GREKA PO BITU U L-GRANSKOM MRC DIVERZITIJU SA BPSK

MODULACIJOM
BIT ERROR RATE IN L-BRANCHES MRC DIVERSITY SYSTEM WITH
BPSK MODULATION
Borivoje Miloevi
1
, Slobodan Obradovi
2
1
Visoka tehnika kola strukovnih studija, Ni
2
Fakultet kompjuterskih nauka - Univerzitet Megatrend, eograd
Sadraj - !azvitak novih "ireless tehnologija ponovo je
raz#uktao interes za dizajniranje, analizu i
implementa$iju optimalnih struktura prijemnika koje
o#ez#e%uju do#re per&ormanse verovatno'e greke sa
redukovanom potronjom predajne snage i slo(enosti
izvo%enja, naroito kada je stepen diverzitija suvie
veliki) !ad razvija egzaktnu matematiku metodu da #i
analizirao pre&ormanse ma*imal ratio $om#ining
+M!, - prijemnika sa .-grana u korelisanom !ejlijevom
diverziti kanalu sa ortogonalnom #inar/ phase shi&t
ke/ing-012 modula$ijom)
A!"#ra$# - 0roli&eration o& ne" "ireless te$hnologies
has rekindled the interest on the design, anal/sis and
implementation o& su#optimal re$eiver stru$tures that
provide good error pro#a#ilit/ per&orman$e "ith redu$ed
po"er $onsumption and $omple*it/ parti$ularl/ "hen the
order o& diversit/ is large) 3he paper develops an e*a$t
mathemati$al &rame"ork to anal/ze the per&orman$e o& a
.-diversit/ ma*imal ratio $om#ining +M!,- re$eiver in
$orrelated !a/leigh $hannel "ith orthogonal #inar/
phase shi&t ke/ing 012)
%& UVOD
Beini telekomunikacioni kanali su zaravo !kanali sa
"edin#om$, #de "edin# redstavlja jednu od dominanti%
smetnji koja znaajno utie na nji%ove karakteristike i
o#raniava i%& 'a bi verovatnoa #reke u kanalu sa
"edin#om bila manja ili jednaka unared zadatoj
vrednosti, otrebno je da sna#a redajnika bude znatno
vea od one koja se ri istim ostalim uslovima za%teva u
kanalu bez "edin#a& (o se naravno kosi sa osnovnim
uslovima za rojektovanje telekomunikacioni% kanala, a
se onda ristua te%nikama koje e ove nedostatke svesti
na minimum& 'iverziti kombinovanje je jedna od
raktino mno#i%, e"ektni% i iroko uotrebljavani%
te%nika u di#italnim komunikacijama, za modeliranje
rijemnika koji su sosobni da se izbore sa e"ektima
"edin#a nastali% usled razliiti% uslova roa#acije si#nala
i oboljaju ukune karakteristike )irless sistema&
*edin# +eng& &ading- je ojava romene jaine olja na
mestu rijema& Moe nastati zbo#,
-rostiranja si#nala o vie utanja
.e"leksije si#nala od zemlje, objekata i e"ekta
senke
-ojave steenasto# indeksa re"rakcije u
atmos"eri koja deli si#nal na vie odsi#nala koji
utuju razliitim utanjama&
/sorcije na kaljicama kie, ma#le sne#a
.aste sa "rekvencijom, izraeno iznad 101z
.aste sa intezitetom adavina i duinom trase
si#nala obu%vaeno# adavinama&
2arakteristike mobilni% beini% kanala mo#u se de"nisati
u zavisnosti od romene sna#e u kanalu u vremenskom ili
"rekvencijskom domenu& (e romene sna#e mo#u se
#rubo odeliti u dve #rue,
"edin# srednje sna#e lar#e scale "adin#
"edin# anveloe small scale "adin#
3 literaturi se esto "edin# srednje sna#e naziva #rzi a
"edin# anveloe spori &eding& (renutna sna#a na
rijemniku moe se redvideti korienjem tradicionalni%
lar#e-scale i small-scale modela&
4ar#e-scale modeli de"iniu rosenu jainu rimljeno#
si#nala koja zavisi od rastojanja izme5u redajnika i
rijemnika& 4ar#e-scale "edin# nastaje usled slabljenja
si#nala u "unkciji rastojanja i e"ekta senke od veliki%
objekata kao to su z#rade i brda& -ri tome dolazi do
slabljenja srednje sna#e si#nala usled #ubitaka ri
rostiranju ili kretanju o velikim oblastima& Slabljenje
zavisi od seci"ino# roa#aciono# okruenja& 6a lar#e-
scale modele "edin#a kaemo da nastaju kao osledica
e"ekta senke&

