NOVI UDBENIK:

MILJENJE (saznanje) MOE BITI:

1.

Ideoloko iskustva i nain razmiljanja grupe kojoj sluajno i sami

pripadamo projektujemo i uoptavamo na drutvo u celini

2.

Dogmatsko kao religijski, nametnuti sistemi

3.

Magijsko

4.

Zdravorazumsko zakljuci se izvode na osnovu iskustva (npr. pre

emo nai posao ako steknemo fakultetsku diplomu). Tanost ovako
izvedenih zakljuaka nije sporna, ali nam ne daje odgovor na pitanje
ZATO je to tako, a jo tee je PREDVIDJATI samo na osnovu
zdravog razuma (drave vodjene samo zdravim razumom svojih vodja,
mogu potroiti ogromna sredstva na naoruanje,koje e usled
promenjenih geopolitikih okolnosti postati nepotrebno ili ak
zloupotrebljeno).

5.

NAUNO SAZNANJE:

Se zasniva na osnovnim NAUNIM PRINCIPIMA:

A)Objektivnost uzeti u obzir sve raspoloive relevantne iskustvene podatke i

tragati za novim, oslobadjajui se subjektivnog. Sve u cilju traganja za
injenicama koje bi mogle dovesti u pitanje polazne pretpostavke. U
ovoj skripti u delovima SOCIOLOKE TEORIJE i SOCIOLOKI
METOD- pogledaj ta su o tome govorili Dirkem, pozitivisti i Veber.
Po njima istraiva mora da se oslobodi od linih stavova,
individualnih i grupnih uticaja i nteresa. Ali to je u sociologiji teko,
jer istraivai su deo drutva, postoje i pritisci.Medjutim, moraju se
truditi da stepen objektivnosti poveaju prepoznajui slabosti, ne
podleui pritisku, pomou metoda koji to omoguavaju.
B)

Pouzdanost tj. proverljivost istraivakog postupka. Pouzdano je

samo ono znanje do koga mogu doi i drugi istraivai ako koriste iste
israivake tehnike (ako npr. koriste anketu sa istim upitnikom, istu
metodologiju, a dobiju razliite podatke o npr. tome koliko e koja
partija dobiti na izborima neko je pogreio u nekoj fazi istraivanja).
I inae, neki stav se smatra pouzdanim tek kada se proverom potvrdi u
dovoljnoj meri (uz sve navedno).

C)

Preciznost sve mora biti precizno saopteno da bi se moglo proveriti.

Tome slue definicije, klasifikacije i merenja i tako se znaajno
poveava preciznost. Kad god mogu, koriste se KVANTITATIVNI
ISKAZI. Npr: umesto U poslednje vreme je dolo do poveanja stope
razvoda brakova u Srbiji bolje je navesti da je u Srbiji udeo
razvedenih s obzirom na broj sklopljenih brakova povean sa 20,6% na
21% u 2007.godini (ovaj iskaz ima veu saznajnu vrednost). Ali, teko
je sve izraziti brojkama, procentima i sl. Recimo, statistiki je lake
izraziti npr. materijalni standard, nego stepen demokratizacije jednog
drutva.

D)

Optost teorijska nauka ima za cilj otkrivanje, tj. objanjenje

pravilnosti koje postoje u stvarnosti, iznalaenje uzroka. Teorijsko
znanje zanemaruje ono to je pojedinano, prolazno i nebitno, a istie
ono to se odnosi na vei broj pojedinanih pojava odredjene vrste
(tako je ak i u tz. mikrisociologiji)

E)

Sistematinost u nauci, stvaranje teorija ima za cilj da se u njima

povee to vie iskustvenih iskaza, tj. naunih zakona. Pojmovi se
povezuju u uredjenu i logiki neprotivrenu celinu (to se vidi u npr.
medicinskom leksikonu, sociolokom i sl.)

__________________________________________________________________
______
SAZNAJNI CILJEVI SOCIOLOGIJE kao teorijske (mada i empirijske) nauke
su:
OBJANJENJE i RAZUMEVANJE drutvenih pojava, ali neki teoretiari
isistiraju na jednom, drugi na drugom od ovih ciljeva. Usresredjuju se
u israivanju na jedno, pa vidimo velike razlike i u sociolokim
teorijama. Sociologija tei da istrai UZROKE, UTICAJE
DRUTVENIH POJAVA JEDNIH NA DRUGE i da PREDVIDI
drutvene pojave.
Neki teoretiari smatraju da je cilj sociologije da objasni drutvene pojave

OBJANJENJE je nauni iskaz kojim se neka pojava povezuje sa drugim

pojavama da bi se utvrdio uzrok njenog nastanka, njeno poreklo,
funkcija i sl. Ali to je u sociologiji teko, jer svaka pojava obino ima
vie uzroka.Objanjenje se odnosi na ono to se VE DOGODILO.
Objanjenje je otkrivanje OPTIH PRAVILNOSTI i podvodjenje pod
to pojedinanih sluajeva.Postoje razliite vrste objanjenja:
1.

