ZLOUPOTREBA INTERNETA

Predatori na decu

Vae dete ne moe stopostotno sauvati nijedan softver Roditelji bi trebalo da shvate da opasnost od Interneta vreba u svakom trenutku i na svakom mestu, irom sveta. Na podruju tzv. domae mree - zemlje bive Jugoslavije i okolne zemlje iz podruja - u velikoj meri su aktivne sekte i grupe za trgovinu decom koje nude dobre sezonske poslove i zarade, mogunost uspeha i tome slino. Vae dete ne moe stopostotno sauvati nijedan softver: roditelji su jedina odbrambena mera u borbi protiv Online napada na decu. U narednim tekstovima opisaemo naine prevencije i zatite dece od pogubnih posledica korienja Interneta, kao i metode provere i kontrole njegove upotrebe.
Vae dete ne moe stopostotno sauvati nijedan softver

Tekst u potpunosti podlee zakonu o Autorskim pravima. Svako upotrebljavanje kompletnog teksta ili dela teksta podlee krivinoj odgovornosti. Za sve dodatne informacije se obratite autoru teksta: Aleksandar Arsenin, InfoLogistika, Novi Sad 021 66-22-968 ili kontakt@internetservis.co.yu Sadraj knjige Zloupotreba Interneta moete proitati na sajtu: www.internetservis.co.yu Pravo na tampanje ove broure i upotrebe u cilju edukacije uz saglasnost autora: OS Ruer Bokovi, Kneza Vieslava 17, Beograd

Predatori na decu
Zloupotreba interneta
Osnovni problem jeste u tome to roditelji danas nemaju jasnu predstavu o Internetu i mogunostima njegove zloupotrebe, pa nemaju ni svest o tome da izvestan broj dece u uzrastu do 16 godina distribuira materijal nedozvoljenog sadraja, zbog ega i sami spadaju u grupu prekrilaca, a da to i ne znaju Skrivene zamke Interneta vrebaju decu, dok su roditelji bezbrini Stav nekih roditelja prema ovom fenomenu - ast izuzecima - svodi se uglavnom na sledeu formulaciju: Neka se deca ue da rade sa kompjuterima, trebae im. Bolje i da se igraju ovde, nego da lutaju po ulicama. Moe se rei da je nastupio poslednji trenutak da se zapitamo gde je zaista bezbednost dece vea, uz Internet ili na ulici. Tokom 2006. godine samo je u Srbiji na ovaj nain stradalo 30 maliana, dok se u svetu policije velikih gradova neprestano mue sa desetinama zloupotreba Interneta meseno. ta je zloupotreba Interneta? Nepostojanje jasne definicije online-nasilja spreava zakon da reaguje na ovaj problem Iskoriavanje Interneta s namerom prisiljavanja i ucene svakako da podlee definiciji nasilja ili zlostavljanja. U ovu vrstu zloupotrebe mogu da se ubroje i WEB-sadraji sa neadekvatnim informacijama i distribucijom zakonski nedozvoljenog materijala (u blaoj varijanti tu spadaju muzika i film, dok tea podrazumeva pornografiju, pedofiliju i komunikaciju sa ciljem iskoriavanja, maltretiranja i zlostavljanja). Zloupotreba Interneta ne odnosi se samo na najeu asocijaciju koja se javlja u vezi sa ovim terminom pornografiju. Sajtova sa tetnom tematikom - poput samoubistava, anoreksije, otmica, abortusa, nacizma, droge, itd. - ima na desetine hiljada u svetu.

Uzmimo u obzir i injenicu da su sajtovi sa preporukama raznih vrsta dijeta i vebanja, ali i sa drugim korisnim savetima, takoe veoma opasni, utoliko vie to ne privlae veliku panju, ali svojim nekredibilnim tekstovima u mnogome utiu na maloletnike, to dovodi do posledica koje se kreu u rasponu od fizikih povreda do bolesti, pa ak i smrti. Osnovni problem jeste u tome to roditelji danas nemaju jasnu predstavu o Internetu i mogunostima njegove zloupotrebe, pa nemaju ni svest o tome da izvestan broj dece u uzrastu do 16 godina distribuira materijal nedozvoljenog sadraja, zbog ega i sami spadaju u grupu prekrilaca, a da to i ne znaju.

