VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- TRANSPORTERI SA TRAKOM OPTE NAMENE -

Student:
Sandi Nenad
br. indeksa: 210/2010

Profesor:
ivkovi dr Dragan

Decembar, 2013.

SADRAJ
Strana

1.

UVOD........................................................................................................................1

2.

ISTORIJSKI RAZVOJ...............................................................................................3

3.

NAMENA TRAKASTIH TRANSPORTERA...........................................................5

FUNKCIONALNI ELEMENTI TRANSPORTERA................................................7

4.1.

Transportna traka.......................................................................................................8

4.2.

Valjci za noenje trake..............................................................................................15

4.3.

Doboi trakastih transportera...................................................................................16

4.4.

Utovarno istovarni ureaji.....................................................................................20

4.5.

Pogonska stanica......................................................................................................22

4.6.

Nosea konstrukcija.................................................................................................23

5.

TRANSPORTNI KAPACITET TRAKASTOG TRANSPORTERA......................26

5.1.

CEMA metodologija za proraun transportnog kapaciteta......................................27

5.2.

Standard DIN 22101 za proraun transportnog kapaciteta......................................28

6.

ODREIVANJE SNAGE ZA POGON PREKO JEDINSTVENOG

KOEFICIJENTA OTPORA.....................................................................................30

7.

ZAKLJUAK...........................................................................................................31

7.1.

Budui razvoj...........................................................................................................31

8.

LITERATURA.........................................................................................................33

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

UVOD

Transporteri sa trakom opte namene su mehanika prenosila s vunim elementom za prekrcaj

robe sa jednog na drugo (krajnje ili privremeno ) mesto.
Trakasti transporteri se najee primenjuju od svih transportnih uredaja neprekidnog dejstva.
Nalaze primenu za prenoenje rasutih materijala, a ponekad i komadnih tereta, horizontalnom
ili kosom transportnom trasom, sa manjim uglom nagiba (10 do 28).

Slika 1.1. Trakasti transporteri sa horizontalnom i kosom transportnom trasom

Razlog iroke primene trakastih transportera lei u injeniei da je ovaj oblik neprekidnog
transporta praen itavim nizom prednosti, koje se ogledaju u: jednostavnosti konstrukcija;
velikom kapacitetu; ostvarenju velikih duina transporta materijala, a koje se kreu u irokom
dijapazonu, od 5 metara, do nekoliko stotina metara, a kod dnevnih kopova i do vie
kilometara; relativno mirnom i besumnon radu; jednostavnom odrzavanju itd.
Trakasti transporter najoptije se moe opisati kao transportni ureaj koji pomou
beskrajne trake prenosi robu izmeu dve take. Transportna traka je prebaena i zategnuta
obino izmeu dva bubnja i njegovi osnovni sastavni delovi su pored beskrajne trake: ramovi
nosee konstrukcije, valjci ili klizna podloga za noenje trake, zatezna i pogonska stanica.

Uradio:

VT
Novi Beograd

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE

Nenad
Sandi
Strana

U ovom seminarskom radu govori se o:

njihovoj nameni
njihovim karakteristikama,
delovima transportera
eventualnim nedostatcima
isplativosti
brzinama prenosa materijala
novijim pogonskim sklopovima
koja je traka pogodna za koju vrstu materijala s obzirom na oblik, temperaturu, teinu i
stanju u kojem dolazi na traku itd.

Slika 1.2. Trakasti transporter

Uradio:

VT
Novi Beograd

2.

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE

Nenad
Sandi
Strana

ISTORIJSKI RAZVOJ

Razvoj trakastih transportera poo je u drugoj polovinci 17. veka i otada su oni neizbeni i
sastavni deo transporta materijala.
Najraniji trakasti transporteri bili su vrlo primitivni i sastojali su se od kone ili platnene trake
koja je putovala preko ravne drvene platforme ili preko drvenih valjaka. Prva upotreba
trakastih transportera u Sjedinjenim Amerikim Dravama opisana je u knjizi A Millers
Guide pronalazaa Olivera Evansa, a objavljena je u Philadelphiji 1795. godine.

Slika 2.1. Najraniji trakasti transporter

Prva upotreba livenih potpornih valjaka zabeleena je 1891. godine u Edisonovim proizvodnim
pogonima u New Jersey-ju i Pennsylvaniji.
U poetku trakasti transporteri koristili su se samo za prevoz vrea ita na kratke udaljenosti,
ali njihova se konstrukcija polako poboljavala. U 19. veku postajali su sve pouzdaniji pa se i
njihova upotreba proirila (Slika 2.1. levo). Trakasti transporteri poeli su se koristiti i
za prenoenje teih tereta.

Slika 2.1. Trakasti transporter iz 1840. godine (levo) i

Sandvikova elina transportna traka iz 1901. g. (desno)

Uradio:
Nenad

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

Zahvaljujui razvoju tehnologije umjesto drveta poeo se koristiti metal, posebno elik, za
upotrebu na viim temperaturama i u svrhu poveanja trajnosti. U firmi Sandvik, 1901. godine
razvijena je i poela je proizvodnja eline transportne trake (Slika 2.1. desno). Otada se
istrauju novi, laki i jeftiniji materijali, pa su mnogi delovi danas izraeni od plastike.
Meutim upotreba plastike nije uvek mogua, npr. kod visokih temperatura i kod transportera
sa tekim uslovima rada, pa se i dalje koristi elik.
Henry Ford je 1913. godine u svom pogonu Rouge u Dearborneu u Michiganu uveo montanu
liniju na osnovu transportne trake, za montau svog vrlo popularnog automobila Model-T, to
je omoguilo veliko poveanje proizvodnje (Slika 2.3.). Vreme potrebno za sklapanje asije
smanjeno je sa 12 sati i 30 minuta na 2 sata i 40 minuta, a od 1914. godine na 1 sat i 30
minuta.

Slika 2.3. Montana transportna traka Fordova automobila Model-T

U iduih deset godina svi proizvoai automobila poeli su koristiti montane transportne
trake. Tako su one postale popularan nain transporta teke i velike robe unutar fabrika.

Slika 2.4. Najdui trakasti transporter na svetu, dug 100 km, u Zapadnoj Sahari

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

3.

