Jugoslovenski

DRAGOLJUB PETROVTC

istorijski casopis", br. 3-4,

Beograd, 1966

Iredenta fasisticke
istocnoj Srbiji

Rumunije u severo-

19411944. godine

SVE DO ZNAMENITIH DOGABAJA na jugoistoku Evrope osme decenije XIX veka interesovanje Vlaske, odnosno od 1861. godine
Rumunije za stanovnistvo severoistocne Srbije, zvano Vlasima, nije se pnmecivalo.- Poceci rumunske iredentisticke propagande na tlu
1

severoistocne Srbije javijaju se tek pred kraj sedamdesetih godina XIX stoieca. 3 Nekoliko zabelezenih siucajeva ukazuje da je iredentisticka propaganda pokazivaia znake akiivnosti poslednje dve decenije XIX i prve dve XX veka. 4 Mosiocima ove propagandne akcije medu Vlasima, pored ubacenih agenata, javijaju se najcesce pojedini

delamost iscrpljuje rasturanjem dobijenih spisa iz Rumunije dekiarisanjem rumunske nacionainosti. Verovatno je nesto poznija, negde od pocetka XX veka, pojava vrbovanja, inace vrio maiog broja, omladinaca Vlaha radi skolovanja u Rumuniji. 5 Krajem prvog svetskog rata izrazeruje su rumunske revandikacije na citav Banat a takode, samo u mnogo blazoj meri, na teritoucitelji, svestenici
i

trgovci, cija se
i

Rumunska iredenta razvila je izvesnu aktivnosx preko Macionalnog komiteta Rumuna u Srbiji, formiranog u KIsirijevu jos pre osiobodenja Rumunije Lige za oslobodanje Rumuna ispod srpskog jarma u Srbiji i MakedonijiJ Znacajnija je bila
riju severoistocne Srbije.
i

Vlasko. stanovnistvo saverotstocne Srbije je nastalo doseijavanjem iz rumunskih zeuglavnorn u eposi poznog Eaidaiizma. Prema popisu iz 1948. godine u uioi Srbiji sa Sandzakom bUo je 93.440 siaaovTuka koji su :<ao matennji jezik deklarisaii viaski i cincarski. Konacrti rezultati paptsa sranovnistva od 15. marxa 1948, knjiga IX. Beograd 1954, XV. Ovi zvanicni podaci. medutim, mogu se dovesti u sunmju 5 obzirom da je deo sta" aovnistva severoistocne Srbije iz raznih razioga dekiansao srpskohrvatski jezik kao aiaaaseCernji, mada inace govon vlaski. Prema aasoj procsni broja scanovnika po selima ijima za koje pouzdano znamo da pripadaju viaskoj jezicko-emickoj grupi doslo bi se do zakijucka da je ovih :e godme u Srbiji bilo oka 220.000. .Mjih iraa aajvise u Kliucu. Porecu, Zvizdu, Homolju, oko Bora i Kxajini, ^de cine vec'inu, satim u Crnoj Reci. oko Zajecara, podunaviju, Branicevu," Srigu, Vllavi, Resavi i nesto u Pomoravtju. ctnicka u goiubackom skupina Vlaha ima svoje dve podgrupe: Ungurjane, daseijene iz Ugarske t Carane, porekiom iz Vlaske. Poznat je samo interes bojara Male Vlaske za radnom snagom, koja je traiena na Kljuca iseie u Rumuniju davanjem desnoj dunavskoj obaii. Pokusaii da se Vlasi Krajine raznih povlasrica. do ustupanja zemljiSta bez naknade, aisu zavrseni 'aspehom. Zborr.ik priioga ;a poznavanie. Tlmocke krajine, IV Zajecar 1937. 54. J ?o neKim zaoelezemm pricanjima. jos 1878. g. u krajinskom okrugu lokaine viasri, priiikom pretresa nekih kuca. nasle su sanduke s knjigama propagandnog karaktera, pisane aa ruxaunskom jeziku, i co cirilicom, pnkiadnom za srpske Vlahe. Jovan Qokic, Kroz
:

maija

i.

Sanata susednih krajeva, Beograd 1924. 387. pesmance, naiazene 5u kod pojedinaca. u neuglavnom citanke gotinsko] kasami, manasriru Vracni. Jovan Do kid, n. d. 384, 388. Neka inceresancna sredstva propagande zabelezio je TLhoniir Dords vie u svora putopisnora delu Kroz nase Rumune.^ Beograd 1906, 67, 68. Elaborat Vlasi, 37, sastavljen u SUP u Zajecaru 1950 1953; neregistrovana grada se aaiazi u Sreskom komiteru 3KU Zajecar (u daijern tekstu: eiab. Vlasi). * J. E> o k c, n.d., 388. Arkiv Vp: riots tori iskos instizuta: Ooeracijski dnevnik I sraske
nasetja
1

s.-i.

Srbije,

Rumunske

knjige,

armije,

P.

4/1-11-3.

31

Iredenia faiisticke Rumunije

cetrdesetih godina, u novim uslovima, vecina malih drzava Srednje Evrope i Balkana prihvatila je obelezja novih medunarodnih odnosa diktiranih od strane fasistickih sila. Preokret u kursu spoljne politike Rumunije narocito je karakteristican po svojoj drasticnosti. Drzava koja se najortodoksnije drzaia naceia neprikosnovenosti granica, od vremena krupnih promena u 40. godine sve ocitije siedi svojira vrhovima 1938 povinjava se diktatu i stilu mectunarodnih odnosa fasistickih drzava. Posto je politika ocuvanja status quo krahirala, novi rukovodeci ijudi shvataju da je kurs aktivne zavojevacke politike prava mogudnost opsranka pod novim okolnostima. Gubitak severne Transilvanije, juine Dobrudze i Besarabije nalagao je fasiziranoj Rumuniji da u agresivnoj politici trail kompenzaciju za izgubljene pokrajine. Sto prisniji odnos s najmocnijom fasistickom silom Nemackom i agresivan stav prema slabijim susedima trebalo je da na medunarodnom planu afirmise Rumuniju u fasistickom delu Evrope. U svemu ovome treba
tridesetih
i

Ma prelomu

traziti

korene novog odnosa Rumunije prema svom jugozapadnom

susedu, a teritorija severoistocne Srbije imala je da predstavlja pogodan objekat takve politike.

Rumumja je bila jedina susedna fasisticka zemlja cije trupe nisu umarsirale u Jugosiaviju aprila 1941. Ona je ostala po strani i pr> likom podele jugoslovenskih zemalja. Medutim, neposredno posle okupacije, generaiska vlada Antoneska naglo poteze pitanje srpskih krajeva- u kojima zive Rumuni i Vlasi izmesani sa srpskim stanovnistvom. Posto ji memorandum rumunske fasisticke vlade upucen Berlinu neposredno po zavrsetku aprilskog rata, datiran oko 20, najkasnije 23. aprila, kojim se zahtevaju u okviru preuredenja Balkana nove rumunske granice prema jugosiovenskim zemljama. Pored jasnog zahteva za jugosiovenskim delom Banata, rumunska fasisticka vlada a 3. tacci memoranduma daje neka alternativna resenja za svoj& Vardara. Doticni krajevi, mada sunarodnike u slivovima Timoka nisu jasno odredeni, trebalo bi da dobiju neku autonomiju, koja je takode dosta neodredena, no tvorci memoranduma su svakako ciljali na neko vezivanje tih pokrajina za rumunsku drzavu. Najzad, najodredenrje, trazi se nemacko-rumunsko-italijanski kondominij, uz eventualno ucesce Bugarske, u timockoj oblasti. 13 Srbije, koju je Nemacka Degradiran polozaj srpskog naroda pretvorila u svoju okupacionu zonu, pruzao je izglede Rumuniji da delimicno nadoknadi izgubljene teritorije prisvajanjem delova Banata i severoistocne Srbije. Strah od madarske okupacije Banata i bugarskih pretenzija na istocnu Srbiju potencirao je njene aspirai
i

Po siovu memoranduma, fasisticka Rumunija je traiila rumunske teritorije za n> sianovnistvo oko Timoka i Varciara, ill nemacko-rumuasko-itaUjanski kondominij sa bugarskim ucescem)*. Dokumsnts an German foreign a timockoi oblasti (mogucno IS. policy 19181945, series D, volume XII, Washington 1962, br. dokumenta j87, str. 616
13

aiunsko

33

Jugostovenski istorijski casopis

na ove dve pokrajine. Uspesi fasisticke vojske na Istocnom frontu posle 22. juna 1941. svakako su jos jace rasplamsali aspiracije panrumunskih fasista. Da bi ostvarila svoje ciljeve u severoistocnoj Srbiji, fasisticka Rumunija je potegla javnosti malo poznat ali u proslosti vec oproban iredentisticki aparat, koji do tada nikada nije imao rako veliku podrsku u Bukurestu. Prvi znaci rumunske iredentisticke delatnosti u okupiranoj Srbiji javljaju se u prvoj polovini maja 1941. Pripadnici jugoslovenske vojske, zarobljeni jos prvih dana aprilskog rata od nemacke vojne sile, uglavnom na teritoriji istocno od Morave, prebaceni su iz Srbije u Bugarsku, a odatle 12. aprila preko Dunava, kod Turn Magurele, 14 u Rumuniju, u nemacki logor Sokalos, kod Temisvara. 15 Na intervenciju rumunskiri vojnih i civilnih organa svi zarobljenici, uglavnom vojnici i podoficiri, koji su, u nadi da ce biti pusteni kucarna, izjavili da su Rumuni, predati su rumunskim vojnim vlastima, koje su ih smestile u svoje logore. Posto su prethodno osetili veliku paznju rumunskih vlasti, ispoijenu u naglo poboljsanom rezimu ishrane, kretanja, imali su prilike da slusaju predavanja kojima su higijene ubedivani da su Vlasi severoistocne Srbije Rumuni, koje ce Velika Rumunija ujediniti. U logoru se na raspolozenje zarobljenika uticalo priredenim pozorisnim predstavama, igrankama, vatrenim iredentireligioznim obredima na rustickim govorima preko radija, kao munskom jeziku. 16 Svima su podeljeni pokioni, a nekima novcana pomoc. Supruga generala Antoneska, prilikom posete logoru, delila
cije
i
i

zarobljenicima bukvare, a nekolicinu ovih primio je sam Antonesku. Tek posle svega ovoga od zarobljenika se trazilo da potpisu pet razlicitih papira i da se zakunu na vernost rumunskom kralju. 17 Od sredine pa do kraja maja u severoistocnu Srbiju vratilo se oko 4.000 zarobljenika iz Rumunije, 18 snabdevenih objavama na rumunskom i nemackom jeziku, u kojima je stajalo da se iz zarobijenistva pustaju kao Rumuni. Sa sobom su nosili: rumunske bukvare, knjige, siike rumunskog kralja, kondukatora Antoneska i nekih glavnih iredentistickih prvaka. Ti zarobijenici povratnici imali su da posluze kao iredentisticki misionari medu zivljem na teritoriji izje

medu Timoka
Prvi

Morave.

dokumenat upucen stanovnistvu severoistocne Srbije je svakako pismo Dorda Suvejkica, 19 pisano 10. maja u Bukurestu, u
11

Drzavrti arhiv Sekretarijata inostrani'n

voslova. DiDlomatski arhiv, Daket L-1184, broj

dokumema XLII1 IM.

is

Mf Bilece 12/121. AVU AVI I. Nedicevska arhiva, kutija 19, fascikl 2, v AVU Nda 19 2 69. " Prema izvestaju komesarskog MUP-a. AVIII
'

broj

dok.

