Skladini sistem

2009

SKLADINI SISTEM
U skladinom sistemu se mogu razmatrati sledee oblasti: - osnovni PROCESI koji se odvijaju u skladitu - ROBA koja se skladiti i njene karakteristike - vrste SKLADINIH OBJEKATA - skladina OPREMA I OSNOVNI PROCESI U SKLADITU Skladite - sistem iji su podsistemi funkcionalno zaokruene celine u okviru kojih se realizuju neke od transformacija na toku materijala ili informacija grubo gledano, mogu se izdvojiti etiri osnovna podsistema = osnovne klase skladinih procesa: PRIJEM robe PRERADA robe UVANJE robe OTPREMA robe NAJJEDNOSTAVNIJA SKLADITA Osnovne funkcije/procesi
PRIJEM
VODNI TRANSPORT SREDSTVA ELEZNIKI SPOLJNJEG TRANSPORT TRANSPORTA DRUMSKI TRANSPORT KLASINO CIKLINA SREDSTVA SREDSTVA UNUTRANJEG TRANSPORTA CIKLINA SREDSTVA

UVANJE

OTPREMA
VODNI TRANSPORT SREDSTVA ELEZNIKI SPOLJNJEG TRANSPORTA TRANSPORT DRUMSKI TRANSPORT

SREDSTVA UNUTRANJEG TRANSPORTA

KONTINUALNA SREDSTVA CROSSDOCKING

KONTINUALNA SREDSTVA

Prijem i otpremu robe u/iz skladita realizuju razliita transportna sredstva - drumska - eleznika - vodnog transporta
1

Skladini sistem

2009

U samom skladitu, rukovanje materijalima (istovar, utovar, uskladitenje, iskladitenje, transport unutar skladita) realizuju razna sredstva za rukovanje materijalima - ciklina - kontinualna uvanje robe se moe realizovati razliitim skladinim tehnologijama sa skladinom opremom ili bez opreme (podna skladita). Pored uvanja robe, u skladitima se pojavljuje i sluaj otpreme robe direktno sa prijemnog pretovarnog fronta na otpremni pretovarni front (crossdocking)
0,00

Primer: U skladite se doprema paletizovana roba, uvanje se realizuje u selektivnim regalima, a otprema se takoe paletizovana roba.

0,00

PODSIST

TE TZ PRIJEM VOZILA POZICIONIRA NJE VOZILA PRIPREMA ZA ISTOVAR ISTOVAR TRANSP. DO MESTA USKL. USKLAD. UVANJE ISKLAD. TRAN. DO MESTA UTOV. UTOVAR OTPREMA DR. TR. SRED.

DRUM. SAOBR.

PRET. MESTO

RAD. SNAGA

VILJU KAR

SKL. MESTA (BEZ OPR.)

SKL. OBJEKAT

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

P R I J E M

UVA NJE

O T P R E M A

Skladini sistem

2009

KOMPLEKSNA SKLADITA Karakteriu ih mnogo sloeniji procesi; obino se primenjuju razliite tehnologije skladitenja i komisioniranja (razliite vrste skladine i komisione opreme); najee u njima postoje razliiti procesi prerade: - na ulazu (paletizacija, obeleavanje, sortiranje prema nekom kriterijumu, pakovanje i dr.) - u toku skladitenja (zanavljanje, promena pojavnog oblika i dr.) - na izlazu (depaletizacija, komisioniranje, sortiranje, i dr.)