Nenad
Sandi
Strana

NAMENA TRAKASTIH TRANSPORTERA

Transporteri sa trakom opte namene prenose materijal ili komadnu robu na horizontalnim ili
malo nagnutim trakama koje su ujedno nosivi i vuni delovi transportera. Izvode se kao
stacionarni, prenosivi ili prevozni.
Trakasti transporteri imaju iroku i raznovrsnu primenu u rudnicima, metalurkoj i hemijskoj
industriji, na graevnim i zemljanim gradilitima, u prehrambenoj industriji, poljoprivredi,
skladitima i prometu gde dolazi u obzir i prenoenje komadne robe kao to su vree, sanduci,
paketi i slino. U industriji se upotrebljavaju i kao radna podloga. Trakasti transporteri slue za
male protoke masa i kratke udaljenosti, te za velike protoke ( 40000 t/h ) i velike daljine
prenosa (100 km). Dugi su do 500m, ree do 5.000m i vie.

Slika 3.1. Osnovni elementi tranportera sa trakom

Osnovna ema trakastog transportera prikazana je na slici 3.1. Delovi trakastog transportera
su:
1. gornja (radna, nosea) strana trake,
2. donja (povratna), strana trake,
3. slog valjka koji nose traku,
4. slog valjka na mestu nasipanja (utovara) materijala,
5. pogonski dobo,
6. zatezni dobo,
7. zatezni teg,
8. utovarni ko,
9. istovar materijala (preko ela transportera)
Osnovni i najvaniji deo transportera sa trakom je beskrajna gumirana traka koja slui kao
nosa tereta i vuno sredstvo.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

Traka se vodi preko najmanje dva valjka, jednog pogonskog i drugog zateznog, koji su
postavljeni na krajeve nosee strukture. Njihovo osno rastojanje definie transportnu
udaljenost.
Radna - optereena i povratna - neoptereena grana trake oslanjaju se na odreeni broj, du
trake pravilno rasporeenih noseih valjaka.
Pogonsku stanicu koja se sastoji od pogonskog motora, reduktora, pogonskog valjka - doboa,
elementa za zatezanje i slogove noseih valjaka objedinjuju noseu strukturu u obliku
reetkaste metalne konstrukcije. Ta struktura moe biti stabilna - nepokretna, mobilna pokretna, ili prenosiva.
Osim toga u sastav transportera ulaze utovarni ureaj sa prijemnim koem, ureaj za istovar,
ureaj za ienje trake, ureaj za centriranje trake i razliiti sigurnosni i pomoni ureaji koji
imaju zadatak da zatite traku od bilo kakvog oteenja u toku rada.

Slika 3.2. Savremeni trakasti transporter uglja u luci Immingham u Velikoj Britaniji

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

4.

Nenad
Sandi
Strana

FUNKCIONALNI ELEMENTI TRANSPORTERA

Funkcionalni elementi transportera su elementi ili sklopovi koji se kao konstruktivna ili
funkcionalna celina mogu prepoznati kod odreenog tipa transportnih maina. To su elementi
ili sklopovi u obliku trake koja obavlja osnovnu vuno-noseu funkciju maine i podsklop u
obliku doboa kao deo pogonskih i zateznih stanica koji, obezbeuje njihovo normalno
funkcionisanje.

Slika 4.1. Elementi trakastog transportera (1 traka, 2 valjci,

3 pogonski dobo, 4 zatezni dobo, 5 utovarni ureaj)
Ovde se mogu svrstati i podsklopovi koji obezbeuju i normalan rad maine: slogovi
oslonakih i valjaka za voenje, prijemni koevi za rasute materijale sa dodavaima i ureajima
za odmeravanje, ureaj za istovar, odnosno skidanje i ienje materijala sa noseeg elementa,
ureaj za kontrolu kretanja i zaustavljanje noseeg elementa i sl.
U sluajima kada su u pitanju neke specifinosti materijala koji se transportuje ili odreene
tehnoloke operacije koje se mogu obavitii u toku transportovanj, osnovnoj konstrukciji
transportera ddaju se odgovarajui specijalni ureaji i oprema kao to su ureaji za izdvajanje
feromagnetnih komponenti iz nosive mase, ureaj za kalibraciju, ureaj za orijentaciju, ureaj
za brojanje, ureaj za pretvaranje trake i svi drugi ureaji koji omoguavaju automatizaciju
procesa rada.
Kod slinih tipova mogu se uoiti razliite koncepcije pojedinih funkcionalnih sklopova. Izbor
koncepcije funkcionalnih elemenata zavisi od eksploataciono-tehnikih parametara maine i
karakteristika materijala.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

4.1.

Nenad
Sandi
Strana

10

Transportna traka

Transportna traka je osnovni i najodgovorniji element transportera. Traka treba da bude:

1. gipka,
2. da ima dovoljnu jainu i
3. da je otporna na habanje i udare.

Slika 4.1. Popreni presek transportne trake

Na slici 4.1. prikazan je popreni presek transportne trake. Traka se sastoji iz noseih slojeva
(1) meusobno spojenih gumiranjem, pri emu se na gornjoj radnoj strani trake se postavlja
habajui sloj (2) debljine 2 do 6mm zavisno od namene trake, a sa donje strane ova debljina je
1,5 do 2 mm.
Traka je najvaniji i najee najskuplji deo trakastog transportera. S obzirom da je traka
najvredniji deo transportera, njeno uee u ceni transportera je 25% do 35%.
Traka moe biti od tekstila, gume ili polimernih materijala s ulocima kao vunim elementima
(transporter s mekom trakom), od ianog pletiva (transporter sa ianom trakom) ili od
elinog lima (transporter s elinom trakom).
Prema obliku nosivih valjaka traka moe biti ravna ili koritasta. Trake su iroke 0,2 do 2m
(najvie do 3,2m ), a da bi se dostigle mase od 30 000t/h, to je potrebno npr. za prenoenje
jalovine u rudnicima uglja, potrebne su trake iroke 3m s brzinama veim od 5m/s.
Raunska vuna vrstoa trake s ulocima navodi se u N/mm irine trake, tako da za gumene
trake s ulocima od pamuka iznosi 50 do 100 N/mm, od poliamidne svile 160 do 630 N/mm, a
s ulokom od eline uadi 1.000 do 6.000 N/mm.
Za transportere s veim uglom nagiba izrauju se posebne vrste traka s nosivom povrinom
razliitih profila, s poprenim rebrima ili s naboranim rubovima i pregradama. Ugao nagiba
transportera s takvim trakama moe iznositi do 70, dok je s glatkim trakama zavistan od vrste
transportnog materijala, a iznosi do 28.

