42.

Religija i politicka tolerancija Predstavnici svih znacajnih verskih ucenja smatraju da je njihov pogled na svet idealan i da ima podrsku svetog,koje je bezgresno.Samim tim smatraju da je njihov stav prema svakoj drugoj ideologiji i religiji stav jedine prave tolerancije.Ovakav odnos prema stvarnosti pokazuje da je u ime velikih ideja o pravdi i toleranciji zasnovanih na ucenjima velikih religija,dolazilo do progona ljudi koji drugacije misle i veruju.Zbog svega toga,vidimo da se o stvarnom odnosu religije i tolerancije moze raspravljati samo ako se ona stavi u konkretnu zivotnu praksu gde se vidi kako se zaista odnosi prema pripadnicima drugacijih ideja. Upravo iz tog razloga samo kroz analizu konkretne pravne i politicke prakse pojedinh drustava i zajednica moze se videti koliko je politicka tolerancija,ako je ima, uslovljena ucenjem dominantnih verskih uverenja s tog prostora.S toga vidimo da koliko je jedna drzava imala sistem vezanji za odredjeno versko ucenje,toliko je bilo manje tolerancije prema pripadnicima drugih religija ili drugacijih pogleda na svet.Izrazit primer verske tolerancije koja je pokazivala maksimalno razumevanje za druge ljude jeste rano hriscanstvo,koje je i u praksi pokazivalo ljubav za svoje tlacitelje.Medjutim,situacija se menjala s promenom odnosa drzavnih vlasti prema ovoj religiji. ako se hriscanstvo uspostavljalo kao intengralni,a zatim najvazniji deo ideologije,tako je stepen odstupanja od prvobitne tolerancije rastao.!a bi sve to kuluminiralo u svima poznatoj inkviziciji. "ko je u hriscanstvu do netolerancije dolazilo prema drugima usled napustanja Isusovog primera uslovljenog promenom uloge religije u drzavi,kod drugih svetskih religija je netolerancija prema drugim verskim ucenjima bila usadjena u #undamente same vere. Posto sve svetske religije kao najvazniju karakteristiku svoga ucenja,osim propovedanja o svetom,isticu svoj humanizam i covekoljublje,onda se kao najsigurnijem elementu za proveru da li je to tacno ili nije,mozemo obratiti konkretnoj istorijskoj praksi,a ona pokazuje da $ *Predstavnici hriscanstva su uvek,zeleci da reprezentuju vrednost svoje vere,citirali Isusa,odnosno opise njegovog zivota u %evandjeljima ,gde on kaze ,,&jubi bliznjeg svojega kao samoga sebe'. *S druge strane,muslimanski verski oci ce citirajuci uran uvek navoditi ajete,tj celovite uranske misli ,,U vjeri nema prisiljavanja'. Iz svega recenog,mozemo zakljuciti da je na osnovu ucenja najvaznijih svetskih religija moguce ostvariti humane odnose medju ljudima i razviti toleranciju pripadnika raznih verskih ucenja.(o je teorijski tacno,ali konkretni primeri pokazuju sasvim razlicitu praksu. ada je u toku istorije dolazilo do simbioze izmedju vere i vlasti,odnosno crkve i drzave,vladajuca verska ideologija se po pravilu ponasala veoma neprijateljski prema svim ostalim religijskim ucenjima i zajednicama.Setimo se tridesetogodisnjeg rata )*)+,)*-+.godine,ili stravicne .artolomejske noci )/01.godinine,kada su u ime katolicanstva i sa blagoslovom crkve u 2rancuskoj masakrirani 3ugenoti.Slicna je prica vezana za odnose pravoslavnih prema dualistickoj jeresi koja se javila u srednjovekovnoj Srbiji.Stevan 4emanja,kanonizovan za sveca,nemilosrdno je progonio pripadnike ove verske zajednice iz Srbije. Slicna je situacija i sa 5liskim Istokom,gde je rodjeno hriscanstvo,tamo su danas hriscani zanemarljiva manjina. Sprega religije i politike dovela je do toga da se usled predominantnog uticaja jedne religije,bilo ograniceno polje delovanja druge.(ako da nije bilo prostora a toleranciju drugacijih pogleda na svet. %ednostavno receno,teokratija i politicka tolerancija ne mogu da idu zajedno.4epostojanje tolerancije ne znaci da je stanje suprotno njoj podrazumevalo obavezan progon protivnika ili neistomisljenika,ali je podrazumevalo diskriminaciju onih koji drugacije misle ili drugacije veruju.

Uslov bez koga nema politicke tolerancije,nosioci moderne politicke kulture,postavili su ukidanje religioznog legitimiteta i stvaranje sekularizovanih politickih sistema.(ako vidimo da sto je drzava i njena organizacija slobodnija od uticaja vere,to je i koegzistencija razlicitih politickih i verskih ucenja uocljivija.4asuprot tome,prisustvo vere u modernom politickom zivotu daje za rezultat manjak politicke tolerancije.Sve drzave koje su paradigma demokratije imaju sekularne politicke sisteme. Sve zemlje koje su i danas zadrzale religije elemente u organizaciji drzave ili svoj kompletni legitimitet zasnivaju na veri imaju manji stepen politicke tolerancije i ravnopravnosti ljudi.(ako npr. u "rgentini je ustavnom normom odredjeno da je katolicizam zvanicna religija drzave.Imajuci u vidu da je "rgentina useljenicka zemlja,jasno je da ostali useljenjci, nekatolici dovode u neravnopravan polozaj.%er njihova verska ucenja nemaju drzavnu zastitu na nacin na koji ima katolicizam.4ajkonkretniji dokaz u tome smislu je odredba ustava "rgentine gde se govori o uslovima pod kojima se neko lice bira za predsednika i podpredsednika drzave.%edan od uslova je da kandidat bude pripadnik rimokatolicizma. U sada vec starom ustavu 6rcke od )7/1. u prvom clanu ustava stoji da je drzavna vera u 6rckoj istocnopravoslavna hriscanska,da je svaka druga priznata religija priznata,ali se prozelitizam) i svako drugo mesanje u poslove drzavne vere zabranjuje.Sama odredba da se prozelitizam zabranjuje,pokazuje da se ne omogucava slobodan izbor vere,ali to vec utice na politicku toleranciju u drzavi. Posebno je vidljivo odsustvo politickog pluralizma tolerancije u islamskim zemljama.Ustavi ovih drzava de#inisu islam kao drzavnu veru ili jos preciznije kao jedini izvor zakona.Ovakav oblik politicke organizacije koja se karakterise odsustvom politicke tolerancije,tezi da se nametne citavom svetu.Sve druge religije,osim islama,nisu ravnopravno prihvacene od strane vlasti.(o povlaci odredjena ogranicenja u pravima i slobodama pripadnika razlicitih verskih grupa.Ustavnom normom ovih zemalja uredjeno je da pristup javnoj #unkciji kakva je predsednicka ima samo covek koji je musliman,prozelitizam bilo koje druge religije osim muslimanske se zabranjuje,limitira se izbor bracnog partnera njegovom religijom,itd... .eliki umovi koji su se zalagali za re#ormu drustva i sirenje granica ljudske slobode kao resenje su predlagali sekularizovanje drustvenog zivota.Zato je sada vidljivo da se granice politicke tolerancije poklapaju sa stepenom izvrsene sekularizacije, tj. postignutim nivoom odvajanja vere od drzave. Islamski autoriteti su tvrdili da je njihov svet olicenje razumevanja za drugog,a to je posledica islamskog shvatanja ljudske slobode.U islamu se sloboda tumaci kao obaveza coveka da se pokori objavljenom zakonu u uranu.Prema tome,slobodan je onaj ko se pokorava,a svaki drugi covek je neslobodan.Muslimani smatraju da nije tolerancija pravo muslimana da napuste i postanu npr.pravoslavci,dok je obrnut slucaj kada pravoslavac prelazi u islam matran jednom pravom slobodom. Znatne razlike se narocito isticu u ucenju o jednom bogu,iz koga proizilazi sve,pa I tolerancija prema drugima.Pravoslavni svestenik .asilije Sakas je rekao $ ,,4ije tacno da imamo istog boga kao neohriscani'. Zato je 6ospod rekao $ ,, o je video mene,video je Oca84iko ne dolazi ocu sem kroz mene 9.:%evandjelje po %ovanu; Prema tumacenju bozanske priprode Isusa kao sina bozijeg,koji je smo jedno od tri lica boga,vidi se da svi monoteisti koji negiraju bozansku prirodu Isusa,u stvari negiraju boga onako kako je on predstavljen u hriscanstvu. 3riscanska vera se pokazala neadekvatnom od onog momenta kada se hriscanstvo uzdiglo u drzavnu veru,a islamska je i danas prepreka za kompletno ukljucivanje muslimanskih drzava
)

Mnij ili pomm obrnj u neku veru pristlic druge vere, tenj onih koji gledju d, nroito nesnim i runim sredstvim, pristlice druge religiozne strnke pridobiju z svoju strnku.

u moderan poredak.Svesne toga,OU4 su pronasle pravni izraz tolerancije koji je sublimiran u Opstoj deklaraciji o ljudskim pravima.Medjutim,ubrzo se pokazalo da je Opsta deklaracija nedovoljna za to,jer je ona prosta izjava dobre volje koja nikoga ne obavezuje.Zbog toga su OU4 donele 1 druga akta $ 1.Pakt o gradjanskim I politickim pravima i 2.Pakt o ekonomskim,kulturnim i socijalnim pravima coveka. Za razliku od deklaracije,ovi dokumenti podlezu aktu rati#ikacije od strane parlamenta i dobijaju promenjivost u pravnom sistemu. Sve onde drzave koje imaju veze sa religijom nisu mogle te dokumente da primene u praksi,a da pri tom ocuvaju versku senku koja natkriljuje politicki sistem. 4a kraju,mozemo zakljuciti da $ 1.Postoji bitna veza izmedju velikih svetskih religija i politicke tolerancije. 2..eza izmedju religije i vlasti uticala je na odnose drzave prema pripadncima verskih ucenja koje drzava nije stitila niti smatrala pravovernim. 3.Moderno drustvo,da bi uspelo da ostvari jednakost,moralo je da insistira na odvajanju vere od drzave. 4.Proces uklanjanja religije iz politike nije ostvaren na zadovoljavajuci nacin o zato jos uvek imamo u velikom delu sveta nedovoljno uvazavanje drugacijih pogleda na svet. 43.Religija kao osnov za politicko organizovanje %edna od novina u politickom zivotu jeste i ona koja se odnosi na cinjenicu o radjanju stranaka zasnovanih na verskoj osnovi.4aglo ozivljavanje uloge crkve,ali i radjanje politickih partija,veoma su iznenadili onaj deo drustva koji su smatrali da je sekularizacija nezaustavljiv proces.(a cinjenica je posebno vaznaa za sredine kakve su srbijanske i crnogorske koje su odavno izgubljene za veru,a samim tim i za politicke snage na njoj zasnovane. 4ajveci broj analiza posvecen religioznosti ljudi u ovim krajevima,pokazao je veoma visok stepen ravnodusnosti prema verskim osecanjima.(ako je istrazivanje religioznosti kod studentske populacije 4isa pokazalo da tamo skoro i da nema religioznosti.Slicne rezultate imamo i u istrazivanju religioznosti seljaka u tome kraju. 2ormiranje visestranackog sistema je pokazalo da religija kao osnov za politicko organizovanje nije zaobisla ni jedan kraj bivse S2<%. (amo gde je stepen vezanosti za veru bio izrazeniji tamo su stvorene brojnije politicke partije,verske sklonosti.U tradicionalnoj pravoslavnoj sredini kakve su srbjanska,crnogorska i makednoska stvorene su pravoslavne partije ,npr $ ,,Srpska Svetosavska stranka, ,,3riscansko, ekoloska partija' ,,!emohriscanska partija:pravoslavna;'. od muslimana u Srbiji i 5i3 stvorene su dve znacajne politicke partija $S!" i M5O. ao posebnu karakteristicnu u srpskom politickom miljeu valja uzeti ,,Srpsku Svetosavsku stranku.'4a samom pocetku vidi se da je njen cilj ,,usmeren na duhovnu :versku,moralnu i kulturnu;obnovu srpskog naroda kao i ekonomski napredak Srbije."li sa druge strane vec u narednom stavu istice se da je ,,ona gradjanska,a ne verska stranka'.Ovde je ocigledno da je autorima ove de#inicije nedovoljno poznat pojam gradjanskog tipa organizacije drustva. Oni ne shvataju da svaka gradjanska politicka organizacija podrazumeva slobodu veroispovesti. 6radjasnko drustvo,koje u epicentar stavlja jedinku kojoj se moraju garantovati sva individualna prava,pa i pravo na slobodu izbora veroispovesti,po sebi obavezno ukljucuje sekularisticki pristup. U programskim nacelima stoji da ..u osnovi naseg programa kao trajno nadahnuce lezi zivo Svetosavlje, a Svetossavlje,tj.pravoslavlje sa srpskim speci#icnostima ima svoje osobenosti,ono je religija,koja tezi da inspirise svoje verinike i ako se protegne na neke

drzavno politicke zahteve,dolazi u sukob da drugim verskim ucenjima.Ova politicka organizacija zahteva da ,,Predsednik drzave,vlade i ministri polazu zakletvu pred srpskim patrijarhom.'4a osnovu ovih programskih nacela,ovo je ocigledno verska politicka organizacija ciji je cilj da religija bude kamen temeljac politike. (akva je i ,,Hriscansko-ekoloska stranka.4jene ambicije teze ka totalnom preuredjivanju javnog zivota pravilima pravoslavnog morala cije se krsenje sankcionise srednjevekovnim kaznama. Uticaj religije na politicki zivot i u S<% i u bivsim jugoslovenski republikama ide toliko daleko da vladajuce partije pocinju da iskazuju svoje versko usmerenje,smatrajuci da ce im vezanost za religiju dati veci stepen legitimiteta u samoj zemlji,ali i znacajnu podrsku sa strane.U 3rvatskoj gde su vec #ormirane politicke partije sa demohriscanskim pogledima na svet i vladajuci 3!Z sve vise pocinje da se zalaze za trans#ormaciju svoga politickog programa u demohriscanskom smislu.!a u 3rvatskoj verske ideje postaju dominantne primecujemo,ukoliko se podsetimo da se 3!Z dosada isticala kao ,,nacionalni,demokratski pokret',a sada se preobrazava iz takvog tipa organizacije u stranku u kojoj ce hriscanska orjentacija biti dominantna. U Makedonji je #ormirana ,,!emohristjanska parija na Makedonija'. oliki je znacaj religije za razumevanje politickog programa najbolje se vidi iz clana programa koji kaze da je politicka partija,najznacajniji izvor za svoj program nasla u Svetom pismu,sto je cini primarnom verskom strankom. Zatim,imamo i organizacije muslimana ,Stranka demokratske akcije i Muslimanska 5osnjacka organizacija,koji okupljaju muslimane i u islamskoj religiji nalaze razlog za svoje postojanje.Mnogo je karakteristicnija druga znacajna organizacij muslimana iz 5i3,poznata pod imenom M5O.Iako u svom uvodu programske deklaracije,ova stranka se istice da je liberalno,demokratske orjentacije,ona ne moze da ne pomene da se radi o stranci koja je u stvarnosti ekskluzivno muslimanska,cime se negira njen liberalno demokratski karakter.Ona nece islam koristiti u politicke svrhe,ali ce se dosledno boriti za prava 5osnjaka,Muslimana da slobodno i bez ikakvih ogranicenja ispovedaju i razvijaju svoju veru. !a se radi o iskljucivo organizaciji ljudi koji su pripadnici muslimanskog kruga vidi se iz deklaracije gde stoji da je ,,M5O politicka organizacija 5osnjaka,muslimana i svih drugih 5osnjaka. ako se ova organizacija odnosi prema Srbima i 3rvatima koji cine vecinu u drzavi ,vidi se iz programa koji kaze da $ ,,Osobenost 5i3 u okviru >vrope sastoji se u tome sto je to zemlja u kojoj zivi jedan evropski narod koji ima islamsku tradiciju i kulturu.' Sve ovo pokazuje da se radi o politickoj organizaciji koja se stara da se politicki interesi muslimanskog dela 5i3 artikulisu kroz politicku stranku koja tezi da dodje na vlast i regulise odnose u drzavi prema svome nahodjenju. 4a osnovu ovoga mozemo zakljuciti neke bitne cinjenice. 1.Prva se odnosi na nezaustavljivom procesu sekularizacije.4a osnovu svega onoga sto se vidi na prostorima bivse %ugoslavije ocigledno je da je ta ocena bila pogresna i da su politikolozi i sociolozi koji su na to upozoravali bili sasvim u pravu,mada su bili u manjini. 2.!rugi znacajan zakljucak se odnosi na cinjenicu da je religija posluzila kao jedna od vaznijih osnova koji su ljudi iskoristili za organizovnje.Ovo je dovelo do stvaranje brojnih verskih stranaka ili partija koji su najvazniji deo vojih politickih programa uzeli iz verskih ucenja kojima pripadaju.(akav je slucaj bio za bivsom 5i3,odnosno njenim muslimanskim delom,gde je na prvim visetranackim izborima skoro sve glasove muslimana odnel S!",izrazito verska parija. 3.(reci bitan zakljucak se odnosi na prikrivanje verskog karaktera u stranackim programima.(o najvise primecujemo iz politickog programa ,,Srpske svetosavske stranke 9 i S!".Obe politicke partije nastojale su se prestaviti kao gradjanske partije,ali one nikako nisu mogle biti gradjanske partije u pravom smislu te reci.

44.Ateizam i politicki legitimitet Ziveci u uslovima koje namece evro,americka civilizacija,moglo bi izgledati da ovako #ormulisan naslov nema mnogo smisla jer povezuje dve naizgled sasvim razlicite stvari, ateizam ,kao odnos prema religiji, i politicki legitimitet koji se tice sasvim drugog polja ljudskog zivota. >vroamericka civilizacija danas je sekularizovana,pa samim tim religija i ateizam koji sa njom ide,nemaju mnogo veze sa politickom organizacijom drustva. Princip legitimiteta implicira da pripadnici jedne zajednice ne prihvataju poredak samo iz navike i obicaja,individualnog interesa ili straha od represije,vec iz uverenj u njegovu valjansot i opravdanost.(o onda znaci da u jednom drustvu u kojem se smtra normalnim da neko bude ateista,u toj meri ce prihvatiti i poredak koji se zasniva na ateizmu. I obratno.Ukoliko se u nekom drustvu smatra da je ateizam drustveno zlo,u takom drustvu nece biti moguce smatrati legitimnim poredak ili vladara koji je ateista. ako je u istoriji teokratski oblik politicke organizacije bio najzastupljeniji u vecini tadasnjih drzava,jasno je da je sam ateizam bio u svima njima neuobicajan pa i zabranjen odnos prema stvarnosti. (ako npr. imamo Mesopotamiju gde se organizovalo desetak velikih gradova i svaki je cinio posebnu drzavu sa svojim gradskim 5ogom,a kako su svi gradovi bili potcinjeni .avilonu,tako su i svi bogovi bili potcinjeni Marduku.(o znaci da je svaki vlastodrzac u isto vrme ,svoj legitimitet morao da pravda bozijom podrskom. U >gipatskom drustvu,nije mogla da se primeti jasna razlika izmedju kraljevskog dostojanstva i bozanstva.Monarh je bio otelotvorenje apsolutne moci kojoj se moralo bespogovorno pokoravati,bilo je jasno da bi svako negiranje monarha bilo i negiranje boga jer je kralj bio bogocovek. Svaki pokusaj da se na vlast dodje mimo ucenja zvanicne religije,a pogotvu ucenja ateizma,bio je osudjen na propast jer ne bi bilo potrebnog legitimiteta kod potencijalnih podanika. O pozitivnom odnosu ateizma I politickog legitimiteta nije moguce govoriti jer nije postojala ni jedna drzava koja bi imala ateisticku vlast da bi se pitanje ateizma i politickog legitimiteta moglo uopste I postaviti na ozbiljnjijem nivou.Snmtralo se da politcka organizacija ne moze da egzistira izvan religije I da mora imati ili direktnu religijsku legitimaciju,kao sto je u islamu gde se smatra da 5og direktno vlada drustvom ili je ipak postojala hriscanska varijanta prema kojoj vlast mora da dolazi od 5oga. Ova dva koncepta imaju bitne razlike $ U islamu se smatra da direktno drzavom vlada bog peko svojih zakona objavljenog u uranu,dok je u hriscanstvu drugacije.(u vlada covek kao monarh.Za svoje postupke on takodje mora imati crkvenu podrsku tj.legitimitet,ali je on ipak taj koji donosi odluke,zakone,itd. "teizam i politicki legitimitet su se apsolutno iskljucivali,jer u to vreme,koje je karakterisalo veoma prisutnom religioznoscu masa,nije bilo zamislivo da neko ko ne veruje u boga moze id a zivi kao slobodan covek,a kamoli da vrsi vlast I da pri tome bude legitiman.4arod bi morao,kao deklarisanog ateistu,da ga trpi,jer ima moc,ali ga zato smtra uzurpatorom. U to vreme je postojala jedna druga situacija u kome se jedna vlast koja se inspirisala verom nametala za vladara narodu koji sam tu veru nije rihvatio kao pravu,znaci da ju je smatrao nelegitmnom.Posto je sa tacke gledista tadasnjeg religioznog coveka svaka drugacija koncepcija vere bila poistovecivana sa nevernistvom.Onda se moze razmisljati o odnosu takve vlasti,koja stvarno nije ateisticka ali je od strane naroda kao takva dozivljena. (akav je npr.bio slucaj sa svim hriscanskim narodima koji su bili pokoreni od strane muslimana.Svi oni su smatrali a je Muhamed lazni prorok,sto je u skladu sa hriscanskim ucenjem,ali su morali da trpe vlast muslimana,jer su bili slabiji."li zato su na sve moguce

nacine nastojali da se nevernicke vlasti oslobode i svoju su borbu legitimizovali kao borbu za veru. Ono sto se moze zakljuciti je da je vise nego ocigledno da se o pozitivnom odnosu politickog legitimiteta I ateizma nije moglo govoriti ni u kom slucaju,jer se tada smatralo da samo vlast koja ima bozije pokrice ima i legitimitet i nikako drugacije. (ek kasnije,sa promenama koje su zahvatile svet,pre svega >vropu sa re#ormacijom i svim onim sto je ona donela pocinje da se menja stav >vrope i kasnije S"! prema ateizmu koji stice pravo gradjanstva.Medjutim,re#orme koje su nastale na polju religije kao posledica re#ormacije nisu tekle bezbolno i crkva,koja sve vise pocinje da gubi ulogu drzavne i seli se u privatnu s#eru,nije lako pristajala na svoju novu ulogu.Samim tim postaje jasno da u drustvu u kome crkva sve vise ide u privatnu s#eru,odnosno gde vera ide u privatnu s#eru,ateizam postaje nesto sasvim legitimno,postaje sasvim normalno da se politikom bavi neko ko je ateista.(ako da ateizam postaje sasvim legitiman,a politicke organizacije koje se de#inisu kao ateisticke mogu da se upuste u politicku utakmicu i bore za vlast."li,ako je religija,zvanicnim aktima drzave,bilo ustavima ,pravnom praksom i zakonima,izgubila onaj znacaj koji je ranije imala,to ne znaci da se ona sasvim ovukla iz s#ere politike i da nije uticala na nju.Posto je poltika jedan od najvaznijih delova drustva,normalno je da crkva tj religija,pokusava da prodre i utice na sve delove drustva pa samim tim i na nosioce vlasti,pa ce i prilikom politickih izbora dati prednost i legitimitet,onome ko sledi njeno ucenje. Ipak,sam proces odvajanja crkve od drzave i sekularizovanje drustva nije islo jednoznacno. U drustvima koja su se inspirisala marksizmom nije bilo ni govora da bi crkva mogla da utice na vlast,a da to ne bude vidljivo i ostane nekaznjeno."teizam je bio uslov da bi se doslo na politicku #unkciju i da bi se vladalo. U mnogim drustvima sekularizacija I nije sprovedena do kraja.(ako je u S"!,npr svaka vera jednaka pred zakonom. Posebno je znacajan slucaj .elike 5ritanije,gde sekularizacija nije izvrsena do kraja.Ova drzava se de#inise kao sekularna i ona u mnogo cemu to jeste."li posto je u .5 kralj istovremeno i poglavar crkve,ukljucuje kao obavezu da suveren bude vernik anglikanske crkve.Sto znaci da je nezamislivo i nelegitimno da iko ko je ateista ima prava da sedne na britanski presto i da bude se# drzave i crkve.Posto velika vecina naroda u 5ritaniji zaista podrzava postojeci poredak,onda je logicno zakljuciti da je ovakavo resenje za njih legitimno. U S"! ,ustavno i zakonski je regulisano da postoji ,,sloboda religije 9 sto znaci da svaki covek moze nezavisno od drzave da bira svoju veru.Prema tome,#ormalno,pravno svako moze da se kandiduje za predsednika drzave bez obzira da li je vernik ili nije.4a osnovu ovoga vidimo da je u S"! sasvim legitimno da i ateista bude nosilac najvise vlasti.Medjutim,u S"! 7=? stanovnistva se izjasnjava kao religiozno,samim tim je logicno da je taj akt osudjen na neuspeh,iako je legalno da se ateista kandiduje za predsednika drzave."teista ne moze da dobije podrsku biraca koji su vezani za veru. <asprava o odnosu ateizma i politickog legitimiteta bitno je povezana i sa islamskim svetom gde vera u vecini drzava cini izvor ideologije i legitimiteta.%asno je da ateizam u islamskim drzavama ne samo sto nije legitiman,vec je i nemoguc i kao licno opredeljenje.Islam sledi primer bozijeg verovesnika Muhameda koji je protiv svake vrste politeizma i ateizma.Politeizam i ateizam se zabranjuju i osudjuju na smrt i to je pravna praksa u svim islamskim zemljama:Iran,Saudijska "rabija,Sudan..;.4ijedna od islamskih drzava ne primenjuje ni opstu deklaraciju o ljudskim pravima niti Paktove o pravima coveka.Odbijajuci da prihvate ove akte,one se upravo pozivaju na uran.(ako da je nezamislivo u islamskom svetu da neko bude ateista ili politeista,a jos gore ako musliman odluci da promeni veru. I u tim zemljama regulisu se svi porodicni i nasledno,pravni odnosi samo na osnovu verskog prava.Sto znaci da u islamskim zemljama covek koji nije vernik bilo bi mu onemoguceno da normalno zivi.