Uzrono- traga se za odgovorom na pitanje ZATO se neka pojava

desila na tano odredjeni nain, a ne na neki drugi.

2.

Generiko odgovara na pitanje o POREKLU (genezi) pojave.

3.

Strukturalno - odgovara na pitanje KOJI ELEMENTI ine neku

pojavu.

4.

Funkcionalno . odgovara na pitanje KOJE POTREBE neka pojava

ZADOVOLJVA

RAZUMEVANJE je nauni postupak kojim se otkriva znaenje koje akteri

pridaju svojim postupcima (otkrivanje razloga na osnovu motiva)
Neki teoretiari smatraju da je prvi cilj sociologije razumevanje(a ne
objanjenje- zbog nemogunosti utvrdjivanja optih pravilnosti (svaka
pojava, npr. Prvi svetski rat, je neponovljiva)
Neki teoretiari smatraju da razumevanje drutvene pojave ujedno znai i njeno
objanjenje (pojava je objanjena ako pravilno protumaimo smisao
koji ljudi daju svojim aktivnostima.
PREDVIDJANJE onoga to bi se moglo odigrati u BUDUNOSTI u sociologiji
je teko (u meteorologiji, kamo li u sociologiji), pa je u sociologiji
mogue tragati samo za VEOM VEROVATNOOM da se neto
dogodi na predvidjeni nain

NAUNI ZAKON U SOCIOLOGIJI

NAUNI ZAKONI uopte sadre sutinske, relativno stalne veze i odnose
medju pojavama.

Iz gore navedenih razloga, nauni zakoni u sociologiji su VIE HIPOTETIKI

FORMULISANA ( ali ISKUSTVENA) UOPTAVANJA. To ne znai
da ih nema, oni su podloga naunog objanjenja. Oni su zbog
dinamike drutvenog ivota i PODLONIJI PROMENAMA od zakona
u prirodnim naukama (a i ovi su podloni promenama zato
govorimo o relativnoj trajnosti naunih zakona). Primer za nauni
socioloki zakon je ZAKON DRUTVENE PODELE RADA jer je
podela rada bila i bie zastupljena u svim drutvima. (o podeli rada .
vie u skripti- deo RAD I PODELA RADA)

DEFINISANJE SOCIOLOGIJE
SOCIOLOGIJA je NAUKA O DRUTVU (societas + logos)
Ona je:
DRUTVENA nauka za razliku od prirodnih (kriterijum ove podele nauka je
PREDMET PROUAVANJA), zato to prouava drutvene pojave, a
ne npr. zato pada kia).
OPTA je za razliku od posebnih drutvenih nauka (npr. ekonomije,
politikologije...), a kriterijum ove podele nauka je OBIM PREDMETA
prouavanja. Dok recimo ekonomija prouava samo ekonomske
pojave, politikologija-politike i sl. , sociologija prouava SVE
DUTVENE pojave i njihov MEDJUUTICAJ (npr. uticaj politike na
ekonomiju i obrnuto npr. odluka o izgradnji fabrike Fruktal u
bivoj Jugoslaviji je doneta pod direktnim uticajem politike, a ne po
proceni ekonomskih strunjaka).
OSNOVNA za zazliku od primenjenih (kriterijum podele nauka je GLAVNI
SAZNAJNI CIL). Za razliku od primenjenih kojim je osnovni cilj da
primene ono to su saznali (npr. da se napravi maina koju je
projektovao mainski inenjer), sociologiji je prvi cilj da se sazna, ali bi
bilo dobro da se primeni.
TEORIJSKA za razliku od (npr. istorije koja prouava svaki konkretni rat).
Polazei od naunog principa OPTOSTI, sociologija zanemaruje ono
to je pojedinano, a istie ono to se osnosi na vei broj pojedinanih
pojava odredjene vrste. (npr. koristi podatke istoriara o ratovima,
izvlai zajednike karakteristike i DEFINIE RAT kao drutvenu
pojavu. Ako se desi novi rat, istoriari ga proue, a sociolozi dopune
postojeu definiciju).

Sociologija je pre svega teorijska, ali i EMPIRIJSKA nauka i praksa je izvor

saznanja i provere stavova.
__________________________________________________________________
__
SOCIOLOKI PRISTUP u prouavanju drutvenih pojava je GLOBALAN:
a)

Prouavanje DRUTVENE STRUKTURE

(kako se formiraju drutvene grupe i njihov medjusobni odnos; funkcionisanje

drutvenih ustanova i organizacija; medjudelovanje glavnih podruja
globalnog drutva privrede, politike, kulture...)

b)