Uticaji - dugorono trovanje dece Pravo na slobodu miljenja i govora omoguuje postojanje WEBportala sa nekorektnim sadrajima WEB-portali sa nelegalnim sadrajima funkcioniu ilegalno (ali javno) i nude razliite oblike mentalnog zlostavljanja (sektaki, nacistiki, pornografski i slini sadraji). Roditeljima ne preostaje nita drugo osim da se postepeno navikavaju na postojanje takvih sadraja, budui da zakonske norme nemaju nikakvog uticaja u spreavanju ove vrste zloupotrebe, zbog prava na slobodu miljenja i govora. U svim pomenutim sluajevima, ni jedan posetilac nije prisiljen na korienje ilegalnih sadraja, ve se sam odluuje na to, ime se automatski skida odgovornost sa autora ovakvih WEB-portala. Naini pristupa
Sticanje detetovog poverenja pozivima na uea u raznim kvizovima i igrama jedan je od naina neprimetnog vrbovanja

Kanali komunikacije i uticaji na odreenu ciljnu grupu izvode se pasivnom metodom putem WEB-portala sa nelegalnim sadrajima (na tzv. domaem Internetu nai ete sajtove sa raznolikim zabavnim sadrajima za iroku populaciju, uz dodatak glasanja za erotsku sliku i porno galerije devojaka), dok se aktivna metoda odnosi na slanje e-mail poruka (poslednjih godinu dana uestale su, na primer, e-mail poruke sa linim obraanjem i pozivom da pogledate slike navodne drugarice sa mora ili izlaska), Chat-servise i mobilnu telefoniju. Kad su deca u pitanju, naini pristupa najee podrazumevaju razliite oblike lanog predstavljanja i utehe virtuelnog drugara vrnjaka. Nakon sticanja meusobnog poverenja, naredna faza je slanje fotografija, upuivanje na WEB-portale i zakazivanje linih kontakata. U ovoj poslednjoj fazi dete se prisiljava, putem ucene ili prostom primenom

sile, na eljenu aktivnost (ovo se ne mora odnositi samo na blud, ve i na druge vrste nasilnog iskoriavanja, kao to su krae, prevare i tome slino). Vrlo je zabrinjavaju podatak po kome je u 2006. godini na Internetu sa podruja Srbije i Hrvatske uklonjeno na desetine video materijala u reiji dece od 12-16 godina. Deca u kolama danas i sama postaju zlostavljai i ucenjivai (tzv. vrnjako nasilje preko Interneta i mobilnih ureaja), dok odgovorna lica nisu sigurna ta mogu da uine da bi se to spreilo. Ko se krije u Chat-sobi
Chat-servisi su idealan alat zlonamernika - direktna komunikacija koju oni omoguuju odaje mnoge tajne i navodi naivnu decu na aktivnosti koje im inae ne bi padale na um

Dete ne zna i ne moe da zna ko se nalazi sa druge strane, a to esto mogu da budu odrasli ljudi. U svojoj naivnosti i elji da se upozna s vrnjacima iz drugih krajeva i zemalja, dete sasvim iskreno i naivno prua informacije o sebi, svojim godinama, uzrastu, polu, mestu boravka, koli i svemu drugom. Putem Chat-rooma pedofili mogu da saznaju sve o svojoj potencijalnoj rtvi: kuda se kree, ta voli, kakav joj je raspored asova u koli, u kakvim je odnosima sa roditeljima, braom i sestrama, i slino. Pedofili ak i ne moraju aktivno da se ukljue u razgovor: oni mogu sasvim neometano i skriveno da prate razgovor meu decom i da na taj nain prikupe za sebe neophodne informacije. Ranije su pedofili odlazili na igralita i posmatrali decu, pratili ih, zapitkivali, ispitivali i slino, ali su se tako ipak izlagali i svojevrsnom riziku. Globalna mrea, meutim, pedofilima omoguuje bezopasno praenje dece - bez posledica i rizika, njihovo ukljuivanje u deju igru i zabavu, ali iznad svega - beg u anonimnost Interneta kad god se priblii opasnost od razotkrivanja. Polako ali sigurno, pedofil kod deteta stie poverenje, uveravajui ga da mu je on iskreni prijatelj i da njihove tajne niko ne zna osim njih samih. Naravno, sve to se radi sa idejom da pedofil jednom i lino sretne svoju rtvu, radi upoznavanja i druenja.

