ZATITA I OUVANJE BIODIVERZITETA Zatita biodiverziteta predstavlja skup mera i postupaka kojima se ugroene biljne i ivotinjske vrste tite

od negativnog ovekovog delovanja. Ona se sastoji od itavog niza metoda i radnji

koje zalaze u oblast nauke, prava i primenjenih biolokih disciplina (umarstvo, poljoprivreda, hortikultura, farmacija i sl. i mogu se grupisati u tri osnovne celine!
Nauna osnova za zatitu ugroeni vrsta !ravna zatita ugroeni vrsta !ra"tine #ere zatite ugroeni vrsta Nauna osnova za zatitu ugroeni vrsta "edan od prvih i veoma vanih koraka, u zatiti ugroenih vrsta je odre#ivanje statusa

ugroenosti vrsta, to omogu$ava utvr#ivanje obima i uzroka ugroenosti kao i predvi#anje konkretnih mera zatite. %pecijalizovane publikacije koje sadre sve neophodne podatke za reavanje problema zatite vrsta i njihovih stanita, oznaene su kao $%rvene &iste' i $%rvene "n(ige')
%rvene &iste sadre u vidu tabela osnovne podatke o prisustvu i stepenu ugroenosti vrste na odre#enoj teritoriji. &o su znaajne publikacije na kojima se baziraju mere zatite. %rvene "n(ige sadre podatke o osobinama vrste, o stepenu njene ugroenosti, faktorima ugroavanja, kao i predloge mera za njenu zatitu. 'rvene knjige su nauna osnova za pokretanje konkretnih vidova zatite ugroenih vrsta. ( njima su ugroeni taksoni svrstani u kategorije predloene od strane )edjunarodne unije za zatitu prirode (*nternational (nion of the conservation of +ature , *('+ . -ategorije ugroenih taksona prema *('+ su! *./0Z1* (02&*+'& , 02 3 takson je izumro kada nema sumnje da je poslednji primerak mrtav. *./0Z1* ( 45*5O6* (02&*+'& *+ &70 8*16 3 08 3 takson je iezao sa svojih prirodnih stanita, opstaje jedino u kulturi. -59"+"0 (:5O;0+* ('5*&*'911< 0+69+:0506 3 '5 3 takson je suoen sa izgledom najve$e verovatno$e da u neposrednoj budu$nosti iezne u prirodi.

4rema ovoj kategorizaciji taksoni mogu biti i ugroeni, ranjivi i sa niskom verovatno$om opasnosti. $%rvena "n(iga *&ore +r,i(e' (* tom objavljena je =>>>. godine. ( njoj je sadrano obilje podataka do kojih su botaniari nae zemlje doli istraivanjima flore %rbije. ( ovom tomu

prikazan je =?= takson iz kategorije iezlih i krajnje ugroenih, od ukupno @AA ugroenih taksona na teritoriji %rbije. B'rvena knjiga flore %rbijeC predstavlja presek