Uradio:
Nenad

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

11

Slika 4.2. transporter s dve trake

a) za veoma strmi transport, b) za vertikalni transport
Dve mekane trake oblikuju neku vrstu zatvorenog ljeba kojim se prenosi materijal. Osim
sitnog materijala, trakama se moe prenositi i komadna roba.
Jedna je od varijanata transportera s mekanim trakama trakasti transporter sa vunim uetom.
Traku transportera nose dva vuna elina ueta pokretana nezavisnim pogonskim uetnicima.
Takvi transporteri mogu biti dugi 10 do 15km (s jednom trakom). Ipak takvi transporteri retko
se upotrebljavaju zbog glomaznog pogona, kratkog veka trajanja vunih ueta (3 do 6 meseci)
i ograniene irine trake (do 1.200mm).
Tekstilne trake od svile ili pamuka bez gumene prevlake retko se upotrebljavaju i to za vrlo
lake materijale, npr. u fabrikama cigareta.
4.1.1. Gumena (plastina) traka
Gumena traka je najrasprostranjeniji oblik radnog organa kod trakastih transportera.
Traka ima sloenu strukturu i sastoji se od jezgra (korda) i gumenog omotaa. Jezgro kod
gumene trake ine tekstilni uloci ili elina vlakna, odnosno uad.
Jezgro trake prima sile naprezanja, a omota slui kao zatita jezgra od atmosferskih uticaja i
mehanikih oteenja.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

12

Vuni je element gumene trake uloak od pamuka ili od polimernih materijala. Uloak je
prekriven gumenim ploama debljine 1 do 6mm. Gumene trake za velike vune sile imaju
uloak od eline uadi.

Slika 4.3. Konstrukcija gumenih traka (omota i jezgro)

Trake otporne na visoke temperature, kakve se upotrebljavaju u rudnicima i metalurkoj
industriji, imaju uloke omotane sintetikom gumom, polivinil- hloridom i sl.
Kod traka sa tekstilnim ulocima, specifina masa kree se od 11,4 do 15,0 [N/dm3]. Za
odreivanje sopstvene mase trake koriste se i empirijske formule:
q0 = (25 35) B kg / m 2

Broj tekstilnih uloaka kree se od 3 do 14. Zatezna vrstoa za razliite vrste jezgra je:
pamuk (50-100 N/mm)
kevlar (3600 N/mm)
elini kord (do 10000 N/mm)

Slika 4.4. Transporter sa gumenom trakom

Pojava kevlara otvara nove mogunosti u gradnji traka za trakaste transportere. U strunim
krugovima se smatra da e kevlar, zahvaljujui svojim dobrim osobinama, postupno zameniti
poliester i elik u gradnji traka za trakaste transportere.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

13

Izmeu gumene i plastine trake ne postoji bitna razlika u konstrukciji, ona je prisutna samo u
vrsti materijala od koga je napravljen omota trake. Kod plastine trake omota je od PVC-a,
poliamida ili nekog drugog plastinog materijala. Plastine trake su otporne na vlagu, ulja,
masnou, derivate nafte, hemikalije i morsku vodu.
Gumene i plastine trake se proizvode sa standardizovanim irinama, kod gumenih traka od
300 do 3600mm dok kod plastinih traka, od 200 do 4500mm.
4.1.2. elina traka
Transporteri sa elinom trakom imaju beskonanu valjanu elinu traku kao nosivi i vuni
deo. Prema konstrukciji i delovanju slini su transporterima s gumenim trakama.
eline trake izrauju se od ugljeninog elika ili nerajueg elika debljine 0,4 do 1,6mm.
Spajaju se zavarivanjem do daljina prenosa od 300m i irine do 4m.

Slika 4.5. Transporter sa elinom trakom

Karakteristike elinih traka:
velika robusnost, vrstoa, tvrdoa, elastinost, beuman hod,
dobro ponaanje pri razliitim temperaturnim uslovima,
u automatizovanim sistemima za sortiranje, zbog dobrih feromagnetnih osobina, postoji
mogunost direktnog nanoenja koda na samu traku
Pogodne su za transport robe iji komadi imaju otre ivice, u procesima gde se pojavljuju i
poviene i niske temperature:
transport minerala, hemijskih produkata, koksa, sinterovanih metala, ljake, vrelih
predmeta
u raznim oblastima proizvodnje kao i prehranbenoj industriji.
u oblastima koje nisu bile primarna oblast primene - pre svega robni centri i protoni
sistemi proizvodnje

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

14

irina eline trake kree se od 200 do 1500 mm. Po specijalnim zahtevima isporuuju se trake
i sa znatno veim irinama. Maksimalna duina transportera je do 2000 m. Debljina je od 0,4
do 1,4 mm, ree 2 mm. Brzina trake do 2 m/s.
Osnovni nedostatak elinih traka je zamor materijala, zbog uestanog to se kompezuje
izborom velikog koeficijenta sigurnosti pri proraunu trake, koji je etiri puta vei nego kod
gumene trake sa tekstilnim ulocima.
Za prenos obodne sile sa pogonskog bubnja neophodna je velika poetna sila zatezanja trake.
Kod ove vrste trake ne primenjuju se bubnjevi, ve vie paralelno postavljenih diskova, koji su
po obodu obloeni gumom. Ivica kod eline trake se zaobljava iz bezbednosnih razloga, jer bi
se ponaala kao otrica noa.
Veline trake vrlo su osetljive na udarce, a upotrebljavaju se na viim temperaturama, za vrlo
abrazivne ili lepljive materijale i ako postoje posebni hemijski ili higijenski zahtevi npr. u
prehrambenoj industriji.
Da bi se udruila dobra svojstva elika i gume, proizvode se eline trake s gumenim
vulkaniziranim slojem sa obe strane. Takve su trake pogodne za velike daljine prenosa, velike
visine i teke pogonske uslove.
4.1.3. Traka od pletene ice
Razliiti sluajevi aplikacije uslovili su razvoj velikog broja razliitih tipova pletenih traka: sa
okcima, lancima, u obliku saa, pletenice i dr.

Slika 4.4. iane trake transportera

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

15

Transporteri sa ianom trakom upotrebljavaju se za prenos vruih i usijanih komadnih

materijala i krupnog sipkog materijala. Zbog povrinske propusnosti iane trake slue i za
odvodnjavanje, suenje i hlaenje transportiranog materijala.
U sluaju rasutog tereta sa krupnim komadima (nesortiran) irina trake treba da bude u funkciji
najvee stranice komada (amax): B 3 amax + 0,2m .
U sluaju komadnog tereta B = 3 amax + 0,2m .