45.Viseverski karakter drustva i politicka stabilnost drzave Svaka drzava moze da opstane ako njeno stanovnistvo u velikoj vecini smatra legitimnim opstajanje takve zajednice. Pojedine visekon#esionalne zajednice nastale su kao posledica zelje raznih verskih grupa da se zbog razlicitih razloga nadju pod istim drzavnim krovom,kao sto je to slucaj sa S"!,dok su druge viseverske postale silom,osvajanjem inoverskih naroda kakva je bila osmanska carevina.U prvom slucaju religija,odnosno vise kon#esionalnost,nije pokazala prepreka za #ormiranje i uspesno #unkcionisanje drzave,dok je u drugom slucaju dovela do rusenja te drzave. Ono sto postaje vazno jeste da treba prouciti kako se viseverski karakter drustva odrazava na #unkcionisanje drzave koja ima vise kon#esionalno stanovnistvo u svom sastavu.(o pitanje je posebno vazno za zemlju kao sto je S<% ili za Srbiju,jer upravo S<% ima visekon#esionalni karakter ,vidi se da su medjuetnicke i medjuverske tendencije najizrazenije tendencije koje potresaju nase drustvo.Za uticaj viseverskog karaktera na organzaciju drustva i njihovo #unkcionisanje,prikazacemo na razlicitim slucajevima $ "lbanije,&ibana i S"!. "lbanija Prilikom analiziranja verske situacije u "lbaniji treba istaci da se ona deli na vise verskih zajednica $ muslimani koji cine oko 0@? stanovnistva,sto daje zemlji islamski karakter I hriscane oko =@? populacije.Sudeci po verskom sastavu stanovnistva,"lbanija je vise muslimanska nego hriscanska,medjutim uticaj hriscanstva je daleko prisutniji,ne zbog broja,vec zbog drzavne politike koja je u oslednjih pedeset godina pokusala da "lbaniju priblizi >vropi koja je nemuslimanska.(reba istaci da ni muslimani ni hriscani nisu jedinstveni.Muslimani se dele na sunite koji su )7-1. cinili //@.@@@ ljudi i beketese : 11@.@@@ ili oko =@?,pripadnici neortodoksne islamske sekte;.S druge strane hriscani se dele na pravoslavce A 1@ ? i rimokatolike ,)@? . U najvecem delu literature isticano je kako je "lbanija primer zemlje koja je uspela da izbrise verske razlike u ime nacionalnog jedinstva.Medjutim,pazljiva analiza verskih istoricara i politikologa pokazuje nesto sasvim drugo. Maovnom pobunom muslimana )7)-,)7)/ godine,kada je postojala nezavisna albanija,predvodjena 3adzi Bamilom,dobila je antirdrzavni karakter.Saljacke mase su kao jedan od svojih najvaznijih zahteva postavili pitanje ujedinjenja sa (urskom,odnosno odrkli su se po prvi put stecene drzave.Bak su I pripadnici razlicitih grupa negirali samu mogucnost da "lbanija postoji kao jedinstvena veseverska drzava.4e videvsi kako da ostvare jedinstvenu drzavu,komunisti su posle dolaska na vlast odlucili da ukinu religiju.Prema procenama komunistickih vlasti religija je ukinuta jer je ometala politicku stabilnost drzave.Medjutim,to je bio nemoguc posao.Bim je doslo do pucanja jednopartijskog sistema i dozvoljavanja vecih ljudskih i politickih sloboda,doslo je do ozivljavanja verskih zajednica. ao temelj za izbijanje novih verskih sukoba jeste rast islamskog #undamentalizma u ovome podrucju.Svesno ove cinjenice, u uslovima postojanja verskih sloboda,sadasnje albansko rukovodstvo nastoji da oraganizuje drzavu da ona onemoguci eventualnu radikalizaciju.(ako da je raspodela politickih #unkcija svesno izvrsena po kon#esionalnoj pripadnosti. Ipak,jasno je da ce se svaka od ove tri verske zajednice razvijati u skladu sa svojim dogmama i da ce rasti tenzije medju pripadnicima pojedinih kon#esija,samim tim to ostavlja ozbiljne posledice na odnos naroda prema drzavi.Sve to znaci da multikon#esionalna "lbanija kao stabilna drzava nije moguca,bez ozbiljnih kompromisa koji zadiru u samu veru.

&iban &iban je slican "lbaniji jer je u pitanju drzava koja takodje ima u svom sastavu hriscane i muslimane."li,razlicit je od "lbanije,jer za razliku od nje,&iban je deo arapskog sveta i okruzen je islamskim zemljama. U &ibanu je od )7=*.god institucionalizovano postojanje )+ verskih zajednica,a kasnije je uvecan na )7 zbog prihvatanja protestanata.4ekada su hriscani bili vecina,medjutim danas su to muslimani,narocito siiti koji imaju visi natalitet. Istoriju &ibana karakterisu mnogobrojni verski sukobi,koji su menjali sliku zemlje.Zbog toga,postaje jasno da je od odnosa verskih zajednica uvek zavisila drzava i njena stabilnost,a tako je to i danas.U istoriji &iban je bio sastavni deo osmanskog carstva."li,nakon I svetskog rata &iban postaje #rancuska mandatna teritorija,cime su udareni temleji drzave koju imamo danas.(ada postaje jasno da &iban moze da egzistira samo kao kompromisna drzava u kome ce muslimani i hriscani da se odreknu svojih zahteva u ime ocivanja zajednice i drzave.3riscanske zelje su bile da se odvoje od arapsko,islamskog sveta i #ormiraju nezavisnu drzavu.!ok sa druge strane,muslimani,narocito suniti,teze jedinstvenoj islamskoj drzavi i za njih je nezavisni &iban nesto sto moraju privremeno da trpe sve dok ne nadju snage da ga ukinu u ime islamskog jedinstva.Slicno misle i siti koji su najbrojnija verska grupa. S toga je bilo nuzno da je drzava mogla da opstane ako se ucine kompromisi,sto je i ucinjeno jer nijedna zajednica nije imala snage da realizuje svoje zahteve. Za razliku od "lbanije koja je izgradila sekularni sistem,mada to nigde nije zapisano i gde #ormalnopravno nema razlike izmedju pripadnika vere, u &ibanu je 4acionalnim paktom iz )7-=. utvrdjeno da predsednik republike mora biti hriscanin,maronit,predsednik vlade je sunit,a predsednik parlamenta siit :cime primecujemo da se pravi podela vlasti po principu vere;. Stabilnost drzave u libanu i dalje zavisi od konsenzusa pripadnika dveju vera koje i dalje imaju razlicite ciljeve.(o postaje posebno vazno zbog podatka da muslimani postaju sve vise brojniji i tako dovode u pitanje postojanje 4acionalnog komiteta iz )7-=.godine kada su hriscani bili vecina. Sve to ukazuje da ce libanska drzava biti nestabilna i da nije moguce ocekivati da se stanje sredi. S"! Sad su od pocetka svog #ormiranja stvorena kao viseverska drzava.(acnije,prilikom imigracije u "meriku su isli svi oni koji su vtrazili vise slobode od #eudalnog i verskog ugnjetavanja.Upravo iz tog razloga,u S"! su stvorene cak i savezne drzave u kojima je dominirala jedna vera odnosno verska zajednica.Pripadnici raznih verskih zajednica pre svega protestantskih su prilikom konstituisanja drzavnih struktura institucionalizovali versku toleranciju kao princip. U ,,Povelji o pravima' gradjana S"!,vidi se da je americka drzava konsenzusom svojih gradjana uspela da se izbori za takav status religije i verskih zajednica u kojima je svaka od njih prihvatila kao uslov za opstanak drzave,pravo svakoga coveka da ispoljava veru koju hoce i da jedina granica u tome bude isto tako pravo drugih. (ako da je u S"! pravo na slobodu vere,postalo neprikosnoveno."li,to nekada dominantno raspolozenje u S"! se moralo menjati usled priliva doseljenika rimokatlockem,a zatim i ostalih veroispovesti :baptisti,metosisti,luterani,prezviterijanci,adventisti8; Uprkos verskoj toleranciji kao dominantnom odnosu i prihvatanju visekon#esionalnosti kao prednosti,sukobi su izbijali medju samim protestantima,a narocito medju protestantima i rimokatolicima.Protestanti su se zestoko obracunavali sa rimokatolicima,sto je imalo veliki uticaj na medjusobne odnose vernika ovih velikih hriscanskih zajednica.

Posebno je znacajno da se naglo povecavao broj muslimanskih useljenika."li mnogo znacajnija cinjenica da se medju americkim crncima jos pre drugog svetskog rata pojavio islamski pokret i da je on uspeo da nagazuje jedan veoma aktivan broj sledbenika. ao dokaz snage vodja crnih muslimana &uis 2arakan je u organizaciji svoga pokreta koji se zove ,,4acija Islama 9 izveo mars ,,miliona crnaca' )77/.godine.4a osnovu ovoga vidimo da islam odbacuje americki oblik politicke oragnizacije i da tezi da promeni drzave u islamsku,sto je znacajna cinjenica za politicku stabilnost drzave. 4 .!ekularizam kao pretpostavka moderne demokratije Sekularizam je pojam koji je nastao u evropskoj politickoj teoriji i praksi.On ima za cilj da predstavi takav sistem odnosa izmedju drzave i crkve,odnosno religije,u kome se religija cini privatnom stvari pojedinca i nema uticaja na javnu vlast. Svoj koren vuce od latinske reci seaculum,koja je prvobitno znacila ljudsko doba,vek.U vreme cara "vgusta dobija znacenje svetskog vremena.Prema poimanju hriscanskih mislilaca,dobija znacenje necega sto je suprotno duhovnom tj.svestenom. Osim pojma sekularizacije upotrebljava se i termin laicizam,tj. odvajanje vere od drzave i narocito je vezan za odvajanje skole od uticaja crkve i klera. Sekularizam je pojava koja se odnosi na takvo stanje duha i politicki poredak u kome se nezamislivo smatra da crkva ili versko ubedjenje moze da utice na organizaciju javne vlasti.4pr.Saudijska "rabija ne samo da ne razdvaja duhovnu od svetovne vlasti,vec nema nikakvu drugu upravu osim verske.(a zemlja nema ni ustav,ni zakone svetovnog karaktera. !rugi elemenat analize jeste moderna demokratija.Prema misljenju najautoritativnijih politikologa,svaka demokratija ,,kao konkretan oblik dosadanjeg drustva' jeste mora biti politicki sistem.Unutrasnji sadrzaj takvih politickih sistema podrazumeva vazne elemente u koje spadaju $ suverenitet naroda,vladavina vecine i pravo manjine da se izrazi,ogranicenje svakog politickog monopola,kao i postojanje razlicitih institucionalizovanih oblika ovoga ogranicenja,postojanje zasticenih prava i sloboda coveka,obezbedjenje drustva kako od tiranije vecine ili manjine,tako i od raznih oblika ansilja,zavera i udara. Moderna demokratija moze da postoji samo pod uslovom da je drustvo sekularizovano i da od stepena ostvarene sekularizacije zavisi stepen razvoja demokratije. %edan od najvaznijih karakteristika savremene demokratije je suverenitet naroda ili coveka.5ez narodnog suvereniteta nema,niti moze biti demokratskog politickog sistema.Za razliku od njih svi srednjovekovni oblici politicke organizacije imali su teokratske karakteristike.(o je znacilo da se suverenom u takvim drzavama smatrao,ili vladar koji je svoju vlast zasnivao na milosti ili da drzavom vlada bog preko zakona koji je sam objavio.Prvi oblik teokratije bio je karakteristican za hriscanstvo gde je svaka vlast tretirana kao vlast koja dolazi od boga.Sva vlast je bila skoncentrisana u rukama osobe koja se smatrala predstravnikom boga,ili osobom koja ima boziji pristanak za vladanje nad narodom.Sto znaci da osobe koje su olicavale vlast su bile ogranicene jedino bozijom voljom. 5ez sekularizacije nije bilo moguce ostvariti nacionalno osvescivanje niti stvoriti narodnu drzavu,koja je pretpostavka za davanje suvereniteta gradjaninu. 4pr.Srbi i 5ugari itd,nisu negirali obavezu da priznaju supermatiju .izantiji,tj. sami su se odricali ideje o narodnom suverenitetu. ada je uticaj .izantije opao gubitkom nezavisnosti )-/=.,dolazi do oslobodjenja bivsih delova .izantije naseljenih Srbima,5ugarima,i nakon cega se #ormiraju njhove nezavisne drzave,samim tim se i u njima drugacije regulise odnos drzave i crkve.

Pojacanim trendom sekularizacije dovodi do sve veceg odvajanja vere od drzave,sto otvara prostor demokratskih politickih promena. U procesu sekularizacije koji je npr. zahvatio 2rancusku doslo je do toga da je religija ucinjena privatnom stvari pojedinca,tako da je u toj zemlji nestalo teleoloskih smetnji za ostvarivanje jednakosti gradjana pred zakonom itd.!ok u mnogim drzavama to nije slucaj.Prema ustavu 6rcke iz )7/1.godine pravoslavna vera kao drzavna je bila #avorizovana u drzavi,tako da su drzavljani drugih veroispovesti imali manje povoljan tretman od pripadnika vladajuce.(akodje njim se garantuje nepovredivost slobode vere,ali je jasno dodato,istim clanom da se vera ne moze ispovedati ako krsi javni poredak ili moral.Prema clanu )- gde se govori o pravima 6rka istice se da je ,,cenzura dozvoljena u slucajevima $ ako vredja hriscansku veru. Ustavom "rgentine iz )7/0. istaknuto je da #ederalna vlada podrzava ,,<imo,katolicku apostolsku veru."li je clanom 7 zagarantovano dasvi stanovnici drzave mogu slobodno da ispovedaju svoju veru.!ok se clanom 0*,istice ko moze biti biran za predsednika i potpredsetnika republike i odredjuje se da to moze biti samo rimokatolik. Ustav Spanije,kada govori o religiji,spominje je samo u odeljku koji se tice kralja.U clanu )1 stoji da kralj mora biti katolicke vere. ao sto smo videli,sve zemlje koje imaju drzavnu religiju time onemogucuju potpuni narodni suverenitet.Sekularizacija je najvazniji uslov za uspostavljanje moderne politicke demokratije,a samim tim i civilnog drustva o kome se toliko govori.Moderna politicka demokratija rodjena je nakon pobede sekularizma nad teokratijom, pa stoga sekularizam predstavlja uslov bez koga nema niti moze biti slobodnog drustva. 4".#acizam i nemacki protenstatizam Odnos nemackog protenstatizma i nacizma predstavlja jednu od najvaznijih tema kojom se bavi politikologija religije.Zasto je taj odnos posebno vazan najbolje se vidi iz podatka koji daje 5ernard <ejmon,protestantski teolog,, $ ,,)7==,=-. 7@? nemackih protestanata,sa teolozima I svestenicima na celu,bili su za 3itlera.5ez njih on ne bi mogao da dodje na vlast niti da se na njoj odrzi.Za zajednicu protestanata u svetu,nemacki protestantizam jeste jedan od najvaznijih,narocito brojem.5ernar <ejmon se pita kako je bilo moguce da nacizam preuzme drustvo u 4emackoj u kojoj je vise od dva veka nemacka protestanstka teologija bila jedna od najmarkantnijih. Posebno je vazno istaci da "dol# 3itler nije bio naklonjen hriscanstvu.On je smatrao da hriscanstvo predstavlja inkarnaciju boljsevizma. Smatra se da je ogromna vecina protestanata podrzavajuci 3itlera,nesvesno podrzala rusenje hriscanskog lika 4emacke.Masa 4emaca,umesto hriscanskim vrednostima,kako je nekada cinila,okrece se ateiziranom hedonizmu,koji dovodi do otpadanja vernika od crkve i stvara prostor za sirenje drugoh verskih ucenja.Medjutim,3itler je ipak izbegavao da otvoreno napada hriscansko ucenje jer su mase vernika prihvatile njegove ideje o superiorsnosti 4emacke i podrzavali ih na vojnom i politickom planu. .erski sukobi kakav je bio tridesetogodisnji rat )*)+,)*-+. godine izmedju nemackih protestanata i rimokatolika kostao je 4emce ogromnih zrtava i njegove posledice nisu prevazidjene cak ni ujedinjenjem u CIC veku..erski rat je imao za posledicu da su se razvila dva crkvena naroda.Zbog svega toga posle sloma u I sv.ratu i stvaranja vajmarske republike,nemacki protestanti su u njoj videli rimokatolicku teznju,odnosno zelju i pokusaj da se rimokatolicizam nametne 4emackoj na ustrb:stetu; protestantizma.Protestantizam se vise nego rimokatolicizam vezao za ideju nemacke nacije,zbog toga je i jasno da je protestantski deo stanovnistva teze doziveo poraz u I sv ratu nego rimokatolicki.

)@

Sve ovo je dovelo do pretpostavke za masovno ucesce protestanata u ,,nacional,socijalistickoj revoluciji'.Uspon 4acional,socijalisticke partijena izborima )7=@D=1 pokazao je da protestanti snazno podrzavaju ovaj pokret.Protestanti su na izborima )7=1.god nacistima dali )) miliona od )=.+@@.@@ glasova koliko su oni dobili te godine.(a cinjenica je tesko pala protestantima jer je 3itler bio protiv hriscanstva i delio je populisticke ideje koje ce omoguciti sirinje nacisticke ideologije koja ce na kraju unistiti hriscanstvo. Osim biskupa,koji su po svojoj #unkciji bili veoma vazni,za propagiranje nacionalisticke ideologije korisceni su mnogi svestenici. (akodje je rodjen pokret koji je poznat pod imenom ,,4emacki hriscani'.On je bio sastavljen od vise grupa iz raznih krajeva 4emacke i njegova sustina u tome da su podrzavalu 3itlera u nacional,socijalizam.4emacki hriscani su jula )7==. na crkvenim izborima odneli ubedljvu pobedu.Medjutim,3itler im je tada zadao veliki udrac.On je naredio sledbenicima da budu izvan svakog spora unutar crkve,sto je za nemacke hriscane znacilo da je on time povukao podrsku koju im je tada davao i koja im je omogucila izbore. !a bi se razumela doktrina nemackih protestanata u vreme nacizma vazno je kako su se oni poneli prema tzv.arijevskom pitanju,jer ono najbolje pokazuje odnos prema 3itlerovoj ideologiji. ada je ).aprila proglasen bojkot jevrejskih radnji,protestantske crkve su imale prilku da reaguju.5aron .ilhelm #on Pehman je zamolio komitet protestantske #ederacije da reaguje deklaracijom u kojoj se trai zastita za protestante,vernike protestantske crkve koji su bili jevrejskog porekla.Umesto da prihvate ovu deklaraciju,komitet je jednoglasno doneo odluku da se ne oglasava.(ime su precutno podrzali,ne samo progon %evreja vernika,vec su i izdali svoje clanove koji su nekada bili %evreji. ada je kasnije donet zakon o iskljucenju svih %evreja iz javnih sluzbi,sinod protestantskih crkava je odlucio da sledeci upustva arijevskom poreklu penzionise sve svestenike jevrejskog porekla. ada su progoni dobili velike razmere,javljaju se pojedinci medju svestenicima koji trajno ukazuju pomoc %evrejima i drugim progonjenima,ali tada je vec bilo kasno.(reba istaci da su progoni uticali na razvijanje solidarnosti prema progonjenima pa su se pored gradjana koji su skrivali %evreje:koji su bili retki;,pocele javljati i inicijative za osudu genocida.Polako je pocela da se lomi podrska koju su nemacki protestnti davali 3itleru i njegovoj partiji.Svi oni medju 4emcima koji su ista znali o hriscanstvu,znali su da je nemoguce biti hriscanin i rasista u isto vreme jer %evandjelje uci da nema razlike medju onima koji slede Isusa.U praksi to nije bilo primenjivo i antisemitizam i rasizam je duboko zahvatio najsire protestantske slojeve 4emacke. Prema podacima barem 7@? protestanata sa najistaknutijim teolozima omogucili su dolazak i odrzanje nacionalsocijalizma na vlasti.4akon,zavrsetka II sv.rata,zapad je smatrao da ce crkve biti jedno od najvaznijih orudja za razbijanje neopaganizma i pretvaranje 4emacke u drzavu liberalnog sistema vrednosti.!a bi to bilo moguce bilo je potrebno osloboditi se nacisticke proslosti,tako da je zajednica protestantskih crkava 4emacke donela cuvenu ,,!eklaraciju o krivici iz Stutgarta.'Protestantska zajednica 4emacke sada je postala veoma oprezna u opredeljivanju povodom znacajnih politickih dogadjaja. U to vreme,doslo je do opadanja vernika tj.onih koji placaju crkveni porez,hriscanski karakter nemackog drustva poceo je naglo da opada i stvara prostore za ateizaciju,porast hedonizma kod stanovnistva ,promenu mentaliteta nemaca,itd..Prema podacima iz )771. i )77=. vise od milion hriscana je napustilo crkvu.Zbog toga dolazio do odumiranja porodice i broj radjanja.Sve to je uticalo i da se broj stranaca u 4emackoj drasticno poveca tako da 4emacka menja svoj lik.5uducnost 4emacke postaje multikulturalna.Multikulturalizam nastaje kao posledica ekonomske nuznosti i straha da kad novodosli preuzmu drzavu,ne uvedu diskriminaciju prema ostarelim 4emcima.Medjutim,multikulturalno drustvo koje bi podrazumevalo jednak rang i zivot razlicitih kultura jednih pored drugih,jeste pogresan put u kojem su sukobi vec zagarantovani.