dosadanjih saznanja o ugroenoj flori nae zemlje i ini osnovu za dalja istraivanja kao i putokaz za konkretne akcije ouvanja diverziteta.
( flori %rbije, me#u globalno iezlim taksonima su, izme#u ostalih, vrste srodne sa belim slezom (Althaea officinalis , a to su Althaea kragujevacensis (kragujevaki slez i Althaea vranjensis (vranjanski slez . A. kragujevacensis je vrsta koju je 4ani$ pronaao na u okolini -ragujevca, odakle je iezla zbog irenja gradskog podruja. A. vranjensis prona#ena u okolini Dranja. %a svog prirodnog stanita nestala je irenjem obradivih povrina, ispaom i izgradnjoma naselja. &aksoni nestali sa teritorije %rbije, ali koji se nalaze u drugim delovima Ealkana ili 0vrope su npr. Aconitum toxicum subsp. toxicum (otrovni jedi$ i Orchis spitzelii (picelov ka$un . Aconitum toxicum subsp. toFicum raste na -arpatima u 5umuniji. +a teritoriji %rbije ga je pronaao 4ani$ na planini Eeljanici. )edjutim, novijim istraivanjima taj nalaz nije potvr#en, a uzroci iezavanja su nepoznati. Orchis spitzelii je vrsta ije je rasprostranjenje bilo ogranieno na podruje oko +ia i verovatan razlog njenog iezavanja je krenje uma i pretvaranje u oranice. 9ko se ovome doda da su populacije bile veoma razre#ene i retke onda je i mala promena na stanitima mogla dovesti do njenog nestanka. 6anas, disjunktan areal ove vrste obuhvata podnoje jugoistonih 9lpa, centralne delove 9peninskog, mediteranske i submediteranske delove Ealkanskog poluostrva, izolovane lokalitete u zapadnom )editeranu i u junoj .vedskoj. ( B'rvenoj knjizi flore %rbijeC me#u krajnje ugroenim taksonima nalaze se i Achillea alexandri3 regis (hajduica kralja 9leksandra i Paeonia officinalis subsp. banatica (banatski bour . Achillea alexandri-regis je stenoendemit .ar3planine. ( poslednjih nekoliko godina poraslo je interesovanje za farmakoloka svojstva ove biljke zbog ega je sakupljana za istraivanja, to je dovelo do negativnog pritiska na populaciju. Paeonia officinalis 1. subsp. banatica je osim u %rbiji rasprostranjena i u jugozapadnoj )a#arskoj i istonoj 5umuniji. Ova podvrsta je jedino rasprostanjena u 6eliblatskoj peari na lokalitetu Glamunda. 4opulacija je prostorno ograniena i mala. (zroci koji su doveli do drastinog smanjenja populacije su prirodna obnova bunaste vegetacije, sea uma i sakupljanje zbog dekorativnosti i lekovitosti. 1ekovite vrste koje bi trebalo ukljuiti u neki od slede$ih tomova B'rvene knjige flore %rbijeC su izme#u ostalih i! retka stepska vrsta Adonis vernalis (gorocvet i orhideje Orchis militaris, O. morio, O. usulata, O. purpurea... :lavni uzroci ugroenosti orhideja su va#enje krtola, razliite promene stanita kao i sakupljanje zbog neobino gra#enih i veoma dekorativnih cvetova. Opstanak ovih vrsta je jo vie ugroen time to je prirodna obnova populacija oteana zbog dugog perioda koji je potreban za uspostavljanje odnosa mikorize izme#u semena orhideja i gljiva. Odnos mikorize je neophodan za klijanje semena. !ravna zatita ugroeni vrsta +a osnovu naunih podataka o stepenu ugroenosti vrsta donose se pravna akta (zakoni, uredbe, naredbe, deklaracije, kodeksi, konvencije, rezolucije, strategije na me#unarodnom ili

nacionalnom nivou, na osnovu kojih se razliitim vrstama, u zavisnosti od stepena i karaktera ugroenosti dodeljuje odgovaraju$i nivo pravne zatite.

Vani(i #e-(unaro-ni -o"u#enti za zatitu i ouvan(e ,io-iverziteta -ao najznaajniji me#unarodni dokumenti koji predstavljaju polazite za izradu nacionalnih zakona i propisa se mogu izdvojiti! De"&ara.i(a o ove"ovo( sre-ini je doneta na prvoj -onferenciji (jedinjenih +acija o ovekovoj sredini u %tokholmu, =>?H. godine. ( njoj je istaknuta neophodnost ouvanja vode, vazduha, zemljita, flore, faune i reprezentativnih ekosistema za dobrobit sadanjih i budu$ih generacija. De"&ara.i(a o ouvan(u *&ore/ *aune i n(i ovi stanita je usvojena od strane 0konomske komisije za 0vropu (+ (0'0 , =>II. godine. Ova deklaracija regulie pravila ponaanja prema ugroenim vrstama flore i faune od me#unarodnog znaaja u cilju njihovog ouvanja. Drste od me#unarodnog znaaja su vrste ukljuene u C0vropsku crvenu listuJ globalno ugroenih vrsta. 0onven.i(a o #e1unaro-no( trgovini ugroeni# vrsta#a -iv&(e *&ore i *aune 2 %ITE+ (tzv. Daingtonska konvencija/ Daington, =>?K. je sporazum kojim se obezbe#uje me#unarodna saradnja u zatiti odre#enih vrsta divlje faune i flore od prekomerne eksploatacije putem me#unarodnog prometa. 0onven.i(a o svets"o( ,atini 3(+0%'O, 4ariz, =>?L. titi kulturno i prirodno nasle#e od izuzetne svetske vrednosti. Zavod za zatitu prirode 5epublike %rbije je predloio za nominaciju pet zati$enih dobara u %rbiji za upis u listu svetske prirodne batine! =. +acionalni park Merdap H. +acionalni park .ar planina K. +acionalni park &ara N. %pecijalni rezervat prirode 6eliblatska peara L. %pomenik prirode Mavolja varo 0onven.i(a o zatiti evro4s"og 35-iv&(eg56 ivog sveta i 4riro-ni stanita (tzv. Eernska konvencija, Eern, =>?>. je sporazum o ouvanju vrsta flore i faune u prirodi i njihovih prirodnih stanita, naroito onih ija zatita zahteva me#unarodnu saradnju. *z Eernske konvencije proizala je 7a,itat -ire"tiva (Erussels, =>>H koja u zatiti biodoiverziteta izdvaja stanite kao centralnu jedinicu zatite. %tanite ili habitat je zajednica biljaka i ivotinja (i drugih lanova biocenoze u odredjenoj sredini, koja zajedno sa abiotikim faktorima (zemljite, klima, koliina i kvalitet vode i dr. predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu. 0onven.i(a o ouvan(u ,io-iverziteta doneta u 5io de ;eneiru =>>H. godine, naglaava znaaj ouvanja bioloke raznovrsnosti u planetarnim razmerama. 8e1unaro-ni 4rogra#i za ouvan(e i zatitu ,io-iverziteta 5adi globalnog ouvanja ekosistema, kroz razliite programe, formiraju se ekoloke mree zati$enih podruja.

