Kognitivna razvojna teorija socijalizacije

Shvatanja Pijaea i Kolberga (Sutinski razliita od bijehvioristikih S-R teorija )

Istie se:

Vanost razvoja i stadijuma kognitivnog razvoja od

kojih zavisi i usvajanje odreenih oblika ponaanja pa i socijalnog ponaanja

Podjednako vanost neposrednog iskustva i znaaj sredinskih faktora u procesu uenja

Dva bazina procesa

Asimilacija - proces preuzimanja novih informacija i njihovog interpretiranja na taj nain da se informacije prilagoavaju postojeim shemama Akomodacija - proces menjanja kognitivnih ema kako bi bolje odgovarale svetu realnosti

etiri glavne faze u razvitku miljenja

Faza senzo-motorne inteligencije

(roenje do 18 meseci)
- animistiko miljenje - artificijelnost - egocentrizam

Predoperacionalni period (2-7 godine)

Period konkretnih operacija (8 -11 g)

- konzervacija objekta

Faza formalnih operacija (posle 12 god.)

Razvitak moralnog suenja i ponaanja

Osnovna postavka:
Moralna svest se postepeno razvija i prolazi kroz odreene faze razvoja u zavisnosti od razvijenosti i angaovanja kognitivnih funkcija

Stadijumi moralnosti
(. Pijae)

Heteronomna moralnost
Dobar = Posluan

Autonomna moralnost
Dobar = Pravedan

Stadijumi moralnosti (L. Kolberg)

Prekonvencionalni (individualistika perspektiva)

Drutvena pravila i oekivanja drugih izvan Ja

Konvencionalni (perspektiva lana drutva)

Ja poistoveeno sa drutvenim pravilima i oekivanjima
drugih

Postkonencionalni (naddrutvena perspektiva)

Ja diferencirano od drutvenih pravila i oekivanja drugih

Prvi nivo: predmoralnost

Stadijum 1

Orijentacija na poslunost i kanjavanje Dete se pokorava pravilima da bi izbeglo kaznu;savest je iracionalan strah od kanjavanja

Za: Kraa se opravdava time to je lek apotekara mnogo kotao Protiv: Kraa se osuuje poto je lopov mogao biti uhvaen i strpan u zatvor

Prvi nivo: predmoralnost

Stadijum 2
Naivna hedonistika i instrumentalna orijentacija Detetovo ponaanje motivisano je eljom za nagradom i dobitkom. Ispravnost ponaanja se procenjuje prema opsegu zadovoljenja (potreba) u koje aktivnost donosi

Za: Kraa je opravdana jer je eni potreban lek, a muu enino drutvo Protiv: Kraa se osuuje poto e njegova ena verovatno umreti pre nego to on izae iz zatvora, pa mu to tako ne ini mnogo

Moralnost konvencionalnog konformiranja Stadijum 3

Moralnost dobrog deteta Dete je usmereno na traenje odobravanja odraslih; vodi se rauna o potrebama i namerama drugih

Za: Kraa se opravdava time to je mu nesebian i vodi rauna o potrebama svoje ene Protiv: Kraa se osuuje poto e se mu oseati loe kada shvati kakvu je bruku naneo svojoj porodici; njegova porodica e se stideti njegovog dela

Moralnost konvencionalnog konformiranja Stadijum 4

Moralnost naglaavanja zakona i autoriteta

Za: Kraa se opravdava poto e on inae biti odgovoran za eninu smrt Protiv: Kraa se osuuje poto on kri zakon

Dete je usmereno na ispunjavanje dunosti, potovanje autoriteta i isticanja socijalnog reda

Lino usvojeni moralni principi Stadijum 5

Moralnost ugovora, individualnih prava i demokratski prihvaenog zakona

Dete ukazuje na uspostavljanje ravnotee izmeu prava pojedinca i zatite drutva

Za: Kraa se opravdava jer zakon nije skrojen za situacije u kojima bi pojedinac ugroavao neiji ivot povinovanjem zakonu Protiv: Kraa se osuuje poto i drugi mogu biti u situaciji da imaju takvu potrebu i kuda bi onda to vodilo drutvo

Lino usvojeni moralni principi Stadijum 6

Moralnost individualnih principa savesti

Dete ukazuje na pojavu samoosude zbog naruavanja sopstvenih principa. Sopstvena savest je ono ime se rukovodi, a to rukovoenje je zasnovano na apstraktnim, univerzalnim moralnim principima

Za: Kraa se opravdava jer ovek ne mi mogao vie da ivi sa svojom saveu ako mu ena umre Protiv: Kraa se osuuje jer ovek ne bi mogao vie da ivi prema ubeenjima svoje savesti ako ukrade

Prednosti i kritike kognitivno razvojnog pristupa

Prednosti:

Prevladavanje jednostranosti S-R pristupa

Znaaj nasleem datog osnova za razvitak miljenja

Prevladavanje shvatanja o oveku kao pasivnom biu

Ukazano na karakteristine ljudske potrebe

Prednosti i kritike kognitivno razvojnog pristupa

Kritika: Sekvencijalni sled faza prilino artificijelan (ne odgovara uvek stvarnosti)

Potcenjena sposobnosti miljenja i moralnog prosuivanja mlae dece Nedovoljna istaknutost socijalnih i kulturnih faktora