))

4$.%oliticki zivot !A& i religija Medju hriscanskim izgnanicima koji su prvi pobegli u "meriku i potrazili utociste pred ugnjetavanjem kraljeva i netrpeljivoscu svestenika,bili su odlucni da osnuju drzavu na siriokom temelju gradjanske i verske tolerancije. Medjutim,treba istaci da S"! nsu otkrili pripadnici progonjenih verskih grupa vec ekspedicija placena od ondasnjih evropskih dvorova sa ciljem sirenja novih prostora za eksplotaciju. asnije,ipak,u S"! su najradije isli pripadnici mnogih verskig grupa kao i oni koji su trazili resenje svojih verskih problema.(e verske grupe su bile pre svega protestantske. <eligija je igrala znacajnu i sustinsku ulogu u politickom zivotu S"!,a.Brkve i verske grupe su na neka pitanja znacajno uticala na javno mnjenje,tako sto su verska ubedjenja predstavljala glavni izvor vrednost,drustvenih navika i moralnih pretpostavki na kojima se zasnivala americka demokratija. <eligija cini glavni izvor vrednosti ali moralnih pretpostavki,koji svaki pojedinac neguje i istice u drustvenom zivotu.!oslo je do usloznjavanja verskog zivota zbog useljavanja veceg broja nehriscana $ kon#ucijanaca,sitoista,budista i posebno muslimana.(akodje,doslo je i do poplave novih verskih pokreta i ucenja. Prema poslednjim podacima stanovnistvo S"! se deli na $ protestante *)?,rimokatolike 1/,1?,%evreje 1?,ostalih /? i 0? ne ispovedaju nikakvu religiju.Uprkos cinjenici da su protestanti najbrojniji,oni su podeljeni na 11@ denominacija koje zive svaka za sebe i da protestanata ima preko 7- miliona.4ajbtrojnija denominacija je baptisticka 11,=?,zatim slede metodisti sa )1?. Ono sto je posebno vazno jeste da <imokatolicka crkca danas cini najbrojniju zajednicu u S"!.Prva rimokatolicka crkva otvorena je u 2iladel#iji )0=1.!anas je sve veci broj useljenika iz &atinske "merike u S"!,tako da se moze desiti da se ova zemlja pretvori u vecinsku rimokatolicku. <eligijske ideje imale su snazan uticaj na sam Ustav i na politicki sistem,kao i na razlicte pokrete.4ajvaznija ideja koja je prikazan u Ustavu je sekularizam,ali sekularizam koji nije protiv religije,vec naprotiv za religiju kao duhovni inspirator za politicku i svaku drugu akciju.Ono sto je potrebno utvrditi jeste kako se onda ostvaruje uticaj na politku ko #ormalno, pravno nijedna verska zajednica nema ustavne niti zakonske mogucnosti da svoju volju namece kao kolektivnu volju drugih. Pro#esor poitickih nauka sa univerziteta 2lorida i autor knjige <eligija i politika,istice da su crkve postale institucije u kojima su se ucile i uce vestine i sposobnosti koje ljude cine sposobnim da ucestvuju u demokratskoj politici.Brkve uce vernike kako da drze govore,da organizuju mitinge,kako da organizuju izborne kampanje,uce ljude ogromnom broju neophodnih vestina koje se pretvaraju u politicki proces.(ako se vidi put i nacin kako se u uslovima jednog sekularnog drustva stvarao put za aktivno ucesce vere,verskih zajednica i njihovih pripadnika u politickom zivotu ove mocne zemlje.Posto su se crkve odrekle institucionalnih mogucnosti prilikom stvaranja politickog sistema,one traze druge puteve kako bi ispoljile svoj uticaj na politicki zivot i politicki sistem u okviru koga se politicki zivot odvija.(o se realizuje putem stvaranja interesnih grupa pojedinih verskih zajednica pri centrima moci.(ako se stvraju interesne grupe za pritisak i vrsi lobiranje za ostvarenje odredjene politike.(ako ove grupe pokrecu pitanja beskucnika,bespomocnih,znaci cisto socijalna ali i najkrupnija politicka,kao sto su pitanje nuklearnog naoruzanja. S"! je mozaik verskih zajednica koje,lobiranjima deluju na politiku,a pokazalo se da neke imaju vise uspeha od drugih u penjanju na drustvenoj lestvici i osvajanju najvisih polozaja kao sto je mesto se#a drzave.

)1

Pro#esor .old dodaje da je jako vazno da S"! ima veliku srecu jer su tamo verske grupe manjinske i sto to daje stabilnost,jer se moraju ciniti ustupci i kada se radi o dogmi da bi se opstalo. U S"! pored povecanja broja rimokatolika primetno je i povecanje broja imigranata drugih kon#esionalnih pripadnosti.Za razumevanje medjureligijskih odnosa i za njihov uticaj na politicki zivot,vazno je istaci da muslimani u S"! postaju sve brojniji.Muslimani se dele na imigrante,"merikance bilo bele ili crne koji pristupaju raznim muslimanskim organizacijama gde se pripoveda islam,ali i na takozvane crne muslimane koji pokazuju rasisticke stavove prema svim belcima,cak i prema belim muslimanima. Politicki sistem S"! je od pocetka sekularan,ali sa snaznim pretpostavkama da religije i verske zajednice igraju vaznu ulogu u kreiranju politickih stavova i politickom zivotu uopste.Odnos religije i politike uslovljen je ucenjemvelikim brojem protestantskih verskih zajednica prema cijem ucenju religiju treba odvojiti od drzave.4a taj nacin poiticki sistem S"! je omogucavao versku slobodu i tolerancju.Situacija se,medjutim,menja sa useljavanjem velikog broja ljudi koji stizu iz drugih krjeva sveta.Oni donose nove vere i novi odnos prema politickom poretku.Svi oni #ormalno prihvataju Ustav i zakone,ali u svojim malim verskim zajednicama neguju svoju tradiciju koja se cesto iskljucuje sa postojecim pravnim poretkom. 4'.(vropska medjuparlamentarna skupstina pravoslavlja >vropska medjuparlamentarna skupstina pravoslavlja se pojavila na pocetku E7@ godina CC veka kao pan pokret koji bi trebalo da okuplja i kordinira politicku i kulturnu delatnost zemlja u kojima pravoslavna populacija cin vecinu.U organizacijskom smislu >MPS je prema svome osnivackom aktu #ormirana kao medjunarodna tj.medjuvladina organizacija.Osnovni razlog koji je doveo do #ormiranja organizacije bila je zelja 6rcke,kao pravoslavne zemlje,da pobosljsa svoj polozaj u okviru >vrope i sveta gde su pravoslavne ideje svedene prakticno samo na nju i gde druge religije igraju dominantan uticaj i to posebno tamo gde 6rcka po svom politickom i ekonomskom opredeljenju pripada.(u se pre svega misli na >U i 4ato pakt gde je 6rcka jedina pravoslavna drzava,a gde se interesi pravoslavlja,bilo kao naroda ili kao religije,ne uvazavaju na nacin na koji se uvazavaju interesi rimokatolika i protestanata. 6rcka je,zeleci da izvrsi odredjene ispravke u tome smislu,uspela da se pri evropskoj uniji otvori Biro pravoslavne crkve. Medjutim,otvaranje 5iroa crkve bilo je ocigledno nedovoljno,pa je jos pre njega 6rcka pokrenula akciju oko stvaranja >MSP,a.Prilike za to su bile posebno povoljne posle rusenja 5erlinskog zida i kada su stvorene zemlje i narodi koji cine jezgro evropskog pravoslavlja $ <usija,<umunija,5ugarska,S<%,6ruzija,Moldavija,Ukrajina i 5elorusija.(ada je 6rcka odlucila da pokrene pitanje povezivanje tih zemalja na osnovu cinjenice da dele zajednicu religiju i na njoj zasnovanu civilizaciju.Osnovni cilj je bio da se pravoslavne nacije udruze,kako bi se svi pravoslavni branili interese svake pojedinacne clanice u sporovima sa nepravoslavnim.(akodje,6rcka je zelela i da iskoristi uticaj u >U i 4ato da potpomogne druge pravoslavne i da se povezivanje sa <usijom jedinim pravoslavnim clanom saveta bezbednosti OU4,ostvari uticaj pravoslavnih na to telo,kako bi se zastitili zajednicki interesi pravoslavnih zemalja u Savetu bezbednosti i kako bi se onemogucila moguca diskriminacija kojoj bi mogli biti izlozeni. 6rcka je )7==.godine organzovala sastanak na 3alkidikiju.4ajvaznija odluka koja je doneta tice se pretvaranja tog privremenog skupa u stabilnu medjunarodnu organizaciju koja bi imala interparlamentarni karakter.

)=

>MSP se de#inise kao interparlamentarna skupstina zemalja cija je vecina stanovnika pravoslavne veroispovesti.Blanice >MSP mogu biti samo delegacije zemalja koje su pravoslavne u dogmatskom smislu. Prema svome osnivackom aktu >MSP se sastoji od parlamentarnih derlegacija pravoslavnih zemalja,koje bira maticni parlament i svaka delegacija ima do pet clanova."ko u parlamentu jedne zemlje nema pravoslavnih poslanika,onda clanovi delegacije te zemlje mogu biti i predstavnici pravoslavne crkve. Organi >MSP su $ Koneferncije tj.Generalna skupstina parlamentarnih delegacija i Sekretarijat. Konferencija predstvaja najvisi organ >MSP i sastoji se od delegacija svih zemalja clanica.Ona zaseda jedanput godisnje u junu mesecu u gradu koji se odredjuje za vreme poslednje on#erencije.2inansiranje on#erencije pada na teret zemlje domacina i na teret Sekreterijata.Svaka zemlja clanica on#erencije rasolaze jednim glasom koji je dodeljen se#u parlamentarne delegacije. Stalni organ >MSP jeste Sekretarijat.Sediste sekretarijata je u "tini.On je de#inisan kao izvrsni organ kon#erencije i stara se za sprovodjenje odluka.On je spolji predstavnik >MSP,a. Ovaj organ je ovlascen da donosi i politicke odluke u periodu izmedju dve skupstine. Sekretarijatom rukovodi generalni sekretar.Sekretarijat ima 0 clanova i njihov mandat traje dve godine,od tih 0 clanova dva mesta su rezervisana za 6rcku i <usiju koje imaju stalne clanove,a ostalih pet se biraju iz redova drugih zemalja clanica. Odlucivanje u skupstini zavisi od pitanja ili dokumenata o kome se raspravlja. O proceduralnim pitanjima odlucuje se prostokm vecinom.a o deklraciji,apelu,protestu ili rezoluciji,dvotrecinskom vecinom delegacija,jedna delegacija,jedan glas. Osnivacka skupstina ,a ona je bila prva skupstina organizacije,odrzana je u Atini !!".godine. 4a ovaj skup su pozvane delegacije obe republike clanice #ederacije tj Srbije i Brne 6ore,kao posebne delegacije isto kao i delegacija SPB.!elegacje clanice #edseracije S<% si insistirale da ucestvuju jedinstveno kao delegacija %ugoslavije.Iz nepoznatih razloga to nije prihvatio u potpunosti.<ezultat je bio da je delegacija nastupala kao jedna ali se nije zvala delegacija S<%,vec delegacija koja je istovremeno predstavljala i Srbiju i B6. 4a drugoj skupstini >MSP koja je odrzana u #oskvi u junu !!$.godine.Za razliku od prve skupstine,na ovo zasedanje pozvana je delegacija Skupstine S<%,ali i prerdstavnici Skupstine Srbije i B6.!elegacija je ipak nastupila jedinstveno kao delegacija Skupstine %ugoslavije. (ada je donet i "pel za ukidanje sankcija Saveta bezbednosti U4 uvedenih protiv S<% i srpskog naroda. (rece zasedanje >MSP odrzano je u Sofiji juna !!%.godine.4akon rusenja .arsavskog pakta u 5ugarskoj dolazi do politickih promena koje su dovele do njenog udaljavanja od pravoslavnog okruzenja.!olazi do ozbiljnih razmirica unutar pravoslavne crkve koje su pocele da potresaju sizme.Zbog svega toga izabrana je So#ija sa ciljem da se ukaze na otrebu da se 5ugarska vrati svom prirodnom okruzenju. 4a skupstini su razmatrana mnoga vazna pitanja koja su se ticala i nas tj.S<% ali i opste balkanske situacije. Betvrta skupstina >MSP odrzana je u Halkidikiju u junu !!&.godine.Ovaj sastanak je imao manje naglasen politicki karakter.I on se odnosio na uticaj pravoslavlja u evropskim integracionim tokovima..odila se polemika oko ocuvanja pravoslavlja koje je trebalo da se

)-

bavi ocuvanjem kulture.6lavni cilj je bio uticati na politicke i kulturne centre u >vropi da obrate vecu paznju na znacaj pravoslavlja u >vropi. Peto zasedanje >MSP odrzano je u 'arsavi juna !!(.godine,pretezno rimokatolickoj zemlji gde su pravoslavni tek neznatna manjina.Za %ugoslaviju je od posebnog znacaja ova kon#erencija jer je doneta rezolucija o osovu i Metohiji.6lavni cilj rezolucije je bio da se zastiti mir i nadje politicko resenje zasnovano na principima povelje U4,O>5S i Saveta >vrope. Sesta godisnja kon#erencija >MSP odrzana u Moskvi i Sankt Petersburgu je posebno vazna za delovanje organizacije.Ona j organizovana od 1@,1= juna )777.godine,kada je zavrseno bombardovanje %ugoslavije od strane 4"(O trupa.6rcka je kao clanica 4"(O bila osnovna snaga podrske %ugoslaviji.4apad na %ugoslaviju je bilo veliko iskusenje.Prilikom izglasavanja rezolucije o osudi agresije i podrsci %ugoslaviji,bio je vidljiv politicki stav mnogih clanica. <ezoluciju o %ugoslaviji je podrzalo )@ clanica.Za nju nisu glasale 5ugarska , <umunija , Slovacka,Poljska,6ruzija. >MSP je vazan pokusaj da se pravoslavne drzave i narodi ujedine u jedan panpokret koji bi #ormulisao zajednicku politiku kao i da izrazi interese pravoslavnih naroda i drzava,i da ih brani ako to zatreba i koliko je to u njegovoj moci. 5).%ravoslavlje kao *aktor integracije i dezintegracije nacija na +alkanu Pravoslavlje je pojam koji se odnosi na crkve koje su nastale posle velike sizme )@/-.godine,kada je doslo do podele na rimsku i carigradsku zonu,i sve ono sto je bilo pod carigradskom zonom spada u pravoslavlje.Posle podele )@/-.godine pravoslavlje je na 5alkanu bilo snazan #aktor koji je oko vlasti u Barigradu,tj oko .izantije,okupio sve narode koji su se nasli pod vizantijskim kulturnim i crkvenim uticajem $ Srbi,5ugari,<umuni,veliki deo "lbanaca. Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava deluju sporazumno i sporazumno suzbijaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak. Bar je vrhovni zapovednik vojske,vrhovni sudija i zakonodavac,ali i branilac crkve i prave vere.Zbog svega toga pravoslavna vera postaje snazan #aktor identi#ikacije svih pravoslavnih naroda u okviru .izantije.S druge strane,razlika u jeziku,poreklu i tradiciji dovela je do postepenog osamostavljivanja 5ugara,Srba i kasnije i dela "lbanaca od vizantijske i grcke ideje stvaranja posebnih nacionalnih drzava ovih naroda.Medjutim,taj proces je oporavan od vladajuce crkvene dogme koja je tesko prihvatala da neko drugi bude osim <omeja car i neko drugi osim carigradskog ponese titulu patrijarha.5ugari su zeleli da sruse .izantiju i stvore bugarsku drzavu. %edan od najznacajnijih bugarskih vladara Simeon je u C veku ratovao sa .izantijom i dao mu sasvim drugi karakter.4jegova teznja je bila da postane car.On nije zeleo da stvori posebno bugarsko carstvo pored vizantijskog,vec da stvori novo univerzalno carstvo umesto stare .izantije. oliko je pravoslavlje stitilo .izantiju o7d obunjenickih 5ugara vidi se iz podatka da je Simeon izvlaci obecanje onda maloletog vizantijskog cara da ce se on ozeniti Simeonovom kcerkom. Slicna je situacija sa Srbima.Sve akcije za pretvaranje srednjevekovne Srbije u imperiju,sto je realizovao car !usan,bile osporavane od dela Srpske pravoslavne crkve.Posle proglasenja carstav dolazi do osporavanja vladara !usana koga Srbi smatraju simbolom srednjovekovne moci.Osudjuju srpskog arhiepsikopa,srpski narod I cara sto mimo vazece univerzalisticke ravoslvne ideologije odvaja srpsku drzavu I crkvu od vizantijske.

)/

)717.godine dobijena je autoke#alnost i Sveti Sava je ostao srpski arhiepiskop."utoke#alnost dobijena od vaseljenskog patrijarha je potvrda da Sveti Sava priznaje supermatiju patrijarha 6rka i da sledi ideologiju pravoslavne crkve. !rzava cara !usana se raspadala,sto je dovelo do sumnje u ispravnost njegovh postupaka,kao i do misljenja da je do raspada doslo usled nepostovanja 5ozijih zaposvesti,odnosno izdvajanja iz okrilja vizantijske crkve. Osmanska okupacija,u okviru koje su se nasli Srbi,5ugari,6rci i pravoslavni "lbanci i <umuni, nije dozvoljavala da se razvije eticka posebnost u samobitnost ovih naroda. Osmanska drzava je dala svima versku autonomiju,a bila je zasnovana na principu verskih zajednica,svima osim <umunima,jer jedino oni nisu bili pod direktnom vlascu Osmanlija.Sto znaci da drzavna ideologija nisu uzimale naciju kao kamen temeljac vec versku zajednicu. Sve to dobija na znacaju sa obnovom Pecke patrijarsije )/00.godine.(ada se videlo kako pravoslavlje utice na integraciju svih pravoslavnih u okviru srpske nacije.Medjutim,sve je to predstavljalo izazov za vlasti u Barigradu kojima takva politika nije mogla da odgovara,tako da )0**.dolazi do ukidanja srpske patrijarsije. Za stvaranje moderne nacionalne svesti I integraciju srpske nacije presudnu ulogu igrala je cinjenica da su duhovnu revoluciju mogle da izvrse one snage srpskog naroda koje su se nalazile u "ustriji.(ako je karlovacka mitropolija,uz saglasnost austrijskog dvora stvorila uslove za duhovnu revoluciju,a to je bio osnov z aoliticku koja je posle I i II srpskog ustanka rodila nezavisnu srpsku drzavu. ako je pravoslavna vera bila drzavna ,to se u okviru pravoslavlja pocela vrsiti i integracija svih pravoslavnih u Srbiji u okviru iste nacije. Za razliku od Srbije situacija u 5ugraskoj je bila znatno drugacija.Ujediniteljska uoga vaseljenske patrijarsije je bila smetnja bugarskom nacionalnom pokretu da prosiri svoj uticaj na Makedoniju I da utice na integrisanje bugarske nacije.Zato je uprkos volji .aseljenske patrijarsije doslo do stvaranja bugarske egzarhije.>gzarhija je proglasila samostalnost u odnosu na carigradskog patrijarha.>gzarhija je po svojoj strukturi postala nacionalna crkva koja je bila u sluzbi bugarskog nacionalizma.(o je bila posledica uvidjanja da bez odlucnog odvajanja od Barigrada nije moguce konstituisati posebnu naciju.5ugari su takodje zeleli da u 5ugrsku ukljuce svo slovensko stanovnistvo Makedonije,ali i osmet i tako ostvare bugarizaciju dela pravoslavnog srpskog naroda.Srbi su pokusali da se suprostave ovim akcijama zahtevom da se u crkve uvede crkveno,slovenski.Ipak,u Barigradu su shvatili da je bolje da daju Srbima,koji priznaju kakonsko jedinstvo sa Barigradom,pravo na srpske vladike,nego da narod bude prepusten 5ugarima.4a kraju,Srbi su uspeli da dobiju svoje vladike u Skoplju,Prizrenu i .elesu i tako uspeli da scuvaju deo tamnosnjeg stanovnistva u okviru srpske nacije isto kao i sve Srbe koji su ziveli na osmetu. Posebno karakteristicni slucajevi uticaja pravoslavlja na integraciju naroda u moderne balkanske nacje jesu cincarski i albanski koi su se odvojili od grckog.Bincari su staro balkansko stanovnistvo koje nije imalo svoju kompaktnu teritoriju.Iako su bili rasprostranjeni sirom 5alkana ,uspeli su da stvore napredne gradove koji sju bili pretezno cincarski i gde je njihova kultura bila dominantna.(akav grad je bio Moskopolje u sadasnjoj "lbaniji. Upkos tome,danas ima vrlo malo Bincara.Zajednicka pravoslvna vera uticala je da se najveci deo ovoga naroda pretopi u susedne narode. Posebno brojniji su u Makedoniji.(amo su se Bincari izjasnjavali kao Makedonci i moglo bi se reci da oni sada deluju kao jedan od #aktora dezintegracije makedonske nacije,a i ovde se pravoslavlje javlja kao znacajan #aktor.Oni su