BLOK SKLADITENJE PALETA

PALETNI REGALI I RED REGALA ZA REALIZACIJU KOMISIONIRANJA SORTIRNI SISTEMI OTPREMA ROBE MEZANINI ZA SITNU KOMADNU ROBU KOMISIONIRANJE PICK TO BELT

1. PROCESI PRIJEMA I OTPREME ROBE I TRAN. SREDSTAVA Obuhvataju aktivnosti koje se realizuju na ulazu u skladite i izlazu iz skladita na pretovarnim frontovima; sagledava se: o transportni tok (vrste transportnih/pretovarnih sredstava i njihove tehno-eksploatacione karakteristike; obezbeivanje uslova za njihovo pozicioniranje/kretanje i utovar/istovar) o robni tok (roba koja se doprema/otprema iz skladita; aktivnosti rukovanja sa robom koje se odvijaju na pretovarnom frontu i eventualno do samog uskladitenja robe)

Skladini sistem

2009

U zavisnosti od karakteristika konkretnog skladita, ovi procesi (prijem, otprema) mogu biti: o spojeni - realizovani na istom pretovarnom frontu o razdvojeni - realizovani na posebnim pretovarnim frontovima za prijem i za otpremu (kod skladita sa veim obimom rada i po pravilu pri prijemu transportnih sredstava razliitih vidova saobraaja i prijema sredstava unutranjeg transporta).
PRIJEM
PRIJEM OTPREMA SKLADITE
PRIJEM SKLADITE

SKLADITE OTPREMA

OTPREMA

Ovi procesi obuhvataju aktivnosti koje se realizuju na ulazu i izlazu iz skladita; razlikuje se . - FIZIKI prijem/otpremu transportnih/pretovarnih sredstava - KVANTITATIVNI prijem/otpremu - KVALITATIVNI prijem/otpremu FIZIKI prijem/otprema Na prijemnom/otpremnom pretovarnom frontu se mogu pojaviti sredstva razliitih vidova saobraaja: - drumskog kamioni bez prikolice, sa poluprikolicom, sa prikolicom - eleznikog razliite vrste vagona (G, H, E i druga kola) - vodnog rena (morska) plovila ili sredstva unutranjeg transporta - ciklina (viljukari, karete, dizalice, kolica) - kontinualna (trakasti transporteri, valjkasti transporteri, konvejeri, kliznice i sl) Prijem sredstava unutranjeg transporta se obino realizuje u proizvodno prijemnim ili otpremnim skladitima. Radi neometanog prijema/otpreme, moraju se poznavati TEHNOEKSPLOATACIONE karakteristike transportnih sredstava: - dimenzije (kod sredstava eleznikog, drumskog i vodnog tran.) - nosivost (kod sredstava eleznikog, drumskog i vodnog tran.) - manevarske sposobnosti (kod sredstava drumskog transporta) - dubina gaza (kod sredstava vodnog transporta) itd
4

Skladini sistem

2009

Za svaki vid prevoza se moraju obezbediti adekvatni elementi infrastrukture: - za drumska transportna sredstva drumske saobraajnice, parking prostori, manipulativne povrine, ... - za eleznika transportna sredstva industrijski koloseci, manipulativni koloseci ... - za transportna sredstva vodnog saobraaja operativna obala, vezovi ... Primer: Algoritam aktivnosti u procesima prijema/otpreme drum. transportnih sredstava u skladite sa manjim obimom rada
Sredstvo za rukovanje materijalima

ISKLJUENJE VOZILA SA JAVNIH SAOBRA. I PRIJEM UPUIVANJE VOZILA NA PARKING I EKANJE

NE

Prostor za manevrisanje drumskih transportnih sredstava

SLOBOD. PRET. MESTO DA

Pretovarno mesto za sredstva drumskog transporta

Pretovarni front Zona za skladitenje Skladini objekat

UPU. VOZILA NA PRET. MESTO, POZICIONIRANJE I PRIPREMA KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA KONTROLA ROBE PRI PRIJEMU
UTOVAR - ISTOVAR TRANSPORTNOG SREDSTVA KVANTITATIVNA I KVALITATIVNA KONTROLA ROBE PRI OTPREMI

