao teleskop u astronomiji3> pomo4u ovog izuma Tesla je ostvario elektrina kretanja jaa od onih to ga imaju munje i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlo4u osvetli vie od dve stotine sijalica raspore!enih po zemljitu u okolini laboratorije> Tes0in "e5i6ni sis em koji obuhvata izvestan broj usavrenih aparata i danas je jedini poznat nain za ekonominu transmisiju elektrine energije na razdaljinu, a bez posredstva #ica> a3ara za individ#a0iza7ij# si8na0a koji je u pore!enju s primitivnim usaglaavanjem signala, )ovaj metod je na #alost jo uvek u upotrebi3, isto to i veoma bogat jezik stavljen naporedo sa neartikulisanim izra#avanjem> zahvaljuju4i tom aparatu mogu se transmitovati potpuno tajni signali ili poruke, i to kako u aktivnom, tako i u pasivnom vidu, to jest, oni ne ometaju druge signale ili poruke, niti ovi mogu njih omesti> svaka poruka je jedinstvena i ima nezamenljiv identitet> praktino neogranien broj stanica i instrumenata mo#e da dejstvuje na samo jednoj ili dve frekvencije, a da ne nastupi ni najmanje uzajamno ometanje> s a7ionarni Zem0jini a0asi )popularno objanjeno, ovo izvanredno otkri4e znai da =emlja reaguje na elektrine vibracije odre!ene frekvencije, isto kao to zvuna viljuka hvata specifine zvune talase> ove posebne elektrine vibracije koje su u stanju da sna#no ekscitiraju =emlju mogu se koristiti na bezbroj naina, a pre svega za promenu svetskog energetskog sistema koji je veoma nesavren i ni izdaleka ne iscrpljuje naune i prirodne mogu4nosti3. Kiljeve ;$vetskog sistema; Tesla formulie na takav nain da je jasno da on smatra da uspostavljanje guste komunikacione mre#e svih oblika i nivoa treba da poslu#i humanizaciji nauke i tehnologije. * tome je on na poetku dvadesetog bio vizionar dvadeset prvog veka, jer prava metafizika problematika u teorijsku fiziku prodire tek sada sa

kosmogonijskim pitanjima o poreklu sveta i ontolokoj prirodi vremena i prostora. &akle, Tesla se jo davne ,-((. @odine zalagao za.

,3 *spostavljanje veze me!u postoje4im telegrafskim stanicama ili centrima irom sveta> )ostvareno3 +3 9rganizovanje tajne dr#avne telegrafske slu#be iji rad nije mogu4no ometati> )nije ostvareno, koliko se zna, jer nisu
primenjeni Teslini patenti za radio prenos, nego "arkonijevi koji za svako simultano emitovanje zahtevaju posebnu frekvenciju3 '3 *spostavljanje veze me!u postoje4im telefonskim centrima, odnosno stanicama na =emlji> )ostvareno3 :3 *niverzalna distribucija optih novinskih vesti putem telegrafa ili telefona> )ostvareno3 13 9snivanje slu#be na principima ;$vetskog sistema; za dostavljanje obavetenja iskljuivo u privatne svrhe> )ostvareno internacionalnom kompjuterskom mre#om, tj. Internetom 3 /3 *spostavljanje me!uveza svih telegrafskih aparata na svetu> )davno ostvareno3 23 9snivanje slu#be za distribuciju muzike pomo4u ovog sistema> )ostvareno3 03 *niverzalno registrovanje vremena jeftinim asovnicima koji sa astronomskom precizno4u oznaavaju sekunde, a da pri tom ne iziskuju nikakvo staranje> )ostvareno3 -3 renoenje irom sveta znakova, slova, zvunih signala itd., bilo da su kucani na maini ili rukom ispisivani> )ostvareno 6 precizan opis telefaksa3

,(3 9snivanje svetske slu#be za potrebe trgovake mornarice koja navigatorima svih brodova omogu4uje da
besprekorno pilotiraju bez kompasa, da tano odre!uju lokaciju, as i brzinu, da izbegavaju sudare i katastrofe itd.> )ostvareno3 ,,3 *vo!enje svetskog sistema tampanja na kopnu i moru> )ostvareno3 ,+3 Jeprodukovanje fotografija i svih vrsta crte#a ili pisanih tekstova koji bi se otpremali irom sveta> )ostvareno3 "ada je razvoj moderne nauke i tehnologije itekako dao za pravo Teslinim vizionarskim ciljevima, nije se sa njima poklopio u fundamentalnoj koncepciji. naime, Tesla je ovo sve hteo da ostvari prenoenjem signala kroz planetu =emlju, a ne koriste4i njenu orbitu. Iz istih razloga iz kojih je bio protivnik kori4enja nuklearne energije, opasnog usled ljudskog nepoznavanja prave strukture materije, Tesla je smatrao da je svako naruavanje kosmikog prostora, odnosno =emljinog magnetnog polja, povreda harmonije prirodnih zakona. 9vo proistie iz negativnog dejstva ljudske slobodne volje, koje biva destruktivno, ukoliko izostane etika komponenta nauke oliena u dobroti koju donosi samo vie saznjanje i svesnoj selekciji ispravnih namera. Eoveanstvo, koje #ivi na =emlji, smatrao je on, mora da otkrije sve oblike prirodne simbioze sa planetom, inae je u opasnosti da uniti svoje jedino kosmiko vozilo. Najzad, jo u svojoj mladosti, Tesla je imao velike probleme s profesorima i kolegama, in#enjerima, koji nisu shvatali da svaka kreativnost, onome koji ne zna njenu tajnu, mora u poetku izgledati kao greka. osebno strunjaku, jer je njegovo uverenje da zna jae nego u drugih, pa mu je i propusna mo4 za novitete smanjena. &a bi dokazao kako njegova naizmenina struja na odre!enim frekvencijama nije opasna po #ivot, Tesla javno sam sebe ukljuuje kao otpornik u kolo visokofrekventne naizmenine struje i posti#e fantastian efekat. vri elektrino pra#njenje sopstvenog tela, u mraku, tako da mu itavo telo svetli, izgledaju4i kao da gori, obliveno jezicima sablasnog plaviastog plamena. @odine ,0-+ . u 8ondonu je odr#ao uvena predavanja pred Dritanskim 7raljevskim naunim drutvom. ored gore pomenutog eksperimenta, izveo je i mnoge druge, kao to je paljenje lampe be#inim prenosom energije. =apravo, jednostavno je stavio vakumsku neonsku cev u polje svog transformatora i ona je zasvetlela.. Tim izvanrednim predavanjima na temu ;$vetlost i drugi visokofrekventni fenomeni; Tesla je u Gngleskoj stekao veliki ugled i mnoge prijatelje u naunom svetu kao to su pomenuti ser 5ilijam 7ruks, ser 9liver 8od# i lord 7elvin. o povratku u $%&, ,0-'., on se pomno posve4uje problemima radio6tehnike, teledirigovanja i be#inog prenosa energije na velike daljine bez gubitaka. * 7oloradu $pringsu uspeno eksperimentie sa =emljinim stacionarnim elektromagnetskim talasima i be#inim prenosom. I ako je dnevnik rada iz tog perioda sauvan i publikovan, prave naune rezultate zadr#ao je za sebe. %li to to je tamo postigao, ohrabrilo ga je da obe4a svetski sistem za be#ini prenos sile i inteligencije. 9va planetarna transmisija informacija i energije trebalo je da se zasniva na primeni takvih znaajnih pronalazaka i otkri4a kao to je Teslin rezonantni transformator bez gvozdenog jezgra, i *veliavaju4i predajnik od koga je naunik posebno mnogo oekivao. Dio je to svojevrstan transformator naroito podeen da ekscitira planetu =emlju. omo4u njega on je jo u 7oloradu ostvario elektrina pra#njenja jaeg intenzitetaa od atmosferskih munja i proizveo struju takve snage da do belog usijanja jakom svetlo4u osvetli vie od dve stotine sijalica raspore!enih po tlu miljama oko laboratorije. =a Teslu je to bio neoboriv dokaz ispravnosti njegove koncepcije be#inog prenosa energije, tj. dejstva na daljinu. Nakon eksperimenta u 7oloradu, krajem ,-((. godine, on se vra4a u Njujork i zapoinje pripreme za izgradnju prve stanice svog svetskog sistema za be#ini prenos energije, 7ule 5ordenklif )Oardencliffe ToPer3, koju s velikim uspehom testira tri godine kasnije..

Tehnike karakteristike Tesline emisione stanice danas su nepoznate i ne mo#e se tano re4i ta je bila njena prava namena. osle neobine no4i ,1. Jula ,-('.g u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad Njujorkom ve4 i nad nepreglednim prostranstvom %tlanskog okeana, Tesla ,-(1.g. iznenada naputa svoju laboratoriju, bez jasnog razloga, ostavljaju4i unutra sve netaknuto. 7oliko se zna, nikada vie nije kroio u 5ardenklif, nikada ga nije ni obiao, nikada ak nije ni proao kroz taj kraj. I to je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. %li u poslednje vreme pojavile su se sumnje da je Tesla bio taj koji je ,-(0 godine izazvao sna#nu i po osobinama veoma udnu eksploziju u Tunguziji. 9va je eksplozija pripisana meteoritu, ali nikada nije od njega nadjeno ni jedno parence. Istina je da je u to vreme kula 5ordenklif jo uvek bila tehniki ispravna i da je Tesla alju4i energetske talase kroz =emlju bio u stanju da akumulira i odjednom isprazni ogromnu koliinu energije na bilo kom mestu na planeti. *ostalom, to je bilo u potpunom skladu sa njegovim dugogodinjim radom i prouavanjem =emljinih osobina kao sredine za propagaciju energetskih talasa.

TEO'IJA KOJA NE(OSTAJE Iako nije ostavio svoju fizikalnu teoriju, Tesla je svojim brojnim eksperimentima postavio osnovu nove, rezonatne elektromagnetike. $matrao je da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum, a da je materija kompleks elektromagnetnih oscilacija organizovanih po matematikom algoritmu. 5erovao je da je zakon rezonancije najoptiji prirodni zakon koji eliminie vreme i distancije i da se sve veze me!u fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama prostih i slo#enih rezonancija )vibracija fizikih sistema3 ija je osnova iskljuivo elektromagnetska. Najzad, umesto Njutnovih integrala, 8ajbnicovih diferencijala i "aksvelove teorije polja, u svojim proraunima Tesla je koristio jednostavnu matematiku starogrkih mehaniara, pre svega %rhimeda, uspostavljaju4i tako mehanike analogije u elektromagnetici. Ne mo#e se dovoljno podvu4i savremeni znaaj ovakvog naina razmiljanja koje nedvosmisleno ukazuje na neophodnost potpune fizike interpretacije elementarnih matematikih pojmova, formula i sistema i povratak realistikim pogledima u matematici, zapravo mistinom matematikom pitagorejstvu. o svemu sude4i, prouavanje Tesle nije samo pitanje istorije fizike. * njegovom radu ne treba tra#iti prevashodno ideje tehnoloke mo4i, ve4 i korene smisla i vrednosti ljudskog stvaralatva i postojanja nauke uopte. NAUNI *UT NIKOLE TESLE EKA (A %U(E S&,A)EN I NASTA,LJEN $adr#aj podrobnog istra#ivanja Teslinog dela, obuhvatio bi slo#enu i duboku problematiku vie oblasti. @ledano sa stanovita logike i epistemologije, neophodna je analiza Teslinih svedoanstava o nainu kojim je otkrivao nove tehnike i naune principe, jer bi to mo#da otkrilo neki nov saznajni put. Tada bi se otvorio i problem definisanja elemenata i formulisanja sintakse logike strukture miljenje Tesle kao izumitelja. %ko bi smo i sve ovo uspeno okonali, tek onda bi smo se nali pred najve4im zadatkom, razumevanjem metapretpostavki Teslinog originalnog nauno istra#ivakog metoda i otvorenim teorijskim pitanjima pronalazatva koje nije nita drugo do ljudska duevna i praktina egzekucija jo uvek nepoznatih kosmolokih naela, tj. veza ostvarena sa svetom ideja. "ogao je da refleksnim dejstvom kognitivnih centara mozga na retinu )mre#njau oka3, preusmeri jednosmerne jonske struje, zapravo osnovne struje nervnih vlakana i neuralnih mre#a, i na taj nain, voljnim obrtanjem smera nervnog impulsa od mozga ka mre#njai ukloni spoljni prizor i zameni ga svojom psiholokom slikom. )Eovek obino svetlosne impulse dobija spolja, zatim oni odlaze do centra u mozgu gde se formira predstava.3 Tesla je svoje impulse slao iznutra. =vao je to umnom laboratorijom. I to je bio njegov glavni i osnovni metod eksperimentisanja. Dio je u stanju, )to je bez pandana u istoriji fizike, pa i itave nauke3, da matematike principe ; latonovog sveta ideja;, transformie u geometrizirane predstave i da ih opredmeti u obliku radnih modela. To je bio njegov osnovni metod. * svom umu on bi ;popravio;, ili ;podesio; aparat, da ;radi;. 7ada bi ga kasnije napravio od pravih #ica i drugog materijala, on bi zaista radio i u laboratoriji. I nikada mu se, o tome sam svedoi, nije dogodilo da takva jedna zamisao ne odgovara prirodi, odnosno ne proradi kao fiziki prototip. Njegova metoda je u pore!enju sa drugim velikim vizionarima u nauci, sasvim izuzetna. "ajkl Laradej je, na primer, slino %jntajnu, u trenutku naviranja ideja dobijao kinestetiki predose4aj, )pritisak i kretanje u predelu stomaka3 pri emu je do#ivljavao neku vrstu psihikog stresa u trenutku naviranja ideja. "endeljejev je sanjao eriodni sistem elemenata i to ga je video u tri dimenzije i u vrlo #ivim, gotovo vatrenim bojama, to je redovna karakteristika svih prekognitivnih snova. %li je na hartiji nacrtao sliku iz sna u samo dve dimenzije. Cemiar 7ekule sanjao je zmiju kako grize sebi rep i doao na ideju da benzolov prsten )ciklini ugljovodonik3 predstavi u tri dimenzije. Tako je zvanino nastala stereo hemija, u snu. %li ovo se deavalo vrlo retko, pojedinim ljudima i samo u odre!enim trenucima. % Tesla je bio u tom psihikom stanju itavog svog #ivota, decenijama i decenijama, jer je uve#bao da neprestano odr#ava odre!enu duhovnu i kreativnu permeabilnost. 9vu mo4 stekao je posle one teke i udne bolesti koju je jedva pre#iveo u detinjstvu. @odinama posle uporno je praktikovao kontrolu svojih nervnih puteva i to ne samo u psiholokom smislu ve4 i fiziolokom.