)*

trazili da se osim na makedonskom jeziku,bogosluzenje pocne vrsiti i na cincarskom, i sto je najvaznije,zahtevaju da se osnuje posebna cincarska eparhija pravoslavne crkve u Makedoniji. "lbanski slucaj je posebno zanimljiv."lbanija je podeljena na pripadnike triju vera muslimane,pravoslavce i rimokatolike.Posto su svi muslimani u uslovima osmanske vladavine,bili ravnopravni sa svim ostalim muslimanima,oni su sami sebe smatrali (urcima. 3riscani su bili obespravljeni videvsi da su svuda manjina u "lbaniji,pokusali su da taj kompleks prevazidju propovedanjima ideje albanske nacije.(oj akciji se suprostavila pravoslavna crkva jer je u njoj sluzbeni jezik bio 6rcki,a i sve skole su bile na 6rckom jeziku.Medjutim,ta ideja nije naisla na odobravanje kod njihovih zemljaka u "lbaniji.Oni su vise voleli grcku ideju nego albansku.Muslimanski Siptari su kroz citavu istoriju bli neprijtelji hriscanskim zemljacima.(o se posebno pokazalo kada je posle 5alkanskih ratova stvorena albanska drzava..erske razlike su opterecivale medjusobne odnose. (ako da se verska razlicitost stanovnistva pokazuje kao #aktor dezintegracije albanske nacije. 51.%oliticke implikacije za autoke*alnost crkve u ,rnoj -ori U krizi koja potresa celokupni srpski narod jedna od najzancajnijih cinjenica je secesionizam u jednom delu stanovnistva Brne 6ore. Brnogorci su se smatrali Srbima,.(o je narod koji je na prostoru B6 rano stekao svoju drzavu koja je zajedno sa Srbijom,bila priznata jos na 5erlinskom kongresu )+0+.godine. ada je doslo do pokusaja da se B6 otcepi od Srbije,nastojalo je da se iskoristi crkva i da se ona pokusa pretvoriti u jednu on glavnih poluga za ostvarivanje tog cilja.(adasnja stampa je otvoreno bila na strani politickih parija koji zagovaraju otcepljenje B6,pored ovoga videlo se da se u njima otvoreno zagovara stvaranje autoke#alne crkve.Smatralo se da je pitanje nacije i ovo pitanje crkve neodvojivo od pitanja crnogorske drzave.4egiranjem jednog ili drugog,negira se u stvari B6. Pitanje autoke#alnosti crkve je pre svega pitanje drzave tj.samostalne drzave B6 i Brnogoraca kao autohtonog i nesrpskog naroda.(akodje,ovo pitanje je primarno politicko i mesanje crkve je paravan koji treba da ojaca legitimitet politickom pokretu ciji je cilj otcepljenje. Pitanje autoke#alnosti srpske crkve u srednjem veku bilo je vezano za priznavanje nezavisnosti drzave.Uzdizanje "rhiepiskopije na rang Patrijarsije za vreme cara !usana je bilo i politicko pitanje.Medjutim,ovde vidimo da je svestenstvo na podrucju B6 zajedno sa poglavarom.5ilo kakav zahtev za autoke#alnoscu,koji nije podrzan odnosno pokrenut od svestenstva i vernog mu naroda,nije akt koji ima ikakve veze sa crkvenim pojmom autoke#alije. Posebno je znacajno da do sada ,nijedna crkva u svetu nije stala na stranu pobornika autoke#alnosti crkve u B6,kao ni vecina naroda tadasnjih eparhija nije podrzala ove zahteve. !ruga veoma vazna cinjenica,vezana za pitanje autoke#alnosti Brkve u B6,koja takodje ima velike politicke posledice je neuvazavanje postojecih granica izmedju eparhija SPB,sto bi dovelo do poremecaja u medjudrzavnim odnosima sa <epublikom Srbijom,ali I <epublikom Srpskom.Svi autoke#alisti teze da crkva na celoj administartivnoj teritoriji B6 postane nezavisna. Sledeca bitna politicka posledica delatnosti zastupnika otcepljenja crkve u B6 je razvijanje neprijateljstva I razdor kod njihovih pristalica prema svetoslavlju,Svetom Savi,a samim tim prema srpskoj crkvi I narodu.(ako se npr pise da temelji srpske crkve nisu u 3ristu nego u Svetom Savi.

)0

(akodje,znacajno je da se u stampi koja podrzava autoke#alnost,tj samostalnost Brkve,preuzimaju stavovi za koje se tvrdi da su dosli iz kruga nekih drugih crkava,tj nepravoslavnih,kojima se navodno dovodi u pitanje hriscanski karakter SPB. I na kraju veoma vazna posledica jeste pomaganje ostvarivanju uticaja rimokatolickog prozelitizma I kroatizaciji B6..eliki broj Srba su se milom ili silom opredelili za katolicku veru tj. kroatizirali.4a isti nacin tezilo se I kroatizaciji B6,gde je ovaj process zahvatio obalu usled snaznog prisustva katolicke mletacke,a zatim I austrijske vlasti.Snazno prisustvo Svetoslavlja I srpske vlasti bila je glavna prepreka ovoj nameri,tako da je primarni cilj .atikana u B6 da oslabi SPB..atikan ima velike interese da pokret za autoke#alijom raste,sve sa ciljem da se stvori autoke#alna pravoslavna crkva u B6,a zatim da se ona prevede na uniju sa .atikana da bi se na kraju kroatizirala. 4a sve moguce nacine onemogucavana je delatnost pravoslavnih.Pritisci su bili tako veliki da su I epsikopi pravoslavne crkve na njih pristajali. (eznja da se B6 prisajedini sa 3rvatskom bile su ogromne.!anasnja.tj 3!Z vlast u 3rvatskoj 4a sve moguce nacine popularizuje i promovise sve ideje iz B6 koje imaju prizvuk separatizma..Interesi zastpnika ideje o otcepljenoj B6 sasvim se uklapaju u ideje koje ima i 3rvatska.Sa protokom vremena sve sto je bilo rimokatolicko,vremenom je postalo i 3rvatsko. Zahtev za odvajanje SPB u Brnoj 6ori jeste iz politickih razloga,a ne crkvenih.Odvajanjem od SPB,vrsi se odvajanje od pravoslavlja uopste.Ono sto je posebno vazno jested a su njene posledice indirektno u sluzbi rimokatolickog prozelitizma.Sa duge strane treba istaci da je izbor nacije,kao i izbor veroispovesti subjektivna stavr i da svako ima pravo da se u tom domenu ponasa prema sopstvenom nahodjenju i osecanju,vodeci racuna da to ne sme da onemoguci isto toliki stepen slobode drugih. 52. %oliticka delatnost evropske medjuparlamentarne skupstine pravoslavlja .to je pitanje 4'. 53./slam kao izvor ideologije i legitimiteta u savremenim politickim sistemima Politicki sistemi koji se pozivaju na islam kao svojuideologiju #ormirani su u jednom broju zemalja naseljenih islamskim stanovnistvom.Muslimani zive na citavoj zemljinoj kugli,ali se njihovo prisustvo osecaja jace u nekim delovima sveta nego u drugim.(ako npr.zemlje koje se protezu od Maroka preko Severne "#rike do Pakistana imaju muslimansku vecinu I u strucnoj literature se nazivaju centralnim islamskim prostorima..eoma brojne I uticajne manjine u SSS<,Indiji,2ilipinima,%ugoslaviji,itd. Islam je ustavnom normom ili praksom odredjen kao drzavna religija,odnosno kao osnovni izvor zakona.Islam je u zemljama svog rasprostiranja uspeo da kroz citavu istoriju odrzi #ormu integralnog pogleda na svet.U njegovo ime vrsila se javna vlast,regulisali su se medjuljudski odnosi I veze coveka sa bogom.Posebno je karakteristicno da je borba vecine muslimanskih naroda za oslobadjanje imala islamske karakteristike, tj. 5ila je sveti rat,dzihad protiv nevernika. !anas muslimani naseljavaju vise od )1@ zemalja sveta.U =/ drzava oni cine vecinu stanovnistva au )+ uticajnu manjinu.U 1+ drzava islam je proglasen sluzbenom drzavnom verom.

)+

!a bi se shvatila uloga ove religije na zemlje o kojima govorima,valja istaci nekoliko cinjenica $ 4akon oslobodjenja odnosno dekolonizacije,dolazi do #ormiranja niza novih zemalja od kojih mnoge imaju muslimansku vecinu.U njima nijedna vlast nije mogla biti legitimno priznata ako protivreci bozijoj volji izrecenoj u islamu.4ijedan popis nije mogao biti donet ako protivreci odredbama koje sadrzi islam,tj njegova primena,serijat. Znacajno je istaci da je ugradjivanje ustavne odrdbe o islamu kao drzavnoj veri doneto u vremenu koje je smatrano za period opste sekularizacije,sto se osetilo I u politickim sistemima,muslimanskih zemalja. Islamska sustina je bila vidljiva svakome ko je hteo da zaviri u najosnovnije dokumente islamskih drzava.U ustavima "lzira,&ibije,Maroka,Somalije,>gipta stoji da je ,,Islam drzavna vera.' ao sto se vidi sve arapske zemlje u "#rici neposredno su nakon dekolonizacije ugradile osnovne pravno,politicke dokumente odrednicu o religioznom karakteru vlasti i sistema. Posebni je karakteristican slucaj Iraka I Sirije jer se u obe zemlje na vlasti nalazi 5aas socijalisticka partija,cije je usmerenje laicko.Ipak,religioznost stanovnistva nagnala je vodje ove organizacije da ulogu islama ugrade u islam,sto je onemogucilo sekularizaciju. Osim arapskih zemalja i ostale drzave clanice islamske porodice naroda su islam ucinile cementom svojih zajednica. Pakistan je rodjen zahvaljujuci cinjenici da je njegovo stanovnistvo muslimansko.%edna od rethih zemalja koja je na istorisjku pozornicu stupila kao sekularisticka,a imala je muslimansko stanovnistvo,bila je 5anglades. E/@ i F *@,tih godina ,u modi je bio arapski nacionalizam,ideja socijalne pravde I socijalstickih revolucija.(o je sve naslo odrza u politickoj strukturi arapskih nacija.Ipak ove ideje su mogle da se ostvaruju samo do granice koju je dozvoljavao serijat. (akva situacija je vladala u vreme dekolonizacije I sve do kraja sedamdesetih godina.4akon toga,posle poraza u ratu sa Izraelom )7*0.,koji je dozivljen kao osveta zbog napustanja vere,dolazi do nagle revitalizacije islama.Ozivljavanje mesta vere u poltickom zivotu osetilo se dvojako $ kao akcija uvodjenja novih propisa zasnovanih na islamu I kao vece pozivanje na veru I versku tradiciju u svakodnevnoj aktivnosti politickih prvaka.(ako npr.zemlje koje su nastale kao sekularisticke,postepno se pocinju tans#ormisati u islamske.%edna od karakteristicnih slucajeva je 5anglades.4akon vojnog prevrata )70/.godine,o#iciri svoj legitimitet pocinju zasnivati na religiji.Prisustvuju proslavi verskih praznika,otvaraju islamski univerzitet.Sve je to kuluminiralo izmenama ustava )700.godine kada je iz osnovnog dokumenta zemlje izbacena odredba o odaljenosti religije od drzave.!alji razvoj politickog sistema isao je ka sve vecem naglasavanju vezanosti za islam.!oslo je do uvodjenja islamskih zakona,politickog organizovanja u kome su vodje politickih partija naglasavali svoje islamsko opredeljenje I islamski karakter re#ormi za koji se zalazu.Posledica toga jeste I uvodjenje strogih islamskih propisa u ponasanju.Medjutim,svi ovi elementi nisu doveli do potpune islamizacije.(o je uticalo na svestenstvo da trazi potpunu islamizaciju drustvenih odnosa a

)7

vojna vlada da bi im udovoljila,prihvata ovu inicijativu I )7++.godine trans#ormise politicki sGstem zemlje u islamski proglasavajuci islam drzavnom verom.

U "lziru uprkos odredbi o islamu kao drzavnoj veri ,dolazilo je do nemira koji su doveli do potpunog trans#ormisanja politickog sistema.Od narodno demokratske republike,sa jedinstvenom vladajucom partijom,sistem se preobratio u visetranacku demokratiju koja svoj uzor crpi iz #rancuske tradicije.Od starog ustava nioje ostalo nista osim odredbe o islamu kao drzavnoj veri.<eligija ostaje osnovni izvor ideologije I nista ne moze niti sme dirnuti u njeno mesto u politickoj organizaciji drustva. Slicni procesi su zahvatili I ostale islamske zemlje.4ajznacajniji dogadjaj je revolucija u Iranu.(aj dogadjaj je omogucio radiklanu trans#ormaciju politickog sistema te zemlje koja citav ustav bazira na islamu,a na osnovu toga I sve zakone. .ec clanom 1 ustava se odredjuje da ,,Islamska republika je sGstem koji pociva na veri u jednog boga,u njegov suverenitet,u njegove zapovesti I neophodnost da se potcini njegovom poretku.4a osnovu toga doneti su svi zakoni I odredjeno ponasanje svih subjekata u politickom procesu. Slicna situacija je I u Paksistanu.Ova zemlja je nastala kao teznja muslimanskog dela populacije u 5ritanskoj Indiji da se otcepi.Od stvaranja pa do danas process islamizacije konstantno jaca.4akon )700.,vrhovni sudski organi su stekli pravo da stave van zakona svako resenje koje protivreci serijatu..U )707.uvedene su serijatske kazne za krivicna dela $ bicevanje,kamenovanje,odsecanje ruku itd..Od posebnog znacaja je da je )7+).#ormiran savet,sura pri vladi koji je dobio zadatak da islamski usmerava sce odluke vrhovne vlasti. !a bi shvatili uticaj islama na legitimitet vlastodrsca u tom delu sveta,jeste teznja da se islam izvede u vidu islamske revolucije I ucini planetarnom ideologijom.Zasnivati svoj legitimitet na islamu znaci nastojati da islamska doktrina primeni u praksi.Prema islamskom ucenju ova vera je namenjena citavom svetu I duznost je islamske drzave da za vreme citavog postojanja vrsi islamsku misiju,davu.Islamska misija podrazumeva da se islam propoveda sve dok citav svet ne postane jedna drzava.U klasicnom islamu to znaci da se mora konstantno ratovati jer je prihvatanje islama podrazumevalo i prestanak nezavisnosti nemuslimanskih drzava."li i danas ima pokusaja da se to realizuje i to na nacin na koji je predvidjalo srednjevekovno islamsko pravo.4ajkarakteristicniji slucaj jeste Iran. U ogromnom broju zemalja sa islamskom populacijom,vera je ugradjena u temelje politickog sistema.U islamskom svetu dolazilo je do promena oblika vladavine,radjale su se I umirale oliticke partije I partijski sistemi ,ali je u svemu tome jedna stvar ostala netaknuta.(o je bio islamm kao primarni izvor ideologije i legitimiteta.

1@

54.%rava coveka u islamu )707.godine,nakon niza protesta i gradjanske neposlusnosti,doslo je do stvaranja Islamske <epublike Irana. Ustavom iz )7+@.godine sadrzane su polazne osnove koje odredjuju polozaj coveka i gradjanina.U njemu je stoji da je $ ,,Islamska <epublika sistem koji pociva na veri u %ednoga 5oga.'Sto znaci da ljudska prava mogu biti izvedena iskljucivo iz propisa koji se smatraju bozijima. U islamu se pod pravima podrazumeva obaveza potcinjavanja,tuda i termin islam i iz njega izveden pojam musliman tj.onaj koji se potcinjava "lahu. Prava koja su zagarantovana ,,Opstom deklaracijom o pravima coveka' OU4 u Iranu ne samo da se ne primenjuju,vec su i strogo zabranjena zakonom jer su u suprotnosti sa samim islamom. Prema Ustavu svaka sloboda je zagarantovana ako nije protivna serijatskom pravu i normama koje ono propisuje.Sva ostala verska ucenja su zabranjena samim tekstom Ustava,sto je protivno ,,Opstoj deklaraciji' OU4.4ajvece zrtve ove odredbe su pripadnici sekte bahaija. Posto su oni regrutovani iz redova muslimana,a napustanje islama se smatra grehom koji se kaznjava smrtnom kaznom. ada se govori o odnosu muslimana prema nemuslimana,to je regulisano tako sto se postovanje muslimana moze odvijati samo u skladu sa islamskom pravicnoscu,a ona podrazumeva znatna ogranicenja u individualnim slobodama.%edna od njih je nemogucnost ispoljavanja vere koja nije prihvacena Ustavom. Zatim,zabranjen je brak muskarca nemuslimana sa zenom muslimankom,ne musliman ne moze biti izabran na #unkciju se#a drzave,itd.(akodje,onemogucava se i jednakopravnost zene i muskarca.Zena se apsolutno pokorava muzu pa joj se ogranicavaju i spoljni kontakti.!ozvoljava se privremena zenidba,koja traje nekoliko sati,odnosno nekoliko dana.<adi se o tome da se prema islamskom pravu seksualni odnos izvan braka kaznjava smrcu.!a bi se kazna izbegla,zene ciji su muzevi poginuli u ratu,smestaju se u specijalne centre gde se privremeno vencavaju sa onima koji odlaze na #ront ili se sa njega vracaju. I taj cin se smtra verskom obavezom zena.!oba kada devojcice mogu da se udaju pocinje od dana kada ona napuni 7 godina.(akodje,zene ne smeju gledati muskarce za vreme bavljena sportom. 4ajdetaljnija ogranicenja ljudskih prava u Islamskoj republici mogu se sagledati kroz analizu krivicnog zakonika. rivicni zakon Irana,npr.predvidja smrtnu kaznu u slucajevima koji su apsolutno ne primereni modernom dobu.Seksualni odnos izmedju muskarca nemuslimana i zene muslimanke strogo se zabranjuje.U slucaju prekrsaja,nemuslimana osudjuju na smrt.Sto je u velikoj suprotnostima sa Opstom deklaracijom ili Paktom o pravima coveka,koji garantuju apsolutnu slobodu ljudi u regulisanju njihovih privatnih odnosa. U islamu je zabranjena konzumacija alkohola,sto povlaci veoma stroge sankcija.Prema krivicnom zakonu predvidja se da ce svaka osoba koja pije alkohol biti kaznjena sa +@ udaraca bicem..Medjutim,ako kazna ne bude dovoljna opomena pociniocu prekrsaja,pa opet dodje u iskusenje da pije,prilikom treceg kaznjavanja bice osudjen na smrt. Prema islamskom pravu za svako ubistvo ,pored kazne,mora se platiti cena prolivene krvi.Bena krvi zene jje dva puta manja od cene krvi muskarca.

1)

Pravo na osvetu,dozvoljava ostecenoj osobi ili njegovim naslednicima da licno izvrse osvetu prema principu ,,oko za oko i zub za zub'. Ukoliko je neko pocinio preljubu a da je vece ozenjenDa ili udatDa,predvidja se smrtna kazna.Sankcija za taj cin je kamenovanje.Za politicke protivnike predvidja se i raspinjanje na krst.4acin raspinjanja je tako propisan da podrazumeva I namerno mucenje. Bovek je jednostavno sveden na "bdulaha , ,,bozijeg roba' ,koji se mora pokoriti zapovestima tvorca svega postojeceg.U ovakovom politickom sistemu,gradjani zive u stalnoj brizi da ne prekrse neko pravilo nalozeno od 5oga. U analizi prava ljudi u pojedinim delovima sveta najcesce se polazi od proucavanja odnosa tih regiona prema Univerzalnoj deklaraciji o pravima coveka i Paktovima o pravima coveka OU4. Muslimasnkii sistemi u kome se ne vlada prema islamskom pravu smatra se nelegitimnim i nepravednim,a samim tim i njegov pravni poredak neprihvatljivim.Medjutim,realizacija ove teorije je moguca samo uz postojanje odgovarajuce sile koja moze da obezbedi njenu primenu,logicno je da muslimanske zemlje,zahvaljujuci #izickoj premoci Zapada,postepeno prihvataju i mnoge nemuslimanske norme. ao karakteristican primer,navescemo primer takozvanih kapitulacija koje se zbog nepoznavanja islama sasvim pogresno predstavljaju. <ec je o tome da su muslimanske zemlje davale pravo trgovinskim predstavnicima hriscanskih zemalja da svoje licne odnose,u toku boravka na islamskoj zemlji,regulisu svojim nacionalnim pravom.Islamsko pravo je prema serijatskoj teoriji,bozanskog porekla i ono se primenjuje samo na muslimane,jer im daje ocigledno privilegije.Za razliku od toga , stanovnici nemuslimani su diskriminisani zbog svoga odbijanja prave vere.S toga nemaju prava da se koriste mnogim prednostima koje serijat daje. Islamska drzava je uz pomoc kapitulacije uspela da ocuva svoju svetost serijata,koji se primenjivao samo na muslimane,a istovremeno strani predstavnici nisu bili dovedeni u nepodnosljiv polozaj.<azvojem odnosa i jacanjem prisustva evropskih sila na muslimanskom tlu,sve se vise odustaje od striktne serijatske norme.(ako se islamske zemlje pocinju ponasati kao i sav ostali svet i u medjunarodnom saobracaju primenjivati i pozitivno medjunarodno pravo."li,primena medjunarodnih normi nije mogla biti ostvarena u svim oblastima zivota jer bi to protivrecilo ustavnoj odredbi da je serijatsko pravo osnovni izvor zakona. (o se ugledalo na neprimenjivanje mnogih dokumenata kao sto je Univerzalna deklaracija o pravima coveka.Ipak,dokumenti kao sto je pomenuti nisu nametali bilo kakvu obavezu zemljama koje su za njega glasale.U4 su pokrenule akciju za donosenje obavezujucih akata,kakvi su Paktovi o pravima coveka,kojima je predvidjen i akt rati#ikacije drzava pristupnica. )7**.godine na desetom zasedanju 6eneralne skupstine,usvojeni su i dati na potpis i rati#ikaciju ili pristup $ ).Medjunarodni pakt o ekonosmkim,socijalnim I kulturnim pravima 1.Medjunarodni pakt o gradjanskim I politickim pravima Bilj ove akcije da da obaveze drzave,clanice da izrazenu saglasnost o postovanju ljudskih prava primene u praksi.Zemlje potpisnice su morale da stvore instrumente za primenu ovih dokumenata u svojim pravnim sistemima. .eliki broj muslimana nije prihvatio Paktove,ili ih usled rati#ikacije uopste ne primenjuje. ,,Islamski savet >vrope' je jedna od najvecih prozelitskih institucija muslimanskog sveta ciji je cilj propagiranje islama,prvenstveno na evropskom kontinentu. Islamski savet >vrope stavlja na znanje da covecsnstvu ne treba nikakav drugi dokument o ljudskim pravima,osim islamskih,pa se samim tim govori da dokumenti kao sto su Opsta deklaracija U4 ili Paktovi,predstavljaju krsenje ljudske obaveze da se potcini zakonima koji su bozanskog porekla.