Natura 9::: je program uspostavljanja mree posebno zati$enih podruja od znaaja za 0vropsku uniju. E#era&- #rea je program uspostavljanja mree posebno zati$enih podruja u zemaljama koje nisu lanice 0vropske unije. ove" i ,ios*era ((+0%'O, 4ariz, =>?A. razvija osnovu za racionalno kori$enje i ouvanje resursa biosfere kroz stvaranje svetske mree rezervata biosfere. ( %rbiji je za 5ezervat biosfere (HAA= proglaeno podruje planine :olije, dok su za isto predloeni! +acionalni park Merdap +acionalni park .ar planina +acionalni park &ara 4ark prirode %tara planina %pecijalni rezervat prirode Obedska bara %pecijalni rezervat prirode 6eliblatska peara 4rokletije -uajske planine :ornje 4odunavlje 8rea 4ogranini 4o-ru(a je mrea prostorno bliskih ekolokih podruja susednih zemalja. Za prekograninu medjunarodnu zatitu planirana su slede$a podruja! nacionalni park BMerdapC sa svojim prirodnim celinama u 5umuniji nacionalni park B.ar3planinaC u %rbiji i )akedoniji nacionalni park B&araC i odgovaraju$e podruje na levoj obali 6rine u Eosni %tara planina u %rbiji i u Eugarskoj %ubotika peara sa odgovaraju$im podrujem u )a#arskoj Vani(i na.iona&ni -o"u#enti za zatitu i ouvan(e ,io-iverziteta Za"on o zatiti 4riro-e (%lubeni glasnik 5% K@OA> .je osnovni pravni dokument koji regulie pitanje zatite ivotne sredine i biodiverziteta u %rbiji. 4rema ovom zakonu definisane su kategorije zati$enih prirodnih dobara, uskla#ene sa kategorijama koje propisuje )e#unarodna (nija za Zatitu 4rirode (*('+ . 4rema ovom zakonu u zati$ena prirodna dobra spadaju zati$ena podruja i zati$ene vrste. Zati$ena podruja su! nacionalni parkovi, parkovi prirode, predeli izuzetnih odlika, strogi rezervati prirode, specijalni rezervati prirode, zati$ena stanita i spomenici prirode Zati$ene vrste su vrste koje imaju poseban znaaj sa genetikog, ekolokog, ekosistemskog, naunog, zdravstvenog, ekonomskog i drugog aspekta, a koje su ugroene ili mogu postati ugroene. !ravi&ni" o 4rog&aen(u i zatiti strogo zati;eni i zati;eni -iv&(i vrsta ,i&(a"a/ ivotin(a i g&(iva (%lubeni glasnik 5% ALO=A je pravni akt kojim se tite najugroenije vrste.