Small7Scale *adin#
Baziran na irenju si#nala o vie utanja i vremenskom
kanjenju
*lat "edin#
ravan "edin#
*re8uenc9 Slective *adin#
"rekvencijski selektivan "edin#
Small7Scale *adin#
Baziran na 'olerovom e"ektu - 'oler Sread
*ast *adin# Slo) *adin#
%tt,::)))&e-drustvo&or#:9uin"o:radovi2;11&%tml
Small-scale modeli kanala redstavljaju lokalnu romenu
si#nala oko srednje vrednosti sna#e& Small-scale "edin#
nastaje usled konstruktivne i destruktivne sume
komonenti si#nala o vie utanja izmedju redajnika i
rijemnika&
Tx
Rx1
Bazna
stanica
Prijemna
stanica
Scattering
Reflection
S
h
a
d
o
w
in
g
Line of sight
S
c
a
t
t
e
r
in
g
Diffraction
RxL
.................
DIVRSIT!
Slika 1& Sistem diverziti rijema
-redetekcioni kombineri dovode u "azu, odmeravaju i
kombinuju sve si#nale rimljene sa razliiti% #rana, re
nji%ove detekcije& -oznati redetekcioni kombineri su,
Selection <ombiner +S<=, >8ual-0ain <ombiner +>0<=, i
Ma?imal-.atio <ombiner +M.< =& -redetekciono
diverziti kombinovanje za%teva matematiku i statistiku
analizu si#nala rimenom dosta komlikovani% "unkcija,
kao to je "unkcija dovo5enja svi% si#nala sa ulazni%
#rana u "azu, koji su u ovom sluaju otereeni "edin#om
rouzrokovanim brzom varijacijom sluajne "aze& @a slici
2& rikazan je redetekcioni diverziti sistem sa 4 #rana&
Slika 2& -redetekcioni diverziti sistem
@eke od dobro oznati% te%nika kombinovanja su M.<
+ Ma?imum .atio <ombinin# =, >0< +>8al 0ain
<ombinin# = i S< + Selection <ombinin# =& 3 literaturi su
oznata nekoliko ristua za ocenu er"ormansi
redetekcioni% M.< rijemnika u korelisanom kanalu sa
"edin#om, a u radu e biti izvedena "unkcija za B>. u
M.< 4-#ranskom .ejlijevom diverziti kanalu sa B-S2
modulacijom& 3stvari, vrlo je vano konstatovati kako
romenom broja #rana u diverziti sistemu i M.< te%nici
moemo oboljati karakteristike kanala a naroito vrlo
vanu "unkciju statistike teorije telekomunikacija
-veliinu #reke o bitu&
2ao to smo naomenuli, kombineri mo#u biti i
ostdetekcioni, Slika A&

"
lB1
lB4
antena sa
dru#i% #rana
v
l
2 njenje
(
a
*azni
omeraj

i#t$%j&#t$
a$
"
lB1
lB4
antena sa
dru#i% #rana
v
l
2 njenje
(
a
*azni
omeraj

i#t$%j&#t$
'$
4imiter
"
v
l
2 njenje
(
a
*azni
omeraj

i#t$%j&#t$
c$
4imiter
Slika A& -ostdetekcioni diverziti kombiner inkororiran u
di"erencijalni detektor,
+a= M.< +b= >0< +c= S< tia
-ostdetekcioni diverziti kombineri odmeravaju i
kombinuju sve ulazne #rane osle detekcije si#nala, i ne
za%tevaju oisane sloene roraune& 6bo# to#a je i sama
struktura kombinera znatno jednostavnija a se
ostdetekcioni diverziti rijem koristi kod veine
mobilni% radija& -ostdetekcioni M.< kombineri se
istrauju i reoruuju za di#italnu *M modulaciju i
'-S2 sa di"erencijalnom detekcijom& Ovaj ti kombinera
dorinosi veem diverziti dobitku ne#o kod
ostdetekciono# S< kombinera, jer moe biti ostvaren za
1&C dB vei diverziti dobitak sa ovakvim, samo dvo-
#ranskim, M.< kombinerom& Dstraivanja B>. okazuju
da dvo-#ranski S< ostdetekcioni kombiner sa
nejednakim sna#ama si#nala, ri E:F G s%i"t H'-S2
modulaciji, de#radira er"ormanse sistema&
izlaz iz
kombinera
( ) ( ) t " t g
i
.
i
i
1
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) t e t 4 t "
e e t 4 t s
i
t t j
i # i
t t & j t j
i # i
m
m $