;5erujem u jednog Doga koji nije opisan u religijama; govorio je. To je u stvari filosofski Dog, 8ogos, Dog pitagorejski, Dog nebi4a, Dog ujedno i tvorac beskonanosti i tvorac apstraktnog, nematerijalnog i neprostornog kosmikog zakonodavstva. Tesla je bio ovek ija osnovna filozofska logika i aksiomatika miljenja uopte ne pripada savremenoj epohi. 7ao misaono bi4e Tesla se mo#e datirati pre pojave $okrata, u muzej @rke kosmoloke filozofije. Nije sluajno to je on ro!en na Dalkanu gde je itava %ntika civiizacija i nastala neto malo ju#nije, tako!e na Dalkanu. Je je o istom geomagnetskom informatikom polju, odnosno algoritmu zajednikom za evoluciju neuralnih struktura itagore, latona, =enona i Tesle. Jazumevanje Tesline fizike zahteva potpuno drugaije shvatanje matematike, u sutini jedno mistiko shvatanje matematike pitagorejskog tipa. itagora je smatrao da su brojevi stvarni, da brojevi i stvari imaju biunivoknu korespodenciju simetrijskog tipa, odnosno da se mogu poistovetiti. Iz toga sledi ideja o postojanju generike matematike, one iz koje neposredno proistiu i materija i njena promena. I manje pa#ljiv istra#iva odmah 4e uoiti da u Teslinim radovima nema infinitezimala. =a "aksvela, tvorca teorijske elektromagnetike, Tesla je sa razumevanjem govorio da je pesnik i da su njegove elegantne diferencijalne jednaine 6 poezija. %li, u Teslinoj biblioteci nai4i4emo na "aksvelova dela, jer je on svoje radove prvi put objavio kada je Tesla imao dvadeset godina i dok je jo studirao u @racu. Nema drugog razloga to ih Tesla nije koristio sem onog najdubljeg i najozbiljnijeg. otkrio je jednostavniji i efikasniji metod i imao bolju fiziku interpretaciju matematikih pojmova kojima je predvi!ao tok i ishod eksperimenata. % oigledno da je on bio ovek takve snage i dubine da je bio u stanju da se odvoji od svih autoriteta i od savremene nauke. Nije sluajno da nije diplomirao. To je tako!e jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta, kako bi se moglo u prvi mah pomisliti. Njegov nain rada ga je mogao odvesti u sasvim drugom pravcu. * pravcu duevnog poreme4aja. %li nije. =nai uspeo je da uspostavi kontrolu nad prirodom psihikih slika, i drugih svesnih i podsvesnih sadr#aja svesti 6 to je osnova kreativnosti. 9nog trenutka kada je uspeo da savlada efekte impulsa koji su dolazili spolja, uspeo je da niz naoko sluajnih psihikih promena podvrgne voljom kontrolisanoj percepciji i analizira ih. 9n je uspeo jednom strahovitom linom ve#bom da se uzdigne do nivoa oveka koji nije vie zavisio od impulsa spoljnog sveta, nego pre svega od svojih unutranjih psihikih sadr#aja. % sutina njegove genijalnosti bila je u tome to ti osve4eni sadr#aji koje su spoljna polja proizvodila u njegovoj podsvesti nisu bili nita drugo do slike kosmolokih principa, odnosno sami prirodni zakoni. To ga je tako jasno razlikovalo od drugih ljudi. ( svom indukcionom motoru iji rotor poinje da se okre4e pod uticajem promene spoljnjeg polja, rekao je. ;Ja sad znam kako radi kosmos;. 9datle proistie i njegova teorija o ljudima kao automatima kosmikih sila. &odamo li tome Teslin aksiom da ;sva energija jednog sistema dolazi iz spoljnje sredine;, dobi4emo razlog njegovog uverenja da itav kosmos iskljuivo radi na principima vibracije i rezonancije. Najzad, ako definitivno prihvatimo to da sva energija jednog sistema nastaje spoljnom indukcijom, tj. dejstvom na daljinu, onda je lako obrazovati Teslin kosmoloki model kao niz koncentrinih obrtnih magnetnih polja. ogledajmo je li takoQ 9kre4e se @alaksija, okre4e se $unev sistem oko centra @alaksije, okre4e se =emlja oko $unca, molekuli, atomi i elektroni... $ve to nije nita drugo nego niz obrtnih magnetnih polja i mo#e da se predstavi jednim jedinstvenim zakonom, istim onim koji pokre4e i sam Teslin indukcioni motor . $etimo se da je Tesla, )poput "ocarta koji je u bljete4em vazduhu pred sobom vidjao partiture svojih dela i samo ih zapisivao3, bio u stanju da zamisli svoj model u najboljem obliku tako da je mnoge od njegovih patenata nemogu4e dalje usavravati. Imao je uro!eni dar uoptavanja, odnosno dar redukcije na generalni zakon, a taj gnosoloki princip u nauci je najva#niji. *vek se komplikovani entiteti ni#eg reda, svode na jednostavnije entitete vieg reda. 9tvoreno je pitanje Teslinog pravog shvatanja prostora i vremena. $a sigurno4u se mo#e re4i da se Tesla u eksperimetima emitovanja niskofrekventnih elektromagnetskih talasa kroz =emlju nije susretao sa problemima koje u tumaenju odnosa sile i prostora ima, na primer, 9pta teorija relativnosti. 9va teorija ima posebne teko4e sa fizikim tumaenjem diferencijalnih jednaina kojima opisuje karakteristike prostora zakrivljenog razliitim intenzitetima gravitacione sile. Intezitet gravitacije po ovoj teoriji mo#e toliko da poraste da poinje da deluje i na samo vreme, vra4aju4i doga!aje unazad i naruavaju4i kauzalitet. Nije odgovoreno ni na pitanje da li je za eksperimentisanje fizikim prostorom neophodno zamisliti da on ima vie od jedne dimenzije. osebno je teko logiki usaglasiti shvatanje da su i prostor i vreme u isti mah beskonani. %ko bi to bila istina, onda bi ili morali da se uvedu pojmovi bar dve beskonanosti razliitoga kvaliteta, ili da se koegzistencija dveju ili vie beskonanosti proglasi logiki neodr#ivom, ili, naravno, da se usvoji da izmedju prostora i vremena nema ama ba nikakve razlike, tj. da su oni podudarni, to je najmanje verovatno. $lu#e4i se matematikom onoliko jednostavnom koliko se ui u osnovnoj koli, Tesla je izvodio svoje zapanjuju4e eksperimente, smeju4i se komplikovanim teorijskim radovima uenih kolega, koji su jedva uspevali da natimuju matematiki opis po nekogi fizikog doga!aja.

oznato je da je jo Njutn u delu rincipia "atematica i prostor i vreme smatrao jednakovrsno beskonanim ,na taj nain uinio osnovnu logiku greku preklapanja sadr#aja pojmova, ali mu to niko nije zamerio jer niko nije umeo bolje. *z to ljudima je to izgledalo u skladu sa iskustvom. &ekart, kada je konstruisao svoj koordinatni sistem, on je jednom te istom geometrijskom predstavom, tj. pravom linijom, prikazao i prostor i vreme, kao da me!u njima nema nikakve razlike. &a li je na to imao pravo< I apscisa i ordinata su prave neograniene linije, i u geometrijskom smislu radi se o jedinstvenoj predstavi. $a druge strane, prostor i vreme su dve veoma razliite fizike pojave iju prirodu ne poznajemo dovoljno. Ni ovo nikome naroito ne smeta. Najzad, apcisa i ordinata razdvojene su uglom koji nema direktnu fiziku interpretaciju. %li, ovako velikoduno geometrijski predstavljaju4i fizike pojave, mo#e se desiti da potpuno iskljuimo kriterijum realnosti iz provere matematikih hipoteza. Nema sumnje da je Tesla svojim fizikim eksperimentisanjem otkrio u nauci jo uvek nejasnu fundamentalnu vezu fizike i matematike i primenjivao je sa takvom lako4om i jasnovidno4u, da je i laiku i strunjaku podjednako oigledno da je u pitanju precizno znanje. %li ta su obine matematike cifre, deljenje ili mno#enje, poneki prirodni algoritam ili kvadratni koren, zaista znaili u Teslinim eksperimentalnim radovima, to je danas veoma teko otkriti. Lizikalno tumaenje matematikih pojmova, a naroito jednoznano, na granici je onoga to nazivamo transcendentalna matematika, ili matematika mistika. Ipak, samo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost mo#e svesti na odnose elektromagnetskih polja, onda je teorija koja najpogodnije izra#ava sutinu tih odnosa, izvesno 6 matematika. $ druge strane, ako elektromagnetske oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom, to je Tesla otkrio u 7olorado $pringsu i to se i danas neprestano eksperimentalno potvr!uje u neuronaukama, onda sledstveno tome i sam mentalni plan, budu4i da se podvrgava zakonu rezonancije, mora imati istu prirodu. Name4e se zakljuak da su brojevi samo program organizacije elektromagnetskih polja u posebne psihe, tj. individualne duevne matrice. Teslina istra#ivanja kao da dokazuju istinitost latonove teorije saznjanja u kojoj se tvrdi da je matematika veza izme!u sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije. matematiki algoritmi )inherentna logika matematike3 su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara mistina predanja slo#no govore. materija je samo zgusnuta svetlost, a to je upravo Teslina svepro#imaju4a kosmika substancija 6 ;luminoferozni etar;. ,OJNI %'O( KAO ,'EME*LO, ostoji pria, objavljena je o tome i knjiga, a snimljena su i dva filma, da je ,-:'. @odine, u oktobru, amerika mornarica izvela neobian eksperiment sa ciljem da naini nevidljivim jedan ratni brod. Navodno je trebalo da brod pomo4u jakih magnetskih generatora emituje oko sebe sna#no polje koje bi skretalo svetlost, kao i emisije radarskog zraenja, i onemogu4ilo neprijatelju da tano locira i pogodi objekat. Dilo je to samo / meseci posle Tesline smrti i nestanka znaajnih naunih dokumenata iz njegove sobe. &oga!aj se zbio u mornarikom doku luke Liladelfija. 7ada su generatori ukljueni na maksimum desilo se ono to niko nije oekivcao. Niz sna#nih magnetniih polja promenio je lokalne prostorne i vremenske osobine i razara ;Gldridge &G6,2'; je privremeno iezao, a onda se na nekoliko sekundi pojavio na drugom mestu, u jednoj od najve4ih mornarikih baza u *$%, u Norfolku, luci u jugoistonoj 5irginiji, na obali %tlantika, oko '1( km udaljenoj od Liladelfije. osle vrlo kratkog vremena, brod se ponovo materijalizovao u luci iz koje je krenuo, u Liladelfiji. Najudnije stvari zbile su se sa posadom. olovina mornara zauvek je iezla. Neki su poludeli, a pojedinci su stekli osobinu da po volji iezavaju i ponovo se pojavljuju. Izvesni pre#iveli tvrdili su da su ;promenili svet; i da su se videli i razgovarali sa nezemaljskim bi4ima. $amom iezavanju broda prethodila je udna zelenkasta magla, koja je obavila trup kada su ukljuene jake elektromagnetne maine za proizvodnju intenzivnih i fokusiranih elektromagnetskih polja. * eksperimentu su uestvovala tri broda. omenuti razara je bio u sredini, a oplate druga dva broda slu#ile su kao laserska ogledala. Jadi se, u stvari, o otvorenim laserima kojima ne treba vakuum i iji se zraci mogu transportovati na bilo koju daljinu, i to kroz bilo koji prirodni medijum. 9vakve lasere Tesla je proizvodio u svojoj laboratoriji u Njujorku jo u ,-. veku osvetljavaju4i prostoriju bez ikakvih lampi, iskljuivo pobu!ivanjem vazduha da svetli. 5ratimo se znaenju Teslinih eksperimenata u 7olorado $pringsu ,0--6,-((. i pogledajmo ta su pravi rezultati njegovog rada tamo. Gksperimentiu4i sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama elektromagnetskih talasa, on je verovatno uspeo da odredi i frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog plana #ivih ljudi, takodje i umrlih )sa ime se danas vre mnogobrojni ogledi, bez pravog uspeha jer nedostaje teorija, pa je predvidjanje esto neprecizno3. Najverovatnije, on je, primenjuju4i vrlo visoke frekvencije uspeo da proizvede polja koja su odgovarala elektromagnetskoj kombinaciji diskarniranih dua i na taj nain osvojio tehniku vizualizacije takozvanog astralnog nivoa egzistencije biolokih organizama. %ko u Teslinim belekama i ima izraunavanja koja se na ovo odnose, ona savremenom strunjaku izgledaju beznaajna, jer su isuvie jednostavna i prema tome su bez detaljnog objanjenja neshvatljiva. "o#e ih razumeti samo um koji isti predmet musli na isti nain. TAJNA ,AT'ENI& LO*TI Tesla je uspevao da u laboratorijskim uslovima proizvodi slo#ene energetske strukture, koje je nazvao ;vatrene lopte;. * prirodi je ovaj fenomen poznat kao ;kuglaste munje;. Njih je, pored Tesle, prouavao i ruski akademik jotr 8eonidovi 7apica, ali nije mogao da ih kontrolisano proizvodi bez Teslinog rezonantnog transformatora. &anas,