Prouavanje globalnih drutvenih PROMENA

(drutvena pokretljivost; inioci; nosioci i posledice drutvenog razvoja;

prouavanje drutvenih pokreta njihovog organizovanja, delovanja,
smenjivanja).
*** SMER PROMENA moe biti: raspad, opadanje, stagnacija, rast i razvoj,
napredak.
Ovo je MAKROSOCIOLOGIJA.
Dok MIKROSOSIOLOGIJA prouava DRUTVENOST tj.
svakodnevni nain drutvenog ivota. Prouava medjuljudske odnose
(interakcije) unutar malih drutvenih grupa, kulturne obrasce koji
osmiljavaju i uredjuju medjudelovanja pojedinaca i odredjuju tip
drutvenosti primarnih grupa.
DRUTVO podrazumeva ljude koji ive i rade zajedno, po odredjenim
pravilima, stupaju u odredjene odnose i stvaraju neto novo
(kolektivne tvorevine materijalne i duhovne, propise i vrednosti,
grupe, institucije i organizacije)
Sociologija ne prouava pojedinca, njegov unutranji svet, njegovo
individualno delovanje, ve pojedince kada se poveu tj. drutveno
delovanje.
NOVI UDBENIK:

MODERNO DRUTVO
Treba ga pre svega shvatiti ne kao neki istorijski period, ve kao dugotrajan
istorijski proces u kojem se formira itav niz svojstava. I odmah se
medju autorima javljaju neslaganja i kada zapoinje (u 16. veku sa
rastom gradova i trgovine; u 18. v.-prosvetitelji i prevlast racionalnog
miljenja; kraj 18. i 19.v industrijalizacija i buroaske revolucije te
razvoj demokratskih drutava) i koja su mu svojstva.
Ustvari sve su to svojstva modernog drutva, samo su jedna potiskivala drugaiz prethodnog perioda i medjusobno su se uslovljavala. Urbanizacija je
vodila razvoju trgovine to je podstaklo razvoj tregovine, raste
potranja, pa zatim i proizvodnja to e je preobraziti iz zanatske u
manufakturnu, kasnije fabriku. Dakle polako preovlada industrijska
proizvodnja u kapitalistikom drutvu. U svim oblastima je slinonauna misao sve vie zamenjuje dogmatsku. U politikoj sferi
uspostavljaju se nacionalne drave. Promene su brojne i u
svakodnevnom ivotu: demografski procesi(ubrzan rast broja
stanovnika), organizacija porodinog ivota (prelaz iz proirene
porodice u nuklearnu, ali i porast samakih domainstava), porast
radno aktivnih ena, poveanje slobodnog vremena...
Dakle, promene su brojne i uslovljavaju nove promene u svim sverama ivota.

SAVREMENO DRUTVO sadanji oblik modernog drutva i opet razlike u

teorijskim pristupima, zato i razliiti nazivi, isticanje razliitih
svojstava:
Poetkom 20.v.
-

masovna proizvodnja na pokretnim trakama( ovaj period nazivaju

FORDIZAM dominantni tip radne organizacije u epohi razvijenog
industrijalizma)

masovna potronja (POTROAKO drutvo)

informatika revolucija (fleksibilna proizvodnja, manje serije,

prilagodjene zahtevima potroaa (POSTFORDIZAM)

POSTINDUSTRIJSKO DRUTVO (dominiraju uslune delatnosti, a

ne industrija)
Druga polovina 20. v.

U politikom organizovanju sve vie dobro definisanih ljudskih prava, ali zbog
BIROKRATIZACIJE, ljudi ih ne ostvaruju u dovoljnoj meri
(DEMOGRAFSKI DEFICIT)
Neki autori, zbog ubrzavanja promenjljivosti govore o POSTMODERNOM
DRUTVU (naroito zbog razvoja informatike, to vodi automatizaciji,
time i otudjenju, rast kontrole drutva nad okolinom, ekoloki
problemi...)

Sve su ovo karakteristike savremenog drutva danas (sadanji oblik) to vodi

novim promenama (kao i do sada i usponima i padovima) --pravac i
intenzitet nisu isti u razliitim zemljama...
U savremenom drutvu danas ima velikih razlika izmedju razvijenih i
nerazvjenih zemalja, nije se svuda razvio demokratski politiki
poredak, ak u nekim zemljama raste dogmatizam...

Da ponovimo- sociologija ne prouava pojedinca, njegov unutranji svet,

njegovo individualno delovanje, ve pojedince kada se poveu tj.
drutveno delovanje.
Ne prouava pojedinca, ali prouava medjuuticaj pojedinaca, drtvenih grupa,
institucija, njihovu drutvenu uslovljenost, ali i njihov uticaj na
drutvo.