Parking
V A G A

Kapija Javna saobraajnica

PRIPREMA VOZILA ZA OTPREMU I OTPREMA

Kod prijema/otpreme drumskih vozila se obino realizuju sledee aktivnosti: 1) PRIHVAT VOZILA U SKLADINI SISTEM - voza se prijavljuje na ulaznoj kapiji/portirnici - identifikacija vozila 2) KONTROLA DOKUMENTACIJE, REALIZACIJA KOMERCIJALNIH I INFORMACIONIH AKTIVNOSTI - voza predaje tovarni list - identifikacija poiljaoca/primaoca

Skladini sistem

2009

3) KONTROLA VOZILA - provera teine vozila na ulazu u skladite (kolska vaga) nije obavezna aktivnost 4) UPUIVANJE VOZILA NA SLEDEU OPERACIJU - na parking prostor (povrinu za ekanje) - na pretovarno mesto (na pretovarnom frontu) 5) POZICIONIRANJE VOZILA I PRIPREMA ZA UTOVAR/ISTOVAR - pozicioniranje vozila na pretovarni front (pod uglom od 90, pod kosim uglom, paralelno sa pretovarnim frontom)

- skidanje cerade, skidanje obezbeenja tereta ... 6) UTOVAR/ISTOVAR ROBE Moe se realizovati razliitim sredstvima za rukovanje materijalima o Runo utovar/istovar transportnih kutija, ipkastih i ploastih materijala manje teine i zapremine i sl. o Mehanizovano runim viljukarom, razliitim tipovima dizel i elektro viljukara (eoni, etvoroputni, boni itd. u zavisnosti od pojavnog oblika robe), dizalicama (mosne, portalne itd.), primenom mobilnog trakastog transportera (radnik izuzima komadnu robu i stavlja je na traku) itd. Moe se realizovati razliitim organizaciono-upravljakim reenjima o Jednofazno jedno sredstvo za rukovanje materijalima realizuje istovar vozila, transport unutar skladita i uskladitenje iskladitenje, transport unutar skladita i utovar o Dvofazno Jedno sredstvo za rukovanje materijalima realizuje istovar i transport do pufera, a drugo sredstvo preuzima robu i transportuje je do mesta uskladitenja

Skladini sistem

2009

Jedno sredstvo za rukovanje materijalima realizuje iskladitenje i transport do pufera, a drugo sredstvo preuzima robu i utovaruje je u transportno sredstvo
Jednofazno
0,00

Dvofazno
0,00

0,00 0,00

KVANTITATIVNI PRIJEM I OTPREMA ROBE Kvantitativne karakteristike robe su broj komada, masa, zapremina, dimenzije... Podaci o njima se daju u prateoj dokumentaciji robe (tovarni listovi, prijemnica, otpremnica) METODE kvantitativnog prijema - STATISTIKA kontrola na bazi analize uzorka (na pr. kutije na paleti) - KVANTITATIVNA kontrola o Za komadnu robu brojanjem (runo, nekim sredstvom za automatsku identifikaciju bar kod, RF/ID) ili merenjem (razliiti tipovi vaga) o Za rasutu robu merenjem bruta ili tare na kolskim vagama - Prijem robe NA POVERENJE (posebni ugovori, primaoc ima definisan period reklamacije koja se automatski uvaava); periodino se kontrolie roba u skladitu (mogunost zloupotrebe) KVALITATIVNI PRIJEM I OTPREMA ROBE Nakon zavrenog fizikog i kvantitativnog prijema (ili u toku) proverava se da li roba odgovara deklarisanom kvalitetu - specifina oprema u skladitu, laboratorije - vizuelni pregled robe i ambalae (da li je oteena, proao rok trajanja ...) - specijalizovane institucije van skladita (fizika ili hemijska analiza)
7