fiziari bra4a 7orum, u %merici, sa izvesnim uspehom reprodukuju neke od Teslinih ekspperimenata i uspevaju da dobiju, pri gaenju transformatora, ;vatrene lopte; koje traju vrlo kratko i iji je prenik svega oko tri milimetra. rema podacima i injenicama koje su istorijski verifikovane, Tesla je pravio ;kuglaste munje; veliine fudbalske lopte, dr#ao ih u ruci, stavljao u kutije, zatvarao poklopce i najzad vadio iz kutija. To su bile potpuno stabilne strukture, koje su trajale minutima. &akle, Tesla je o tome znao mnogo vie nego dananja nauka, tj. poznavao je tajnu fuzije hladne plazme u slobodnom prostoru. ?ta mu je omogu4ilo da stvara ovakve sferine strukture< Dila je to ideja etarskog dijametra, tj. pretpostavka da su materija i prostor u sutini nerazdvojivi, odnosno imaju zajedniku strukturnu jedinicu, a ono to ih zapravo razlikuje je vremenska koordinacija. Tesla je time uao u jednu oblast u koju niko pre njega nije uao 6 u in#enjering vremena. Isticao je takodje da njegovi elektromagnetski talasi nisu ;hercijanski;, tj. da je talasna du#ina njegovog emitovanog talasa identina magnitudi distancije na koju se prenosi, odnosno udaljenosti od emitera do prijemnika. 9sim toga, u Teslinim eksperimentima nisu u rezonanciji bila samo oscilatorna kola aparata koji uestvuju u prenosu, ve4 je ceo sistem takodje bio rezonantan sa prirodnim elektromagnetskim osobinama koridora kroz koji talasi prolaze. To znai da oscilator koji pone da emituje jednostavno odsee etar u prostoru od emitera do cilja i tu stvara karakteristino stoje4e polje. Tako se isprva formira nose4i talas koji sam po sebi ne mo#e da prenosi energiju zato to ne osciluje. Na ovaj osnovni talas Tesla bi ukljuivao ni#efrekventno polje, tj. proputao bi talase koji su predstavljali ni#e harmonike osnovnog nose4eg polja i to u odnosu ,.:. Na taj nain projektovao bi energiju na #eljenu razdaljinu i postizao bi sna#no i neprestano elektrino pra#njenje u odredjenim zonama, stvaraju4i zid jonske plazme. 7roz ovaj energetski zid nije moglo da prodje nita, a da se ne dezintegrie u molekule ili atome. TESLA KAO JASNO,I(A+ $asvim je jasno da je Tesla morao imati uvid u ono to bismo danas u nedostatku boljih izraza mogli nazvati parapsihologija. To kako je on dolazio do pronalazaka i kako je radio u svojoj umnoj laboratoriji, to je, svakako, bez pandana u istoriji nauke. I pored vie od ,1(.((( dokumenata koje danas uva "uzej Nikole Tesle u Deogradu on iza sebe nije ostavio sistem svog naunog metoda, jer Tesla je bio jasnovidac. 9n je dolazio u odre!ena psihika stanja i to je bila njegova metoda, koja ustvari mo#e da se poredi samo sa slinim stanjima u kojima se nalaze jogini ili sa onim o emu priaju sveci. Teslu danas retko ko posmatra kao filosofa i duhovnog oveka, a on je oduhovio fziku, oduhovio tehnologiju, oduhovio nauku. Najzad, itavim svojim #ivotom i radom postavio je osnove posthri4nske civilizacije Tre4eg milenijuma I pored svega toga njegov uticaj na savremena kretanja u nauci je minimalan, ali 4e to morati da se ponovo vrednuje. Tek u budu4nosti dobi4emo pravi odgovor na Teslinu paradigmu, jer je on isuvie ispred i iznad dananjih naunih metoda. oznati hinduistiki uitelj 5ivekananda, lan Jamakrinine misije, koji je bio poslan na =apad da ispita mogu4nost ujedinjenja svih svetskih religija, posetio je Teslu u njegovoj Njujorkoj laboratoriji ,--/. godine i odmah poslao pismo svom indijskom kolegi %lasingu opisuju4i susret sa Teslom sa strahopotovanjem i bezrezervnim divljenjem. ;9vaj je ovek sasvim drugaiji od svih zapadnjaka )...3 okazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega #ivo bi4e i sa kojim on razgovara i naredjuje mu )... 3 Jadi se o visoko spiritualnoj linosti. 9n besumnje poseduje duhovnost najviega nivoa i u stanju je da prizove sve nae Dogove )... 3 * njegovim elektrinim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi nai Dogovi. 5inu, ?iva... a osetio sam prisustvo i samog Drame.; )$Pami 5ivekananda Porks, Gpistles, 6pisma6, 5ivekananda Kentrum, Oashington, *$%3. 8jubazno4u glavnog urednika &elfisa, Natalije Toots, saznao sam da se u Jamakrininoj misiji u 7alkuti, Indija, nalazi i veliki Teslin portret i to medju onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije. TESLINA ,'EMENSKA FIZIKA Jezonancija je istovremenost i ako menjamo periode prekidanja strujnog kola menja se geometrijski raspored magnetskih polja, odnosno uspostavlja se kretanje rotora motora i generatora iskljuivo promenom vremenske komponente. 7retanje je asinhronicitet. 9vo oigledno pokazuje da je mogu4e posti4i promenu brzine rotora, a samim tim i njegove mase, promenom istog vremena, bez dodatnog impulsa, tj. bez dodavanja sile. Nije li Teslino obrtno magnetno polje jo jedan dokaz vie u prilog tvrdnji akademika N.%. 7ozireva da je 5reme ta jedinstvena i fundamentalna optekosmika sila< Iz 7olorado $pringsa Tesla pie u Njujork svom prijatelju Johansonu kako je u ;krabotinama; visokofrekventnih elektromagnetnih pra#njenja otkrio um i kako 4e uskoro on, Johanson, mo4i svoje pesme da ita Comeru, dok 4e sam Tesla diskutovati o svojim pronalascima sa %rhimedom. Isto tako, u detaljnolm dnevniku istra#ivanja susre4u se opisi elektromagnetskih zelenih magli koji potpuno odgovaraju opisu magle, to se pojavila prilikom nestajanja ratnog broda u Liladelfiji. o povratku iz 7olorado $pringsa Tesla izjavljuje u novinama kako je uspostavio vezu sa vanzemaljskim civilizacijama. Jetko ko ga je tada uzeo ozbiljno. No, ima indicija da je Tesla nastavio svoja istra#ivanja ;paralelnih svetova; sam, u tiini, ne objavljuju4i rezultate. o svemu sude4i, izradio je aparat za podeavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga, tj. kontrolu svojih mentalnih aktivnosti i na taj nain uspeo da bez napora komunicira sa vremenski pomerenim realnostima. 9va njegova otkri4a otvaraju jednu potpuno novu stanicu u savremenoj nauci, jer ukazuju na put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju )u prirodi su materijala i duh, naravno, ve4 ujedinjeni3. 9n je imao

sposobnosti da razradi oba aspekta jedinstvene nauke. prouavao je s podjednakim uspehom fiziku osnovu psihe kao i psihiku osnovu fizike. Tako je doao do presudnih generalnih zakljuaka. da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova elektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najoptiji prirodni zakon 6 zakon rezonancije i da se sve veze me!u fenomenima uspostavljaju iskljuivo raznim vrstama rezonanci ija je osnova elektromagnetska. $amo se po sebi razume da, ako se sva fizika realnost mo#e svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske sutine tih odnosa 6 matematika. $ druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi 6 program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istra#ivanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjanjenju i primeni istinite latonove doktrine u kojoj se ka#e da je matematika veza izme!u sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Jo preciznije. matematiki algoritmi )inherentna logika matematike3 su metodi inkarniranja ideja u fizike objekte. Najzad, kako sva stara )a i nova3 mistina predanja slo#no govore. materija je samo zgusnuta svetlost. Tesla je verovao da je sva vasiona #iva i da su ljudi automati koji se vladaju po kosmikim zakonima. Tako!e je smatrao da ljudski mozak nema osobinu da pamti u onom smislu kako se to obino smatra, ve4 da je memorija samo reakcija ljudskih nerava na ponovljeni spoljanji stimulans. Jo va#nije je naravno da neko sa preko hiljadu fundamentalnih naunih pronalazaka ne pripisuje invenciju u zaslugu sebi, nego eksplicitno izjavljuje da vri ulogu sprovodnika nauke iz sveta ideja u svet ljudske prakse. 5erovao je vrsto u reinkarnacije. $ama Teslina smrt bila je neka vrsta njegove line sveanosti i vie je liila na svesno preseljenje due u drugi plan postojanja, nego na smrt nekog obinog slavnog oveka, zbunjenog i uplaenog pred samooslobo!enjem. Na dva dana pred as diskarniranja, Tesla je prestao da radi i zatvorio se u hotelsku sobu tra#e4i da ga niko ne ometa. 7ada su direktor hotela i sobarica najzad uli, zatekli su ga elegatno odevenog kako le#i mrtav ruku prekrtenih na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hri4ansku i budistiku, tri dana nakon prve sahrane bio je i spaljen. 8ino duboko verujem da matematike i fizike istine, to jest, fenomeni geometrije i aritmetike i fenomeni fizike moraju u sutini da koncidiraju, ine4i osnovu jedinstevene kosmologije na ijem smo pragu. Neki je zovu ;Nova nauka;, ali je, mislim, adekvatniji naziv ;Jedinstvena nauka;, jer temelj naeg 7osmosa ini jedinstven fiziki kontinuum, koji je ista esencija, bez granica, i svi se paralelni svetovi, paralelni realnosti, povinuju njegovim zakonima. Teslina elektromagnetna teorija bila je poetak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizikog sveta. 9n je toliko mnogo uinio praktino i lino, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. "ogao je, mo#da, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Dogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci. rouavanje Tesle nije samo nauno pitanje, u njegovom radu ne treba tra#iti prevashodno tehnoloka reenja. Tesla je praktino ono to je Guklid teorijski, spona zapadne i istone civilizacije. Na njegovom radu mo#e da se zasnuje nova duhovnost Eoveka koji 4e shvatiti 5reme )koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematikih zakona3 i prodreti u savrenije nivoe kosmikog postojanja. To je, prema mojim istra#ivanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zato je tek danas dolo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije. TAJANST,ENI ST'ANA+ MA'KA T,ENA Eest posetilac Tesline laboratorije u no4nim asovima bio je i uveni pisac $amjuel 7lemens, iji je pseudonim po kome je u knji#evnosti ostao poznat, bio 6 "ark Tven. Tesla je sa njim bio toliko blizak da je i godinama posle Tvenove smrti redovno o njemu govorio kao o jo #ivom prisnom prijatelju. isac Tven umro je ,-,(. godine, a est godina posle toga objavljena je njegova udna novela ;Tajanstveni stranac;. * njoj se govori o %n!elu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susre4e sa grupom deaka sa kojima se igra i pouava ih tajnama $veta. %ko se malo austrijsko selo shvati kao $miljan, a lik %n!ela zameni Teslom, dobi4e se sjajno objanjenje veoma udne teorije ljudskih sudbina i kosmologije izra#ene u tom kratkom delu koje primetno odudara od drugih Tvenovih pripovetki. %n!eo govori o ose4anju moralnosti koje je izvor svih ljudskih neda4a, i nesre4i prouzrokovanoj neshvatanjem kompjuterski precizne kombinatorike najsitnijih doga!aja, od kojih svaki odredjuje dalji niz karika u svojstvenom lancu narednih zbivanja. 8judska slobodna volja, prema njemu, je ista zabluda ula, sve je predodre!eno i vodi predvidljivom ishodu. rema tome, data ljudska individualna psihosomatska struktura ima ogranien broj mogu4ih sudbina. 7ombinacije sudbine su nizovi doga!aja, i ovek se mo#e prebacivati zi niza u niz voljom viih bi4a. %n!eo, na primer, uini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodre!eno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. 9vo se potpuno sla#e sa Teslinom idejom o oveku kao automatu kosmikih sila, i vrlo je ubedljivo pokazano jednostavnim dramaturkim sredstvima velikog pisca. Najzad, pre nego to %n!eo naputa svoje prijatelje, seoske deake, uvodi ih u poslednju kosmiku tajnu koja ih je u#asnula, tajnu Nebi4a. ;$ve je samo misao; ka#e on, ;nita ne postoji;, ;i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima $vemira;... TAJNA KULE 9A'(EN+LIFF