NOVI UDBENIK:
POJEDINAC; KULTURA I DRUTVO
Jo pre nastanka sociologije i antropologije, mislioci su se bavili pitanjem
LJUDSKE (za razliku od ivotinjske) prirode, a kada su govorili o
politikoj ivotinji, ivotinji sposobnoj da stvara simbole, ivotinji
sposobnoj da radi, ivotinji sposobnoj da se igra i sl., stavljali su
akcenat na ono bioloko (dakle predodredjeno), to ovek preoblikuje
pod uticajem drutva. Svoje bioloke potrebe ,osobine, ovek na
promenljiv nain razvija.
Ljudska PRIRODA(bioloke predispozicije;nagoni i potrebe bazirani na
biolokom nasledju) se obradi pomou DRUTVA (drutvena
organizacija i drutvena struktura) drutvenih normi i vrednosti i
KULTURE (simboliki sistem organizovanjadrutvenog ivota i ivota
pojedinaca).Filozof Ernest Kasirer kae da je ljudska priroda
zadata, a ne data. I zaista, procesom KULTURALIZACIJE, ovek
uspostavlja kontrolu nad osnovnim nagonima, PRIMARNIM
potrebama i razvijaju nove, SEKUNDARNE POTREBE. U novom
udbeniku, data je tabela bazinih potreba i aspekti kulture koji slue
njihovom zadovoljenju po BRANISLAVU MALINOVSKOM (engleski
antropolog poljskog porekla)- str.43.
Utvrdjeni i naueni obrasci ponaanja se prenose tradicijom sa generacije na
generaciju putem:
NAVIKA i OBIAJA (mahom nesvesno) poveanje drutvene kohezije
NORMI (svesno stvoreni i prihvaeni drutveni propisi - konkretni) o tome
kako bi trebalo da bude.
VREDNOSTI uoptene i apstraktne ideje prema kojima drutva (ire znaenje
deo su kulture) i pojedinci(ue znaenje-ali su i deo strukture linosti
pojedinca) tee da osmisle svoj ivot; to su ideali i vizije koje pripadnici
jednog drutva ili grupe dele u jednom istorijskom trenutku. Slue kao
merila za prosudjivanje pojava i postavljanje ciljeva
Javljaju se u parovima- dobro-loe,lepo-runo, istinito-lano.
Govorimo o SISTEMIMA VREDNOSTI tj. VREDNOSNIM
ORIJENTACIJAMA (integrisani skup vrednosti medjusobno
povezanih) razliitim u razliitim drutvima (razliito shvatanje
lepote, dobrote, poeljne osobine npr. ene tj. mukarca tj. njihovi
medjusobni odnosi... Menjaju se sa drutvenim promenama,

uskladjuju sa novonastalim potrebama i idealima ljudi u aktuelnom

trenutku!!!! Na ovome naroito insistiraju RELATIVISTI, za razliku
od UNIVERZALISTA koji kau da postoje neke najvie univerzalne
ljudske vrednosti (istina, lepota, dobrota,ljubav...)
Unutranji VREDNOSNI SISTEM POJEDINCA (vrednosne orijentacije i
izbori pojedinaca)-naravno, pod uticajem drutvenih.
U novom udbeniku, na 45. str.-karakteristike modernog drutva i vrednosni
sistem pojedinca koji se moe nazvati modernim ameriki sociolog
Aleks Inkeles (1920.g.)

POJEDINAC U DRUTVU

Koliko pojedinca oblikuje drutveni sistem i u kojoj meri?

Francuski antropolog Marsel Mos /1872-1950.) kae da je u ranijim drutvima

to bilo vie, da se od pojedinca i oekivalo da se podredi drutvenim
zahtevima- zbog kohezije (koja je u tim drutvima bila vea nego u
modernim), ne kao izdvojeni lan, ve pre svega kao predstavnik
odredjene grupe, klana, tradicije.
U savremenim drutvima, kae Mos, individua je proizvod savremenog
drutva, pod drutvenim uticajem, ali sa osobenostima,
individualitetom.

Razlikujemo:
DRUTVENI IDENTITET:
1.

Odredjen nainom kako osoba vidi sebe u drutvu

formiranjem sopstvene slike,sagledavanju sebe oima drugih lanova

drutva

izgradnjom svog linog integriteta i individualiteta, koji je relativno

nezavistan od te slike

2.

Odredjen nainom kako je vide drugi lanovi drutva

U industrijskom i postindustrijskom drutvu, osoba moe imati vie razliitih

drutvenih identiteta koji su fragmentovani i esto uzajamno
suprotstavljeni, pdloni promeni, posebno zbog uticaja medija. Npr. u
industriji zabave IMID (planski izgradjena drutvena slika o sebi),
ne mora odraavati realna svojstva pojedinca.

Drutveni identitet moe biti rodni, etniki, religijski, klasni, odredjen posebnim
drutvenim stilom (u razliitoj meri zavisi od izbora pojedinca)

DRUTVENA STIGMA-obezvredjivanje i nipodatavanje, zasnovana na

predrasudama, povezana i sa nasiljem . Npr, Hriana u Rimu,
Jevreja u nacistikoj Nemakoj . U indiji na bramana (nedodirljivi)
ni senka niih nije smela da padne. Rasisti stigmatizuju prema boji
koe.