82.

Nda 19 269. Manje

od
1.

je

verovatan

izvestaj Odeijenja drzavne bezbednosti za okrug se iz zarobijenistva vratiio svega 3.500 Ijudi,
19

zajecarski

AVU

Nda 19 2 63.

novembra

1946.

po kome

Dorde Suvejkic, Gheorghe Suveica, Vlah iz Slatine kod Brze Paianke, roden 1912. god. u porodici lisenoj sredstava za opstanak. Skolovao ga je Dorde Popovic, svestenik iz iabukovca. Zavrsivsi nizu gjmnaziju i bogosioviju sJuzio je kao svestenik u setu Rajcu do 1938. druzio s Vasom Bajicem (etnicki Srbinj, urednikom sKrajmskiii god. Tada se upoznao Bajicera vezivala su ga novina, koje su se drzale neke- opozicione orijeatacije. Sa sDcna shvatanja zivota: raskalasaost, aarocito pri alkobolu i sklonost ka avanturizmu do krimiiiala.
i

34

Iredenta fasisticke Rumunije

kome

se nagovestava uloga
20

Morave. kode iz Bukuresta, jace je naglasena uloga bratske Rumunije, koja pruza ruku spasenja i prima nas u bratski zagrljaj.'21 Sledeci dokumenat je najkarakteristicniji. Deklaracijom se vec otvoreno izrazavaju aspiracije iredente, a ujedno i ambicije njenog najaktivnijeg Drvaka.Srediste ceiokupne panrumunske aktivnosti, pa one koja je delala na tlu Srbije, bio je Bukurest. U njemu su sastavljani svi vazniji iredentisticki akti i pisma. Radi lakseg i efikasnijeg delovanja neposredni rukovodioci iredente u severoistocnoj Srbiji dejstvovaii su iz Turn Severina. Veze ovih sa aktivistima panrumunske ekspoziture u Vrscu, koji su nastojaii da dokazu da je ceo Banat rumunski, su nesumnjive. 23 Za severoistocnu Srbiju, mozda jos preciznije
i

Rumunije za narod Timoka, Krajine U pismu upucenom predsednicima opstina 28, maja ta-

krajnosti nemirne prirode, nije mogao nigde da se skxasi. Uoci rata bio je sa sluzbom Grabovici u kljuckom srezu. U Grabovici je od seoskih miadica obrazovao cetu, koju je obucavao za odbranu protiv Nemaca. Mad a nije bio vojni abveznik, dobrovoijno se pnkljucio poviacio prvo 67S. samostainom' bataijonu, a posie 3. dopunskora puku jugosiovenske vojske se s ties jedinicama dok se nisu raspale. Posiednji pur je viden u Pozarevcu 22. aprila, kada mu se gubi crag. Tin, mozda tog dana, prebegao je u Rumuniju, kada pocinje njegova prorumunska delatnost. Mada je poznato da je jos pre okupacije imao mnogo poznanika gradamma, pogotovu u turn Severinu, nema jasnih podataka medu rumunskim casnicima o njegovoj prorumunskoj aktivnosti do kraja aprila 1941. godlne. U Rumuniji je imao podrsku narodito od generata Dragaiina, ranije poznatog frankofiia, sera dunavskih granicnih kod nekih clanova viade. AVII Nda 19 2 96. truoa Prvuieska, Aieksandra Butorske, kao

Do
u

AVII
-

Nda 19 2^3. AVU

i

Mf Bikes

12/121122.

a uLjubijeni prijateiju, rukovodeo bezgranicnom voijom da pomognem nasem narodu Krajine u ovim teskim danima ovog surovog rata primio sam pomoc od ruTimoka munske viade. kojom rukovodi Gospodin General Jon Antonesku, kako bi se svi Rumuni na kraju koji se naiaze u ropstvu oslobodili, ukazala im se pomoc kao braci iste krvi biii poslati svojim kucama. U cilju sto brzeg osiobodenja nasih sinova potrebna mi je vasa

u.

pomoc, te se umoljavate da iz svih sela posaljete po jedan spisak sa potrebnim poaacima o nasim zarobljenim sinovima. interesu naseg naroda, jer samo tako Rumunija Odgovorite sto pre, u vaiem je interesu Morave. moze biti od koristi* nasem narodu iz Timoka, Krajine Traieni spisak posfacete mi po jednom coveku koga budere sarni izabraii medu vama, meni u Turn Saverin* u komandu gamizona, gde cu ga ja cekati. Covek koji treba da peede granicu od Dunava kod Kladova, moze da prode siobodno. Vas ljubljeni otac Dorde Suvejka, pastor iz Grabovice. Sledi snisak zarobljenika koji se jos nisu vradli. AV1II Nda 19 2 68/5. =i Nda 19 2 62/4. AVU -^Domuiui Preot GHEORGHE SITVEICA, deiegarui Romanilor din Judeteie: Craina, Timoc, Pojarevat, si Morava, din fosta Jugos'lavie
i i

/,'

Noi,

subsemnacii Consilieri (odbornici)

si

fruntasi

ai

comunei, in sedinta noastra de astazi,

AM HOTARAT:
delegat al nostru pe langa Onoratui Guvern ai Romanic!, oe Parinteie comuna- Graboviia. preot rugam si U fncredintam sa intervina pe langa Onoratui Guvern al' Romaniet, II sa ceara ca Armata Romana sa vie in aceste judete pentru a ne asigura iibertatea si perttru ca poporul nostru sa poata pregati anexarea ia Rbmania. Tot odata U mai rugam, sa aduca adanca noastra muitumire si recunostinta Onoracuiui Guvern si tuturor fratilor din Romania, nenEru marea dragoste cu care au ingrijit pe fratii si feciorii nostril orizonieri*.

Intarim

ca

GHEORGHE SUVEICA

AVII

Mda 19 2 68

svesteniku DORDU SUVEJKI, rumunskom posianiku za okruge Jugoslavije: Krajinski, Timocki, Pozarevacki i Moravski. Mi dole potpisani odbornici i rukovodioci opstine na danasnjoj na^oj sednici

(Gospodinu

bivse

DON ELI SMO ODLUKU:

izabraii

smo

za aaseg poslanika pri rumunskoj viadi oca

Dorda Suvejku, pastora

iz

opstine

graboviSke.

Molimo ga i obavezujemo da intervenise kod rumunske viade kako bi nam rumunska da oripremi nai armija dosla u nasim gore pomenutim okruziina da nam osigura slobodu narod za ujedinjenje sa Rumunijom. Ujedno ga molimo da izrazi nase duboko postovanje i zadovoijsrvo rumunskoj viadi svtma Rumunima, nasoj braci, za yefiku ljubav koju su pokazivaii ukazujuci pomoc naioj i
i

deci

a AVII

nasoj braci, zarobijenicima.)

Nda 19 263.

3^

35

Jugostovenski istorijski casopis

su posebno zainteresovane neke eminentne licnosti 'fasisticke Rumunije, kao popularm general Dragalin, zatim neki ministri, kao Luku i Madaru, koji su davali punu podrsku Suvejkicevoj akciji, 24 Znacajan kanal iredente bilo je rumunsko izaslanstvo u Beogradu, gde je narocito aktivan bio referent Atanasije Popovic. 25 U citavoj ovoj akciji nije ostala bez udela i rumunska obavestajna sluzba. 26 Dosta slicnosti, pa i veza sa iredentom u Srbiji imala je rumunska iredenta. u severnoj Bugarskoj. Rezimirajuci izvestaje bugarskih obavestajnih organa iz 1941 42. godine moze se zakljuciti da krupnije diplomatske rumunske institucije nisu ispoijile aktivnost u torn smislu; iredentisticku delatnost ispoljavali su, doduse, vrlo obazrivo, rumunski konzulati u Ruse, pogotovu u Vidinu. 27 No, sudbina ove pojave mnogo je podobna onoj u Srbiji i pored velike razlike u poSrbija. litickom poiozaju koji su uzivale u ovo vreme Bugarska Sve veze iredente, kao i njena organizacijska struktura nisu nam poznate. Postojalo je rakovodece telo sa sedistem u potpunosti u Turn Severinu, koje je delalo pod pokroviteljstvom i po uputstvima vlade u Bukurestu. Na celu tog tela stajao je Suvejkic a sekretar je bio Vasa Bajic. 28 Rukovodecu ulogu u citavoj organizaciji imao je

Timocku

krajinu,

bile

Suvejkic, sve

dok

nije

zamenjen pogodnijom

licnoscu.

materijalno obezbedenje iredente, njenim rukovodiocima stavljena su na raspolaganje velika noveana, komunikativna i druga materijalna sredstva. Racuna se da je rumunska vlada za troskove ove akcije odobrila preko 180 miliona leja. 29 Prva i najvaznija dejstva iredente, koja ujedno predstavljaju i njen najveci domet, bila su oslobadanje vojniii zarobljenika i akcije materijalne prirode. Pustanjem ratnih zarobljenika kucama racunalo se da Rumunija stekne simpatije citavog stanovnistva severoistocne Srbije. U formularima koje su vojni zarobljenici doneli pitanje oslobodenja iz zarobljenistva vesto je uslovljeno i spojeno sa zahvalnoscu Rumuniji, njenom vodi i vladi i daijim zahtevom ili molbom za inkorporisanje u Veliku Rumuniju. Mnogo se racunalo i na efekat koji bi proizvela materijalna pomoc pruzena stanovnistvu. Posle zarobljenika, darezljivost Rumunije osetili su svi oni s kojima je dosao u dodir Suvejkic iii njegovi neposredm saradnici. Svako ko je potpisao podnete formulare primao je predmete tzv. monopoiske robe novcani iznos, najmanje 500 rumunskih leja. 30 Veliki broj ljudi, nai

Za

:*
'-*

Mihajiovca primijena

14/147. Prema dokumentaciji cetnickoj, DM delegacija iz sela od rumunskog poslanstva a Beogradu. AVH Md Bilece 12/123. %i Istorijski arhiv Zaj&car: Elaborat: De.iova.nje neprijaielja na podrucju usiocne Srbije 1944), 4/5, rukopis sastavljen u SUP Zaiecar prve polovine 1961, neregistrovano. (1941 !T Centralni driavni istorijski arhiv u Sofiji, fond 370, opis 1, br. 1655. Okruini drzavni arhiv u Vract, Bugarska, fond 2k, opis 3, br. 617.

AVU~ Nda 21 1119; AVII Nda 19 2^3.