Slika 4.6. Transporetr sa ianom trakom

Maksimalna irina trake kree se do 5.000mm i omoguava veliku fleksibilnost u kreiranju

trase transportera
4.1.4. Specijalne trake
Specijalne trake se koriste u uslovima visokih temperatura. To je ravna elina traka od
ugljeninog i nehrajueg elika debljine 0,6 1,2 mm , irine 350 800 mm . Omoguava
transport pri temperaturama od 100 120 C . Dozvoljeni nagib trake 2 5 . Brzina 1 m/s .
nedostatak je veliki prenik doboa koji mora biti 800 1200 puta vei od debljine trake.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

16

Slika 4.7. Specijalne trake

4.1.5. Uzajamno dejstvo nasipnog materijala i trake
U toku transportovanja nasipni materijal je relativno nepokretan u odnosu na traku kao nosei
element transportera.
Meutim zbog njene elastinosti u poprenom i uzdunom pravcu, oblika poprenog i
uzdunog preseka koji definie slog noseih valjka i njihovog meusobnog razmaka nasipni
materijal u kontinualnom toku izloen je:
poprenom valjanju,
uzdunom valjanju,
udaru komada o valjke i
udaru komada o traku.
U toku rada transportera dolazi do muljanja (valjanja) materijala zbog promene oblika
poprenog preseka radnog profila i ugiba trake izmeu dva susedna sloja noseih valjaka.
Na rasponu izmeu susednih slogova noseih valjaka traka kao elastino telo gubi profil i
dobija oblik izlomljene linije. Ugao nagiba boka trake izmeu dva susedna sloga manji je od
ugla bonih valjka u slogu.
Pribliavanjem slogu valjka ugao raste. Traka pribliavajui se radnom profilu sloga vri
pasivni boni pritisak na materijal i sabija ga. Ovo zajedno sa oscilacijama trake dovodi do
pokretanja estica materijala, njihovog premetanja i izlaska na gornju spoljnju slobodnu
povrinu. Ceo proces poznat je pod nazivom bono valjanje materijala, a najintenzivnije na
noseem slogu gde presek profila ima izlomljen oblik. Posle prelaska preko noseeg sloga, do
sredine rastojanja izmeu dva susedna, odvija se suprotan proces, traka se izravnjava. Dolazi
do smanjenja bonog pritiska na materijal, ee se rasipaju po povrini to je propraeno
menjanjem materijala. Pored poprenog, prilikom prelaska preko noseeg sloga, definie se i
uzduni profil materijala na traci.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

17

Materijal se po uzdunom profilu sabija ako je rastojanje slobodne povrine materijala manji od
njegovog podnoja izmeu susednih slogova. Energija koja se troi na deformaciju trake i
materijala i na njihovo meusobno trenje raejava se u vidu toplote i ne moe se tano odrediti.
Meutim udeo otpora zbog deformacije trake i valjanja-kretanja materijala na njoj u toku
transportovanja u ukupnom otporu iznosi 40-70%.
Krupnoa pojedinih komada materijala takoe utie na ukupan otpor kretanja trake. Zbog
ugiba trake izmeu susednih slogova i njenog deformisanja pod komadom materijala pri
nailsku na slog valjaka nastaje udar.
Za male brzine trake posle prvobitnog udara nastaje mirno prevaljivanje komada preko valjka,
meutim kod velikih brzina uzajamno dejstvo komada i trake se islonjava: komad se ne
prevaljuje preko valjka i ne nastavlja mirno kretanje.
Njegov prednji deo, odvaja se od trake, a centar mase C pomera se u pravcu kretanja. To
izaziva moment teine materijala koji raste u toku vremena dostigavi znaajan intenzitet taj
moment vraa komad na traku uzt pojavu udara. Energija udara krupnih komada uveava
otpor kretanja i do 25% u odnosu na otpor kretanja zbog valjanja iste mase sitnokomadnih
materijala.
Intenzivno troenje trake nastaje na mestu prijema-utovara materijala. Ova pojava se ublaava
ako su brzine materijala i trake na mestu kontakta po pravcu i intenzitetu identine.
Izjednaavanje brzina i usmeravanje toka i materijala, odnosno centriranje zasipa trake, vri se
pomou bonih voica-usmerivaa.

4.2.

Valjci za noenje trake

Primarna funkcija valjaka je noenje trake i tereta. Pored ove funkcije oni svojim oblikom
odreuju i profil trake. Valjci spreavaju ugib trake usled vlastite teine i teine tereta.
Mogude je kretanje trake po glatkoj ravnoj povrini na maloj duini. Broj valjaka na jednom
oslonakom mestu iznosi 1 do 5, to zavisi od irine trake i dubine oluka .
Valjci su rasporeeni du trake na relativno malom rastojanju i zbog njihovog velikog broja
imaju znaajan uticaj na investicione i tekue trokove. Njihovo uee u investicionim
trokovima je do 25%. Tehniki vek valjaka je 36.000 sati, a vremenski zavisi od uslova rada i
kree se od 4 do 6 godina.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

18

Slika 4.8. Izgled valjaka za noenje trake

Rastojanje valjaka je veoma bitan tehniki parametar transportera sa znaajnim uticajem na
ponaanje sistema pri radu i kree se u sledeim granicama :
ravna traka (rasuta roba) 1,5 do 2,5 m
koritasta traka (rasuta roba) 0,8 do 1,8 m
kod komadne robe razmak valjaka je za Gp 250N od 1 do 1,4m, a za G > 250N,
razmak iznosi amax/2.
u neoptereenoj grani rastojanje je dva puta vee u odnosu na optereenu granu.
4.2.1. Valjci za usmeravanje i sistemi za ienje trake
Da bi se obezbedilo pravilno kretanje trake i normalan rad transportera, ose bubnjeva i slogova
valjaka moraju da budu upravno postavljene na podunu osu trake.
Na slici 4.9. prikazani su valjci za usmeravanje trake i ienje trake, kao i izgled ureaja za
ienje trake.

Slika 4.9. Elementi za usmeravanje i ienje trake

4.3.