+
+
=I J
=I 2 + J I J
"c nosea "rekvencija
i+t= "edin# roces riozvoljne
amlitude
i+t= uni"ormno distribuiran roces
sluajne "aze
i+t= komonenta belo# 0ausovo#
uma
m+t= izabrana "azna modulacija
>b ener#ija o bitu in"ormacija
Makro diverziti sistemi koriste se da se smanji uticaj
soro# "edin#a na er"ormanse beino# komunikaciono#
sistema& Mo#u biti sa dve ili 4 #rana& Mikro diverziti
sistemi se koriste da bi se smanjio uticaj brzo# "edin#a na
beini di#italni telekomunikacioni sistem& Mikro
diverziti sistemi mo#u tako5e imati dve ili vie #rana&
Dzlazi iz mikro diverziti sistema sojeni su na ulaze makro
diverziti kombinera, kako bi se rojektovali moduli
diverziti rijemnika koji su sosobni da se izbore sa svim
smetnjama i da na taj nain omo#ue istu redajnu sna#u
redajnika an#aovanu u ovom sluaju na oveanju
razdaljine izme5u rijema i redaje& Brzi "edin# nastaje
zbo# rostiranja si#nala, od redajnika do rijemnika, o
vie utanja& Ovaj "edin# se modelira omou .ejlijeve,
.ajsove, @aka#ami-m, @aka#ami-8, Kejbulove i -r
rasodele& Brzi "edin# se modelira .ejlijevom rasodelom
kada nema dominante komonente i kada se na
rijemniku ojavljuju samo sketerin# komonente&
2ada se na ulazu u rijemnik ojavljuju sketerin#
komonente u vidu vie sketerin# ovrina onda se za
modeliranje brzo# "edin#a koriste Kejbulova, @aka#ami i
-r rasodela&
3 surotnom sluaju, za modeliranje soro# "edin#a
koriste se 4o#-normalna i 0ama rasodela&
'& STATISTI(KA REPREZENTACIJA KANALA SA
)EDINGOM
R*j+,j*- .*d,/0
.ejlijev "edin# JLI se javlja kada se izme5u redajnika i
rijemnika nalazi vei broj objekata na kojima se si#nal
rasejava& 3 tom sluaju, na rijemu imamo vei broj
komonenti isto# si#nala razliite amlitude i "aze& -ri
tome imamo vei broj dominantni% talasa ije su
amlitude riblino jednake& Ovakav scenario se javlja u
velikim #radovima naroito kada su risutne visoke
z#rade& .asejanje si#nala na ovim objektima moe vrlo
useno da se modelira .ejlijevim "edin#om&-rilikom
rostiranja si#nala kroz troos"eru ili jonos"eru, sitne
estice u ovim atmos"erskim slojevima imaju znatnu
ulo#u rasejavaa& Ovaj "edin# se javlja ako nema
dominantno# talasa, ne#o ostoji vie slabiji% komonenti
iz razliiti% ravaca G @4OS + Non .ine 5& 1ight = uslovi&
Si#nal koji se dobija na rijemu kanala sa .ejlijevim
"edin#om, u komleksnom domenu ima sledei oblik
6+t= B 61+t= M j62+t=
#de su 61+t= i 62+t= uskoojasni 0auss-ovi rocesi ija je
srednja vrednost nula, a varijansa jednaka 7
1)
Ova dva
rocesa su statistiki nezavisna&
/nveloa si#nala, r
= + = + = +
2
2
2
1
t 6 t 6 t r +
ima
.ejlijevu rasodelu, odnosno #ustinu verovatnoe