SOCIJALIZACIJA

SOCIJALIZACIJA je proces usvajanja kulture putem kog pojedinac postaje

integrisan i osposobljen lan drutva. Podrazumeva uenje i usvajanje
odgovarajuih naina ponaanja, normi, jezika, simbola, vrednosti
kojima se odrava kulturni kontinuitet.
Primarna odnosi se na socijalizaciju deteta, na postupke vaspitavanja i na
odrastanje dece. Frojd se posebno bavio NESVESNIM mehanizmima
socijalizacije u detinjstvu.
Sekundarna odnosi se na uenje i usvajanje odgovarajuih naina ponaanja
i normi koje su povezane sa posebnim drutvenim ulogama (npr.
roditeljstvo, profesionalna uloga) ili pripadanje posebnim drutvenim

grupama (npr.politikim, crkvenim...) ili drutvenim organizacijama.

Oavlja se obrazovanjem i drutvenim delovanjem (preuzimanje
dritvenih uloga i statusa).

SOCIJALIZACIJA podrazumeva procese:

* interiorizacija-lina recepcija, odgovor na zahteve okruenja,njihovu

unutranju preradu i povezivanje sa ve steenim iskustvom pojedinca.
Tek tada, za njega kulturni sadraj dobija smisao. Ovim procesom
formira se:
-

ADAPTACIJA na spoljanje zahteve i njihovo prenoenje

Mogunost razvoja KRITIKE SVESTI i sposobnost svesnog i

aktivnog menjanja datih okolnosti,normi i vrednosti u drutvu i
stvaranje novih

* kulturalizacija vaspitanje oveka za kulturno delovanje primereno

njegovom okruenju, uspostavljanje kontrole nad osnovnim nagonima
i razvijanje viih potreba, motivacija i vrednosti, uenje naina za
njihovo ispunjenje.

Arnold van Genep (1873-1957) Obredi prelaza

ivot pojedinca se sastoji iz sukcesivnih etapa: rodjenje, drutveno sazrevanje,
brak, oinstvo, uspon na drutvenoj lestvici, specijalizacija u poslu,
smrt. Svakoj od ovih etapa odgovaraju ceremonije koje imaju za
zajedniki cilj da pojedinca sprovedu iz jednog odredjenog stanja u
drugo.

* individuacija unutranji razvoj tokom kog se pojedinac formira kao

linost

Linost se formira u sloenom povratnom uticaju izmedju drutva i pojedinca,

kroz procese interiorizacije, kulturalizacije i kulturalizacije celoga
ivota.
*********************
Neki sociolozi smatraju da ne postaju svi pojedinci u tom procesu izgradjene
linosti. Nemaki filozof Erih From smatra da su RUILATVO,
KONFORMIZAM i AUTORITARNOST tri osnovna naina putem
kojih se manifestuje nesposobnost osobe da se razvije kao celovita i
autonomna linost u drutvu.

RESOCIJALIZACIJA ispravljanje i modifikacija odredjenog naina

ponaanja (neki put shvaenog kao devijantnog u odnosu na zahteve
grupe), njegovim prilagodjavanjem zahtevima drutva
JEDAN PRIMER: DRUTVO-POJEDINAC

Kroz udbenike, drutvo plasira znanje, ali i predstave, vrednosti, norme, navike,
naine drutveno poeljnog ponaanja.
Kritiko istraivanje bukvara- uoavanje da se jo uvek favorizuju tradicionalni
obrasci zivota, posebno odnosi izmedju polova.

ZAKLJUAK: dok jedni smatraju da drutvo sve namee, drugi polaze od toga
da su line osobine, motivacija, upornost, karakter i pamet pojedinca
odluujui za ono to mu se deava u ivotu U NOVOM
UDBENIK, na strani 55. navodi se primer Napoleona Bonaparte.
Istina lei u njihovom medjuuticaju.

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

METOD SOCIOLOGIJE
Dimenzije
metoda
tj.
ASPEKTI
naunog
istraivanja

FAZE
postupka
naunog istra.

I TEORIJSKI ASPEKT (literatura: teorija + israivanja 2. israivaa)

II LOGIKI aspekt (1. logian nain saznavanja istine od poznatog ka nepozn.)
tj. 2. logian redosled radnji faze naunog istr.)
III TEHNIKI aspekt (odgovarajue praktine radnje (TEHNIKI POSTUPCI)
+ POMONA TEHNIKA SREDSTVA
i to u razliitim fazama isr., posebno pri proveri hipoteza.
znai, koriste se za: prikupljanje; sreivanje i prikazivanje;
analizu i tumaenje podataka.

a) POSTAVLJANJE HIPOTEZA
b) PROVERAVANJE hipoteza
V) DOKAZIVANJE hipoteza (dokazuje se samo proverena hipoteza. Nova istina
Se povezuje sa ranije potvrenim istinama).