11

U tekstu !eklaracije pise da svaka osoba ima pravo slobode svesti i religije u skladu sa svojim verskim ubedjenjima.!ok,prema islamskom pravu sloboda veroispovestib je ogranicena i ona podrazumeva da svaki musliman koji promeni veru mora biti osudjen na smrt. !anas savest i menjanje islamskih drzava predstavlja ,,Organizacija islamske kon#erencije'.U njoj se istice da organizacija potvrdjuje svoju privrzenost Povelji OU4 i pravima coveka.Ipak,stav vecine islamskih zemalja je upravo suprotan tom zakljucku.Pregledom dokumenta OU4 moze se konstatovati da su zakljucno sa )1.decembrom )7+=., 1- zemlje, clanice OI propustile ili odbile priliku da pristupe paktovima. Zemlje koje nisu pristupile ovim paktovima su ustavom proglasene za islamske,ili,kao Saudijska "rabija,i nemaju ustav,vec sva pravna resenja donose na osnovu verskog prava. 4a osnovu serijata nemuslimani i muslimani,i muskarci i zene,imaju razlicita prava i obaveze.Zbog svog neverovanja u islam,kao sto smo vec rekli,nemuslimani imaju ogranicena prava. Speci#icnosti zbog kojeg se ne prihvataju Paktovi ,vidi se u primerima koje Saudijska "rabija stvlja na pojedine clanove paktova. Pakt o radjanskim i politickim pravima se ne moze primeniti u islamskom pravnom sistemu zbog clanova )+ i 1= gde se kaze $ Svaka osoba ima pravo na slobodu misljenja,savesti i religije.'Sto znaci da gradjani imaju pravo slobode veroispovesti koje se u islamskim zemljama kaznjava smrtom kaznom. 4a osnovu clana 1= $ ,,!rzave ugovornice preuzece sve neophodne mere radi obezbedjenja jednakosti u pravima i obavezama supruznika u pogledu sklapanja braka ili u vreme razvoda braka.:vec smo napomenuli da muskarci i zene nemaju ista prava prilikom sklapanja braka ili razvoda u islamu;. U vreme pristupanjimka paktovima,Iranski vladar <eza Pahlavi,je otvoreno iskazivao svoje laicko opredeljenje,uprkos islamskom karakteru drzave.(akva situacija je omogucila primenu mnogih paktova u iranskom pravnom sistemu.Iako je Iran i dalje zvanicni potpisnik Paktova o pravima coveka otvoreno se krse propisi paktova.4a osnovu Ustava,predsednik Irana moze biti samo lice koje pripada sluzbenoj religiji drzave.Posto je sluzbena vera Irana !za#aritska sekta siizma,ovom odredbom se onemogucuje pristup toj #unkciji svim ostalim Irancima. 4asuprot clanu )+ :koji smo gore pomenuli; ,iranski ustavdozovoljava pored islamske vreme jedino $ hriscansku,jevrejsku i zaratustrijansku.Sto onemogucava #unkcionisanje pripadnicima ostalih vera. 6eneralna skupstina je na svom zasedanju )7+/.godine ,odlucila da kazni Iran za krsenja prava coveka. Islamske zemlje pokazuju da one nemaju potrebu da pristupe paktovima o ljudskim pravima.Oni nastoje da istaknu da i ostale zemlje treba da odbace pravo koje je stvorio covek,tj covek ne moze bolje urediti medjuljudske odnose od serijata. 55.%ojam i znacaj suvereniteta u /slamu Islam prema poimanju samih muslimana nije vera u smislu koji se ovome terminu daje u evro,americkoj civilizaciji,vec kompletan pogled na svet. Prema ucenju islama,nema odvajanja svetovnog od verskog i sve je u sustini versko,stoga muslimani svoje drustvene potrebe mogu i moraju da ostvarjuju iskljucivo u islamskoj drzavi.

1=

4a osnovu ucenja islama o drzavi i politici ,sadasnji koncept organizacije drustva,koji je u osnovi i sekularisticki, za islam je apsolutno nezamisliv.Prema ucenju ove religije,koja je osnovni izvor ideologije i legitimiteta,neprihvatljiv je sekularisticki koncept uredjenja drzave,a samim tim i sve sto iz njega proizilazi $ narod kao nosilac suvereniteta,sloboda politickog organizovanja,prava coveka i sve ostalo. U Islamu se suverenitet oznacava pojmom hakemija i odnosi se na onoga ko je nosilac vrhovne vlasti u islamskom drustvu, a on se naziva hakem. (o se u islamskoj politickoj i pravnoj teoriji odnosi na 5oga,koji se smatra vrhovnim i jedinim zakonodavcem. Smatra se da jedino 5og ima prava da donosi zakone I da svaka ljudska akcija u tom smislu bila najvece svetogrdje.Sva drustva koja se danas baziraju na islamu su manje ili vise teokratska I tendencija jacanja teokratije je vidljiva iz dana u dan. ada pravimo razliku izmedju hriscanskog shvatanja i islamskog ucenja vidimo da za razliku od hriscanstva gde vlast dolazi od 5oga,u islamu postoji direktna 5ozija vlast.:5og direktno vlada islamskom drzavom preko zakona koji je objavio ljudima u uranu; Prema Mevdudiju,koji je nauticajniji islamski mislilac 1@veka,5ogu pripada potpuni pravni suverenitet i samo on moze da izdaje zakoneH Muhamed je kao verovesnik istovremenom se# verske zajednice,poglavar drzave i vrhovni komandant vojske.Zakoni su prenoseni od strane Muhameda.Muslimani veruju da ih je on samo prenosio kao boziji poslanik.Muhamed je objavio veci broj propisa koji danas cine tekst urana i kojima je regulisano ponasanje ljudi.4a osnovu tih propisa on je #ormirao ,,medjunarodno pravo 9 islama. 4akon Muhamedove smrti *=1.godine,kada je stvorena ogormna drzava,njenim i jedinim pravim vladarem smatrao se 5og.On je na osnovu islamskog ucenja vladao carstvom na osnovu propisa koje je objavio u uranu preko tradicije ASune svoga poslanika. Zato dolazi do stvaranja mnogih novih zakona koji su predstavljali bozije vlasti.Ovi propisu poznati su pod imenom kanuni i donoseni su od strane pojedinih sultana.Ocigledno je da je ovim aktom bila povredjena odredba o 5ogu kao jedinom nosiocu suvereniteta i zakonodavne delatnosti,ali da bi se udovoljilo #ormalno,pravnim zahtevima,koji su naglasavali da se svaki propis proglasi aktom bozijeg porekla,kakuni su ocenjivani od strane sejh ul islama,glavnog tumaca islamske pravovaljanosti svih akata u drzavi pa i kanuna. .ladar islamske drzave i naslednik Muhameda,koji nosi titulu halife),daje se mogucnost da kao vrhovni tumac serijata i vrhovni sudija utvrdi i druga dela koja spadaju ukrivicna dela protivna moralu islama.Posto je islamska drzava bila veoma prostrana,bilo je jasno da u razlicitim delovima mogu biti razne vrste takvih akata,pa je zato hali#a preneo svoja ovlascenja na sudije :kadije;.(ako se vidi da u izvesnom smislu sudije preuzimaju i #unkcije zakonodavaca,sto je jedna od najvaznijih odlika suverena. (ime se jasno pokazuje nedostatak islamskog ucenja o 5ogu kao suverenu. uran i Suna pokazali su se kao nedovoljnom za regulisanje sveukupnih drustvenih odnosa. Ipak,skoro sve islamske zemlje nisu imale nikakve zakone osim onih koje su izdavali verski autoriteti. Islamske zemlje je moguce podeliti u tri grupe,kako bi videli kako je de#inisan pojam suvereniteta i ko je odredjen kao njihov nosilac. Prva je ona u kojoj je ustavom jasno odredjeno da je 5og,tj "lah,nosilac suverene vlasti. !ruga,u kojoj je suverenom odredjen narod ili drzava,bilo kao samostalni nosioci suvereniteta,bilo u zajednici sa poglavarom,ali gde je samim ustavnim tekstom jasno
1

.rhovni poglavar svih muslimana.Objavljao je svetovnu i duhovnu vlast.

1-

naznaceno da svoja suverena prava narod moze vrsiti samo u skladu sa zakonima,koje je dao jedini stvarni nosilac suvereniteta. I treca grupa drzava je ona koja suverenitet i njegovog nosioca odredjuje najblize nacinu na koji se to cini u >vropi i "merici.Ovde se narod odredjuje kao nosilac suvereniteta i ostvariovao se prema Ustavu.Zakonodavnu vlast je vrsila 4arodna skupstina.Ovde vidimo da nema nikakvog spominjanja 5oga. U prvoj grupi koja je uprkos dominantnom sekularizmu,odredila 5oga kao nosioca suvereniteta bile su $ &ibija,Iran i Pakistan. U !rugu grupu zemalja spadaju$ "vganistan,Irak, uvajt,Sirija,%emen,%ordan,Malezija , Maroko i druge. U trecu grpu zemlaja spadaju $ >gipat,(unis,"lzir i Mauritanija. Upravo iz tog razloga,sto sa jedne strane,postoji privid prave islamske drzave i apsolutnog bozijeg suvereniteta,a sa druge strane,stvarna akcija onih koji se predstavljaju za narodne predstavnike i branioce bozijeg zakona,ojacala je islamska opozicija. Ovaj snazni pokret poznaj pod nazivom ,,Islamski #undamentalizam9 ,trazi ostvarenje ideje o pravoj muslimanskoj drzavi u kojoj bi 5og bio jedini pravi nosilac suvereniteta. #evdudi i Sejid Kut* smatraju da danas nema nijedne prave islamske drzave,a samim tim nigde 5og nije dobio ono mesto koje mu pripada tj.mesto suverena i apsolutnog pravnog autoriteta.:danas postoji samo deleimicni privid bozijeg autoriteta; Ideologija za koju su se zalagali utub i Mevdudi realizovala se delimicno u Iranu prema idejama i akciji imama 3omeinija.3omeini zastupa ideju o imamu kao predvodniku nacije, tj zajednice vernika i to imamu koji je potomak po krvi Muhamedov,dok utb i Mevdudi ne vezuju vodjstvo u islamskoj zajednici sa srodstvom sa bozijim verovesnikom.Po njemu je islamska vlada ustavna u smislu da su upravljaci obavezni da pridrzavaju uslova de#inisanih u kuranu.Ovo znaci da nema niti sme biti vlasti osim bozije i da mora postojati neko ko ce moci jasno da protumaci boziju volju. Islamska republika je sistem koji pociva na veri u $ .postojanje jednog jedinog 5oga,u njegov suverenitet,u njegove zapovesti i neophodnosti da se potcini njegovom poretku i ).5ozija primarna uloga u stvaranju zakona. 5 ./deja islamske drzave Islamski pojam drzave nije identican sa pojmom u evro,americkoj politickoj teoriji i praksi. U evro,americkoj teoriji i praksi drzava je aparat za prinudu koji pod pretnjom primene sile za neizvrsavanje donetih odluka primorava gradjane da postupaju po pravnim dispozicijama. U tom smislu vidimo da je pravo jedan od najvaznijih elemenata kojim drzava ostvaruje svoje ciljeve I da drzava stvara pravo da bi preko njega garantovala skladan i #unkcionalan razvoj drustva. U hriscanskoj teokratiji gde 5og sluzi kao jedan od potpora vlasti,ipak je drzava ta koja stvara pravo i ona je tvorac pravnog poretka. 4ista od toga nema u islamu. Islam kao religija i kao pogled na svet,ne poznaje pravo koje stvara drzava.U islamu sve se vrti oko religije.Zajednica muslimana je pre svega verska zajednica,a onda sve ostalo.Sto znaci da se celokupna drustvena nadgradnja stvara da bi se obezbedilo #unkcionisanje verske zajednice.Islam je i vera i drzava. U islamu se drzava dozivljava kao sredstvo za ostvarivanje religije.U njemu se pravo stvara na osnovu religijskih propisa,sto znaci da se tvorcem prava smatraju samo poznavaoci

1/

religije:svestenici;.U evropskom smislu,drzava treba da obezbedi realizaciju sankcije,ako onaj na koga se dispozicije neke obavezne norme odnosi,po njoj ne postupi pravilno. U islamu svestenici su ti koji daju i sankciju,a nekad je samo primenjuje na osnovu uzimanja iz osnovnih izvora islamskog prava$ urana,Sune,Idzme:jednoglasno misljenje;,itd8 Prema tome,drzava ne stvara ni sankciju,vec samo obezbedjuje njenu primenu.(ako vidimo da je pravo potpuno u #unkciji vere,a isto tako i drzava. Bitava drzavna struktura je podredjena ostvarivanju verskih ciljeva,pa je sam se# te zajednice istovremeno i verski #unkcioner.:Muhamed je osim verovesnika,bio istovremeno i se# drzave i vrhovni sudija i glavnokomandujuci oruzanih snaga;. Besto se postavlja pitanje da li postoji tacno propisan oblik islamske drzave i sta jedna drzava mora da poseduje da bi bila priznata za pravu islamsku zajednicuIU proslosti je postojalo mnogo drzava koje su za sebe tvrdile da su jedini prave islamske drzave i da one jedine slede poruku bozijeg verovesnika Muhameda.Samim tim su se negirale isto takve tvrdnje drugih,kojima je tim cinom negiran islamski legitimitet. ao posledica svega toga nstajali su brojni ratovi medju muslimanskim zemljama.I svaki od tih ratova je bio karakterisan kao rat za veru tj.sveti rat dzihad. .eoma je tesko utvrditi koja je drzava bila islamska u pravom smislu te reci.Ono sto je bilo sigurno jeste da je prava ona muslimanska drzava koja je imala snagu da brani islam od napada sa strane. %edna drzava je islamska ako u njoj #unkcionisu neki neophodni instituti,a medju najvaznijima jesu oni koji se odnose na ulogu se#a drzave kao poglavara islamske zajednice tj.imama i da u zemlji postoji islamski pravni poredak. Ideju islamske drzave najbolje je izrazio 3omeini,koji je izneo svoj stav o obavezi drzavnog poglavara da bude potcinjen verskom vodji. ,,+akihi' :ljudi koji vladaju islamskom jurisprudencijom; vladaju nad sultanima. "ko su sultani muslimani,oni moraju da se potcine #akihima i moraju im se obracati pre izvrsenja zakona,jer su jedini pravi vladari #akihi licno.Suverenitet dakle pripada #akihima,a ne onima koji su usled slabog poznavanja zakona obavezni da im se potcine. Prema tome,3omeini smatra da se# islamske drzave mora biti verski autoritet ili grupa verskih autoriteta. JJOsnovni zadatak verskih autoriteta jeste da u praksi primenjuju zakon koji je vec donet od strane 5oga.Sto znaci da na zemlji mogu biti primenjeni samo oni zakoni koji su vec stvoreni od strane 5oga i da bez njih nema ni islamske drzave.(o je pravo jedino koje sme da postoji i samo ako ono postoji,moze se reci da je jedna drzava,islamska drzava. 4a osnovu ovoga mozemo zakljuciti da je islamska drzava samo ona drzava koja u sebi ima ove dve institucije,postojanje se#a koji je istovremeno i verski vodja i ako se u zemlji primenjuje islamsko pravo. Postojece muslimanske zemlje moguce je podeliti na dve grupe $ .Prva grupa u kojoj su zemlje gde se islamski karakter vise naglasava i tu spadaju Iran , Saudijska arabija,Maroko,Malezija,"vganistan i ). !ruga grupa zemalja koje imaju islam kao izvor ideologije i legitimiteta,ali politickom praksom i ustavnijm dokumentima njihovi se#ovi nisu odredjeni kao verske vodje nacije.

1*

ao najkarakteristicniji primer imamo Iran.Ustavom ove zemlje odredjeno je da je ona prava islamska drzava..ec /. clanom odredjeno je da je vodja iranske nacije teolog,koji ima sve #unkcije koje je nekada imao tradicionalni imam. U Saudijskoj "rabiji,kao sto vec znamo oni nemaju ustav,jer vladaju na osnovu urana.Samim tim je vec jasno da se kralj ove drzave ponasa na isti nacin na koji se ponasao i verovesnik Muhamed tj.da ta osoba ima u svojim rukama sve vrste vlasti. 5"./slamsko pravo i medjunarodni poredak Islamsko pravo koristi se kao pozitivno pravo u ogromnom broju savremenih drzava gde zive muslimani. Islamsko pravo je sistem pravila kojim se regulise ponsanje muslimana u odredjenom domenu i nemuslimana koji zive na teritorijama pod upravom koja se inspirise islamskim pravom. U islamu nema prava koje stvara drzava.U islamskom ucenju prisutna je teza da vera treba da regulise podrucje prava. !rzavna vlast je podvrgnuta pravu,a nikako obratno,dok je glavna duznost drzavnog poglavara da stiti i sprovodi serijat.Po sialmskom ucenju serijat se u osnovi saznaje putem otkrovenja.6lavni izvor sadrzaja serijatskih normi je uran,kao sveti tekst islama i Suna,kao normativna praksa Muhameda,poslanika islama. 5itna karakteristika serijatskog prava je cinjenica da ono,posto je versko,obavezuje sve muslimane ma gde ziveli. (akodje,ono sto je veoma vazno,jeste cinjenica da je drzavna vlast koriscena u ostvarivanju krajnjeg cilja a to je sirenje islamske vere putem svetog rata dzihada na citav svet,odnosno uspostavljanje islamske vladavine na svakom delu zemljine kugle. Posto je islamsko pravo bozansko,jasno je da se svaka re#orma ovog pravnog sistema moze vrsiti samo u meri u kojoj se ne zadire u osnovne izvore urana i Sunu. (retiranje islamskog prava u medjunarodnom poretku valja podeliti na = najznacajnija podrucja $ ).Medjunarodni javnopravni elementi islamskog prava iUnutrasnje pravo islamskih medjunarodni poredak. 1.Privatnopravni elementi medjunarodnog prava islama i medjunarodni poredak. =.Unutrasnje pravo islamskih drzava i medjunarodni poredak. "ko govorimo o medjunarodnom pravu islama,onda moramo reci da serijatsko pravo nema posebno medjunarodno pravo,vec da je to jedan deo serijata ciji je cilj da regulise odnose izmedju muslimana i nemuslimana,ma gde se oni nalazili. U serijatu postoji deo koji se bavi medjunarodnim odnosima,koji se naziva sijer :koji je deo #ikha,odnosno deo islamske pravne nauke;.Prema #ikhu citav svet je trebalo da postane jedna jednistvena drzava sa uranom kao ustavom i hali#om kao poglavarom,u sunitskoj varijanti islama,ili imamom u siitskoj. Zbog toga je islamska zajednica,imala za cilj da sve nemuslimasnke vladare pozove da se pridruze muslimanima na taj nacin sto bi se odrekli svoga suvereniteta u korist ,,bozije drzave' i postali podanici 5oga,a samim tim i podanici muslimana."li,nemuslimanskim zemljama se nudila mogucnost da prihvate islam i time se izjednace sa muslimanima,postajuci braca po veri.(o bi im omogucilo da imaju ista prava i obaveze u opdnosu na drzavnu vlast.Ova koncepcija je od samog pocetka iskljucivala ono sto cini osnovu savremenog

10

medjunarodnog prava,a to je pravo na razlicitost i postojanje razlicitih drzava koje bi bile suverene. Islamsko pravo je predvidelo da ako nemuslimani odbiju da prihvate ponudu da predju na islam i postanu braca po veri i deo jedinstvene islamske drzave,onda se tim ljudima mora objaviti rat sa ciljem njihovog nasilnog potcinjavanja vlasti muslimana. (o ne znaci da oni moraju promeniti veru,vec samo da moraju prihvatiti vlast islamske drzave.Onaj deo islamskog prava koji tretira odnose sa drugim drzavama je ratno pravo. (eheranski pro#esor medjunarodnog prava,Matine,!a#tarG,rekao je da je islamsko pravo podelilo svet na dva dela $ svet islama i svet rata. (eorijski,odnosi izmedju ova dva sveta nisu bili miroljubivi,oni su bili stanje rata,ali to nije moralo da znaci da su se neprijateljstva stvarno odvijala. Islamske zemlje obavljaju pravni i svaki drugi saobracaj sa ostalim delom medjunarodne zajednice,sluzeci se normama opste prihvacenog medjunarodnog prava $ odrzavaju diplomatske odnose,sklapaju ugovore i slicno. !rugi segment,odnosi se na mesto islamskih propisa koji imaju medjunarodni karakter,a ticu se privatnopravnih odnosa.Islamski svet je,zbog unutrasnjih potreba,a io zbog pravnog saobracaja sa neislamskim svetom,poceo da uvodi u svoje pravne poretke evropsko pravo. Uprkos cinjenici da su mnoge norme iz >vrope uvedene u pravni poredak,to je ipak imalo svoje granice.Sve ono sto se ticalo licnog statusa,brak,porodica i sve sto iz toga proizilazi$ razvod,tutorstvo nad decom,usvajanje,ostalo je u domenu verskog prava.Ovo versko pravo primenjivali su specijalni serijatski sudovi.U Iranu se za seksualni odnos muskaraca nemuslimana i zene muslimanke predvidja smrtna kazna.!eca rodjena u braku muslimana i nemuslimanke,posle razvoda obavezno pripadaju ocu i moraju biti vaspitani kao muslimani. (akodje,svaki musliman koji napusti veru gubi pravo na nasledstvo. (reci segment,odnosi se na unutrasnje pravo islamskih drzava i medjunarodnom poretku. U svetu postoji dugo ideja da mnoge grane prava koje su bile smatrane autonomnim i apsolutno nedodirljivim za subjekte koje podlezu nekom drugom suverenitetu,sada to vise nisu.(u se misli na ljudska prava,od samog osnivanja OU4,a mozda i ranije,ova materija od unutrasnjeg pravnog i politickog pitanja,prerasla u medjunarodno..eliki broj zemalja ne primenjuje niti Opstu deklaraciju o ljudskim pravima,niti bilo kojui akt koji je na osnovu nje proizasao iz OU4.(u se pre svega misli na paktove o pravima covekaOU4,a zatim na !eklaraciju o ukidanju diskriminacije u odnosu zene itd.(ako se u islamskim zemljama ljudi sudskom odlukom ubijaju zato sto su promenili veru,kakav je slucaj u Iranu , Sudanu , Saudijskoj "rabiji. 5$.%ravni sistem 0rganizacije islamske kon*erenecije Sa ukidanjem hali#ata )71-.godine islamski svet gubi svog medjunarodnog reprezenta.Od tada muslimanske zajednice u pojedinim drzavama zive sasvim samostalno. ao posledica toga nastaje i #ormalno razjedinjavanje muslimana."li,zbog cinjenice da muslimani na osnovu serijata su obavezni da zive u jedinstvenoj zajednici,javlja se teznja za njihovim ponovnim ujedinjenjem.(ako se javlja pokret sirom islamskog sveta sa ciljem ozivljavanja ideje hali#ata. Ove ideje postaju narocito jake posle dekolonizacije islamskih zemalja i porasta njihove ekonomske moci usled otkrica velikih rezervi na#te.U tim aktivnostim najvaniju ulogu dobija

1+

Saudijska "rabija iz nekoliko razloga.4ajvaznija ideja je ostvarivanje jedinstva na bazi vere,sto cini jedan od osnovnih stubova vahabizma:vladajuca sekta u Saudijskoj "rabiji;.!rugi razlog je nastojanje saudijskih rukovodilaca da na osnovu islama potisnu ideje arapskog nacionalizma ciji je sampion bio 4aser.Potiskivanjem nacionalizma,trebalo je istaci primat islama. .ladar Saudijske arabije 2ejsal je pokrenuo ideju o stvaranju vladine organizacije islamskih drzava jos E*@ godina.4jegovu ideju su podrzale razlicite zemlje kao sto su Iran i Pakistan."kcija za stvaranje organizacije uoblicena je )7*/.godine planom o stvaranju ,,islamskog pakta'.Ova ideja je naisla na protivljenje >gipta,Sirije i ostalih zemalja koje su zadrzavajuci islam kao izvor ideologije i legitimiteta,tezile nka primatu nacionalnog arapskog #aktora. da je )7*7.godine doslo do paljenja dzamije "l,"ksa u %erusalimu,kralj 2ejsal je poslao poziv svim liderima muslimanskih zemalja za dogovor oko zastite svih svetih mesta.4a osnovu toga od privremenog odrzanog u <abatu u septembru )7*7.godine stvorena je mudjunarodna organizacija ,,Islamska kon#erencija'. Ova institucija je prva medjunarodna organizacija koja svoje clanstvo okuplja na osnovu pripadnosti istoj religiji. Osnovni kompromis je nacinjen prilikom odredjivanja ciljeva i nacela Organizacije $ 4ema potrebe za postojanje vise islamskih drzava,vec su svi muslimani duzni da zive u jednoj zemlji.4a osnovu ovoga,nema posebnih drzavljanstava jer su svi muslimani drzavljani jedne iste drzave. ao posledica toga tvorci Organizacije islamske kon#erencije OI istakli su da svi muslimani cine jedinstvenu naciju ,takodje potvrdjuje se i neprikosnoveno pravo na postojanje posebnih drzava muslimanskog naroda. (akodje,istice se privrzenost OI ,pravima coveka i povelji OU4.U konkretnom ponasanju se pod pravima coveka se ne podrazumeva sistem normi predvidjen paktovima OU4,vec korpus serijatskih propisa. Ostale karakteristike pravnog sistema OI jesu $ ,da ne postoji klasicni glavni niti izvrsni organ, ,tekst povelje ne govori nista o clanstvu subjekata koje nemaju atribute drzave. ,Istice se i da svaka islamska drzava,ne moze postati clanica Organizacije,ako se ne precizira sta je to muslimanska drzava. Prestavnici povelje islamske kon#erencije su $ "vganistan,"lzir,"rapski emirati , 5ahrein , Bad,>gipat,6vineja,Indonezija,Iran,%ordan, uvajt,&iban,&ibija,Mauritanija,Maroko,4iger, Oman,Pakistan,Saudijska "rabija,Senegal,Sijera &eone,Sudan,sirija,(unis,(urska,%emen. ,kupljeni u !zedi )701.godine. -ozvali su se na kon#erenciju kraljeva i se#ova drzava ili vlada islamskih zemalja odrzanu u <abatu )7*7.godine. -odsecajuci na prvu Islamsku kon#erenciju ministra inostranih poslova odrzanu u !zedi )70@.godine,kao i na drugu Islamsku kon#erenciju ministra inostranih poslova odrzanu u araciju )70@.godine. .vereni da njihova zajednicka vera prestavlja mocan cinilac zblizavanja i solidarnosti izmedju njihovih naroda. /eseni da sacuvaju duhovne,moralne i socijalno,ekonomske vrednosti islama. -onovo potvrdjujuci svoju privrzenost Povelji OU4 u osnovnim pravima coveka. ,dlucni da ucvrste veze medju narodima i sacuvaju tekovine zajednicke civilizacije zasnovane na principima pravde tolerancije i nediskriminacije. 0astojeci da unaprede svuda u svetu blagostanje,napredak i slobodu covecanstva.