+1=
Raj"1- .*d,/0
3koliko ostoji otika vidljivost izme5u rijemnika i
redajnika, tada je komonenta si#nala koja se rostire
ovom linijom daleko intenzivnija od komonenti koje se
dobijaju rasejanjem& 3 ovakvoj situaciji rimenjuje se
.ajsov model "edin#a& Navlja se ako uz vie si#nala
slabije sna#e +razliite re"leksije= na rijemnu antenu stie
i jedan snaan si#nal +direktni talas= G4OS +.ine 5& 1ight
uslovi roa#acije =, tada #ovorimo o .ajs-ovom "edin#u&
/nveloa si#nala, r, ima .ajsovu distribuciju


+2=

0de je D; Basselova "unkcija nulto# reda&
/ko je a B ; +nema direktno# si#nala= ova "unkcija
relazi u .ejlijevu&
/ko je a veliko + jedan dominantni si#nal = ova "unkcija
relazi u 0aussovu&
Na2a0a3, .*d,/0
.ejlijev i .ajsov model "edin#a najee se koriste da bi
se oisale statistike romene si#nala na rijemu koje se
deavaju usled razliiti% utanja rostiranja si#nala& -ored
ovi% modela esto se koristi i @aka#ami-m model zbo#
lake maniulacije i iroko# ose#a rimenljivosti, ri
emu ovaj model veoma dobro oisuje di#italni
telekomunikacioni kanal& Dako je za razliku od red%odni%
modela ovaj model emirijski, rilino je ele#antan i u
raksi se dokazao vrlo korisnim& /nveloa rimljeno#
si#nala u modelu ima @aka#ami-m #ustinu rasodele
+-'*=&
( )
( )
( )

2
1
,
2
2
1 2

p e
m
m
p
m
m
m m

+A=
m- arametar @aka#amijevo# "edin#a, ;&CmO
arametar P redstavlja moment dru#o# reda oisane
rasodele& 3 tim sluajevima model ukljuuje .ejlijevu,
mB1, i 0ausovu, mB1:2, distribuciju kao secijalne
sluajeve, i vrlo dobro aroksimira .ajsovu distribuciju
reko odnosa mB+2M1=
2
:+22M1=, #de je 2 .ajsov "aktor&
M1d*+
.azmatra se M.< makro diverziti sistem sa 4 ulaza u
risustvu .ejlijevo# "edin#a i B-S2 modulacije J1I&
Odredie se zavisnost verovatnoe #reke od srednje#
odnosa ener#ija si#nala o bitu:sektralna #ustina sna#e
uma za M.< diverziti rijemnik i razliit broj #rana&
Model koji se razmatra rikazan je na slici F& Si#nali na
ulazima su r1, ri &&& r4& Si#nal na izlazu je r& Ovaj sistem
se koristi da se smanji uticaj "edin#a i ostali% smetnji na
er"ormanse komunikaciono# sistema& Ovo je otimalni
2
2
2
2
= +

r
e
r
r &

; = + =
2
e?+ = +
2 ; 2
2 2
2

+
r za
a r
8
a r r
r &

nain kombinovanja koji daje najbolje rezultate, ali je vrlo
sloen za realizaciju&
Slika F& Model sistema
-er"ormanse rijemnika oinjemo oisom si#nala& @a
ulazu u rijemnik, si#nal sa "edin#om, sa odrazumevani%
4-#rana, moe biti oisan kao,
[ ]
t j
$
e t ! t r

= + .e = +

+F=
#de je,
( ) = + = +
1
;
t N t 1 e t !
.
i
i
j
i
i
+

+C=
ri emu je,
i
- amlituda .ejlijevo# distribuirano# si#nala za
svaku #ranu
i

- arc t%c uni"ormno distribuirane "aze

( ) t 1
i
- lo) ass ekvivalent "unkcije si#nala svake #rane
= +t N
- lo) ass komleksne vrednosti belo#
0ausovo# uma /Q0@ sa sektralnom #ustinom
;
&
3 ovom sluaju kanala koji roa#ira o vie utanja,
( ) t 1
i
je vremenski zakanjena relika transmitovano#
si#nala&
6a ko%erentni model analize uotrebiemo B-S2
modulaciju za koju se smatra da oznajemo amlitudu i
"azu svake #rane, da moemo ostvariti vremensku i "aznu
sin%ronizaciju si#nala koji su selektovani za
kombinovanje, odrazumevajui da je amlituda,
1 2 1
&&&&&&&&&

.
& 2o%erentni rijemnik e na taj
nain na svom izlazu imati JAI,
+R=
6a M.< kombinovanje MB4-1, a se na osnovu
red%odne "ormule dobija,