Ovim aktom je @KA najugroenijih biljnih taksona, me#u njima LA lekovitih vrsta (Pinus mugo
, bor krivulj, N mphaea alba, beli lokvanj, !uta graveolens, sedef stavljeno pod najstrou zatitu, koja podrazumeva zabranu sakupljanja, unitavanja, branja, upanja, kao i unitavanje njihovih stanita. Ovim pravilnikom pod kategorijom zati$enih taksona obuhva$eno je i LKA biljnih taksona me#u kojima je i >L lekovitih vrsta ije je kori$enje ogranieno. )e#u njima su i! "entiana lutea (lincura , Arctostaph los uva- ursi (medve#e gro#e , Acorus calamus (i#irot , #olchicum autumnale (mrazovac . Znaajan pravni dokument je i $Ure-,a o stav&(an(u 4o- "ontro&u "ori;en(a i 4ro#eta -iv&(ie *&ore i *aune' (%lubeni glasnik 5% K=OHAAL , doneta zbog

prekomerne i nekontrolisane eksploatacije biljaka iz prirode. ( njoj su sadrane zakonske mere sakupljanja, kori$enja i prometa =II samoniklih biljnih vrsta ($%uisetum arvense , poljski rastavi$, Asarum europaeum , kopitnjak, Potentilla erecta ,
srenjak, &eucrium chamaedr s, dubaac, 'iola odorata , ljubiica, 'accinium m rtillus, borovnica, ( pericum perforatum 3 kantarion, !ubus idaeus , malina. (redbom su, tako#e,

odre#ene dozvoljene koliine, vreme i podruja sakupljanja.

!ra"tine #ere zatite ugroeni vrsta B)n * situB zatita B$x * situB zatita 5eintrodukcija *ntrodukcija 0dukacija i prezentacije

BIn situ zatita )n-situ zatita podrazumeva ouvanje, odravanje i oporavak populacija i vrsta na

njihovim prirodnim stanitima. (groene vrste se mogu titi samo ako se tite i njihova prirodna stanita za koje su neraskidivo vezane.
Na.iona&ni 4ar" je podruje sa ve$im brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema (ume, livade, reke, bare... od nacionalnog znaaja, istaknutih predeonih odlika i kulturnog nasle#a u kome ovek ivi uskla#eno sa prirodom. ( nacionalnom parku su dozvoljene radnje kojima se ne ugroava izvornost prirode, kao i obavljanje delatnosti u funkciji obrazovanja, zdravstveno3rekreativnih potreba ili nastavka tradicionalnog naina ivota. +a teritoriji %rbije do sada je proglaeno L nacionalnih parkova! 6jerdap, .arplanina, Gruka :ora, &ara i -opaonik. !ar" 4riro-e je podruje sa preteno ouvanim prirodnim ekosistemima namenjeno ouvanju ukupne geoloke, bioloke i predeone raznovrsnosti.

+a teritoriji %rbije je proglaeno =@ parkova prirode od kojih su najpoznatiji! :olija, .argan3 )okra :ora, %tara planina, %i$evaka klisura, 4ali$... !re-eo izuzetni o-&i"a je podruje sa znaajnim prirodnim, bioloko3ekolokim, estetskim i kulturno3istorijskim vrednostima, gde tradicionalan nain ivota lokalnog stanovnitva nije bitnije naruio prirodu i prirodne ekosisteme. 6o sada je na teritoriji %rbije proglaeno =? predela izuzetnih odlika. )edju njima su i! Ovarsko3kablarska klisura, klisura reke :radac, 5esava, 5ajac, -osmaj, 6olina 4inje, Dlasina, Deliko 5atno ostrvo, 9vala, %ubotika peara, Drake planine... Rezervat 4riro-e je izvorni ili neznatno izmenjeni deo prirode, osobitog sastava i odlika biljnih i ivotinjskih zajednica kao delova ekosistema, namenjen odravanju genetskog fonda, ekoloke ravnotee, za pra$enje prirodnih pojava i procesa, nauna istraivanja kojima se ne naruavaju prirodna obeleja. ( rezervatima prirode je zabranjeno branje i unitavanje biljaka, uvo#enje novih biolokih vrsta, melioracioni radovi, razni oblici privrednog i drugog kori$enja. ( %rbiji je do sada proglaeno @I rezervata prirode, npr. 6eliblatska peara, :ornje 4odunavlje, -lisura reke &renjice, "elanika klisura, Obedska bara, Zasavica... Zati;eno stanite je podruje koje obuhvata jedan ili vie tipova prirodnih stanita znaajnih za ouvanje jedne ili vie populacija divljih vrsta i njihovih zajednica. +4o#eni" 4riro-e je manja neizmenjena ili delimino izmenjena prirodna ili prostorna celina, objekat ili pojava, prepoznatljiv po reprezentativnim geomorfolokim,geolokim, hidrografskim, botanikim ili drugim obelejima, kao i ljudskim radom formirana vrednost od naunog, estetskog, kulturnog ili obrazovnog znaaja. %pomenika prirode botanikog karaktera u %rbiji ima HHL ! Eotanika bata B"evremovacC, Eanjika uma, 4ionirski park, 7rast na 'vetnom trgu, 4latan kod B)iloevog konakaC, Draki park... ( +r,i(i (e zati;eno u"u4no 9)<<= 4riro-ni -o,ara i >/?@ teritori(e) +a