osetimo ponovo Teslinu laboratoriju u 7olorado $pringsu. Nai4i 4emo na elektromagnetska polja vrlo niske frekvencije i Teslu koji eksperimentie sa radom ljudskog mozga, na samome sebi. rijatelju Johnsonu pie o inteligentnim svojstvima elektromagnetskih polja. =ainje se biofizika osnova neurologije. Neposredno posle toga, ,-(,. godine poinje dizanje $vetske emisione stanice na 8ong Islandu. Jadi se o slo#enom emiteru elektromagnetskih talasa u ijoj izgradnji Tesla primenjuje celokupno dotadanje znanje. teleautomatsku kontrolu, be#ini prenos, nehercijanske talase, originalnu teoriju etra i elektriciteta, dinamiku teoriju gravitacije )po kojoj svaki prirodni elemenat "endeljejevog sistema ima svoju karakteristinu gravitacionu konstantu, specifino @3, kao i sopstvenu tehniku upravljanja brzinom proticanja vremena. Te ,-(,. godine nastaje Mnova fizikaM. ostavlja se pitanje kakva koncepcija sveta le#i u osnovi izvo!enja eksperimenata sa fokusiranim rezonantnim magnetnim i elektromagnetnim poljima. 5ratimo se na as mistiku &#ord#u 8eonardu i njegovoj slici 7osmosa. @ovore4i o vibratu on istie da ima raznih naroda, rasa i plemena, ali nigde na planeti ne mogu se na4i ljudi koji #ive lieni muzike i plesa. re vie od +1(( godina itagora je rekao uenicima da je kamen zale!ena muzika. oznato svojstvo svake estice u fizikom svemiru je njena zavisnost od visine tona i gornjih tonova njenih pojedinih frekvencija, to znai od njenog pevanja. 8judi stvaraju muziku, ali pre toga, ona stvara ljude. &ar sluanja otvara nam mogu4nost se4anja naeg najdubljeg porekla. "uzika je izraz zvuka raznih struktura sveta i jasno ukazuje na ritmike osobine svih stvari. 5ibrato nam poma#e da ujedno istra#imo sebe i svet iji smo deo. Ta pulsacija izviru4a iz tona mo#e da nas dovede do neega to je najspontanije i najkreativnije u ljudskom #ivotu. 5ibrato koji pobu!uje unutarnje ljudske tonove mo#e biti i duboko erotian. 7od laganog stava Dahovog Eetvrtog Drandenburkog koncerta, svi drveni duvaki instrumenti jednog orkestra i #ice ponu da podrhtavaju i zajedno pulsiraju. ublika, kao da ose4a neko u!enje da tako jedan intiman zvuk mo#e da se izvodi javno. 9pasno senzualno svojstvo vibrata objanjava se injenicom da brzina vibracija od sedam pulsacija u sekundi precizno odgovra stanju alfa6talasa mozga. % to je stanje izme!u bu!enja i spavanja kada je odsutna uobiajena kontrola uma. $anja, bude4i se, esto ima ose4aj pristupanosti svih izvora memorije i stvaranja. oznata je vizija brojevnih funkcija, koju je matematiar oenkare spazio pred samo utonu4e u dubok san. matematike ideje igrale su se u oblaku pred njim, sudaraju4i se kao materijalne i kombinuju4i u rezultat koji je dugo tra#io. Tako!e, sna#an i dugotrajan muziki vibrato, hvataju4i ritam sa naim mozgom, stvara uslove za neku vrstu svesnog sanjarenja u kome se otkrivaju misterije i sve se veoma lako pamti. Nain kako muzika dejstvuje isti je kao onaj na koji deluje svet stvari i doga!aja, jer je sve to vibracija. Drzina vibracija subatomskih estica su neverovatno visoke, a talasi u centru subatomskog nukleusa izgledaju jo br#i. 5ibracije svih energija zraenja 6 radio talasa, toplote, svetla, rentgenskih zraka, itd. 6 mogu da se svrstaju u red. Dlektromagnetski spektar, tako posmatran, ima vie od osamdeset oktava, a vidljivo svetlo je samo jedan opseg tog reda. 7ao i u muzici, elektromagnetski talasi imaju svoje vlastite harmonine gornje tonove, a postoje i izvesne slinosti koje se pojavljuju me!u intervalima oktava. =akoni muzike harmonije primenjeni na elektromagnetiku daju izvanredne rezultate. *pravo zato je Nikola Tesla koristio Celmholcove radove o zvuku za svoje elektrine rezonatore. Johan 7epler, astronom iz sedamnaestog veka, verovao je da je svaka planeta sunevog sistema #iva i da je na svakoj od njih nastanjen njen an!eo uvar koji uje njemu muziku. lanete, na putanjama oko $unca, sviraju. "erkur, koji ima najve4u brzinu, peva pitavu ulaznu i silaznu skalu pikolo flaute. Jupiter, najsporiji, proizvodi dubokum sna#nu tutnjavu. 5enera menja ton od dura do mol est, a =emlja svira divni drugi mol. oseban aran#man zvukova, to ga mi nazivamo muzikom, izraz je odnosa stvari, tj. njihove slinosti i razliitosti, to je i nain kako stari rastu i trule, propadaju, kao i nain kako iz dekomponovanih sistema izrastaju novi, mladi sistemi. &uboka struktura muzike ista je kao i struktura svega ostalog. Colandski naunik 7ristijan Cajgens primetio je ,//1. godine da klatna dva asovnika postavljena na zidu jedan pored drugog zadobijaju istu periodu kla4enja, tj. klate se u preciznom ritmu. To je zapravo univerzalan fenomen. 7ada dva ili vie oscilatora pulsiraju u istom polju, uz malu vremensku razliku, oni se spontano uklope tako da ponu pulsirati tano u isto vreme. 9ni se ponaaju prema zakonu ekonominosti i naelu minimuma energije jer je svakom klatanu ponaosob kod zajednikog pulsiranja potrebno manje energije nego kod aritminog ili suprotnog. To usaglaavanje svuda je prisutno ali ga retko prime4ujemo. "oglo bi se ak re4i da su sve #ive stvari oscilatori, tj. pulsiraju i menjaju se ritmiki. I najjednostavniji jedno4elijski organizam oscilira u velikom broju harmonino slo#enih frekvencija, na subatomskom, atomskom, molekularnom, sub4elijskom i 4elijskom nivou. * komplikovanom organizmu kao to je ljudski, raun tih frekvencija je veoma slo#en. Nai unutranji ritmovi vrsto su me!usobno povezani, ali nita manje, povezani i sa spoljnim svetom. 8judska fizika i mentalna stanja menjaju se sa ritmom sezonskih kretanja =emlje i $unca, sa plimom i osekom, sa dnevno6no4nim ciklusom kao i u kosmikim ritmovima koji dananja nauka nije jo odredila i uglavnom ne uzima u obzir. 7ada se faze tih ritmova poremete, javlja se ose4aj nelagodnosti to je predznak oboljenja.

&ve galaksije mogu da pro!u jedna kroz drugu kao dva oblaka dima, jer su zvezde u galaksiji me!usobno udaljene distancama jednakim milionitim umnocima njihovih dijametara, tj. vrlo su retke. 7olizija je malo verovatna. Naem solarnom sistemu potrebno je ,( biliona sekundi )+:( miliona godina3 da opie krug oko galaksije mlenog puta. Talasi u centru toma vibriraju ,( na dvadeserdrugi stepen puta u sekundi. Keo atom na sobnoj temperaturi vibrira znatno sporije, oko ,( na etrnaesti stepen puta u sekundi, dok molekuli pulsiraju na oko ,( na deveti stepen ciklusa u sekundi. Bive 4elije na direktnu stimulaciju reaguju sa oko ,((( ciklusa u sekundi a svoje interne cikluse podeavaju prema danu od +: asa )rotaciji =emlje3, lunarnom kalendaru i $unevoj godini. 7omplikovana grupa 4elija zvana mozak ima razne oblike ciklusa i varira od oko :( ciklusa u sekundi )kod aktivne koncentracije3 do manje od , ciklusa u sekundi kod dubokog sna. Jitmiki talasi mozga lako se prebacuju iz jednog ciklusa u drugi. Talasi vidljivog svetla pulsiraju izme!u '-( triliona i 20( triliona u sekundi, to ini tano jednu oktavu, jedno dupliranje frekvencije. 8judsko oko mo#e da reaguje i na samo jedan kvant svetla i sa svega tri vrste retinalniih 4elija razlikuje oko ,( miliona boja. 8judsko telo generie svoje vlastito elektromagnetsko polje i na nas, veoma mnogo, na poznate i nepoznate naine, utiu elektromagnetska polja sredine u kojoj se nalazimo. Nauka tek treba da naini prve ve4e korake u pravcu ovog izuavanja.. Nae fiziko telo manitestacija je naeg unutranjeg pulsa koji je ujedno i na identitet, naa pozicija u 7osmosu. Takozvano mistino astralno telo ima u sutini elektromagnetsku materijalnu osnovu. Keo #ivot neke jedinke ima odre!enu ritmiku emu koja pre#ivljava fiziku smrt i predstavlja vantelesno iskustvo due koja se ponovo reinkarnira. ostoji pretpostavka da se za telepatske prenose slike i misli koriste ?umanovi talasi )to su talasi koji rezoniraju sa 2,0 treptaja u sekundi i ine polje stoje4ih talasa u kanalu izme!u zemljine jonosfere i njene povrine> oni su takore4i na prirodni elektromagnetski omota, najbolje ih ose4amo na morskoj obali ili u umi, budu4i da more i uma apsorbuju druge, esto tetne frekvencije3. &eava se da mozak koji pulsira na bliskoj frenkvenciji u!e u stanje rezonancije i tako biva mogu4e vi!enje na daljinu. To je kontakt rezonancijom, a ne radijacijom, i kako su talasi veoma velike talasne du#ine )oko '0((( km3 prenos je gotovo trenutan. $ obzirom na ekstremno nisku frekvenciju ovi se talasti ne mogu blokirati obinim elektronskim zaklonom, ledom itd. * stvari, vrlo esto mi ulazimo u fazu sa njima, me!utim, problem je to talasi koji tako nisko vibriraju mogu da prenose vrlo malo informacija u nekom odre!enom vremenu, tako da esto ne mo#emo dobiti jasnu sliku i dati potpun opis predmeta koje vidimo. 9vo se mo#e ipak reiti tako da prijemnik bude u rezonanciji na nain ni#eg harmonika tj. na odgovaraju4oj jo ni#oj frekvenciji, da bi se u referentnom ljudskom vremenu potrebnom za formiranje mo#danog engrama mogla oitati informacija. * stvari radi se o tehnikom skra4ivanju vremena telepatskog prijema. "oderni holistiki pristup objanjavanju *niverzuma ima zapravo mistinu tradiciju u svakoj velikoj religiji> Cinduizam, Islamizam, Dudizam, Jevrejska vera, ili Cri4anska sadr#i eksplicitno tvr!enje da svaki deo kosmosa u izvesnom smislu sadr#i celinu. =nalcu je suvino i napominjati da to ima duboke veze sa holografijom gde svaki deo holograma mo#e celog da ga reprodukuje. ?tavie, smatra se da je svaka estica u svemiru toplija od apsolutne nule i neprestano proizvodi i odailje karakteristina polja svojih talasa, tako da je mogu4e nainiti potpun hologram svemira u bilo kojoj njegovoj taki, uzimaju4i u obzir potenciju beskonanog niza zraka koji se presecaju. Lormiranje ovog holograma, me!utim, trajalo bi veno i stoga mislim da ta koncepcija nije do kraja promiljena. Cologram oveka nije nita drugo do fizika osnova savrenog ritma kosmosa. &ua ija je odlika svesnost pomerena je u fazi u odnosu na genski materijal. % svesna volja samo je jedan od univerzalnih instrumenata kosmike namernosti, onaj primordijalni. ravi ovek na pravom mestu je taj ije su namere usaglaene sa kosmikim ritmovima. $vesna namera ima veliku mo4 i na glavni izbor je u preuzimanju odgovornosti za ishod njenog uticaja. *opte uzev, treba stvoriti drugaiju sliku tela kao sklopa elegantnih eterinih polja udru#enih u odnos ritma i praznine, talasa i prostora. okuajmo da sumiramo do sada iznete teze. sainjeni smo od talasa, a ne od materije zvane ;vrsta;> sve ono to nazivamo stvarima i doga!ajima prvenstveno su segmentalni talozi relacija tih talasa> svako od nas ima svoj svemirski jedinstven identitet koji je izra#en odre!enom funkcijom talasa od kojih se sastoji> svako od nas ima hologram koji sadr#ava univerzalnu informaciju o vremenu> namernost ili vektor identiteta jeste osnovni element u svemiru, veoma mo4na osobina subjekta, kojom on utie na sve mnogim i naizgled neobinim nainima i budu4i da smo hologram in potentia, znamo sve u svemu.