17

5'.!poljno.politicka koncepcija !eida 1utba2ideologa savremenog islamskog *undamentalizma Islamski #undamentalizam je teznja da se pronadje prava sustina islama i da se na osnovu nje preradi celokupan drustveni zivot islamskog i sveta uopste. Ideologija Sejida utba je najbolje predstavljena u njegovim delima ,,Znakovi na putu' i ,,U senci urana'.U njegovim delima preovladava tradicionalna islamska tj.serijatska teorija medjunarodnih odnosa koju utb samo pokusava da ozivi i ucini ponovo aktuelnim. Serijatsko islamsko pravo je nastalo od .II,C veka i sadrzi svoju medjunarodnu komponentu. (o je korpus normi koji regulisu odnose muslimana i nemuslimana,bilo da se oni nalaze izvan ili unutar islamske drzave.Prema ucenju islama,ovo je vera koja je namenjena citavome svetu i svi medjuljudski odnosi moraju biti regulisani prema islamskom pravu. Serijatsko pravo nalaze muslimanima da citavog zivota vrse islamsku misiju A 1avu,dok se zemljina kugla ne pretvori u jedinstvenu zajednicu. Ukoliko nemuslimanski politicki entiteti ne zele da prihvate islam,sto se izrazavalo kroz prihvatanje islamske politicke supermatije,tj prestanka nezavisnosti nemuslimanskih drzava,onda je u takvim zemljama morao biti objavljen sveti rat,dzihad. Iz tog razloga citav svet se prema islamskoj pravnoj teoriji deli na svet rata i svet mira.Ova dva sveta su se nalazila u stanju vecnog neprijateljstva koje se moze samo privremeno prekinuti,ali taj interval ne sme u principu biti duzi od )@ godina. Sto znaci da nema trajnog mira niti miroljubive keogzistencije izmedju sveta islama i nemuslimanskih zemalja.(rajni mir moze nastati samo kada citav svet bude podredjen islamskom pravu,serijatu,sto se tumaci kao bozija volja. utb se kasno ,,preobratio' na islam,tek nakon svog boravka u S"!,gde je boravio na studijskom boravku posle II svetskog rata.Za njeha je S"! bio olicenje onog dela sveta,protiv koga se islam bori od svog nastanka.Zato je utb video izlaz u povratku tradicionalnim islamskim vrednostima.Za njega je poseban sok predstavljala cinjenica da dzahlijski :neznabozacko drustvo; obicaji sve vise prodiru u njegovu otadzbinu >gipat,koji je on sve vise dozivljavao kao zemlju udaljenu od islamskog idela. Za utba citav svet se deli na svet rata i svet islama. : sto puta napomenuto; 4acionalnost muslimana je bila njegova vera.On kaze da postoji samo jedna otadzbina i to je bozija otadzbina..idljivo je da po njemu postoji samo islamska otadzbina,koja je u stalnom neprijateljstvu sa svim ostalim zemljama,bilo da su hriscanske,jevrejske,ateisticke tj sekularne. On kaze da nema miroljubive koegzistenicje izmedju prave islamske zajednice,koja prema njemu ni ne postoji,i ostalog sveta.Odnos medju njima je odnos rata sve do konacne pobede islama,u koju uopste ne sumnja. (akodje,dodaje i da postoji samo jedna kuca.(o je kuca islama u kojoj postoji islamska drzava,gde vlada bozija religija,cija se pravila sprovode i gde se muslimani staraju jedni za druge.Svaka druga kuca je za muslimana samo neprijateljska i njegov odnos sa njom ne moze biti nista drugo osim rata ili primirja vezanog za odredjene uslove.

=@

Zemlja na kojoj ne vlada islam i koja nije potcinjena njgovim institucijama od strane muslimana,smatra se neprijateljska i mora se protiv nje voditi borba,cak i ako musliman u toj zemlji poseduje svojinu i interese. %edino srdostvo koje musliman priznaje je sredstvo medju vernicima.Svako ko ne prihvati muslimansku veru,tj njen primat u organizovanju i regulisanju drustvenih odnosa,prestaje da bude postovan od strane muslimana,pa cak i ako je njegov otac. utub kada govori o borbi za slobodu koju islam vodi,smatra da je osnovni cilj su obavezi odnosno da se potcini bozijim zapovestima.4jen cilj nije da zastiti ljude od zloupotrebe vlasti, " pravedno je ono sto islam zahteva bez obzira sta vernik misli o tome.%er,ljudi nisu sposobni da ocene sta je za njih dobro,a sta nije.(o moze samo 5og. ).%ojam i sustina dzi3ada Pokret nesvrstanih sastavljen je od zemalja koje se razlikuju po svojoj politickoj,religijskoj i etnickoj pripadnosti..aznost islamskih zemalja je izvesna zbog,njihoce brojnosti u pokretu i speci#icnih problema koje u njega unose. ada se govori o brojnosti islamskih zemalja,one cine oko -@? svih clanica.U odnosu na ukupan broj stanovnika u nesvrstanim zemljama , muslimana ima oko /@?. 4ajvece nesvrstane zemlje,osim Indije,istovremeno su i islamske $Indonezija , 4igerija , Pakistan i >gipat. Problemi islamskih zemalja vazan su deo aktivnosti nesvrstanih.Medju najvaznijim je iransko,iracki rat i ostali oruzani sukobi. Islam je nastao na istom prostoru na kome su nastali hriscanstvo i judaizam.Za razliku od njih,isla je rodjen u krilu slobodnog naroda.(a pojava se poklopila sa prelaskom iz rodovskog u robovlasnicko drustveno uredjenje. Osvajanjem u ime islama,stvorena je ogromna imperija koja se protezala od Spanije do Indije.Shvatajuci neophodnost usvajanja novih naucnih znanja neophodnih za rukovodjenje drzavom,usvojili su najvisa dostignuca 3elenizma i Persije. U islamskom svetu,za razliku od evrope,znatno je manje negovano slikarstvo,skulptura,drama,ozbiljna muzika itd.%er,u islamskoj tradiciji je shvatano da je 5og stvoritelj i onaj koji stvara portret coveka ili prirode podrzava 5oga,tj daje sebi bozije prerogative i mora biti surovo kaznjen. 4ajznacajniji deo islamskog kulturnog kompleksa je islamsko pravo,serijat. 4a osnovu serijata,bogu pripada puni suverenitet.Prava islamska zajednica mora biti organizovana prema bozijim zakonima,a svaki akt javnih vlasti mora biti zasnovan na serijatu. Pitanje organizacije islamske drzave serijat veoma detaljno obradjuje.Svi muslimani,moraju da zive u jedinstvenoj zajednici,koja se naziva uma 2umma3.Ovaj pojam predstavlja sinonim za naciju. "ktom primanja islama,musliman se odrice svojih dotadasnjih uverenja i nacije.Od tog momenta njegova nacija postaje zajednica muslimana. Pripadnost islamu znaci prihvatanje cinjenice da je prava vera samo islam,i da se na zemlji mora uspostaviti islamski pravni poredak. Muslimani su duzni da stalno vrse islamsku misiju,ciji je cilj pretvaranje sveta u zemlji islam.Islamske akcije koje imaju za cilj jacanje islamske zajednice u tom smislu su u praksi poznate pod imenom dzihad.4ajcesce se ovaj izraz prevodi kao ,,sveti rat'.!zihad je mnogo vise od rata,to je u stvari ,,skup mera i aktivnosti na moralnom,politickom,ekonomskom i vojnom planu namenjenih sirenju i jacanju islamske religije i zajednice.' (o je sistem akcije I postupaka svih vrsta na individualnom i kolektivnom planu koji Muslimani preuzimaju u cilju jacanja islamske religije i sirenja zajednice vernika.

=)

Svaki poziv nemuslimana,od *11.godine izazvao je oruzane sukobe.(o je uvek bio rat za veru.U poslednje vreme pojavljuju se i autori koji nastoje da opovrgavaju ovako prevodjenje reci dzihad.Po njima,dzihad ne moze biti sveti rat,jer islam ne poznaje pojam sveta. Serijatsko shvatanje medjunarodnih odnosa,koje se #ormiralo od .III do CI veka,podrazumeva da odnosi muslimana I nemuslimana moraju biti odnosi rata.<at moze prestati samo kad u citavom svetu bude uspostavljen islamski pravni poredak. Osnovni razlog prihvatanja nesvrstane politike jeste uverenje o nemogucnosti ostvarenja potpunog islamskog jedinstva. !rugi izvor nesvrstanosti islamskog sveta nalazi se u uverenju nemogucnosti ostvarenja idela o pretvaranju citavog sveta u zemlju islama. Za svakog pravog muslimana islam i serijat su najbolja ideologija. uran je u isto vreme bio ,,biblija,jevandjelje,gradjanski i krivicni zakonik i ustav drzave'. Pravilna primena serijata ne moze da ne dovede do stvaranja drustava blagostanja. Odnos islamskih zemalja prema doktrini nesvrstanih,manje,vise nista se nije promenilo. Istaknuto je da je jedini nacin za ostavrenje ciljeva poltika miroljubive koegzistenicije. Ona je postala i pravno obavezna ,jer je rezolucijom 6eneralne skupstine OU4 usvojena deklaracija o ,,4acelima medjunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drzava'.Usvajanje ove deklaracije je pobeda nevrstanih zemalja. !rugo podrucje odnosa islamskih zemalja prema doktrini pokreta,je akcija za ostvarenje njegovih ciljeva u praksi.Ovaj deo se moze podeliti na politicki i ekonomski. ao primer:za politcki deo; mozemo navesti situaciju u Palestini.U vecini zvanicnih stavova i nastupima arapskih drzavnika istice se da se resenje problema ne vidi samim stvaranjem nezavisne drzave arapskog palestinskog naroda,vec se trazi unistenje Izraela kao drzave.(aj zahtev se kosi sa poveljom OU4,a,jer je Izrael stvoren zvanicnom odlukom Ujedinjenih nacija. Sto se tice ekonomske strane problema,moze se reci da bogatije islamske zemlje postupaju sektaski.Sektastvo se ispoljava u razlicitom tretmanu islamskih i neislamskih zemalja.Prilikom davanja kredita,prednost se daje islamskim zemljama. (reci segment politike nesvrstavanja,koji se odnosi na primenu ciljeva pokreta u unutrasnjem zivotu zemalja clanica. .ecina islamskih zemalja nije prihvatila paktove o pravima coveka OU4.Pojacani talas islamizacije vodi jos vecem suzavanju slobode ponasanja.4ajekstremniji medju zagovornicima ove ideje idu toliko daleko da predlazu izlazak islamskih zemalja iz OU4 i stvaranje posebnih Ujedinjenih nacija islamskih naroda. .iktor 5erar je bio istoricar I politicar poznat u #rancuskom javnom zivotu.One je posveti svoje proucavanje ,,istocnog pitanja'.5io je to sistem kao u evrospskoj (urskoj.Svaki aga urd imao je odredjeni broj hriscana,koji su se obavezali da mu redovno placaju poreze. urdi su bili privilegovani u svim domenima zahvaljujuci tome sto su bili muslimani.Ziveli su prema svojim zeljama.U tom periodu,manji broj %ermena je bio angazovan od strane sultana u drzavnoj sluzbi.Isto ovome treba dodati i da je vecina %ermena bila na selu gde su ih kurdske

=1

age zestoko eksploatisale.Uobicajna maltertiranja su se vrlo cesto pretvarala u masakre,sto je bila normalna stvar u osmanskoj drzavi.!zelati su bili muslimani,a zrtve hriscani. !elujuci tako,muslimani Male "zije su pretvorili %ermene u manjinu u njihovoj sopstvenoj zemlji.4osioci toga posla bilu su prevashodno urdi.%ermeni nisu mogli da podnose takav zivot,menjali su veru i kurdizirali se sa vremenom. Sultan je hteo da dokaze svoj karakter muslimana,zato je privilegovao urde i druge muslimane ne,turske nacionalnosti na stetu svoje sopstvene nacionalnosti. urdi su siroko zloupotrebljavali tu privilegiju pa su maltretirali i same etnicke (urke.I %ermeni i (urci su se podjednako zalili. Situacija %ermena je pocela da se pogorsava sa porazima carstva u ratu sa <usijom,zatim nakom oslobodjenja od osmanske okupacije 6rka,Srba i 5ugara. (o je dovelo do radjanja revolucionarnih organizacija i isticanja zahteva za izjednacavanje u pravima.%ermeni su zahtevali jednakost u pravima pred zakonom.Musliman se uvek smatrao kao gospodar.On misli da bi se brzo jednakost okrenula protiv njega. 5erar je obradio period koji je bio uvod u masovnu istragu za vreme I sv.rata,tacnije receno masakre koji su se odigrali u drugoj polovini CIC veka.U tom periodu Osmanska imperija nalazila se pod vlascu "bdul,3amida hali#a i sultana.!rzava je u tom periosu bila izklozena napadu nacionalizama.!a bi ugusio nacionalizme,"bdul,3amid je ojacao panislamizam,kao svoju primarnu podrsku odabrao je muslimanske narode neturske nacionalnosti."bdul 3amid je poverio kurdima zadatak da unisti sve ono sto bi moglo da zabrine uplasenog stanovnika %ildiza : carska palata; U takvom stanju stvari izvrsen je prvi veliki masakr %ermena i drugih hriscana u drugoj polovini CIC veka. Pozicija %ermena za vreme "bdula nije bila toliko teska.%ermeni su ziveli svuda u imperiji,ali su bili najbrojniji u Maloj "ziji.Zelja za slobodom koju su %ermeni pokazali je shvacena kao zahtev za seceojism i destrukcijom islamske drzave.Zato "bdul zahteva povratak pravnim principima vlade $ samo muslimani imaju pravo na postojanje,ostali su postedjeni samo zahvaljujuci toleranciji gospodara.4jegovo pravo na zivot je samo poklon koji je uvek privremen i koji se uvek moze oduzeti.Poziv "bdula i njegovih jednovernika predstavljali su dzihad,tj napor za jacanje religije ciju inkarnaciju je predtsvljalo Osmansko carstvo.Sve te akcije su bile podrzane od strane hali#a."bdul je sanjao da sve muslimanske narode ujedini pod svojom zastavom.!a bi naredio i izazvao u Indiji i (urkestanu,u >giptu,u citavoj "#rici i "ziji,protiv svih nevernika pobunu sveti rat,dzihad,on ga je najpre probudio u svojoj (urskoj.Od )7+@.on se razvija svuda.3ali# je ucinio od sultana licnog neprijatelja svih hriscana. 5ila je to polazna tacka.6enocid %ermena,Srba,5ugara,predstavljali su pokolje u ime vre.5io je to verski rat,sveti rat,dzihad.Svi muslimasnki narodi carstva su u njemu ucestvovali. Ucestvovali su jer je dzihad bila verska tj.sveta obaveza za sve prave vernike.(a verska obaveza je svoj vrhunac dostigla u istrazi %ermena zato sto su oni bili najblizi centru drzave.Svi %ermeni koji bi promenili veru su bili spaseni.

==

1.1oncepcija mira u ideologiji islamskog *undamentalizma Islamski #undamentalizam je pokret ciji je osnovni cilj saobrazavanje licnog i kolektivnog zivota sa islamskim idealom,kao i da pronadje pravu sustinu islama tj.njegov #undament. Sam pojam islam je u vezi sa pojmom mira,koji se na arapskom izgovara selam. Muslimani se medjusobno pozdravljaju zeleci jedan drugom mir,tako da je jasno da je osnovni cilj islama uspostavljanje miroljubivih odnosa medju vernicima. Mir je trebalo zasnivati na islamu,sto je sasvim logicno da ga jedan od najvecih specijalista naziva:Muhamed;,Islamski mir. Muhamed je propovedao da je islam religija namenjena citavom svetu.U njegovo vreme stvoreno je pravilo da je islamska zajednica vernika,istovremeno i drzava. Odnosi izmedju islamske i ostalih drzava jesu odnosi rata,jer je na osnovu urana i prakse Muhameda izgradjena islamska medjunarodna doktrina koja podrazumeva da su muslimani obavezni da vrse islamsku misiju sve dok se citav svet ne pretvori u jedinstvenu drzavu u kojoj ce vladati trajni mir regulisan serijatom.Znaci konacni cilj islama jeste mir i to je osnovna teznja ove religije,ali mir podrazumeva da na citavoj planeti mora vladati islamski pravni poredak.U suprotnom,sa svima onima koji odbijaju davu nema niti moze biti mira i muslimani su sa njima u stanju trajnog neprijateljstva. U skladu sa tim stvorena je serijatska teorija medjunarodnih odnosa prema kojoj se citav svet,deli na svet rata i svet mira.Odnosi izmedju ova dva sveta mogu biti samo neprijateljski,a neprijateljstvo moze prestati samo onda kada stanovnici nemuslimanske drzave prihvate islam i postanu braca po veri i kada prihvate pokornost muslimanskoj drzavi.:primirje moze trajati samo )@ godina; Islamska koncepcija mira iskljucuje trajnu miroljbivu koegzistenciju ali je cinjenica da vecina muslimanskih zemalja danas jednostavno odbija da deo doktrine na koju se poziva primeni. %edna od najznacajnijih organizacijakod islamsko,#undamentalistickih pokreta jeste 44#uslimanska *raca. Prema ideologiji muslimanske brace pravi mir moze nastatisamo onda kada citav svet bude pod upravom centralne islamske vlade i kada nestanu sve nemuslimanske drzave.Osnivac i idejni vodjaje bio 3asan el 5ana.On je smatrao da nema miroa ni sa jednom zemljom koja odbija da prihvati islamizaciju. Prikazacemo i primere dve sunitske #undamentalisticke organizacije $ ).Prva organizacija je pokret Ibad al <ahman.Osnivac organizacije je bio Mohamed Omer !auk.4a osnovu njegovih shvatanja svi muslimani se moraju boriti za stvaranje islamske drzave.6lavni zadatak te zemlje je verski prozelitizam tj.propaganda,znaci nema niti moze biti aktivne i miroljubive koegzistencije takve politicke zajednice i zemalja koje odbijaju islam.Odnos sa njima jeste iskljucivo ratnicki I zadatak svakog punoletnog muslimana je da u tome ratu ucestvuje. 1.!ruga organizacija je libanska sunitska A Partija islamskog oslobodjenja.Bilj im je identican kao ostalim #undamentalistima.Partija islamskog oslobodjenja se bori za stvaranje trajnog mira koji moze nastati tek kada citav svet bude obuhvacen islamskim pravnim

=-

poretkom.Prema njihovom vidjenju dzihad je opravdanje svake islamske egzistencije.!zihad je individualna obaveza svakog muslimana.