AVH Mf Bilece
je

Vlasi (str. 40) vrh iredente cinila je organizacija Val&a Tim.ocu.lui. Draze Mihajlovica jugoslovenskoj vladi u Londonu 27. oktobra 1942: Homolju. U torn "General Antonesku propagira orgamzovanje rumunskih rnanjina u Banatu cilju, navodno obrazovan je komitet .u sastavu: major Emandi, Aleksandar Butorka, AtaMf Bilece 14/147. Dorde PoDovic; AVI'l nasije Pooovic
18

Prema

elab.

Prema

telegramu

=' 30

AV11 Nda 19263.

I s t o.

_-

36

Iredenta fasisricke Rumunije

pored Dunava, isao je u Turn Severin potpisivao sve sto je Suvejkic trazio, te primao poklone i novae. Kad god je grabovicki pop putovao, najcesce motornim camcem po Dunavu, dolazio u dodir s ljudima iz Srbije, svaki razgovor se zavrsavao pokionima. Cirkularno pismo Suvejkica sreskim nacelnicima u severoistocne j Srbiji kojim se nametijivo isticu glavni aduti propagande, narocito je karakteristicno za metod rada iredente. 31
rocito
iz

kljuckiii naselja

Pored svega ovoga, rumunske vlasti dozvoiile su stanovnisrvu severoistocne Srbije krijumcarenje robe siroke potrosnje, u kojoj se u Srbiji osecala velika nestasica. 32 Tako se nabavljao u prvom redu petrolej, potom kamena so, duvan, sibice, parafin za svece i druga roba.
Krijumcarenje robe iz-. Rumunije uzelo je neobicno veiike razpored toga sto se krijumcarilo iskijucivo na malo. 33 Dui timere mocke komunikacije rumunska roba je preko Nisa isla u razne krajeve Srbije. Kanali kontrabande dopirali su do Hrvatske i Grcke, cak do Italije. 34 Velikom broju domacinstava od Kladova do Nisa krijumcarenje rumunskog petroieja predstavljalo je vazan dopunski izvor sredstava za zivot sve do 1945. godine.
i
i

Usmenom propagandom racunalo se na pridobijanje narodnog raspolozenja, stavljanjem u izgled boljeg i siguxnijeg zivota u Velikoj Rumunijk, bogatoj i mocnoj zemiji, sa snaznom privredom i veiikim medunarodnim ugiedom u Novoj Evropi. livot u do krajnosti degradiranoj Srbiji, navodno, ne bi pruzao mkakvu licnu ni rniovnu bezbednost i zavisio bi od voije nemackog ili bugarskog okupatora; Kroz usmenu agitaciju vidljivija je bila surevnjivost Velikorumuna prema Bugarskoj i njenim pretenzijama u istocnoj Srbiji. 35 Da bi se olaksao cm rumunske okupacije, mase su huskane da proganjanjem
stoji
i

ubijanjem finansa

drugih kvisiinskih organa ove

pri-

:1 =U teskim danima koje prezivljujemo vlada Kraljevine Rumunije, kojoj na ceiu general gosp. Jon Antonesku, pruzila nam je ruku spasenja. Pored toga sto je osiobodila veiiki broj nasih ljudi zarobljenistva i 5to/ ce i ostale materijalno pomogne aase Ijude, kako bi oslobodici, vlada Kraljevine Rumunije zeli da im bar donekle oiaksala tesko breme kaje nose i pobotjsaia teske zivouie pniike u ko1

jima

zive.

AVH Nda 19 273.

.41///
*

Radi toga izvoiite, gosp. nacelnica,, prikupid tacne podatke u va:5em srezu o sfedeceni: 1. Koliko bi u vasem srezu trebaio kukuruza do zerve; 2. Koliko bi trebaio soli za tn cneseca; j. Koliko bi trebaio pecroleuma za tri meseca; sibica; 4. Koliko bi trebaio duvana 5. Pored ovoga, koje bi vam namtrnice jos bile potrebne. Nadajuci se da cere shvariti dobranamernost ovoga, ja vas molim da vas izvestaj posaijete preko narocitog deiegata na dan 15. juna u Turn Severin. Vrsca. Nemacke viasti dozvoiile su prelaz toga dana kod Kladova Deiegati neka se orijave oreirekturi u Turn Severin. Bukurest, 7. juni 1941. godine.*
i i

Nda 32 128.
i

izvestaju carinarnice u Prahovu od 13. avgusta 1941: U ooslednje vreme su iiegaini prelazi u Rumamju seljaka iz Ljubiceva, Velesnice, Vajuge, Korbova, Kostola, i to u masama, po 400, 500 lica, obiino u Rtkova, Veiike Vrbice, Maie Vrbice pola dana, tako da su malobrojni i inace slabo naoruzani finansijski organi u nemogucnosd

Prema

ucestali

naoruianoj batinama stanu na put.* AVIl Nda 19 2 105. Elab. Vlasi, 41. " Suvejkic je razgovore 3 prostim svetom severoistocne Srbije pocinjao obicno njem koja je okupacija pozeljnija; rumunska ili bugarska. AVII Nda-19-2-101.

da

rulji

pita-

37

Jugoslovenski istorijski casopis

intervencija rumunske vojske ucinila nuznom. Preko Dunava su prebacivani pojedini agenti sa zadatkom da drze zborove po vlaskim naseljima. 37 Za neke glasove stanovnistvo je bilo zivo zainteresovano. Poruka Suvejkica narodu da zito ne vrse dvadeset dana posle zetve, u kom roku bi dosla rumunska vojska i zastitila zetvu od nemacke rekvizicije, ustalasaia je seljacke mase izmedu Timoka i Morave. 3a Usmena agitacija imala je izvesnog efekta, pogotovo u krajevima gde je Suvejkic imao neposrednije dodire s narodom. Medutim, pod snaznim uticajem spontano nastalih antirtimunskin glasina u narodu, ona najcesce riije davala zeljene rezultate.
i

kazu nemocnim

izazovu nered, kako bi se

36

Nemcima

Da bi se pitanje Rumuna u Srbiji sto ozbiljnije nametnulo medunarodnoj javnosti, iredenta poteze jos jedno ovestalo sredstvo. Rumunska faiisticka vlada, preko svog poslanstva u Berlinu, u-prvoj polovini avgusia 1941. godine obratila se nemackoj viadi, optuzujuci
organe srpskog komesarijata zbog terorisanja otpustenih zarobljenika koji su se deklarisali kao Rumuni, kao clanova porodice Su39 vejkic. Nemacki upravni stab u Beogradu zatrazio je od Acimovica objasnjenje 20. avgusta, na sta je usledilo negiranje osnova rumuni

ske optuzbe. 40 Izvestaj pomocnika komesara MUP-a Ceke Dordevica. dosta ubedljivo pobija opravdanost ove rumunske diplomalske intervene! je. 41

Kao krajnje sredstvo na koje

glasovi o doiasku
i

je iredenta

racunala bila je vojna

okupacija severoistocne Srbije. Jos u junu i julu 1941. cuii su se rumunskih trupa posedanju zemlje sve do Pa42 Pozarevca. racina Iz vise izvora moze se zakljuciti da je sam iredentisticki voda verovao u skoru aneksiju severoistocne Srbije. 43 U vreme kada je pocela jenjavati, iredenta, ne mogavsi da se pomiri s postojecim stanjem, pokusava da brzom okupacijom stavi celu javnost, u prvom redu nemacke organe, pred svrsen cm. U izvestaju zandarmerijskog voda u Kladovu od 11. septembra 1941. kaze se: Dana 10. IX 1941. godine oko 23 casa jedan puk rumunske vojske sa tri broda, koji su se ukrcali u brodove na pristanistu u Orsavi, pokusali su da predu granicu nasu i rumunsku preko Dunava kod raesta Tekije, ali to nisu mogli uciniti posto su bill spreceni od
i

AVJI N'da-I9-2-107; AVU Mf-Bilece 9/640. Prema hronici opstine fOadovo (12), odrzan je takav jedan zbor Grabovici osujeceni. su pokusaji u Kladovu

u Radujevcu, dok

a AVlf

<i

<*

AVU AVU AVU AVU

Nda-19-2-101. Nda-19-2-72/3. Nda-19-2-111. Nda-19-2-72. Nda-19-2-97.

u Zanimljivo je pismo Suvejkica Mladenu Jovanovicu, ucicelju u Stpu, avgusta 1941; Rece mi Grigorije da te tamo gnjave. Ti radi a kada ja budem dosao, ja cu o iebi voditi racuna. Potrebno je da izvrsis organizaciju u celom krajinskom okrugu. Poirebno mi je cia sa bivsim zarobijenicima organizujes u svima mestima ijude koje treba da postavis za predsedniks opstina. PoSalji mi preko Grigorija takve liste. Novae, kada ti treba za organizaciju, trali od Grigorija, on ce ti dati, Ako mozei uzimaj potpise od seljaka da trazs ujedinjenje. Ako te proganjaju idi u Ljubicevac neka te Cvetko Dinulovid prebaci camcem ovde. Dakle radi sve u Lajnosti. Glisa ce ti usmeno objasaiti sve. AVU Nda-19-2-107 AVU Nda-19-2-110.

35

Iredenta fasisticke Rumunije

srrane nemacke vojske. 44 Iluzornost ovog poduhvata sastojala se najvise u pogresnoj proceni reagovanja nemackih vlasti. Iredenta je uspela da angazuje izvestan broj ljudi u severoistocnoj Srbiji, koji je aktivno propagirao ujedinjenje s Rumunijom. To su bili pojedini predsednici i deiovode opstina pokoji trgovac ili Kljucu uglavnom Krajmi. Porecu, Zvrzdu, Homolju, uciteij, u i U Stigu i Branicevu, golubackom podunavlju i Resavi, gde se cela aktivnost manje osecala, iredenta je jos teze ili nikako nije nalazila ljude koji bi bili nosioci njene propagande. Primetna je teznja da se za rad pridobiju, mereno merilima gradanskog drustva, najistaknutiji najuvazeniji gradani. Njima su slata posebna pisma, ispiacivano im je do 5.000 leja, davani veci pokloni. I pored toga krug ljudi preko kojih je iredenta delovala bio je vanredno mali. Pa i taj mail broj pojedinaca je neiskreno radio, rukovoden gotovo iskljucivo
i i

materijalnim pobudama, 43 Iredenta je racunala da pridobije citavo stanovnistvo severoSrbije za ideju ujedinjenja sa Velikom Rumunijom. Isticani su tradicionaino dobri rumunsko-srpski odnosi i uloga Rumunije kao vecite prijateljice srpskog naroda. 46 Mada se katkad govorilo o oslobodenju Rumuna ispod srpskog jarma, agitovalo se meau srpskim zivljem. Spiskovi zarobljenika koje bi rumunska i beiopotocku vlada imala da osiobodi slari su cak u knjazevacku 47 Vlaha. zaglavskog sreza, gde uopste nema Interesantno je opstinu van da je iredenta delovala i u krajevima juzno od Rtnja, dakie dokle iredentisticka aktivnost, ranija pre etnickog vlaskog podrucja, drugog, kao i prvog svetskog rata, nije nikad dopria. lako granice teritorije na kojoj je iredenta delovala nisu taeno odredene, njene manifestacije mogle su se primetiti unutar linije: Sveti Nikola Velika Morava do usca u Paracin Devica, Rtanj Tresibaba Dunav. Narocito velika paznja posvecena je istocnom delu ovog Timockoj krajini. Valea Timocului redovno se vise podrucja istice u rurnunskim iredentistickim spisima i napisima nego Valea Moravei. Ima vise razloga za ovo. Taj kraj je naseljen uglavnom Caranima,, koji imaju vise rumunskih, a manje slovenskih eiemenata u odnosu na zapadnije Ungurjane. Tu je ponikao i onaj mali broj iredentista, koji su, prirodno-, .najvise dejstvovali u krugu svojih zemljaka. Najvece uspehe propaganda je imala u selima ravnog Kljuca i Krajine na dunavskoj obaii, kao: Velikoj i Maloj Vrbici, Korbovu, Rtkovu, Ljubicevcu, Prahovu, Radujevcu itd., a narocito

istocne

Mihajlovcu. Iredenta je posebno bila zainteresovana da se timocka doiina ne prepusti bugarskoj aneksiji ili okupaciji. 48 Geopoliticki, uz to privredni znacaj timocke doline takode je uzrokovao i njeno istaknutije mesto u rumunskom iredentistickom programu.
s Prema izveitaju zamenika nae!nika sreza kljuckog JuriSina, rezultat pregleda poslovanja u srezu ie da su ljudi kompromitovani vezama sa Suvejkicera inade skloni koruociji. AVI I Nda-19-MI3.
*

**

AVll

AVU Nda- 19-2-68-/69. " Vidi napomenu 35,

Nda-19-2-70.