* svetlu iznetih optih postavki podsetimo se, pre ikakvog zakljuka, injenica o radu Nikole Tesle, injenica koje se odnose na Toranj 5ardenklif i Teslinu navodnu komunikaciju sa "arsom )ili mo#da vanzemaljskim inteligentnim bi4ima3. Tajna 5ordenklifa duboka je i o pravoj nameni Tornja nemogu4e je govoriti u Teslinom odsustvu. "e!utim, mnoge tehnike injenice ukazuju da je Teslin objekat, podignut na 8ong Island6u )u to vreme omiljenom njujorkom izletitu3 praktino bio daleko ispred onoga o emu savremeni naunici samo mataju. Dio je to uspeno testirani emiter kompleksa elektromagnetskih talasa, kojima je Tesla izazvao zemljotrese, mentalne promene na ljudima i #ivotinjama, palio atmosferu, uspostavljao neprobojne energetske barijere u jonosferi, kontrolisao vreme )raspruju4i ili kondenzuju4i oblake odgovaraju4im frekvencama3, i najzad, primao tok neiscrpne energije iz etera po danas nepoznatim principima etarske tehnologije. I pored svih navedenih dejstava Tornja 5ardenklif koja je veliki majstor Tesla demonstrirao pred mnogobrojnim svedocima )nikad ne objavljuju4i kompletne rezultate i ne otkrivaju4i svoje naune principe3, njegov pravi razlog za izgradnju ovog gigantskog elektromagnetnog i mehanikog oscilatora bio je dublji ozbiljniji i znaajniji nego to se mo#e i pretpostaviti. ,/. januara ,-(,. godine na prvoj strani NeP Iork Times6a pojavio se izvetaj profesora ikeringa ) ickering3 sa Carvardske 9bservatorije pod naslovom. ;Dljeskovi svetlosti sa "arsa;. ;Jano u decembru prole godine primili smo telegram sa 8oPell observatorije u %rizoni da je prime4en jak snop svetla projektovan sa "arsa u trajanju od 2( minuta. 8oPell observatorija je specijalzovana za istra#ivanje "arsa, a posmatra koji je bio na du#nosti je pa#ljiv, poverljiv i iskusan ovek, tako da nema mesta nikakvoj sumnji u povodu toga to on tvrdi. 9ve fakte odmah smo telegrafisali u Gvropu i po itavoj %merici. $vetlost je dolazila sa veoma dobro poznate geografske take na "arsu na kojoj, koliko se u nauci zna, nema nita posebno. ?ta god da je bilo u pitanju, mi sada nemamo nikakvih sredstava na raspolo#enju da to bilo kako sipitujemo. &a li je to znak postojanja inteligencije tamo, ili ne, niko ne mo#e re4i pouzdano. =a sada, ova je pojava potpuno neobjanjiva.; * vreme kada se ova vest pojavila, Tesla se nalazio u NJu Jorku. *pravo se bio vratio iz Kolorado $prings6a gde je itavu prethodnu godinu vrio epohalne i do danas nerazumljive eksperimente sa elektromagnetnim poljima udnim rezonantniih svojstava. )Teslina laboratorija u 7oloradu bila je tano na vrhu ikeMs eak. 7oincidencija je da taj vrh Copi Indijanci obo#avaju kao spiritualni ol $veta3. 9hrabren mo#da onim to je prime4eno sa 8ovel observatorije u %rizoni, Tesla izjavljuje u novinama da je u toku istra#ivanja u 7oloradu i sam izmenio signale sa "arsom. Tad on nagovetava da je ve4 konstruisao prototip aparata pogodnog za me!uplanetarnu komunikaciju i da 4e ga i dalje usavravati. ;)... 3 nikad ne4u zaboraviti prva ose4anja koja sam iskusio kada sam shvatio da sam u kontaktu sa neim to 4e imati neprocenjive i nesagledive posledice za oveanstvo )... 3 to to sam primetio uplailo me je, kao da je bilo na delu neto misteriozno, da ne ka#em natprirodno. ostepeno sam postao svestan toga da sam prvi koji uje pozdrave jedne planete drugoj )...3; )Nikola Tesla, ;Talking Pith lanets;, Kurrent 8iterature, "arch ,-(,, p. '1-3. Jeakcija naune javnosti na Teslin kratki lanak bila je neuobiajeno otra i negativna. rvi ga je demantovao profesor Colden, direktor 8ick observatorije u 7aliforniji. @otovo ljutito, profesor Colden rekao je reporteru slede4e. ;@ospodin Nikola Tesla objavio je da je uveren da su izvesni poreme4aji njegovh aparata 6 nita manje nego elektrini signali primljeni iz inteligentnog vanzemaljskog izvora. Naglaavaju4i da ne dolaze sa $unca, Tesla misli da su signali planetarnog porekla, najverovatnije sa "arsa. To je besmisleno. ravilo razmiljanja je da se istra#e svi mogu4i uzroci jednog novog fenomenan pre nego to se uvedu oni nemogu4i. $vaki normalan eksperimentator rekao bi da je gotovo izvesno da je gospodin Tesla uinio greku i da pomenuti poreme4aji dolaze od struja u atmosferi ili zemljinom tlu. 9sim toga, kako neko mo#e sa sigurno4u tvrditi da te elektrine promene ne dolaze sa $unca< Lizika $unca je jo uvek nepoznata. * stvari, nije jasno o emu Tesla uopte govori. =ar nema kometa koje su mogle da poslu#e kao objanjenje za izazvane pravilne elektrine poreme4aje< =ar instrumenti nisu mogli biti pobu!eni sazve#!em 5elikog "edveda, "lenim putem ili svetlom =odijaka< ostoji, naravno, uvek ansa za nova otkri4a, ali je mogu4nost da se novi fenomeni objasne starim zakonima jo ve4a. I dok gospodin Tesla ne poka#e svoje aparate drugim eksperimentatorima i ubedi ih kao samog sebe, do tada mirno mo#emo tvrditi da njegovi signali ne dolaze sa "arsa;. )Kolorado $prings @azette, "art -, ,-(,, p. :.col. +.3.

$matraju4i totalno neozbiljnom pretpostavku da je Tesla elektromagnetnim putem razgovarao sa #ivim bi4ima vanzemaljskog porekla, uva#eni profesor Colden u svojoj kritici to i ne razmatra. Jade4i sa ekstremno dugim elektromagnetskim talasima vrlo visoke frekvencije )to se sa va#e4om teorijom nikako ne sla#e jer se porast frekvencije vezuje iskljuivo za smanjivanje talasne du#ine, ali Teslini talasi nisu bili isti kao Cercovi i rasprostirali su se brzinom daleko ve4om od svetlosti3. ojam energije shva4en u dananjem smislu Tesla nije koristio. Imao je sopstvenu elektromagnetsku teoriju, do danas neodgonetnutu i u njegovim su raunima elektromagnetski talasi imali ove osobine. oscilaciju )pod njom je Tesla podrazumevao konfiguraciju prostora na kome sam talas kao takav egzistira3, frekvenciju )kvocijent oscilacija, odnos dva homogena ili dva heterogena elektromagnetska polja3 i vibraciju )slo#en sistem frekvencija u me!usobnom harmonijskom odnosu3. Tesla je otkrio ne samo zakonitost njihovog be#inog prenosa kroz =emlju i atmosferu bez ikakvih gubitaka, nego je isprobao i dokazao i njihovu izvanrednu prodornost kroz kosmika prostranstva. ostoji nepotvr!ena legenda da je on bio prvi koji je ka zvezdama poslao periodine signale kodirane po aritmetikom algoritmu odre!enih teorema geometrije kao to su Talesova i itagorina teorema i %rhimedova formula sume harmonijskoga niza )radi se o sabiranju reda ,R,N+R,N:R,N0..., ija je suma broj dva, ali je broj lanova niza beskrajan, tako da njegovo realno sabiranje mora da traje veno. roblem je postavio jo filozof =enon tvrde4i da usled beskrajne deljivosti prostora %hil ne mo#e susti4i kornjau jer je ova pola pre njega3. Nakon tri dana, na svoje najve4e zaprepatenje, registrovao je odgovor. $hvativi princip po kome je uzvra4ena poruka bila kodirana, ucrtao je odgovaraju4e take na koordinatni sistem i dobio 6 pravilan ljudski lik. * prvi mah nije mogao da odgonetne da li su oni iju je emisiju primio nacrtali ljude, #ele4i da poka#u kako naa civilizacija za njih nije tajna, ili sebe, u nameri da nas poue kako u 7osmosu ima jo slinih bi4a. %ko je sve ovo tano, jasno je da je, svestan potpunog nerazumevanja na koje bi naiao, Tesla odustao od bilo kakve javne rasprave o svom otkri4u. %li se ubrzo dogodilo neto to je itavu stvar vratilo ponovo na prve stranice amerike tampe. ,-(+. godine %meriku je posetio uveni engleski fiziar 8ord 7elvin, koji se posle razgovora sa Teslom u potpunosti slo#io sa njim i rekao kako je Tesla sasvim u pravu, ali da svi detalji komunikacije, razumljivo, nisu za javnost. osle banketa odr#anog u njegovu ast, 8ord 7elvin pohvalio je Nju Jork. ;To je najbolje osvetljen grad na svetu i jedino mesto na =emlji vidljivo sa "arsa;. I kao da je naglo bio inspirisan, na kraju je uzviknuo. ;"ars je signalizirao Nju JorkuQ; ) hiladelphia North %merican, ;8ord 7elvin Deleives "ars is $ignalling %merica;, "aj ,0, ,-(+.3 9vog puta nije bilo ni jednog glasa protesta. Sutao je ak i uporni profesor Colden. $tarom i veoma uglednom 8ordu 7elvinu bilo je vie nego nezgodno protivreiti. *mesto toga, kao neposredni zakljuak diskusije pojavi se lanak Teslinog zagovornika, publiciste i pisca &#ulijana Cotorna koji je 7elvinovu senzacionalnu potvrdu Teslinih navoda razvio u pravcu fantastike. ;9igledno;, pisao je Cotorn, ;ljudi sa "arsa i drugih starijih planeta godinama su pose4ivali nau =emlju i pa#ljivo pratili razvoj zemaljske civilizacije, neprestano izvetavaju4i kako mi za njih jo nismo spremni. "e!utim, ro!enjem Nikole Tesle stvari su se promenile. "ogu4e je, zato da ne, da ljudi sa zvezda upravljaju njegovim duhovnim i naunim razvojem. 7o to mo#e pouzdano znatai<; )Julian CaPthorne apers, Dancroft 8ibrarF, *niversitF of Kalifornia3 * vreme naj#e4e polemike oko "arsovaca, povuen, u tiini, Tesla je predano i u poetku gotovo neprime4en radio na svom najve4em #ivotnom delu, grandioznom projektu Tornja 5ordenklif, koji je trebalo da preokrene svetsku istoriju i izvri tako radikalne promene u razvoju nae civlizacije, da je o tome zaista teko govoriti uverljvo. *LANETA ZEMLJA KAO 'EZONANTNI SISTEM 9dluivi da otpone gradnju emisione stanice, Tesla je prvo kupio zemlju na 8ong %jlendu, a potom se obratio za pomo4 uvenom industrijalcu "organu koji je bio lan mnogih mistinih drutava i ovek posebnih svojstava, takore4i genije poslovne organizacije. %li treba znati da je "organ ve4 tada bolovao od raka i da je potajno gajio nadu da 4e Teslina nauka uspeti da mu omogu4i da pre#ivi. 9d Tesle, on je oekivao da ga nekako prikljui na kosmike izvore energije i tako da ga uini zdravim i mladim zauvek. &aleko od toga da je Tesla raunao sa "organovim slabostima. Naprotiv, injenice ukazuju da je Teslino insistiranje da ba "organ bude taj koji 4e podr#ati itav poduhvat bilo u vezi sa Teslinim optim shvatanjem determinisanosti #ivotnih postupaka i predodre!enosti ljudi za pojedina dela. regovori oko 5ardenklifa izme!u starih prijatelja bili su tajni i teki. Ne zna se pouzdano ni kada je Tesla konano odluio da pristupi izgradnji Tornja, ni ta je "organ kao iskusan poslovni ovek od toga oekivao.