osnovu 4re-&oga Zavo-a za zatitu 4riro-e +r,i(e -o "ra(a 9:A:) go-ine (e 4&anirano -a se AA@ teritori(e +r,i(e stavi 4o- zatitu)
Ex situ zatita ugroeni ,i&(ni vrsta $x-situ zatita podrazumeva uvanje, gajenje i razmnoavanje biljaka izvan njihovih

prirodnih stanita.
-ada brojnost populacije neke ugroene biljne vrste, na njenom prirodnom stanitu padne na kritinu granicu iezavanja, pristupa se, primeni metoda Bex-situC zatite, kao to su! =. :ajenje ugroenih biljaka u botanikim batama, H. Gormiranje privatnih kolekcija ivih biljaka, K. Gormiranje banaka gena (semena, plodova i vegetativnih delova N. )n vitro razmnoavanje biljaka u laboratorijama

Botani"e ,ate su najpogodnija i najsigurnija mesta ex-situ zatite ugroenih

biljnih vrsta. Eotanike bate sve vie preuzimaju ulogu BazilaC, odnosno vetakog refugijuma i eksperimentalnog poligona za ouvanje i razmnoavanje kritino ugroenih biljnih vrsta, tako#e, imaju vanu ulogu i u edukaciji, promociji i popularizaciji zatite.
( Eotanikoj bati B"evremovacC u Eeogradu poslednjih nekoliko godina posve$uje se posebna panja oboga$ivanju biljnog fonda i formiranju kolekcije najugroenijih biljaka %rbije. % tim ciljem napravljene su posebne manje parcele u kojima su posa#ene neke od najugroenijih i najredjih biljaka sa naih prostora. &e su vrste, istovremeno i od me#unarodnog, odnosno, globalnog znaaja. Od =?= taksona vaskularne flore %rbije koji imaju status

me#unarodno znaajnih, i koji su oznaeni kao kritino ugroeni ili iezli, u Eotanikoj bati B"evremovacC ve$ se nalazi, ili se planira za uvo#enje u program ex-situ zatite preko HAP. )e#u njima se izdvajaju! !amonda nathaliae 4ani$ Q
4etrovi$ (ramonda kraljice +atalije , !amonda serbica 4ani$ (srpska ramonda , +ors thia europaea 6egen Q Eald (balkanska forzicija , ( kolekciji najugroenijih biljaka koje se gaje u Eati, a pripadaju lekovitim i aromatinim su! Adonis vernalis, Nepeta rtanjensis, Paeonia officinalis. $x-situ zatita lekovitih i aromatinih biljaka se primenjuje i u Eotanikoj bati Garmaceutskog fakulteta u Eeogradu. !rivatne "o&e".i(e ivi ,i&(a"a su male, alternativne botanike bate. ( okviru male

privatne bate, mogu$e je gajiti i razmnoavati ak i one biljke koje zahtevaju krajnje specifine ekoloke uslove. Ovakve bate su posebno znaajne ako se u njima gaje endemine i ugroene vrste.
Ban"e gena predstavljaju kolekcije ivog biljnog materijala (semena, plodovi,