TEHNIKI
POSTUPCI
koji se primenjuju
u fazama postupka
naunog istraivanja

A) PRIKUPLJANJE PODATAKA
( posmatranje, intervju, anketa)
B) SREIVANJE i PRIKAZIVANJE PODATAKA
(klasifikacija, merenje i analiza sadraja)
V) ANALIZA i TUMAENJE podataka
(uporedni metod, multivarijantna analiza)

TEHNIKE I SREDSTVA ISTRAIVANJA

A) TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA
- POSMATRANJE (sa ueem i bez uea)
- ISPITIVANJE (usmeni razgovor intervju i anketa)
B) TEHNIKE ZA SREIVANJE I PRIKAZIVANJE PODATAKA
- KLASIFIKACIJA (Veber)
- MERENJE ( STATISTIKA; SOCIOMETRIJA (Moreno); ANALIZA SADRAJA)
V) TEHNIKE ZA ANALIZU i TUMAENJE PODATAKA
- UPOREDNI METOD (Dirkem)
- MULTIVARIJANTNA ANALIZA

A) TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA

******** samo dopuna udbenika, pre svega + i tj pozitivne i negativne strane
1. POSMATRANJE (nauno neophodan koncept posmatranja)
Mana- ne mogu se posmatrati proli dogadjaji, duevna stanja i sl.
a) sa ueem:
+ vie podataka
- moe se istraiva previe ,,uiveti,, ime se SMANJUJE OBJEKTIVNOST.
b) bez uea
- manje podataka
+ VEA OBJEKTIVNOST
2. RAZGOVOR
INTERVJU USMENI RAZGOVOR
(nauno neophodan KONCEPT razgovora)
KONCEPT (pripremljena pitanja) se mora ZAPAMTITI,
zatim se razgovara
BEZ ZAPISIVANJA i DIKTAFONA

+ Spontanost vie podataka

- Mogu se ZABORAVITI pitanja iz koncepta i odgovori.
+ ZA MALI BROJ ljudi ( to je u odnosu na anketu)
+ jer se moe doi do onih podataka koji se ne mogu dobiti samo posmatranjem
ANKETA - pomou UPITNIKA
UPITNIK: otvorenog i zatvorenog tipa, ali retko se sluimo ,,istim,, tipovima.
Upitnik, zato, sadri PITANJA OTVORENOG I ZATVORENOG TIPA.
Upitnik ne preobiman, ali ni tur. Poeti sa optim pitanjima, ka sve intimnijim.
Biti vet (obuen) da ne bi bilo previe odbijanja.
Najbolje ANONIMNA anketa vea ,,otvorenost,,
Akteri u anketi: anketar i ispitanici.
Proveravati da li su na sva pitanja odgovorili (najee upitnik popunjavaju sami
ispitanici) ili pitati I pisati odgovore (manje obrazovanje ispitanika, nepismenost).
Znai: + ANKETA pogodna za MASOVNA ispitivanja
- ako ispitanici na neka pitanja ne odgovore
- ako ispitanici ne mogu da se snau (manje obrazovanje, nepismenost)
- ako se upitnici ne vrate (potanska anketa)
- SKUPO (odlazak na teren)
- vea ODBIJANJA ( naroito kod TELEFONSKE ankete)
VRSTE ANKETE:
1. Na terenu
2. Telefonska
3. Potanska
EVO KAKO BI, otprilike tekla jedno ANKETE sa odlaskom na teren:***********
1. Odreivanje TEME (tj problema) istraivanja. Zavisi od npr. problema koji mui
tog istraivaa, od problema u drtvu pa mu narue istraivanje ili da proveri neka
predvidjanja isl.Precizno temu definisati i suziti.
2. Prouavanje LITERATURE (teorija + ranija istraivanja na slinu tj. istu temu, ali
moda u drugom mestu ili vremenu. SEKUNDARNI IZVORI predhodna
istraivanja na slinu temu (a PRIMARNI IZVORI su oni do kojih se dodje u svom
istraivanju)
3. Postavljanje PITANJA koja mogu biti: injenina (ta se desilo), komparativna
(uporedjivanje npr. izmedju razliitih grupa ili regiona i sl.),dijahronijska (tempo
rasta, irenja), teorijska (npr. da li postoji VEZA izmedju korienja Interneta i
otudjenja)
4. Postavljanje HIPOTEZA (pretpostavke)
5. Odabir metode prikupljanja podataka (posmatr. , intervju, ili anketa)
Mi smo se, da bi ilustrovali primer, opredelili za ANKETU