Skladini sistem

2009

2. PROCESI PRERADE ROBE Prerada = promena fizikih ili hemijskih karakteristika na robi Pojavni oblik robe na ulazu pojavni oblik robe na izlazu iz skladita Prerada robe se moe razlikovati: - Prostorno o prerada na ulazu u skladite (pakovanje, paletizacija, obeleavanje skladinih jedinica, promena fizikih karakteristika robe, formiranje meovitog paketa, sortiranje i sl.) o tokom uvanja (najee zanavljanje, razdvajanje i sl.) o na izlazu iz skladita (najee komisioniranje) o kombinovana - Vremenski o formiranje porudbine pre ispostavljanja zahteva za otpremom o formiranje porudbine posle ispostavljanja zahteva za otpremom Vrste prerade: 1. Sortiranje Obino se nadovezuje na procese prijema ili/i komisioniranja. Predstavlja grupisanje (homogenizaciju) komadne robe po nekom obeleju (vrsta robe, pravci otpreme, dimenzije...); kod rasutih roba prosejavanje (dobijanje frakcija iste granulacije) Zahtevi sortiranja: o prepoznavanje robe prema nekom kriterijumu (dimenzijama, oblicima, pakovanjima, masi, oznakama i sl.) o neposredno izdvajanje robe (jedne ili vie jedinica) Moe se realizovati na razliite naine: o automatizovano (neki od sistema za automatsku identifikaciju prepoznaje robu, a izdvajanje robe se realizuje preko skretaa, podizaa tereta, kosog platoa itd) o runo (prepoznavanje i izdvajanje robe realizuje ovek) o kombinovano
8

Skladini sistem

2009

Sortiranje se moe realizovati na bazi jednog ili vie kriterijuma: o potroai (mesta isporuke) o teina tereta o uestalost manipulacija o osetljivost robe na mogua oteenja ili neka druga karateristika robe o uticaj na ostalu robu itd. 2. Razdvajanje Formiranje manjih jedinica pakovanja u odnosu na one koje su primljene 3. Spajanje Ukrupnjavanje jedinica pakovanja; moe sadrati u sebi i pakovanje; tipino formiranje meovitog paketa u distributivnim centrima 4. Fiziko ili hemijsko delovanje na robu Radi se po pravilu zbog zahteva vieg sistema; na primer: o seenje ipkastog ili ploastog materijala o drobljenje rasutog materijala o dodavanje paletnih nastavaka o suenje ili zamrzavanje prehrambranih namirnica 5. Pakovanje Grupisanje homogene robe u zajedniki sud u cilju zatite robe. Pakovanje se moe realizovati u: o Samom skladitu (kada se skladite nalazi uz proizvodnju, kada je racionalnije robu transportovati do skladita neupakovanu (manji trokovi transporta), kada je neophodno rasformirati logistiku jedinicu zbog kvalitativne i kvantitativne kontrole) o U proizvodnji, kod snabdevaa ili nekog drugog posrednika 6. Oznaavanje Identifikacija robe, karakteristike i podaci o robi; o nosilac informacije medijum postavljen na logistiku jedinicu ili ambalau proizvoda (nalepnica, RF tag, bar kod oznaka, direktno ispisivanje podataka ili crtea na logistiku jedinicu ili ambalau, kombinacija medijuma i sl.)

Skladini sistem

2009

o oblik obeleavanja alfanumeriki znaci, linije, crtei, slike, bar kod oznake, podaci memorisani u medijumu ili kombinacija ovih oblika o podaci o relevantnim karakteristikama robe (broj komada, teina, datum proizvodnje uslovi uvanja, manipulisanja i transporta i sl.), mestu uskladitenja, mestu otpreme, vlasnitvu, proizvoau itd. Oznaavanje se najee se realizuje u: o proizvodnji - na pakovanju/ambalai proizvoda, za svrhu informisanja korisnika, o u skladitu - na pakovanju ili logistikoj jedinici za potrebe rada skladita (obino se primenjuju neke interne oznake) 7. Zanavljanje Pravovremena otprema robe koja ima ogranien rok tranjanja 8. Komisioniranje Primenjuje se iskljuivo u skladitima komadne robe; podrazumeva iskladitenje i otpremu robe prema zahtevima korisnika koji su definisani u narudbenici Podrazumeva primenu odreenih tehnologija, metoda, organizacije i upravljanja procesom komisioniranja. Kompleksan proces: sa najveim ueem u operativnim trokovima rada skladita (Prema istraivanju sprovedenom u Velikoj Britaniji 55% svih operativnih trokova tipinog skladita otpada na komisioniranje ) Vremenski najobimniji (procene su da 60% radnog angaovanja u skladitu pripada komisioniranju ) od velikog uticaja na kvalitet koji skladite prua korisnicima sve tei za upravljanje emu dodatno doprinose prisutne nove filosofije i strategije u proizvodnoj i marketing sferi, a koje trae da se : Manje narudbine isporuuju ee i sa veom tanou, Sve vie razliitih jedinica robe pojavi u skladitu irenje asortimana. Proces komisioniranja se realizuje u nekoliko faza: o Priprema komisioniranja, koja obuhvata: Analizu narudbenica korisnika (koja roba i koliko je naruena)
10