39

Jugoslovenski istorijski casopis

Iredentisticka aktivnost, dostigavsi svoj vrhunac polovinom juna, u avgustu, narocito od septembra 1941, nalazi se u punom jenjavanju. Sve su redi izvestaji kvislinskih organa njoj posveceni. Posle propasti pokusaja zaposedanja severoistocne Srbije rumunskim trupama, iredenta u mnogome gubi od svoje snase. Veze njenog glavnog aktera Suvejkica sa stanovnicima severoistocne Srbije su sve slabije, a materijalna izdainost sve manja.-* 9 I u samim iredentistickim krugovima doslo je do netrpeljivosti. Suvejkic je optuzivao kod rumunske vlade clanove rumunskog izaslanstva u Beogradu da mu ne ukazuju

dovoljnu podrsku, trazeci da se uklone zamene energicnijim lju50 je imao iredente dima. mnogo neprijateija, koji su naSam set lise stojali da ga kompromituju kod najvisih rumunskih organa Ako se uprkos povlastica koje je uiivao. uzme jos u obzir da je, ulaganju znatnih materijalnih sredstava, izostao ocekivani brz uspeh, mogu se uociti glavni razlozi koji su doveli do ukidanja kancelarije u Turn Severinu pocetkom 1942. godine, posle cega se tragovi glavnih voda iredente gube. 51
i i

najteze vreme u novijoj istoriji srpskog naroda. Neposredno posle sloma apriia 1941. dezorij entisane narocine rnase, zahvacene straiiom i u iscekivanju neceg novog, lakse su se mogle zavesti nekom agitacijom negoli pod normainim mirnodopskim okolnostima. Time se moze objasniti sto se deo

Panrumunska propaganda pada u

masa privremeno mogao pokolebati pod uticajem prorumunske agitacije, koja je u najtezim danima, maja juna 1941, unekoliko mogla da deluje kao uteha ili cak ohrabrenje. U ocekivanju najgoreg, svet je pomisljao da se pomiri s rnogucnoscu dolaska rumunske vojske i ukljucenja ovih krajeva u Rumuniju, pod kojom bi se lakse mogla ocuvati nacionalna mdividuainost negoli u slucaju bugarske aneksije. Rumunska okupacija, kojom bi se zamenio omrazeni nemacki okupator, smatrana je najmanjim zlom u postojecoj situaciji. junu 1941. svet je sa U negotinskoj kladovskoj carsiji u maju zebnjom rezonovao da bi dolazak rumunske vojske bio mozda najpogodniji izlaz iz mucnog besputnog stanja. 52 Seljastvo je imalo svoju racunicu da uz pomoc rumunske vojske sacuva zetvu. Tek posle jacih mera kvislinskih organa, a narocito od ulaska Sovjetskog Saveza u rat protiv Nemacke vidriih manifestacija ustanJka u Srbiji, narodne mase su, s rastucim nadama u siom okupatora, postale sve ravnodusnije na apele nekoliko pro rumunskih agitato ra. Sve jaci razmah revolucije sve tezi polozaj Nemacke njenog saveznika Rumunije na Iscocnom fronm uslovljavao je psihicko raspolozenje
i

AVII AVII

Nda-19-2-106. Nda-19-2-104.

Sl Postoji mogucnost da js Suvejkic s generaiom Dragaiinom emigrirao u Enslesku, medutim, verovatnija je preroostavka da je imerniran u neki logor u Nemadkoi. AVII

Nda-19-2-63.

Vasa Bajic, marts. 1943, prelaxi'iz Rumunije u Srfaiju pristupa cetoickom timodkom korpusu, gde je uskoro ubijen odsamih cecnika. AVII Mf-BUece 24/137. " Prema kazivanju Arandela Stojanovica, koiporxera, kao drugih savrexnsaika iz Negotina (Jul 1963). Vidi Hroniku grada Bora, 15^16.

40

Iredenta fasisticke Rumunije

masa, koje su jos pre oslobodenja konacno sahramle iluzije iredente o stvaranju Velike Rumunije na rusevinama okupirane Srbije. 53

tja, 54

je

se

na celu Sandu Kris1942 44. god., u znatnoj meri menja svoju politiku, Odbacen agresivan sistem otvorene masovne propagande i od 1942. preslo mahom na prikrivena sredstva, u teznji za perspektivnim rumu-

Nova

iredentisticka garni tura, kojoj

stoji

niziranjem severoisxocne Srbije, cemu bi slediio i politicko ukljucenje ove u rumunsku. drzavnu zajednicu. 55 U ovom penodu iredenta je narocito polagala na sredstva kultume propagande sracunata na budenje nacionaine svesti kod Vlaha. Preko Dunava su prebacivane veiike kolicine raznih publikacija; bukvara, citanki, prigodnih knjiga za poljoprivrednike, verskih spisa, pesmarica, biografija nimunskih veiikana, zbirke rumunskih narodnih pripovedaka, do gramofonskih ploca rumunske narodne muzike.-^ Rasturana su dela eminentnih rumunskih knjizevnika Emineska, Kosbuka, Karadjala, Megrucia. 57 Najveci deo tih knjiga i publikacija unistavan je jos na desnoj dunavnoj obali, a od onih spisa koji su stvarno rasturani sirom teritorije severoistocne Srbije samo je jedan vrio mail deo posiuzio svojoj pravoj nameni. U Rumniji je bilo interesovanja za narodne umotvorine srbijanskih Vlaha. U Krajovi je 1943. godine stampana jedna zbirka narodnih pesama zabeiezenih u timockora kraju. 58 Ovakvim publikacijama se tezilo da se Vlasi afirmisu kao nacionaina manjina u Srbiji i da se javno mnenje, u prvom redu rumunsko, sto jace zainteresuje za
akciju iredente. Naivaznije sredstvo koje je iredenta angazovala u cilju kulturnog preporoda vlaskog stanovnistva predstavljala je stampa. Bilo je nekoiiko listova koji su rasturani, kao Albina i Zora, ali je sedmicm list Nadejdea, stampan u Vrscu, svakako bio najcitaniii rumunski tekst u severoistocnoj Srbiji. 59 Od 24. januara 1942, dana osamdeset trogodisnjice ujedinjenja Vlaske i Moldavije, Nadezda uvodi Pagina Timocului (od februara 1942. Foaia Timocului), pisanu rumunskom latinicom i srpskom cirilicom. Veliki broj no;

bi samo beletristicka iiteratura, koja, na zalost, ne postoji, mogla da prezenostalog, i raspolozenje vlaskog seijaka kada je ptikao gias izmedu Timaka i Morave da ce svi pocpisnici iredentisiickiri apela bin mobiiis'ani, da bi se kao romunski vojnici boriii aa Istocnom croncu. AVII Nda-l9-2-il3. '* Sandu Kcistja, Sandu Cristea, Krsca Sanduiovic, rodom je iz porodice Sanduiovic a ZIokucu (Aleksandrovu), na desnoj obali Timoka. Pre rata je neko vreme radio u rumunskim seiima u Banacu kao uciteij. U koio iredente verovamo ga je uvukao prof. Dinkuiessu. Incerssovao se za narodne pesrne, nosnju druga foikioma obeiezja svojih zemljaka. Najveci aticaj je imao na sianovnike Zlokuca susedmn sela. Bio je jedan od retkih koji je pnsao iredenti iz ubedenja kao rumunoril. Ideotoski, pored mnogih nepraviimh shvatanja, drzao se orogresivne orijentacije. Pasie rata bio je sekretar u. nekoj rumunskoj ambasadi. AVII Mf-Bilece- 12/121; eiab. Vlasi, 41/42.
53

Mozda

rira,

izmectu

AVII DM-SV-15721. " AVU Mf-3iiece 12/121. iT Edicija nCartea Romaneasea*

-8Q/2,

Pagini aUsse din skrizorii Romdni, AVII

Nda-19-2-

w
"'

AVII
Lis;

je

Mf-Bilece 12/125. izdavan jos pre

drugog svetskog rata

bio

prakticno ogranicen

Banat.

samo na

41

Jugoslovenski istorijski casopis

vinskih clanaka posvecen je valea Timocului valea Moravei. Prisvajanje ovih teritorija predstavljano je kao jedan ein deia ujedinjenja rumunskog naroda, koje je pocelo jos 1859. godine. 60
i

pored znatnog interesa rumunskih iredentistickih krugova i angazovanih velikih materijalnih sredsiava, aktivnost na nacionalno-kultumom planu nije naisla na ocekivani prijem. Cak ni stampa, omiljeno sredstvo svake iredente, pored svojstvene efikasnosti, nije postigla predvideni uspeh. Manji, pismeni deo stanovnistva tesko je razumeo jezik kojim su pisani rumunski spisi i starnpa. Ogromnoj vecini naroda severoistocne Srbije sredstva panrumunske kulturne propagande ostala su strana.
I
i

Novi iredentisticki aparat razvio je delatnost uglavnom medu vlaskim stanovnicima u-Krajini oko donjeg Timoka. Agitacija je snaznije zahvatila vlaska sela na desnoj obali Timoka, anektirana od Bugarske, odakle je bio rodom sam Sandu Kristja. 61 Veze su hvatane s pojedinim ijudima u koje su iredentisti imali poverenja, narocito sa intelektualcima. Mali krug pridobijene inteligencije predstavljao je perspektivno uporiste iredente.
i