6. Priprema u zavisnosti od metoda (koncept posm. ili koncept usm. razgovora ili
upitnik) u ovom sluaju UPITNIKA
7. Izbor UZORKA
8. Priprema TERENA (od nadlenih te optine dobiti odobrenje + razgovor sa npr.
ljudima iz mesne zajednice, sa sociologom ili socijalnim radnikom te optine)
9. OBUKA ANKETARA ako ih je vie, da bi se postigla ujednaenost. I kako da
bude to manje odbijanja. Da obrate panju na eventualno pitanja koja su ostala bez
odgovora vratiti znai puna panja i kontrola pri predaji, ako ispitanik sam
popunjava.
10. ODLAZAK NA TEREN i PRIKUPLJANJE podataka
PO POVRATKU sa terena
1. LOGIKA OBRADA dobijenih podataka
(pregledati svaki upitnik, videti da li ima neloginosti: npr. u 2. pitanju ispitanik rekao
da ima jedno dete, a u 10. da mu sin ide u osnovnu kolu, a erka u srednju. Odmah
popraviti dopisati u drugom pitanju dvoje dece)
2. Ako se statistika obrada vri kompjuterski (lake i sada najee),
NAPRAVITI IFARNIK
3. IFRIRANJE (svakog upitnika)
4. Kompjuterska STATISTIKA OBRADA
5. Dobijaju se SIROVE TABELE
6. Napraviti prave tabele. Posebno je vano napraviti tabele sa korelacijama(meuuticaj
pojava) koje smo eleli da ispitamo
7. Analizirati, utvrditi da li su hipoteze od kojih se polo potvrene ili pobijene
8 Traiti uzroke i objanjavati, tumaiti dobijene podatke
9 Izvesti ZAKLJUAK

B) TEHNIKE ZA SREIVANJE i PRIKAZIVANJE podataka

1.KLASIFIKACIJA
2.MERENJE
(tehnike merenja u sociologiji su: STATISTIKA
SOCIOMETRIJA
SKALE)
3.ANALIZA SADRAJA

1. KLASIFIKACIJA
Grupa pojava (u sluaju prikup. podataka u istra.) se DELI na VRSTE meusobno
srodnih pojava.
Kao u biologiji npr. podela biljnih i ivotinjskih vrsta, pa svake vrste na podvrste
(prema jednom kriterijumu). Ali pri tome se moraju nabrojati SVE vrste tj.
podvrste (potpuno, bez ostetka).
U sociologiji je to teko zbog sloenosti drutvenih pojava.

Zato se u sociol. koriste TIPOLOGIJE :

= sloene klasifikacije razvrstavanje ne po jednom kriterijumu -, ve
na osnovu VEEG BROJA njihovih BITNIH KARAKTERISTIKA.
Npr. TIPOLOGIJA NASELJA (selo i grad)
Npr. VEBER - ,,IDEALNI TIPOVI,,
Idealni tip je misaona konstrukcija, sredstvo spoznaje stvarnosti. Podrazumeva
misaono uopstavanje zajednikih bitnih obeleja a zanemarivanje nevanih razlika u
svrhu tumaenja promatranih pojava. Idealni tip nije opis stvarnosti, slika koju on daje
ne moe se nai nigde u stvarnosti, a svrha je istraivanja da u svakom pojedinanom
sluaju utvrdi koliko je stvarnost blizu ili daleko od tih idealnih slika.
2.

MERENJE
Je BROJANO (KVANTITATIVNO) oznaavanje odreenih pojava, radi vee
preciznosti (POZITIVISTI!).
Merenje je uvek UPOREIVANJE. Uporeuju se odreene veliine, pojave, i
nastoje se kvantitativno izraziti.
TEHNIKE MERENJA u sociologiji su:
a) STATISTIKI metodi
V) SKALE
B) SOCIOMETRIJA

a)***STATISTIKI metodi
Najpre su se koristili u ekonomiji i demografiji. Danas usvim, pa i sociologiji.
Koristi se kada se istrauju MASOVNE pojave. Pravi se REPREZENTATIVAN
UZORAK ( dovoljno veliki, sa svim vanim karakteristikama populacije); vano je
da IZBOR bude SLUAJAN (npr. svaki stoti ovek iz spiska mesne zajednice, ili
svaki npr. deseti iz kolskog dnevnika). Ba zbog toga to je reprezentativan,
rezultati do kojih se doe, mogu se proiriti (vae) za celu populaciju.
Statistikim popisima i izvetajima (obavezno svake desete godine, podaci o svim
ljudima u dravi) dolazi se do velikog broja vanih podataka pre svega o
kartakteristikama i kretanju stanovnitva, ali i o kretanju privrede, o zdravstvu,
kolstvu, ivotnom standardu
STATISTIKOM OBRADOM prikupljenih podataka, dolazi se do raznih
pokazatelja kao to su: procenti, indeksi, stope, trendovi, korelacije
A to je neophodno za precizan opis, prikazivanje, analizu tumaenje pojava.
Sve vie se obavlja kompjuterski.
Pozitivisti su insistirali na kvantitativnom metodu, on je zbog preciznosti neophodan,
ali za neke pojave teko izvodljiv, nemogu, pa ne treba preterivati (ta preterivanja =
KVANTOFRENIJA)