Neka istraivanja u Americi pokazuju da 19% dece koja se slue Internetom biva izloeno raznim vrstama seksualnih poruka. Riziku su najvie izloena deca od 12 do 17 godina koja koriste Chat-room i, naravno, ona koja pritom razgovaraju sa strancima. Iskustva virtuelne devojice

Za osamdeset sati provedenih u Chat-sobama, etrnaestogodinja devojica je 162 puta seksualno uznemiravana i pozivana na bludne radnje Jedna virtuelna devojica provela je ukupno osamdeset sati za mesec dana u jednoj Internet-priaonici. Bez bilo kakvog isticanja sopstvene linosti i bez prikazivanja fotografije, ona je uspela da ostvari preko 412 kontakta (ne na svoju inicijativu) sa 398 osoba mukog pola. Ono to spada u seksualno uznemiravanje desilo se 162 puta, 24 puta bila je izloena seksualnim fantazijama, a 6 puta joj je otvoreno nuen novac za seksualne usluge. Slinu analizu obavila je i organizacija ASTRA sa priblinim i poraavajuim rezultatima (http://www.globalreport.com/a.php?c=gg&a=15003124&rc=cs), gde je jedan mukarac iz Makedonije njihovoj izmiljenoj devojici nudio da preko leta radi u njegovom kafiu, uz niz sugestija da nita o tome ne kae svojim roditeljima i da se ona nita ne brine, jer e pri tom jako dobro zaraditi. Ovakvi sluajevi, jasno je, potencijalno vode ka regrutovanju u lanac trgovine ljudima. Roditelji i vaspitai imaju najveu odgovornost u vaspitanju i obrazovanju dece, iji bi interesi trebalo da budu njihova osnovna briga. Pojedinane mere borbe protiv zlostavljanja nisu davale eljene rezultate na globalnom nivou, ali i takve mere mogu spasiti vae dete ili njegovog drugara-drugaricu.

Naini zloupotrebe dece

Predatori na decu besprimeran su vid ljudske zlobe: zajedniko za sve njih jeste jedan neverovatno iskren nastup, pun emocija, razumevanja i saoseanja prema potencijalnoj rtvi

Prema dosadanjim procenama, na Internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih naina iskoriavanja dece. Veliki broj tih organizacija legalno su prijavljena preduzea, humanitarne ili nevladine organizacije sa pravnim identitetom, definisanim slubama i razvijenim imidom.
Njihovo predstavljanje u javnosti nedvosmisleno upuuje na slube za pruanje raznih vrsta pomoi, poev od humanitarnih materijalnih donacija, preko psiholoke pomoi ugroenim grupama (deci razvedenih roditelja, deci sa loim materijalnim i socijalnim statusom, itd.), pa sve do poslovnih ponuda sa dobrim i sigurnim zaradama. Meutim, ispod arenog plata primamljivih mogunosti za bolji ivot najee se kriju ciljevi trafikinga, prostitucije, raznih vrsta kraa i drugih naina iskoriavanja rtava. S druge strane, postoje anonimni sajtovi iza kojih stoje kriminalistike grupe koje deluju potpuno ilegalno, dok u treu grupu spadaju pojedinci (psihijatrijski sluajevi) koji imaju direktan pristup rtvi u nameri da ostvare svoje ciljeve, od kojih je na prvom mestu seksualno zlostavljanje. Manji broj - ali u globalnim razmerama, broj veoma zabrinjavaju - ine pojedinci koji deluju sa namerom sakaenja, pa ak i ubistava. Zajednika osobina takvih lovaca jeste njihov neverovatno iskren nastup, pun emocija, razumevanja i saoseanja prema potencijalnoj rtvi. Mnogi od njih ponudie, uz sve to, jo i dobar posao sa odlinom zaradom. U prvom sluaju radi se o itavom lancu kriminalistikih grupa koji se kriju iza legalnog javnog delovanja, dok se druga dva primera odnose najee na pojedince koji deluju na lokalnim ili geografski ogranienim nivoima.

