*VATROSTALNI

MATERIJALI

To su mterijli koji slue z izrdu klup u koji se uliv istopljenlj dentln legur i tko dobij protetsk ndoknd.
Od ovog mterijl izruje se i vtrostlni blok z lemljenje.

Vatrostalne sirovine mogu biti : *prirodne *sinteticke Osnovna sirovina je glina cija je tacka topljenja iznad 1580oC. Osnovni vatrostalni materijali: 1.SAMOTNO BRASNO-dobija se pecenjem vatrostalne gline na visokoj temp.i mljevenjem pecenih komada .Cesto se izvodi mljevenjem otpadnog keramickog materijala. 2.SOMOTNE OPEKE-i ostali oblikovani samotni proizvodi proizvode se od plasticne vatrostalne gline i dodatka samotnog brasna. 3.SAMOTNI MALTERI.
***Zhtevi koje treb d ispune vtrostlni mterijli :

1. D su otporne i postojne n visokim temperturm 2. D imju veliku mo reprodukcije 3. D ne stupju u hemijske rekcije s grdivnim mterijlim 4. D imju u odreenom stepenu izrenu vezivnu i termiku ekspnziju 5. D su mehniki otporne,to je znjno z moment ulivnj legure 6. D su porozne kko bi kroz njih prolzili gsovi koji su se ztekli u livnoj upljini 7. D se lko odvjju od izlivenih metlnih ndoknd 8. D budu sitnozrnste strukture i tko dju odlivk gltkiih povrin 9. Mse koje u sebi ko vezivo sdre gips rspdju se n temperturi od 750 oC, pri emu se oslobju jedinjenj sumpor i olov koji utiu n kvlitet odlivk

10.D im dovoljno - vremen z rd oko 4 min. - vreme stvrdnjvnj je 30-60 min. 11.D se fiziki i hemijski ne rspd pri renju i livenju 12.D je ekonomin.

Postoje dve vrste vtrostlnih mterijl :

1. One koje se mogu grejti do 750 oCkoriste se z livenje legur zlt i srebro-pldijum legure. Osnovu ovih ms ini - siliciju dioksid (kvrc , kristoblit i tridimit) ko Vezivo slui: - tvrdi gips 2. One kojie se mogu grejti preko 750 oC- koriste se z livenjelegur koblt-hrom-molibden i legur z metlkermiku. Osnovu ovih ms ine jedinjenj silicijum li se ko Vezivo koriste silikti i fosfti.

U sstv vtrostlnih mterijl ulze :

1.Mterije otporne n visoku temperturu silicijum dioksid u vidu kvrc i kristoblit tkoe i porcelnsk zemlj-kolin.

Silicijum dioksid (SiO2), pesak, je bela prakasta materija ijavlja se u tri alotropske modifikacije: kvarc, tridimit i kristobalit. Svaka od ove tri modifikacije sastoji se od jo dve ( i ). Kolin, mek bel glin koj je sutinski sstojk u proizvodnji porceln u Kini i im iroku primenu u izrdi ppir, gume, boj, i mnogih drugih proizvodi.Kolin je dobio ime po brdu u Kini (Ko-ling) iz kojeg je minirn vekovim. Uzorci kolin su prvo poslt u Evropu preko frncuskog jezuit misionr oko 1700, ko primere mterijl koriste Kinezi u proizvodnji porceln. 2.Veziv :- gips

(do temperture renj do 750 oC) - silikti i - fosfti ( z temperturu renj preko 750*S) 3.Rzni nmenski dodci : grfitni prh koji slui ko reduktivno sredstvo kod neplemenitih legura. EKSPANZIJA VATROSTALNE MASE

Postoje tri vrste ekspnzij: 1.TERMIKA ekspnzij je rezulzt preobrj kvrcnih i kristoblitnih sstojk prilikom renj.Iznosi 1-1,6% 2.VEZIVNA ekspnzij gips ili fosftnih veziv,koj nstje ko rezultt njihovog hemijskog menjnj.Iznosi 0,6% 3.HIGROSKOPNA ekspnzij koj je posledic vezivnj vtrostlnog bloku vlnoj sredini.Iznosi 1,2-2,3% Ekspnzione mse su, zvisno od legure z koju su nmenjene mevin skvrcom,- kristoblitom i - tridimitom, u kojim im u mnjim koliinm i - borks, - Na sulft, - Na-holrid, - Ca-hlorid, - grfit i dr