Iskustva iz 1941, kada je megalomanska iredentisticka akcija raspirivala do krajnosti, da bi naglo splasnuia, zestok nacionalisticki teror na teritoriji Mlavskog, Krajinskog i Timockog korpusa, puna
neizvesnost u pogiedu ishoda rata koja je zahvatila rumunske krugove snaga revoiucije u Jugoslaviji, sve je to uslovljavalo nacin propagande iredente, kao i celokupna njena obelezja. Ona je sada tiha, manje vidljiva, sklona kompromisima uopste realnija. Interesantno je da se njeno rukovodstvo nije slepo drzalo i zaklanjalo iza fasisticke vlade generala Antoneska. Naprotiv, kako je revolucija jacala a rat se biizio kraju, iredentisti u sve jacem stepenu prihvataju progresivnu onjemaciju, Znacajno je da je veci broj inteiektualaca blizak iredenti simpatisao u manjoj ili vecoj meri revolucionarnu borbu. Neki su, spasavajuci se od kvislinske poiicije i Mihajr

duse sa misiima r.a uiedinjenie. koje je poceio pre S3 godine. punog srca nece mnogo proci a da ce doci dan kada cemo svi, sakupljeni sa svih strana, ziveii zajedno u jedinstvenoj rumunskoj drzavi. Braca sa Timoka, iz moravske doline iz Banata bivse Jugoslaviie, koji su sacuvali jezik obicaje trpeci pod tudinom, uputice svoju misao prema majci drzavi poielece iz dubine duse iz svog srca da se oslobode tudinskbg
00

Sa

nadom da

jarma.

nama

Verujemo u boiju buducnost rodice se novo sunce pravde koje ce da sija stocihiijadama godina iznad rumunske zemlis. Veliki dan ujedinjenja Rumuna ocekujemo sa nadom cistim srcemi. Cianak Giigora
.

nNadezdaa, 24, januar 1942. Cianak FraiUar Timoceni je cakode tipican izraz nacionainog zanosa jedne pozne iredente: Od danas pa nadaljs pisacemo za Rumune iz cimocke i moravske doiine. Novine Nadezda do danas su bile pisane samo za Rurnune iz Banata Mi verujemo da cete bid veoma obradovani jer cete modi da upoznate iepe dobre srvari napisane nasim rumunskim jezikom. Mnoga ce prsa da se ustresu. mnoga ce srca da uzdrhte od radosti nastojati da upoznaju price, sale, pesme mnogi ce pozeleu druga slatkim jezikom. stiva pisana nasim lepim izvinjavamo se zbog pomisli da svi Rumuni iz okolnih, Mi smo veoma nezadovoljni sela timocke moravske doline nece moci da razumeju narecje na kome pisemo. Nismo mi knvi sto nas mnogo ima sto zivimo tako razbacani. 2iveii smo daleko jedni od drugih i mnoga vremena za sebe nismo znali.* *Nadezda, 24. januar 1942. *' Eiaborat Anaiiza stanja u nekim vlaskim selima srsza Negotin, 5, rukopis, sastavIjen u Sreskom komitetu Negotin, bez datuma. Neregistrovana grada se nalazi u Sreskom komitetu SKJ Zajecar (u daljem tekstu: eiab. Anaiiza .).
Popi, 24 lanuane.,
i .
.

42

Ir

edema

fasisiicke

Rumunije

lovicevih cetnika, 1943. i 1944. godine prebegli u Rumuniju. Sandu Kristja se zalagao za njih, omogucavajuci im skolovanje ill zaposljavanje u Rumuniji. 62 Na njegovu intervenciju rumunska policija je
pustila neke uhapsene Vlahe osumnjicene
tizeri. 83

kao komunisticki simpa-

Rumunije 23. avgusta 1944. iredenta ne prestaje dozivljava interesantnu metamorfozu. Njen rnali vezu s ruaparat, najkasnije krajem avgusta, gubi svaki oslonac munskim vladinim krugovima i poiiticko-drzavnim institucijama. Gradanski kabineti Sanateska, Raduleska i Stribeja, optereceni tefasisticke
ali

Slomom

da egzistira,

skim problemima opstanka u vreme revolucionarnog preloma na. evropskom jugoistoku, od avgusta 1944. do marta 1945. nisu ispoljili,
a nisu ni mogii ispeljiti, nikakve znake pothranjivanja iredentistickih teznji u severoistocnoj Srbiji. Narodnotrontovska vlada Rumunije sprovodila je prema socijalistickoj Jugoslaviji politiku punog prija-

u kojoj program iredente nije nasao mesta. PrepusLena sama sebi, ogranicena na nekoiiko pojedinaca, iredenta je izrazavaia prinastojanja njenog glavnog tajene znake aktivnosti u duhu shvatanja rukovodioca. Osobodenje je zateklo aparat iredente kao organizaciju donekle levo orijentisanu. U Turn Severinu, od kraja avgusta do oktobra 1944, formiran je Kljucki komunisticki komitet, koji je imao vise divlje organizacije, a ciji su clanovi bill iz karakter samozvane Krajine. 94 Dobar broj clanova tog komiteta, koristeci konKljuca spirativnost iredente, presao je u Srbiju i prilikom oslobodenja eksponirao se u organima vlasti partijskim organizacijama u Kljucu daije vezu sa Sandu Kristjom. Iredentisticki Krajini, odrzavajuci aparat, u kome je odlucujucu uiogu imao Kristja, cinio je neke usluge NO pokretu u Jugoslaviji. 65 U osiobodenoj zemiji iredentisticki nastrojeni komunisti nastoje da se Vlasi severoistocne Srbije smatraju nekom vrstom nacionalne manjine ill da im se bar pruzi neka kultuma autonomija. Kroz organizaciju KPJ, kao druge masovne organizacije, radili su na uvodenju vlaskog jezika u skolama, pisanju viaske gramatike i uopste msistiraii na priznavanju narodnosnih obelezja stanovnika severoistocne Srbije koji govore viaskim jezikom. 68 Mada je samo jedan mali broj komunista bio neposredno pod uticajem iredente, koncepcija o viaskoj individualnosti imaia je podrsku kod velikog- dela revolucionarnog javnog mnenja Srbije. Insistiralo se na upotrebi vlaskog jezika, na kome su pisane neke publikacije, na zborovima u viaskim selima izbegavao se srpski jezik, Radio Zajecar je davao
teljstva,
i

O.

" Elab. Vlasi, 41. M I s t o, 4U2. 1S Obavljen je izvestan broj

denoj
u
ceritoriji

nabavki u Rumuniji u korist nekih institucija na osiobo-

Istocne Srbije.

Is to, >Z.
naslova), itenografske beleske, 35 (Sreta Vuckovic, 2ivan Vai dr.), bez datuma. Neregistrovana grada se nalazi
*

Memoarska grada (bez

sujevid, Slobodan Urosevic, Boza Doric u Sceskom komiceiu SKJ Zajecar.

43

Jugoslovenski istorijski casopis

emisije na vlaskom jeziku, a u Zajecaru je iziazio list Vorba nostra, pisan narecjem Vlaha Ungurjana. Bilo je i predioga o otvaranju vlaskih skola. U partijskim organizacijania vazilo je pravilo da se komumsti vlaskog porekla u svojim dokumentima legitimisu kao Vlasi. 67 Sva ova nastojanja da se Vlasima severoistocne Srbije daju prava koja se inace pruzaju nacionalnim manjinama nisu bez udela iredentisiickog aparata Sandu Kristje. 68 Cinjenica je da se vlaski stanovnici veoma zilavo drzali svog jezika, pa je razumljiv izvestan interes za stampu i radio-emisije na sopstvenom dijalektu, narocito kod starijeg sveta. 59 Medutirn, iz ranije ukorenjene zelje da politicki predstavljaju deo srpskog naroda, ispoljavali su snazan otpor prema svakom pokusaju da budu razlicito tretirani od svojih srpskih suseda. >>Vorba nostra, pisana jezikom koji Carani Krajine i Kljuca nisu dobro razumeii, nije naibolje primljena. Glasovi o posebnim skolama u kojima bi vlaska deca uciia odvojeno od srpske bill su apsolutno nepopularni. Svaka mera koja se mogla shvatiti kao izdvajanje iz srpske, odnosno jugoeventuaino vezivanje s Rurnunima preko Duslovenske zajednice nezadovoijstvo kod vlaskog stanovnava izazivaia je uznemirenje nistva. U eri afirmacije svih nacionalnosti i nacionalnih manjina u tek oslobodenoj Jugoslaviji pokusaj priznavanja vlaske narodnosne
i
i

Jugoslovenska komunisticka parti j a, ostao je bez rezultata. Nereainost ovih nastojanja izvire iz nedostatka uslova za njihovo sprovodenje. Dalji razvoj dogadaja u socijalistickoj Jugoslaviji potkrepljuje tvrdnju o nestvarnosti jedne politike sprovodene jedno kratko vreme na teritoriji srbijanskog
individualnosri,
je

na cemu

insistiraia

severoistoka.

Interesantno je pitanje stava nacionalistickih snaga i okupatorskih viasti u Srbiji prema iredenti, kao i preduzetih protivmera sracunatih na pariranje njenoj propagandi na tlu severoistocne
Srbije.

organa kvislinske uprave pocetkom juna 1941. godine odisu zbunjenoscu. pred neocekivanim manifestacijama iredrugi organi kodente. 70 Sreska naceistva, zandarmerijske stanice mesarijata traze hitno uputstva za postavljanje prema ovoj pojavi. Neke organizacije cija aktnmost nije prestala okupacijom obracaju se predsedniku saveta komesara Ac5imovicu sa opstim apelima, kao i konkretnijim predlozima mera kojima bi se ugusila prorumunska akcija. 71 Vec 5 juna Odeljenje za drzavnu zastiiu Ministarstva unuPrvi
izvestaji
i

" Elaborat Problem rada sa Vlasima, I, rukopts sastavljen u Sreskom komitem Negotin, bez damma. Neregistrovana grada se naiazi u Sreskom komitem SKJ Zajecar.
Bj

SKJ

Elab. Vlasi, 40
eri

javnih skupova neposredno po oslobodenju politicki aktivisti koji su govoriii vla5ki imali su vise uspeha u agitaciji po selima severoistocne Srbije. Elab. Analiza ... 3. T0 Prvi takav poznati dokumenat je izvestaj aaceluika sreza pozarevackog Ministarsrvu Nda-19-2-6S. unutrasnjih posiova* 31. maja 1941.^ AVII 71 Karakieristicno je Dismo Dredsednika Glavnog saveza zemljoracLaickib. zadruga Acimo\icu 4. juna 1941. AVII Nda-19-2-71.

" U

42.