vegetativni delovi koji se sakuplja, odrava i razmnoava pod strogo kontrolisanim i specifinim uslovima. &akve uslove je mogu$e obezbediti samo u dobro organizovanim botanikim batama ili slinim naunim institucijama. 4ored ugroenih samoniklih biljnih vrsta, ovaj nain ex-situ zatite odnosi se i na kultivisane biljke kao i njihove divlje srodnike. Ovakve metode omogu$avaju da se sauva izvorni genetiki materijal kao potencijal za kori$enje u budu$nosti.
+a norvekom ostrvu %valbard najsevernijem naseljenom podruju na Zemlji osnovana je HAAI. godine globalna banka semena za spas oveanstva u sluaju katastrofe. %valbard banka je projektovana da izdri globalno zagrevanje, zemljotrese pa ak i nuklearne udare. In vitro raz#noavan(e je postupak umnoavanja biljaka iz kulture $elija, tkiva i organa, kojim se proizvode nove individue u laboratorijskim uslovima, iz biljnogi materijala sakupljenog na prirodnim stanitima. *z jednog primerka, donetog sa prirodnog stanita, mogu$e je iz vegetativnih delova (lista, stabla, korena proizvesti stotine novih jedinki i posle toga ih vratiti na

prirodna stanita. +a ovaj nain se bitno smanjuje pritisak na samonikle populacije

biljaka, titi se i obnavlja genofond retkih i ugroenih biljaka, ali se istovremeno ovom biotehnologijom otvaraju velike mogu$nosti u farmaciji, umarstvu i hortikulturi. "edan od primera za ovaj oblik ex-situ zatite je zatita endemoreliktne vrste ,ioscorea balcanica (balkanska dioskorea . -ao retka i ugroena vrsta, koja se karakterie velikom koliinom diosogenina (veoma traene supstance u farmaceutskoj industriji jer se koristi u proizvodnji kortikosteroida postojala je velika opasnost da ova vrsta bude zauvek unitena sakupljanjem sa njenog prirodnog stanita. 5azmnoavanjem ove vrste u in vitro uslovima -o,i(ena (e znaa(na "o&iina -iosgenina/ a sa -ruge strane sauvane su 4riro-ne 4o4u&a.i(e)
+a podruju nae zemlje je u kulturu tkiva BuvedenC jo itav niz retkih, endeminih i ugroenih biljaka kao to su! vrste roda "entiana i #entaurium, Nepeta rtanjensis 6ikli$ Q )ilojevi$ (rtanjska metvica , Prunus tenella (stepski badem i dr... (speh preduzetih mera ex-situ zatite zavisi od dobrog poznavanja biolokih

karakteristika konkretne biljne vrste, a posebno njenih ekolokih zahteva na prirodnim stanitima kako bi to vernije BsimuliraliC prirodne uslove na vetakom ex-situ stanitu.
%misao i krajnji cilj primene razliitih metoda ex-situ zatite (e sauvati geno#

ugroene ,i&(ne vrste/ "o(i a"o se (e-no# izgu,i/ ni(e #ogu;e vratiti u svets"i geno*on-) U s&ua(u gu,it"a ,i&o "o(e ,i&(ne vrste/ "o(a (e evo&u.i(o# nasta(a&a #i&ioni#a go-ina/ gu,i se i #ogu;nost n(ene/ eventua&ne/ 4ri#ene) 0ra(n(i .i&( ex-situ metoda zatite je i reintrodukcija.
Reintro-u".i(a 5eintrodukcija je vra$anje ugroenih vrsta na njihova prirodna stanita sa kojeg su iezle, ili im preti velika opasnost da nestanu. Ona podrazumeva i istovremeno sprovo#enje strogih mera in-

situ zatite reintrodukovanih vrsta na njihovim prirodnim stanitima.

Deliki uspeh naih strunjaka koji rade na reintrodukciji ugroenih biljnih vrsta predstavlja projekat ponovnog vra$anja u prirodu vrste Nepeta rtanjensis. Ova vrsta je poreklom sa junih padina planine 5tanj (=L@A m n.v. i uvretana je u B'rvenu knjigu flore %rbijeC, u kategoriju krajnje ugroenih taksona. %aradnici na ovom projektu su iz svega tri biljke iz prirode, in vitro tehnikama, u laboratoriji dobili deset hiljada jedinki. 7iljadu jedinki su vratili na prirodno stanite i od njih se primilo ak >IP.
( baru Zasavicu/

na severu 8ave/ 9::=) go-ine/ (e vra;en n(en ne"a-an(i stanovni"/ evro4s"i -a,ar/ istre,&(en (o u BIB ve"u)