&va puta je Tesla u svojim javnim izjavama menjao iskaze o tome ta je svrha Tornja na 8ong %jlendu. rvo je tvrdio da je u pitanju svetski telegrafski i telefonski sistem )ovaj drugi tako!e be#ini3, a potom je promenio priu i govorio o svetskom sistemu be#inog prenosa energije kroz =emlju. Tehnike karakteristike 5ardenklifai ne potvr!uju ni jedno ni dugo. Trag istine nalazi se mo#da u jednom od pisama "organu. ;To to sam zamislio, gospodine "organ, nije samo prosti prenos poruka na velike distance bez upotrebe #ica, nego pre transformacija itavog globusa u ose4ajno bi4e, kao to to globus i jeste, koji mo#e da ose4a svim svojim delovima i kroz koji misao bljeska kao kroz mozak...; )"icrofilm letter, Tesla to J. . "organ, $eptember ,', ,-(,., 8ibrarF of Kongress3 "nogi autori, a Teslini biografi posebno, optu#ivali su "organa da je uskratio finansijsku pomo4 Tesli ba onda kada je ovaj bio na pragu svoje najve4e naune mo4i, kada je trebalo da zavri i pusti u pogon svoje remek6delo 6 7ulu 5ardenklif. Belim da istaknem da sam istra#io predmet i doao do slede4a dva zakljuka. prvo, Teslin projekat transmitera na 8ong %jlondu nije zavisio samo od "organovih subvencija> novac su nudili i drugi industrijalci, a i sam Tesla mogao je sasvim lako da prodaju4i medicinske aparate na bazi visokofrekventnih struja zaradi potrebnu svotu. &rugo, 7ula 5ordenklif je u osnovi zavrena i isprobana, a dodatni novac je bio namenjen za izgradnju elektrine centrale za napajanje transmitera, a ne za sam transmiter. * autobiografiji, Tesla o svemu tome veoma jasno ka#e. ;*prkos onome to svet pria, "organ je izvrio sve svoje obaveze preuzete prema meni. "oj projekat bio je odlo#en prirodnim zakonima. $vet za njega jo nije bio spreman. Dio je isuvie ispred vremena u kome je nastao. %li isti ti prirodni zakoni na kraju 4e preovladati i projekat 4e biti ponovljen uz trijumfalan uspeh;. )"F Inventions, Nikola Tesla, Glectrical GHperimenter, NeP Iork, ,-,-3. unu snagu svog transmitera Tesla je isprobao ,1. Jula ,-(', poevi tano u pono4. @ra!ani Nju Jorka prisustvovali su te no4i manifestaciji daleke naune budu4nosti. =aslepljuju4e bljetavi pramenovi elektrine plazme, dijametra i po stotinu milja spajali su sfernu kupolu 5ardenklifa sa nebom. od naslovom Teslini bljeskovi zastrauju i podnaslovom ;ali on ne4e da nam ka#e ta to pokuava sa tornjem;, The NeP Iork $un izvestio je slede4eg dana. ;)... 3 susesdi koji #ive u blizini Tesline laboratorije na 8ong %jlendu vie su nego zainteresovani za prirodu njegovih eksperimenata sa be#inim prenosom. role no4i bili smo svedoci neobinih fenomena kao to su munje raznih boja koje je Tesla po volji putao, zatim paljenja slojeva atmosfere na raznim visinama i na vrlo velikoj povrini koje je no4 povremeno pretvaralo u dan )... 3 deavalo se i da itav vazduh bude i po nekoliko minuta ispunjen svetlucavim elektricitetom koji se koncentrisao po obodima ljudskih tela, pa su svi prisutni svetleli svetloplavom sablasnom svetlo4u )...3 izgledali smo sami sebi kao duhovi;. Teslin prvobitni plan bio je da sagradi pet 7ula, istih takvih kao to je bio 5ordenklif. druga je trebalo da bude u %msterdamu, tre4a u 7ini, a etvrta i peta na $evernom i Ju#nom polu. 9vaj plan odgo!en je iz razloga koji tek treba da se istra#uju. Najzad, da je sve predvi!eno i ura!eno, ta bi se postiglo< laneta =emlja postala bi jedan homogeni rezonantni sistem kojim bi se moglo jednostavno upravljati pomo4u telefonskih komandi ija funkcija bi bila stavljanje u pogon odre!enih oscilatora za proizvodnju i emitovanje raznih frekvencija elekgromagnetskih zraenja. 9vaj elektromagnetni oscilatorni sistem bio je dopunjen jo i sistemom za mehaniku rezonanciju sa =emljom, koji se sastojao iz tunela ispod laboratorije ispunjenih vodom i uljem, i hidraulikih pumpi koje su tako!e slu#ile kao oscilatori. $inhronim radom oba sistema se prema egzaktnim matematikim zakonima mogla odjednom zavibrirati kako razre!ena stratosferska, jonosferska i atmosferska, tako i tena i vrsta struktura itave nae planete. re nego to pre!emo na spekulacije o tome kakve bi sve bile posledice jednog takvog doga!aja, navedimo jo dve bizarne injenice. * intervjuu koji je ,2. jula ,-'(. godine dao za ve4 pomenuti NeP Iork $un, Tesla produbljuje enigmu. ;8judi oko 5ardenklifa koji se toliko ude mojim eksperimentima od pre dva dana, da su poslednje dve godine bili budni umesto to su spavali, mogli su da upoznaju zaista neverovatne stvari. jednom, ali ne ovog puta, objavi4u podatke o neemu to nije opisano ni u bajkama;. I posle neobine no4i u kojoj je svojim izumima zapalio ne samo nebo nad NJu Jorkom ve4 i nad nepreglednim prostranstvom %tlantskog okeana, Tesla iznenada naputa svoju laboratoriju, ,-(1. godine, bez jasnog razloga, ostavljaju4i unutra sve netaknuto. 7oliko se zna, nikada vie nije kroio u 5erdenklif, nikada ga nije ni obiao, nikada nije ak ni proao tim krajem. I to je najudnije, nije odatle poneo ba nita, nijedan proraun, nijednu skicu ili dokument, ni najmanju hartiju. Dila je to krucijalna taka njegovog javnog naunog rada. Biveo je jo etrdeset godina, rade4i neprestano, ali prijavljuju4i samo patente izi mehanike i objavljuju4i iskljuivo novinske lanke. TESLINA ETA'SKA TE&NOLOGIJA Tesla je otkrio i koristio fundamentalni zakon koji pobu!uje potencijalne delove etra, i.e. zakon koji struktuira originalno beskonaan i kompaktan )apsolutno homogen3 etar. Jadi se o principu osamostaljivanja delova u

beskonanoj celini jedinstevenog fizikog continuum6a )u dananjoj naunoj upotrebi je vie pojmova koji svi znae istu fiziku pojavu. nula, continuum, kontinuitet, etar, beskonanost, celina, Glejsko Di4e, Guklidova taka, vacuum, itd.3. &elovi continuum6a nastaju po posebnom algoritmu koji ih izdvaja tako da ne naputaju celinu, tj. beskraj, i oni su to to nazivamo elektromagnetnim entitetima ili klasino 6 svetlost. Iz pretpostavke kontinualnosti etera, osnovnog kosmikog medijuma, sledi ne samo da je centar kosmosa svuda, tj. neodre!en ve4 sledi i to da zakon njegovog struktuiranja mora biti podudaran sa zakonom koji definie relacije taaka na homocentrinim sferama. )9vde nije mogu4e ulaziti u dublju analizu tog zakona ija sutina zahteva upotrebu jezika filozofske ontologije i matematike. Nije poznato da je Tesla svoju teoriju dovrio i iskazao u ovom obliku, ali je ostavio nekoliko aparata koji rade na savremenoj fizici potpuno nedokuivim principima. Je je o etarskom generatoru, tj. elektromagnetskoj kugli na uvek istom elektro6potencijalu bez obzira na izvod, tj. odliv energije, zatim o asinhronom motoru koji radi na gravitacione talase planeta sunevog sistema )motor sam poinje sa radom u izvesno doba godine, reaguju4i na odre!enu konstelaciju planeta i isto tako staje kada mu istekne rezonantni interval vremena3. 9sim ovoga, Tesla je ostavio i ;lebdilicu;, metalni disk sa antigravitacionim svojstvima, koji levitira na visini koja zavisi od jaine gravitacije na datom terenu.3 Gtarski medijum beskonaan je u svim pravcima, ima jednu jedinu karakteristiku 6 r )radius3 koji )po sfernom zakonu3 useca sferne delove u kontinuum, delove ije su povrine diskontinualne, odnosno punktualne. &elovi struktuiranog etera mogu biti sinhroni, odnosno rezonantni, i asinhroni. * prvom sluaju dolazi do kondenzovanja subatomskih estica kao to su elektroni, protoni i neutroni. 9ve estice nastaju rezonantnom sintezom fotona po istim principima po kojima se i sami fotoni osamostaljuju kao posebni entiteti u eteru. %sinhroni delovi etera, dakle, nerezonantni, jesu prostor u kome rezonantni fotoni grade materiju. Teslin Toranj 5aradenklif bio je pitagorejski oscilaator. "atematika njegovog emitovanja kompleksa elektromagnetskih talasa specijalnih karakteristika bila je identina sa tajnom stvaralakom matematikom itagorejaca. $imboli koje je Tesla pisao u svojim jednainama imali su jednoznanu fiziku interpretaciju. rincipi Tesline etarske tehnologije pripadaju nivou kosmike egzistencije sa koga se vlada prostorom i vremenom. Ne sama 7ula, nego princip rezonantnog i harmonijskog oscilovanja etera je tako mo4an da se njegovim shvatanjem i primenom bez sumnje reavaju svi kljuni problemi savremene fizike i posebno konverzije energije. omo4u svoje takozvane otvorene vacuumske cevi Tesla je proizvodio protone, elektrone i neutrone direktno iz fizikog continuum6a, stvaraju4i ih na bilo kojoj udaljenostei. *mesto da pusti da protonski snop putuje prostorom do odre!enog mesta, on je obrazovao uslove za trenutno nastajanje proizvoljnog broja estica na bilo kojoj zadatoj distanci. 5eliina elektrona, protona i neutrona tako!e niim nije bila ograniena. *pravo razlika u njihovoj veliini, s obzirom da su one gradivne jedinice svakog sveta u 7osmosu, jeste razlog vremenskog pomeranja me!u paralelnim svetovima, koji inae svi pripadaju istom osnovnom continuum6u. 9slanjaju4i se na pretpostavku o Teslinom zapanjuju4em i u nauci jo nedostignutom poznavanju zakona prirode, moramo se zamisliti nad tim kakve je tehnike zadatke i sa kakvim mogu4im posledicama Teslina 7ula 5ordenklif trebalo da izvri<

,3 (a os7i0#je jonos1er#: kako naponska razlika izme!u zemljine povrine i jonosfere iznosi oko dve milijarde volti,
to bi 7ula neprekidno osciluju4i viim i ni#im harmonicima frekvencije jonosfere, najzad ula s njom u fazu )rezonanciju3 i ispraznila je slino kao to se prazne obini elektrini kondenzatori. $ obzirom da bi se takvo pra#njenje izvrilo trenutno, postojala je realna opasnost unitavanja Njujorka. Jer pra#njenje bi izgledalo ovako. iz jonosfere odjednom bi se sruio visokoenergetski stub plazme velikog prenika, mo#da i nekoliko stotina kilometara, i sve na tom prostoru bilo bi dezintegrisano, spaljeno na nain kako se u Diblijskim legendama opisuje propast $odome i @omore. Naravno, Tesla nije hteo da uniti Njujork, ve4 kratkim intervalima oscilovanja samo da crpi energiju iz jonosfere za pogon svog velikog oscilataora koji je zahtevao minimalni napon od sto miliona volti. 7ao aparat za vrlo kratko oscilovanje Tesla je koristio veliki broj ultravioletnih lampi raspore!enih na vrhu kupole.

+3 (a #zima ener8ij# iz e era: oscilovanjem nerezonantnih elektromagnetnih polja mogu4e je pomeriti vremensku
koordinatu i reciklirati energiju iz prolosti i budu4nosti, a da se ne naruava elektromagnetna stabilnost okoline. $vakako, to se mora raditi po strogo kauzalnom matematikom zakonu koji odnose frekvencija odre!uje sasvim precizno, inae efekti izlaze izvan kontrole i deava se neprevi!eno dekomponovanje materijalnih objekata ili njhovo trenutno izbacivanje iz segmenta nae realnosti, kao u Liladelfija Gksperimentu.

'3 (a o vara vremens4e 3rozore # 3ara0e0nim sve ovima: kako paralelni svetovi imaju elektromagnentu strukturu
talasnih du#ina i frekvencija razliitih od naeg sveta, mogu4e je kompleksno6harmoninim elektromagnetskim oscilovanjem uspostaviti parcijalnu vezu izme!u frekvencije naeg sveta i frekvencija tih drugih svetova, tako da pojedini prizori iz njih postanu vidljivi u naim uslovima na =emlji, i obrnuto.