Doboi trakastih transportera

Doboi za trakaste transportere izrauju se od livenog elika ili kao varena konstrukcija.
Duina doboa je kod gumenih, plastinih i ianih traka uvek vea od irine trake i izraunava
se po foormuli:
Ld = B + (0,2 do 0,4)m

Ovo pravilo ne vai kod eline trake, gde je dobo ui od trake. Razlikujemo pet vrsta
doboa:
pogonske

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

19

prevojne
zatezne
otklonske doboe

Slika 4.10. Vrste doboa kod trakastih transportera

Funkcija doboa je da predaju obrtni momenat traci ili da izmene pravac kretanja trake.
Pogonski dobo za transportere vee duine oblae se gumom i keramikom radi poveanja
koeficijenta trenja izmeu bubnja i trake.
Koeficijent trenja izmeu doboa i trake nije konstantna veliina, on opada sa porastom
pritiska izmeu trake i doboa i manji je u nailaznoj nego u silaznoj taki. Koeficijent trenja
zavisi od stanja povrine trake i doboa i od brzine trake. U toku rada postrojenja dolazi do
glaanja povrina, tako da se trenje smanjuje. Sa porastom brzine trenje takoe opada, a voda i
podmazujue materije bre se prostiru sa porastom brzine.

Slika 4.11. Pogonski dobo

Kada transporter radi na otvorenom, koeficijent se bira za vlane uslove i srednji pritisak.
Povrina doboa izvodi se sa lebovima, koji spreavaju lepljenje materijala. U vlanim
uslovima, kao i pri transportu mokrog materijala na niskim temperaturama, na dobou poinje
formiranje ledenih bregova koji se moraju odstraniti, jer izazivaju brzo propadanje trake.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

20

Mesto postavljanja zateznog ureaja i nain zatezanja trake zavisi pre svega od duine
transportera i raspoloivog prostora za smetaj elemenata ureaja za zatezanje, a najpovoljnije
je ono mesto gde je najmanja sila zatezanja u traci.
Najmanja sila je obino u silaznoj taki na pogonskom bubnju, kod kosih transportere zbog
dejstva sile gravitacije, najmanja sila moe da bude na kraju kosog dela trake, to zavisi od
konfiguracije postrojenja.

Slika 4.12. Zatezni doboi i sistemi zatezanja trake

Postavljanje zateznog ureaja iza pogonskog bubnja je celishodno kod transportera vee
duine, jer se eliminiu posledice koje proizilaze od istezanja trake.
Proklizavanje pogonskog bubnja kao posledica samanjenja koeficijenta trenja izmeu trake i
bubnja zbog promene pritiska izmeu trake i bubnja dovodi do preoptereenja trake. Zato se
kod velikih postrojenja ne preporuuje primena primitivnih reenja za zatezanje trake, jer ona
ne obezbeuju optimalan rad u razliitim stanjima sistema. Ureaji sa automatskom
regulacijum obezbeuju najadekvatniju zatitu trake, jer se pravilnom regulacijom sile zatezanja
eliminie zaostajanje trake.

Slika 4.13. Mesta pozicioniranja i raspored pogonskih doboa

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

Slika 4.14. Tipine konfiguracije trasa transportera

sa pozicijom pogonskog i zateznog bubnja
Prenik pogonskog doboa Db izraunava se po formuli:
Db = k0 Z

gde je:
Z = broj noseih slojeva trake
k0 = koeficijent zavisan od vrste materijala noseeg sloja i njegove vrstoe i iznosi:
o za tekstilne tkanine
k0 = 125-180
o za sintetike tkanine sa Kt do 1500 N/cm
k0 = 160-200
o za sintetike tkanine sa Kt do 2000 N/cm
k0 = 200-220
o za sintetike tkanine sa Kt do 3000 N/cm
k0 = 240-280

Slika 4.15. Osnovne dimenzije pogonskog doboa

Doboi se rade:
livenjem (vee serije) i
zavarivanjem

21

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

22

Slika 4.16. Varena konstrukcija doboa sa obostranim pogonom

Slika 4.17. Dobo sa pogonom u monobloku

Radi poveanja koeficijenta trenja izmeu trake i doboa, radna povrina doboa se oblae
drvetom, tekstilnom ili gumenom trakom, plastikom ime se poveava vek trake i koeficijent
trenja i do = 0.45.

4.4.

Utovarno istovarni ureaji

Osnovna funkcija utovarnog ureaja kod rasute robe je da obezbedi prihvatanje materijala i da
ga ravnomerno rasporedi na traci pre nego to dostigne brzinu trake.
Otuda, utovarni ureaj u praksi realizuje zatitu trake od intenzivnog habanja i destabilizacije
pri kretanju.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

23

Slika 4.18. Utovarna stanica (nekad i sad)

Naime, na mestu utovara materijala komadi padaju na traku i izazivaju udare, a nastaje i
relativno kretanje izmeu trake i tereta, to za posledicu ima intenzivno habanje trake.
Konstrukcija utovarnog ureaja zavisi od zadatka postrojenja u sistemu i od karakteristika
materijala. U regularnim uslovima rada habanje zatitnog sloja trake nije intenzivno.
Utovarna stanica moe da bude i pokretna. To se ostvaruje preko kolica koja se kreu po
inama na ramu transportera, pri emu pomeranje moe da bude manuelno ili sa mehanikim
pogonom.
Utovar kod transportera za komadne terete realizuje se manuelno, ili se roba doprema nekim
drugim sistemom (ciklinim ili kontinualnim)

Slika 4.19. Razliiti naini utovara

Istovar materijala kod trakastog transportera realizuje se preko povratnog bubnja ili bono,
primenom odgovarajuih istovarnih ureaja.

Slika 4.20. Istovarni ureaji trakastih transportera

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

24

Istovar materijala bono u bilo kojoj taki realizuje se preko izbacivaa sa doboima ili titnog
skretaa.

Slika 4.21. Izbaciva sa doboima

titni skreta moe da bude jednostrani i dvostrani. Postavlja se u odnosu na osu trake pod
uglom od 300 do 450 u smeru kretanja. Povrina tita koja je u dodiru sa materijalom presvlai
se plastikom, da bi materijal lake klizio du tita, koji mora da bude oslonjen na traku da bi se
izbeglo zaglavljivanje materijala izmeu trake i tita.

Slika 4.22. titni skreta za komadne robe

titni skreta uspeno se primenjuje i za istovar rasutih tereta, a na ovom principu bazirana
reenja koriste se i kao uredjaji za ienje trake

Slika 4.23. titni skreta rasute robe

4.5.