Skladini sistem

2009

Eventualno homogenizovanje robe prema vrstama (prema buduem metodu komisioniranja) Izradu plana komisioniranja (za izabrani metod komisioniranja se definie broj radnika, zone/prolazi u kojima e izuzimati robu, redosled izuzimanja, koliine i sl.) Formiranje dokumenta po kome e komisioner izuzimati robu (komisioni list) o Realizacija komisioniranja izvravanje plana komisioniranja prema odreenoj tehnologiji (prema amerikoj koli): Tehnologija OVEK KA TERETU (prema svom komisionom listu komisioner odlazi do lokacija na kojoj se nalazi roba, uzima odreene koliine i odnosi je do mesta otpreme ili dalje prerade; po zavrenom ciklusu, ponavlja se postupak) Tehnologija TERET KA OVEKU (automatizovanim komisionim sredstvima se iz regala iskladitava cela paletna jedinica, doprema do komisionera, on izuzima potrebnu koliinu, a potom se paletna jedinica vraa na mesto sa koga je iskladitena (ako je preostalo robe na njoj) ili se odlae na mesto za prazne palete) o Kontrola komisioniranja (uporeivanje plana komisioniranja sa onim to je ostvareno) 3. PROCES UVANJA uvanje robe proces u okviru koga se realizuje mirovanje robe, sa ciljem da se obezbedi neka od osnovnih funkcija skladita kao to je nakupljanje robe, obezbeenje rezervi itd. Podrazumeva postojanje prostora i opreme koji obezbeuju adekvatne uslove za uvanje robe, a da se tokom tog procesa ne promene fiziko hemijske karakteristike robe Izbor naina uvanja robe zavisi od : o karakteristike pojavnog oblika robe (ploa, ipka, paket, paleta, kontener) o funkcije koju skladite realizuje (distributivno, sabirno, obezbeenje rezervi) o primenjene tehnologije skladitenja (primena skladine opreme ili bez skladine opreme) o specifinih zahteva robe koja se skladiti (potreba za specifinim temperaturnim uslovima, vlanosti vazduha,
11

Skladini sistem

2009

osvetljenjem, kratak rok trajanja, vrsta pakovanja, uticaja na ostalu robu itd) o koeficijenta obrta (izmenljivosti) robe Ki Ki neimenovani broj - predstavlja odnos polovine ukupnog godinjeg prometa (P), tj. polovine zbira ukupne koliine na ulazu (U) i izlazu (I) iz skladita i srednje koliine robe na zalihama (Q) P U + I najee se primenjuje, jer uproseava Ki = = vrednost koeficijenta (u nekim skladitima se 2 Q 2 Q moe pojaviti velika razlika u ulazu i izlazu) Rauna se i kao: odnos ukupne koliine robe koja je u nekom periodu (obino jednogodinjem) ula u skladite i srednje U Ki = koliine robe na zalihama; kao odnos ukupne koliine robe koja je u nekom periodu (obino jednogodinjem) izala iz skladita i srednje koliine robe na zalihama; Poslednje dve formule se primenjuju ukoliko na godinjem nivou postoje razlike izmeu ulaza i izlaza. Ki ima vrednost: o izmeu 0 i 1 kod skladita robnih rezervi (obino 0,5) o od nekoliko desetina do nekoliko stotina kod skladita hleba (oko 600, za dva turnusa dnevno)); u distributivnim i trgovakim skladitima.