Ako se statistikom obradom utvrdi da je stabilna pozitivna statistika korelacija

dve pojave, tumai se da postoji stvarno MEUDELOVANJE te dve pojave.
Ali, u sociologiji i tada govorimo o STATISTIKOJ VEROVATNOI (velikoj
verovatnoi da meusobno deluju).
b) SOCIOMETRIJA
Tehnika za merenje drutvenih i socijalno-psiholokih VEZA i ODNOSA
unutar MANJIH drutvenih grupa.
Uveo ju je beki lekar JAKOB MORENO.
Predstavlja kvantitativno merenje (tretiranje) meuljudskih odnosa, na osnovu
SOCIOMETRIJSKOG TESTA se prave SOCIOGRAMI, koji se koriste za stvaranje
modela meusobnog privlaenja ili odbijanja pojedinaca u grupi. Npr. test se moe
primeniti prilikom izbora voe unutar grupe kapitena sportske ekipe ili predsednika
odeljenja, poslovoe u radnoj grupi i sl.)
Ova se tehnika pokazala uspenom unutar malih grupa, pre svega za popravljanje
odnosa unutar grupe, koje zaista posle toga mogu postati harmoninije i uspenije.
ALI, MORENO je hteo ovo da proiri na celo drutvo, poto bi se meusobno
druili samo oni koji jedni prema drugima imaju naklonost = utopija!
ovim metodom moemo ispitati koliko na verovatnou da se nadje posao i duzinu
ekanja utiu razliite vrste kapitala: HUMANOG (nivo obrazovanja),
SOCIJALNOG (brojnost kontakta koje osoba ostvaruje), EKONOMSKOG (visina
prihoda), kulturnog (znanja steena nezavisno od formalnog obrazovanja)
3. ANALIZA SADRAJA
Je kvantitativna tehnika, kojom se opisuju UESTALOST i SADRAJ PORUKA
u procesu JAVNOG KOMUNICIRANJA.
Opisuje se UESTALOST karakteristinih rei (npr. u novinskim tekstovima,
javnom govoru) I NAIN na koji se one SAOPTAVAJU. Iz toga se izvlae
ZAKLJUCI kakav ODNOS imaju oni koji te poruke saoptavaju prema
pojedinim drutvenim grupama (npr. politike partije)
Analiza- npr. novinskih lanaka raznih novina pred raspad JUGOSLAVIJE, dala
bi dragocene podatke o politikim odnosima i linostima koje su nas dovele u sukobe.
Analizu sadraja je upotrebio MAKS VEBER.*****
On je prouavao uticaj prirunika protenstantske crkve na ponaanje ljudi koji su
bili protestanti.
U priruniku stoji:
,,Moramo savetovati hriane da se bogate,,
(poruka: upornost, disciplina, tednja, istrajnost)
V) TEHNIKE ZA ANALIZU I TUMAENJE PODATAKA
I Uporedni metod
II Multivarijantna analiza
I

UPOREDNI METOD

Koristio ga je jo ARISTOTEL za prouavanje raznih tipova drava i politikih

sistema u staroj Grkoj.
Veoma korien u etnologiji i socijalnoj antropologiji.
U sociologiju ga uvodi EMIL DIRKEM
(smatra ga odlinom zamenom za, u sociologiji teko izvodljiv eksperiment)
(primenjuje ga pri prouavanju samoubistva kao patoloke drutvene pojave)
Ovo je KVALITATIVNA (a ne kvantitativna) tehnika!!!
Uporednim metodom , Dirkem je utvrdio uticaj drutvene kohezije koja se razlikuje
kod katolika i protestanata, na stope samoubistva
NIVOI PRIMENE uporednog metoda u sociologiji:
1. Uporeivanje varijeteta jedne pojave u okviru JEDNOG DRUTVA
(npr. seoske i gradske porodice u naem drutvu)
2. Uporeivanje pojava sa ISTIM POJAVAMA u DRUGOM drutvu, ali na
ISTOM NIVOU RAZVIJENOSTI!!!
(npr. seoske porodice kod nas i u Bugarskoj)
3.

Uporeivanje istih ili srodnih pojava U RAZNIM drutvima BEZ

OBZIRA na istorijsko vreme i karakter strukture drutva u kojima su
prouavane pojave nastale. = UPOREDNO-ISTORIJSKI metod.
(npr. uporeivanje razliitih ratova koji se danas vode u svetu ili su nekada voeni)
II

METOD MULTIVARIJANTNE ANALIZE

Za razliku od uporednog metoda, koji je kvalitativna tehnika, multivarijantna analiza
je KVANTITATIVNA.
Koristi se za prouavanje UZRONO-POSLEDINIH odnosa u drutvu
(determinisanost pojava)
Pojava se smesti u iri kontekst pojava, posmatraju se tj. trae njeni uzroci,
meuuticaj (=,,multivarijantna,,).
Tako se npr. analiziraju uzroCI kriminala, maloletnike delikvencije i sl.
Meu brojnim faktorima koji utiu na njih, traga se za NAJVANIJIMA za
UZROCIMA.
UZROK je inilac koji je istovremeno:
1. NEOPHODAN USLOV
(Posledica se nikada ne pojavljuje pre nego to on deluje)
2. DOVOLJAN USLOV
( Posledica se uvek pojavi poto on deluje)
*Kvalitativna istraivanja su jako korisna, izjava i pojedinca je znaajna. A pomou
netipinih sluajeva kada se pronadju, upravo se dovode u pitanje teorijski iskazi u
kojima su generalizacije.