Trafiking Trafiking je meu prvim u nizu zloupotrebe. Na poslovnim sajtovima najee maskiran u vidu veoma primamljivih ponuda za dobro plaen posao u inostranstvu. Posetiocima ovih sajtova nudi se mogunost da, uz malo truda sa poveriocem posla (i to o njegovom troku), dobiju posao na odreeno vreme. Saradnja se pri tom obino dokumentuje lanim ugovorima i garancijama, ne bi li sve izgledalo krajnje uverljivo i verodostojno. rtva na sajtu popunjava formular-prijavu sa detaljnim informacijama o svom materijalnom, porodinom i zdravstvenom statusu, ime u potpunosti otkriva svoj profil po kojem e se vriti dalji uticaj. Kada sa liste prijava otpadnu rizini sluajevi, sa onima koji su uli u ui krug organizuju se lini kontakti, da bi u zavrnoj klasifikaciji bivali regrutovani iskljuivo bezbedni pojedinci koji se veoma lako pakuju za put, pri emu im se sugerie njegova tajnost pod izgovorom navale kandidata na dobar posao. rtve trafikinga najee su deca u uzrastu od 12-22 godine, sa niskim materijalnim i socijalnim statusom porodica iz kojih potiu. Oni uvek zavravaju kao jeftina radna snaga u inostranstvu, gde su, lieni pasoa i novca, primorani da se bave ili prostitucijom ili tekim fizikim radom koji nije plaen. Daljim direktnim ucenama i zastraivanjima, rtve trafikinga postaju dugoroni robovi.

Ilegalna trgovina Prodaja i distribucija ilegalnih artikala - medikamenata, narkotika, oruja i slino predstavlja oblik delovanja vezan uglavnom za sektake organizacije i kriminalistike grupe. Privlaenje lanova ostvaruje se preko ponuda o brzoj zaradi, ali se ve po prvom obavljenom poslu rtva ucenjuje i silom primorava na dalje usluge. Najee rtve su deca uzrasta od 12 godina pa nadalje, koja potiu iz porodica sa margine drutva, sa tekim materijalnim i socijalnim statusom. U elji za brzom i lakom zaradom, kojom bi bilo mogue izbaviti se iz egzistencijalnih nedaa, ta deca svesno prihvataju rizik ovakvog posla, odluni da ga obave samo jednom i da se potom iz njega izvuku. U poetku zaista nema lai i primoravanja: rtvama se jasno daje do znanja u emu se njihov posao sastoji i koji je njegov istinski cilj, ali im se obeavaju i ogromne novane nagrade, s tim to su ova obeanja redovno propraena priama o boljoj i svetlijoj budunosti. Meutim, itava pria obino se zavrava hapenjem ove dece posle samo nekoliko obavljenih poslova, te njihovim zatvaranjem u kaznene ustanove na krae ili due vreme.

Kraa Kraa u direktnom ili indirektnom obliku (u kojoj rtva i ne mora svesno uestvovati) trea je vrsta zloupotrebe maloletnika preko Interneta. Kao i u prethodnom sluaju, u direktnoj formi uticaja na potencijalnu rtvu, zloupotreba se vri tako to joj se u poetku jasno stavlja do znanja stepen rizika u koji se uputa, ali i visoka dobit koja iz toga proizilazi. U indirektnoj formi, uticaj se formira postepeno, tako da potencijalna rtva najee i nije svesna rizika do samog kraja: njoj se strpljivo prilazi metodom stvaranja meusobnog poverenja. Na sajtovima se esto nudi pomo tipa savetovalita koje ima za cilj prepoznavanje psiholokog profila maloletnika, oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zatitniko okruenje. U daljoj komunikaciji od rtve se prikupljaju infomacije u vezi sa njenim materijalnim statusom, porodicom, navikama itd. Razvoj situacije u najveoj meri zavisi od pomenutih faktora: prikupljeni podaci o terminima izlaska lanova porodice iz kue i vrednostima koje ona poseduje omoguuje jednostavnu i lako izvodljivu pljaku. U drugim varijantama, u istu svrhu mogue je iskoristiti i informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaa svoje uee u nagradnim igrama. Takoe, sve ee smo svedoci i potpune krae identiteta u zapadnim zemljama i sve ee u Srbiji. Najee rtve ovakve vrste zloupotrebe jesu deca sa srednjim ili dobrim materijalnim statusom porodica iz kojih potiu, kao i adolescenti koji trae savete ili uestvuju u nagradnim igrama, anketama i slinim vidovima zabave. Materijalni gubitak u ovim sluajevima brz je i trenutan, mada postoje i primeri koji se, dodue, javljaju znatno ree - da se brojevi kreditnih kartica koriste tokom dueg perioda, pri emu se sa rauna skidaju manji iznosi u odreenim vremenskim intervalima. Blud Jedan od najrasprostranjenijih naina zloupotrebe maloletnika na Internetu jeste blud. Istraivanja sprovedena u Hrvatskoj potvrdila su rezultate svetske statistike po kojima svaka etvrta devojica i svaki esti deak doive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Negativnim sadrajima na Internetu najizloenija su deca predtinejderskog i