44

Iredenta fasisticke Rumunije

trasnjih poslova reaguje cirkuiarnim aktom, kojim se nareduje sreskim nacelnicima da odmaii preko podredenih organa i videnijih a nesumnjivo pouzdanih gradana preduzmu mere da se ova propaganda suzbije i iskorenk. 72 Istovremeno kvislinzi obavestavaju

nadlezne oriskomande, krajskomande i feidkomandu u Nisu, kao i upravni stab komandanta Srbije. 7 ^ Mere kvislinskih upravnih organa, od Komesarijata za unutrasnje poslove preko banske trprave Moravske banovine u Nisu i Komesarijata Dunavske banovine u Smederevu, do sreskih nacelstava i seoskih opstina biie su veoma intenzivne, narocito u junu i julu 1941. godine. U ovome su imale punu podrsku zandarmerijskih 1 granicnih kvislinskih jedinica. Sprecavanje prelaska Dunava vecini iredentistickih delegata, koji su 15. juna 1941. Lmali da se nadu u Turn Severinu i koje je sam Antonesku trebalo da primi, bila je prva krupna mera kvislinskih organa. Na dunavskoj obali-postavljen je kordon,-. kako foi se onemogucilo krijumcarenje, kao syaki nesluzben prelaz preko Dunava. Kaznjavnje kordonoprestupnika imaio je za cilj povratak vera respekta u postojeci poredak. 74 Jedan broj ucitelja koji su se deklarisali kao Rumuni, u Setonji, Stamnici i Orljevu, jula 1941. stavljen je na raspoiaganje bez prava na prinadleznosti. T3 Zboraska Ljoticeva organizacija je takode cinila napore za ugusenje panrumunske akrivnosti preko svojih poverenika u severoistocnoj Srbiji, kao putem pritiska na beogradsku viadu, kako bi ova preduzela striktnije mere protiv iredente. 76 Mjeni dobrovoljacki odredi februara 1942. vrsili su pretrese po stanovima, pleneci lisi Nadezda i druge iredentisticke spise, 77 Usmena kvislinska propaganda je takode u znatnoj meri angazovana radi uspesnijeg suzbijanja iredente. 78
i i i

Kvislingi u Beogradu su, kako izgleda, pokusavali zvanicnim i nezvanicnim sredstvima da uticu na rumunske upravijace, kako bi se ovi okanuli svojih aspiracija. Radilo se na uklanjanju Suvejkica, koji je kompromitovan i u Bukurestu i kod nemackih organa, Prema iskazu popa Soke Popovica iz Jabukovca, Nedic je kod Nemaca svoj pristanak za formiranje vlade uslovljavao izmedu ostalog zeljom da se renegat Suvejkic sa svojim aparatom ukloni iz Turn Severina." 9 Poznato je da su Nedic Antonesku medusobno vodili cak negovali izvesnu prijateljsku trpeljivost. 30 korespondenciju Mada je o citavoj stvari svakako bio dobro obavesten, Nedic je krajem 1943, dakle znaino vreme posle sloma Suvejkiceve akcije, pismeno zahvaljivao marsalu Antonesku za materijalnu pomoc pruzenu
i i
i

Nda-19-2-65. Nda- 19-2-62/2. N"da-i-9-2-107. Cak su, kao preventiva, gotovo svi camci na Dunavu uzaDceni. AVII Nda- 19-2- 105. AVII Nda- 19-2-93. n AVII Nda-5Q-i-52. AVII Nda-21-1-64. Nekoiiko komesarskih mioistara banskih savetnika je iredente. AVII Nda-19-2-84. AVII Nda- 19-2,63. AVII Mf-Bilece- 14/23. AVII * Mf-Bilece 9/685.
n AVII AVII u AVII
biii
-'
78
i r

privatni,

ugiavnom ribarski

aa terenu agitovalo protiv

45

Jugoslovenski istorijski casopis

srpskom narodu u istocnoj

lozaj

Srbije. 81

Srbiji sto je, navodilo se, olaksalo poNastojalo se da u Bukurest dopru glasovi o neophod-

nosti srpskog prijatelj_stva. S2 Navodilo se da je osakacenoj

Rumuniji

izmedu ojacane Madarske i Bugarske potrebno postojanje sto jace Srbije, cime bi se jedino mogla obezbediti ravnoteza snaga na jugotradicionalnog savezistoku Evrope. Naslonom na ovog prirodnog nika, Rumunija, navodno, moze osigurati perspekiivnu buducnost u ovom deiu Nove Evrope. 83
i

Sirok registar svih dostupnih sredstava preduzetih od strane beogradskih kvislinga i podreaenih im organa imao je znatnog udela na promene u licnostima metodu rada iredente i uopste na depiai

siranje ceie akcije.

Interesantno je da se mere kvislinskog aparata, ma koliko bile hitne i energicne, cak striktne, nisu odlikovale uobicajenom surovoscu. Sredstva koja su primenjivana imaia su najcesce bezbolan, preventivan iii demagoski karakter. Najrigoroznija mera sastojala se u hapsenju svega nekoliko desetina ljudi, koji su drzani u zatvoru ukupno 48 casova. Izvestan izuzeiak ucinjen je s jednim brojem krijumcara, koji su bili zatvoreni najvise do 30 dana. Poznati sistem drasticnih mera primenjivan prema revolucionarima u ovom slucaju nijednom nije bio upotrebljen. Nesravnjivo manja opasnost po interese kvisiinske burzoazije najveci je uzrok sto su njene mere bile vrlo odmerene. Apsolutna zavisnost od nemackog okupatora mace je onemogucavala ostriji razracun sa iredentom. I forsiranje dobrih odnosa s fasistickom Rumunijom, koja je bila uzor srbijanskim kvislinskim krugovima, delimicno je rmalo uticaja, pa je sisiem krvavih sankcija odbacen. Zatim, raspolozenje stanovnistva severoistocne; Srbije prema iredenti bilo je takvo da su se kvislinzi u Beogradu osecali sigurni. Najzad, srbijanskoj gradanskoj klasi nije bilo u racunu da rep resaii jama izaziva stanovnistvo. 54

Razumljivo da je kompletan sistem mera kvisiinske up rave bio u okvirima datim od nemackih organa. Svaki iole vazniji potez odobren od komesarijata ili Nediceve vlade vec je bio predocen lista Nadezda mala afera marta 1942. predokupatora. Citava oko
i
81 Prema izvestaju kraijevskog posianika Avakumovica od 16. decembra 1943. aMarSa] Antonesko pokazuje to pismo srranim dipiomatima u Bukurestu kao dokaz da je imao uspeha da je sebi obezbedio prijateijsrvo sroskog naroda. Dioiamaiski arhiv DSIP pakct i

L-L183
1942,
i

br. dok.

XXW14.

" Prema nekim izvorima, pop Boka Popovic, inace Nedicev pouzdanik, izmedu sredine kraja 1943. god., kada je Suvejkiceva kancelarija u Tumu bila vec likvidirana, putovao je u Bukurest's narocitom rmsijo'm uspostavijanja prijateijskih dodira izmedu Nediceve Srbije Antoneskove Rumunije, po cenu odricauja posiednje od njeniji iuteresa u severoistocnoj Srbiji. AVI! iNda-19-2-113.

83

I s

o.

w N'eosnovano je tvrdenje rumunskog poslansrva u Berlinu da nase vlasti veoma lose postupaju sa Rumunima Naprotiv,, opste je poznato da nase vlasti nikada nisu ciaile nikakvu raziiku medu gradanima, narocito ne izmedu stanovnika severoistocne Srbije koji se sluze viaskim jezikom, a koji su Srbi, ne zaco Sto ih srpska uprava smatra Srbima, vec sto sasvim razumljivo da u ovakvim prilikama srpska Logicno je se oni sami tako osecaju kad bi imaia razioga za to, jer uprava nece preduzimati nikakve mere protiv gradana, bas bi takvim merama koristila prouvnickoj strard*. Izvescaj pomodnika Ceke Dordevica komesaru Nda-19-2-72. Acimovicu. AVII
. .

46

ireaenta fasistwke Rumunije

stavljala je iskustvo vise kvislinskim upravljacima. 35 Efikasnost kvislinske politike u severoistocnoj Srfaiji bila je omogucena blagona-

klonim stavom nemackih organa. Najveci njen doprinos suzbijanju se, u stvari, u blagovremenoni i obrazlozenom urgiranju kod nemackih viasti. Rumunske revandikacije na srpsku teritoriju juzno od Dunava predstavijale su. svakako iznenadenje za Nemce u Berlinu i kod podrucnih vojnih viasti. Istorija ovih aspiracija verovatno nije bila poznata nemackim vodama. Ocigledno je da su okupatorski organi bili potpuno zbunjeni u vreme iredentisticke invazije maja-juna 1941. pojedinci, pruiali su podrsku godine. Neki nemacki organi, kao iredentisiima u prvoj fazi njihove delatnosti. 36 Da bi mogli da zauzmu stav, nemacke viasti na teritoriji severoistocne Srbije, s jedne strane, traze od kvislinske uprave sva obavestenja o citavoj akciji, a, s druge
iredente sastojao
i i

strane, obracaju se za uputstva svojira pretpostavijenim organima. Put zajecarskog krajskomandanta u Beograd je svakako bio u cilju primanja uputstva od najvisih okupatorskih organa u Srbiji. 37 Sredinom juna 1941. stav nemackih organa u Srbiji je vec sasvim

odreden. Konkretne mere, kao hapsenje devetnaest iredentistickih delegata u Tekiji, ili naredenje krajskomandanta, izdato 15. juna 1941. u Kladovu, po kome se Suvejkic i clanovi njegove porodice imaju lisiti slobode, govore o punoj odlucnosti da se na teritoriji Srbije odrzi stanje stvoreno aprila 1941. 38 I pored toga, osnovanost zahteva rumunske iredente bila je i dalje predmet interesovanja nemackih okupatorskih organa. Gestapo je u Negotinu 1943. godine trazio podatke od nacelstva brzopalanackog sreza o nacionalnim osecanjima stanovnistva, a interesovao se i za rezultate statistickog popisa iz 1921. godine. 39 Efekat tih istrazivanja nije mnogo iii uopste

u prilog argumentima iredente i pored toga sto je ova racunala na podrsku nemackih viasti. Ravnogorski pokret dok je prve dve godine rata vegetirao u Homoiju, nije imao snage da se uhvati ukostac sa iredentom. Medutim, od pocetka 1943. godine, kada pocinje intenzivnije da prodire organizuje istocnu Srbiju, rumunska iredenta dobija opasnog neprijatelja. Razoruiavanjem rasturanjem granicnih poijskih jedinica SDS u 1943/4. godini funkciju legamih viasti preuzimaju ilegalne jedinice ravnogorskih cetnika. Mada su mnogi cetnicki, kao i kvislinski komandanti biii kompromrtovani oko iredente, uglavnom zbog materijalnih spekuiacija, mere kojima je preiila cetnicka orgamzacija bile su, kao obicno, krajnje. Pored unistavanja-novina knjiga, jos na posti ili prilikom pretresa, pravljeni su proskripcioni spiskovi
nije
ici
T

mogao

cak zabrane rastaranje ovog lista u Srbiji Pokusaj Nedicevih organa da sprece u potpunosci je propao. Incervencija nemackih viasti bila je tako energicna da 5u vrhunski kvislinski organi bili prinudeni da svojim podredenim organima daju naloge o neometanju rasturanja lista na ceiom podrucju vojnog zapovedrtika Sfbije. AVII Nda-21-1i

marta

1942.

-69/14,

3,

8.
I 3
I

16.

\vn
5 t

Mda- 19-2-82.

to.
0.

h A vu

Mf-Bilece 12/124.