+
1
;
1
;
2
2
.
i
i
.
i
i e !
N ! U

+L=
d#e je, @i G 0ausova zero vrednost sa uslovnom
varijansom
2
;
2
i
4 , a je
( )dt t 1 4
3
i

;
2
2
1

+S=
-rema tome, uslovno o
i
, 3. je realni deo 0ausove
sluajne romenljive

;
2
1
;
2
varijansom 2

.
i
i
i 4

+T=
@a sonovu to#a uslovna verovatnoa #reke o bitu je,
( )
;
2 2
1

je gde er&$ 0

+1;=
*unkcija #ustine verovatnoe -'* sluajne romenljive

je JRI,
( )
;
2
;
;
;
1
,
U 1
= +
;

4
e
.
p
.
.

+11=
@a osnovu ovo#a B>. G bit error robabilit9 je dato kao,
( ) ( )
1
1
]
1

,
_

,
_

k
.
k
# #
k
k
d p 0 0
F
1
2
1
2
1
2
1
;
;

i
;
;
1

+12=
2oristei ret%odne rezultate, a u okviru jedno# dela
realizovano# rojekta ro#ramsko# aketa *>'D@0 J1;I4
koji je rojektovan i izveden za isitivanje er"ormansi
di#italni% telekomunikacioni% sistema u isustvu "edin#a,
izvedeni su u M/(4/BVu 03D inter"ejsi i za odre5ivanje
karakteristika M.< makro diverziti sistema sa 4-#rana u
risustvu .ejlijevo# "edin#a i B-S2 modulacije u
zatvorenoj "ormi& .elizacija sistema sa 4-#rana u ovom
sluaju, svedena je na odre5ivanje er"ormansi sistema do
maksimalno 4BF #rane, to je sasvim dovoljno da sa
velikom ouzdanou moe konstatovati dobrobit ovako
modelirano# sistema&
( ) ( )dt t 1 e t ! U je dge U ! U
i
j
i
3
i
M
i
i e !
i

1
1
]
1

;
;
-ri tome su dati di"olt arametri + koji naravno mo#u da
se ostavljaju i unose u raun na eljenu vrednost =,
@ B 1;WRO X broj bitova ili simbola
i B rand+1,@=Y;&CO X #enerie ;,1 sa jednakom
verovatnoom
s B 2Zi-1O X B-S2 modulacija ; -Y -1O 1 -Y ;
n.? B J1 2 A FIO XBroj rijemni% antena
>bV@;VdB B J;,ACIO X vie vrednosti za >b:@;
&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&
EbN0Lin = 10.^(Eb_N0_dB/10);
(eoretski.>N4DVn.?1 B ;&C&Z+1-1Z+1M1&:>b@;4in=&W+-
;&C==O
B 1:2 - 1:2Z+1M1&:>b@;4in=&W+-1:2=O
(eoretski.>N4DVn.?2 B &W2&Z+1M2Z+1-==O
(eoretski.>N4DVn.?A B &WA&Z+1M2Z+1-=MSZ+1-=&W2=O
(eoretski.>N4DVn.?F B &WF&Z+1M2Z+1-=MSZ+1-
=&W2M2;Z+1-=&WA=O
&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&
6a #ra"ik rezultata dobijeni% teorijskom analizom, slika C,
dobija se,
0 5 10 15 20 25 30 35
10
-5
10
-4
10
-3
10
-2
10
-1
Eb/No, dB
B
E
R
BER-Teorijski za BPSK modulaciju MRC Rejlijevog kanala sa 4 antene


1 Prijemna antena
2 Prijemne antene
3 Prijemne antene
4 Prijemne antene
Slika C& 0ra"ik teorijski% rezultata
i naravno rezultati dobijeni simulacijom JLI slika R,
0 5 10 15 20 25 30 35
10
-5
10
-4
10
-3
10
-2
10
-1
Eb/No, dB
B
i
t