tinejderskog doba - u uzrastu od 10. do 13. godina koja jo uvek nisu u stanju da definiu sebe, niti mogu tako lako da uoe razliku izmeu normalnog i neuobiajenog stava drugih odraslih osoba prema njima, zbog ega i jesu najpodlonija uticajima. Napadi na njih su direktni i nasilni, a poinju uglavnom druenjem na forumima i u Chatsobama, sistemom lanog predstavljanja lovaca. Nakon odreenog vremena druenja i sticanja poverenja kod rtve, lovac zakazuje lini sastanak. Maloletnik je ubeen da treba da se upozna sa vrnjakom, a iznenaenje koje e uslediti po susretu zavrie se, u veini sluajeva, nasiljem. Posle toga, rtva se ucenom i strahom primorava na utanje i ponavljanje ina. Posledice, psiholoke, a neretko i fizike prirode, na njoj ostaju trajno i, kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasinim zlostavljanjem ili silovanjem. O nainima zloupotreba se moete informisati na stranicama sajta: www.internetservis.co.yu; teme: Trafiking, Trgovina organima, Pornografska industrija, Vikend turizam, Pedofilija, Srbija.XXX, Sekte na Internetu, Deprogramiranje dece. Sugestija Sugestija je oblik napada sa ciljem da se rtva navede na samopovreivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naroito stoga to moe da rezultira tekim bolestima, pa ak i smrtnim sluajevima. Laki vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu rtvu mogu se nai na sajtovima iji sadraji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vebi i slinih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova ine u najveoj meri devojice tinejderskog uzrasta. Dodue, ovi sadraji nisu kreirani sa direktnim ciljem zloupotrebe, ali

su zbog svog, ma i nehotinog, negativnog uticaja na adolescentkinje veoma opasni. Druga vrsta sadraja, koji sugeriu kupovinu medicinskih preparata, gde ogromnu zaradu ubiraju distributeri koji ih reklamiraju, za cilj imaju, pre svega, zaradu, ali su zato ne manje opasni za tinejdere podlone sugestiji. U treu grupu spadaju sajtovi sa temama drutvenih pokreta nacistikim, na primer - koji podrivaju svest o dutvu u kome ivimo i navode na izazivanje nereda, nasilja i drugih vrsta destruktivnih aktivnosti. Poslednja grupa sajtova predstavlja najmraniji oblik sugerisanja samopovreivanja i samoubistava. U pitanju su sadraji najrazliitijih sektakih organizacija u kojima se nudi opratanje grehova, oienje due, veni ivot i tome slino, pod uslovom da se potencijalne rtve navedu na agresiju, bilo prema sebi samima, bilo prema drugom. U poslednjih par godina organizuju se ak i specifini online-performansi, u kojima itave grupe maloletnika vre masovna samopovreivanja ili samoubistva u direktnom prenosu. Vrnjako nasilje Vrnjakim nasiljem putem Interneta naziva se podsticanje grupne mrnje, napadi na privatnost, uznemiravanje, praenje, vreanje, nesavestan pristup tetnim sadrajima i irenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono moe ukljuivati jo i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i preteih poruka, kao i kreiranje Internet stranica koje sadre prie, crtee, slike i ale na raun vrnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vrnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po odreenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najrunija, najnepopularnija ili najdeblja u koli. Deca na nekoj od popularnih Internet stranica neretko trae od ostalih da navedu ime i opis osobe koju najvie mrze, sa ciljem da rtvu osramote pred to veim brojem ljudi. U nasilje na Internetu spada i provaljivanje u tue e-mail adrese, te slanje zlobnih i neugodnih sadraja drugima. Za nasilje meu vrnjacima karakteristino je nekoliko oblika komunikacije, ukljuujui zvuk, animacije i fotografije, s tim to se ono najee izvodi u takvim komunikacijskim vidovima u kojima identitet poinilaca moe ostati - a najee i ostaje - skriven.