2.4evrejstvo i drzava /zrael !rzava Izrael je nastala posle drugog svetskog rata,nakon podele britanskog mandata Palestine,jer su se na tu teritoriju naselili %evreji iz dijaspore na osnovu odluke Svetske cionisticke organizacije,bas sa ciljem da se %evreji vrate na svetu zemlju.<adjanje Izraela neodvojivo je od jevrejske vere.4akon progona %evreja iz Palestine i sirenja po svetu izgubili su karakter nacije i postali su verska grupa koja je zivela po religioznim propisima vere. 4ajvazniji element u nastanku drzave Izrael je #ormiranje cionistickog pokreta koji je inicirao becki novinar (eodor 3ercl.4a njegovu inicijativu sazvan je prvi cionisticki kongres u 5azelu )+70.godine.4a kongresu je doneta rezolucija o stvaranju politickih priznatog zavicaja za jevresjki narod.(ada je odluceno da se zapocne sa naseljavanjem Palestine. Prema verskom kritetijumu se odlucivalo ko prihvata ideju cionizma.Medjutim %evreji ni tada nisu dobili karakter naroda.Pristalice cionizma,na celu sa 3erclom nisu zamisljali Izrael kao versku drzavu.(ek kada je u !rugom svetskom ratu doslo do masovnog unistavanja %evreja,Svetska cionisticka organizacija se opredelila za jevresku a ne hebrejsku drzavu. Sa stvaranjem drzave pocinje jacanje uloge biblije i religije. Izrael nema svoj ustav jer svestenici smatraju da Mojsijevi zakoni predtsvljaju pravi i uvek do kraja sveta vazeci ustav drzave.Stub drzave je sveta knjiga 5iblija. !a bi se shvatila uloga religije u Izraelu,najlakse je poci od Zakona o povratku,kojim se omogucava da se %evreji vrate u svoju zemlju.Zakon o povratku koji jeizlasala skupstina neset )7/@.godine,garantuje da svaki %evrejin ima status izraelskog drzavljaninaPosto taj zakon nije precizirao ko je %evrejin,doslo je do brojnih problema.Postaje jasno da %evrejin ima status koji se pre svega vezuje za veru,a ne naciju.%er svaki covek bilo koje rase,jezika ili nacije samim aktom primanja jevrejske vere stice status clana zajednice vernika,a kao takav moze automatski da postane izraelski drzavljanin..ec sama ta cinjenica prikazuje Izrael kao versku zajednicu. neset je izglasao vise verskih zakona koji se ticu verskih vlasti. ako je vreme vise proticalo,uloga religije u drzavi sve vise raste i drzava dobija teokratsko lice. .eza izmedju vere I drzave najbolje se moze videti na primeru najdrzavnije moguce institucije,armije.Izraelska armija je tako ustorjena da se jasno vidi da ona ima verske ciljeve i da deluje na ostvarivanju biblijkog ideala drzave.Za ucestvovanje u ratovima armija ima odobrenje vrhovnog verskog staresinstva .elikog rabinata.Sve jedinice imaju svoje svestnike,vojnici su snabdeveni biblijama.5ez verskog legitimiteta akcije se ne mogu izvesti. ako vidimo,najvaznija drzavna institucija,armija #unkcionise kao vojska sa verskim zadacima. Znacaj religije se ogleda u broju i uticaju religioznih partija koje nastoje da od Izraela nacine klasicnu versku drzavu.Mada su glavne politicke snage,bilo leve bilo desno usmerene ,one od )7/).godine nemaju potrebnu vecinu da bi samostlno vladale,sto ostavlja uticaj na politicki zivot i politicki sistem time sto se ovim partijama moraju ciniti ustupciMedju znacajnim politickim verskim partijama je Ma#dal ili 4acionalna religiozna partija i partija "gdudat Izrael.

=/

&icni status u Izraelu se regulise samo verskim pravom halahom. U Izraelu jevrejstvo se vidi u svkoj pori drustvenog zivota..reme se racuna od stvaranja sveta po 5ibliji,subota je dan odmora,nacin klanja stoke,cista ishrana8 %evrejska drzava prolazi kroz proces klerikalizacije,mada su drzavu stvarali ateisti.Ovaj proces se hranio stalnim uzdizanjem iznad univerzalnih vredosti. 3.%oliticka sustina kon*ucijanizma on#ucijanstvo se vise de#inise kao socijalno i politicko ucenje,nego kao religija. Poznati religiolog .asilje kaze da je ,,kon#ucijanstvo imalo ulogu osnovne religije,vrsilo je #unkciju zvanicne drzavne ideologije'. on#ucijanstvo je od socijalnog ucenja postalo drzavna religija vec od perioda dinastije 3an :1@* g,p.n.e.,11@ n.e.; .(o je vreme kada se razvija on#ucijev kult i kada dolazi do podizanja hramova ovome velikom misliocu. on#ucijanstvo oblikuje svest ineza i utice na mnoge druge narode gde je ova religija prodrla.Zvanicno,kon#ucijanizam se kao drzavna religija gasi pocetkom CC veka. Za kon#ucijanizam se smatra da je to religija koja je najpodloznija vezi sa politikom. %edini prekid sa kon#ucijanstvom kao osnovom politicke organizacije,pokusava se ostvariti posle izvrsene socijalisticke revolucije,koju je provela P ine posle II svetskog rata. Medjutim,komunisticke re#orme nisu uspele da izbace kon#ucijanizam iz duse naroda. on#ucijanska priroda politike u ini se ogledala u tome sto su kon#ucijanci u svojim rukama drzali upravu drzave i drustva,tako da su nosioci politike,od najviseg do najnizeg,tj.cara do najsitnijeg cinovnika,bili izvrsioci kon#ucijanske doktrine i primenjivali je u praksi. Svaki inez je u nacinu zivota,ponasanja prema ljudima,vrsenju vaznih porodicnih i drustvenih obreda i rituala,radio onako kako su sankcionisale kon#ucijanske tradicije. rsenje pravila ljubavi :prema #amiliji,prema pretpostavljenom,prema domovini,prema se#u drzave itd.; jeste jedina kon#ucijanska de#inicija skrnavljenja.:Mirce >lijade; Ono sto je za politikologe religije vazno jesu elementi preko kojih he kon#ucijanizam uspeo da ostvari takav skup vrednosti koji je sistemu dao takvu stabilnost i dugovecnost,da se ina moze racunati za najuspesniju drzavu na svetu.4ajvaznija crta,prema kon#ucijanizmu,koja doprinosi razumevanju jeste elemenat koji upucuje na ucenje o drustvenom poretku. ,,4eka bude otac,sin,sin,vladar,vladar,a cinovnik,cinovnik..' drustvo uredjeno na taj nacin mora da se sastoji od dve osnovne kategorije Avladajuce klase i nizih slojeva,od onih koji misle o upravljanju i onih koji rade i potcinjavaju se. on#ucije i drugi osnivac Man,ce,kao i svi njegovi sledbenici su smatrali da je takav socijalni poredak vecit i postojan. .azno pitanje je bilo kako se regrutuju ljudi za taj sloj koji upravlja drustvom..ladalo je uverenje da se put,od onih koji slusaju do onih koji upravljaju,moze preci bez problema ako to neko zasluzi. ao kriterijum za podelu drustva na gornje i donje slojeve bilo je znanje i postenje ,tj. stepen covekove blizine idealu cjun,ci:savrseni covek;. (ako je u drustvu bilo razvijeno osecanje da svako moze biti na vrhu.Zato je stepen negiranja poretka,tj.vladavine bio ogranicen uverenjem da svaka promena u utvrdjenom redu stvari jeste posledica nepostovanja toga reda stvari.(ako da nije trebalo menjati poredak vec ljude koje ga ne ostvaruju prema kon#ucijanskom idealu. ada bi usled nezadovoljstva vladavinom dolazilo do masovnihnarodnih ustanaka,koji su negirali legitimitet postojecem vladaru,desavalo se da na celo ustanka dodju uticajni nosioci kon#ucijanske doktrine.Posle rusenja dotadasnjeg vladara ti ucesnici u ustanku,istaknuti nosioci kon#ucijanske doktrine,postajali su savetnici novog cara. (akodje za politikolo#a je vazno da zna i nacin na koji su se odrzavale tradicionalne vrednosti,odnosno koji su to elementi kon#ucijanizma proizvodili takve polticke odnose,koji su nestabilnost i nerede oruzanih pobuna svodili na najmanju mogucu meru i tako odrzavali

=*

poredak.(o se pre svega cinilo sirenjem uverenja,u citavom narodu,da je najvazniji od tri elementa drzave,kako je ucio Men,ce,upravo narod. (ako se kod sirokih masa stanovnistva rasirilo uverenje da je poredak dobar i da su oni ti koji su u njemu najvazniji.!rugi elemenat je bio *ozanstvo,a tek treci vladar. !a bi se to ostvarilo u praksi,uceno je da narod nije svestan svojih sopstvenih interesa i da ga zato treba terati tim putem. retanje tim putem ostvarivalo se negovanjemposlusnosti potcinjenih premavisim,koji bolje od potcinjenih znaju sta je njihovo dobro.(a poslusnost se ostvarivala od vrha do dna. on#ucije je stoga razradio najvazniju ideju o sinovskom postovanju.Sin je prema kon#uciju bio obavezan da postuje oca da je u srednjevekovnoj ini bilo nromalno da sin ne svedoci protiv oca cak iako je on kriv.Iz toga proizilazi kakav je odnos gradjana prema vlasti. ako je drzava prosirena porodica,odnosno kako je on#ucije govorio $ ,,da je drzava,velika porodica,odnosno porodica,mala drzava'.Iz toga je proisticao isti odnos prema drzavi kao i odnos prema porodici,a to je umanjivalo mogucnost pobune. Pobuna je bila legitimna samo ako je vladar prekrsio kon#ucijanske norme.I Man,ce je #ormulisao tezu o pravu naroda,na ustanak protiv takvog vladara. 4a osnovu ovoga vidimo da je car svoj legitimitet crpio iz vernosti kon#ucijanstvu,i on je u izvesnom smislu bio okvir u kome su se propisivala njegova prava i obaveze. Politicka sustina kon#ucijanske doktrine narocito je ojacala posle simbioze sa suprostavljenom ideologijom legizmom.&egizam je najpre bio u sukobu sa kon#ucijancima i kada su dosli na vlast u ini,osporavali su primat kon#ucijanstva. ada je lagalizam pobedjen,doslo je do simbioze ove dve doktrine.&egalizam je stavljao iznad svega zakon koji se zasnivao na ostrim kaznama,za razliku od kon#ucijanizam koji je insistirao na visokom moralu. ada je lagalizam pobedjen,car hanske dinastije U,di je izmenio karakter kon#ucijanizma i pretvorio ga u drzavnu ideologiju.Od legalizma je usvojena metodavladanja i institucije $ centralizacije administacije i drzavne blagajne,suda,aparata vlasti i sve je to omogucilo upravljanje carstvom.U centru interesovanja su se nasli interesi ocuvanja i jacanja sistema. on#ucijanski ideal je bio dobro organizovanje drzave,koja je sira porodica,tako da je svaki pojedinac opstanak svoje porodice vezivao za drzavu.Propast drzave bi bila i propast njegove sopstvene porodice.Zato je i logicno da takav sistem bude stabilan. 4.&rzava i sintoizam u 4apanu %apan je u religijskom smislu sinkreticka zajednica,a sinto je simbol %apana u verskom pogledu,simbol je %apana jer je autenticna japanska religija,nastala na njegovom tlu i religija koja je u mnogo cemu obelezila. Za politikologa je sintoizam posebno vazan jer je dao osnove za stvaranje i odrzavanje japanske drzave.Za njega je vezan nastanak %apana kao drzave i zato sto je dao osnove japanskom nacionalnom identitetu. Istorija uci da je prvi car japanske drzave bio veliki !zimu,potomak boginje sunca "materasu,koji je ziveo na granici izmedju III i I. veka i od njega vode poreklo japanski carevi,temo :nebeski vladar; ili mikado."materasu je najvaznija kami :predmet obozavanja u sintoizmu,prevodi se kao bog,boginja,bogovi;.Sintoisticki pogled na svet lezi u srcu japanske kulture i u bliskoj je vezi sa nacionalnim identitetom.Povezivanje cara sa boginjom "matersu i sintoizmom dalo je i davalo legitimitet vladaru,zahvaljujuci kome je on mogao da vlada drzavom i da kao takav trazi pokornost od podanika.!ok je sintoizam bio najaca religija i uticaj cara bio je bez premca. ada u .I veku u %apan prodire budizam menja se karakter politickog sistema i uloga nosioca vrhovne vlasti,cara.(o je imalo ozbiljne posledice na polozaj i ulogu cara,kao nosioca vrhovne vlasti.

=0

.ec od .III veka uticaj budizma je bio odlucujuci i u politickom zivotu zemlje.Sa menjanjem uloge sintoa i budizma doslo je do direktne polticke promene,koja je dovela do toga da je licnost cara bila bitno ogranicena u svojim #unkcijama,dok je zemljom upravljao budisticki monarh. (ako je drzava bila drugacije uredjena..last cara je bila ogranicena.(a cinjenica bila je posledica smanjivanjem uloge sintoizma u religijskom zivotu zemlje.(ako da su japanski carevi,koji su se u principu obracali sintoistickim bogovima iod njih crpeli svoj legitimitet. Za vreme vladavine soguna:vojskovodje,predvodnika; i njegovih vitezova Asamuraja,i tada je budizam nastavio da bude glavna poluga nosilaca vlasti.Soguni su bili svesni da kao sinto potisne budizam i istakne na pravo mesto boginju "materasu,onda je sa njihovom vladavinom zavrseno. Simbioza religija posebnih #ormi,predstavljala je osnovu onoga sto je omogucilo da se nacini snazna centralizovana drzava.(u muslimo na japansku varijantu can *udizma-zen. Zen budizam je u svojim cenrima,manastirima uticao na svoje sticenike na speci#ican nacin.Strogost i surovost vaspitanja,disciplina koja se odrzavala batinama,psihotehnika i smaokontrola,teznja da se covek nauci da bude uporan u postizanju cilja i spreman radi njegovog postizanja na sve.Zato su soguni rado bili pokrovitelji zen,budizma.Oni su razvijali ono sto je kasnije predstavljalo glavnu snagu ujedinjenog %apana $ pojedinca spremnog na zrtvu svake vrste,ako je od njega pretpostavljeni zahteva. ada se u C.III pocela osecati potreba za centralizacijom u drzavi,ponovo je dovelo do potrebe za vodecom #igurom oko koje ce se obavljati centralizacija,car.(ada dolazi do potrebe jacanja kulta imperatora."li da bi taj kult mogao da jaca,potrebno je da mu se da ideoloski legitimitet.I on se nalazi u sintoizmu."ko jaca uloga sintoa,onda obavezno jaca i uloga potomaka njegove glavne boginje amaterasu,japanskog cara.2eudalci kojima sada treba centralizam,doprineli si da pocne da jaca sintoizam,a da slabi budizam.Sve je to dobilo na znacaju u drugoj polovini CIC veka kada pocinje #aza restauracije carske vlasti,a za cim ide vracanje uloge sintoizma kao zvanicne drzavne religije.(a #aza restauracije se naziva Mejdzi i ona pocinje )+*+.godine. Sintoizam postaje zvanicna drzavna ideologija.Ponovo se ucvrscuje kult boginje "materasu. Ona je postala simbol japanske drzave i nacionalizma. Odanost prema caru postaje osnov patriotizma i tu se pokazuje plodotvorna posledica zen budizma,koji je posluzio kao osnovica za jacanje siintositicke drzave.Ova privrzenost caru je rodila brojne kamikaze koji su za vreme II svetskog rata zrtvovali svoje zivote za njega. %apan je vodjen takvom drzavnom politikom usao u II svetski rat i bio tesko porazen.Posle toga je doslo do ozbiljnih promena.%apanski car se preko radija odrekao bozanskog statusa. 4a taj nacin je zvanicno okoncana sprega sintoisticke religije sa japanskom drzavom. 5.5ticaj budizma na politicki zivot U pojedinim zemljama,kao sto je to u (ajlandu,5utanu,(ibetu,budizam je drzavna religija. U CC veku,budizam je igrao znacajnu ulogu u politickom zivotu zemalja naseljenih budistima,bilo da se radi hinajane,mahajane,lamaizmu ili zen,budizmu. Pokusavajuci da de#inise odnos religije i politike na primeru budizma i politickih sistema jugoistocne "zije,jedan autor veli da se on moze izraziti sledecim crtama $ ,budizam je bitna odrednica nacionalnog identiteta i svesti u tim zemljama ,budisticka zajednica i monaska snaga je potencijalni i stvarni politicki #aktor

=+

,budisticka religija usmerena ka duhovnim ciljevima,sadrzi potencijal za razvoj politicke teorije ,odnos budizma sa drzavom i politikom ostaje neresn i trajno aktuelan. 4ajkarakteristicniji primer uticaja na politiku i simbioza izmedju njih jeste (ajland,gde je budizam drzavna vera.Posle I svetskog rata kada je (ajland,koji se tada zvao Sijam,odlucio da se prilagodi uslovima zivota i napretka koji je olicavao Zapad i opredelio se za politiku ultra, nacionalizma,onda se drzavna struktura posebno oslonila na budizam.Posebno je vazno da se u to vreme (ajland snazno povezao sa %apanom,clanom trojnog pakta 4emackom i Italijom,koji je izazvao drugi sv.rat.(ajland je zastupao politiku koja je imala veoma agreisve obliike.Sve je to tajlandska vlada cinila oslanjajuci se na budizam.4akon II sv. rata (ajland je prihvatio nove okolnosti i postao stabilan clan "S>"4,a,to je opet ostvareno uz pomoc budisticke snage i uz naglasenu ulogu i mesto budizma.Smatralo se da izmedju budizma I (aji nacije postoji jednakost. Slicna situacija je i u 5urmi.Za razliku od (ajlanda ,5urma je nacija sastavljena od burmanskog jezgra koje je u centru etnickog mozaika.Oko te osnove cini oko 0-? stanovnistva,ima i manjina koje nisu budisticke.U 5urmi postoje dve snazne etnicke grupe a to su "rkani,muslimani koji zive na obali Inisjkog okeana i narod arena na istoku. areni su protestanti prevedeni na hriscanstvo od stane engleskih misionara za vreme kolonijalne vladavine. U svojoj borbi burmanski narod se oslanjao na budisticku snagu.5ilo je logicno da se posle oslobodjenja burmanska nacija snazno oslanj na budizam kao najbitniju crtu drzavnog identiteta.Sa druge strane to je jos vise raspalilo razlike u osnosu na muslimane i protestante i dovelo do zestokih sukoba.!rzavni budizam se pokazao kao izrazito ostar bilo prema muslimanima bilo prema hriscanstvu. Slucaj (ibeta je posebno vazan.(amo je identi#ikacija izmedju lamaizma i tibetanskog nacionalizma znana svakome,ko je ikada hteo da se zainteresuje za sudbinu te nesrecne zemlje.Sama cinjenica da je vrhovni verski vodja dalaj lama i politicki vodja najbolje pokazuje vezu religije i politike. (revor &ing istakao je da se ova religija od CII do CC veka u potpunosti stopila s tibetanskim drustvenim zivotom. %edan od karakeristicnih primera veze budizma i politike,odnosno budizma kao oblika ocuvanja identiteta drzave i nacije,jeste slucaj 5utana.U ovoj zemlji drzavna religija je lamaisticki tj.tibetanski budizam.U tu zemlju je u poslednje vreme doslo do velikog priliva radnika iz 4epala,a oni nisu hindusi. ako su oni poceli da donose svoju kulturu,ponovio se Bejlonski slucaj.!oslo je do sukoba budizma,ovog puta lamaistickog sa hinduizmom. Poseban vazan slucaj uticaja budizma na politiku jeste %apan.!eo %apanaca,mada ima svoju nacionalnu religiju sinto,uu CC veku se preko nekih uticajnih snaga oslonio na budizam zeleci preko njega da ostvari odredjene politicke ciljeve.(u se pre svega misli na pokusaj revizije istorije II svetskog rata i teznju da se %apan oslobodi odgovornosti za akcije japanske vlade i zlocine pocinjene u mnogim zemljama gde je japan bio okupaciona snaga.U tom smislu posebno je vazna sekta soko-gakaj.Ona se moze smatrati budistickom,ali je u stvari ona u sebi preradila norme sintoistickog morala i japanskog nacina zivota,zapovesti i dogme budizma pa cak i neke principe kon#ucijanstva. (revor &ing kaze da je ova sekta izrazito nacionalisticka i da delovi japanskog drustva ga se pribojavaju i nisu mu naklonjeni zbog njegove politicke aktivnosti. "ko na kraju rezimiramo odnose budizma i politike,onda cemo se pozvati na (revora &inga koji ukazuje na cetiri tipa odnosa ove religije i politicke moci $ a;nesmetanu koegzistenciju budizma i drzave

=7

b;drzavno pokroviteljstvo nad budizmom c;poistovecenost budisticke snage sa drzavom d;drzavni prgon budizma. .6induizam i rat %edno od vaznijih pitanja odnosa bilo koje religije i politike je pitanje odnosa prema ratu i miru,zato sto su mir i sve sto je na njemu zasnovano,osnovne pretpostavke za bezbolan razvoj drustva. ada se radi o hinduizmu veoma cesto ce se cuti kako je to paci#icka religija.Oni koji to govore imaju u vidu Mahatmu 6andija cije je ime nerazdvojivo vezano za savremenu Indiju.4jegova #ilozo#ija nensilja i mirnog otpora britanskim vlastima se uvek uzima kao primer miroljubive politike i zbog toga se zakljucuje da je hinduizam paci#icka religija. !anas imamo drzavu koja je svojim ustrojstvom uredjena kao sluzbeno hinduisticko kraljevstvo,radi se o 4epalu,zatim drzava Indija kao primer hinduizma,mada sekularno uredjena,ima sve atribute koji karakterisu vojnu silu,koja je ratovala sa Pakistanom i stalno ratuje sa muslimanskim separatistima oko asmira,onda postaje jasno da je odnos hinduizma i rata mnogo slozeniji. <at je prateca pojava hindu regiona i naroda,prema ovom delu sveta se mora tako odnositi bilo da se sa njim trguje ili odrzavaju bilo kakvi drugi odnosi. Besto se postavlja pitanje da li u toj religiji ima necega sto daje osnove za ukljucivanje rata u samu religijsku dogmuI"ko dogma zabranjuje rat,onda jacanje verskog osecanja u dusama vernika mora da izazove i odbojnost prema toj aktivnosti i da u meri u kojoj religija jaca,u toj meri dodje do zanemarivanja ratnih aktivnosti i obrnuto,ako dogma naredjuje rat,da u meri u kojoj uticaj religije raste,raste i mogucnost oruzanih sukoba.(ada,u ovom drugom slucaju,jedini e#ikasan put za ublazavanje ratnog naboja postaje sekularizacija.U prvom bi jacanje religijske savesti bilo veoma korisno. Posto se hinduizam de#inise kao nacin zivota,jasno je da nbeko ko to prihvata,tesko sme vrsiti ozbiljnije prekrsaje onoga sto se smatra verski uobicajnim.Ono sto je karakteristicno jeste da postoje opisi hinduistickog drustva podeljenog na cetiri osnovne kaste ili varne i da jedna od tih kasti,druga po redu,ksatrije:ratnici i vladari;,kao osnovni zadatak ima odbranu zajednice,pa je stoga sastavljena od vojnika,onda nam je jasno da je borbena aktivnost utemeljena samo osnovom hindu religije.3indu srustvo podrazumeva postojanje ratnicke aktivnosti,bilo da se radi o napadu ili odbrani. U 5hagavad 6iti koja je jedna od najuticajnijih delova velikog indisjkog speva Mahabharate , I u kome je sazet pregled najvaznijih pitanja hindusiticke teologije,nalazi se i dijalog cuvenog junaka "rdjune i njegovog vozaca bornih kola risne,avatare boga .isnua.Ova knjiga se shvata kao autorsko delo samog risne. 6ita se shvata kao autorsko delo samog risne.Za svakog vernog hindusa 6ita je bozansko delo I izrazava boziju volju.U borbi za ocuvanje poretka "rdjuna mora da se suprostavi svojim rodjacima koji krse ustaljeni red.On okleva jer mora u boju ubijati svoje bliznje pa pita risnu $ ,,4e vidim kako ista dobro moze proizaci iz ubijanja mojih sopstvenih srodnika u ovoj bici,niti mogu,dragi moja rsna pozeleti neku pobedu,kraljevstvo ili srecu.' U objasnjenju koje sledi 6ita objasnjava $ Prema vedskim naredbama postoji * napadaca $ ).trovac,1.onaj koji pali kucu,=.onaj koji napada smrtonosnim oruzjem,-.onaj koji opljacka blago,/.onaj koji zauzme tudju zemlju,*.onaj koji otme tudju zenu.(akve napadace treba smesta ubiti i nikakav greh se ne cini njihovim ubijanjem.