47

JugosLovenski istorijski casopis

kojirna su slata preteca pisma. 90 Nekoliko ljudi je likvidirano pod sumnjom da su imali neke veze sa iredentom. 91 Cetnistvo je bila jedina organizacija koja se sa iredentom obracunavala teroristickim merarna. U torn pogledu njegova taktika se izdvajala svojom osobenoscu, a posebno u odnosu na mnogo blaii,

sumnjivih

lica,

organa predratne humaniji sistem mera otvorenih kvisiinga, kao Jugoslavije, koji medusobno imaju mnogo vise zajednickih crta.
i

Drakonska cetnicka sredstva ostaviia su svoje posledice, sto je razumljivo kada se ima u vidu, s jedne strane, njihova surovost a, druge, nepopularnost iredente. Pod okolnostima cetnicke strahos vlade 1943 44. godine za ovu nepopularnu akciju ostaiaio je sve manje mesta na teritoriji Srbije. Jugoslovensku emigrantsku vladu nisu mnogo brmuli potezi ove

Ona je bila dovoljno obavestena o citavoj situaciji, te svesna njene male opasnosti razumljivo nije nalazila za potrebno da zbog toga dovodi u pitanje dobre odnose s Rumunijom. imajuci u vidu te cinjemce, ona je materijaine darove iredente vesto priinila kao prijateljsku pomoc rumunskog srpskom narodu. 32 Rumunska iredenta izazvala je preduzimanje mera pogodnih za njeno suzbijanje i od strane revolucionarnih snaga Jugoslavije. Okruini komiteti KPJ zajecarskog i pozarevackog okruga aktivno su delali u smislu raskrinkavanja iredente i njenog rukovodioca Suvejkica. 93 Do samog ustanka juna 1941. jedan od glavnih problema koji je stajao pred komunisiickim organizacijama dva okruga u severoistocnom delu Srbije bila je pro rumunska aktivnost. Okruini komitet u Zajecaru izradio je polovinom juna proglas narodu svog okruga u cilju razoblicavanja ove aktivnosti. 94 Razvoj zbivanja zahtevao je od Komunisticke partije punu angazovanost oko podizanja naroda na ustanak, pa je protiviredentisticka delatnost, u vreme kada je iredenta bila u jenjavanju, zauzela drugorazrednu ulogu. No, i
iredente.

dalje se na
nije,

mase

uticalo objasnjavanjem politike fasisticke

Rumu'/
'

bezidejnih pobuda iredentistickih krugova. Sto je iredenta bila manje primetna, toliko su se revolucionarne snage, razumljivo,

kao

njom manje

interesovale.

iredenta je ostaviia svoj pecat, iako ne jak, na tok socijalisticke revolucije u Srbiji. Jedan deo njene propagande neposo 91

Rumunska
A vu
Eiab,

Mf-Bilece 12/122. AVI1

Nda-22-1-32,

Krajinskog korpusa bila je predvidena strasna odmazda za postupak sa rumunocilima u Mihajlovcu za dari momenat stanovnike isti cs prikupljati podatke u sporazumu sa komandaniom upoznat je komandant sreza brigade. Ciscenje po Hitlerovom sistemu lzvTsice u datoru momenm bngada.a Pismo komandanta Krajinskog_\urpusa Veiimira Piieuca komandaam BrzopaJanacke brigade 24. IX 1943. AVU DM-SV-1d976. *U jednom drugom dokumentu staba Kxajinskog korpusa od maja 1943. Prahovo txeba procerati jer se osecaju Ruinuiiima, i kod. sioji: Sela Mihajlovac, Radujevac I4I-Bilece 12/186. njih se nista nije uspelo za nasu stvar do danas.< AVU U svojoj izjavi 24. VII 1941. u Londonu ministar spoijniii poslova kxaljevske vlade Nincic je istakao prijareijsku'pcuDOc Rumuna nasini zarobljeaicima podvukao da ima lepenade za buduce odnose s Rumunijom kad jednom bude pao sadainji rezimc. Divlormitski br. dok. XXXIXV33. arhiv DSIP Daket L-1185 AZRPS-M. OKZa 41-s. 21. m AZRPS-M. OUZa^tl-s. 22.
i

Vlasi. 41. U Stabu sela Mihajlovca: Za

48

Iredenta fasisticke Rumunije

sredno

je

imao za

cilj

slabljenje pozicija revolucije, 95 Pored toga,

i

usporavala oslobodilacki rat. Njen uticaj je delovao na narodne mase u smislu njihovog izolovanja od ucesca u revoluciji. I mada je cinila teskoce okupatoru, neposrednim kvislinzima i cetnicima, ona je sigurno i imala izvesnog uticaj a na jacanje pometnje kod neupucenih masa i njiriovo pasiviziranje, Niz raznih pojava vezanih u man jo j ili vecoj meri za iredentu svakako je odvajao mase od revolucionarne borbe. U svom poznom razvoju 1943/44. godine iredenta tezi da primi lik revolucionarne organizacije. I pored izvesne male pomoci koju je pruzila revolucionarnim snagama na teritoriji severoistocne Srbije, njeni pogresni stavovi u pojedinim pitanjima, 96 kao i ceioknpno delovanje u narodu negativno se odraiavalo na razvoj revolucije, posle osobodenja istocne Srbije oktobra 1944. 97 cak Tokom revolucije, kao i prilikom oslobodenja, napori revolucionarnih snaga usmereni su ka sto neposrednijem prilazenju vlaskom stanovnistvu i njegovom ukijucenju u jedinstvem narodnoosiobodilacki front. 98 Prvi put su se u istoriji na vlaskom jeziku drzaii. povezborovi." Mnogi proglasi i leci okruznih i sreskih komiteta renstava, organa narodne viasti i vojnih organa pisani su dvojezicno. Na viaskom jeziku su sastavljane i pustane u narod parole, a nekoliko partizanskih pesama je takode komponovano na narecju Vlaha Ungurjana. 100 U partizanskim odredima, pogotovu onim koji su pretezno sastavijeni od Vlaha: Boljevackom, Zviskom, Majdanpeckom, vlaski jezik bio je prvi put u slobodnoj upotrebi u jednoj jugoslovenskoj 'vojnoj jedinici. Ova politika koju je revolucija sprovodila
i
i

citava njena aktivnost je posredno,

to teze, sputavala

u severoistocnoj

Srbiji bila je potencirana,

izmedu

ostalog,

opas-

noscu od rurnunske iredente.

Teritorijaine aspiracije fasisticke Rumunije na severoistocnu.; Srbiju doziveie su pun neuspeh usled vise raznih faktora, razllcitog,
intenziteta.

Ako

se

ti

cinioci klasifikuju
i

prema

intenzitetu, treba

da se pode

socijalne svesti narodnih masa severoistocne Srbije, izgradivane pod posebnim istorijskim prilikama kroz mnogo decenija. Konstituisanje. srpske nacionaine svesti kod jednog etnicki nesrpskog, ili uglavnom nesrpskog stanovnistva nije doziveio posebnu i temeljnu naucnu obradu, cime bi se potpunije shvatilo njegovo

od nacionaine

w Suvejkic
banditi,
astetni

je

H Kljucki komunisticki komitet* je opstio sa starim opStinskim upravama kao sa organima viasti. Ovu praksu je prekinuo okruzni komitec u Za'jecaru. Elab. Vlasi, 42. t Za jedinice Narodnooslobodilacke vojske mobiiisane na ieritoriji severoistocne Srbije karakxerisdcni su cesti slucajevi de2erterstva od oktobra 1944. do kraja rata. Slicno, pasivno drlanje Lmaiu stanovnici severoistocne Srbije u cemickim jedinicaxna. Brojni dokumenti goDM.-SV-16819, 16820, Izvesnog udeia vore o ojihovom pamcarskom drianju u^borbi. AV1I celokupna aktivnost iredente. u ovome morala je imati m .iZRPS OKZa-41: AZRP$-?KS-461. - AVI1 Nda-52- 11-38. w> .AZRPS OKZa-91, 126.

apelovao na stanovnistvo da ne Nda-19-2-63. po drustvo, AV1I

ide

u partizane buduci da su

ovi,

kao

Jugoslav ens ki istorijski casopis

drzanje u periodu fasisticke okupacije i socijalisticke revolucije u Srbiji. Negativno raspolozenje vlaskog stanovnistva prema Rumuniji

njenim pretenzijama islo je do averzije. I ono malo pozitivnih rezultata do kojih je iredenta dosla bilo je deio narocitih okolnosti veiikih materijalnih zrtava. Nesumnjive su simpatije koje je vlasko stanovnistvo gajilo prema popu Suvejkicu, ali samo kao prema nekom dobrotvoru. Cak se i najuzi krug ljudi preko kojih je iredenta delovala uglavnom nije \z ubedenja za nju vezao. Mekoliko iredentistickih prvaka licno se nisu smatrali Rumunima. Dobar deo aktivista iredente bio je regrutovan medu ljudima neuglednog socijainog
i
i

polozaja, sto je, uostaiom, svedocanstvo vise o neprijemljivosti njene propagande za sire mase.

Stanovnistvo severoistocne Srbije je tokom rata mogio ispoljiti, i to samo delimicno, neko zadovoljstvo zbog favorizovanja i pruzanja izvesnih privilegija. Slican je slucaj prilikom oslobodenja, kada se u socijalistickoj Jugosiaviji insistiralo na izvesnoj vlaskoj etnicko-narodnosnoj individualnosti. Medutim, visevekovni i zolovani zivo t stanovnistva severoistocne Srbije nije mogao dmoguciti biio kakav osecaj uzajamnosti, solidarnosti prema narodu severno od Dunava. s kojim ono nije imalo gotovo nikakvih dodira. Otuda i apsolutna nezainteresovanost prema svemu sto je licilo na poliiicko vezivanje s Rumunijom. Taj zivalj, koji \e po kazivao znake indiferencije teznju za neangazovahjem u rnnogim kiri^nirn istorijskirn zbivan jima^qsjo^ Jjav ao je neubicajenu snagu u teznji zaT politickim jedinstvorn u srpskim, odnosno jugoslovenskim okvirima. Krupan uzrok neuspeha iredente lezi u stavu nemackih okupacionih organa, 101 koji izvire iz opste poiitike Nemacke na jugoistoku Evrope, Teznja da se sto celovitije drzave evropskog jugoistoka pretvore u politicki i privredni privesak nemackog Raj ha isla je u raskorak s medusobnim aspiracijama i trvenjima. maiih drzava. Prnzanje podrske nedovoijno reainim i konkretizovanim aspiracijama islo bi na ustrb nemackim interesima. I mada su kompieksni politick! razlozi trenutno doveii u Beriinu do resenja o razbijanju Jugoslavije, dalje rasparcavanje Srbije moralo je nemackim funkcionerima izgledati besmisieno. Nemackoj je bila potr ebna privredno, a donekie i politic ki-administrativno ocu vana Srbija. Narocito velika prirodna bogatstva istocne Srbije i strates3d~vodeni put kroz Derdap predstavljaii su neprikosnovene nemacke interese, Koliko kvislinzi toliko su i Nemci bili zainteresovani za rad, red i mir u Srbiji. Okupatorsko-kvislinske mere privrednog i politickog karaktera dovodila je u pitanje aktivnost iredente. Krijumcarenje rumunske robe unosilo je jos veci haos u haoticnu, tzv, dirigovanu kvishnsku privredu. Da bi postigao svoje ciljeve, nemacki okupator je bio prinuden da izlazi u susret nekim zeljama kvislinga. Postojanje, inace, krajnje
i i

da su
12/125.