Nedostatak socijalnih i kontekstualnih naznaka, kao to su govor tela i ton glasa, moe imati mnotvo uinaka, budui da u ovom sluaju ne postoji opipljiva, afektivna povratna informacija o tome da li je odreeno ponaanje u komunikaciji prouzrokovalo tetu sagovorniku. Anonimnost poiniocima online-nasilja daje oseanje slobode od odgovornosti i mogunost da nekanjeno naruavaju socijalne norme i ogranienja. U svim navedenim sluajevima rtve su uglavnom deca koja su svojom voljom prila rizinim sadrajima i prihvatila izazov. Zakon o slobodi medija jedna je od najveih prepreka u instaliranju agresivnijeg legalnog mehanizma zatite dece od svih vrsta iskoriavanja u sajber prostoru. Izazovi za decu Dananja sredstva komunikacije dostupna su i najmlaem uzrastu, a njihova nekontrolisana upotreba u sprezi sa prirodom dece koju odlikuju elja za zabavom, radoznalost i naivnost - u znatnoj meri uveava stepen rizika od nasilja na Internetu. U najmlaem dobu, ove sutinske odlike deteta predstavljaju najplodnije tle za najrazliitije zloupotrebe, dok je u starijem dobu prisutan jo i snaan uticaj okoline. Uticaj okoline oblikuje se najee u drutvu korisnika mree koji svoja zanimljiva sajber iskustva prenose na vrnjake. Sasvim je uobiajeno da kod dece preovladava elja da se iskusi ono to su iskusili i njihovi vrnjaci. Izazova moe da bude mnogo, a kreatori sajtova e ih u svako doba imati u vidu, ne bi li nekako uspeli da postignu svoje ciljeve. S druge strane, roditelji bi u svakom trenutku trebalo da dre na umu injenicu da se njihovo dete ne igra sa raunarom nego sa ljudima koji osmiljavaju sajtove i raunarske igrice sa nekim ciljem, najee negativnim po odreenu vrstu korisnika. ak i ako su ti uticaji naizgled neutralni, ipak ostavljaju

negativne posledice, jer preterano upijanje besmislenih i beskorisnih informacija moe da predstavlja uzaludno izgubljen deo detinjstva. Raunar detetu treba predstaviti kao alatku za koristan rad, a ne kao sredstvo za beskonanu igru i zabavu. Drugi korak predstavljaju igrice koje zaslepljuju um. Retke su, meutim, korisne igre, a takve se esto smatraju i dosadnim. Raunarske igrice predstavljaju jedan od negativnih oblika zabave koji nudi Internet, budui da pritajeno vre veliki uticaj na ponaanje i identifikaciju linosti deteta. Trei korak jeste upravo Internet, sa svim svojim dobrim i loim karakteristikama. Sutinski, Internet uopte nije nekakvo zlo koje se namee savremenom oveku. Kao i sve drugo, i Internet ima svoje dobre i loe aspekte. Kao i u svim drugim segmentima ivota, i na Internetu e se uvek nai neko ko e iskoristiti ponuene mogunosti za realizaciju svojih loih namera.
O vrstama ovisnosnti se moete informisati na stranicama sajta: www.internetservis. co.yu; teme: Zavisnost od virtuelnog, Opsesija zavisnosti, Faze ovisnitva, Generacije zombija, Bez odgovornosti u virtuelnom svetu.