-@

Samim tim jasno je da svaka drzava koja se zasniva na ovim principima ima legitimno pravo da ratuje. 6ita $,, satriji nije dozvoljeno da odbije bitku ili kocku kada ga izazove protivnicka snaga.' .azno je ukazati i na smisao ubijanja u skladu sa hinduskim ucenjem,o reinkarnaciji.U hindu kulturi se veruje u besmrtnost duse koja se reinkarnira za razliku od pravoslavlja. 6ita $ ,,dusa se nikada ne radja niti umire. ada jednom nastane,nikada ne prestaje da postoji.4erodjena je,vecna,uvek postojeca,neumirujuca i prvobitna.4ije ubijena kad je telo ubijeno.' Posto se veruje u ponovno radjanje,osoba koja je pocinila tezak zlocin u ovom zivotu ima losu karmu i u sledecm zivotu ce se roditi u gorem obliku i tako ispastati zalocin u ovome.Zato je kaznjavanje smrcu takve osobe ne samo drustveno korisno vec i korisno za smog ubicu,jer ce mu to omoguciti ponovno radjanje. !rugo,kada iza naredbe da se upotrebi nasilje stoji risna,onda je takav rat pravedan i legitiman.Zato je risna savetovao "rdjuni da ne okleva sa ulaskom u borbu protiv svojih srodnika.%er se bori za pravednu stvar,za koju se kao ksatrija mora boriti,a zatim on unijanjem svojih srodnika najbolje pokazuje ljubav za njih jer ih oslobadja patnje u novom zivotu. 6ita daje neoboriva teoloska uputstva o korisnosti ubijanja u pojedinim situacijama,sto je najvaznjiji uslov za postojanje oruzane sile drzava zasnovanih na hinduizmu. <at i nasilje su neizbezni cinioci u ljudskom drustvu radi odrzavanja reda i zakona u hindu religiji.Zato rat,u kome ksatrija ucestvuje nije nasilje.4aprotiv,on je bogougodno delo.!uznost ksatrije je da zastiti gradjane od svih vrsta poteskoca i iz tog razloga treba da primeni nasilje u odgovarajucim slucajevima radi reda i zakona. ".0dnos a3imse i rata U indisjkoj religiji veoma je razvijen i princip nenasilja.5ez nje,nije moguce shvatiti odnos hinduizma prema upotrebi sile. Ahimsa znaci razviti zelju da se ne povredi ni jedno bice.Ona predstavlja kamen temeljac tradicionalne indijske etike.Ovaj princip je sledio 6andi.Uprkos ahimsi,u drustvu baziranom na hinduizmu,dominantan princip koji ukazuje da je razumna primena sile,pa i rata,ipak neophodna za ocuvanje hindu zajednice.Inace ni 4epal niti Indija ne bi imale vojsku ni policiju ni sudove i sve sto sa tim ide. "himsa vodi poreklo od glagola han,udariti,povrediti,ubiti.Ovaj glagol izrazava zelju da se ovako nesto ucini.!akle,ahimsa moze da znaci nezeljeno ubijanje pre nego neubijanje. "ko se ahimsa kao nenasilje smatra vaznom vrednoscu hinduizma,odnosno najvisom dharmom,postavlja se onda pitanje kako je onda dharma ksatrija da se boreIPre svega dharma je licna obaveza,duznost,nametnuta pojedincu njegovim polozajem i statusom.S toga je jednima dharma namece borbu,dok drugima ne. <atnici se bore zato sto je njihova dharma borba .ukoliko se bore iz besa ili u ljutnji,njihovo delanje ne odgovara dharmi.4a taj nacin duznost pojedinca da se bori bez zlobe i mrznje postaje vazan vid znacenja ahimse. Sto se tice velikog vodje indijskog naroda 6andija i njegove ahimse,u njegovim satvovim se vidi da ona nije mogla da bude izvor njegovom nenasilju tj.njegovoj #ormi ahimse.On je istakao da ga je 4ovi zavet naucio vrednostima pasivnog otpora,dok je citao 5esedu na gori,stihove kao sto su ,,4e cini zlo' i ,, o te udari po desnom obrazu obrni mu i drugi', ,, &jubite neprijatelje svoje8

-)

$.Religija kao *aktor integracije na +alkanu ada se govori o pretvaranju 5alkana u zonu mira i napretka,onda to podrazumeva preduzimanje koraka za ostvarivanje tih ciljeva. %edan od cinioca koji bi mogli biti iskorisceni kao osnova za integraciju jeste religijski.Pre svega zbog toga sto religijski oblik svesti prozima ljudsko drustvo oduvek i zato sto on bitno opredeljuje ponasanje ljudi.Malo je poznato da je carska <usija pre svega bila pravoslavna zemlja.U njoj nije mogla postojati nikakva druga nacionalnost,osim one koja je osnovana na pravoslavlju i autokratiji.Zato je u <usiji pravoslavlje osnoca carskog identiteta.Ova cinjenica je vazna kako bi pokazali da u ruskoj zvanicnoj politici religija prevazilazi nacionalno i kako <usija na identican nacin pomaze neslovenske .lahe i Moldavane,isto onako kako pomaze 5ugare,Srbe i ostale pravoslavne Slovene. Slicna je situacija i sa "ustrougarskom,odnosno ranije "ustrijom."ustrija od )+@*. izricito vodi politiku pomaganje samo katolika na 5alkanskom poluostrvu,sto je imalo za posledicu da se od )+)/.godine navode #ranjevacki svestenici da upotrebljavaju samo latinsku azbuku i napustaju cirilicu koju su do tada upotrebljavali. (o je praksa u obe zemlje koje su se pozivale na hriscanstvo i pripadaju hriscanskoj tradiciji,a deluju na 5alkanu i imaju uticaj na sveukupne odnose integracije na poluostrvu.!o prekida ovakve prakse doslo je posle I sv.rata $ Oktobarske revolucije i raspada "ustrougarske,ali je vazno da se u 7@ godinama CC veka obnavljaju uticaju religije na drustveni zivot balkanskih naroda. 5alkan je mozaik verskih zajednica,a to je posebno postao zbog visevekovne osmanske vladavine koja je ostavila brojna muslimanska ostrva.I sto je jos vaznije veoma su vidljive i posledice toga uticaja.U ovome trenutku 5alkan je pre svega pravoslavno podrucje, sa izuzetkom "lbanije. Pravoslavlje je rasporedjeno na sledeci nacin $ +/? ukupnog stanovnistav 5ugarske,7+? ukpnog stanovnistva 6rcke,*0? ukpnog stanovnistva Makedonije,0@? ukpnog stanovnistva <umunije i */? ukpnog stanovnistva %ugoslavije.U svim ovim drzavama pravoslavlje je odvojeno #ormalno pravno od drzave,tacnije uredjenje je sekularno.Samo je 6rcka de#inisana kao pravoslavna zemlja na osnovu njenog ustava.Znacaj pravoslavlja i interes sveta za njega je naglo ojacao posle rusenja berlinskog zida i promena koje su zadesile <usiju,5alkan i svet uopste. Pravoslavlju se sve vise ukazuje paznja kao mogucem polu okupljanju naroda koji mu pripadaju.!ok jedni smatraju da pravoslavlje ne moze da ima ogromne politicke posledice,drugi zakljucuju da je pravoslavlje bilo presudni #aktor za sve ono sto se zbivalo na prostorima prethodne %ugoslavije. Pravoslavlje je kulturni #enomen koji doprinosi identitetu pravoslavnih identiteta.Pozivanje na identitet koji je zajednicki za $ Srbe,5ugare,<umune,Makedonce itd.,moze posluziti kao znacajna tacka integracije i ona tako i sluzi.(a praksa se ostvaruje preko razgranatih veza izmedju pomesnih pravoslavnih crkava i preko laickih oblika saradnje u kojima ucestvuju pojedinci,grupe ili drzavni organi drzava i nacija u pitanju. Pravoslavlje nije jedini #aktor koji odredjuje karakter i interese naroda,jer religija koliko god da je jaka,bilo kroz jedinstvo dogme,bilo kroz tradiciju zasnovanu na veri,ne moze da pokrije

-1

sve.(ako da,koliko god da je bilo sukoba izmedju pravoslavnih naroda 5alkana,ipak u poredjenjuodnosa sa inovernima bilo daleko vise saradnje. ada uzmemo za primer odnose Srba i 5ugara vidimo da je tu bilo ratova i svadja,ima i danas pokusaja da se stvori problem."li ti odnosi u poredjenju sa odnosima Srba i 3rvata bili su neuporedivo bolji i sad su nemerljivo bolji,upravo zbog cinjenice da se radi o narodima bliskih kultura da se slobodno mzoe reci Srbi od 5ugara nemaju bliznjeg naroda i obratno. 4a ostvarivanju potpune saradnje i kooperacije ima jos mnogo da se radi.Od onoga sto se vec cini na polju integracije i sto daje znatne uspehe jeste saradnja pravoslavnih pomesnih crkava. <umuni,Srbi i 5ugari imaju autoke#alne pravoslavne crkve koje imaju veoma razvijenu saradnju i koje su veoma doprinele i doprinose zbliznjavanju nasih naroda. oliki je znacaj direktne akicje SPB na integraciji balkanskij naroda na principu pravoslavne solidarnosti,najbolje ce pokazati bugarski slucaj.5ugarska vlada je medju prvima priznala nezavisnu 5i3 protivno volji S<% i ondasnje S2<%."li se za razliku bugarske vlada 5PB ponela sasvim drugacije.Iako je bilo u interesu bugarskin nacionalista priznati autoke#alnu crkvu u Makedoniji,5PB je postupila drugacije.Ipak,ovakve akcije 5PB su umanjene cinjenicom da je u okviru crkvene organizacije doslo do ozbiljnih problema u smislu da se javio deo svestenika koji osporava legitimitet sadasnjem patrijarhu i tvrdi da on ne moze da prestavlja bugarske pravoslavce.Sto je umanjilo mogucnost saradnje. Slicna situacija je sa <umunima i rumunskom pravoslavnom crkvom.<umunski patrijarh (eoktist je )77/. ucinio posetu SPB i time pokazao podrsku SPc,a samim tim i bliskost tradicija dvaju naroda. Osim veza izmedju crkvenih zajednica,vazan je razvijen sistem veza izmedju pojedinih drustvenih institucija i pojedinaca koji dopunjavaju ono sto se nije moglo ostvariti putem oganizovanja crkve. ao primer imamo makedonski slucaj..ec je istaknuto da usled nepriznavanjaautoke#alnsoti MPB postoje znacajni razlozi koji ogranicavaju saradnju Srbije i Makedonije."li tu prazninu popunjavaju neke druge institucije.(akva je npr.!emohriscanska partija Makedonije. Ova politicka partija cini puno kako bi se prevazisli nesporazumi koji vladaju izmedju majke crkve SPB i njenog otcepljenog dela.Sto je posebno vazno ova politicka partija pomaze ostvarivanju opste pravoslavne integracije na 5alkanu. Znacajno je da je I od strane drzave krenuto u stvaranje organizacija koje imaju za cilj koriscenje pravoslavne tradicije u najpozitivnijem mogucem smislu.<adi ostvarivanja ovih ciljeva stvorene su sve organizacije $ ). on#erencija duhovno bliskih istocnohriscanskih naroda i 1.Medjudrzavna organizacija ,,>vropska medjuparlamentarna kon#erencija pravoslavlja':>MPS;,o njemu smo vec govorili,zapamtiti bitne odlike:pitanje -7;. 4a razvijanje medjusobne solidarnosti medju pravoslavnima treba mnogo jos raditi.4e samo sto ne koristimo dovoljni duhovne resurse koji nam stoje na raspolaganju vec i zbog mnogo spoljnih #aktora kojima ova intregracija ne odgovara.Snaga onih koji o integraciji je mala i sve te zemlje zavise od snaznih partnera u svetu,kakvi su >U i S"!. Mada saradnju na 5alkanu,ako ima za osnov duhovnu bliskost,podrazumeva pravoslavlje,nije moguce zaobici veze sa rimokatolicima i sa muslimanima i potrebu njihovog razvijanja u cilju mira.Ono sto posebno valja podvuci jeste da su rimokatolicka i pravoslavna crkva dogmatski najblize hriscanske verske organizacije,sto predstavlja vaznu osnovu za razvijanje buducih odnosa.Odnosi sa rimokatolicizmom se ne smeju tretirati samo kroz odnose sa 3rvatima u

-=

poslednjem II sv.ratu gde se rimokatolicka crkva u 3rvatskoj skoro sasvim poistovetila sa hrvatskom nacionalnom politikom.Posebno je vazno istaci da rimokatolicka crkva u svetu zna da ima sasvim drugaciji pristup svemu onome sto se desava na prostorima bivse S2<%,pa cak i da otvoreno napadne same hrvatske rimokatolike. Sa muslimanima koji cine brojne zajednice u balkasnim drzacama je stanje drugacije. Islam iskljcuje sekularizam i mir sa onima koji ne prihvataju islamsku,ne samo versku vec i politicku supermaciju.Islam tezi da unisti sve drzave i vlade koje su suprostavljene ideologiji i programu islama. '.!usreti pravoslavlja i islama Pod pravoslavljem ovde podrazumevamo istocne hriscane,koji su su se rodili u krugu vizantijske hriscanske tradicije,sto znaci da su iz njega na neki nacin iz nje proistekli i doziveli istu sudbinu sa pravoslavnom crkvom u odnsu na islam. <adi se o tome da je prema dogmi pravoslavne crkve u prirodi Isusa sjedinjena i ljudska i bozanska priroda,tj.pravoslavna crkva je bi#izitska,a mono#izisti su tvrdili i tvrde da je u 3ristu samo bozanska priroda,otuda mono#izitizam.Mono#izitske crkve su otpale od pravoslavne crkve posle I. vaseljesnkog sabora u 3alkedonu -/).godine.mono#izitizam je osudjen kao jeres i posle toga stvorene su $ >gipatska,"bisinska,%akobitska i %ermenska crkva.Ove crkve su ispale iz krila pravoslavne i na I. i . carigraskom saboru su osudjene kao jereticke.4a prostorima koje su popunjavale ove crkve danas caruje islam. (ako je npr. citava danasnja (urska do )@0).godine bila u sastavu .izantije i imala grcko stanovnistvo u zapadnim i centralnim delovima zemlje i jermensko u istocnim.Svo to stanovnistvo je bilo hriscanske veroispovesti bilo bi#izitsko pod upravom carigradskog patrijarha,bilo mono#izitsko pod upravom jermenskog katolikosa:poglavar %ermenske crkve;. Osim Male "zije,hriscanske su bile $ Sirija,&iban,Palestina,%ordan itd..3riscanstvo je prodrlo i u %emen i u samu centralnu "rabiju naravno ne kao vladajuca religija,jer je vecina arabljana bila neznabozacka,ali je hriscanstvo postojalo. Pojava islama je izazvala najozbiljnije poremecaje u podrucjima pod kontrolom istocno, hriscanskih crkava,bilo da su pravoslavne ili mono#izitske.Sa radjanjem islama sve se menja.%avlja se konkurent koji pretenduje da je njegova varijanta monoteizma jedina prava i da samo moze ona da bude put kojim se postize spasenje.Pripadnici drugih vera mogu biti priznati i mogu ziveti u miru sa muslimanima amo ako pristanu da budu gradjani muslimanske drzave koja mora da pokrije citav svet i u toj drzavi imaju statsu gradjana sa ogranicenim verskim i politickim pravima. Pravoslavna crkva i pravoslavni vizantijski car su smatrali da je njihov polozaj bogom dan i da .izantija mora da bude vaseljensko carstvo.Pravoslavna crkva i pravoslavna drzava pocele su sporazumno da deluju i suzbihjaju svaku opasnost koja bi ugrozila bogomdani svetski poredak.Bar je bio i sudija i zakonodavac,kao i branilac crkve i prave vere.On je izabranik boziji i kao takav ne samo gospodar nego i zivi simbol Barstva koje mu je 5og poverio. ako je islamska koncepcija sveta predstavljala udar na poredak u .izantiji i kako je Muhamed kao verovesnik islama i nosilac istih obaveza u okviru islama,kao car u .izantiji,to je izmedju njega i cara moralo doci do sukoba.Posebno je znacajno da je Muhamed uputio pismo vizantisjkom caru Irakliju da sse odrekne suvereniteta u korist islamske zajednice.(o je cuvena dava,poziv na islam kao jedan od instituta serijatskog prava. Pored politickih razloga,vazni su i dogmatski razlozi koji su doveli do sukoba.I za jedne i za druge suprotna vera je bila lazna."ko je 5og jedan,a jeste,po verovanju i jedne i druge kon#esije,onda ne moze isti bog u isto vreme naredjivati hriscanima preko Isusa i apostola da cine jedno,a muslimanima drugo.

--

6onjen svojom vizijom sveta i 5oga,islam je krenuo u napad.Sve pravoslavne zemlje su mu se nasle na udaru.I sve su bile pokorene na ovaj ili onaj nacin.Osvajanje ovih regiona od strane muslimana donelo je ogromne promene.Od nekada potpuno hriscanske Male "zije,ostalo je samo nekoliko hiljada ljudi i vaseljenska patrijarsija u Barigradu.3ricanski hramovi su unistavani,hriscani ubijani ili silom prevodjeni u islam. Poslednji veliki masakr hriscana bili su za vreme i svetskog rata kada je ubijeno oko milion 6rka i oko ),/ miliona %ermena. Skoro citav pravoslavni svet je u stanju neprijateljstva sa muslimanima.%edini nacin da se odnosi medju pripadnicima raznih vera urede na relativno miran nacin jeste proces sekularizaciije.Moderan demokratski sistem koji moze da #unkcionise samo ako je religija izvan politike.Pravoslavna crkva koja je to nerado prihvatala,sada je krnula u drugom pravcu. Odvajanje Brkve od drzave,u danasnje vreme je prihvatila i pravoslavna crkva.(akva praksa je prihvacena u svim pravoslavnim zemljama osim u 6rckoj gde je pravoslavlje ustavom de#inisano kao drzavna vera.(a cinjenica je ucinila da se gradjani izjednace pred zakonom bez obzira kojoj verskoj zajednici pripadaju. Sasvim je druga situacija u islamskom svetu,gde su islamske zemlje izlozene pojacanom talasu islamizacije.Zemlje kakve su Iran,avganistan,"zerbejdzan,(urkmenistan,kazahstan,Uzbekistan,(adzihistan se jasno pro#iliraju u smeru koji ne donosi nista dobro pravoslavcima.Iran i "vganistan od pocetka pokazuju zelju da svoju islamsku revoluciju prenesu na teritoriju <usije. Sa jacanjem islamskog radikalizma nemuslimansko stanovniostvo je primorano na iseljavanje. Islamski delatnici nisu ostavljali Moskvu na miru.Usred Moskve zivi vise stotina hiljada muslimana.njihov broj,zahvaljujuci visokom natalitetu,iz dana u dan je postajao sve veci.(ako da dok rusi napustaju muslimanske republike koje su postale nezvisne,muslimani se sve udobnije osecaju u Moskvi.Savez muslimana <usije je u Moskvi odrzao sastanak u septembru )77/.godine trazeci da se u svim strukturama vlasti <usije osiguraju interesi podanika muslimanske vere. <uski muslimani se uspostavili snaznu saradnju da islamskim zemljama koje #inansiraju njihove delatnosti.6lavni #inansijer svih tih aktivnosti je Saudijska "rabija. O problemima 6rcke sa (urskom ne treba ni ovoriti."ko se prisetimo da je na pocetku CC veka u (urskoj zivelo nekoliko miliona hriscana,u velikom broju 6rka,danas broj hriscana ne prelazi nekoliko hiljada. Za razumevanje odnosa islama i pravoslavlja posebno je vazno analizirati "lbanski slucaj bivse %ugoslavije.Slbanski ili siptarski pokret se predstavljao kao nacionalisticki dok su sve otkrivene grupe 0@. I +@.,tih godina bile organizovane kao razne marksisticko,lenjinisticke organizacije. ada je doslo do pucanja albanskog jednopartijskog modela,iste te organizacije su nestale kao rukom odnesene,a ciljevi ostali isti $ otcepljenje delova Srbije,B6 i Makedonije i prisajedinjenje "lbaniji.Isti oni ljudi koji u govorili o marksicmu,lenjinizmu sada govore o liberarnoj demokratiji i gradjanskom drustvu. Svuda gde su nestajali Srbi i Makedonci,nestajala su hriscanska groblja i nicala muslimanska.4estajale su crkve,a nicale dzamije..idelo se da se sa takozvanim albanskim nacionalizmom napreduje i islam,ali to niko nije uzimao u obzir zbog povezivanja sa "lbanijom,gde je religija bila od )7*0.godine ukinuta,svi kultni objekti zatvoreni i svestenstvo poslato u zatvore. ada je komunizam pukao i doslo do obnove religijskih sloboda,pokazalo se koliko je religija bila samo povrsinski istaknuta.4aglo su ozivele sve verske zajednice.

-/

U bivsoj %ugoslaviji je u 5osni izbio gradjanski rat koji je po svim karakteristikama postao verski. Pravoslavna crkva i vladike su stalno govorili da je mir osnov na kome pociva pravoslavlje,da je ljubav prema bliznjem osnov %evandjelja i da ako ima drugacijih interpretacija,onda se to ne moze prepisati ni 3ristu niti zajednici.Islamska zajednica je od momenta doslaska na vlast S!" otpocela da propagira dogmu koja je obecala rat do istrebljenja svima koji ne zele islamsku supermaciju. U odnosu izmedju pravoslavlja i islama vazno je reci nesto i o islamskim zemljama,gde nekad osim pravoslavne nije bilo druge vere $ (urska,Sirija,Irak,>gipat,&iban,Palestina i velikim delom priobalje Severne "#rike. Od nekada prosperitetnih zemalja sa hiljadama crkava,manastira,univerziteta,gradova koji su kao onstatinopolj imali i po pola miliona stanovnika,posle osmanske i islamske okupacije , nije ostalo nista.Stalnim masakrima,odvodjenjem zena i dece u roblje,islamizacijom koja je cesto bila prisilna,bio je jedini nacin da se spasi zivot. ao znak postojanja pravoslavlja ostale su - najpoznatije pravoslavne patrijarsije $ Barigradska , "ntiohijska , %erusalimska i "leksandrijska,ali su sve te crkve bez vernika. U (urskoj je masakr poslednji put vrsen u vreme najveceg mira )7//.godine,kada su turske vlasti organizovale progon protiv grckih stanovnika onstatinopolja. U >giptu opti su dovedeni u tezak polozaj.Oni su pretvoreni u bespravna bica. U Palestini u gradu .itlejemu:gradu Isusa 3rista; je )7=).godine imao +@? hriscana,a danas muslimani cine *@?.

-*