Pogonska stanica

Pogonska stanica obuhvata sve elemente neophodne za pogon trake. Ona se sastoji od:
pogonskog motora, reduktora, spojnice, konice, pogonskog doboa (jednog ili dva),
otklonskog doboa ili ureaja za pritiskanje trake radi poveanja sile tranja na pogonskom
bubnju.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

25

Kao pogonski motori slue kavezni asinhroni motori s reduktorom i spojkom za pokretanje ili
kolutni asinhroni motori.
U uslovima gde nema prostora za ugradnju konvencionalnog pogonskog ureaja koriste se
bubnjevi sa ugraenim motorom i reduktorom u samom dobou (unutranji pogon)

Slika 4.24. Pogonske stanice za lake transportere

Vrsta motora kod trakastog transportera zavisi od uslova rada. Zbog niske cene, trenutne
pogonske spremnosti i ekolokih razloga najvie se koristi elektro motor i to asinhroni sa
kliznim prstenovima ili sa kratko spojenim rotorom.
Spojnica se ugrauje izmeu motora i reduktora i reduktora i vratila bubnja kao zatita od
preoptereenja i udara. Vrsta spojnice zavisi od broja pogonskih bubnjeva, snage pogonskog
sistema, a kod elektro pogona zavise i od vrste elektro motora.
Na slici 4.25 prikazan je elektrimotorni dobo kod koga su motor i reduktor ugraeni u
pogonski dobo, pa se sila trenjem prenosi s pogonskog bubanj na traku.
Za kratke trake najei je pogon s jednim bubnjem, koji moe biti smeten uz glavu ( pogon
na istovarnom kraju ) ili na kraju ( pogon u blizini utovarnog mesta ).

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

26

Slika 4.25. Elektromotorni dobo 1) i 2) plat doboa s prevarenom eonom stenom, 3)

nepomini deo motora, 4) reduktor, 5) zaptivka za plat, 6) zaptivka za motorne osovine, 7)
prikljunica dovodnog kabl
Dugaki trakasti transporteri imaju pogon s vie pogonskih doboa da bi se poveao obuhvatni
ugao, a da bi se poveao koeficijent trenja izmeu trake i bubnja, bubanj se prevlai oblogom
od gume ili keramikog materijala. Promeri bubnja su 200 2 000mm.
Konica u pogonskoj stanici je neophodna kod kosih transportera, radi spreavanja vraanja
trake i tereta kad doe do prekida u prenoenju pogonske sile na traku, kao i kod transportera
koji se koriste za sputanje tereta. Kod horizontalnih transportera konica je neophodna, jer po
iskljuivanju pogonskog sistema moe da doe do kretanja pod dejstvom inercije. Konica se
postavlja na jednu od spojnica pogonske stanice.

4.6.

Nosea konstrukcija

Nosea konstrukcija povezuje sve elemente transportera u jednu celinu. Pored noenja
elemenata omoguava zatitu od spoljnih atmosferskih uticaja. Kod transportera za rasute
terete velikih duina konstrukcija je sloena i prati konfiguraciju terena, a kod lakih
transportera je kompaktna i povezuje elemente transportera

Slika 4.25. Razliita reenja noseih konstrukcija

Uradio:
Nenad

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

27

Nosivi valjci, pogonski i natezni bubnjevi te ako postoje utovarni i istovarni ureaji montiraju
se na nosivu konstrukciju transportera.
Nosiva konstrukcija stacionarnih transportera privrena je na pod ili na most za transportere,
a u rudnicima je obino obeena o lance ili elinu uad. Nosiva konstrukcija se moe izraditi
tako da se transporter moe prenositi ili prevoziti.
Donji, jalovi deo trake podupire se dugakim nosivim valjkom. Nosivi valjci su izbalansirani i
imaju valjne leajeve s trajnim podmazivanjem. Na mestima utovara, gde se nalaze ureaji za
punjenje traka, najee se nosivi valjci postavljaju vrlo gusto i oblau sa mekanom gumom da
bi se ublaili udarci.
Vei prenosni kapacitet materijala se postie ako se umesto jednog nosivog valjka u slog
nosivih valjaka smeste dva do pet kraih nosivih valjaka tako da traka dobije koritast oblik s
kutovima nagiba bokova 15 36C.
Ugraivanjem okretnog sloga nosivih valjaka s malim valjcima sa strane ugraenima svakih 20
25 m postie se potpuno ravan hod trake na ravnim dionicama i tano voenje trake
zavojima transportera. Promeri nosivih valjaka su 65 220 mm.

Slika 4.26. Presek materijala koji se prenosi na trakastom transporteru,

a) ravna traka, b) i c) koritasta traka sa tri i pet nosivih valjaka
Povrina poprenog preseka materijala na traci menja se sa irinom trake B, s oblikom trake
koji odgovara razmetaju nosivih valjaka u slogu (slika 4.26) i nasipnim uglom na traci u
pokretu.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

28

Pretpostavlja se da je presek materijala na ravnoj traci trougao s bazom b = 0,9 B 0,05 m, pa

je povrina preseka:
A=

b b
b2
tan 1 =
tan 1 [m2]
2 2
4

Nasipni ugao na traci u pokretu 1 iznosi priblino 1/3 od nasipnog ugla na mirnoj podlozi.
Koritasta traka omoguuje veu povrinu preseka materijala, pa tako i veu dobavu
transportera uz zadanu brzinu i irinu trake. Budui da je povrina preseka materijala
proporcionalna kvadratu irine b, volumenski je protok materijala:
Iv = C (0,9 B 0,05 m)2 v
a protok mase:

Im = C (0,9 B 0,05 m) v
A = 0.99-0.5 (m)

gde je nasipna gustoa materijala, v brzina kretanja materijala, a C faktor zavistan od oblika
preseka materijala na traci.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

5.

Nenad
Sandi
Strana

29

TRANSPORTNI KAPACITET TRAKASTOG TRANSPORTERA

Transportni kapacitet transportera zavisi od itavog niza faktora: fizikih osobina robe
(prirodnog ugla nagiba, gustine materijala, granulometrijskog sastava materijala, vlanosti,
spoljnog trenja), tehnikih karakteristika transportera (irina trake, profil trake, brzina trake,
nagib) i tehnolokih uslova.
Saglasno optem pristupu utvrdjivanju transportnog kapaciteta, osnovni izrazi za utvrivanje
asovnog kapaciteta, za sluaj rasute robu, su:
Qv = 3600 Fm v [m 3 / h]

Qt = 3600 Fm v m = 3,6 mt v [t / h]

Za sluaj komadne robe:

Qk = 3600

v
l

[kom / h]

Qm = 3,6

m
v [t / h]
l

gde su:
Fm [m2] povrina poprenog preseka materijala,
v [m/s] brzina komada tereta,
m [kg] zapremina suda u kome se roba nalazi,
l [m] meusobno rastojanje sudova i
m [kg/m3] specifina zapreminska masa.
Za transport rasutih materijala koriste se po pravilu koritasti profili trake, od kojih je najee u
primeni trapezni oblik koji se obezbeuje odgovarajuim rasporedom valjaka. Za manje
transportne kapacitete u upotrebi je i ravna traka.
Tipini izgled poprenog preseka materijala na traci, za sluaj trapeznog profila i ravne trake
prikazan je na slici 5.1.