Q I Ki = Q

Relativni znaaj procesa uvanja

to je znaajnija funkcija uvanja robe u skladitu, to je manji Ki i obrnuto

Ki
Pored uvanja robe, moraju se obezbediti i uslovi za: o kontrolu zaliha o kontrolu kvaliteta robe tokom uvanja o pravovremeno zanavljanje robe Za razliite tehnologije skladitenja - razliiti pristupi robi:

12

Skladini sistem

2009

o za iskladitenje: o FIFO (first in - first out) prvi uao, prvi izaao; primena kod robe sa k.kom kratkog roka trajanja mora se otpremiti roba koja je prva i pristigla ili je posledica primenjene tehnologije skladitenja (na primer kod protonih regala, mogue kod dvoulaznih prolaznih regala) o LIFO (last in - first out) zadnji uao, prvi izaao; karakteristino za primenu push-back regala i jednoulaznih prolaznih ragala

Protoni regali - FIFO

Push-back regali LIFO

Jednoulazni prolazni regali

o prema mogunosti pristupa svakoj skladinoj jednici: o selektivan pristup mogue pristupiti svakoj skladinoj jedinici u skladitu (primena adekvatne skladine opreme selektivnih regala ili odgovarajue razmetanje logistikih jedinica u podnom skladitu)

Selektivni regali

Podno skladite

o ogranien selektivan pristup (primena adekvatne skladine opreme dvostrukih selektivnih regala, blok skladitenje sa malom veliinom blokova i odgovarajuom homogenizacijom robe, prolazni regali itd)

13

Skladini sistem

2009

Selektivni regali

Podno skladite blok sistem

Podno skladite unificirana skl. polja

o zatrpavanje (kod primene blok skladitenja sa velikom veliinom blokova)

Podno skladite blok sistem o za uskladitenje razliite strategije o unapred odreena skladina mesta za svaku vrstu robe o sluajan pristup uskladitenju o COI (cube per order index) itd
UPRAVLJAKO INFORMACIONI SISTEM Prisutan u svim skladitima Cilj: - sinhronizacija i koordinacija procesa u skladitu - prenos informacija i komunikacija izmeu skladita i okruenja i izmeu osoblja u skladitu - kontinualno praenje performansi skladinog sistema

14

Skladini sistem

2009

Zadaci: - u oblasti opsluge korisnika o prijem i obrada narudbina o informisanje korisnika o usluzi (cene, uslovi plaanja itd) o reklamacije korisnika - u oblasti zaliha o praenje stanja zaliha, o kontrola zaliha, o popunjavanje snabdevanje skladita, o upravljanje zalihama - u oblasti skladitenja o zadaci po prijemu (odreivanje mesta uskladitenja i dr.) o zadaci u toku uvanja robe (premetanje logistikih jedinica tokom skladitenja i dr.) o pri komisioniranju i sortiranju (upravljanje, praenje, kontrola) o pri obeleavanju i identifikaciji robe (kreiranje i formiranje oznaka, oitavanje itd.) - u oblasti spoljnjeg transporta o redosled (prioritet) otpreme robe o definisanje itinerera ruting o upravljanje voznim parkom - u oblasti administrativnih usluga o fakturisanje, ispostavljanje rauna o obrada i kreiranje dokumenata o generalno praenje svih trokova i prihoda u skladitu LITERATURA Vukievi S., Skladita, 1995 urevi D., Prilog optimizaciji procesa komisioniranja Frazelle E., World-class warehousing and material handling Prikril B., Boievi D. Mehanizacija pretovara i skladitenje

15