Intro-u".i(a *ntrodukcija je pokuaj da se ugroena vrsta vetaki naseli na prostor na kojem ranije nije ivela. "edna od mera koja doprinosi zatiti ugroenih lekovitih i aromatinih biljnih vrsta u prirodi je njihovo plantano gajenje. :ajenje lekovitog bilja u naim krajevima vezuje se za poetak 22 veka. *ntenzivnije plantairanje datira od LA3tih, a od ?A3ih godina prolog veka neke lekovite i aromatine vrste se u potpunosti uvode u kulturu kao npr. 'aleriana officinalis 1. (odoljen , -atureja montana 1. (ubar , (elichr sum arenarium (1. )oench (pearsko smilje , -copolia carniolica "acR. (beli bun , .orago officinalis (bora . Drste koje bi trebalo gajiti sa aspekta zatite prirode su! Achillea sp., Aconitum sp, Acorus calamus (i#irot , Adonis vernalis (gorocvet , Allium victorialis (laneuva , Arctostaph los uva ursi (medve#e gro#e , #entaurium umbellatum (kiica , #nicus benedictus /kalj , #olchicum autumnale (mrazovac , #or lus colurna (maja leska , #rocus sp., "entiana lutea (lincura , "entiana punctata (pegava lincura , " psophila paniculata (lajer trava , (elichr sum arenarium (pearsko smilje , 0en anthes trifoliata (gorka detelina , 0icromeria sp., Orchis sp, Pinus mugo (bor krivulj , Primula sp, (erniaria sp., )nula helenium (oman>, !uta graveolens (sedef , -atureja sp., -ideritis scardica (arplaninski aj , 'eratrum sp, 'accinium vitis-idaea (brusnica i druge. E-u"a.i(a i 4rezenta.i(e %pecifian vid aktivnosti na polju zatite ugroenog biljnog sveta je i prezentacija dosadanjih saznanja i rezultata u oblasti zatite bioloke raznovrsnosti, odnosno, objavljivanje prigodnih publikacija i postera, snimanje &D emisija, '63a, organizacija popularnih predavanja i izlobi. 'ilj ovakvih aktivnosti je da se javnost upozna kako sa znaajem biodiverziteta tako i sa nainima zatite koje svaki pojedinac moe da preduzme u njegovom ouvanju.

CiteraturaD =. "ovanovi$, %.S 1akui$, 6. (eds. (HAA@ ! (groene biljke %rbije. 4rirunik o zatiti retkih i ugroenih biljaka %rbije u ex-situ uslovima Eotanike bate B"evremovacC. *nstitut za Eotaniku i Eotanoka Eata B"evremovacC, Eioloki fakultet, (niverzitet u Eeogradu, Eeograd. H. "ovanovi$, %. (HAAI . -ategorije i pregled zati$enih objekata prirode u %rbiji. *n! %inopsisi predavanja seminara +acionalni parkovi %rbije, K3L. Eioloki fakultet (niverziteta u Eeogradu, Eeograd. K. 1akui$, 6. (ed. (=>>> ! Eiljke koje nestaju. $x-situ zatita me#unarodno znaajnih biljaka "ugoslavije. 6rutvo ekologa %rbije, Zavod za zatiti prirode %rbije, Eeograd. N. )ili$evi$, :. (=>>L ! (stavno3pravni i zakonodavni aspekti zatite i ouvanja biodiverziteta u %aveznoj 5epublici "ugoslavije. *n! %tevanovi$, D., Dasi$, D. (eds. Eiodiverzitet "ugoslavije sa pregledom vrsta od me#unarodnog znaaja, L?3?N. Eioloki fakultet (niverziteta u Eeogradu, Eeograd. L. Ostoji$, 6., Dukan, ). (HAA? ! Zati$ena prirodna dobra %rbije. .umarstvo, =3H, ==?3=NH @. %tevanovi$, D. (ed. (=>>> ! 'rvena knjiga Glore %rbije, * tom. )inistarstvo za ivotnu sredinu 5epublike %rbije, Eioloki fakultet (niverziteta u Eeogradu, Zavod za zatitu prirode 5epublike %rbije, Eeograd. ?. Dasi$, D. (=>>L ! )e#unarodni sporazumi, standardi, kriterijumi i programi od znaaja za ouvanje, odravanje i trajno odrivo kori$enje biodiverziteta. *n! %tevanovi$, D., Dasi$, D. (eds. Eiodiverzitet "ugoslavije sa pregledom vrsta od me#unarodnog znaaja, NK3L@. Eioloki fakultet (niverziteta u Eeogradu, Eeograd. I. http!OOTTT.parlament.gov.rsOcontentOlatOaktaOzakoni.asp >. http!OOTTT.natureprotection.org.rs