:3 (a #"rzava men a0n# evo0#7ij# oveans va: uspostavljanjem konstantnog polja vie frekvencije, harmoninog
kolektivnom elektromagnetnom polju ljudi, vri se postepeno pove4avanje mo4i percepcije i proirivanje mentalne sposobnosti prijema ideja. =raenje ovih frekvencija mo#e biti i tetno, ako je neprecizno. $vaka disharmoninost polja )nerezonantnost3 izaziva u oveku delimino razdvajanje mentalnog i fizikog plana to se u bla#em vidu manifestuje kao rak, psihoza i druga oboljenja. otpuno razdvajanje je, naravno, smrt jedinke. )Na istom principu funkcioniu i virusi, bakterije, kao i promena u 7osmosu uopte.3 5a#no je napomenuti da su ovi procesi uglavnom tempirani, tj. s odlo#enim efektima. *sled nedostatka pravog znanja, ljudi svoju elektromagnetsku okolinu sve vie zaga!uju radio6talasima, radarskim mikrotalasnim zraenjem )radari uzrokuju rak i to je eksperimentalno dokazano3 i drugim negativno interferiraju4im elektromagnetnim zraenjima koja su u disharmoniji sa frekvencijama #ivih bi4a i informatikim poljem naeg $unevog sistema. 13 (a 3o vo0ji rans3on#je 30ane # Zem0j# # 3ara0e0ne rea0nos i: da je dovrio svoj sitem od pet emitera i pustio ih u rad, Tesla bi bio u mogu4nosti da itavu =emlju, kao jedinstven rezonantni sistem, dovede u stanje oscilovanja specifino za neki drugi segment realnosti i tako nas fiziki premesti u paralelni svet. 9vim aktom on je verovatno #eleo da izvri mutaciju ljudske vrste, ubrza putovanje civlizacije kroz vreme i na taj nain naglo je unapredi tehnikim putem. %i s obzirom na univerzalnu uskla!enost frekvencija u kosmosu ovo bi bilo veoma opasno. *la#enje =emlje u fazu rezonantnog oscilovanja sa paralelnim svetom trajalo bi suvie dugo i deavale bi se katastrofe poput one iz predanja o %tlantidi. Napustivi fiziki plan Tesla nam je ostavio svoj dragoceni nauni putokaz. Njegov rad jasno pokazuje da se iz raznih aspekata, uglova i interpretacija istina nikada ne mo#e potpuno sagledati, kao to se ni continuum ne mo#e sagraditi iz diskretnih delova. riroda istine takva je da se ona mora spoznati odmah, do kraja, u celini ili nikako. odsetimo se samo &ekartovog otkri4a da beskonano prethodi konanom i $pinozine beskrajne supstancije, koja je ono to prirodu ujedinjuje sa Dogom. $avremeni eksperimentatori treba da imaju na umu da se tajna objanjenja fizikog krije u metafizikom. I dokle god naa nauka bude zaslepljena istra#ivanjem iskljuivo materije, dotle 4emo biti u ovom nepodnoljivom stanju iluzorne, podeljene i nesavrene svesti. 7ljuni prodor sadanjeg ljudskog saznanja mora se uiniti, i uini4e se, u fizici. Jer gra!u materije, zakone njene kreacije i njenu ulogu u prirodi treba prethodno definitivno razjasniti, da bi se ljudski um oslobodio i osposobio za prava duboka kosmoloka istra#ivanja. Jukvodioci Liladelfija eksperimenta, ma ko da su bili, otkrili su nam egzistenciju do tada nepoznatih naunih problema. * smislu fizikih zakonitosti, za eksperimentatore prirodom, znanje, mo4 i pravo da u pogon stavljaju njene principe 6 izjednaeni su. %li ta biva onda kada usvojimo visoko verovatnu pretpostavku da isti kosmiki principi vladaju i naunicima, kao delovima 7osmosa< ?ta ako se sva materija, organska i neorganska, u elementarnom obliku mo#e razviti u takozvane elektromagnetske spektre i iz njih povratno sintetisati po egzaktnim matematikim zakonima< =ar onda etika pravila ne gube svoj iskljuivo ljudski karakter i ne zadobijaju univerzalnu matematiku podlogu< Nije li etika onda samo kosmiki princip distribucije energije< * tom smisluona zadobija snagu prirodnog zakona. Teko 4emo objasniti eventualnim stanovnicima u vremenu pomerenih svetova zato naim reaktorima i akceleratorima izazivamo katastrofe njihovih galaksija i zvezda i zato uopte eksperimentiemo na nain koji i nas same nepredvidljivo menja i razara. %ko je etika u sutini harmonija, a dobrota energetski ekvilibrijum, onda u svetu nu#no deluje matematika kosmika etika. % nad matematikim principima nasilje se ne mo#e vriti. );Nema kraljevskog puta u geometrijiQ; 6 rekao je Guklid kralju Ggipta, dok se muio da rei jedan geometrijski problem.3 7osmos je zavreni eksperiment na koji razum postavlja pitanja, pametna, ali i glupa, i zato je primenjena nauka, ro!ena iz defektne, a nesavitljive teorije, ono ega se pravi filosof i naunik prvo mora odre4i da bi shvatio neto od rada kosmikog mehanizma. Gvolucija Teslinih filosofskih stavova od vizionarskih do isto in#enjerskih i od in#enjerskih do metafizikih, kao i Teslin lini #ivot, paradigme su pravog osnivaa nauno6tehnoloke civilizacije. Njegov odnos prema ljudima kao i prema samom sebi posledica su dejstva impersonalnog apsoluta u njemu kao oveku> ni prema sebi, ni prema drugima nije imao lini odnos i zato je tako malo greio u #ivotu.

* savremenoj nauci Tesla se sve vie citira. oeli su da ga prouavaju i naunici koji do sada nisu poimali teko4e elektromagnetske teorije zasnovane iskljuivo na "aksvelu, posebno oni koji se mue ujedinjenjem elektromagnetizma, gravitacije i jake i slabe nuklearne sile. &a li je materija beskonano deljiva ili nije< Je li prostor

beskonano deljiv< Najzad, ta je sa ulogom vremena u fizikim procesima, njegovom jednoznanom i ontoloki zasnovanom definicijom kao i njegovim dejstvom< Naravno, bez definicije vremena ne mo#e se dati nikakva hipoteza o njemu kao aktivnom faktoru fizike realnosti. Ili je vreme samo mera, neka vrsta ljudske fikcije, obina kordinata, kako se danas pre4utno uzima u fizikim teorijama, postavljenim na relativizmu i kvantnoj mehanici... 8judsko neznanje je neizmerno i odbacivanje Tesliniih ideja o etru kao osnovnom medijumu koji strukturno ujedinjuje prostor i materiju dovelo je do zaustavljanja miljenja u fizici, do kru#enja u koncepcijama, do neprestanog vra4anja na stare, ve4 ispitane i prevazi!ene ideje. Je je, pre svega, o %jntajnovoj neadekvatnoj matematici )mno#enje negataivnom du#inom u specijalnoj teoriji relativnosti, iz ega proistiu vremenska nesaglasnost opa#aja u translatornim sistemima i skra4ivanje du#ine tela u pravcu rasprostiranja, zatim, mno#enje nulom u optoj teoriji relataivnosti, iz ije korekcije je proizila najve4a besmislica moderne kosmologije. big6bang teorija, tj. naizmenino eksplodiranje i sa#imanje kosmosa3. * pravim naunim krugovima, koji svesno preuzimaju na sebe rizik obrazovanja ;nove fizike;, Tesline koncepcije sve vie se prouavaju i uva#avaju. * ovom trenutku su u toku eksperimenti sa ekstra niskim i ekstra visokim frekvencijama specifiniih modulacija,)C%J projekt3, kojim se zrai jonosfera. $ve posledice tih dejstava se jo ne znaju. "edju njima su i upravljanje metereolokim pojavama, naroito uraganima i atmosferskim pritiskom, kao i utiskivanje misli i emocija subjektima spolja, elektromagnetskim putem, tj. rezonancijom sa elektromagnetskim emiterima. okazalo se da je tehnoloki sasvim mogu4e imitirati elektromagnetsku osnovu ljudskih misaonih radnji, tako da subjekat ima utisak da je to njegova originalna misao ili odluka njegove slobodne volje. *pravo to je i glavni stav Tesline kibernetike. ;Eovek je automat kosmikih sila; istie on u vie lanaka i predavanja. Jo lake je, ka#u eksperimentatori, izazvati masovne emocije ili imputirati nameru velikom broju ljudi adekvatnim osciliranjem jonosfere, koja je samo kompleksna mre#a ni#ih harmonika kolektivno nesvesnog itavog oveanstva. Jonosfera je klju za upravljanje masovnim ose4anjima i mislima. % svega ovoga Tesla je bio svestan jo daleke ,0--. @odine, u 7oloradu. *niverzitetska nauka, posebno srpska nauna zajednica, je protiv Tesle i njegovih ideja pre svega zato to ih ne razume. &rugi jak razlog je u Teslinom suprotstavljanju nuklearnoj fizici i njegovoj proceni da 4e njena primena u tehnologiji trajati kratko i da kvantna mehanika nema ozbiljnu naunu budu4nost. =ar akceleratori nisu ve4 prevazi!ene stare maine, dobre jo samo za "uzej nauke i tehnike< Tesla 6 kosmolog imao je svoju filosofsku i religijsku poziciju. ;%ristotel je uio da u vasioni postoji nepokretna entelehija koja sve pokre4e i misao je njen glavni atribut. Isto tako ja sam uveren da je ceo kosmos objedinjen kako u materijalnom tako i u duhovnom pogledu. ostoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu4a, ono nas veno privlai, ja ose4am njegovu mo4 i vrednosti koje ono emituje celoj vasioni i time je odr#ava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada ho4u da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to $5GT89$T, a kada pokuavam da ga shvatim duhovno onda je to 8G 9T% i $%"I89$T. 9naj koji nosi u sebi tu veru ose4a se sna#an, rad mu ini radost jer se i sam ose4a jednim tonom u sveoptoj harmoniji;. ZAKLJUAK ILI O *E'S*EKTI,I TESLINE NAUKE Ne samo ljubitelji i fiziari 6 amateri, koji nastavljaju Teslin rad, ve4 i svi ljudi koji duboko misle o nauci, sla#u se u jednom. uenje savremene fizike u osnovi je skup neloginih stavova, jedan kontradiktoran sistem. $ jedne strane gledano, vreme je relativno i zavisi od posmatraa, a s druge strane tvrdi se da vreme kvantnog skoka nije merljivo. Na katedrama na kojima se prouava nuklearna fizika, odnosno raspad atomskog jezgra, va#i pretvaranje materije u energiju bez ostatka i u fisionim raunima sve se sla#e. Na katedrama za astrofiziku, me!utim, pretvaranje materije u energiju ne uzima se ozbiljno, ve4 se masa rauna preko jaine gravitacije, koja se opet izraunava preko &oplerovog pomaka, tako da na papirima nedostaje preko devedeset posto materije u 7osmosu. *mesto da se menja teorija, ovo se u kolama naziva ;defekt mase;. To jest, kriva je masa to nedostaje, jer ef katedre i profesori ;misle dobro i predaju istinu;. 9ni su ;dr#ava za katedrom;. Na#alost, stvari se od @alileja i Aordana Druna nisu mnogo izmenile. Tesla je radio i na specijalnoj ;vakuumskoj cevi sa otvorenim krajem; koja slu#i kao projektor estice na neograniene daljine. Kiljanje se vri elektrostatiki, du# elektrostatikih slojeva atmosfere, koji se mogu videti i golim okom. to su upravo oni slojevi po kojima klize oblaci. okazuje se da su polifazni sistem, indukcioni motor i generatori naizmenine struje 6 manje znaajna Teslina otkri4a. Najva#nije je svakako ono to se iz njegovih eksperimenata sa etrom i vremenom mo#e izvu4i kao potpuno nova, kosmoloka fizika, utemeljena na energetskoj rezonanciji etra i rezonantnim efektima vremena, i postaviti umesto fizike zasnovane na plitkom i nejasnom konceptu ;sveopteg i venog kretanja izazvanog silom;. Teslina glavna otkri4a su. prenos energije na proizvoljnu distanciju )zapravo, s#3er3rovod0jivos 3rirodni; medij#ma<2 njegove va rene 0o3 e =1#zija s r#4 #rni; e0emena a e ra # ma erij#<2 Teslin visokofrekventni