Slika 5.1. Tipini izgledi poprenog preseka materijala

Uradio:
Nenad

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

30

Oigledno, klju za utvrdjivanje transportnog kapaciteta jeste odreivanje povrine poprenog

preseka materijala, tj. povrina F1, i F2. Tako su i razlike u metodama prorauna transportnog
kapaciteta, u sutini, razlike u tipu aproksimacije koja je primenjena pri proraunu povrine
poprenog preseka.

5.1.

CEMA metodologija za proraun transportnog kapaciteta

Ameriko udruenje proizvodjaa transportera (Conveyor Equipment Manufacturers

Association) preporuuje (CEMA 1979.) da se gornji, slobodni deo povrine materijala (F1),
rauna kao povrina krunog odseka kod koga tangenta u takama preseka seice i kruga sa
horizontalom zaklapa ugao koji odgovara uglu prirodnog nagiba materijala u pokretu ().
CEMA navodi da je ugao prirodnog nagiba materijala u pokretu () manji za 5 - 15 o (najvie
20o) od ugla prirodnog nagiba materijala u mirovnju ( s). Sa druge strane, prema nemakim
standardima DIN 22101, odnos ovih uglova je 0.7s.

Slika 5.2. Popreni presek materijala na traci CEMA metodologija

Slobodni deo trake (c), na bazi koga je mogue izraunati duinu seice, tj. due osnove
trapeza (b), prema CEMA metodologiji rauna se kao:
m = 00,371 B + 0,00635

[ m]

Takoe, CEMA preporuuje da se irina horizontalnog dela trake (m) rauna kao:
c = 0,055 B + 0,02286

[ m]

Ova dimenzija saglasna je i sa istraivanjima nemakog istraivaa (Vierling 1959.), koja su se

odnosila na optimizaciju profila trake. Naime, irina horizontalnog dela trake predstavlja
optimizacioni problem, s obzirom da se u zavisnosti od te veliine i ugla bonih valjaka, za istu
irinu trake B, formiraju razliite povrine poprenog preseka materijala.
Prema tome, povrine F1 i F2 mogue je utvrditi na sledei nain:

Uradio:
Nenad

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE

Sandi

VT
Novi Beograd

Strana

POVRINA KRUNOG ODSEKA

F1 =

r 2 2 r 2 sin 2

360
2

POVRINA TRAPEZA

F2 =

b + m B m 2c

sin
2
2

31

[m 2 ]

[m 2 ]

Gde (r) i (b) izraeni preko parametara transportera i karakteristika materijala iznose:
r=

b
[ m]
2 sin

b = m + ( B m 2 c) cos = m + (0,89 B m 0,04572) cos [m]

U sluaju ravne trake primena ovog pristupa je jednostavnija, zbog potrebe utvrivanja samo
povrine krunog odseka.
2

B 2 c sin 2
FR =
2 sin
180 2

Treba pomenuti da su povrine poprenog preseka materijala na ravnoj traci priblino jednake
polovini povrine preseka materijala kod trapeznih profila, za ugao oslonih valjaka =20o i za
ugao prirodnog nagiba materijala u pokretu od =25o.

5.2.

Standard DIN 22101 za proraun transportnog kapaciteta

Osnovna pretpostavka kod primene metode koju preporuuje DIN 22101 jeste da je popreni
presek materijala mogue aproksimirati povrinom trougla upisanog u kruni odseak. Pri
tome, stranice ravnokrakog trougla prema osnovici lee pod uglom ( 1/2), a tangenta kruga
u koji je upisan trougao zaklapa sa osnovicom ugao (), koji odgovara prirodnom uglu nagiba
materijala.

Slika 5.3. Popreni presek materijala na traci DIN 22101

Vrednosti za ugao kraka trougla kreu se u opsegu =10 o 20o, a ugao oslonih valjaka je po
pravilu u opsegu =20o 30o, respektivno za materijale sa velikim, odnosno malim uglom
prirodnog nagiba. Za duinu osnovice trougla upisanog u kruni odseak (b) preporuuje se
vrednost:

Uradio:
Nenad

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Sandi
Strana

32

b = 0,9 B 0,05 [ m] , za traku irine B 2 [m].

b = B 0,25 [ m] , za traku irine B > 2 [m].

Shodno tome, kod trake trapeznog profila, povrine segmenata F1 i F2 mogu se utvrditi na bazi
izraza:
b2

POVRINA TROUGLA
F1 =
tg
[m 2 ]
POVRINA TRAPEZA

4
2
b+m bm
b2 m2
F2 =

tg =
tg
2
2
4

[m 2 ]

Napominje se da ovde izraz za proraun povrine poprenog preseka materijala na ravnoj traci
odgovara izrazu za proraun povrine F1 (FR=F1).
Odreivanje irine horizontalnog dela trake (m), predstavlja optimizacioni problem, kako je
pomenuto i u prethodnom delu, a istraivanja koja je sprovodio Vierling jo polovinom prolog
veka rezultovala su definisanjem optimalnih odnosa irina horizontalnog dela (m), u odnosu na
ukupnu irinu trake (B), za razliite uglove nagiba bonih oslonih valjaka.
Vierling navodi niz optimalnih vrednosti m/b za razliite uglove prirodnog nagiba materijala i
razliite uglove bonih oslonih valjaka. U literaturi se predlae i korienje pribline vrednosti
m b/2 .
Preporuuje se, takoe, i usvajanje fiksnih vrednosti za ugao prirodnog nagiba materijala u
pokretu 1=15o, ugao nagiba oslonih valjka od =20o, kao i korienje izraza b=B-0,25 [m] za
utvrivanje osnove trougla, odnosno ire stranice trapeza, s obzirom da su ovi parametri tipini
za veliki broj transportera i rasutih tereta.
U tom sluaju moe se pokazati da transportni kapacitet transportera sa ravnom trakom iznosi:
Qm = 240 v k p m (0,9 B 0,05) 2

[t / h]

Ukoliko se radi o trapeznom profilu trake, za prethodno prikazane vrednosti parametara,

imajui u vidu i korekcije koje je uneo Vierling (izmena vrednosti koef. sa 440 na 465), moe
se pokazati da transportni kapacitet takvog trakastog transportera, s trapeznim profilom iznosi:
Qm = 465 v k p m (0,9 B 0,05) 2

[t / h ]

Gde se pored prethodno opisanih veliina, koriste i:

k [-] koeficijent smanjenja povrine poprenog preseka usled nagiba transportera
p[-] koeficijent popunjenosti (iskorienja) povrine poprenog preseka, u proseku
p 0.75

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

6.