Ono to je od strane roditelja neophodno uiniti na samom poetku upoznavanja deteta sa raunarom, jeste da se njegova mata usmeri prema njegovim osnovnim interesovanjima. Odnos prema raunaru mora biti kanalisan prema njegovim pozitivnim upotrebnim vrednostima. Najvei deo problema sadri se u shvatanju Interneta kao dela raunara, ali i u tome to se na njega gleda vie kao na igru nego na korisnu stvar. Roditeljima dodatnu lanu bezbednost prua oseaj da je dete koje surfuje po Internetu ipak sve vreme kod kue, u svojoj sobi. Meutim, pedofili razgovaraju sa njihovom decom svega par metara od dnevne sobe u kojoj oni borave. Decu su roditelji ranije uili da ne stupaju u kontakt sa nepoznatim osobama, ali danas oni jednostavno ne shvataju da je Internet kanal sa najbogatijim mogunostima komunikacije i da je njihovo dete u visoko rizinom poloaju, budui da svakodnevno stupa u kontakt sa gomilom nepoznatih i potencijalno opasnih ljudi.

Zadatak roditelja sastoji se u tome da upute svoje dete ka onom to je za njega dobro i korisno, a da ga odvrate od onog to je i beskorisno i opasno. Stav Bolje da je u sobi, barem znam gde je... ne prua nikakvu sigurnost, ukoliko dete komunicira sa zlonamernicima i upija njihove pogubne ideje putem Interneta. Pasivnost roditelja igra kljunu ulogu u visokom stepenu rizika koji preti njihovom detetu. Oni bi trebalo da budu svesni injenice da, kada svom detetu kupuju raunar, i sami zajedno sa njim kreu u novi svet za koji ne treba puno znanja, ali je potrebno mnogo opreza, posveenosti i neprestanog prouavanja detetovih interesovanja. Pravci prevencije: - upoznavanje roditelja sa detetovim interesovanjima - upuivanje deteta na mogunosti korisne upotrebe raunara - nenapadno nametanje pravaca njegovog korienja - softversko ogranienje raunara bez detetovog znanja - pregled istorije korienja Interneta i raunarskih programa -razgovor o sajtovima koje dete poseuje i komentarisanje njihovih dobrih i loih karakteristika Ipak, najbolje preventivno reenje jeste uee roditelja u deijim aktivnostima i njihovo neumorno upuivanje dece na to da sama naue da prave razliku izmeu dobrog i loeg. Mnogo je naina da zlonamernici priu deci, a sama deca bi, uz pomo roditelja, trebalo da naue ih prepoznaju ve u poetnom stadijumu, i to na generalnom nivou, te da odluno od sebe odbijaju takve kontakte.
spoof

spoof

Roditelji i njihovi stavovi

Dobar i lo Internet Zabrinutost za deja Online iskustva nije paranoja Svaka novina nam, zahvaljujui svojim dobrim osobinama, donosi neto korisno; ono loe nastaje, uglavnom, zahvaljujui izopaenim ciljevima pojedinaca Kod dece se deavaju dve stvari: 1. usvajanje modela ponaanja i identifikacija sa uzorima (igrice i Second Life ili FeceBook profili) 2. uticanje na odluke usled naivnosti i radoznalosti, to su oekivane osobine svakog deteta, ma koliko ono izgledalo zrelo

ta raunar prua detetu? U poetnom stadijumu teko je razgraniiti raunar i Internet kao dva odvojena fenomena, a kasniji doivljaj uslovljen je njihovom individualnom upotrebom. Stvarna elja za raunarom kod deteta je zasnovana iskljuivo na njegovoj radoznalosti i mati, pa na tim poljima roditelji treba i da reaguju u skladu sa interesovanjima deteta ne bi li njegovu matu usmerili ka brojnim kreativnim mogunostima Interneta i raunara. Meutim, ukoliko kod deteta ne postoji ova vrsta interesovanja, ne treba mu je ni nametati; vremena za savlaivanje i obuku bie na pretek u starijem uzrastu. Kupovinom raunara detetu obezbeujemo skupu igraku, beskonaan broj nasilnih igara i mogunost komuniciranja sa nepostojeim svetovima, a pravilnim usmeravanjem njegove mate ka irokim mogunostima koje nudi Internet obezbeujemo mu kreativne alate za hobi i mainu za sticanje znanja iz gomile enciklopedija i velikog broja korisnih multimedija. Prema steenim navikama detetu Internet postaje ili koristan ili opasan medij.