E
r
r
o
r

R
a
t
e
BER-Simulaciono za BPSK modulaciju MRC Rejlijevog kanala sa 4 antene


1 Prijemna antena
2 Prijemne antene
3 Prijemne antene
4 Prijemne antene
Slika C& 0ra"ik simulacioni% rezultata
ZAKLJU(AK
2ao to moe da se vidi sa slika, vrednost >b:@; se
smanjuje uotrebom dve rijemne antene u odnosu na
te%niku bez diverzitija + 1 rijemna antena = za 2;dB, a
B>. ada isod 1;
-1
& -rimenom tri rijemne antene taj
odnos jo vie ada, a je sada >b:@; manje za oko LdB a
B>. se ostavlja na 1;
-1&C
& 2ada su u itanju etiri
rijemne antene, odnos >b:@; je manji za jo FdB, dok je
B>. sada na 1;
-2
& /li ored ovako dobri% rezultata iak
moramo naomenuti, da je ovakav nain realizacije
makro M.< kombinera najsloeniji i najza%tevniji za
izvo5enje jer svi si#nali sa 4-#rana rvo moraju de se
dovedu u "azu&
LITERATURA
J1I Milosevic Borivoje, Novkovic Srdjan, (odosijevic
Kasko, 9iversit/ F12 s/stem "ith . #ran$hes,
3@D(><1, D@(>.@/(DO@/4 S<D>@(D*D<
<O@*>.>@<>, 2AG2F @ovember 2;;L, 0/B.OKO,
Bul#aria
J2I Miloevi Borivoje, Ste"anovi Mi%ajlo, -etrovi
Mile, @ikoli 6orica, 0er&orman$e o& 4:, 9iversit/
1/stem in the 0resen$e o& ,orrelated !a/leigh Fading;,
3@D(><1, D@(>.@/(DO@/4 S<D>@(D*D<
<O@*>.>@<>, @ovember 2;;S, 0/B.OKO, Bul#aria
JAI (%omas >n#, @in# 2on#, ,omparison o& 9iversit/
,om#ining 3e$hni<ues &or !azleigh Fagding ,hannel,
D>>> (ransaction on <ommunication, @o T, setember
1TTR&
JFI M& 2& Simon and M&-S& /louini, != uni&ied approa$h
to the per&orman$e anal/sis o& digital $ommuni$ation
over generalized &ading $hannels,$ 0ro$) 8444, vol& SR,
no& T, & 1SR;G1SLL, Se& 1TTS&
JCI S& <%ennakes%u and N& B& /nderson, !4rror rates &or
!a/leigh &ading multi$hannel re$eption o& M012
signals,$ 8444 3rans) ,ommun), vol& FA, no& 2:A:F, &
AASGAFR, *eb&:Mar&:/r& 1TTC&
JRI -.O/2DS, N& [9igital $ommuni$ations\ +Mc0ra)-
1ill, 2nd >dn& 2;1;&=
JLI 2ris%na Sankar, Ma*imal !atio ,om#ining +M!,-,
Setember 2S, 2;;S, 'S- lo# - Si#nal -rocessin# "or
<ommunication
JSI Dvana -etrovic, Mi%ajlo Ste"anovic4 -etar Salevic4
Ste"an -anic4 'usan Ste"anovic4 Borivoje Milosevic,
5U3=:4 =N=.>181 5F 14.4,385N 98V4!183>
5V4! !=>.48:? F=98N: ,?=NN4.1 @83?
MU.380.4 ,5-,?=NN4. 8N34!F4!4!1,
T*+*$1335/,$a#,1/ S6"#*3" 7 R*-,*84 Sout%ern
Met%odist 3niversit9, 'allas, (] LC2LC, 3S/&
JTI Bojana @ikolic, Mi%ajlo Ste"anovic, Ste"an -anic,
Nelena /nastasov, Borivoje Milosevic, 14.4,385N
,5M8N8N: 1>134M 5V4! ,5!!4.=349
:4N4!=.8A49-2 +2:- F=98N: ,?=NN4.1 8N 3?4
0!414N,4 5F ,5-,?=NN4. 8N34!F4!4N,4,
>(.D Nournal, 2;1;, -aer @o& , .-1;;C-;A11, 1AS
0ajeon#no, ^useon#-#u, 'aejeon, A;C-L;;, .e& o"
2orea
J1;I Borivoje Miloevi, Slobodan Obradovi,
0rogramski paket za odre%ivanje per&ormansi digitalnih
telekomunika$ionih sistema B F498N:, 1S
telekomunkacioni "orum G (>4*O. 2;1;, Beo#rad
J11I Borivoje Milosevic, Kasko (odosijevic, .adoslav
Bod#anovic, 3he statisti$s $hara$teristi$s on output
signals o& M!, or 4:, diversit/ sistems in the presen$e
o& the &ading, 3@D(><1 2;;S, Bul#aria&