> Zanimljiv je izvestaj komandanta Krajinskog cetnickog Nemci dozvoiiii rumunsku prooagaiiriu ona bi imaia pun

korpusa

Piletica,

uspeh. AVII

po kome
Ml-Biiece

50

Iredenta fasisticke Rumunije

nepopularnog komesarskog i Nedicevog aparata, bez podrske nemackih, viasti u suzbijanju revandikacija susednih fasistickih drzava, sami nemacki organi na terltoriji izgubilo bi svaki smisao. Najzad Srbije bill su zainteresovani da im se ne krnje podredena podnicja. Mada rumunske revandikacije na severoistocnu Srbiju imaju svoju, moze se reci bledu, istoriju, siroj javnosti one nisu bile poznate. I sam program iredente, prosxorno i sadrzinski ugiavnom nedovoljno odreden, nije ovom pitanju davao karakier problema
i

zrelog za radikalno resavanje.

Geografski polozaj teritorije koja je bila na met! iredenti, sa etnicki jako izmesanim stanovnistvom, predstavija cinilac koji je imao izvesnog znacaja. Geografska udaljenost izdvojenost severoistocne Srbije, odsustvo komunikacija koje bi je vezivale 5 Rumunijom, slaba mogucnost postavijanja neke autoritativne prirodne, etnicke, strateske ili istorijske granice juzno od Dunava, moraio je u izvesnom stepenu negacivno titicati na uspeh ove akcije.
i

Reakcija kvisiinsko-cemickih organizacija je u prilicnoj meri odigrala ulogu u ugusivanju iredentisticke aktivnosti.

Mere organa revoiucije cine takode faktor koji je stajao na putu prorumunskoj propaganda Same okolnosti pod kojima je tekla revolucija perspektiva njene pobede zapecatile su ionako bezizglednu sudbinu rumunske iredente u severoistocnoj Srbiji.
i

Napori fasisticke Rumunije da iskoristi tezak medunarodni poJugoslavije srpskog naroda predstavljaju samo deo jedne politike vodene jos od druge poiovine XIX sioleca. Aspiracije na teritoriju severoistocne Srbije imaie su gotovo sedam decern a svoje mesio u panrumunskom iredentistickom programu. Zavisno od medunarodnih okoinosti, oscilirajuci od pritajene, gotovo spijunske delatnosti do pretnje vojnom okupacijom, iredenta se najvise eksponirala u ratnim, preciznije, preiomnim vremenima, a' posebno u periodu fasizacije evropskog jugoistoka, kada je kondukatorska viada s neobicnom agresivnoscu stremiia da otelotvori velikodrzavnu ideju Mare, stvaranu jos u bojarsko-gradanskoj Rumuniji Romania
lozaj
i
i

veka. Me&unarodna konsxeiacija fasiziranog jugoistoka Evrope i vazaini odnos Rumunije prema Nemackoj sputavao je njene aspiracije prema fasistickim zemljama Bugarskoj i Madarskoj. Zato je rumunski iredentisticki plan nalazio oduska u nastojanjima za aneksijom teritorija omh susednih drzava koje su se do kraja drzale protivosovinske orijentacije. Teznja Rumunije da ugodi svojim teritorijalnim interesima u Srbiji imala je za cilj i sputavanje ekstremnih revizionistickih teznji
i

tokom XIX

XX

izvesnih. Bugarske zapadno od Timoka. Otuda, ali ne samo zato, demagoskih crta a prorumunskoj propagandi u odnosu na srpsko
1

stanovnistvo.
4*

Suzbijanje bugarskih inxeresa,

sto

je

cinilo

sustinu
51

Jugoslovenski isiorijski casopis

balkanske politike Rumunije poslednja dva stoleca, ispoljilo duse u minijaturnom obiiku, i na teritoriji istocne Srbije.

se,

do

Iredenta u severoistocnoj Srbiji ne moze se smatrati politickim pokretom nacionaine manjine radi pripajanja teritorije na kojoj zivi zemlji matici. Njena obelezja je ne podvode pod ovu najceseu defmiciju iredente uopste. Bila je to jedna od onih iredentistickih akcija koje su iskovane van podrucja na kome su delovale. Ona se temeljila na aspiracijama bukureskih vladajucih fasistickih krugova nastojanjima nekolicine iredentista iz severoistocne Srbije, izoloi vanih od svoje sredine. 102 Raspolozenje srbijanskih Vlaha predstavlja istorijski primer nezainteresovanosti jednog stanovnistva za ideju
iredente,
Istorija

uopste,

rumunske iredente, pored atributa tipicnih- za iredentu zna za mnoge specificnosti samo njoj svojstvene. Njeni

sredstva izviru iz postojecih politickih prilika i prilagodavani su slozenim nacionalno-socijalnim osecanjima i shvatanjima i nivou kulture vlaskog stanovnistva. Instrument putem kojih je vrsena propaganda su vrlo raznoiiki; od vec oprobanih u istoriji iredentistickih pokreta do neuobicajenih, osobenih za ovu iredentu. Citava njena aktivnost za vreme drugog svetskog rata uokvirena vazame je usmerena medunarodnim poiozajem okupirane Srbije Rumunije. Tradicija dobrih odnosa rumunske i srpske, odnosno kasnije jugosiovenske drzave, kao i, u evropskim razmerama, uzorne nacionaine trpeijivosti izmedu Srba i Rumuna, u izvesnoj meri takode cini jednu od determinanti karakteristika ove pojave.
i
i
i

metodr

Mada su neki krugovi u Rumuniji bili narocito zainteresovani za severoistocnu Srbiju, ova je bila na periferiji sverumunskog iredentistickog programa. Interesi Bukuresta u Erdeiju i Dcbnadzi, Besarabiji i Bukovini, Maramuresu, pa i Banatu uvek su smatrani vitalnijim. Realnije osnove za uspeh i stvarno vece uspehe pokazaia je iredenta u jugosiovenskom deiu Banata. Nasuprot cinjenici da su neke fasisticke organizacije uspele da okupe oko sebe makar mali deo naroda u zapadnom Banatu, stoji cinjenica da su svi socijalni slojevi severoistocne Srbije ostali po sirani od bilo kakve
kulturne organizacije koja bi imala rumunski nacionalni karakter. Funkcionalnost iredentistickih tela oduvek se ogledala, gotovo iscrpljivala, u delatnosti njihovih sefova, cija je uloga bila dominirajuca. Za svo vreme svog bitisanja u severoistocnoj Srbiji iredenta se malo primecivala, nije dobijaia krupnije razmere niti je javnost njom narocito bila zabavijena.
poiiticke
ili

pored toga, iredenta u severoistocnoj Srbiji je od svog nastanka gotovo neprekidno ispoljavaia znake aktivnosti. Uslovi reI

m Jol krajem septembra 1918. Trumbid, u pismu Paiicu, daje karakteristike rumunske iredente na jugosiovenske zemlje, koje vaze za svo vreme njenog poslojanja: Sto se tide to da oni u Austro-Ugarskoj nisu dali znake rumunskilj, ima se istaci iredenata ralljanskih nikakvog zivoca ni pokreta, koji bi predocio volju naroda da se aslobodi, pa sroga iredentisti na strani radili su individuatno oslanjajuci se na doticne vlade i radeci pod njihovom kon20, XII 1918), Beograd 1964, 315. trolom.* Grada o sivaranju jugosiovenske. drzave (J. I
i i

52

lr edema fasiszicke

Rumunije

fasisticke Ruzima bojarsko-polufeudalne, burzoasko-demokratske munije nisu prekidali kontinuitet njenog postojanja. Uporedo s tradicijom srdacmh odnosa Bukuresta sa Beogradom vegetirale su Morave. aspiracije Rumunije na teritoriju izmedu Timoka i S obzirom da iredenta u periodu drugog svetskog rata nije pobrala neke znacajne rezultate, revolucija s njom nije imala krupniii teskoca. Medutim, splet pojava koje su proizasle iz citave te akcije imao je, mada uvek relativno skromnog obima, reperkusija od znacaja za istoriju jugoslovenske socijaiisticke revolucije na teritoriji istoriju naroda toga kraja uopste. severoistocne Srbije
i

Resume
IRREDENTISME DE LA ROUMANIE FASCISTE DANS LA SERBIE DU NORD-EST DE 1941 k 1944
DRAGOLJITB PETRQVIC
Si Ton cherchait dans les sources historiques les donnees sur les origines de rirredentisme roumain dans les regions no rd-crien tales de la Serbie, les signes manifesies indiqueraient la fin des annees soixante-dix

du dix-neuvieme siecle. Jusqu'a la fin meme de la Deuxieme guerre mondiaie cet irredentisme procedait en general furtivement et, somme toute, n'eveillait un interet considerable chez personne. C'est seuiement apre de gros evenements et de changements politiques radicaux au Sud-Est de l'Europe a la transition entre tes annees crente et les annees quarante de notre siecle que les nouveaux milieux dirigeants de la, Roumanie adopterent, paraiielernent a la fascisation du pays, aussi la conception sur la necessite d'une revision des fronneres des Etats
europeens. Les revendications territonales visant la Serbie du Nord-Est ont ete exprimees dans queiques actes des plus autoritaires du gouvernement protasciste du general Antonescu approximativement a l'epoque du debacle d'avril du royaume you go slave en 1941. C'est alors que fur cree un appareil special qui, grace a la generosite des personnalites officielles de Bucarest, a depense de considerables moyens pecumaires pour la cause irredentiste. Autrement, peu de gens faisant partie de cet appareil ont compte a s'attirer des masses populaires de cette region, par unepropagande de vive voix et par ecrit, en premier lieu au moyen de la presse et des livres roumams, ensuite par diverses prestations materielles et en affranchissant les prisonniers de guerre, originaires de la. Serbie du Nord-Est, sous pretexte qu' ils fussent d'origine roumaine, afin que ces masses, par une espece de plebiscite par ecrit portassent a la connaissance de 1'opinion publique mondiaie leur desir de s'incorporer dans la Grande RoumanieV Cependant, le mouvement irredentiste qui avait manifeste, dans les premiers mois de 1'occupation une grande animation pour devenir plus tranquille et moins ambitieux dans la pnase ulterieure, a subi un ecfaes total dans le territoire meme du Nord-Est da la Serbie. De nombreux facteurs, a partir des mesures que prenaient envers le mouvement irredentiste les forces de quislings nationalistes, les
,

53

Jugostovenski istorijski casopis

institutions revolutionnaires, ies organes des autorites d'occupation. jusqu'a celles qui ont leur origines dans 1'evolution sociale et historique du milieu ou ie mouvement irredentiste developpait son activite ont contribue a rendre ses buts inacceptables pour la population de cette partie de la Serbie, malgre tous ies efforts qu'il faisait. Comme la guerre s'approchait de sa fin et le fascisme etait de plus en plus sur la defensive, Ies manifestations de ce phenomene diminuaient a vue d'oeil pour ne disparaitre definitivement qu'avec la creation de la Roumanie du front popuiaire.