Koristi od Interneta U mlaem uzrastu Internet je za dete potpuno beskoristan, s obzirom na to da ono nije u stanju da pojmi njegov pravi smisao i funkciju. Veem broju dece ovaj medij je ak i dosadan, a nain komuniciranja na njemu - bezlian. U sluajevima kada dete samo pronae nekakav - njemu dostupan - smisao Interneta, ono ga svakako nee korisno upotrebiti, a najee e to biti samo besmisleno muljanje po sajtovima. Ono to bi na Internetu moglo da privue dete u mlaem uzrastu jesu prevashodno aktivne igrice, koje su u veini sluajeva nasilne i predviene za gubljenje vremena. Sve dok dete ne bude u stanju da racionalnim putem pronae istinski smisao Interneta, ovaj medij nikako ne bi trebalo da mu se namee silom. Faza uenja rada na raunaru opredelie ga za Internet, te e ono ubrzo postati svesno elje za njegovom kreativnom upotrebom. Na samom poetku dete treba usmeriti na sadraje koji bi mu mogli biti interesantni: najbolje na one koji su u vezi sa hobijem i kolom. S obzirom na to da dete u poetku i nije svesno mnogobrojnih mogunosti Interneta, nee ni imati priliku, a ni potrebu da istrauje u drugim pravcima, od kojih neki mogu biti izrazito opasni.

Prepoznavanje promena Svaki od pomenutih naina definie lako uoljive promene ponaanja kod deteta: potrebno je samo povremeno obratiti panju na vreme u kojem dete radi na raunaru. Zlonamernici u Chat-sobama sa decom obino dogovaraju sastanke, koji su neretko u istim vremenskim intervalima, pa e i dete nastojati da se u odreenom dobu dana, predvienom za chatovanje, povee na Internet, esto zbog toga prekidajui svoje obaveze. Takoe, ono e se u svakom trenutku truditi da izbegne priu o sajtovima koje poseuje, a podatke u vezi sa njihovim sadrajima skrivae u svom raunaru. Vremenom, postajae sve razdraljivije i nervoznije, to e biti siguran pokazatelj njegove zavisnosti od mree. Rizini termini su prepodnevni sati, budui da je veina roditelja tada izvan kue. Alarm za roditelje je sakrivanje informacija ili preterana zaokupljenost OnLine vrnjacima. Retko se, ali zaista retko, sa druge strane nalazi njegov vrnjak. U sutini, deca u mlaem uzrastu imaju potrebu za specifinim oblikom komunikacije, a u nju ne spada komunikacija Online tipa. Ako i koriste Chat, deca e ga najee upotrebljavati za igranje i razmenu zabavnih sadraja, ali nee imati potrebu da pomau bilo kome i da sklapaju virtuelna prijateljstva, ako ona nisu formi fizikog kontakta. S druge strane, dete koje ipak ima potrebu za utehom neoprezno e pristati na komunikaciju i tako postati potencijalna rtva. Deca u pubertetu spremna su da se upuste u najrizinije kontakte, iako esto nesvesna stvarne opasnosti koja im od njih preti. Roditeljima se preporuuju stroge mere nadzora nad decom koja su u ovom kritinom dobu ivota. Potencijalnu opasnost od zloupotrebe: tu su i sajtovi sa pornografskim materijalom, sajtovi razliitih sekti, virtuelni psiholozi i tome slino. Bizarni sadraji na Internetu u potpunosti su dostupni i besplatni za svakog. Roditelji bi trebalo da se potrude da saznaju s kim se njihovo dete

dopisuje e-mailom, koristi li forume, Chat-servise, koristi li vie e-mail programa, VoIP itd. Neretko su i najjednostavniji pokazatelji jasan dokaz da njihovo dete neto krije. Naroito bi trebalo da saznaju da li se ono i lino susree sa svojim Online drugarima. Deca u adolescentskom dobu - ali i veliki broj odraslih - sklapaju intimne veze (fizike, ne virtuelne) sa onima koje su upoznali na Internetu, a te veze su dovoljno rizine i bez zlonamernika. Poznanstva i brakovi sklopljeni preko Interneta danas su sve brojniji, a pomenuti naini komunikacije otvaraju vrata mnogobrojnim rizicima
O vrstama prevencije se moete informisati na stranicama sajta: www.internetservis.co.yu; teme: Prevencija, Uzroci i posledice, Konkretne akcije, 10 naina da sretnete predatora, 10 naina bezbednosti, Razotkrivanje zloina, ta moemo uiniti.