Nenad
Sandi
Strana

33

ODREIVANJE SNAGE ZA POGON PREKO JEDINSTVENOG

KOEFICIJENTA OTPORA

Proraun snage kontinualnih transportera bazira se, u naelu, na dva osnovna pristupa:
proraun snage transportera metodom pojedinanih otpora - obilaskom konture
transportera, i
proraun snage transportera priblinim metodama, od kojih je najpoznatiji metod
jedinstvenog koeficijenta
Osnovna ideja prorauna snage transportera na bazi utvrivanja pojedinanih otpora sastoji se
u utvrivanju zateznih sila u karakteristinim takama transportera, pri emu je porast zatezne
sile posledica otpora koji se pojavljuju izmeu dve sukcesivne karakteristine take.
Sutina primene ovog pristupa zapravo je u poznavanju karakteristinih otpora koje unose
pojedini ureaji na trasi transportera, odnosno poznavanju uticaja konfiguracije trase
transportera, odnosno savlaivanja visinskih razlika, vertikalnih i horizontlnih krivina
transportera, i slino.
Iako veoma precizan, ovaj pristup podrazumeva veoma detaljnu i vremenski zahtevnu analizu,
pa se ovako detaljan pristup proraunu, u poslednih deceniju - dve, gotovo uvek bazira na
primeni softverskih paketa.
Sa druge strane, za grublju analizu transportnih sistema sa kontinualnim dejstvom, mnogo
efikasniji pristup proraunu predstavlja metod jedinstvenog koeficijenta.
Ovaj pristup baziran je na proraunu parcijalnih snaga potrebnih za realizaciju karakteristinih
faza pretovarnog procesa, i kao takav najee se oslanja na vrednost jedinstvenog koeficijenta
kojim su obuhvaeni svi otpori karakteristini za odreeno konstruktivno reenja transportera.

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

7.

Nenad
Sandi
Strana

34

ZAKLJUAK

Transporteri sa trakom opte namene vrlo su ekonomina transportna sredstva za velike

udaljenosti. Proizvodnja im se kree do 10.000 tona dnevno. Daljine su i do 400 km.
Otpornosti se kreu od -20 do +65C, a uz specijalne zahteve i do 100C (vatrostalni
materijali).
Podela transportera sa trakom opte namene na pojedinane transportere potrebna je zbog
ograniene vrstoe trake i radi prilagoavanja terenskim uslovima. to je manje predajnih
stanica, transport pomou transportera sa trakom je ekonominiji, jer su manje investicije i
manji trokovi odravanja. Takav transport je u prednosti pred kamionskim transportom (vea
sigurnost i manje radnika ), a i pred transportom pomou iara.

7.1.

Budui razvoj

Budui razvoj trakastih transportera sigurno e voditi ka smanjenju cene i buke, smanjenom
opsegu odravanja i njihovoj veoj trajnosti. Transportne trake e u budunosti biti lake i
tanje ime e se smanjiti potronja energije. Posebna panja u daljem razvoju obratie se na
visoku vrstou i malu rastezljivost, na antistatinu otpornost te otpornost na habanje i na
tetni uticaj ulja, masti i drugih hemikalija. Transportne trake u budunosti bie uzduno vrlo
fleksibilne, a popreno adekvatno krute.
Modularni sistem trakastog transportera novi je koncept u manipulaciji materijalom (Slika 7.1).
On se razvija vrlo brzo zahvaljujui svojim prednostima: standardizovani delovi i dimenzije,
laka montaa i popravka i mogunost fleksibilnog razmetaja i naina upotrebe.

Slika 7.1. Modularni sistem trakastoga transportera

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

35

Glavna prednost modularnoga sistema trakastoga transportera je mogunost promene

njegovog oblika prema elji, ime se menja i putanja toka materijala.
Modularni sistem postaje neizbean deo automatske proizvodnje i montanih linija u mnogim
industrijskim granama.
Transportne trake predstavljaju, takoe, objekat istraivanja u nanotehnologiji. Istraivai iz
laboratorija Lawrence Berkeley National pretvorili su karbonske nanocevi u transportne trake
koje mogu da prenose estice veliine atoma ka mikroskopskim radnim mestima (Slika 7.2.).
Delovanje male elektrine struje na karbonsku nanocev pomie estice indijuma uzdu cevi,
poput transportne trake. To kretanje reava pitanje efikasne montae nanostruktura, to je
trenutno najvei problem istraivaima. Transportne trake nanoveliine mogu dostaviti atom za
atomom konstrukcije nanostruktura.
U budunosti transportnu traku nanoveliine istraivai mogu koristiti za dostavu mnotva
atoma za atomom bilo kamo. Ona se moe koristiti kod nanoproizvodnje, npr. kod
nanolemljenja i kod nanoelektromehanikih ureaja.

Slika 7.2. Transportna traka nano veliine

Uradio:

TRANSPORTERI SA TRAKOM
OPTE NAMENE
VT
Novi Beograd

Nenad
Sandi
Strana

36

8.

LITERATURA

[1]

uilovi Milivoje, Transportni sistemi, prva knjiga, Tehniki fakultet aak, 2006.

[2]

Borovi Ranko, Transport trakastim transporterima na povrinskim kopovima

Rudarsko geoloki fakultet, Beograd 1997

[3]

Borovi Ranko, Transportne trake, Beograd 1978

[4]

Vidovi Milorad, Mehanizacije pretovara I, folije sa predavanja, VTS Ni, 2012.

[5]

Maarevi, B., Rukovanje materijalom, Tehnika knjiga, Zagreb, 1969.

[6]

Research News: A Conveyor Belt for the Nano-Age, Berkely Lab, 2004.

[7]

Sullivan, E.: Modular Conveyor Systems, Design News,

http://www.designnews.com/, 2007.

[8]

The Henry Ford museum: The Life of Henry Ford,

http://www.thehenryford.org/, 2003.

[9]

Toi B. Slobodan, Proraun maina neprekidnog transporta i dizalinih ureaja,

Mainski fakultet Beograd, 2001.