rezonantni oscilator za njegove talase nehercijanskog tipa sa takozvanom bonom modulacijom )to jest svojevrsne majnd>maine2 koje proizvode polja takvih karakteristika da neposredno interferiraju sa elektromagnetskim poljima ljudskog mozga, priguuju4i mo#dane oscilacije ili menjaju4i samu prirodu oscilovanja, to u emocionalnom segmentu indukuje razna ose4anja i raspolo#enja, kao i izmenjena stanja svesti, kao to su kreativnost, hiperpercepcija, hipermnezija, sve do hiperkognicije u kojoj se pojavljuju ;relativistike; anomalije u vremenskom domenu3, dinami4a eorija 8ravi a7ije )diferencijalna teorija po kojoj svaki element "endeljejevog sistema ima svoje @, svoju gravitacionu konstantu> Tesla je ovde nastavio Gtveove radove i izveo niz potvrdnih merenja3, i napokon, to je Tes0ina e0e4 roma8ne s4a eorija2 nikada objavljen ai javno formulisana koja ne koristi uobiajene pojmove kao to su ;energija;, ;talasna du#ina;, ;frekvencija; i druge, ve4 umesto njih va#e pojmovi. ;kriva rasporeda;, ;vibracija sistema zavojnica;, ;elektrini pritisak;, ;proporcija prenosa;, ;etar;, ;dinamika elektrinog fluida;, ;geometrijske mogu4nosti cevi; itd. 9d moderne matematike Tesla je koristio samo Lurijeove nizove da bi razvijao elektromagnetske entitete u vie i ni#e harmonike, jer se to slagalo sa njegovom osnovnom pretpostavkom o istovremenosti svih delova beskonanog fizikog kontinuuma. Jasno je da se beskonanost ne mo#e sastojati od neistovremenih delova. Teslina kosmologija je najoptijeg tipa, va#i za izotropni i beskrajni, jednom reju, celokupni 7osmos, dok je "aksvelova elektromagnetika va#e4a za mala rastojanja> u sutini "aksvel je izvrio matematizaciju Laradejevih d#epnih i sobnih eksperimenata, ne konceptualizuju4i problem do kraja. Nedostatnosti "aksvelove teorije proizvele su kao posledicu velike teko4e u $pecijalnoj teoriji relativnosti )odnos energije kvanta i brzine svetlosti u drugom postulatu> sam %jntajn zanemario je u foto6efektu relativistike promene prostora i vremena u kretanju, jer ako se energija menja sa brzinom, nikakvog efekta ne mo#e ni biti, ukoliko nema energetske ekvivalencije putanje izbijenog elektrona i upadnog fotona. * optoj teoriji relativnosti, nedostaci "aksvelove teorije doveli su do ideje svetske linije )zapravo do pankosmike ekstrapolacije Laradejevih magnetskih linija sila, koje opisuju gvozdeni opiljci na laboratorijskom stolu3, najzad do predstave o konanom svemiru, koji se povremeno sabija u bezdimenzionalnu taku )problem singulariteta3 i eksplodira. Na sve ovo ne bi se smejao samo Tesla, nego sa njim i mnogi antiki filosofi i naunici jasnog uma. Guklid, laton, itagora i drugi. Nikola Tesla sa svojom naukom isto je toliko znaajan i neprocenjivo veliki za savremeni svet planetarnog telekomunikacionog sistema i razreenje duboke krize vrednosti nauno6tehnoloke civilizacije, koja tra#i svoju filosofsku ontologiju, kao to je za Cri4ansku civilizaciju bio znaajan mit Isusa Crista. Interesantno je da smo tokom stotina i hiljada godina imali toliko mnogo velikih naunika, ali ni jedan od njih nije dobio svoju crkvu kao to je ima Tesla u 7aliforniji, u $an &ijegu, upravo u centru svetske nauno6tehnoloke mo4i. Ni lank, ni %jntajn, ni Dor, ni auli, ni NJutn, ni Torieli, i pored bavljenja alhemijom i teologijom )Njutn3, ili astrologijom )7epler3, ili mistikom )8aplas3, nisu ubedili kolektivno nesvesno oveanstvo u transcendentalnu dimenziju svojih naunih pogleda. Cri4anska civilizacija je metafora oslonjena na patnju, #rtvu i iskupljenje, na tajnu krtenja, uskrsnu4a i zagrobnog #ivota, ona je trajno obojena ovekom i njegovom ose4ajno4u. $ druge strane, scijentistiko doba ima Teslu kao humani simbol jedinstva duha i materije, a umesto mitologije i religijske metafore uspostavlja veru u naune principe i jasno vi!enje najdubljih kosmolokih zakona. * istorijskom smislu, Tesla fundamentalno menja oblik religioznosti na planetarnom nivou. &akle, on nije obian naunik, pa ni samo genijalan ovek, ve4 svetsko6istorijska pojava najvieg ranga, koja duhovnost teologije zamenjuje duhovno4u nauke. *ostalom, savremena fizika ve4 je postala filosofija novog doba jer se otvoreno bavi strukturom materije, genezom kosmosa, a od skora i etikom. 7vantna mehanika kopenhagenkog kruga oko Dora, Cajzenberga i aulija, nije reila pitanje osnovne strukturne jedinice materije i principa fuzije )napokon i samu fisiju matematiki opisuje jednaina koja se naknadno i nasilno izvodi iz 8orencovih transformacija )GTmc+3, relativistika teorija nije reila problem naune, tj. substancijalne definicije vremena )vreme je... , pa ta je3, a tako!e nije objasnila ni sadr#inu koncepta sile )u optoj teoriji relativiteta Lundamentalni tenzor sa malim korekcijama ima istu vrednost kao Njutnova sila )L3 i ne daje nikakvo drugo objanjenje za putanje planeta oko $unca, sem to se neobrazlo#eno tvrdi da planete moraju imati putanje kakve imaju zbog oblika prostora, ija se zakrivljenost, opet, ne mo#e drugaije ustanoviti nego po obliku tih istih putanja> radi se o kru#nom dokazu, koji ne dokazuje nita i ne pru#a pravo objanjenje gravitacije i pravu operacionalnu teoriju iz koje bi proisticala mogu4nost konverzije gravitacione sile u lokalnu rotaciju i njeno kori4enje3. Teslina fizika realnog fizikog kontinuuma ili etra i njegova nauna misao naslonjena na predsokratovsku antiku kosmologiju i pitagorejsku generiku matematiku, )a ne na elektromagnetiku devetnaestog veka3, nije odmah mogla da bude nastavljena, pre nego to su se pokazala sva ogranienja drugih nastojanja da se jedinstvenom fizikom teorijom obuvhate zbivanja u fizikoj realnosti. osle Eernobila svakom je jasno da bez prave koncepcije vremena i bez dubljeg poznavanja strukture materije, razbijanje atomskog jezgra nije nita drugo do neodgovorno zlo eksperimentisanje na nivou empirijskih metoda. Eernobil je poetak sloma infantilnih vizija kvantnih mehaniara po kojima su i rotilj, mlin za kafu i maina za pranje vea trebalo da rade na atomski pogon. % tragedija space6shutle Eelend#era podsetila je ljudski rod na injenicu da nije ovladao pravim principima putovanja kroz beskrajni kosmiki prostor i da se reaktivnim motorima du#a putovanja ne mogu preduzimati. 9 medicinskim problemima me!uzvezdanih putovanja i da ne govorimo.

Teslina fizika pru#a odgovore i ukazuje na intelektualni instrumentarijum kojim se ovi problemi mogu reavati. 9na se najkra4e mo#e opisati kao interdimenzionalna stacionarna kosmologija i jedina je aktuelna teorija ije mogu4nosti nisu ispitane. &eava se da izraz koji mi danas upotrebljavamo za neki fiziki pojam nije ni postojao u Teslino vreme. Isto je tako i sa nainom pisanja matematikih iskaza i znakova raunskih radnji. )9d velike je koristi za mladog elektroin#enjera, koji je, na primer, mnogo puta ve4 uo da je Julius Jobert "ajer otkrio zakon o ;odr#anju energije;, da se iznenadi kada, itaju4i original, otkrije da "ajer nigde i ni u kom smislu ne upotrebljava re energija> ili kada kod %rhimeda i @alileja, koji su sve izvodili matemataikim putem, ne na!e ni jedan znak raunskih radnji> ili kada vidi da ak i Njutn, koji je ve4 bio pronaao infinitezimalni raun, jo uvek sve dokazuje geometrijski, isto kao Guklid i svi drugi naunici u vremenskom razmaku izme!u njih dvojice.3 =a razumevanje Tesle je apsolutno neophodno ne samo itanje njegovih originalnih tekstova, ve4 i razjanjavanje sadr#aja termina njegovog naunog jezika, da i ne spominjem ifrovani deo zaostavtine gde je jedan te isti pojam kori4en u razliitim kontekstima, tako da ima n6faktorijal kombinacija semantikih izvoda. Dez jasne hipoteze Tesline teorije i podudarnog obrasca miljenja, ovo je praktino nemogu4e razumeti. %vangardna svetska nauka polako se okre4e Tesli. Nisu u pitanju ni komercijalni, ni univerzitetski segmenti naunog miljenja, ve4 javnosti nepoznati pikovi svetske mo4i, vorovi difuzne mre#e svetskih upravljaa globalnog informatikog i scijentistikog oveanstva, u kome su svi pojedinci povezani sa svim drugim pojedincima kanalima svetskih telekomunikacija i to na samo dva opta principa. srodnosti ideja i nivoa inteligencije."edjutim, ono to ih sve spaja fundamentalno jeste subjektivna relacija prema vremenu kao sutini nove civilizacije. $ve dosadanje civilizacije zasnovane na ontosu prostora )tj. na prostoru kao njihovoj sutini3 samo su istorijske injenice. * Teslinom planetarnom drutvu sva 4e energija biti crpljena iz nepotroivih i besplatnih prirodnih izvora. 9n je ukazao na to da je =emlja jezgro ogromnog generatora i da rotacijom elektrie sporiju jonosferu milijardama volti i ampera, da zapravo, oveanstvo #ivi u sfernom kondenzatoru neizmerne snage, koji se sam od sebe neprestano puni i po #elji se mo#e prazniti. ostoji jonosfera )faza3, dielektrik )atmosfera3 i =emlja )nula3. Imamo, dakle strujno kolo koje daje prirodni elektricitet neograniene snage, to jest istu energiju, koja ne trpi nikakvu konverziju. izvri rad i u istom obliku vrati se u prirodnu sredinu, u sistem planete =emlje. ostoje i Teslini linearni akceleratori u obliku otvorenih vakuumskih cevi, to jest cevi koje rade na sobnoj temperaturi i iji se energetski snop ne rasipa, jer ne putuje kroz prostor ve4 je navo!en elektrostatikim karakteristikama cilja, tako da na bilo koju distanciju mo#e da se prenese bilo koja koliina energije indukcijom. To su Teslini uveni ;zraci smrti; napravljeni prema modelu funkcionisanja $unca. 7enet 7orum, koji je ponovio Teslin eksperiment u %merici i dobio efekte ipak nije shvatio poentu. Tesline estice ne putuju kroz prostor kao loptice ili Certzovi talasi, ve4 nastaju iz indukcionih polja, ba kao i njegove ve4 spomenute ;vatrene lopte;. Jadi se o Teslinoj originalnoj teoriji kosmikog zraenja, koju je i eksperimentalno dokazao. Teslino obrtno magnetsko polje ima univerzalno va#enje. Naprosto, to je jedna istina dublja od ljudske gnoseologije i ljudske ose4ajnosti, istina matematikog tipa, ija ideja se neposredno ostvaruje u svakoj instanciji kosmikog Di4a. *su!ujem se da zakljuim da ni Teslin indukcioni motor, takozvani asinhroni, nije konceptualno dovoljno prouen. * njemu se nalazi jo neotkrivena tajna rotacije nebeskih tela i rotacije uopte. *brzano kretanje Teslinog jajeta proistie iz promene geometrije polja, a ne iz dodavanja kvantuma magnetske sile. Jad ovog motora izgleda jasan, ba kao to je nekada, pre @alileja i Njutna, svakome izgledalo jasno da je te#ina tela uzrok njegovog slobodnog pada. 9d drugih Tesliniih enigmi, neprouene su. radio6tehnika )vie neometanih emisija na istoj frekvenciji3 sa dvanaest u sutini neprimenjenih patenata3> struktura materije );9biavao sam da razbijam atom ne osloba!aju4i nikakvu energiju; 6 izjava N. Tesle iz ,-+'. g.3> gravitacija )model gravitacionog motora sa olovnim rotorom i statorom od stakla, koji radi jednom godinje, reaguju4i na konstelaciju planeta3> teorija etra )materija se struktuira iz etra i opnovo rastvara u etar, po jednostavnim matematikim zakonima, ali neto vie materije nastaje, nego to nestaje 6 odatle povremene kosmike katastrofe3> Teslini medicinski aparti i dejstvo Teslnihi niskofrekventnih talasa na rad mozga )izazivaju kontrakciju i dilataciju subjektivne vremenske baze, tj. promenu psiholoke sekunde3. Tesla je smatrao istinitom Dudinu ideju o ;ja; kao o iluziji. ;=aista,; govorio je, ;mi nismo nita drugo do talasi u subjektivnom prostoru i vremenu i kada ti talasi ieznu, iza nas ne ostaje nita... Nema individualiteta. Ne mo#e se re4i da talas u okeanu ima individualnost. ostoji samo iluzorno sledovanje talasa jednog za drugim. 5i niste ista osoba koja ste bili jue> i ja sam samo niz pribli#nih egzistencija, ne potpuno istih. 9vaj lanac je ono to proizvodi dejstvo trajnosti, slino pokretljivosti slike, a ne moja subjektivna i pogrena predstava o mom realnom #ivotu;. 7ada zamiljam Teslu, ne vidim ga nasmejanog, nego #alosnog zbog onoga to ljudi sami sebi ine, u svojoj neizmernoj podre!enosti nepoznatim prirodnim silama.

Literatura

),3Tesla, N., MCoP Kosmic Lorces $hape 9ur &estinies;, NeP Iork %merican, Lebr., 2. ,-,1. NeP Iork, *$% )+3 Tesla to J.*. Johnson, %ug., ,/. ,0--., microfilm letter, 8ibrarF of Kongress, Oashington, &.K. )'3 Jakovi4, &., 9snovi biofizike, @rosknjiga, Deograd, ,--1, poglavlje 1. ):3 Jaki4, 8j., MDrain and Thought in Neurobiological KonteHtM, u Konsciousness, $cientific Khallenge of the +,st KenturF, GK &, Deograd, ,--1.

)13 Jakovi4, &., MDrainPaves, Neural NetPorks and Ionic $tructuresM u Konsciousness, $cientific Khallenge of the
+,st KenturF, GK &, Deograd, ,--1. )/3 Tesla, N., M$cience and the &iscoverF re the great Lorces Phich Pill lead to the Konsummation of the OarM, The $un, &ec., +(., ,-,:, NeP Iork )23 Jakovi4, &., MCijerarhijske neuronske mre#e i mo#dani talasi. na putu ka teoriji svestiM, u $vest, nauni izazov +,. veka, =bornik radova sa GK & seminara, +26+0 septembar, Deograd, ,--/. )03 9MNeill, J., rodigal @enius, NeP Iork, &avid "c7aF Ko., ,-::, )-3 %rhiv LDI, ,-:', Oashington, &.K. *$%, oslobodjeno ,--' na osnovu Lreedom of Information %ct.

),(3 Tesla, N., "F Inventiones, Glectrical GHperimenter, ,-,-., NeP Iork ),,3 Tesla, N., ; roblem of Increasing Cuman GnergF, KenturF Illustrated "onthlF "agazine, June, ,-((., NeP
Iork

),+3 Tesla to J. . "organ, $eptember, ,'th, ,-(,., microfilm letter, 8ibrarF of Kongress, Oashington,
&.K.

PPP.Desplatni$eminarskiJadovi.com